*Ovde unesite naziv Vae kole , na primer Elektrotehnika kola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Deji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Uenik: *Vae ime, razred

2010
SADRAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predkolske dece...............................................8 1.2 Pijaeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezikih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Deje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dejih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zakljuak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

UVOD
Deca u najranijem uzrastu u vrtiu imaju organizovanu fiziku aktivnost. Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. Fizike aktivnosti se odvijaju preteno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. Negovanjem fizikih aktivnosti podstie se takmiarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. Predviene su i fizike aktivnosti van grada, kao rekreativna nastava dva puta godinje. Fizike aktivnosti u predkolskom uzrastu su priprema za nastavu fizikog vaspitanja u koli, a preduslov su dobre kondicije i zdravlja kolskog deteta. Fizika aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a poinje neposredno posle roenja u vidu vebi stimulacije. Posledice rizinih poroaja mogu biti razne povrede mekih i kotanih tkiva kod novoroeneta (pareza pl. brachialisa, fraktura klavikule, tortikolis, poremeaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). Zahvaljujui velikoj plastinosti CNS-a vebe stimulacije u prvim mesecima ivota mogu korigovati patoloke obrasce kretanja, smanjen ili povean tonus muskulature, prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. Vebe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obuava majku da i ona veba sa detetom da bi to pre dolo do korekcije ili ako je potrebno due izvoditi vebe. U zavisnosti od patologije, kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vebi, dok je kod neke dece potrebno viemeseno vebanje, nekad viegodinje a ponekad i doivotno kao kod cerebralne paralize. U savetovaliu pri deijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritinog uzrasta. U prvim mesecima a najkasnije u estom mesecu ivota kontrolie se krvna slika odojeta kao prevencija anemije. Loa i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja e najverovatnije roditi anemino novoroene. Hipotrofino, anamino odoje u veem je riziku da ee oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Merenjem telesne teine, telesne duine, obima glave, obima grudnog koa, debljina konih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojeta. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini ivota uspravljanjem uz oslonac, prohodavanjem poinju prve fizike aktivnosti malog deteta. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizike aktiovnosti malog deteta, kao to su etnje i prve igre vezane za pokret, igre loptom, igrakama sa poveskom, igre skrivalice. Kod neke dece prohodavanjem se uoavaju diskretni problemi koji se koriguju vebama, ulocima, korektivnim cipelama. U predkolskim ustanovama deca stiu nove higijenske navike, nova znanja, vaspitanje, socijalizuju se, osamostaljuju se ali se i bave u znaajnoj meri fizikim aktivnostima koje poboljavaju i odravaju dobro zdravlje. Naalost, nemaju sva mesta deije vrtie ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji, te su deca mnogostruko uskraena. Predkolska ustanova je dobra priprema dece za praenje nastave u kolama. Deca koja pohaaju vrtie imaju organizovanu fiziku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3

vebi. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. Najmlai uzrast ima fizike aktivnsoti jedanput nedeljno, srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodita a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizike aktivnopsti. Vebaju se po grupama miii od glave prema stopalu, po 15 minuta u vidu raznih igara, esto uz muziku pratnju. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada, leti kada se upranjavaju plivanje, tranje opo pesku, igre loptom, i zimi, grudvanje, sankanje, klizanje, skijanje, vonje kliskom, pravljenje sneka, etanje po snegu, tranje. Odlaskom dece van grada pored fizikih aktivnosti znaajana je klimatska promena naroito iz industrijski zagaenih gradova, kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. Deca se vraaju osveena, oporavljena, sa poboljanom krvnom slikom, u boljoj kondiciji, spremniji za fizike napore i nastupajue infekcije. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao to su ige loptom, pravljenje poligona, penjanje uz merdevine, uz ue, zatim tradicionalne igre kao to su bacanje kamena sa ramena, skakanje preko konopca i sl. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao to su etnje parkom, igre na otvorenom prostoru, u pesku, na topoganu itd. I u toku kognitivnih, saznajnih aktivnosti kao to su crtanje, rezanje, lepljenje po panoima, veba se fina i gruba motorika ruku kod dece. Negovanjem fizikih aktivnosti u najranijem uzrastu odrava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog narataja koja se nastavlja nastavom fizikog vaspitanja u kolskom uzrastu tri puta nedeljno. Upoznavanjem i zbliavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajuoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. ivot deteta zapoinje u porodici, gde ve postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajui na sebe ulogu vaspitaa. Na funkcije, medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiu drutveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski, autoritarni i stihijski. U dananje vreme je jako teko nai porodice koje decu vaspitavaju iskljuivo demokratski, iskljuivo autoritarno ili stihijski. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o emu e u daljem tekstu biti rei. Smatram da nijedan roditelj nije u mogunosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. U praksi je to obino meavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. Uglavnom se jedan roditelj dri demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. to je posebno zanimljivo, nijedan roditelj na pitanje vaspitaa kojim stilom vaspitava dete, nee rei ni jedan drugi sem demokratskog. Upravo tu, u porodici se postavljaju temelji razvoja linosti. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisie u velikoj meri intelektualni, socijalni,fiziki, emocionalni, moralni i estetski razvoj deteta. Neposredna okolina prua obilje materijala za raznovrsne deje aktivnosti, a aktivnost dece zajedno sa njihovim poloajem u porodici, predstavljaju kljune faktore za razvoj celovite linosti. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja linosti. Socijalizacija je proces socijalnog uenja putem kojeg individua stie socijalno relavantne oblike ponaanja i formira se kao linost. Dete oblike ponaanja prihvata najpre imitacijom, zatim sugestijom i identifikacijom. Osnova fizikog razvoja deteta je pokret koji predstavlja nain komunikacije deteta sa okolinom. Sposobnost komuniciranja, izraavanja sopstvenih misli i oseanja, uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujui perceptivno-motornim aktivnostima, a opaanje vremena i prostora uslov je povezanog i logikog prianja. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji, kvalitativnom bogaenju oseajnog repertoara. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaa irenjem svog vidokruga, za zbivanja i situacije u neposrednoj i iroj okolini, za uzajamne odnose s drugim ljudima, sopstvene postupke, misli i doivljaje, razna umetnika dela i dr. Moralni razvoj karakterie postepeno prihvatanje potinjavanja moralnim normama i pravilima ponaanja. Moralna svest se stie uenjem po modelu ili identifikacijom, ali i sopstvenim dejim uvidjanjem. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4

estetski aspekt i predstavljaju najeu temu svake grane umetnosti, to povezuje moralna i intelektualna oseanja sa estetskim. Odvojeni prikazi pojedinih psihikih funkcija i procesa, oblika ponaanja, kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrean utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. To bi bila velika greka, jer navedeni vidovi ponaanja, funkcije i procesi ne samo to su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiu jedni na druge. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta, od koje u najveoj meri zavisi tok razvoja. To je izuzetno znaajno s obzirom da je deje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kree. Po Pijeeu, aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. Kada je re o asimilaciji re je o prilagodjavanju unetih sadraja (opaaja, predstava) postojeoj saznajnoj strukturi pojedinca, strukturi koju on ve ima. U sluaju akomodacije, pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi. Dete je aktivno, motivisano, sreno i sigurno u toku igre. Naizgled, ovaj zaljuak ne deluje preterano ozbiljan, ali dete i ui kroz igru, saznaje i na taj nain se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igrakama, upotrebljavanju opaaja pa i korigovanju pogrenih opaaja. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja, razumevanja onog to je bitno i konstantno. Time se doprinosi formiranju pojmova, odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. Uspeno saznajno prilagodjavanje individue sredini i ivotu uopte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. Adaptacija je uslovljena postojeom organizacijom pojedinca, ali ona i izgradjuje tu organizaciju. Raznovrsnost i sloenost pojava koje okruuju dete podstiu stalnu deju radoznalost i saznajnu aktivnost. S obzirom na izuzetnu radoznalost, dete je najvei istaiva, a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. Svoju glad za injenicama,dete eli da zadovolji, pre svega,saznajno-manipulativnom aktivnou. Nezamenljiv vaspitni inilac je oseanje ljubavi, sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodinom okruenju.

1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE

Bioloki rast i razvoj dece, njihov motoriki, intelektualni i emotivni razvoj, njihovo ponaanje, socijalizaciju, fizike i druge aktivnosti potrebno je meriti, procenjivati, pratiti, kontrolisati i kroz nastavni i trenani proces korigovati. To je naroito vano dok su deca u predkolskom i mlaem kolskom uzrastu, kada je njihov organizam veoma podloan raznim uticajima, a iji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. Neke negativne efekte nije mogue, ili je veoma teko mogue, popraviti u kasnijem uzrastu. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu, menusobno su zavisni i dopunjuju se. Razvoj se nastavlja i po zavretku rasta, ali ne tako intenzivno. Rast i razvoj su dinamini procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom, a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka, trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne poveavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. Intenzivnost rasta je najvea u intrauterinom razdoblju ivota, a zatim postepeno opada. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizikog rasta, ne idu uporedo. Rast u visinu najvie se odvija na raun rasta kotanog tkiva (noge I kima), dok je rast u irinu i porast telesne mase posledica delom rasta kotanog tkiva, delom rasta nervnog, respiratornog, miinog sistema itd. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. godine ivota. Sledi prva faza usporenog rasta, od 4. pa sve do 11-13. godine (u zavisnosti od pola). Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. pubertetski porast u visinu) od 11. do 14. godine kod devojica, 5

odnosno od 13. do 16. godine kod deaka. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja zapoinje u 14. godini kod devojica, odnosno, 16. godini kod deaka. Moe se rei da predkolski i mlani kolski period karakterie postojan i ne tako buran rast i razvoj dejeg organizma. U porenenju sa prve dve godine ivota, godinji prirast telesne visine i teine nije tako izraen, pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju, deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. Veina dosadanjih istraivanja ovog antropolokog prostora bavila se praenjem telesne visine i mase kroz razliite uzrasne periode dece. Njihova istraivanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm, kao i masa tela za oko 2-3kg godinje. Mali broj autora se bavio praenjem ostalih antropometrijskih mera kroz razliite uzrasne periode dece.1 Deca pre stupanja u kolu, tj. od svoje tree do sedme godine, razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih ivotnih prilika. Materijalne okolnosti porodice bile su u veini sluajeva od velike vanosti pri vaspitajnu dece. Briga za dete, njegovo zdravlje, normalni fiziki razvitak, priznat je kao jedan od najvanijih zadataka u vaspitanju predkolske dece. Fiziko vaspitanje predkolske dece jeste prvi korak ka optem razvoju zdrvog vaspitanja oveka. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i slui se raznim sredstvima. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predkolskom decom, kod izbora sredstava i metoda fizikog vaspitanja, potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. U ivotu deteta predkolskog doba vrlo vanu ulogu ima kretanje. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem. Ono eli da po ceo dan trci, skae i igra se. Na taj nain bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja oseanja, utiske i svoje ivotno iskustvo. Kretanjem se razvija njegova snaga i jaa njegovo zdravlje. Trogodinje dete moe hodati i trati, ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. Budui da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge, dete je nestabilno u svojem kretanju, pravi nejednake korake, ljulja se i vrlo je nesigurno. Nije vano za dete predkolskog uzrasta, da moe visoko preskoiti, da moe brzo i dugo trati. Vano je naprotiv, da dete vebajuci razliita kretanja postigne skladnost i pravilnost vebe. Vano je, da dete zavoli to kretanje. Kod telesnog vebanja predkolske dece potrebno je voditi rauna o njegovom delovanju na organizam, koji se razvija i koji raste. Jer fizike vebe mogu razliito delovati na razvitak deteta. Neke vebe koje izazivaju pojaano proticanje krvi ka miicima i kostima, pogoduju njihovom rastu, neke ga usporavaju. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog oveka. Pre svega, istie se razlika u proporciji delova kostura. to je dete mlae, to je vei vremenski razmak izmeu njega i odraslog, to je i ova razlika sve vea. Novoroence ima veliku glavu, zdepasti struk, kratke ruke i noge. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takoe oblikom kime i grudnog koa. Kostur deteta predkolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. Proces okotavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. Deija muskulatura, u poreenju sa muskulaturom odraslog oveka, razvija se slabo i po teini je mala, koliko obzirom na optu teinu tela, toliko i obzirom na unutranje organe. Kod novoroeneta teina muskulature ini blizu 23% teine itavog tela, kod predkolskog deteta oko 27% a kod odraslog mukarca dostie 42-44%. Miicna su vlakna kod deteta tanka, i postotak sadrine vode u njima je vee nego kod odraslih. Miici se razvijaju postepeno. Najpre se razvijaju miici iz veih miicnih grupa, a kasnije oni iz manjih. Po karakteru rad miica moe biti dinamiki i statiki. Rad miica, koji se sastoji u naizmeninom stezanju i rastezanju, i koji je praen pokretima u zglobovima, naziva se dinamiki.

Popovi, B.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece, Novi Sad, 2008.

Za razliku od dinamikog rada - statiki rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. On je usmeren ka tome, da dri telo i pojedine delove u odreenom poloaju. Zato je esto potreban veliki napor. Za statiki rad je karakteristino vie ili manje trajnih napora miicnih grupa. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko znaenje koliko za organizaciju fizikog vaspitanja uopte, toliko i za izbor i primenu gradiva. to se tie disanja, u poreenju s odraslim, dete se nalazi u loijem poloaju. Dete predkolske dobi udie u minuti 22-24 puta, dok odrasli samo 16-18 puta. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. Srce koje nije optereeno napornim radom ni tekim uzbuenjima, a poteeno je od raznih tetnih uticaja (alkohol, nikotin idr.) radi bez ikakvih potekoca i precizno. Kod izbora telesnih vebi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. Ti se organi prilagoavaju zahtevima, koje postavlja pojedini rad, ali vebe moraju u svakom sluaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. To ne znai da se kod rada s decom mora izbegavati vei ili manji fiziki napor. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju, ni po funkciji. Nije dovreno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara, nije dovrena mijelizacija nervnih vlakanaca. Kod predkolske dece opaa se celi niz osobina, koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom, koji upravlja pokretima. Sve te osobine deijeg organizma i sva ta obeleja njegovog doivljaja jesu faktori, koji nas upuuju na izbor sredstava, njihovu primenu i metode u radu fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Za lake i kompletnije prouavanje predkolskog uzrasta, izvrene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. Postoji vie takvih klasifikacija i one, uglavnom, zavise od kriterijuma koji su u odreenoj situaciji primarni (bioloki, psiholoki, pedagoki). Dolaskom deteta u kolu i njegovim ukljuivanjem u obaveze i ivot kole nastaju u razvoju deteta velike promene. U prvom redu usporava se njegov bri rast, u koji dete stupa oko pete godine. Uopte se smatra, da je ta promena u rastu tj. zastoj, nastala pod uticajem novih okolnosti kole, optereenjem miljenja, ogranienjem kretanja i pomanjkanjem sveeg vazduha i sunca, te slabijom oputenocu deteta uopte. O tome, da li je uzrok zastoja u rastu posledica kolskog ivota ili pak, prirodni tok razvoja, ne vlada u naunim krugovima jednako miljenje. U strunoj literaturi ima brojnih dokaza, da je prisilno sedenje u koli glavni razlog zastoja u razvitku. Prema nekim statistikim podacima, deca koja ne polaze u kolu, pokazuju u istom vremenskom razdoblju, izmedu este i sedme godine vei porast u visini, i u teini, od onih koji polaze u kolu. Nadalje se opaa, da usled novog optereenja u koli, ne postoji samo nazadak u rastu ve i u drugim procesima tela, kao to su funkcionisanje krvotoka, disanje itd. Bez obzira na razna miljenja o uticaju kole na decu, ipak se pretpostavlja, da prelaz iz slobodnog bezbrinog naina ivota i kolska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. To se opaa, gde deca idu u kolu pre navrene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predkolsku decu. Pomanjkanje gibanja obino se navodi kao glavna bolest kolskih poetnika, a zatim veliko optereenje kime zbog sedenja usled ega moe doi do nepravilnosti u njenom rastu. Razlozi se mogu traiti i u mnogim zahtevima kole, a vezani su najvie za vreme polaenja u kolu, trajanje nastave, prostorije, postavljenih zadataka itd. Pre polaska u kolu dete se u daleko vecoj meri ponaalo po vlastitim impulsima, u igri, tranju, i drugim ranovrsnim telesnim pokretima, a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. Drutvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita optereenja, a na vaspitaima je da taj zadatak izvre sa to manje potekoca za razvoj deteta. Telesno stanje uenika ove faze obeleeno je i nadalje procesom rasta i razvitka. Glavna osobina deijeg kostura je njegova plastinost. Kosti su usled hrskavinih delova gipke i meke, a proces okotavanja postepeno se nastavlja. Zglobovi sa svojim vezama jo ne pokazuju dovoljnu vrstocu i izgradenost. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije, nego to je to bilo 7

kod dece predkolskog uzrasta, a kima poprima svoj normalno savijeni oblik. U rastu miica opaa se dalje povoljno poveanje njihove teine. Miina se vlakna pojaavaju to dovodi i do poveanja snage deteta. Rast miica u duini ne tee uporedo sa rastom kostiju, te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada miicne skupine. Usled svih tih karakteristika u razvoju miia, dete u osnovnoj koli, a posebno u prvim razredima, ne podnosi dugotrajan i naporan rad. U toj dobi treba davati prednost dinamikim vebama, ispred statikih. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad vie skupova miica. Organi za disanje i krvotok srazmemo se poveavaju, ali ne u tolikoj meri da su sposobni za vee napore. Nervni sistem napreduje u svom razvitku, ali jo ne toliko da moe podnositi optereenja kao u starijoj dobi. U pokretnosti deteta osnovne kole nastaje znatna promena, slobodnog i skladnog naina kretanja kao da nestaje, a deca postaju nespretna, kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. Dete teko i nespretno hvata dobacenu loptu, neskladno trci i skace, te se teko podvrgava novim zahtevima uitelja. U duevnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost kole. Od njega se obino trai koncentracija panje i volje, dok je interes deteta za kolske zadatke u poetku, relativno mali. Sve to zahteva troenje mnogih snaga, koje bi se inae mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. Razdoblje od osme godine i dalje, nije toliko osetljivo, kao da se dete naviklo na nove prilike u koli. To je period usporenog rasta, nakon prvog pojacanog rasta u visinu. Rast i razvitak pojedinih organa sve vie to napreduje. Kretnje postaju uskladenije i sve se vie uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta. Deca u tim razredima pokazuju ve prilinu spretnost. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izraaja vlastita volja, dete vie ne reaguje na svaki podraaj spoljanjeg sveta. Opaa se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti uenika. Muka deca sa vie zamaha i poleta uestvuju u radu kod telesnog vebanja nego enska. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jai i razvijeniji predeo grudnog koa, izrazitiji miii itd., ve i u nainu primanja, izvoenja i iivljavanja kod pojedinih vebi. To se jasno opaa i kod igara. Kola i igre sa pevanjem deaci sa osam godina ve manje vole, ak ih i odbacuju. Tranje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeleje nego li kod devojica. One vie paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvoenje. Kod uenika dolazi naprotiv, vie do izraaja snaga i borbenost. Takmienja, rvanje i sline igre postaju ivlje i uzbudljivije, i dobijaju prve oznake borbenosti. Dok se kod uenika pre svega razvija brzina i jaina pokreta, kod uenica se opaa usklaenost i ekonominost gibanja. Sve takve pojave i injenice opravdavaju ve u toj dobi odvojenu nastavu fizikog vaspitanja, koliko god to kolske prilike dozvoljavaju. Mukoj deci se mogu postavljati neto tei zadaci, jer to i sami prema svojoj vitalnosti oekuju. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dejeg organizma kao i na psihiku strukturu ne podnose nikakva vea i trajnija optereenja. Smisao za zajednicu formira se u dobi kolskog detinjstva vie putem zajednikog, skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva uenika. Svest o zajednici, smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta jo dovoljno izraena. Deca su u toj dobi jo vezana za vlastite interese. Tenja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne kole. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze, ali nakon takvog rada, pa bila to igra, nastaje ta kolektivna povezanost. Igre u toj dobi jo uvek imaju obeleje pojedinanog stremljenja unutar razrednog kolektiva. Deca u osnovnoj koli jo nemaju dovoljno smisla za sloeniji skupni rad, te prema tome igre nisu jo tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. Kolektivizam se mora odgajati, ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duevnim sposobnostima nisu dorasla.

1.1 Psihomotorni razvoj predkolske dece

Tokom poslednjih pedeset godina teorije dejeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na roenju prazna ploa (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica uenja i iskustva. Ovakvo shvatanje bilo je praeno ranim, esto vrlo drastinim stimulativnim vebama u pokuaju da se razvoj unapredi ili ubrza, ali su takva oekivanja izneverena. Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta uroene, unapred sadrane u mozgu, a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano, tokom bioloki odreenog procesa sazrevanja mozga. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih inilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem, u iekivanju da e se odreena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije biolokih i sredinskih inilaca, odnosno, iskustva. Teorije deijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). Prema prvoj grupi teorija, razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani, meusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani, slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu, i vii stadijum je uvek sloeniji od prethodnog. Sredinski inioci mogu modifikovati formu, ali ne i strukturu stadijuma. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijaeova i Frojdova. Meu ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. teorije socijalnog uenja. One ne vide razvoj kao nepromenjivu, rigidnu sekvencu unapred odreenih stadijuma, nego smatraju da se ponaanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije, jezika i iskustva. Tri najvanija tipa uenja za razvoj deteta, prema ovim toerijama, jesu uenje direktnim potkrepljivanjem, uenje imitacijom i uenje indukcijom. Meu brojnim teorijama dejeg razvoja izdvajamo one koje su znaajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara.

1.2 Pijaeova teorija kognitivnog razvoja

Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijaeova teorija, i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. Pijaeova teorija je, u sutini, biologistika jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture, tzv. sheme i operacije, uroeni obrasci, a razvoj se sastoji u prilagoavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. Sheme su unutranje predstave izvesnih specifinih akcija ili ponaanja koje su prisutne ve na roenju (npr. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno sloenija unutranja kognitivna pravila, koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. Asimilacija predstavlja prilagoavanje iskustva ili predmeta ve postojeim strategijama ili konceptima, dok akomodacija predstavlja promenu postojeih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. Ravnoteu izmeu procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnoteavanja, odnosno, tenja ka ravnotei, koja predstavlja, prema Pijaeu, sveopti bioloki princip. Kognitivni razvoj deteta, prema Pijaeu, odvija se kroz sledee stadijume: senzomotorni, preoperativni, zatim stadijum konkretnih operacija, i najzad, stadijum formalnih operacija. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju moe varirati u izvesnoj meri, zavisno od inteligencije deteta i sredinskih inilaca, ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadraj nepromenljivi. 1. Senzomotorni stadijum (od roenja do 2. godine). Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet roenjem (refleks sisanja, hvatanja) uvebavanjem postaju precizniji, raznolikiji i sloeniji. Dete uvia da svojim ponaanjem moe da utie na okolinu, to vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponaanja. Ono poinje da razlikuje sebe od okolnog sveta, da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). Dalji razvoj unutranje, 9

mentalne predstave objekta omoguen je jaanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini ivota, na prvom mestu razvojem govora. 2. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). Razvoj govora omoguava predstavljanje predmeta simbolima i reima. Miljenje deteta je egocentrino. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima tekoa da prepozna postojanje drugih stajnih taaka osim sopstvene. Druga odlika miljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. Dete, naime, veruje da su predmeti oko njega, celokupna iva i neiva priroda, obdareni oseanjima, mislima i eljama, ba kao i ljudi. Ono isto tako veruje da izmeu dogaaja postoji direktan i neumitan uzronoposledini odnos, odreen vremenskom i prostornom blizinom tih dogaaja. Tako, na primer, dete misli da je bolest, sopstvena ili nekog od lanova porodice, direktna posledica, odnosno, kazna zbog njegovog loeg ponaanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. Miljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizika svojstva predmeta kao to su broj, zapremina ili masa, ostaju nepromenjena, bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. Drugim reima, dete jo nije ovladalo operacijom konzervacije. Dete je u stanju da vri klasifikaciju predmeta, ali samo na osnovu jednog svojstva npr. boje ili oblika. 3. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). Miljenje deteta je loginije, manje egocentrino i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. Dete je u stanju da vri mentalne operacije u glavi, npr. da rauna, da misli o predmetima, o klasama predmeta i o odnosima meu klasama. Znaajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omoguava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina), zapremine (7 godina) i mase (8 godina) to predstavlja osnov matematikog miljenja. 4. Stadijum formalnih operacija (poev od 12 godina). Razvija se apstraktno miljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama, odnosno, da rasuuje o miljenju, da donosi zakljuke na osnovu apstraktnih pretpostavki, da formulie opte zakone i principe, da razume metafore. Nove sposobnosti sve vie usmeravaju miljenje adolescenta ka hipotetikim i ideolokim pitanjima i ka budunosti.

1.3 Psihomotorni razvoj

Iako linost deteta predstavlja nedeljivu celinu, uobiajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje ine tu linost: psihomotorika, govor, oseajna i saznajna oblast (inteligencija). Na poetku razvoja, naroito u prvim godinama ivota, ove funkcije su jo nedovoljno razluene, i ponaanjem dominiraju motorne aktivnosti. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama ivota sudi na osnovu procene psihomotorike. Psihomotorika je tokom itavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem oseajnog ivota i sa razvojem inteligencije i miljenja. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je znaajno i zbog toga to psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih, naroito kortikalnih struktura, ali i linosti deteta u celini. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: odreeni redosled, od prostijih ka sloenijim funkcijama, zatim, neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija, individualne razlike u razvoju i najzad, plastinost dejeg razvoja. Psihomotorni razvoj se najee opisuje terminima normalan, prosean i nezadovoljavajui razvoj. Normalan razvoj je onaj koji je tipian, uobiajen, oekivan za uzrast i bez abnormalnosti. Prosean uzrast je raunski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupiu. U opisivanju nezadovoljavajueg razvoja najee se koriste termini usporen razvoj, retardacija i disharmonian razvoj.

10

Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od oekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. Postoji mogunost da deca usporenog razvoja nadoknade zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta, ali je za to neophodno da se razvoj odvija brim tempom od normalnog za dati period. Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji oznaava da je dostignuti nivo razvoja znaajno ispod oekivanog za uzrast, i da je malo verovatno da se normalni razvoj moe dostii, ak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete, i da ga treba izbegavati. U zemljama zapadne Evrope, naroito u Velikoj Britaniji, umesto izraza mentalna retardacija sve se vie koristi izraz nemogunost uenja (learning disability). Disharmonian razvoj oznaava da postoji zaostajanje ili neuobiajenost u razvoju pojedinih oblasti koje ine linost deteta (psihomotorika, govor, oseanja, inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili pribline za uzrast. Ovde spadaju tekoe vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije), psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete, razvojne dispraksije i disgrafije), zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije, diskalkulije, disleksije, disortografije), i u oseajnoj oblasti (intelektualna inhibicija, elektivni mutizam). Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti linosti deteta naziva se optom razvojnom disharmonijom, koja, prema Desetoj meunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremeaje razvoja, meu koje se ubraja i autizam i autizmu slini poremeaji. 1. Novoroene i razvoj u prvoj godini ivota Promene koje se odigravaju u prvoj godini ivota spadaju u najobimnije, najintenzivnije i najznaajnije tokom celog razvojnog perioda. Na roenju, dete je zarobljeno u bioloke reflekse, i postepeno im se otima, da bi na kraju prve godine ivota bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu, da ui, i da je postepeno kontrolie. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija, disanje, varenje, izluivanje, homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog, donesenog novoroeneta, ali su sve ostale funkcije nezrele. Novoroene reaguje na jake zvune, vidne, taktilne i mirisne drai okretanjem glave, treptanjem, grimasama ili ak plakanjem, ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preivljavanja deteta. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim ulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljanjeg sveta.

11

1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezikih sposobnosti

Na roenju dete spontano zauzima fetalni poloaj zbog prevage tonusa miia fleksora nad ekstenzorima. Glava deteta mlitavo pada, a pokreti su nagli, po refleksnom tipu. Na roenju i u prvih est meseci ivota prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi meu kojima je najznaajniji Moroov refleks, asimetrini tonini refleks vrata (ATRV), i automatski hod. Njihov znaaj je u tome to ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. Primarni refleksi iezavaju do polovine prve godine ivota i bivaju zamenjeni tzv. sekundarnim refleksima meu kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno znaajne potporne reakcije. Motorni razvoj u prvoj godini ivota odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu miia vrata i odrava poloaj glave, zatim miia trupa to omoguava sedenje, a kasnije i stajanje i hodanje. Razvoj fine motorike (hvatanje, manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena, zatim lakta, i najzad, prstiju. Za uspean razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija izmeu ovih funkcija. Oteenje ula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. Grubi razvoj motorike i ula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psiholokim razvojem deteta. Na roenju, unutranjim svetom deteta dominiraju oseanja prijatnosti ili neprijatnosti, vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana, spavanje, temperatura) ali se vremenom razvijaju oseanja vezana za spoljanje dogaaje i za osobe, na prvom mestu majke deteta. Izmeu deteta i majke razvija se posebna oseajna veza, tzv. privrenost. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku, raspoznaje bliske osobe i raduje im se, kao i predmetima i situacijama, i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. Na tom uzrastu dete ve poseduje rane koncepte vremena i prostora. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba, odnosno, zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. Paralelno sa saznajnim i oseajnim razvojem, odvija se i razvoj govora. 2. Psihomotorni razvoj od druge do este godine. Nakon prvog roendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih, naroito manipulativnih vetina i sposobnost koordinacije akcija deteta. Uvebavanjem, ove aktivnosti postaju sve preciznije i omoguavaju da dete aktivno istrauje svoju okolinu to ono i ini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. Istovremeni razvoj jezika i govora omoguava da dete bolje razume okolinu, da iskae svoje elje i misli, to stimulie dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. Redosled razvoja motornih i govorno-jezikih sposobnosti i drutvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2.

12

Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezikih sposobnosti

Uzrast 12 18 meseci

18-24 meseca

2-3 godine

3-4 godine 4-5 godina

Motorika, vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje.Voli da Voli slikovnice, pokazuje gura i vue igrake na tokovima. prstom. Veba koordinaciju oko-Penje se na stolice. Penje se uz ruka. Vidi male predmete i uzima stepenice drei se i moe pokuavati ih palcem i kaiprstom. Jo ne da sie, ponekad padajui na zadnjicu. okree listove knjige pojedinano. Spretnije ranije motorne vetine. Voli da ara olovkom, oponaa Pokuava da udara i baca loptu. vertikalne linije. Okree listove Dobro prosuuje veliinu i poloaj knjige jedan po jedan. predmeta, na pr. stolice. Veoma pokretno, koristei se ovom Poinje da prepoznaje slova to se sposobnou za istraivanja. Voli moe koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. Zrelije i izlazi. Vozi tricikl. Mnogo je bre. dri olovku. Pokuava da crta Hoda postrance i unazad. krug. Poinje da nie kuglice i dri makaze. Veoma veto u motornim aktivnostima. Poinje da pravi prepoznatljive Prilagoava brzinu. Voli da isprobava dvodimenzionalne crtee, na pr. nove vetine, na pr. stajanje na ovek, kua. prstima, skakutanje. Hoda po pravoj liniji. Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. nozi. Poskakuje s jedne na drugu Boji crtee. Mnogo je vetije nogu. Odgovara na ritam, muziku i bre. pokret. Uiva u grupnim aktivnostima.

Malo dete najvei deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog znaaja za njegov razvoj. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamiljeni svet, ui da razume svet oko sebe, da deluje na njega, da sarauje i najzad da stvara zajedniki svet sa drugima. Igra je znaajna i kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. Kroz igru dete izraava ali istovremeno i razreava svoje strahove, ljutnje, skrivene elje. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psiholokog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). Usklaivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je esto buran proces. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni, naroito oko tree godie (faza prkosa). Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja, postaje drutveno i saradljivo.

13

Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora

Uzrast 12-18 meseci

18-24 meseci

2-3 godine

3-4 godine

4-5 godina

Sluh i govor Ubrzan razvoj renika, posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju. predmeta i delatnih glagola. Postaje svesno kada je vlano i to Voli ponavljanje rei u pesmicama. mu smeta. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinane i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. naredbe. Ranjivo u nepovoljnom okruenju. Poinje da spaja rei. esto je Prijemivo na vostvo i kontrolu uobiajena eholalija (ponavljanje). odraslih. Jo ne sarauje sa Izvrava verbalne naredbe. vrnjacima, mada se moe igrati u blizini. Sakrivanje po kui. Dobro razvijen govor. Brzina moe Kai se za majku. esto ima biti razvijena na raun razumljivosti omiljenu igraku ili neko ebe. govora. Koristi jezik za ispitivanje i Moe da se buni prilikom usmeravanje akcija. Ponavlja i hranjenja. peva uspavanke. Poinje da pomae u svlaenju i oblaenju. Pomae u ienju. Poveane verbalne vetine i Matovita igra u kojoj se aktivnosti. Voli da slua i povezuje oponaaju svakodnevne dugake prie. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih. Tolerie kratka odvajanja i razvija strpljenje u ekanju. Poinje da deli predmete. Razumeva dobro i zlo. Tean govor, bez detinjastih Vee samopouzdanje i sklopova. samostalnost. Voli male grupe Moe eleti da bude kralj ali se ne identifikuje snano zamka. s njima. Igra je uslovljena polom i kulturom detata.

Predkolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Senzomotorni razvoj zapoet u prvoj godini ivota nastavlja se i u drugoj i omoguava detetu da razume i deluje na svet ovde i sada, onako kako ga vidi i doivljava. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru, crte i govor. Miljenje na predkolskom uzrastu je intuitivno, magino i tek oko este godine ivota se naziru zaeci logikog miljenja na konkretnom nivou, koje e tek na kolskom uzrastu dostii pun razvoj. U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta rei, ali ih treba iskoristiti za skrining poremeaja psihomotornog razvoja. Kod nas se za decu u drugoj godini ivota koristi Skrining RPM, a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predkolske dece PRM-3-6 godina. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna, laka i moe je primenjivati i obuena medicinska sestra.

14

Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: Tri, penje si i silazi niz stepenice uz pridravanje. Gradi kulu od 4-5 kocaka i voz od 23 kocke. Dri olovku, kraba. Ume da pokae svoj nos, usta, oi. Ume samo da pije iz olje. Govori kratke reenice. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. Precrtava kvadrat jedan od uglova moe biti zaobljen. Pravi kvadrat od etiri kocke. Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive. Zna i imenuje deset izvrilaca radnji. Oblai se samo, zakopava dugmad. Govori u potpunim reenicama. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: Tri uz i niz stepenice. Crta romb ili krst. Konstruie stepenice od deset kocaka. Odbrojava deset kocaka. Samostalno crta ljudski lik. Zna drutvene igre. Prepriava crvenkapu.

Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: Penje se i silazi niz stepenice. Precrtava krug. Gradi most od tri kocke. Zna svoje ime i pol. Samostalno oblai neke delove odee, cipele. Koristi mnoinu i zamenice u govoru. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: Skae na jednoj nozi i vie dva puta uzastopno. Tano crta kvadrat i trougao (kuica sa krovom). Crta ljudski lik (punoglavac). Odbrojava etiri kocke. Samostalno se oblai, nira i vezuje pertle. Pria tano krae pesmice i prie.

2 EMOCIJE I UZRAST
Poznato je da se sa uzrastom dece poveava i broj emocija, koje dijete moe da doivi. Kararina Briders vrilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristine emocije za odreene uzraste. Iz svog prouavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja, mada ova skala ne moe posluiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od roenja do pete godine. Iz tih ispitivanja izvela je zakljuak da odmah po roenju postoji jedna jedina emocija, neizdiferencirano uzbuenje. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. Krajem prvog mjeseca uzbuenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju, tzv. uznemirenost (distress). Krajem drugog mjeseca, diferencira se pozitivna emocionalna reakcija, zadovoljstvo (delight). Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom, milovanje i pljeskanje. Dijete prestaje da plae, a poinje da gue i mae rukama. Kod beba se esto zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutranjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci, razvijaju se skoro jedna za drugom sljedee emocije : gnev, gaenje i strah. Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduevljenje i naklonost. Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15

grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora, a u dvadesetprvom mjesecu radost. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid, strepnja, zavist, razoarenje i nada. U predkolskom uzrastu oseanje postaje nezavisno od opaanja, postaje stalnije, ali jo uvijek je labilno. Ali meu svim doivljajima, emocije su kod deteta u predkolsko doba najjae. U ovom periodu cesti su afekti, a preovladavaju uglavnom prijatne emocije, nestano raspoloenje, rijetko kad razdraljivo, a najrjee tuno. Krajem predkolskog perioda emocionalnost i labilnost se poveavaju, a u kasnijem periodu emocije poinju da se prikrivaju.

2.1 Deje razumevanje uzroka emocija

U dobi izmeu druge i tree godine dolazi do znaajnog razvoja jezika, koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmiljaju o tome ta su uzroci emocija, razmatraju naine na koje ih se moe kontrolisati. U dobi od 3.-4.godine deca daju logine razloge za doivljavanje emocija, pri emu se pozivaju na ciljna stanja (ili elje) drugih ljudi. Predkolska deca u naturalistikim okolnostima esto objanjavaju emocije druge dece pozivajui se na njihove elje i vjerovanja. U istraivanjima Fabesa i saradnika (1991) opaai su biljeili detalje pojavljivanja emocija kod trogodinje, etverogodinje i petogodinje dece u dejem vrtiu. Dijete koje je bilo najblie svakom dogaaju, ali nije bilo ukljueno u njega, pitali su koja se emocija pojavila i ta ju je uzrokovalo. Ta su deca davala vanjske atribucije, upuujui na ponaanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igraku.'' Trogodinjaci su veini sluajeva za negativne emocije davali spoljna objanjenja, a u 45 % sluajeva objanjenja su bila unutranja uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja. Uglavnom se vidi da predkolska deca objanjavanjem emocija upuuju na mentalna stanja protagonista ine to pozivajui se na ciljeve ili elje protagonista. Djetetova sposobnost takvog objanjavanja emocija sa dobi se bez sumnje poveava, ali kod mnoge dece dokaze da to ine vidimo ve u dobi od tri godine. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dejeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja razliita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih. (Astington, 1993., Harris, 1989.)

2.2 Karakteristike dejih emocija

Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju; prije svega po tome sto su deje emocije jednostavne, spontane, ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajui izraz. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajuih promjena. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno poinje da ui i da se uzdrava od emocija a samim tim stie vlastiti nain izraavanja. Postoje sledee razlike izmeu emocija dece i emocija odraslih: 1. Djeje emocije su kratkotrajne 16

One traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada ieznu, dok emocije odraslog ovjeka due traju i tee se zaboravljaju. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dejih emocija. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloenja. Na primjer, uzdrana ljutnja se pretvara u durljivost, radost u dobro raspoloenje, a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. Ove emocije se najee javljaju u predkolskom uzrastu ili ve oko etvrte godine ivota ito u prisustvu nekog od autoriteta, bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiu. ak i u drutvu sa svojim vrnjacima deje emocije se diferenciraju. 2. Djeje emocije su snane Emocije odraslog ovjeka ne mogu da dostignu onu jainu kao kod deteta, jer deje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. To posebno vei za ljutnju, strah i radost. Kod dece te emocije se izraavaju punim intezitetom. U ljutnji dijete place, vriti, udara rukama i nogama pa ak i ujeda. U strahu se izbezumljuje, krije i vriti. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima to esto, ali ne i uvijek, ima negativan utjecaj na dijete. Kazne i opomene za takvo ponaanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom ui da bude uzdrljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. Isto tako i u druenju sa svojim vrnjacima dijete nauci da kontrolie svoje emocije. Na taj nain dijete ui da se uzdrava od burnog ispoljavanja svojih oseanja. 3. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. Ono iz stanja velike radosti naglo pree u nemotivisani plac. LJubav i ljubomora, ljutnja i smijeh smjenjuju se. Ali to ne znaci da su deje emocije plitke i povrne, nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. Dijete u toj dobi jo nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje odreenih situacija, a i panja mu se dugo ne zadrava na jednom predmetu, sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. Meutim, dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. 4.Zajedno sa uzrastom emocije se sve vie diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontroliu svoje emotivne reakcije. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doivljaja i iskustava. To znaci da svako dijete ima strah od neega, bilo od mraka ili mia i sl. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugaiji nain, neka deca se sakrivaju , druga placu, a neka opet trae majku i sl. 5.Dijete ispoljava svoja oseanja Djeca nisu u stanju da se uzdravaju , tj. da ne ispoljavaju svoje emocije. Iako ih stariji ue tome, deca ipak na neki nain reaguju, npr. nervozom, nemirom, pokretima ruku i nogu, gestama i sl. Iz toga se moe zakljuiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto oseaju.

2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja

Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izraajnih sposobnosti dece predkolskog uzasta:opaanja, panje,pamenja, govora, mate i miljenja. Zatim, podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i uenje, uvodjenje dece u matematiko-logike odnose, koji omoguavaju sticanje osnovnih pojmova o broju, veliini i prostoru. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj, ve se on razvija do kraja ivota jedinke, 17

dodajui mu nova iskustva, znanja i nadovezujui iste na unapred usvojena znanja. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeleavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu, to su: 1.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova, 2.Stadijum prvih motornih navika, 3.Stadijum senzo-motorne ili praktine inteligencije i delatnosti, 4.Stadijum intuitivne inteligencije, 5.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (poetak logike), 6.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija. Prvobitni deiji opaaji su celoviti, ali i ematski. To znai da dete, u takvim opaajima, obraa panju na najistaknutije elemente. Razliite sadraje dete razliito opaa. Ako je predmet opaanja detetu naroito interesantan i ono o njemu ima vie znanja, onda je ono sposobnije za detaljno opaanje. Predhodna znanja i interesovanje deteta, kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opti perceptivni pristup predmeta opaanja, odnosno posmatranja. Karakteristike ranih dejih opaaja su da su ona pod uticajem ulnih podataka, emocija i mate deteta, odnosno specifinosti dejeg miljenja. Osnovna karakteristika panje u toku celog predkolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti. Panja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta, njihove privlanosti, novine itd. Sa poveanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dejih aktivnosti poinje da se formira voljna panja, koja je veoma znaajan uslov pripreme deteta za kolsko uenje. Pamenje ne moemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini. iroko shvaeno, pamenje je seanje na ono to je doivljeno ili steeno u prolosti. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamenja je veoma uzak. Uslovi koji doprinose pamenju i reprodukovanju steenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta, slikovitost teksta koja podstie imaginaciju, zvunist i ritam. Deca lako usvajaju neke sadraje ne uei ih napamet ve doivljavajui ih na razne naine:dramatizacijom, prepriavanjem, crtanjem i drugim postupcima u kojima se angauje njihovo razumevanje i emocije. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. Termin koji dete prvi put uje i za ije se znaenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo, da bi ono iz njega izvadilo odgovarajue predstave, uporedilo ih sa opaajima i tako usavrilo uspenost svog miljenja. U ovom periodu znatno se razvija deja mata. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crteima, ve je to proces koji se razvija pomou igre, likovnog, dramskog izraavanja i drugih oblika aktivnosti: prianja pria, bajki, njihovog izvodjenja u lutkarskom pozoritu ili na crtanom filmu. Miljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta miljenja je zastupljena kod deteta, da bi se na nju blagovremeno i na ispravan nain moglo uticati. Dete u predkolskom periodu poseduje: senzomotorno, intuitivno, praktino i egocentrino miljenje. Po Pijaeu, u toku razvoja miljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi neto to van njega ne postoji. -animizam-predstavlja tenju deteta da shvati stvari kao ive. U poetku dete smatra da su ivi predmeti svi oni koji vre neku aktivnost, onda da su ivi svi oni predmeti koji su pokretni; i na kraju, da su ivi svi predmeti koji se samostalno kreu. -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa ak i recimo, planinu. Da bi se uspeno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogunosti deteta ovog uzrasta, kakva su njegova interesovanja i oseanja, ta karakterie fiziku i intelektualnu aktivnost deteta, kako ui predkolsko dete, kao i poznavanje psihikog razvoja dece predkolskog uzrasta. Pijae razlikuje sledee faze tog razvoja: 1.senzomotorna faza- Ova faza traje do kraja druge godine. Od rodjenja dominiraju ulni doivljaji i motorni razvoj. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima, pri emu se koristi izvesna koordinacija ula vida i pokreta, odnosno koordinacija onog to se opaa i pokreta. U ovom periodu se stiu prve i najvanije motorne aktivnosti (upotreba 18

ruku, hodanje), koje predstavljaju osnovu daljeg motornog, ali pre svega intelektualnog razvoja. Prvo se stie koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta. Onda dete poinje da se koristi i drugim predmetima da bi neto dohvatilo, i to smatramo poetkom logikog miljenja. 2.preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine. To je period intuitivnog miljenja. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu, odnose se na detetovu okolinu. Potom se te predstave vezuju za rei, za verbalne termine. Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete, bia ili pojave, a kasnije i na pojmove. Ti pojmovi, kod dece nisu u logikom smislu, ve su najee psiholoki pojmovi, tj.uslovljeni linim iskustvom, emocijama, motivima, eljama i specifinim nainom miljenja. 3.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zakljuuje logiki (shvata uzronoposledine veze), ali je njegova misao jo uvek vezana za konkretne situacije, jer jo uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. Ova faza traje od 7-11 godine. 4.faza formalnih operacija-dete vie nije vezano za konkretnu situaciju. Problem moe da zamisli i rei i na misaonom planu. Predmete, pa i oseanja zna da predstavlja simbolima (npr.slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova. Umesto stimulisanja dejih aktivnosti i razvijanja dejeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okruuju, tradicionalni oblici uenja vie orijentiu dete da naui ono to se od njega trai. Takvi oblici i metode uenja, imaju daleko tetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predkolskog uzrasta. Oni gue prirodnu radoznalost i prirodne motive uenja. Oteenje motivacije je, medjutim, tim vee i tee to je dete mladje. U organizovanom vaspitnom radu iji je cilj formiranje svestrano razvijene linosti pa i na uenje.

Zakljuak
Danas se vie nego ikada pridaje znaaj pravilnom rastu i razvoju deteta. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima, ali s pravom moemo rei da znaajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu, menusobno su zavisni i dopunjuju se. Razvoj se nastavlja i po zavretku rasta, ali ne tako intenzivno. Rast i razvoj su dinamini procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. Uspenost nastave fizikog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofiziolokih i psiho-socijalnih osobina uenika u pojedinim fazama razvoja. Dobro poznavanje razvojnih obeleja uenika je uslov za struni, pedagoki i metodski rad. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz ope uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija, a onda sve vie finijih i raznim situacijama bolje odgovarajuih emocija. Mogunost doivljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. To se najbolje vidi na plakanju, jecanju, osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja oito nisu mogla to svoje emocionalno izraavanje ni od koga nauiti, jer niti vide niti uju. Emocije se ne ue, ve se ui kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doivjeti i iskazati. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta, ono mora ivjeti u emocionalno stabilnoj okolini. Tu mora prevladavati opti ton smirenosti i sigurnosti, a dijete treba biti okrueno osobama koje ga vole, koje mu pomau i koje ga zabavljaju. U ranom djetinjstvu emocije koje najee dolaze do izraaja su gnev, strah, ljubav i ljubomora, potom radost, a rijetko alost. Djeje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije, spontane, ee i kratkotrajne. to je dijete starije kod njega uoavamo vei broj raznih emocija koje postoje kod 19

odraslih. Vano je deci pomoi da naue prepoznavati svoje emocije i emocije drugih, te kako kontrolsati te emocije. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono to oseaju. Na razvoj emocija utjecat e mnogi faktori iz okoline, kao to su roditelji, prijatelji i lanovi obitelji, zatim umor, zdravstveno stanje, razna dogaanja i sl. Potrebno je naglasiti vanost emocionalne vezanosti izmeu dece i roditelja. Budui da je emocionalna vezanost od posebno velikog znaaja za interakciju izmeu deteta i roditelja, moe se oekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponaanje meu prijateljima i drugim odraslim osobama.

Literatura
Anelkovi, Z., Somer, Lj., Perovi, M., Avramovi, V., Milenkova, Lj, Kostovska, N., Petrovi, A.: Histoloka graa organa, Bonafides, Ni, 2001. Kalezi,M: Osnovi morfologije kimenjaka, ZUNS, Beograd, 2001 Kureli, N., Momirovi, K., Stojanovi, M., turm, J., Radojevi, . i Viski-talec, N.: Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija omladine. Beograd: Institut za nauna istraivanja Fakulteta za fiziko vaspitanje, 1975. Popovi, B.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece, Novi Sad, 2008. Stojiljkovi, S.: Osnove opte antropomotorike, Studentski kulturni centar, Ni, 2003. Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, III izdanje, Nauna knjiga Beograd, 1989. Williams C.A., Armstrong N., Powell J.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training. Br J Sports Med, 2000. www.pedagoskapraksa.ucoz.com www.sportskitrening.hr www.stetoskop.info www.wikipedia.com

20