Vstss Tehnika I Praksa br3

Broj 3, 2010.
Tehnika
i praksa

aak

Tehnika i praksa, broj 3, 2010.

Glavni i odgovorni urednici
Ivo Vlastelica
Radisav uki

Tehniki urednik
Aleksandar Damnjanovi

Lektor
Ivana Krsmanovi

tampa
Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

Format
24 x 17 cm

Tira
600

CIP -
,

62

TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni
urednici Ivo Vlastelica, Radisav uki. -
2010, br. 3 - . - aak (Svetog
Save 65) : Visoka kola tehnikih strukovnih
studija, 2010- (aak : Visoka kola
tehnikih strukovnih studija). - 24 cm

Tromeseno
ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa
COBISS.SR-ID 174764812

Broj 3, 2010.

Glavni i odgovorni urednici
Ivo Vlastelica
Radisav uki

Ureivaki odbor

Slavko Arsovski, Mainski fakultet, Kragujevac
Zora Arsovski, Ekonomski fakultet, Kragujevac
Miroslav Bjeki, Tehniki fakultet, aak
Slobodan Bjeli, Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica
Radovan iri, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak
Vladimir Kati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Milivoj Klarin, Fakultet tehnikih nauka, Zrenjanin
Milo Koji, Univ. of Texas medical center at Houston, USA
Miodrag Lazi, Mainski fakultet, Kragujevac
Vidosav Majstorovi, Mainski fakultet, Beograd
Aleksa Marii, Tehniki fakultet, aak
Vladica Mijailovi, Tehniki fakultet, aak
Dragan Milanovi, Mainski fakultet, Beograd
Bogdan Nedi, Mainski fakultet, Kragujevac
Ratko Nikoli, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Petar Niki, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak
Milan Perovi, Mainski fakultet, Podgorica
Nenad Radovi, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd
Karlo Raji, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd
Radomir Slavkovi, Tehniki fakultet, aak
Dojilo Sretenovi, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak
Malia iovi, Tehniki fakultet, aak

Izdava

Visoka kola tehnikih strukovnih studija
Svetog Save 65, 3200 aak, Srbija
Tel. +381 (0)32 / 222-321
www.visokaskolacacak.edu.rs
E-mail: tehnikaipraksa@vstss.com
SADR@AJ

1. ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA
KOD [TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU [TAMPU......................... 1
Vojislav Radonji}, Sneàna Ordagi}, Goran Simi}

2. UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA^KE SUPSTANCE
NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLOÂ I KVALITET
RASTERSKE TA^KE............................................................................................... 9
Aleksandar Damnjanovi}, Milo{ Radovanovi}

3. TEHNOLO[KI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBO[A
POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM
MODELA ZAVARENOG SPOJA........................................................................ 17
Radovan ]iri}, Milovan Radosavljevi}, Igor Savi}

4. PRIMER ISPITIVANJA VU^NOG ÊPA ZA MEHANI^KI
SPOJNI URE\AJ VOZILA.................................................................................... 25
Radovan ]iri}, Petar Nik{i}, Zoran Tanasijevi}

5. IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG IN@ENJERINGA
U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA
I NEKI EFEKTI PRIMENE.................................................................................... 33
Dragan M. Eri}, Vesna Mandi}, Svetislav Lj. Markovi}

6. ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATI^KIH FILTERA
U TERMOELEKTRANAMA................................................................................. 41
Dragan Brajovi}, Pera Gruji~i}, Nemanja Stojanovi}, Aleksandar Kova~evi}

7. POVE]ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE
RELEJNE ZA[TITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA
U TERMOELEKTRANAMA................................................................................. 51
Dragan Brajovi}, Branislavka Milo{evi}, Darijo Todori}, Du{ko Tanjevi}

8. AMM SISTEM ZA DALJINSKO OÎTAVANJE
I UPRAVLJANJE BROJILIMA............................................................................ 61
Nedeljko Bubalo, [}epo Vuji}, Bane \ur|i}, Dragan Brajovi}

9. PRIMENA SVAREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA
KOD IZBORA OPTIMALNOG RE[ENJA
U OSVETLJENJU UMETNI^KIH GALERIJA.................................................71
Dragan Brajovi}, Nedeljko Munjas

10. ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZA[TITE
SREDNJENAPONSKIH VODOVA...................................................................... 81
Predrag Aksentijevi}, Branislav Mladeni}, Neboj{a Petkovi}, Dragan Brajovi}

11. ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENI^NIH
STRUJA I VISOKIH NAPONA............................................................................. 87
Slavko Vardi}, Milo{ Varagi}

12. REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MRE@E
SA ASPEKTA POUZDANOSTI............................................................................ 93
Doj~ilo Sretenovi}, Vladimir Mitrovi}

13. KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM
MRE@AMA POMO]U FIKSNO VEZANIH
KONDENZATORSKIH BATERIJA.................................................................. 103
Mom~ilo Vuji~i}, Zoran Radonji}, Goran Petrovi}

14. PODR[KA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA PROCEDURU
"UPRAVLJANJE NEUSAGLA[ENOSTIMA"................................................ 109
Nata{a Gojgi}

15. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U ANALIZI INDIKATORA
PERFORMANSI NEUSAGLA[ENOSTI .......................................................... 117
Nata{a Gojgi}

16. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA
U PROCESU PRODAJE ULJA........................................................................... 123
Nata{a Gojgi}, Jelena Plevnik, Milica Jovi~i}

17. TEORIJE MENAD@MENTA
I KORPORATIVNA ODGOVORNOST........................................................... 129
Radisav \uki}, Jelena Jovanovi}

ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD
TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU TAMPU

Vojislav Radonji
1
, Sneana Ordagi
1
, Goran Simi
1

REZIME
Cilindar za tamparsku formu za tehniku duboke tampe se izrauje postupkom
elektrolitikog nanoenja slojeva: nikla, bakra i hroma u elektrolitu.
Formiranje tamparske forme se izvodi elektromehanikim graviranjem na
kliografu. Raster elije se formiraju udubljivanjem pomou dijamantskih igala, razliitih
oblika. Jedan impuls za dejstvo dijamantske igle se dobija na osnovu oitavanja
reflektovane svetlosti na optikom delu kliografa sa digitalnog predloka.
Kvalitet dobijenih slojeva (bakra i hroma) u elektrolitikom kupatilu zavisi od:
gustine struje, sastava i temperature elektrolita, brzine rotacije cilindra, vremena trajanja
procesa.
Kljune rei: bakarisanje, osnovni sloj bakra, tirana kouljica, hromiranje, raster
elija, gustina struje, tvrdoa, hrapavost, vreme rada.

THE COPPER AND CHROME PLATING PROCESS ANALYSIS
FOR THE GRAVURE PRINTING CYLINDERS

ABSTRACT
The copper gravure cylinders are produced in the electrolytical baths. The nickel,
copper and chrome coatings are applications in the electrolytical bath.
The printing forme for the rotogravure is produced on the unit for the
electromechanical engraving. The gravure screens are formed by the diamond engraving
needles. The reflected light from the film copy produces impulse for the diamond
engraving needle.
The quality of copper and chrome coatings depends on: current density, electrolyte
components concentration and temperature, cylinder rotary speed and working process
time.
Key words: copper- plating, copper coating, Ballard layer, chrome-plating, gravure
screen, current density, hardness, roughness, working process time.

1. UVOD
Kvalitet tampanog proizvoda zavisi od izrade tamparske forme. Zato je
jako bitno da sam proces izrade tamparske forme bude kontrolisan i da se
odravaju konstantnim odreeni parametri, jer svaka promena moe uzrokovati
neeljene pojave. Uz upotrebu merne opreme i prisustvo dobro obuenog kadra,
mogue je proces odrati konstantnim, a samim tim smanjiti gubitke pri
proizvodnji.

1
2 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

2. BAKARISANJE (IZRADA TIRANE KOULJICE)
Radni sloj bakra (Balardov plat) slui za izradu elemenata za tampanje.
Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za bakarisanje se koriste
posebno konstruisane kade ili kupatila.
Radni sloj mora da ispunjava odreene uslove u pogledu strukture,
odnosno tvrdoe. Naime, on mora da poseduje odreenu tvrdou koja mora da se
odrava u odreenim granicama tolerancije. Razlike u tvrdoama imaju veliki
uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji, to e se kasnije videti. Iako se dve dodatne
osobine, kao to su lomljivost i unutranji napon, mogu uzeti kao pravilnije
procene, tvrdoa bakra ipak ostaje najznaajniji faktor.
Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno, potrebno je sve
parametre odravati konstantnim i u istim uslovima rada.
Valjak se montira na odgovarajue adaptere i prenosi u kadu za
odmaivanje gde se kontrolie i eliminiu neistoe. Posle eliminisanja neistoa i
odmaivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlae procesu
elektrolize. Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektrolitikog bakra.
Analizom je utvren sastav elektrolita: 62,26 g/l H
2
SO
4
, 227,10 g/l
CuSO
4
, 57,78 g/l Cu
Gustina struje 32 A/dm
2
standard za jedan cilindar
Iskorienost struje: 99 100 %
Materijal: Ti/PP
Anoda: elektrolit Cu (bez P)
Rastojanje izmeu anode i katode: 4 cm
Potopljenost: 50 %
Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
Temperatura: 40
C
Napon: 10 V

3. HROMIRANJE
Hromiranje cilindra ima znaajnu ulogu u procesu izrade cilindra za
duboku tampu. Hromna prevlaka slui da zatiti od habanja u tampi inae
mekanu povrinu bakra. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra, ali i
kvalitet otiska.
Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom estovalentnog
hroma. Potencijal taloenja hroma i kritina gustina struje zavise od sastava
elektrolita. Glavni deo struje utroi se na izdvajanje vodonika i stvaranje
trovalentnog hroma, tako da je iskorienje struje 16 - 18%.
Analizom je utvren sastav elektrolita: 275 g/l CrO
3
i 2,12 g/l H
2
SO
4

Gustina struje 55 A/dm
2
standard za jedan cilindar
Iskorienost struje: 16 18 %
Materijal: od Ti
Anoda: Ti presvuen Pt
Rastojanje izmeu anode i katode: 5 cm
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 3
Potopljenost: 50 %
Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
Temperatura: 60
C
Napon: 10 V

4. EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA

4.1. Bakarisanje
Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 32 A/dm
2
na 19 A/dm
2
i
sa 40 A/dm
2
na 35 A/dm
2
) na:
Tvrdou bakra
Vreme elektrolize
Hrapavost
Test gravure
Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolni valjak uzimamo II
valjak i radimo sa standardnim uslovima, dok za eksperiment uzimamo III valjak,
gde smanjujemo gustinu struje, dok su ostali uslovi isti.

Tabela 1:

Slika 1: Dijagram zavisnosti duine trajanja procesa bakarisanja od gustine struje

Gustina
struje
(A/dm
2
)

Vreme rada
(min)

Tvrdoa
(HV)

Hrapavost
(m)

Ocena
Uzorak 1 32 36 208 0,27 dobro
Uzorak 2 40 22 218 0,21 dobro
Uzorak 3 19 58 193 0,39 loe
Uzorak 4 35 28 205 0,25 loe

Slika 2: Dijagram zavisnosti tvrdoe bakarnog valjka od gustine struje

Slika 3: Dijagram zavisnosti hrapavosti povrine bakarnog valjka od gustine struje

Dodatak za tvrdou se dodaje da bi postigli sitnozrnu kristalnu reetku i da
bi odravali tvrdou bakra od 200 220 Hv (vikersa). Tvrdoa zavisi i od
temperature elektrolita. Tvrdoa bakarnog nanosa opada sa porastom temperature
elektrolita. Na nioj temperaturi nastaje vei broj nukleusa i sporiji rast kristala
bakra, a na vioj manji broj nukleusa bakra i njihov bri rast zbog vee difuzije
jona bakra. Za postizanje konstantne tvrdoe bakarnog nanosa postoje dve
mogunosti. Prva mogunost je da se temperatura elektrolita odrava konstantnom
u odreenom opsegu i da se dozira konstantna koliina dodatka za tvrdou
odreena za taj opseg. Druga mogunost je da se sa porastom temperature
elektrolita poveava i koliina dodatka za tvrdou.

4.2. Hromiranje
Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 55 A/dm
2
na 30 A/dm
2
i
sa 70 A/dm
2
na 40 A/dm
2
) na:
Vreme hromiranja
Hrapavost povrine hromiranog valjka
Izgled povrine hromiranog valjka
Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolne uzimamo IV valjak i
radimo sa standardnim uslovima i V valjak na kome smanjujemo gustinu struje.

Tabela 2:

Gustina
struje
(A/dm
2
)

Vreme rada
(min)

Tvrdoa
(HV)

Hrapavost
(m)

Ocena
Uzorak 1 55 17 1050 0,26 dobro
Uzorak 2 70 14 1100 0,22 dobro
Uzorak 3 30 26 920 0,82 loe
Uzorak 4 40 20 940 0,83 loe

Slika 4: Dijagram zavisnosti duine trajanja procesa hromiranja od gustine struje

Slika 5: Dijagram zavisnosti tvrdoe hromiranog valjka od gustine struje

Slika 6: Dijagram zavisnosti hrapavosti povrine hromiranog valjka od gustine struje

5. DISKUSIJA REZULTATA
U procesu tampe, kod loe bakarisanog valjka, javio se problem rasipanja
boje, a to se dogaa kada su pokidani zidovi elije na bakarnom valjku. Na slikama
je dat izgled elija, pri gustini struje od 32 A/dm
2
-

II valjak, (slika 7), i izgled
elija iji su zidovi pokidani, nakon to smo smanjili gustinu struje na 19 A/dm
2
-
III valjak (slika 8).

Slika 7: Dobra elija na bakarnom valjku Slika 8: Razbijeni zidovi elije

Da bi se reio ovaj problem, mora da se promeni ugao rakel platna
(poveali smo ugao sa 50
na 57 - 58
), kao i da poveamo viskozitet boje (sa 13,5 s

na 14,5 s).
Takoe, prikazan je i izgled bakarnog valjka zadovoljavajue hrapavosti,
pri gustini struje od 32 A/dm
2
- II valjak, (slika 9), kao i izgled bakarnog valjka
poveane hrapavosti, usled smanjenja gustine struje na 19 A/dm
2
III valjak, (slika
10).


Slika 9: Hrapavost bakra - dobar valjak Slika 10: Hrapavost bakra - lo valjak

Na slici 11 dat je izgled hromiranog valjka na kome su prisutne
mikropukotine (IV valjak), pri gustini struje od 55 A/dm
2
, to predstavlja dobru
strukturu povrine hromiranog valjka. Kada smo smanjili gustinu struje na 30
A/dm
2
, dobili smo lou strukturu povrine hromiranog valjka bez mikropukotina (V
valjak), to se vidi na slici 12.

Slika 11: Mikropukotine na hromu,
dobar valjak

Slika 12: Struktura hroma bez
mikropukotina , lo valjak

Osim toga, smanjenje gustine struje, a samim tim i poveanje hrapavosti,
uzrokovae jo jedan problem prilikom tampanja, a to je toniranje povrine, tj.
prenoenje boje sa netampajuih povrina. Problem je reen dodatnim poliranjem
cilindra (tj. smanjenjem hrapavosti sa 0,82 na 0,53 m), slike 13 i 14.

Slika 13:Hrapavost hroma dobar valjak Slika 14: Hrapavost hroma lo valjak

6. ZAKLJUAK
1. Povrina valjaka mora biti glatka, izbruena i sitnozrnaste strukture.
2. Tvrdoa bakarne kouljice mora biti u okviru standarda (200-220 HV)
zbog tehnike duboke tampe sa korienjem rakel-noa (da ne bi dolo do
oteenja).
3. Mogunosti ispravljanja greaka, ukoliko se pojave, su: promena
viskoziteta boje, promena ugla rakela, naknadno poliranje, ime se
smanjuje hrapavost sloja.
4. Sloj hroma ima ulogu poveanja tiranosti bakarnog cilindra.
5. Sloj bakra mora biti takve strukture i tvrdoe da omogui kvalitetno
elektro-mehaniko graviranje cilindra.
6. Kvalitet izgraviranog valjka, a samim tim i kvalitet otiska zavisi od
strukture povrine i hrapavosti bakarne kouljice.

7. LITERATURA
[1] Maksimovi M. D.: Galvanotehnika
[2] orevi S.: Metalne prevlake
[3] Gravure, ERA
[4] Tehniko-tehnoloka dokumentacija PAPIRPRINT, Gornji
Milanovac

UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJAKE SUPSTANCE NA
VREME RAZVIJANJA OFSET PLOA I KVALITET
RASTERSKE TAKE

Aleksandar Damnjanovi
1
, Milo Radovanovi
2

REZIME
Praksa je pokazala da je procesiranje odnosno razvijanje prethodno osvetljenih
ofset ploa u zimskim uslovima, praeno problemima ukoliko je razvijaka supstanca
znatno nie temperature od optimalne. Ovim radom e se pokazati da postoji optimalan
opseg temperatura razvijke supstance kojom se procesira prethodno osvetljena ofset ploa,
pri kojima rasterska taka na tamparskoj formi ostaje nepromenjena, a vreme razvijanja
bude efikasno kratko.
Kljune rei: litografija, fotoosetljiva emulzija, fotopolimer, srebro halogenid,
silikon.

DEVELOPER TEMPERATURE INFLUENCE ON DURATION
TIME AND DOT QUALITY OF PROCESSED OFFSET PLATES

ABSTRACT
Practice experience showed us that the processing of presensitized offset plates in
winter conditions, followed with problems if the temperature of processing substance is
considerable lower than needed. In this paper will be shown that there is optimal range of
developer temperature in which image dot stays stable, although the processing time
shortened.
Key words: litography, photo sensitive coating, photopolymer, silver halid,
silicone.

1. UVOD
Od preve Senefelderove tamparske maine ija je konstrukcija
omoguavala upotrebu ravne mermerne tamparske forme, do dananjih
litografskih formi za ofset tampu, proao je dug razvojni put. Osnova moderne
litografije je kombinacija fotografije i Senefelderove originalne opservacije da se
ulje i voda ne meaju. Sve danas napravljene ofset ploe koriste ovaj princip gde
je nosa slike u vidu tankog papira, plastike ili tanke metalne ploe, koja se jednom
izloena svetlu i razvijena, moe obmotati oko cilindra maine za tampu. Ove
moderne ofset ploe imaju dve povrine: povrine sa slikom koje odbacuju vodu
(ostajui suve i primajui boju) i povrine bez slike koje primaju vodu. Ovo je

1
2
Tehniki fakultet, aak
osnovni zahtev celokupne moderne litografije mogunost proizvodnje ploa sa
dve vrste povrina: hidrofobnih (u smislu ne trpnje vode) i netampajuih
hidrofilnih (u smislu vodoprijemivih). Dok je osnovni princip zajedniki,
postoje mnoge razlike kod ofset ploa i metoda koje se koriste za razdvajanje
tampajuih i netampajuih povrina.

Negativ film Negativ ofset plo~a

Pozitiv film Pozitiv ofset plo~a

Slika 1: Osvetljavanje negativ ploe Slika 2: Osvetljavanje pozitiv ploe

Danas se veina litografskih ploa pravi od aluminijumskih tabli razliitih
debljina (obino izmeu 0,04 i 2 mm) sa zrnastom povrinom. Ova zrnasta
struktura obezbeuje prostor za zadravanje vode na ploi i ujedno skladini
prostor za materijal koji uobliuje sliku. Sve ploe se isporuuju unapred obloene
fotoosetljivom diazo emulzijom ili fotopolimernom smolom spremnom za dejstvo
svetlosti.
Ova fotopolimerna podloga kao termin, podrazumeva hemijsku smolu ili
polimer koji reaguje na ultraljubiasto svetlo slino fotografskom filmu. Kada UV
svetlo padne na fotopolimer na ploi on se skori, a neizloeni delovi ostaju meki
i lako se mogu ukloniti.
Procesirani fotopolimer
postaje slika
Aluminijumska osnova

Slika 3: Princip izrade tamparske forme za ofset tampu

Svetlost koja prolazi kroz providne povrine filma prouzrokuju poprene
veze (otvrdnjavanje) u polimeru koje posle procesiranja (razvijanja) postaju nosai
slike ili tampajuih povrina.

Ultraljubi~asto svetlo
Negativ ili pozitiv film
Premaz fotopolimera
Aluminijumska plo~a

Slika 4: osvetljavanje ploe (oslikavanje)

Postoji sedam glavnih vrsta litografskih ploa koje se koriste danas u
tamparskoj industriji:
1. Diazo
2. Fotopolimer
3. Srebro halogenid
4. Elektrofotografske
5. Bimetalne
6. Bezvodne
7. Ploe nastale pranjenjem napona (digitalne bezvodne ploe)
8. Laserske (digitalne bezvodne ploe)
9. Computer-to-plate Razliite vrste materijala ploe
Sve ove vrste ploa se generalno mogu podeliti na pozitiv ili negativ ploe.

1.1. Negativ radne ofset ploe
Kako naziv implicira za formiranje nosaa slike kod negativ ofset ploa,
koristi se negativ film. Ove ploe su uglavnom premazane fotopolimerom. Za
osvetljavanje ovih ploa postavlja se negativ film preko fotoosetljive obloge i
izlae dejstvu ultraljubiastog svetla. Svetlost koja prolazi kroz providna podruja
negativa uzrokuju reakciju sa monomerima u fotopolimeru koja ih hemijski
popreno povezuje formirajui polimere. Ovi polimeri se mogu posmatrati kao
kompleksan lanac monomera, koji su tako jako povezani da se ponaaju kao
jedinstven, tvrd, kompaktan molekul otporan na mehaniko habanje. Delujue
svetlo ne prolazi kroz tamna podruja negativ filma tako da na tim mestima nema
ni reakcije u polimeru. Razvijanjem se uklanja neeksponirani, neotvrdli deo
polimera. Ploa se tretira vrstom rastvora kauuka da bi netampajue povrine
postale vodoprivlane (odbojne za boju).

1.2. Pozitiv-radne ofset ploe
Kako i samo ime kae, za formiranje slike na ovim ploama se koriste
pozitiv grafiki filmovi. Fotopolimer koji se koristi u proizvodnji ovih ploa se
razlikuje od polimera korienog pri izradi negativ ploa u tome to je otvrdnjen
pre izlaganja svetlu, a po izlaganju UV svetlu postaje nestabilan.
Ploe se uglavnom prave od aluminijuma, mada se koriste i papir, poliester
i multi-metalne ploe. Multi-metalne ploe se koriste kod zahteva za dugotrajnu
tampu i izdrljivost. Ploe papirnog tipa se koriste za male tirae i tampu u
duplikator mainama (getetnerima).

2. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE OFSET PLOA
Aluminijumske ofset ploe imaju fotoosetljivu emulziju naneenu preko
aluminijumske osnove. Papirne i poliesterske ploe se tretiraju vrlo slino. Kod
multimetalnih (vieslojnih) ploa struktura osnovnog materijala se blago razlikuje
od aluminijumske, papirne, itd. Vieslojne ploe su inovirane iz zahteva za dui
vek rada i trajanja. Danas postoje dve vrste vieslojnih (bimetalnih) ploa:
Bakarna ploa preko prohroma ili aluminijuma
Prohrom ploa preko bakarne
Ovo su najtrajnije i najskuplje ploe. Ove ploe se presvlae ili diazo ili
fotopolimerom i mogu biti pozitiv i negativ.

2.1. Diazo
Diazo premazi su organska jedinjenja koja se koriste kao fotoosetljivi
premazi na aluminijumskoj osnovi za vek trajanja od oko godinu dana. Ovakve
ploe mogu biti pozitiv i negativ. Po izlaganju svetlu tretiraju se razvijakom
emulzijom koja sadri lak i kauuk u kiselom rastvoru. Poto se neosvetljeni diazo
rastvara u soluciji, depoziti (ostaci) gume na netampajuim povrinama
osiguravaju prijemivost vode. Ostaci laka na osvetljenim povrinama osiguravaju
prijem boje po tim povrinama. Po osvetljavanju, ploe se ispiraju vodom i
zatiuju gumarabikom. Ove ploe su predviene za tirae od 100.000 do 250.000
otisaka.

2.2. Fotopolimer
Premazi koji se koriste za proizvodnju fotopolimernih ploa su organska
jedinjenja koja su veoma inertna i otporna na abraziju, doputajui duu
eksploataciju od ploa sa diazo premazima (do 1.000.000 otisaka). Ovaj tip
premaza se najvie koristi u proizvodnji ofset ploa. Fotopolimerni premazi se
razlikuju od drugih po tome to za vreme osvetljavanja menjaju molekulsku teinu.
Ovim se mogu objasniti mnoge od njihovih neobinih osobina kao to je veoma
dug radni vek, otpornost na abraziju, oteenja i dodatno poveana otpornost na
oteenja posle peenja. Dananje fotopolimerne ploe se predsenzibilizuju
fotopolimerima osetljivim na svetlost odreenih talasnih duina (boja) i mogu se
osvetljavati laserima i koristiti u digitalnim tamparskim sistemima.

2.3. Srebro halogenid ploe su predviene za velike brzine tampe i
koriste fotoosetljivi premaz slian fotografskom filmu. Emulzije su neosetljive na
boje i veoma blago osetljive u plavom opsegu vidljivog spektra tako da se
preporuuje manipulacija u svetlosti sa utim filterom. Ovaj tip premaza se moe
osvetljavati optiki preko filma ili laserski, koristei digitalne podatke. Razvijaka
supstanca sadri teke metale (srebro). Ploe na osnovi filma se koriste za
pojedinane kolor memorandume, izvetaje iz digitalnih izvora. Ove ploe takoe
mogu biti osvetljavane kao fotografski film u velikoj reprokameri.

2.4. Elektrofotografske ploe su zasnovane na principima
elektrostatikog kopiranja. Postoje dva tipa ovih ploa:
Neorganski fotokonduktor na bubnju
Organski fotokonduktor na supstratu (premazu).
Fotokonduktor je senzibilizovan na svetlost i napaja se takozvanim korona
pranjenjem. Napon je rasut u podruju izloenom svetlosti. Naboj koji se
zadrava na neeksponiranim povrinama privlai suvi ili tean toner suprotnog
naponskog predznaka.
Ploe za lasersko osvetljavanje su premazane fotoosetljivom emulzijom na
aluminijumskoj, zrnasto strukturiranoj podlozi elektro-anodnim postupkom. Drugi
tip elektrofotografskih ploa su cink-oksidne papirne ploe ili matrice koje se
koriste kod getetnera. Ove ploe su vrlo sline prethodnima osim to je ovde cink-
oksid fotokonduktor.

2.5. Ploe za rad bez vode (waterless plates) su sline
konvencionalnim ofset ploama sa razlikom to se nanosi sloj silikona preko
povrine fotoosetljivog polimera za koji se vezuje. Pri osvetljavanju svetlost
prolazi kroz providne povrine filma i silikonski sloj, udarajui u fotopolimer
ispod. Svetlost deluje na fotopolimer uzrokujui prekid veze sa slojem silikona.
Razvijanjem se uklanja sloj raskinutog silikona, ostavljajui fotopolimer koji je
prijemiv za boju. Silikonska guma ima veoma malu povrinsku energiju pa ne
prima boju.
I ove ploe mogu biti pozitiv i negativ. Ovakva vrsta tampe bez vode ima
prednosti utoliko to eliminie stvaranje izvorita meavina i flokula kauuk-voda.
Ova meavina, poto emulgira sa bojom moe je oslabiti odnosno otupiti njen
efekat, poveati tamparsku taku i oteati kontrolu tampe. U procesu tampe bez
vode dozvoljava se upotreba finijih rastera i do 300 lpi (linija po inu) rezultirajui
slikama u veim rezolucijama. Zbog neophodnog sloja silikona i njegovoj
sklonosti oteenjima, ove ploe imaju manji vek trajanja (ispod 100.000 otisaka).

2.6. Heidelberg GTO-DI (Direct Imaging) ploe se koriste na
Heidelberg GTO-DI tamparskim sistemima. Ove ploe su veoma sline
prethodnim bezvodnim ploama osim to su oslikane kompjuterski laserom u
maini. Ploe se prave na kompoziciji od tri sloja. Osnovni materijal je poliester ili
aluminijum. Srednji sloj je vrsta materijala koja apsorbuje infracrvenu svetlost.
Ovaj sloj odgovara na provokaciju svetlosti iz lasera odreene talasne duine i
njegova uloga je da jednostavno ispari poto je udaren laserskim zrakom. Preko
ovog sloja je tanak sloj silikona. Obrisana (od silikona) povrina je sada
tampajua povrina. Netampajua povrina je povrina koja ima silikon.
Iste vrste ploa kao i tehnologija se koriste i kod Heidleberg Quickmaster
DI-46-4 tamparskih maina sa izuzetkom to se umesto pojedinanih ploa koristi
rolna ploa. Ove ploe su vrlo kratkog radnog veka (ispod 25.000 otisaka).

2.7. MAN Dicoweb ili CTPress (Direct Imaging) Skraenica od
"Digital Change Over Web" je poslednja re digitalne tehnologije na tamparskoj
sceni, mada jo nije u komercijalnoj upotrebi. Dicoweb radi tako to se tampa
digitalno na cilindar (koji ima ulogu ploe), odradi posao tampe i onda brie (isti)
plou-cilindar za ponovno oslikavanje. Proces funkcionie tako to se koristi
laserska glava za direktno oslikavanje tamparskog cilindra preko termalnog
ribona. Termalni materijal prebaen sa ribona na plou-cilindar je hidrofoban (ne
prima vodu - prima boju). Povrine cilindra gde nema termo materijala su
netampajue povrine i primaju rastvor za vlaenje. Po zavretku tampe povrina
cilindra-ploe se automatski isti ureajem slinim ureaju za pranje gume.
Bez obzira koja se tehnika koristi rezultati su isti: dobija se jedna ofset
litografska ploa sa povrinama koje primaju boju i povrinama koje to ne mogu.
Computer to Plate (CTP) je tehnologija dananjice.

3. LABORATORIJSKA MERENJA
Zamisao ovog rada je da se ispita uticaj temperature razvijake supstance
na vreme potrebno za razvijanje ofset ploe, kao i na kvalitet oslikane i razvijene
rasterske take. Pri tom se moralo obezbediti da svi ostali parametri od uticaja na
proces razvijanja budu zajedniki i konstantni za sve uzorke, a to su:
- intenzitet i vrsta svetlosti pri stvaranju latentne slike,
- vreme izlaganja svetlosti,
- ista vrsta filma kroz koji se osvetljava ploa,
- hemijski sastav razvijake supstance.
Sa ovim konstantnim parametrima menja se temperatura razvijaa i meri
vreme potrebno za razvijanje ploe koje je prikazano u Tabeli 1.
Osvetljena ofset ploa sa latentnom slikom iseena je pre razvijanja na
povrine za razvijanje u razliitim temepraturama postignutim dogrevanjem
razvijaa.

100 0
100 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Procenat rastera
Povr{ina koja se uve}ava
10 puta za analizu ta~ke

T=180 s
T=6 s
t=15 C
0
t=36 C
0

Slika 5: Skenirana povrina osvetljene i Slika 6: Izgled rasterske take u povrinama
razvijene ploe kroz film rasterskog klina sa 30 i 40 % rastera, razvijene na razliitim
temperaturama
Slika 5 prikazuje skeniranu povrinu jednog uzorka u razmeri 1:1, a
uporeivanje svih uzoraka uoavanjem, nije pokazalo razlike. Zato je povrina
obeleena pravougaonikom sa slike 5 uveana 10 puta i prikazana slikom 6. Tu se
ve jasno vidi da rasterska taka ne menja veliinu pri razliitim temperaturama.
Sada se moe pristupiti definisanju optimalnog opsega temperatura
razvijake supstance radi skraenja vremena razvijanja.

Tabela 1. Vreme trajanja razvijanja ofset ploe pri razliitim temperaturama

Temperatura razvija~a
Vreme razvijanja
[ C]
[sec]
0
15 36 32 28 24 20 17
180 30 17 10 8 7 5

Na osnovu ovih rezultata napravljen je dijagram zavisnosti vremena
razvijanja ofset ploa od temperature razvijaa.

t [ C]
0
T [sec]
6
0
12
18
24
30
36
42
6 12 18 24 30 36 42 180
T[sec] = f (t [ C])
0

Slika 7: Dijagram zavisnosti vremena razvijanja od temperature razvijaa

3. ZAKLJUAK
Iz ovih merenja se lagodno izvlai zakljuak da je optimalan opseg
temperatura razvijake supstance oseneno podruje sa slike 7. To su upravo
prosene varijacije spoljne temperature vazduha, to znai da razvija moemo
dogrejati ukoliko je njegova temperatura znatno ispod 18
0
C, bez bojazni za
kvalitet rasterske take.

4. LITERATURA
[1] http//www.dynodan.com
[2] J. Zarwan, CTP Plate Making
[3] U.S. EPA, Profile of the Printing Industry, EPA Office of Compliance
Sector Notebook Project, EPA-310-R-95-014, September 1995.

TEHNOLOKI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBOA
POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM
MODELA ZAVARENOG SPOJA

Radovan iri
2
, Milovan Radosavljevi
1
, Igor Savi
2

REZIME
U radu je opisan postupak rekonstrukcije doboa pogonskog bubnja BTO sistema
za transport uglja. Takoe su prezentirani rezultati ispitivanja modela zavarenih razliitim
reimima.
Kljune rei: dobo pogonskog bubnja, rekonstrukcija, zavarivanje, modelska
ispitivanja.

TECHNOLOGICAL PROCEDURE OF RECONSTRUCTION OF
THE MOTOR CYLINDER BARREL IN THE BTO SYSTEM WITH
THE EXAMINATION OF THE WELD MODEL

ABSTRACT
The paper deals with the procedure of reconstruction of the motor cylinder barrel
in the BTO system for coal transport. Also, the results of the examination of the weld
model are done in various regimes.
Keywords: motor cylinder barrel, reconstruction, weld, model examination

1. UVOD
Konvencionalno reenje (oblaganje doboa gumom postupkom tople
vulkanizacije ili hladnim postupkom lepljenjem) je u toku dugogodinje
eksplatacije pokazalo sledee nedostatke [1]:
- zamena gumene obloge je veliki remontni zahvat i dovodi do dueg
zastoja sistema
- kvalitet gume, a time i eksploatacioni vek gumene obloge, je veoma
neujednaen.
Probni postupak oblaganja doboa gumiranim metalnim segmentima, koji
se zavarivanjem vezuju za plat doboa, omoguava ugradnju segmenata na licu
mesta, bez rasklapanja sistema. Zbog manjih dimenzija segmenata postoje uslovi
da se isti gumiraju po optimalnom tehnolokom postupku, pa je eksploataciona
postojanost gumene obloge veoma dobra. Nedostatak postupka je to se, kod
zamene segmenata oteuje obloga doboa, a viestruko zavarivanje moe dovesti
do pojave prslina i drugih greaka.

1
REIK Kolubara Lazarevac
2

2. OPIS REENJA
Predloeno i realizovano tehniko-tehnoloko reenje predvia zavarivanje
T-draa gumiranih metalnih segmenata, sl.1. Ugradnja T-draa segmenata, sl.2.,
se izvodi u radionikim uslovima postupkom zavarivanja. Ugradnja gumiranih
metalnih segmenata se vri na licu mesta u kratkom vremenskom roku.

Slika 1: ematski prikaz draa gumiranih metalnih segmenata
1-obloga doboa, 2-eona ploa doboa, 3-osovina doboa,
4- T-dra, 5-gumirani metalni segment

Slika 2: Konstrukcija T-draa

3. DETALJI TEHNOLOGIJE ZAVARIVANJA
T- drai gumirani na probnom dobou (prototipu) izraeni su od elika
0563 (S355 J2 G3). Posle mainske obrade T- dra je ispravljen na hladno.
Predgrevanje doboa je izvreno gasnim gorionicima. Pre pripajanja T
nosa je baziran pomou ablona koji odgovara gumiranom metalnom segmentu i
uvren odgovarajuim steznim alatom. Nije dozvoljena deformacija T-draa,
kao i zazor izmeu plata doboa i T-nosaa. Poeljno je da oblik ablona bude
takav da spreava promenu zazora veliine 4 mm.
Pripajanje je izvreno sa elektrodom klase E 7018, 2.5mm, prethodno
suenom 4 sata na 250 C
o
. Mesta pripajanja su birana tako da pripoji ne
prouzrokuju pojavu neprovara i drugih greaka pri nanoenju korenog zavara. Svi
pripoji na kojima su vizuelno i kontrolom pomou magnetofluksa (penetranata)
utvrene prsline odstranjeni su bruenjem i ponovo zavareni na propisan nain.
Detalji tehnologije i tehnike zavarivanja i plana ispitivanja dati su u tab.1.
Na sl. 3 dat je izgled alata za baziranje T-draa, a na sl. 4 izgled sklopa posle
nanoenja korenog zavara. Izgled doboa posle zavarivanja svih (24 komada) T
draa i posle ugradnje gumenih segmenata, prikazan je na sl. 6.

Tabela 1: Detalji tehnologije i tehnike zavarivanja i plana ispitivanja [2,3]

Postupak zavarivanja: MMAW (E,111)

Osnovni materijal: Dodatni materijal:
Standard: EN 10025
Oznaka: 1. 0563, (S355 J2 G3), #8mm
2. 0563(S355 J2 G3), #20mm
Oznaka po standardu:
E 7018 (AWS A-5.1)
Oznaka proizvoaa:
1. EVB 50 (Jasenice)
2. FOX EV 50 (Bohler)
Priprema i ienje: mainska obrada (poz.1);
runo bruenje (poz.2)

Dimenzije: 2.5; 3.25mm
Predgrevanje: 200
o
C Termika obrada posle
zavarivanja: (hlaenje u mineralnoj
vuni)
Meuslojna temperatura: max.300
o
C

Poloaj ljeba: PA(horizontalno) Polaganje zavara: pravolinijski (bez
njihanja)
Zavareni spoj: vieslojni (4 zavara)
Suenje elektrode: 250
o
C, 4 h
Skladitenje osuene elektrode:
Prenosna pe (tobolac) ili pe na oko 150
o

Meuprolazno ienje: bruenje Zavrno ienje-obrada: bruenje

Dodatni materijal Struja
Zavar Postupak
Klasa Prenik Polaritet Jaina
N
a
p
o
n

Brzina
dosta.ice
(m/mm)
Protok
Gasa
(l/min)
1.2
MMAW
E(111)
E7018 2.5 DC+
65-90
(80-110)

3.4
MMAW
E(111)
E7018 3.25 DC+ 110-140

METODE I OBIM KONTROLE
VDK 100% NIVO B DIN EN 25817
TP/MK 100% DIN EN 22261

Slika 3: Alat za baziranje T draa u toku
zavarivanja
Slika 4: Izgled T-draa posle zavarivanja
prvog korenog zavara

a) b)
Slika 5: Izgled doboa posle zavarivanja T draa (a) i ugradnje gumenih segmenata (b)

4. REZULTATI ISPITIVANJA OSOBINA ZAVARENIH SPOJEVA
Osobine zavarenih spojeva su proverene ispitivanjem probnih modela.
Modeli, T-drai zavareni za ravan lim po reimima datim u tab. 2, su ispitani na
zatezanje, savijanje i u pogledu raspodele tvrdoe u avu i ZUT-u [4].

Tabela 2. Reimi zavarivanja probnih modela
Prenik DM,mm
Model Postupak zavarivanja
Dodatni
materijal
(DM)
Koreni
zavari
Zavari
popune
Temperatura
predgrevanja,
o
C
Hlaenje
posle
zavarivanja
1 E (111) EVB 50 2,5 3,25 /
2 E (111) EVB 50 2,5 3,25 200
3
MAG (135)
(82%Ar+18%CO
2
)
VAC 60 1,2 1,2 200
4 E (111)
EVB
MoNi
2,5 3,25 /
5 E (111)
EVB
MoNi
2,5 3,25 80
6 E (111)
EVB
MoNi
2,5 3,25 250
7
MAG (135)
(82%Ar+18%CO
2
)
VAC 60 1,2 1,2 /
8 E (111)
Inox
18/8/6
(2,5) (3,25) /
U

k
v
a
r
c
n
o
m

p
e
s
k
u

4.1. Ispitivanje na savijanje
Ispitivanje uzoraka na savijanje izvreno je po emi datoj na sl. 6, izgled
uzoraka posle ispitivanja na sl.7, rezultati u tab. 3.

PRESEK A-A

Slika 6: ema ispitivanja na savijanje

Slika 7: Izgled uzorka posle ispitivanja na savijanje

Tabela 3: Rezultati ispitivanja na savijanje

Model
Fs max,
daN
Napomena
2 1610
4 1800
6 1900
7 1526
Nisu se pojavile prsline
u zavarima i ZUT-u

4.2. Ispitivanje na zatezanje
Ispitivanje na zatezanje izvreno je na epruvetama oblika prema sl.8.

Slika 8: Oblik epruvete ispitivan na zatezanje

Pri ispitivanju na zatezanje kod svih epruveta do prekida je dolo na letvi
(T-drau), poz. 1, bez pojave trajnih deformacija ili makroskopskih greaka u
oblasti zavara ili ZUT-a.

4.3. Ispitivanje tvrdoe
Tvrdoa zavarenog spoja ispitana je na uzorcima prema sl. 9 u mernim
takama 112.

Slika 9: ema mernih taaka za ispitivanje tvrdoe: 14 av; 5 - ZUT;
6, 7 OM; 812 prednja povrina ava

Na osnovu rezultata merenja utvreno je da je kod modela 1, 2, 3, 7 i 8,
tab. 2, tvrdoa ava i ZUT-a u svim mernim takama manja od 250 HBS.
Kod uzoraka 4, 5 i 6 tvrdoa ZUT-a je nia od 250 HBS, dok je tvrdoa
ava znatno vea, sl. 10.

Slika 10: Raspodela tvrdoe u avu kod uzoraka zavarenih po reimima 4,5,i 6

5. ZAKLJUCI
1. Predloena i realizovana rekonstrukcija doboa pogonskog bubnja
omoguava zamenu gumiranih metalnih segmenata na licu mesta u
kratkom vremenskom roku.
2. Na bazi uporednih ispitivanja modela zavarenih razliitim reimima
zakljuuje se sledee:
- zavareni spoj ne predstavlja slabo mesto u zavarenoj konstrukciji,
- usvojeni i realizovani tehnoloki postupak zavarivanja ne izaziva
pojavu krtih struktura u zavarima i ZUT-u,
3. Vea krutost i otpornost konstrukcije na lom i habanje moe se dobiti
ako se T- drai izrade od legiranog elika za poboljanje u
poboljanom stanju.

6. LITERATURA
[1] Tehnika dokumentacija, REIK Kolubara , Mainsko odravanje
rudnog polja D , Lazarevac, 2010.
[2] Katalozi elezara (Acroni, Jesenice, Bohler)
[3] Tehnoloki postupak zavarivanja, sistema za dranje gumiranih
metalnih segmenata, VTSS, aak, 2010.
[4] Izvetaj o ispitivanju modela zavarenih spojeva, VTSS, aak, 2010.

PRIMER ISPITIVANJA VUNOG EPA
ZA MEHANIKI SPOJNI UREAJ VOZILA

Radovan iri
1
, Petar Niki
1
, Zoran Tanasijevi
1

REZIME
U ovom radu je dat pregled odgovarajuih propisa i regulativa, koje se odnose na
ureaj i komponente za motorna vozila, motorna vozila i i prikolice namenjene za
formiranje sklopova vozila, gde vertikalno optereenje na motorno vozilo prouzrokovano
od prikolice ne prelazi 200 Kn. Prikazan je primer ispitivanja spojnog ureaja tip spojka
peti toak i upravljaki klinovi.
Kljune rei: mehaniki spojni ureaj vozila, spojka peti toak, upravljaki klin,
vuni ep, homologacijsko ispitivanje

ABSTRACT
This paper deals with a review of the proper laws and procedures which refer to
the device itself and the parts of a motor vehicle, as well as to motor vehicles and trailers
used for vehicle assembly, when the vertical load from the trailer onto a motor vehicle does
not exceed 200 Kn. An example of the assembly device examination, clutch fifth wheel
type and handler bolts are shown.
Key words: mechanical vehicle assembly device, clutch fifth wheel, handler bolt,
tow cap, approval examination.

1. UVOD
Mehaniki vuni ureaji i komponente su svi delovi na ramu i delovi na
radnom telu koji trpe optereenje asije motornog vozila i prikolice. Oni
meusobno povezuju vozila i prikolice radi formiranja kombinacije vozila ili
sprega vozila. To su fiksirani ili razdvojivi delovi za privrenje ili rad
mehanikog vunog ureaja ili komponente. Zahtev automatske vue je dostignut
ako je hod unazad vunog vozila u odnosu na prikolicu toliki da omogui potpuno
uvlaenje vunog ureaja. U sluaju vunog ureaja u obliku kuke, zahtev
automatske vue je ostvaren ako se ureaj za zabravljivanje vunog ureaja
automatski, bez spoljnog uticaja, zabravi im se vuno oko postavi u kuku. Izgled
sistema peti toak dat je na sl. 1 [XX].

1


1-Osovinica, 2-Opruga, 3-Zabravljiva donji, 4- Poluga za zabravljivanje, 5- Osovinica sa
navrtkom, 6-Poluga, 7-Vuna poluga, 8-Osovinica sa navrtkom, 9-Opruga . Napomena-
Presek epa 53 mm je rafiran.
Slika 1. Izgled sedla (sistem peti toak)

2. GLAVNI TEHNIKI ZAHTEVI
Svaki uzorak treba da odgovara dimenzionalnim specifikacijama i
zahtevima izdrljivosti datim u aneksima 5 i 6 Pravilnika [XX]. Prema Aneksu 6,
na uraenim delovima ne sme biti pukotina, lomova ili deformacija izoblienja.
Svi delovi mehanikog spojnog ureaja ili komponente iji kvar moe
uzrokovati razdvajanje vozila i prikolice, moraju biti izraeni od elika. Drugi
materijali mogu se koristiti ako je njihova ekvivalentnost osobinama elika
dokazana od strane proizvoaa i ako zadovoljava tip atesta koji sprovodi nadleni
organ ili tehnika sluba.
Mehaniki spojni ureaj ili komponente treba da budu sigurni pri radu, te
njihovo spajanje i razdvajanje treba da moe obaviti jedna osoba bez upotrebe
alata. Sa izuzetkom Klase T spojnih ureaja, samo ureaji koji omoguavaju
automatsko spajanje smeju da povezuju prikolice koje imaju maksimalnu
dozvoljenu tehniku masu veu od 3,5 tone sa vunim vozilom. Mehaniki spojni
ureaji ili komponenete moraju biti projektovane i izraene tako da pri normalnoj
upotrebi i sa odgovarajuim odravanjem i zamenom pohabanih delova mogu na
zadovoljavajui nain nastaviti svoj radni vek i sauvati svoje karakteristike
propisane Regulativom.
Svi mehaniki spojni ureaji i komponente moraju biti projektovane tako
da ine pouzdan mehaniki spoj. Ako je ureaj izraen od dva ili vie odvojenih
sklopova u cilju obezbeivanja integriteta ureaja, svaki sklop mora biti
projektovan tako da ima pouzdan mehaniki spoj i mora zasebno biti testiran po
svakom zahtevu.
Sile opruge mogu da se koriste jedino za zatvaranje ureaja i da spree da
efekti vibracije koje mogu da prouzrokuju pomeranje sastavnih delova ureaja u
poloaj u kome moe doi do njihovog otvaranja ili odspajanja.
Kvar ili greka ni na jednoj opruzi ne sme dovesti do otvaranja ili
odspajanja ureaja. Svaki ureaj ili komponenta moraju biti propraeni sa
instalacionim i radnim uputstvima koja pruaju dovoljno informacija strunoj
osobi da ureaj propisno ugradi na vozilo, i kako bi isti radio na odgovarajui
nain. Instrukcije moraju biti date najmanje na jeziku zemlje u kojoj e ureaj biti
ponuen na prodaju. Kada su ureaji ili komponente ugraene od strane
proizvoaa vozila instalaciona uputstva ne moraju izdavati, ali e proizvoa
automobila biti odgovoran za to da da potrebna uputstva korisniku vozila, za
ispravan rad spojnog ureaja.
Za ureaje i komponente iz Klase A ili Klase S, za prikolice ija
maksimalna dozvoljena tehnika masa ne prelazi 3,5 tone, koje proizvode
proizvoai koji udrueni sa proizvoaima vozila i gde su ureaji i komponente
namenjene naknadnoj ugradnji, ako je to mogue, visina i ostali instalacioni podaci
spojnog ureaja treba da se, svakako, podvrgnu testiranju od strane nadlenih
organa ili tehnike slube.
Za testirane spojne ureaje i komponente namenjene za teki rad i ostale
nestandardne razne spojne ureaje i komponente, Klasa S i Klasa T, vae zahtevi
dati u Aneksima 5, 6 i 7 [XX] za najsrodnije standardne ili nestandardne ureaje ili
komponente.

3. PREGLED KLASIFIKACIJE VUNIH UREAJA I
KOMPONENTI PO MEUNARODNIM PROPISIMA
Mehaniki vuni ureaji i komponente su po meunarodnim propisima
klasifikovani na sledei nain:
- KLASA A Spojne lopte i vuni nosai koji koriste sferni
ureaj prenika 50 mm i nosae na vunom vozilu
za spajanje sa prikolicom, aneks 5, paragraf 1
regulative ECE 55.
- KLASA A50-1 do 50-5 Standardne spojne lopte prenika 50 mm sa
fiksiranjem pomou klina.
- KLASA A50-X Nestandardne spojne lopte prenika 50 mm i
nosai.
- KLASA B Vune ipke prikolice sa spojnim glavama za
spajanje i sa spojnom loptom 50 mm na vunom
vozilu.
- KLASA B50-X Nestandardne spojne glave prenika 50 mm.
- KLASA C Vune ipke sa klinom 50 mm i sa stegama i sa
automatskim zatvaranjem i zakljuavanjem klina
na vuno vozilo, za spajanje prikolice s obzirom
na vuno oko.
- KLASA C50-1 do 50-6 Standardni vuni ureaji sa klinom prenika 50 mm.
- KLASA C50-X Nestandardni vuni ureaji sa klinom prenika
50 mm.
- KLASA D Vuno oko sa paralelnim otvorima koji
odgovaraju klinu prenika 50 mm i prilagoeno
vunoj ipki prikolice za spajanje sa automatskom
vunom vezom.
- KLASA D50-A Standardno vuno oko prenika klina fi-50 mm za
spajanje zavarivanjem.
- KLASA D50-B Standardno vuno oko prenika klina 50 mm za
spajanje vijcima.
- KLASA D50-C Standardno vuno oko prenika klina 50 mm za
spajanje elinim klinovima.
- KLASA D50-X Nestandardno vuno oko prenika klina 50 mm.
- KLASA E Nestandardne vune ipke ukljuujui ureaje koji
prelaze gabarite vozila, i sline delove opreme postavljene na prednjicu vunog
vozila ili na asiju vozila, koji odgovaraju za spoj vunog vozila, s obzirom na
vuno oko, spojne glave ili sline vezne ureaje.
Vune ipke mogu biti zglobne radi slobode kretanja u vertikalnoj ravni
(ne trpe nikakavo vertikalno optereenje), ili fiksirane u vertikalnoj ravni, tako da
mogu izdrati vertikalno optereenje (krute vune ipke). Krute vune ipke mogu
biti u potpunosti krute ili fleksibilno montirane.
Vune ipke mogu ukljuivati i vie komponenti koje predstavljaju
zasebne jedinice i mogu biti prilagodljive ili zglobne.
Regulativa [XX] su propisani uslovi za vune ipke koje su posebne
jedinice, a ne sastavni delovi asije vunog vozila.
- KLASA F Nestandardne vune grede ukljuujui sve
komponente i ureaje izmeu spojnih ureaja, kao to su spojne lopte i spojne
ipke, i rama (na primer) radno telo leaja vertikalnog optereenja ili asije vunog
vozila anex 5, paragraf 6. Regulative [XX].

- KLASA G
- KLASA G50 Standardne spojke
- KLASA G50-
- KLASA
- KLASA H50-X
- KLASA J Nestandardne ugradne ploe ukljuujui sve
komponente i ureaje za spajanje za okvir ili
asiju vunog vozila. Ugradna ploa moe imati
mogunost horizontalnog pomeranja,
- KLASA K Standardni vuni ureaji u obliku kuke
namenjenih za upotrebu sa odgovarajuim vunim
okom Klase L, toroidnog tipa.
- KLASA L Standarno toroidno vuno oko za upotrebu s
odgovarajuim vunim ureajem tipa kuke,
Klase K.

- KLASA S Ureaji i komponente koje ne odgovaraju ni
jednom od ureaja iz Klasa od A do L ili T, i
koji se koriste, za specijalni teki transport ili su to
ureaji prilagoeni odreenoj dravi i regulisani
postojeim nacionalnim zakonima, propisima, i
standardima.
- KLASA T Nestandardne spojke namenjene neautomatskoj
vunoj ipki, koje se mogu razdvojiti jedino
upotrebom alata, i tipski se koriste za prikolice
automobilskih transportera.

4. PRIMER HOMOLOGACIJSKOG ISPITIVANJA VUNOG
EPA 50 B.1

4.1. Predmet ispitivanja
Mehaniki ureaj za spajanje vunih i prikljunih vozila vuni ep 50.B.1
(FAP)

MERODAVNI DEKLARISANI PARAMETRI ISPITIVANOG MEHANIKOG
UREAJA ZA SPAJANJE VUNIH I PRIKLJUNIH VOZILA FAP [XX]

Merodavna masa poluprikolice (R), masa vunog vozila (T) i dozvoljeno
vertikalno optereenje na sedlu (U), kao deklariui parametar ispitivanog
mehanikog ureaja, dati su u tabeli 3.1.

Tabela 3.1. Dozvoljena optereenja vozila

U
(t)
R
(t)
T
(t)
20 55 30
Opti podaci o vunom epu:
Dozvoljena masa vunog vozila (tegljaa): 10.000 kg
Dozvoljena masa vunog voza : 65.000 kg
D faktor (po DIN-u 74081): 152 Kn
Prikljune mere (po SRPS H.N2.222- DIN 74080, ISO 337):
Spoj vunog epa sa sedlom (prema SRPS H.N2.219, DIN 74080): 50 mm ( 2)

4.2.Tehniki opis vunog epa 50.B.1
Vuni ep VG 50B i VC 50B.1 namenjeni su za spajanje prikljunih vozila
(poluprikolica) sa vunim vozilima (tegljaima) snadbevenim sedlom 50 prema
standardu SRPS N.N2.219 (DIN 74081) sa klinom za upravljanje poluprikolica
prema standardu SRPS .32.221 (D1N 74085) ili bez klina.
Veza vunog epa v 50B za poluprikolicu je pomou krunaste navrtke
M 56 SRPS1ì.B1.631 i rascepke 103:100 SRPS M.B2.300.
Veza vunog epa VC 5013.1 za poluprikolicu je pomou krunaste navrtke
M36x1,5 JUS N.B1.635 i rascepke 6,3x70 JUS M. B2.300.

Slika 3.1. Skica ugradnje vunog epa 50B.1

Prena Pravilniku ECE br. 55 vuni ep VC 50B.1 deklarisan je za:
-Tehniku maksimalnu masu vunog vozila (sopstvena masa + opte-
reenje na sedlu) T 30 t (tona),
- tehniku maximalnu masu poluprikolica R 55 t (tona).

Sika 3.2. Nain obeleavanja homologacionih oznaka

4.3. Rezultati ispitivanja vunog epa i zakljuak
Cilj ispitivanja je provera vrstoe mehanikog ureaja za spajanje vunih
i prikljunih vozila vunog epa 50 B.1.
Vuni ep je ispitivan na probnom stolu sa promenljivon silom, kako je to
definisano Prilogom br. 4 ECE Pravilnika br. 55 [XX].
Merodavna veliina "D" izraunata je na osnovu podataka koje je dostavio
proizvoa po relaciji:
D=0.6(TR/(T+R-U)=15.23 t
gde je:
- R=55 t (merodavna tehnika masa poluprikolice, data u metrikim
tonama);
- T=30 t (merodavna tehnika masa vunog vozila, data u metranim
tonama);
- U=20 t (merodavno vertikalno optereenje sedla, dato u metranim
tonama);
Ispitivanje je realizovano na probnom stolu, koji obezbeuje da na vuni
ep, koji se nalazi u normalnom radnom poloaju, deluje horizontalna sila H=0.6
D=9.138 t. Kriva promene optereenja ima oblik (izmeu granica +H i H).
Ispitivanje sprovedeno u predvienom broju ciklusa 2x 10
6
, dok je uestanost
ispitivanja bila 5 Hz (pet ciklusa u s).
Kako prilikom izvoenja ispitivanja nije dolo do pojave deformacije,
prekida, ili nekog drugog vidljivog spoljanjeg oteenja, vuni ep 50 je
zadovoljio postavljene zahteve u pogledu vrstoe prema ECE Pravilniku br. 55
[XX].

5. ZAKLJUAK
1. Mehaniki spojni ureaji moraju biti tako projektovani i proizvedeni da
ine izuzetno pouzdan mehaniki sistem.
2. Na osnovu analize materijala za izradu vunog epa i tehnolokih
procesa kovanja i termike obrade zakljuuje se sledee:
- Za izradu epa potrebno je koristiti legirani elik za poboljanje 4732 i
4733 ili elike boljih eksploatacionih osobina. Prilikom prijema elika isti mora
da zadovolji stroge tehnike zahteve u pogledu mikrostrukture, tvrdoe i u pogledu
mikroskopskih greaka.
- Polufabrikati za izradu epa izrauju se iskljuivo toplim kovanjem u
odgovarajuem alatu. Odmah posle kovanja polufabrikati se meko ili (izotermalno)
are. Kod oarenih polufabrikata se ispituje mikrostruktura, tvrdoa, kao i
prisustvo makrostrukturnih greaka (prslina, ukljuaka, dvoplatnosti itd).
- Proces zavrne termike obrade obezbedjuje konane upotrebne osobine
vunog epa (Rm=105 daN/mm
2
). Kvalitet vunog epa se utvrdjuje ispitivanjem
mikrostrukture tvrdoe, zatezne vrstoe Rm, napona teenja gornjeg ReH,
izduenja A, suenja , kao i ispitivanjem magnetofluksom ili sline naprsline i
druge makroskopske greke.
- Konana pouzdanost vunog epa i vunog sistema u celini se proverava
odgovarajuim statikim i dinamikim ispitivanjima.
- Pohabani materijal vunog epa i drugi delovi ureaja ne smeju se
reparirati (obnavljati) postupcima zavarivanja, navarivanja ili drugim metodama
koje menjaju osobine materijala.

6. LITERATURA
[1] REGULATIVA, ECE 55, 1991.
[2] PRAVILNIK, ISPITIVANJA, AMSS, 2001. god.
[3] IZVETAJ 09-973/92 MAINSKI FAKULTET, BEOGRAD, 1992
[4] TEHNIKE INFORMACIJE, VTSS, AAK, 2010.
[5] Niki P.: Eksperimentalna merenja, predavanja na specij. studiju,
VTSS, aak, 2010.
[6] Standardi: JUS ISO 337:2004., JUS ISO M.N2.221, JUS ISO 3842:2005,
JUS M.B1.635, JUS M.B1.631, SRPS EN ISO 123

IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG INENJERINGA U
INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI
EFEKTI PRIMENE

Dragan M. Eri
1
, Vesna Mandi
2
, Svetislav LJ. Markovi
3

REZIME
U ovom radu dat je prikaz aplikacije konkurentnog inenjeringa u proizvodnim
sistemima. Ovaj nain organizacije podrazumeva kompletnu kompjutersku podrku u sferi
projektovanja i kontinualno poboljanje svih elemenata u procesu projektovanja proizvoda i
tehnologija proizvoda, projektovanja procesa i virtuelnog inenjeringa. Ovakvim pristupom
ostvaruje se niz pozitivnih efekata.
Kljune rei: Konkurentni inenjering, Integrisani proizvodni sistemi,
CAD/CAM/CAE tehnologije, Virtuelni inenjering.

IMPLEMENTATION OF CONCURRENT ENGINEERING IN
INTEGRATED PRODUCTION SYSTEMS AND CERTAIN
EFFECTS OF APPLICATION

ABSTRACT
This work contains application display of concurrent engineering in production
systems. This type of organisation includes complete computer support in designing,
development and designing of process and vrtual engineering. This approach allows for a
number positive effekts and continuous improvement of all ellements in the process of
product designing and technology.
Key words: Concurrent engineering, Integrated production systems,
CAD/CAM/CAE technology, Virtual engineering.

1. UVOD
Savremeni uslovi privreivanja postavljaju veoma kompleksne zahteve
pred sve koji se bave projektovanjem, razvojem i izradom proizvoda. Stoga nije
udo to se neprestano traga za to je mogue efikasnijim konceptima organizacije
koji bi maksimalno uspeno pretoili marketinke zahteve u konkurentne
inenjerske proizvode. Nesporno, da je ovaj put veoma kompleksan i da
podrazumeva organizacionu, materijalnu, kadrovsku i tehniko-tehnoloku
podrku. Kao logina posledica ovakvih uslova namee se neophodnim proces
potpune integracije razvojno-proizvodnih sistema i njihova inter-aktivna
povezanost. Pratei ovakve zahteve, danas se sve vie radi na konceptu

1
Kompanija Sloboda A.D. aak,
2
Mainski Fakultet Kragujevac, Kragujevac

3
konkurentnog inenjeringa koji je po svojoj strukturi, integrisanosti svojih
segmenata i snanoj raunarskoj podrci, najblii ispunjenju zahtevanih uslova
realizacije jednog savremenog proizvodnog procesa.

2. OSNOVNI KONCEPT PRIMENE
Konkurentni inenjering je prevashodno takva organizacija koja
podrazumeva kompletnu povezanost svih segmenata koji su okupljeni oko dva
osnovna elementa projektovanja: projektovanja proizvoda i projektovanja procesa.
Jedna od najee pominjanih definicija jeste ona koju je prezentirao Institut for
Defense Analysis i koja glasi: Konkurentni inenjering je sistematski pristup
integrisanom projektovanju proizvoda i sa njima povezanih procesa, ukljuujui
proizvodnju i montau. Ovo je prva definicija (datira iz 1986 godine); usledilo je
jo puno raznih definicija, i za sve njih je slino da fokusiraju integrisanost i
primenu savremenih softverskih tehnologija, pre svega kroz CAD, CAM, CAE,
Virtuelni inenjering itd.
Osnovne elemente koji predstavljaju strukturu konkurentnog inenjeringa
ini itav niz integrisanih aktivnosti vezanih pre svega za:
- fokus na korisnika i njegovo ukljuenje u proces,
- zajedniko korienje informacija uz stalno poveanje znanja,
- sistematski i integrisani pristup,
- konkurentni (paralelni) projektni timovi,
- primena savremenih softverskih alata
- kontinualno poboljanje svih procesa u projektovanju itd.
U okviru ovog prikaza dat je ematski prikaz koncepta implementacije
konkurentnog inenjeringa sa meusobnim relacijama (slika 1). Od poetne ideje
koja se snabdeva informacijama iz raznih izvora, marketinke slube, slube
istraivanja trita, spoljne informacije, sledi formiranje strunih timova ije su
aktivnosti pre svega vezane za projektni i tehnoloki biro, odnosno za
projektovanje proizvoda i projektovanje tehnolokih procesa. Ve u ovoj fazi
imamo sutinsku razliku u odnosu na raniji, klasini sistem privreivanja, koji je
poznat kao sekvencijalni inenjering. U konceptu konkurentnog inenjeringa
neophodna je stalna komunikacija izmeu ova dva biroa koja treba da rezultira
definisanim proizvodom, ali i kompletnom ocenom tehnologinosti budueg
proizvoda.
Tek posle prethodnih analiza sledi dalja aktivnost projektnog i tehnolokog
biroa uz pomo odgovarajuih CAD/CAM softvera. Sistem kompletne raunarske
integracije podrazumeva i niz inenjerskih poslova vezanih pre svega za sledee
aktivnosti:
- CAE (Computer Aided Engineering)-Raunarom podrano inenjerstvo,
- RP (Rapid Prototyping) Brza izrada prototipova,
- RT (Rapid Tooling) - Brza izrada alata,
- RE (Reverse Engineering), - Reverzni inenjering,
- VE (Virtuel Engineering) - Virtuelni inenjering.


Slika 1: Koncept aktivnosti konkurentnog inenjeringa

Posle detaljnih procena strunih timova, analiza i potrebnih simulacija
sledi konano formiranje konstruktivne i tehnoloke dokumentacije. Cilj ovakvog
pristupa jeste da se u to veoj meri preduprede svi mogui problemi koji se
odnose na kritina mesta radnog predmeta, alata i tehnolokog procesa.

Formiranje
timova
Projektni biro
- koncept proizvoda
Tehnoloki biro
- ocena tehnologinosti
Tehnologinost
zadovoljava ?
I D E J A

- Marketing,
- Sluba za
istraivanje
- Informacije
Projektni biro
CAD/CAM software
CAD-modul
Tehnoloki biro
CAD/CAM software
CAM-modul
Simulacioni inenjering
CAD/CAM/CAE, RP/RT/RE, VR
Resultati
simulacije dobri
Konana dokumentacija
3. PRAKTIAN PRIMER SIMULACIJE
Primeri iz prakse verovatno najbolje i najupeatljivije pokazuju
opravdanost aplikacije savremenih tehnologija projektovanja.
Sledei primer pokazuje tehnoloke prednosti ove tehnologije u procesu
mainske obrade deformacijom. Re je o obradi viefaznim kombinovanim
istiskivanjem za dobijanje radnog predmeta prikazanog na slici 2. Tehnologija za
dobijanje ovog dela razvijena je u Kompaniji Sloboda A.D. u aku, deo se
proizvodi u sklopu odreene kooperacije, a materijal obratka jeste . 4120.

Slika 2: Izgled gotovog radnog predmeta

Dobijeni su tehniki crtei obratka po operacijama procesa i komponenti
alata, a zatim se izvrilo njihovo modeliranje u CAD modulu softvera CATIA
V5. Na slici 3 prikazani su CAD modeli spoljanjeg (drugog ojaavajueg)
prstena (levo) i pritiskivaa za I operaciju (desno).

Slika 3: CAD modeli prstena i pritiskivaa
Kao simulacioni alat korien je komercijalni softver Simufact forming,
a svi elementi koji su CAD modelirani u CATIA V5, importovani su preko
IGES formata u simulacioni softver. Sve softverske simulacije obavljene su kroz
FE analizu (metod konanih elemenata), to, naravno pretpostavlja i unos
potrebnih ulaznih podataka. Ovi podaci se odnose pre svega na karakteristike
materijala, uslove podmazivanja u toku kontaktnog trenja i definisanje krive
teenja materijala koja se opisuje odgovarajuim matematikim modelom. Na slici
4 a, b i c, prikazane su inicijalne FE mree za I operaciju, kao i FE mrea obratka
nakon simulacije I i II operacije u Simufct editoru. Softver je sposoban za
izvoenje remeshinga, odnosno regenerisanja FE mree u zonama znaajnih
deformacija.

Slika 4: Inicijalna FE mrea pripremka za I operaciju (levo), geometrija i FE mrea
obratka nakon I i II operacije (sredina i desno)

Kao rezultat izvedenih simulacija dobija se veoma precizna slika
odgovarajuih naponskih stanja. Prilikom montae matrice i prstenova prvobitna
varijanta tehnologije je obuhvatala konstrukciju alata sa meusobnim zadorom
matrice i prvog prstena od 0,54 mm, a izmeu prvog i drugog prstena 0,37 mm. U
Simufact softveru modeli matrice i prstenova dati su sa ovim veliinama zadora, pa
je modeliran proces montae (Reinforcement) u odgovarajuem Simufact editoru.
Slika 5 prikazuje distribuciju radijalnog (X stress), obimnog (Y stress) i aksijalnog
(Z stress) napona u alatima u ovoj fazi ojaanja matrice pre I operacije istiskivanja.


Slika 5: Distribucija radijalnih, obimnih i aksijalnih napona u alatu

Sutina ovih simulacija jeste variranje napona pri promeni zadora. Tako
smo sa promenom zadora izmeu matrice i prvog ojaavajueg prstena na 0,45
mm, a izmeu prvog i drugog prstena na 0.35 mm imali drugaiju (povoljniju)
distribuciju komponenata napona kako je to pokazano na slici 6. To je dovelo do
smanjenog prednaprezanja, a kao praktinu korist imali smo poveanje
postojanosti ovih elemenata alata za 15 do 20%, to je sa stanovita izrade velikih
serija veoma znaajno.

Slika 6: Distribucija napona pri promeni zadora

Takoe, jedan od ciljeva ovih simulacija bila je procena bolje stabilnosti
procesa i vea dimenziona tanost obratka. Za postizanje ovih parametara
simuliran je uticaj hoda pritiskivaa u II operaciji istiskivanja na finalnu
dimenzionu tanost obratka u III operaciji kombinovanog istiskivanja.
Simulacijom je utvreno da je skraivanjem hoda pritiskivaa od 2 mm u
drugoj operaciji istiskivanja stvorena vea rezerva materijala za III operaciju,
posebno na donjem delu gde se istiskuje unutranje ozubljenje. Sa ovakvim
izmenama mi kreiramo pravac optimizacije tehnolokih procesa, a kao ciljna
funkcija u ovom sluaju zahteva se tanost obratka.

Slika 7: Simulacija traenih dimenzionih veliina obratka

Sa predloenim skraenjem hoda u II operaciji (od 2 mm), postigli smo
dubinu unutranjeg ozubljenja u III operaciji od 17,6 mm (umesto ranijih 16 mm),
to je tehnoloki mnogo prihvatljivije. Na slici 7 prikazana je simulacija
karakteristinih dimenzija obratka nakon III operacije istiskivanja.

4. ZAKLJUAK
Iz ovog kratkog prikaza jasno se vide pozitivni efekti virtuelnog
inenjeringa i njegov stvarni doprinos optimizaciji tehnolokih procesa. To je
zaista veoma moan alat koji nam omoguava analizu proizvoda i procesa, kao i
neophodnih modifikacija, u virtuelnom (elektronskom) obliku. Ovakav nain rada
znatno smanjuje trokove i skrauje vreme, a sa druge strane poveava postojanost
alata i kvalitet proizvoda.

5. LITERATURA
[1] Eri M. D., Markovi LJ.S.: Application some aspects concurrent
engineering in computer development products and manufacturing
process, 9th International Conference Research and Development in
Mechanical Industry RaDMI 2009, 16-19 September 2009, Vrnjaka
Banja, Serbia.
[2] Mandi V., Tehniki izvetaj Simulacija procesa vieoperacijskog
istiskivanja, CeVIP, Kragujevac, 2008.
[3] Mandi V., Virtuelni inenjering, Mainski Fakultet u Kragujevcu,
Centar za Virtuelnu proizvodnju, 2007.
[4] Eri D., Markovi S., Application Effects of Concurrent Engineering
in Computer Designing of Processes, Rad prihvaen za Konferenciju
INFORMS Annual Meeting, San Diego U.S.A., October 11-14, 2009.
[5] Imlementing Concurrent Engineering in Small Companies, Marcel
Dekker Inc., New York 2002.
[6] Mandi V., Stefanovi M., Forging Preform Design Using FEM
Simulation, Conf. Manufacturing and Management in 21
st
Century,
Ohrid 2004, Proceed. Pp. 290-298.

ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATIKIH FILTERA U
TERMOELEKTRANAMA

Dragan Brajovi
1
, Pera Grujii
2
, Nemanja Stojanovi
2
, Kovaevi Aleksandar
2

REZIME
U radu je obraena problematika rada elektrostatikih filtera, koji su u irokoj
upotrebi u razliitim industrijsko-tehnolokim procesima zbog mogunosti efikasnog
izdvajanja estica, kod vrlo visokih gasnih protoka, uz minimalan pad pritiska u dimnom
kanalu. Elektrofilteri nisu od presudnog znaaja za rad termoelektrane. One, tehniki
gledano, mogu da funkiconiu i bez njih. Meutim, ako se poe od podataka da se ak 22
odsto teine uglja koji ulazi u kotao ,,pogonskog goriva po svakom proizvedenom kilovat-
asu pretvara u letei pepeo, sasvim je jasno da su blokovi bez ugraenih filtera
nezamislivi. Reenje do koga su doli domai strunjaci, praksa je pokazala, daje bolje
rezultate od filtera starijih generacija. Novi filteri ,,trae manje elika, dakle, jeftiniji su, a
vazduh ,,oslobaa i onih najsitnijih zagaujuih estica. Doprinos ovog rada se ogleda u
analizi opravdanosti korienja elektrostatikih filtera u postizanju maksimalne efikasnosti
izdvajanja pepela uz najmanju moguu potronju elektrine energije i visoku pouzdanost.
Kljune rei: Emisione i talone elektrode, impulsno napajanje, letei pepeo.

THE ANALYSES OF THE FUNCTIONING OF THE
ELECTROSTATIC FILTERS IN THE STEAM POWER STATIONS

ABSTRACT
This paper elaborates on the issues of the functioning of the electrostatic filters
which are widely used in various industrial and technological processes because of the
possibility of the efficient separation of the particles in very high gas flow with the minimal
pressure drop in the furnace flue. Electric filters are not of crucial importance for the
functioning of the steam power station-one. Technically speaking, they can even function
without them. However, if we begin with the data stating that 22 percent of the coal weight
which goes into the motor fuel boiler is converted into flying ash for every kilowatt hour
(Kwh) that is produced, it is perfectly clear that the usage of the blocks without built-in
filters is unthinkable. As the praxis has shown, the solution which the experts have come
upon, gives better results than the older generations of filters. New filters need less steal,
so they are cheaper and they free the air even from the tiniest polluting particles.
Contribution of this work can be seen in the analysis of the reasonability of the electrostatic
filters use in reaching of maximum efficiency of ash separation with the least possible
waste of electricity and high reliability.
Key words: Emission, ion-selective electrode, pulsed power supply, flying ashes.
________________________
1
VTSS, aak
2
S ,17. septembar, Lajkovac

1. UVOD
Elektro filteri koji su ugraivani u blokove naih elektrana imaju
takozvano pedesetohercno reenje za napajanje, a regulacija procesa filtera obavlja
se pomou tiristora. Novo reenje preduhitrilo je i evropsko zakonodavstvo. U
iekivanju novih pravila koja e obuhvatiti i preiavanje najsitnijih zagaujuih
estica, nazvanih PM 10, koje mogu da uu u plua i alveole i tako zamaraju imuni
sistem, razvila se nova generacija elektrofiltera kojom upravljamo naponom uz
korienje takozvanih IGBT tranzistora, koji se mogu ukljuivati i iskljuivati u
vremenu koje se meri mikrosekundama, a zatim se pristupilo i razvoju novog
visokofrekventnog napajanja posebno znaajnog za rad elektrofiltera. Zahvaljujui
novom reenju znatno bre moe da se reaguje kada se pojavi elektrini luk, a
njegova energija je ak deset puta manja.
Elektrostatiki filteri se sastoje iz sistema emisionih i talonih elektroda.
Emisione elektrode mogu biti pravougaone ice, tapovi sa iljcima ili nekog
drugog oblika koji e sadrati ispupenja, dok su talone elektrode ravne. Izmeu
pomenutih elektroda dovodi se konstantni visoki jednosmerni napon, dok struja
dimnih gasova prolazi izmeu njih. Na iljcima emisione elektrode (ispupenjima)
javlja se korona, vazduh se polako jonizuje i stvaraju se joni oba polariteta. Pri tom
su jedni privueni od starane talone elektrode a drugi od strane emisione. Joni
privueni od strane talane elektrode na putu do nje pune estice leteeg pepela
naelektrisanjem.

1.1. Punjenje estica naelektrisanjem
Pri prolasku kroz izdvaja, estice dimnog gasa primaju naelektrisanje od
jona. Postoje dva mehanizma naelektrisanja estica, i to su: naelektrisanje
elektrinim poljem i naelektrisanje difuzijom.
Prilikom punjenja elektrinim poljem, estica prima naelektrisanja po
sledeoj formuli :

+
=
t N eZ
t N eZ
e
Ed
n
i i
i i
r

1 4 2
3
2
(1.1.)
Gde su :
n - broj elementarnih naelektrisanja koje estica primi,
- permitivnost,
E - elektrino polje,
e - elementarno naelektrisanje elektrona,
d - prenik estice,
1
Z - pokretljivost jona,
i
N - koncetracija jona,
t - vreme.

Difuziono punjenje estice naelektrisanjem dato je formulom:

+ =
kT
N e dc
e
dkT
n
i i
2
1 ln
2
2
2

(1.2.)
gde su:
k Bolcmanova konstanta,
T temperatura,
C
i

srednja termalna brzina jona;
Iz formule se vidi da punjenje estice raste linearno sa veliinom iste, i da ne
postoji zasienje tj. moe se puniti do beskonanosti, uistinu jako sporo
(logaritamska zavisnost).

Slika 1: Efikasnost izdvajanja u funkciji prenika estica

Difuziono punjenje je zbog sporijeg (linearnog) rasta naelektrisanja sa
veliinom estice zato dominantno pri malim prenicima estica, najee ispod
0,1 m dok je punjenje estica poljem dominantno za estice vee od 1 m . U
oblasti izmeu, oba mehanizma su izraena, pa je efikasnost tih estica najmanja
(slika 1).
1.2. Pozitivna i negativna korona
Elektrostatiki izdvaja moe raditi i sa pozitivnom i sa negativnom
koronom. Ove dve korone se veoma razlikuju po svojstvima i mehanizmima
nastanka. Pozitivna korona ima nii napon proboja i samim tim slabije isti vazduh
od estica, dok negativna proizvodi vie ozona koji je opasan po zdravlje stupa u
reakciju sa svakom materijom, kao slobodni radikali, s tim to je mnogo opasniji.
Iz tih razloga pozitivna korona se koristi u kunim ureajima za preiavanje
vazduha dok se negativna koristi u industriji.

Slika 2: Krive napon struja za negativnu i pozitivnu koronu

2. KARAKTERISTIKE ELEKTROSTATIKIH IZDVAJAA
Elektrostatiki izdvajai su u irokoj upotrebi u razliitim industrijsko-
tehnolokim procesima zbog mogunosti efikasnog izdvajanja estica kod vrlo
visokih gasnih protoka uz minimalan pad pritiska u dimnom kanalu. Klju
uspenog rada izdvajaa predstavlja njegovo energetsko napajanje koje bi moralo
da u izdvajau obezbedi:
- maksimalno i mogue naelektrisanje estica i
- uspostavljanje to je mogue jaeg elektrinog polja neposredno u blizini
kolektorskih elektroda.
Prema White-u, glavnu teoretsku vezu izmeu efikasnosti izdvajanja i
elektrinog stanja u izdvajau predstavlja brzina izdvajanja (migraciona brzina).
Ona se moe predstaviti sledeim izrazom:

d
Q E K
k

=

3
(1.3.)
gde su:
E - jaina elektrinog polja,
Q - optereenje estica,
- viskozitet gasa,
d prenik estica,
K faktor zavistan od dielektrine konstante, K = f().
Sam proces izdvajanja estica u velikoj meri zavisi od hemijskog sastava
dimnog gasa, ije su karakteristike pre svega, zavisne od uglja - njegove toplotne
moi, vlage, sadraja sumpora, itd. Kod kotlova koji sagorevaju spraeni ugalj,
dimni gas sa esticama leteeg pepela predstavlja osnovni fluid koji se podvrgava
fizikom procesu u prostoru izmeu elektroda izdvajaa.
Kakvo e biti izdavanje, zavisi od karakteristika dimnog gasa kao to su:
- hemijski sastav dimnog gasa,
- hemijski sastav leteeg pepela,
- jonizacione karakteristike dimnog gasa,
- elektrine karakteristike leteeg pepela (specifini otpor,
dielektina konstanta).
Poto izdvaja predstavlja prostor u kome se odigrava jonizacija gasa, pri
emu se uspostavlja struja korone, i to kako kroz meuelektrodni gasni prostor,
tako i kroz sloj nataloenog praha na kolektorskoj elektrodi, pretpostavka je da
jonizacione karakteristike dimnog gasa, specifina elektrina otpornost estica i
specifina povrina estica predstavljaju kljune faktore u tehnologiji rada
izdvajaa. Iako jako bitne, jonizacione karakteristike dimnog gasa uglavnom nisu
nepovoljne za rad izdvajaa, to se ni u kom sluaju ne moe rei za preostala dva
faktora.

2.1. Povratna korona
Ova pojava se, uglavnom, sree kod postrojenja koje sagorevaju spraeni
ugalj sa niskim sadrajem sumpora, zbog pojave pepela visoke specifine
elektrine otpornosti (slika 2).
Kako se estice taloe na kolektorskoj elektrodi, sloj nataloenog praha
postaje sve deblji, i u nekoj taki e pad napona preko ovog sloja dostii takvu
vrednost da dolazi do dielektrinih proboja unutar sloja praha. Ta pojava se naziva
povratna korona.
Povratna korona je suprotne polarnosti od primarne (eljene) korone, i kao
rezultat toga dolazi do uspostavljanja jako loeg elektrostatikog ambijenta, koji
dalje dovodi do pojave povratne jonizacije i znatnog snienja efikasnosti
izdvajanja.

Slika 3: Raspodela napona izmeu elektroda kod visokootpornog pepela

Glavni negativni efekat povratne korone predstavlja proizvodnja jona
suprotnog polariteta od jona koje proizvodi emisiona elektroda. Ovi joni
rekombinacijom neutraliu jone potrebne za optereenje estica, i to je vrlo vano,
uveavaju potronju elektrine energije.
Bez obzira na koji od prethodnih faktora ima dominantni uticaj (praksa
pokazuje da je to specifina otpornost leteeg pepela), njihov krajnji rezultat
implicitno je sadran u funkciji koja predstavlja zavisnost struje elektrostatikog
izdvajaa od dovedenog (jednosmernog) visokog napona. Ova zavisnost poznata je
kao karakteristika napona struja (U-I), i predstavlja osnovnu karakteristiku
napajanja elektrostatikog izdvajaa.
2.2. U-I karakteristika elektrostatikog izdvajaa
Ova karakteristika, takozvana U-I kriva, predstavljena je na slici 4. Sa slike
se moe primetiti napon pri kome poinje koronarno pranjenje, poev od koga
struje korone priblino eksponencijalno raste sa porastom napona. Pri nekom
visokom naponu (na slici obeleeno sa preskok), elektrino polje postaje blisko
kritinom polju i poinje varnienje. Stabilno koronarno pranjenje lei izmeu te
take i poetka koronarnog pranjenja, ali se najbolji efekti izdvajanja postiu kada
je napon blizak vrednosti prvobitnog napona (takasti deo krive na slici 4).

Slika 4: Naponsko-strujna karakteristika elektrostatikog izdvajaa

Slika 5. pokazuje efikasnost izdvajanja od napona, i moe se primeniti
najbolji efekat izdvajanja pri naponu koji je veoma blizak probojnom.

Slika 5: Efikasnost izdvajanja elektrostatikog izdvajaa u funkciji napona

3. METODE NAPAJANJA ELEKTROSTATIKIH IZDVAJAA
Osnova svih energetskih napajanja elektrostatikog izdvajaa jeste da se u
meuelektrodnom prostoru, kroz koji prolazi dimni gas, optereen esticama
leteeg pepela stvori to intenzivnije elektrino polje, odnosno, napon veoma
blizak probojnom naponu. Poto je vrednost probojnog napona zavisna od
dielektrinih svojstava otpadnih gasova i sredine u samom filteru, koji se menja u
vremenu, probojni napon nema uvek istu vrednost. Ako se tome doda i variranje
pritiska i temperature, filter predstavlja jedno jako nelinearno optereenje. Iz ovog
razloga, elektrostatiki filteri se napajaju jednosmernim visokim naponom, koji se
podeava iz regulacionog ispravljaa, kojim se ostvaruje rad na granici proboja.
Razvijeno je vie metoda napajanja, odnosno, regulacije napona, od kojih su
najkarakteristiniji napajanje automatskom regulacijom napona, konvencionalno
napajanje i rad u intermintentnom reimu.
Kljuni parametar regulacije napona u elektrostatikim izdvajaima
predstavlja ugao paljenja tiristora. Regulator napona odreuje ovaj ugao za svaku
poluperiodu napona napajanja (svakih 10 ms), i mora dati preciznu vrednost u
zavisnosti od stanja unutar izdvajaa.
Performanse svakog automatskog regulatora napona su blisko povezane sa
vrstom opreme koja se koristi za detekciju trenutnih vrednosti mernih elektrinih
veliina.
Vrsta signala koja se dovodi regulatoru i na osnovu kojih on odreuje
stanje u izdvajau, zavisi jedino od proizvoaa opreme (regulatora) i njegovog
pristupa problematici, tako da, posledino, nije uvek ista. Evropljani, na primer,
imaju dugu tradiciju korienja vrednosti struje i napona unutar izdvajaa
(sekundarnih veliina) koje dovode u regulator, dok su se u Americi doskora
koristile struje i naponi samo sa primarne strane, a tendencija je uvoenje i
sekundarnih veliina u automatski regulator.
Pored nabrojanih veliina, sve vie se koristi i signal sa meraa
neprozornosti (ekstinkcije) dimnih gasova na izlazu iz izdvajaa. Ovaj ureaj moe
dati veoma preciznu sliku o emisiji estica neizdvojenih iz struje dimnog gasa, i
njegov signal se koristi za optimizaciju rada elektrostatikih izdvajaa u smislu
utede energije.

Slika 6: Elektrina ema za impulsni rad preko impulsnog transformatora

U savremenim ureajima se, kao signal dovedeni regulatoru sa sekundarne
strane koriste (kako za regulaciju, tako i za monitoring):
- srednja vrednost napona u izdvajau,
- vrna vrednost napona izdvajaa,
- minimalna vrednost napona izdvajaa
- srednja vrednost struje izdvajaa.
U ranijim sistemima za automatsku regulaciju napona koriene su srednje
vrednosti napona i struje, dok se savremenijim regulatorima sve ee dovode
minimalna i maksimalna vrednost napona u izdvajau. Ovo je veoma znaajno kod
izdvajaa koji rade sa visokootpornim leteim pepelom, u cilju smanjenja efekta
povratne korone.
Signali koji se dovode sa primarne strane su:
- efektivna vrednost struje,
- efektivna vrednost napona,
- aktivna snaga ka transformatorsko-ispravljakoj jedinici i
- prividna snaga ka transformatorsko-ispravljakoj jedinici;
Na kraju, moe se navesti da se poboljano izdvajanje u sluaju impulsnog
napajanja postie kombinacijom sledea 4 efekta :
- bolje je punjenje estica naelektrisanjem,
- elektrino polje u meuelektrodnom prostoru je jae,
- bolja je raspodela struje,
- bolja je mogunost kontrole struje.
Jedna od mana dosadanjih reenja jeste spora reakcija upravljakog
sistema kod pojave elektrinog luka koju nije bilo lako izvesti. Posledica su
oteenja, stvaranje kratera na elektrodama koje uspeno mogu da izdvajaju pepeo
samo ako su ravne. Zato su do sada remonti morali da se rade esto, a to je posao
gotovo identian izradi novog filtera. Na drugoj strani, iako su ti prekidi po pravilu
krai od sekunde, tokom njih filteri ne rade i u vazduh odlaze znatno vee koliine
zagaujuih estica. Zahvaljujui novom reenju znatno bre moe da se reaguje
kada se pojavi elektrini luk, a njegova energija je ak deset puta manja. To znai
deset puta manju eroziju elektroda i isto toliko krau beznaponsku pauzu. Dakle,
skrauje se interval u kome se intenzivno emituju zagaujue materije. Takoe,
ovladalo se i tehnikom uz koju moemo da se pribliimo maksimalnom potrebnom
naponu i odravamo ga, bez premaivanja granice na kojoj dolazi do stvaranja
elektrinog luka zahvaljujui emu ovaj sistem radi neprekidno za razliku od
pedesetohercnog, koji je tokom svakih 10 milisekundi aktivan svega 3-4
milisekunde. Na ovaj nain se sa manjom povrinom elektroda, odnosno manje
elika postie isti efekat ienja. Uteda je oko 30 odsto. Umesto dve hiljade tona,
u na filter je ugraeno 1400 tona elika.
Ono to bi sada valjalo uraditi jeste obezbediti uslove za proizvodnju
eliih ploa novih elektrofiltera. Naime, nova tehnologija napajanja i upravljanja
filterom omoguuje da se ostvari tehniki i ekonomski optimum, ali se vie od 90
odsto cene svake nove instalacije odnosi pre svega na elinu konstrukciju koja
nije tehnoloki zahtevna, ali ipak vezuje najvei deo radne snage i finansijskih
sredstava.

4. KOMENTAR O RADU ELEKTROSTATIKIH IZDVAJAA
Redovnim uvidom u rad elektrostatikih filtera (EF), se vri
blagovremeno:
- registrovanje neispravnosti rada EF,
- utvrivanje uzroka nastalog kvara i ispada sekcije EF, i
- utvrivanje odstupanja parametara koji su bitni za rad
Praenje rada EF pojedinih blokova se vri u skladu sa Uputstvom za
lokalno i daljinsko upravljanje elektrostatikim filterom, za odgovarajui blok, a
prate se sledei parametri: struja i napon svake sekcije, temperatura gasa na ulazu i
izlazu EF, pritisak gasa na ulazu i izlazu EF, temperatura zidova svakog od
levkova sekcije, nivo pepela u levkovima, detekcija rada emisionih i talonih
elektroda i slino.
U tabeli je dat pregled prosenih dnevnih vrednosti masenih koncentracija
SO
2
, NOx(NO
2
), CO

i prakastih materija (PM), integralno za sve blokove. Obrada
podataka je uraena od strane Slube za kontrolu i zatitu ivotne sredine, na
osnovu podataka ija se akvizicija vri u komandnim salama blokova.
Iz datih rezultata merenja vidi se da je koncetracija na izlazu iz filtera
manja od 50 mg/m
3
a to je u skladu sa zahtevima propisa Evropske Unije, a
samim tim je i opravdana upotreba elektrostatikih fitera u preiavanju izlaznih
gasova.

Tabela 1: Rezultati merenja ulaznih i izlaznih masenih koncentracija prakastih materijala

mg/m
3
Termoelektrana Broj
Bloka Rezultati merenja
dimnih gasova na
ulasku u filter
Rezultati merenja
dimnih gasova na
izlasku iz filtera
TENT-A 1
2
3
107
72
64
42.8
31.8
27.5
Srednja vrednost za EF 81 34.03

5. ZAKLJUAK
Pootravanje ekolokih standarda sa jedne strane i sve vea potreba za
elektrinom energijom sa druge strane su doveli do potrebe za razvojem i
primenom sve efikasnijih ureaja za preiavanje dimnih gasova koji nastaje
sagorevanjem uglja u termoelektranama. Pri tome racionalna upotreba energije i
poveanje energetske efikasnosti su postali kljuni elementi energetske politike
velikog broja zemalja.
Za preiavanje velikih koliina dimnih gasova najee se koriste
elektrofilteri. Pri projektovanju elektrofilterskih postrojenja potrebno je uzeti u
obzir i zahteve u pogledu zatite ivotne sredine kao i zahteve u pogledu smanjenja
sopstvene potronje. Da bi se ispunili pomenuti zahtevi razvija se mnotvo novih
reenja kako po pitanju konstrukcije elektrofiltera i dimnih kanala, tako i po pitanju
opreme za napajanje, upravljanje i regulaciju. Elektrofilterska postrojenja su
znatno poveala svoju zapreminu, a ureaji koji upravljaju njima su proirili svoje
funkcije. Istovremeno se koriste napredniji algoritmi za upravljanje naponom i
prateom opremom, kao i optimizacija potronje elektrine energije i efikasnost
ienja.
Osnovni zadatak koji se postavlja pred projektante elektroopreme na
elektro filterima je postizanje maksimalne efikasnosti izdvajanja pepela uz
najmanju moguu potronju elektrine energije i visoku pouzdanost.
Razvoj opreme za elektrofiltere, kao i mnoge druge ureaje, prati razvoj
energetskih poluprovodnikih ureaja. Upotreba novih mikroprocesorskih
regulatora sa radnim reimima koji odgovaraju specifinim problemima pepela,
naroito pepela visoke elektrine otpornosti (impulsno ili visokofrekventno
napajanje), dovode do poboljanja performansi elektrofiltera. Poboljanje
performansi elektrofiltera se postie i optimizacijom i usklaivanjem rada razliitih
sistema elektrofiltera kao npr. sistema za otresanje i reima rada regulatora napona,
tj. smanjenje napona u toku otresanja i uteda utroene elektrine energije.

6. LITERATURA
[1] Dimi V., Buha B., Ili M.: Impulsno napajanje i njegova primena na
postojeim i novoinstaliranim elektrostatikim izdvajaima,
Elektrotehniki institut Nikola Tesla Beograd 1990.
[2] Beachler, D. S. Jahnke, J.A. Joseph, G.T. Peterson, M. M.: Air
pollution control systems for selected industrijes, Air pollution
training, EPA 450-2-82-006,
[3] Cvetkovi I.: Analiza rada elektrostatikih izdvajaa, seminarski rad,
ETF Beograd,
[4] Parker K.: Elektrikal operation of elektrostatic precipitators, The
Instalacion of Elelctrical Engineers, London 2003,
[5] Davidson J. H.: Elektrostatic precipitators, Lektures, 2000.
[6] Vukosavi S.: Savremeni elektrostatiki precipitatori, ETF, Beograd,
2003.
[7] Podaci sa internet stranica Termoelektrana Kolubara A

POVEANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE
RELEJNE ZATITE GENERATORA I BLOK
TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA

Dragan Brajovi
1
, Branislavka Miloevi
2
, Darijo Todori
3
,
Duko Tanjevi
4

REZIME
Dosadanja zatita generatora i blok transformatora izvedena je iz starije generacije
statikih releja proizvodnje ,,Simens'' u TE "Gacko", a u TE "Pljevlja" proizvodnje
"Elektrosila" bivi SSSR i optimizirane su prema tadanjim saznanjima. Rad obrauje
reenje ugradnje novih zatita koje e doprineti stabilnom i sigurnom radu elektrana, a
ujedno odgovara i zahtevu za komunikacijom na vie nivoa. U radu se obrauje
problematika poveanja snage generatora sa konkretnim rezultatima u TE "Pljevlja" i u tom
cilju su izvrena toplotna ispitivanja generatora.
Kljune rei: releji, relejna zatita, optimizacija, toplotna ispitivanja.

GENERATOR POWER INCREASE AND MODERN RELAY
PROTECTION OF GENERATORS AND BLOCK TRANSFORMERS
IN TERMOELECTRIC POWER PLANT

ABSTRACT
Current protection of generators and unit transformers has been constructed with
the older generation of static relays manufactured in ,,Simens in "Gacko"; for those in TP
"Pljevlja" were manufactured in "Elektrosila", former Soviet Union and then optimized
according to the current practice. This paper elaborates solution of new ways of protection
that will assure stable and reliable power plants operation, and at the same time ensure
communication on many levels. After the main repair was conducted in January - February
2009 and 2010, thermal examinations of generators were made according to increase power
of TE "Pljevlja" with 210 KV to 218.5 KV. This paper deals with generator power increase
in TP "Pljevlja". Thermal examinations were made with respective results.
Keywords: relays relay protection, optimisation, thermal examination.

1. UVOD
Blok snage 300 MW u TE "Gacko", puten je u pogon 1983. godine, dok
je TE "Pljevlja" blok snage 210 MW puten u pogon 1982. godine. Razvodno
postrojenje 400 kV TE "Gacko" povezano je sa 400 kV i 110 kV mreom, a

1
Visoka kola Tehnikih Strukovnih Studija,aak
2
Rudnik i TE "Gacko", Gacko
3
Bar-Kod DOO, Podgorica
4
Sekretarijat za urbanizam SO Pljevlja
razvodno postrojenje 220 kV TE "Pljevlja" povezano sa 220 kV mreom. Ovaj
sistem konekcija u mrei predstavlja kvalitetnu vezu termoelektrana sa
elektroenergetskom mreom jugoistone Evrope. Njihova vanost za
elektroenergetske sisteme Republike Srpske i Crne Gore razlog je za celokupnu
modernizaciju sistema zatite agregata. U prvoj fazi izgradnje u TE "Gacko" je
instalisan jedan generator snage 300MW, a u TE "Pljevlja" snage 210 MW.
Dosadanja zatita generatora i blok transformatora izvedena je starijom
generacijom statikih releja proizvedenih u Simensu, odnosno Elektrosili za TE
"Pljevlja". Zbog starosti postojeih zatita (ugraene 1982. i 1983. godine) uoeno
je da neke zatite gube karakteristike i deava se da lano odrauju tj. iskljue
generator i kada nema greke u sistemu. Nedostaci statikih releja izmeu ostalog
su to to oni zahtevaju pouzdane dodatne izvore za napajanje i potpunu galvansku
odvojenost od okoline, zatim ne mogu se u potpunosti realizovati bez
elektromehanikih releja u izlaznim kolima. Uoljiv je i problem nabavke
rezervnih delova te se javlja potreba zamene starog sistema zatite novim
savremenim i pouzdanim sa brzim reagovanjem. Tokom 2009. godine izvren je
kapitalni remont glavne energetske opreme TE Pljevlja, pri emu je izvrena
rekonstrukcija turbine u cilju poveanja snage elektrane. U okviru tih poslova bilo
je neophodno da se proveri da li generator ima dovoljno rezerve da podnese trajno
poveanje snage za cca 10 MW.
Nominalni parametri turbogeneratora (OB.S.460.247)
(Pri nominalnom pritisku i nominalnoj temperaturi rashladne sredine).
Prividna snaga, V.................................................................. 247
Aktivna snaga, MW..................................................................... 210
Faktor ......................................................................................... 0,85
Napon statora, kV.................................................................... 15 .75
Struja statora, ......................................................................... 9060
Frekvencija, Hz ............................................................................ 50
Frekvencija obrtanja ob/min...................................................... 3000
Program provera obuhvatio je ispitivanja generatora u stanju mirovanja,
ispitivanja na obrtajima i toplotna ispitivanja prilikom optereivanja pri radu
elektrane na mrei.

1.1. Toplotna ispitivanja generatora u TE "Pljevlja"
Cilj sprovoenja toplotnih ispitivanja bio je: odreivanje toplotnih
karakteristika aktivnih delova generatora, namotaja i gvoa statora i namotaja
rotora, sa ocenom efektivnosti sistema hlaenja generatora u odnosu na zahteve
normativno-tehnike dokumentacije, odreivanje dozvoljenih reima rada
generatora i sastavljanje tzv. karte optereenja, u cilju ispitivanja mogunosti
poveanja snage sa 210 MW na 218,5 MW. Metodika sprovoenja toplotnih
ispitivanja odgovara preporukama GOST 11828-86, RD34.45.309-92 i RdEO
0285-01. Elektrini parametri optreenja generatora u reimu ispitivanja mereni su
postojeim stacionarnim instrumentima i dopunskim odgovarajuim kontrolnim
instrumentima klase tanosti 0.5 i 0.2, sa istovremenim paralelnim zapisivanjem
izmerenog. Prilikom merenja regulacionih karakteristika, korieni su kontrolni
instrumenti za statorske veliine (prikljueni su na odgovarajue merne
transformatore, naponske merne transformatore 15,75 kV/3/100 V/3/100 V/3
klase tanosti 0,5; strujne merne transformatore 10000 A/5A/5A klase tanosti 0.5
i struje rotora - multivoltmetar i osciloskop 190B/C"FUKE", prikljuen na merni
ant 4000A, 75mV klase tanosti 0.5 tip 75SU3. Za merenje aktivne i reaktivne
snage generatora koriena je tzv. Aronova sprega sa dva vatmetra mernog opsega
od 0-150V; od 0-5A klase tanosti 0.2 "Iskra". Za tri faze struje statora koriena
su tri ampermetra tipa D5054 ruske proizvodnje opsega merenja 0-5A, klase
tanosti 0.1. Za merenje tri linijska napona statora koriena su tri voltmetra tipa
E515 ruske proizvodnje opsega merenja od 0-150V klase tanosti 0.5.

1.1.1. Odreivanje pobudne struje i regulacionih karakteristika
Nominalne struje za pokretanje turbogeneratora u saglasnosti sa GOST
10169-77 odreuje se metodom neposrednog optereenja. Meutim, u TE Pljevlja
to je bilo nemogue. Zbog toga su iskoriena iskustva iz prakse proizvoaa
opreme OAO Silovie maini, odnosno preduzea Elektrosila. Za vreme
ispitivanja na zagrevanje, odreene su regulacione karakteristike za nekoliko
eksploatacionih vrednosti napona i nekoliko vrednosti faktora snage. U osnovi
obrade je grafiko-analitika metoda odreivanja pobudne struje na osnovu
Potjeovog dijagrama.

1.1.2. Merenje temperature
Kontrolni instrumenti za merenje veliina rotora: za merenje struje rotora-
multi voltmetar prikljuen na stacionarni merni ant 4000A, 75mV; za merenje
pada napona na namotaju rotora-voltmetar prikljuen u trenutku merenja na
kontaktne prstenove rotora. Temperatura aktivnih elemenata statora (namotaja i
aktivnog gvoa) i rashladnih medija (vodonika, destilata, vode kroz hladnjake
vodonika) generatora u toku rada registrovani su stacionarnim davaima
termokontrole termometrom otpora i obrada rezultata se vri u automatskom
sistemu merenja "Siemens" SPPA-T-3000 i tampani su na printeru sa
periodinou od 15 minuta.
Modul slui za pripremu, simulaciju, obradu i nadzor do 28 signala
termoelementa ili do 14 platinskih otpornih termometara (PT 100) prema DIN
IEC751. Modul sadri sledee funkcije:
Mogunost prikljuka do 14 otpornih termometara PT 100 u etveroinoj
tehnici ili 28 termoelemenata (Typ J, Typ K i Typ L);
Priprema i prilagoavanje mernih signala;
Nadzor pretvaraa;
Nadzor mernih signala;
Kod termoelemenata prema izboru vrsta ili varijabilna temperatura
kompenzacija hladnog kraja;
Kod termoelemenata merenje diferencijalne temperature;
Izvor struje kod PT 100 otporan na prazni hod i preoptereenje, otporan na
kratki spoj protiv napona napajanja;
Nadzor napajanja pretvaraa kod PT 100;
Oblikovanje do 4 granina signala po pretvarau;
Redundantna primena za poveanje raspoloivosti mogua.
Opte toplotno stanje namotaja statora i efektivnost sistema vodenog
hlaenja pri normalnom hidraulinom stanju sistema hlaenja procenjena su na
osnovu prirasta temperature destilata u namotaju statora u celini i njegovim
hidraulinim otporom (odnosom promene pritiska destilata u namotaju i izmerenog
protoka). Za ocenu termikog stanja hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata,
izraunata je razlika temperature primarnog hladnog medija (hladni vodonik i
hladnog destilata) i tempereature sekundarnog medija (voda na ulazu u hladnjake
vodonika i destilata: (xg-xv) i (xd-xv).

1.1.3. Obrada polaznih podataka i analiza rezultata
U ovom radu, obrada ulaznih podataka za toplotne karakteristike namotaja
statora vrena je po metodi koja je preporuena u RD.EO.0285-012 Metodika
kontrole toplotnog stanja turbogeneratora tipa TVV-200-2A-UZ. Karta
dozvoljenih optereenja data je u saglasnosti sa preporukama RD 34.45.309-92.
Po krivim zagrevanja odreene su najvie temperature aktivnih elemenata
generatora pri nominalnom i najvie dozvoljenom trajnom optereenju, a pri
nominalnim temperaturama rashladnog destilata i vodonika.
Merenja su data tabelarno i grafiki kao i osnovni rezultati ispitivanja
(najvee vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri maksimalnoj snazi) i
karta dozvoljenih optereenja generatora.
Tabela 1: Polazni podaci za sastavljanje karte dozvoljenih optereenja

Temperatura hladnog
vodonika,
0
C
Aktivna snaga, MW Struja statora, A cos
32 i nie 218,5 9423 0,85

Tabela 2: Najvee vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri Pmax=218,5MW i
cos =0,85
Temperatura,
0
C Naziv elementa
Najvia u radu Dozvoljena po NTD
namotaj rotora 105 115
namotaj statora 75 75
destilat na izlazu iz namotaja 65 85
aktivno gvoe statora 70 105
topli vodonik u generatoru 60 75

U tabeli 2 date su vrednosti temperature namotaja rotora, namotaja statora,
destilata na izlazu iz namotaja, aktivnog gvoa statora i toplog vodonika u
generatoru u procesu rada i dozvoljene temperature po NTD (normativna tehnika
dokumenta). Temperature svih izmerenih vrednosti su u dozvoljenim granicama.
Na osnovu izmerenih vrednosti data je karta dozvoljenih optereenja namotaja
statora i rotora pri temperaturi hladnog vodonika od 20-47 C.

Tabela 3. Karta dozvoljenih optereenja

dozvoljene struje (A) pri temperaturi hladnog
vodonika(
0
C)
namotaj napon
statora, kV
20-32 32-37 37-42 42-47
16,54 8995 8280 7385 6490
15,75 9425 8720 7775 6830
statora
14,96 9895 9150 8165 7175
15,75 2750 2590 2385 2185 rotora
14,96 i nie 2760 2595 2380 2170

2. ZATITA GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA

2.1. Opasni radni reim sinhronog generatora
Generator moe biti potpuno ispravan, ali zbog prilika u mrei koju
napaja, moe biti doveden u opasan radni reim. U opasnim radnim reimima
izolacija ubrzano stari, te se oni ne mogu dopustiti. Opasni radni reimi su:
strujna preoptereenja vezana sa preteranim zagrevanjem statorskog
namotaja;
kratki spojevi u mrei koju napaja sinhroni generator;
previsok napon statora generatora;
nesimetrina optereenja;
gubitak sinhronizma, odnosno asinhroni rad.
Postoje i radni reimi koji su opasni vie za turbinu nego za generator.
Takvi radni reimi su prelazak generatora u motorni reim i rad sa frekvencijom
razliitom od nominalne. Zadatak zatite generatora je da svojim delovanjem svedu
na minimum posledice nastalih kvarova, da upozori ili preduzme potrebne mere
pre nego to doe do kvara zbog nedozvoljenog naprezanja generatora.

2.2 Mikroprocesorska generatorska zatita u TE "Gacko" i
TE "Pljevlja"
Sinhroni generatori su skupi deo elektroenergetskog sistema. Posebna
panja se mora posvetiti sigurnosti delovanja zatite. Ne sme se dozvoliti da
generator ni kratkotrajno ostane nezatien. Da bi se postigla visoka pouzdanost,
releji se mogu podeliti u dve grupe i to tako da svaka grupa pokriva potpunu zatitu
generatora (u osnovnom ili rezervnom stepenu). Uzimanjem u obzir gore navedene
injenice, stare zatite zamenjene su sa novim, savremenijim, pouzdanijim
mikroprocesorskim sistemom zatita proizvodnje ,,SIEMENS generacije
,,SIPROTEC 4. Primenom digitalnih releja zatitne se funkcije ne menjaju, tj.
iste su kao i kod klasinih releja za zatitu generatora. Razlika je u tome to su
u digitalnim relejima zatitne funkcije definisane preko programske podrke i jedan
digitalni ureaj moe izvoditi vie zatitnih funkcija, zavisno od toga kako je
programiran. Takav relej omoguuje poboljane algoritme za pojedinane zatite i
moe se prilagoavati promeni radnih uslova. Vano je to se promene u pogonu
mogu registrovati u ranom stepenu razvoja i samim tim nedozvoljena stanja mogu
se izbei u pojedinanim sluajevima. Prednosti digitalne tehnologije su u tome to
svi digitalni zatitni releji imaju mogunost samonadzora, poveavaju
raspoloivost sistema, omoguuju poveanje vremenskih intervala izmeu
odravanja, koja na taj nain mogu biti bolje planirana. Oienje je reducirano
zbog injenice da je funkcionalnost potpuno definisana programskom podrkom. U
kombinaciji sa komunikacijskim ureajima, digitalni releji nude prednost u
podrujima procene podataka, zapisa dogaaja i samostalnog nadzora svih
jedinica. Digitalni releji omoguuju brzu i pouzdanu razmenu parametara, signala,
mernih vrednosti i informacija o okolnim uslovima, kao i mnogo bolju primarnu
procenu kvara. Sve gore navedene prednosti digitalne zatite opravdavaju zamenu i
modernizaciju zatitne opreme u termoelektranama "Gacko" i "Pljevlja".

2.3. Mikroprocesorski viefunkcionalni releji zatite
Vienamenski numeriki relej za zatitu generatora tipa 7UM6225 je
predvien za zatitu manjih, srednjih i velikih generatora, te za tu namenu poseduje
sve potrebne zatitne funkcije. Takoe je pogodan za zatitu sinhronih i asinhronih
motora. Ugraene su programabilne logike funkcije (CFC) koje korisniku
omoguavaju izradu podeenja prema potrebama vlastitog sistema. Ovaj digitalni
viefunkcijski zatitni relej opremljen je s mikroprocesorom visoke efikasnosti,
koji vri kontinuiranu obradu svih mernih veliina 32-bitnim signal procesorom.
Sadri poseban procesor za kontrolne i logike funkcije. Svi zadaci kao to su
prikupljanje merenih vrednosti i izdavanje naredbi prekidaima te drugoj isklopnoj
opremi se procesiraju digitalno. Relej sadri biblioteku zatitnih funkcija,
programibilnu isklopnu logiku, programibilne binarne ulaze, izlaze, lokalnu
signalizaciju, samonadzor, ispitivanje kroz program, funkciju merenja, arhiviranje
dogaaja i zapisa kvarova, test funkcija. Funkcije zatite, u biblioteci programske
podrke su sve zatite potrebne za kvalitetno tienje generatora i bloka. Relej ima
vlastitu funkciju samonadzora i samodijagnoze. Time se postie stalna provera svih
komponenti samog releja, obavlja se nadzor delova sistema, jednosmernog
napajanja, te sekundarnih strujnih i naponskih krugova. Detektuju se neispravni
moduli u sklopovima, nemogunost komunikacije itd. U sluaju dijagnoze kvara
zatitnog releja, zatita se blokira i signalizira se stanje kvara zatite. Kod
digitalnih releja jednostavno je podeavanje putem ugraene tastature ili putem
personalnog raunara. Sve softverske i hardverske komponente se stalno nadziru.
Nepravilnosti se detektuju i signaliziraju, to znaajno doprinosi poboljanju zatite
sistema. SIPROTEC4 7UT613 je diferencijalni zatitni relej koji se upotrebljava
za brzu i selektivnu zatitu od kratkih spojeva u transformatorima svih naponskih
nivoa, motorima i takama grananja (do tri odvoda). Upotrebljava se kod 2- i 3-
namotnih transformatora. Relej je namenjen i za zatitu u jednofaznim sistemima
sa 16
2
/
3
Hz frekvencijom. Tehnike osobine: 32-bitni mikroprocesor; kompletna
digitalna obrada svih podataka, od ulaznih mernih veliina do odluke o iskljuenju
prekidaa; potpuno galvansko odvajanje unutranjih procesorskih krugova od
mernih, kontrolnih i napojnih krugova sa oklopljenim analognim pretvaraima u
mernom krugu, modulima binarnih ulaza i izlaza te DC/DC pretvaraima;
neosetljivost na greke strujnih transformatora, prelazne pojave i smetnje; komplet
funkcija potrebnih za zatitu transformatora i motora; prikaz mernih veliina na
displeju; jednostavno udeavanje preko ugraene tastature ili putem personalnog
raunara sa DIGSI 3; spremanje dogaaja, podataka o kvaru i talasnih oblika;
komunikacija sa centrom za nadzor optikim kablom preko serijske veze; stalni
nadzor mernih veliina, ugraenog sklopa i programske podrke.
Preko port-a na zadnjoj strani mogue je releje meusobno povezati te ih
povezati preko modema sa radnim mestom zatitara. Tip protokola mogue je
naknadno menjati zamenom komunikacijskih kartica. Preko RS232 porta mogue
je povezati se na relej upotrebom DIGSI programskog paketa. Na taj nain mogue
je jednostavno podeavanje i ispitivanje releja i proveravanje mernih veliina
prilikom putanja u pogon ili kod redovnog periodinog ispitivanja. Program
omoguava brzi pregled svih analognih i digitalnih ulaza/izlaza kao i njihove
konfiguracije pomou matrice. Jednostavnim obeleavanjem kvadratia u matrici
mogue je povezivanje binarnih ulaza sa binarnim izlazima ili sa internim logikim
funkcijama (CFC-Continous Function Chart). Strujni konektori na zadnjoj strani
releja imaju u sebi ugraene kratkospojnike tako da je mogua zamena modula
unutar releja bez odspajanja oienja, prihvataju provodnik do preseka 4 mm
2
.
Naponski konektori prihvataju provodnik do 2,5 mm
2
. Konektore je mogue na
jednostavan nain zameniti u sluaju oteenja. Osim izvanrednih programskih
mogunosti DIGSI sadri i programski paket za analizu dogaaja SIGRA 4. CFC
omoguava definisanje novih logikih blokova ili promenu predefinisanih PLC
blokova (Programmable Logic Controller). Programiranje je grafiki podrano
tako da je omoguena jednostavna primena logikih funkcija. Svi parametri iz U/I
matrice koji su pridrueni CFC funkciji mogu se upotrebiti u formiranju ulaza u
odabrane CFC blokove. Osim logikih blokova na raspolaganju su i dodatni
vremenski lanovi kao i dodatni merni lanovi. Osim izvanrednih programskih
mogunosti DIGSI sadri i programski paket za analizu dogaaja SIGRA 4. Na
bazi izmerenih vrednosti u releju SIGRA rauna efektivne vrednosti, harmonike,
impedanse, vektore, itd. Na raspolaganju su dva vremenska kursora za odreivanje
vremenskih intervala unutar dijagrama kvara. Mogue je dodati i dijagram kvara sa
druge strane voda, te dijagrame vremenski sinhronizirati i sprovesti uporednu
analizu kvara.
Glavna prednost principa diferencijalne zatite je trenutan isklop u sluaju
kratkog spoja na bilo kojoj taki unutar tiene zone. Posebna panja je posveena
redundanciji funkcija zatite generatora. Osiguranje visoke pouzdanosti i
raspoloivosti se postie udvajanjem funkcije i preklapanjem zona tienja.

Tabela 4: Matrica zatite delovanja
Matrica zatita djelovanja
I
s
k
l
j
u
e
n
j
e

2
0
k
V

g
e
n
e
r
.

p
r
e
p
r
e
k
i
d
a
a

B
r
z
o

z
a
u
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

t
u
r
b
i
n
e

D
e
m
a
g
n
e
t
i
z
a
c
i
j
a

I
s
k
l
j
.

4
0
0
k
V

g
e
n
e
r
.

p
r
e
k
i
d
a
p
u
l
e

,
,
A
,
,

I
s
k
l
j
.
4
0
0
k
V

g
e
n
e
r
.

p
r
e
k
i
d
a
p
u
l
e

,
,
B
,
,

I
s
k
l
j
u
e
n
j
e

6
k
V

I
s
k
l
j
u
e
n
j
e

6
k
V

S
i
g
n
a
l
i
z
a
c
i
j
a

Diferencijalna zatita generatora 876 x x x - - - - x
Zatita od povratne energije 32R x x x - - - - x
Zatita od gubitka pobude - 40 x x x - - - - x
Podfrekventa / nadfrekventna zatita -81 x x x - - - - x
Zatita od nesimetrinog optereenja 46 x x x x x x x x
Podimpedantna zatita 21 x x x x x x x x
Prenaponska zatita 59 x x x - - - - x
90% zemljospojna zatita namotaja statora-
59N/67GN
x x x - - - - x
Zatita od meuzavojnih spojeva namot.
statora 50N/51G
x x x - - - - x
Zatita od preoptereenja statorskih
namotaja 49
x x x - - - - x
100% zemljospojna zatita namotaja statora
64G
x x x - - - - x
Zatita od povratne energije 32R x x x - - - - x
Podfrekventna / nadfrekventna zatita 81 x x x - - - - x
Prenaponska zatita 59 x x x - - - - x
Zatita od zemljospoja na 20kV
sabirnicamSO50N/51G
x x x x x x x x
Diferencijalna zatita transformatora 21T -
87T
x x x x x x x x
Prekostrujna zatita 1RA - - - - - x - x
Prekostrujna zatita 1RB, 6,3kV strana
transformatora 21T
- - - - - - x x
Diferencijalna zatita bloka generat.-
transformatora 87T
x x x x x x x x
Prekostrujna zatita na 20kV strani
transform. 21T-50/51
x x x x x x x x
Zatita od zemljospoja u mrei 50 1Ph x x x x x x x x
Zatita kuita transformatora 1GT x
Distantna zatita bloka generator -
transformator - 21
x x x x x x x x
Zatita rotora od preoptereenja x x x - - - - x
Zatita od otkaza 20kV generatorskog
prekidaa 50B F
x x x

3. ZAKLJUAK
Na osnovu toplotnih ispitivanja zakljuuje se da generator TE Pljevlja
moe da se trajno optereti sa 218,5 MW u nominalnim uslovima hlaenja.
Odreene su vrednosti pobudne struje turbogeneratora za snagu P=218.5 MW sa
koeficijentom snage cos=0,85 pri varijacijama od nominalnog 5%. Pri
nominalnim vrednostima hladnog destilata 40
0
C i hladnog gasa 32
0
C, odreene su
najvee vrednosti temperatura u radu aktivnih elemenata i agenasa za hlaenje
generatora (zaokruene na +1
0
C ). Sastavljena je karta optereenja pri temperaturi
hladnog gasa (32.....47
0
C ) sa ogranienjima u vezi struje statora prema t.4.1 iz
NTD OBS.460.247 TO4. Dobijene vrednosti temperatura aktivnih elemenata
generatora i rashladne sredine odgovara zahtevima OBS.460.247 TO
Turbogenerator sinhroni trofazni tipa TVV 200-2 A UZ, Tehniki opisi
instrukcije za eksploataciju.
Turbogenerator moe da se koristi u reimu optereenja shodno fabrikim
instrukcijama za rad. Pri tome treba potovati sledee:
Maksimalne vrednosti temperature tapova namotaja statora su bliske
granino dozvoljenim vrednostima;
Razlika izmeu najveih i najmanjih vrednosti termodavaa, koji mere
temperaturu namotaja statora ne prelazi 20
0
C.
U sledeem planskom remontu proveriti ispravnost termodavaa otpora i
prekontrolisati temperature namotaja statora u ljebovima 36, 39 i 57.
Pronai i otkloniti uzrok nestabilnih pokazatelja termodavaa, u ljebovima N
0
N
0

15, 21, 35, 45, 46.
Za poboljanje rada sistema vodenog hlaenja generatora postaviti merae
protoka rashladne vode i hladnjaka destilata , kao i hladnjaka vodonika.
Dopuniti sistem toplotne kontrole turbogeneratora podacima o temperaturi
rashladne vode na izlazu iz svakog hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata.
Mikroprocesorski viefunkcionalni releji generacije "SIPROTEC 4" su
releji nove generacije koji pruaju pored osnovne zatitne funkcije i druge
mogunosti. U tehniko-tehnolokom smislu su veoma kompatibilni sa ureajima
zatite i upravljanja novih generacija, te imaju mogunost dogradnje i nadgradnje u
sistemima zatite elektroenergetskih pogona. Svaki sklop zatite ima sopstvenu
funkciju samonadzora i samodijagnostike, to je bitna odlika ovih releja koja
znaajno poveava sigurnost pogona. Time se postie stalna provera svih
komponenti samog releja i detektuju neispravni moduli u sklopu. Integracija
zatitnih i ostalih funkcija (merenje i upravljanje u realnom vremenu, nadzor,
registratori dogaaja i registratori poremeaja), sve u jednom ureaju racionalie
prostor, konstrukciju i trokove oienja. Merenja i prorada zatita koji su
registrovani u relejima mogu se koristiti u sistemu lokalnog i daljinskog
upravljanja, ili se mogu modemskom vezom preneti do nadreenog centra
upravljanja. Zbog svega navedenog, novi sistem zatita je u termoelektranama
"Gacko" i "Pljevlja" omoguio kontinuitet i stabilnost u radu, drastino smanjio
ispade iz elektroenergetskog sistema, ispunjenje godinje proizvodnje i
energetskog bilansa.

4. LITERATURA
[1] Izvedbeni projekat, Zamjena generatorskih zatita TE "Gacko, Exor
Zagreb 2005.
[2] Ristanovi Z.: Projekat TE "Pljevlja" modernizacija i adaptacija
relejne zatite, SIEMENS DOO, Beograd 2009.
[3] uri M.: Tehnika zatite u elektroenergetici, Beograd, 1998.
[4] Katalog: Numerical Protection Relays, SIEMENS AG, 2008.
[5] 53385, ,
, , 1985.
[6]
, 34.45.30992, , 1993.
[7] . . , . . , . . :
, , 1990.,
[8] Vukainovi S., Gaevi D., Vemi M.: Mogunosti poveanja snage u
TE "Pljevlja" Pljevlja, 2009.

AMM SISTEM ZA DALJINSKO OITAVANJE
I UPRAVLJANJE BROJILIMA

Nedeljko Bubalo
1
, epo Vuji
2
, Bane uri
2
, Dragan Brajovi
2

REZIME
U radu je prikazan vieslojni sistem za praenje potronje elektrine energije na
distributivnom nivou. Prikazani sistem bi trebao da, osim daljinskog oitavanja brojila
potronje elektrine energije, obavlja i funkcije daljinskog podeenja i nadzora potronje
elektrine energije. Prikazani su rezultati mjerenja potronje elektrine energije pri
paralelnom radu elektronskih i indukcionih brojila, na jednom distributivnom trafo
podruju.
Kljune rei: elektrina energija, potronja, gubici, AMM sistem.

AMM SYSTEM FOR REMOTE SENSING AND CONTROLING OF
METERS

ABSTRACT
This paper deals with the multi-layered system for monitoring electricity
consumption at a distribution level. The presented system should perform, apart from the
remote sensing of electricity consumption, other functions related to remote adjustment and
control of electricity consumption. There are also the results of electricity consumption
metering during concurrent operation of electronic induction meters at a certain distribution
substation area.
Key words: electricity, consumption, losses, AMM system.

1. UVOD
U dananje vrijeme u svijetu se uoava rastua potreba za poboljanjem
usluga i poveanjem efikasnosti preduzea za distribuciju elektrine energije. Tei
se uvoenju novih tehnologija u cilju automatizacije distributivnih sistema.
Poetak razvoja novih tehnologija datira jo od sredine 80-tih godina prolog
vijeka kada su poela da se razvijaju prva elektronska brojila. Uporedo sa njihovim
razvojem slijedi i razvoj komunikacionih protokola koji omoguavaju lokalni i
daljinski pristup podacima i parametrima pohranjenim u brojilima. Sve ovo
predstavlja osnovu dananjeg AMM (Advanced Meter Management) sistema za
daljinsko oitanje i upravljanje brojilima. Ovaj sistem nalazi iroku primjenu
naroito nakon deregulacije trita elektrine energije. Njegovom primjenom
smanjuju se mogunosti ispada sitema a potroai se mogu stimulisati na
racionalno koritenje el. energije.

1
MHE Elektroprivreda RS, Trebinje
2
2. OSNOVNE FUNKCIJE AMM SISTEMA I NJEGOVA
ARHITEKTURA
Osnovne funkcije sistema su: oitavanje, podeavanje i upravljanje i
aplikacijska podrka. Sve ove funkcije proizilaze iz arhitekture AMM sistema.

2.1. Osnovna AMM arhitektura
AMM (Advanced Meter Management) sistem je vieslojni sistem, koji se
sastoji od vie funkcionalnih brojila elektrine energije, modema za komunikaciju,
koncentratora i kontrolnog centra, kao to je prikazano na Slici 2.1.
Brojilo je osnovni ureaj koji se koristi u AMM sistemu. U AMM sistemu
se smije koristiti samo statiko elektronsko brojilo. Osnovni zadatak brojila je da
obezbjedi sigurno i tano mjerenje utroene elektrine energije. Brojilo se sastoji
od sledeih logikih cjelina: mjernog, upravljako-memorijskog modula,
komunikacionih ureaja, te bistabilnih sklopki.
Mjerni sistemi su statikog tipa. Svako brojilo mora imati toliko mjernih
sitema da se garantuje tanost mjerenja protoka elektrine energije.
Upravljako-memorijski modul je zaduen prvenstveno za proraunavanje
svih potrebnih veliina (snaga, energija, faktor snage...) iz digitalizovanih
vrijednost napona i struje, te za uvanje ovih vrijednosti u registrima. Memorija
mora biti neizbrisiva tako da u sluaju nestanka napajanja nee doi do njenog
nestanka.
Komunikacioni modem je zaduen za komunikaciju brojila sa ostatkom
AMM sistema. On mora biti integrisan u kuitu brojila zbog poboljane sigurnosti
cijelog sistema. Obino se upotrebljava PLC modem koji preko elektroenergetskog
voda alje podatke koncentratorima.
Bistabilne sklopke slue za daljinsko iskljuenje i ukljuenje napajanja
potroaa, te su u funkciji limitatora za limitiranje maksimalne angoovane srednje
snage. Elektronska brojila imaju veliki broj funkcija.
Neke od osnovnih funkcija koje imaju ova brojila su:
- nadzor kvaliteta isporuene elektrine energije koji se karakterie kroz
registrovanje maksimalne i minimalne vrijednosti napona, varijacija napona,
maksimalne struje, prekida napajanja, kao i registrovanje prenapona i podnapona.
Izlazak bilo kojeg parametra koji odreuje kvalitet isporuene energije izvan
definisanih granica aktivira alarm naruavanja kvaliteta u kontrolnom centru;
- proraunavanje utroene aktivne i reaktivne energije;
- prorauvanje dijagrama optereenja;
- mogunost daljinskog parametriranja tarifa i
- daljinsko upravljanje bistabilnim sklopkama.
Najee koriena brojila za komercijalne korisnike su: ST100, ST300,
ST400. Opte tehnike karakteristike ovih brojila su: nazivni napon 3x230/400 V,
naponski opseg 0,8 U
n
-1,5 U
n
, nazivna frekvencija 50 Hz, nominalna/maksimalna
struja (direktna veza) 5/60 A ili 5/120 A, klasa tanosti za mjerenje aktivne
energije je 1, za mjerenje reaktivne energije 2 ili 3.
AMM sistem e biti dizajniran tako da za komunikacije od brojila do
koncentratora preferira korienje elektroenergetskih vodova i PLC komunikaciju
u standardnom opsegu prenosa 3-148,5 kHz. Preporuuje se korienje opsega A
(9-95 kHz) da bi se obezbjedila sigurnost komunikacije. Svako brojilo mora biti
opremljeno odgovarajuim komukacionim interfejsom zbog komunikacije sa
koncentratorom.
Koncetrator se nalazi u trafostanici ili nekom drugom mjestu zavisno od
arhitekture AMM sistema. Sluie kao pristupna taka za komunikaciju izmeu
centralnog raunarskog sistema i brojila. Sastoji se od sledeih cjelina:
memorijsko-upravljakog modula, komunikacionog modula prema centralnom
raunarskom sistemu i komunikacionog modula prema brojilu. Memorijsko-
upravljaki modul je zaduen za skladitenje podataka dobijenih od brojila. Ovaj
modul mora voditi evidenciju uspjenosti komunikacije sa svakim brojilom
pojedinano. U upravljakoj logici postoji algoritam koji ee poziva brojila sa
kojima je komunikacija loija. Od koncentratora do brojila podaci se alju preko
PLC modema koji koristi S-FSK modulaciju signala koji se alje preko
niskonaponeske mree, a sa druge strane do centralnog raunarskog sistema podaci
se najee alju telekomunikacionom mreom na bazi GSM/GPRS.
Centralni raunarski sistem ima zadatak da prikuplja sve raspoloive
podatke, da ih obrauje i distribuira preko lokalne mree preduzea. Ovi podaci e
se prvenstveno koristiti za izradu rauna za utroenu elektrinu energiju. Ovaj
sistem se sastoji od: servera za skladitenje i obradu podataka, opreme za
neprekidno napajanje, komunikacione opreme i softvera AMM sistema.


Slika 2.1. ema AMM sistema za potroaka podruja


2.2. Funkcionalnosti AMM sistema
AMM sistem, kao korisnik softvera nudi slijedee funkcionalnosti:
- daljinsko oitavanje;
- memorisanje izmjerenih veliina;
- promjena tarifnog plana;
- evidencija dogaaja na mjernom mjestu;
- limitacija snage;
- praenje kvaliteta napona;
- harmonijska izoblienja;
- bilans enegije;
- profil optereenja.

2.3. Prednosti AMM sistema
Koristei irok spektar funkcionalnosti AMM sistema distributeri energije
su u poziciji da ostvare znaajnu prednost na polju efikasnosti poslovanja.
Neke od prednosti koje nudi sistem su:
- smanjenje trokova;
- unapreenje korisnikih usluga;
- uteda enegrije;
- detekcija gubitaka,
- redukcija krae energije;
- poveanje naplativosti;
- poveana sigurnost podataka;
- unapreenje finansijskog poslovanja.

3. ANALIZA PRIMJENE AMM SISTEMA U JEDNOM TRAFO
PODRUJU
Sve prethodno navedene prednosti i funkcionalnosti AMM sistema u
odnosu na stara indukciona brojila su dobar uslov da distributivna preduzea krenu
u njihovu implementaciju. Za opravdanost ugradnje ovog sistema napravljena je
analiza dobiti u jednom trafo podruju nakon ugradnje AMM sistema.
Trafo podruje se nalazi u Elektrodistribuciji Bijeljina, a jedno je od prvih
koje je puteno u rad. Radi omoguavanja analize paralelno sa radom
multifunkcionalnih elektronskih brojila potronja je mjerena i preko indukcionih
brojila. Mjerna mjesta su postavljena u dvorite porodinih kua, a od njih se
kupac napaja podzemnim kablovskim vodom, kao to je prikazano na Slici 3.1.


Slika 3.1. Topologija sistema

Na uvid je data tabela oitane potronje elektrine energije sa indukcionih
brojila, kao i energiju koja je oitana preko AMM sistema za dio potroaa sa tog
trafo podruja.

T
a
b
e
l
a

3
.
1
.

P
r
i
k
a
z

i
z
m
j
e
r
e
n
e

e
n
e
r
g
i
j
e

n
a

t
r
a
f
o

p
o
d
r
u
j
u

M
i
k
r
o
e
l
e
k
t
r
o
n
i
k
a

S
t
a
r
o

b
r
o
j
i
l
o

U
k
u
p
n
o

R
a
z
l
i
k
a

P
o
t
.

B
r
o
j

P
o
e
t
n
o

Z
a
v
r
n
o

R
a
z
l
i
k
a

P
r
o
i
z
v
.
T
i
p

P
o
e
t
n
o

Z
a
v
r
n
o

R
a
z
l
i
k
a

R
a
z
l
i
k
a

k
W
h
%

V
T

N
T

V
T

N
T

V
T

N
T

V
T

N
T

V
T

N
T

V
T

N
T

1

3
6
0
0
0

2
3
0

1
8
2

1
2
3
8
9

8
2
4

1
2
1
5
9
6
4
2

I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

1
6
0

7
3
3
6
9
1
2
9
8
2

7
3
3
6
9

1
2
8
2
2
0

-
6
6
3

6
4
2

-
2
1

-
0
.
1
6

2

3
7
0
0
9

3
0
3

2
6
7

1
1
8
1
1

6
7
0
5

1
1
5
0
8
6
4
3
8
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

9
2
1
2
3
1
9
9
4
2
1
1
0
1
1
4

1
9
9
4
2

1
7
9
9
1
0

-
6
4
8
3
6
4
8
3
-
4
5

-
0
.
2
5

3

3
8
0
0
1

4
2
5

4
2
1

1
1
7
2
6

6
0
1

1
1
3
0
1
1
8
0

I
s
k
r
a

T
3
1
0
F

2
3
8
5
3
2

3
5
8
2
9

2

1
1
9
7
6
0

6
7
5

1
8
0

-
4
9
5

-
4
.
1
3

4

3
9
0
0
0

6
5
4

4
8
8

1
4
1
5
7

7
8
2

1
3
5
0
3
2
9
4

I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

7
9
4
5
0
4
5
6
1
2
9
3
8
2
9

4
5
6
1
2

1
4
3
7
9
0

-
8
7
6

2
9
4

-
5
8
2

-
4
.
0
5

5

4
0
0
0
3

5
7
3

5
4
9

1
4
4
9
3

7
9
5

1
3
9
2
0
2
4
6

I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

8
3
5
0
3
6
3
9
2
3
9
9
7
0
9

6
3
9
2
3

1
6
2
0
6
0

-
2
2
8
6
2
4
6

-
2
0
4
0

-
1
2
.
5
9
6

4
2
0
0
5

2
2
4
6

2
0
9
4

1
2
5
0
9

6
0
7
2

1
0
2
6
3
3
9
7
8
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

2
5
5
4
2
4
8
3
0
7
3
9
6
8
4

4
8
3
0
7

1
4
1
4
2
0

-
3
8
7
9
3
9
7
8
9
9

0
.
7
0

7

4
4
0
7

1
8
2
4

1
6
5
4

8
8
6
8

8
0
2
3

7
0
4
4

6
3
6
9
I
s
k
r
a

T
2
9
C
D
U
7
1
7
2
5
4
1
3
5
5
8
5
5
4
6

4
1
3
5
5

1
3
8
2
1
0

-
6
7
7
7
6
3
6
9
-
4
0
8

-
2
.
9
5

8

4
6
0
0
4

2
9
3

4
6
0

1
0
4
3
3

9
4
2
4

1
0
1
4
0
8
9
6
4
I
s
k
r
a

T
3
1
0
F

4
1
7
6
4
4
5
5
3

5
9
7
3
1

4
5
5
3

1
7
9
6
7
0

-
7
8
2
7
8
9
6
4
1
1
3
7

6
.
3
3

9

4
7
0
0
2

3
9
1

5
0
6

8
1
3
4

8
6
2
1

7
7
4
3

8
1
1
5
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

8
4
0
6

1
0
5
1
5
1
8
9
9
0

1
0
5
1
5

1
0
5
8
4
0

-
2
8
4
1
8
1
1
5
5
2
7
4

4
9
.
8
3
1
0

4
9
0
0
7

1
2
1

1
5
6

1
7
0
2

1
5
6
3

1
5
8
1

1
4
0
7
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

6
2
6
7
3
9
7
0
4
1
6
3
9
3
9

9
8
8
3
5

1
2
6
6

1
7
9
4
3
1
5

-
3
8
7

-
7
2

-
2
.
3
5

1
1

5
1
0
0
7

1
9
8

2
6
0

1
2
5
5
2

1
0
0
7
0

1
2
3
5
4
9
8
1
0
M
E

T
E
B
1
0
A

7
7
8
3
5
8
5
7
1
1
9
0
4
6
2

9
5
7
1
0

1
2
6
2
7
9
9
9
9
-
2
7
3

-
1
8
9

-
4
6
2

-
2
.
0
4

Iz Tabele 3.1. vidi se razlika izmjerene elektrine energije pomou
indukcionih brojila i elektronskih brojila. Najuoljivija razlika u izmjerenoj
energiji je kod kupca sa brojem brojila 47002, tj. otkrivena je neovlaena
potronja ili pogreno mjerenje na tetu distirubucije.
Na taj nain je sprijeena neovlaena potronja, koja bi primjenom
indukcionih brojila bila smjetena u komercijalne gubitke, a samim tim i u
obraunske gubitke. Izvrena je analiza gubitaka za cijelo potroako podruje i
vemenski period od jedne godine, to je prikazano u Tabeli 3.2.

2009. 2010.

28.37% 3.87%
29.16% 3.65%
31.19%
9.33%
Period povezivanja
sistema
1.41%
1.57%
3.26%
3.42%
3.80%
3.91%

Period koji je
obuhvaen analizom

Za posljednjih 6
mjeseci 3.22%

10.65% 3.76%

Tabela 3.2. Gubici u procentima

Iz tabele 3.2. vidimo da su gubici na nivou mjeseca znatno smanjeni otkad
je poeo sa radom AMM sistem na ovom podruju.
To govori da e biti smanjeni ukupni gubici na nivou godine, a samim tim
poveana finansijska dobit distributivnog preduzea. Uzimamo u obzir i trokove
oitanja brojila, koji su isto znatno smanjeni od momenta rada AMM sistema, kao
i trokovi radnika koji bi unosili prikupljene podatke. Ovo govori da e se s
ovakvim finansijskim uinkom sistem veoma brzo otplatiti.

4. ZAKLJUAK
U ovom radu je prikazan vieslojni sistem za praenje potronje elektrine
energije na distributivnom nivou. Ovaj e sistem svojim irokim sprektrom
funkcionalnosti zasigurno dovesti do efikasnog poslovanja distributivnih
preduzea. U tom cilju znaajno je pomenuti da sistem prevenstveno mora da
ukae na kvalitet napona koji karakterie kvalitet elektrine energije, to je bitno
za portoaa. Znaajno doprinosi smanjenju gubitaka nastalih iz neovlaene
potronje ili nekih drugih slinih razloga. To je pokazala navedena analiza, kao i
znatno smanjenje trokova oko prikupljanja podataka.
Sve ovo ukazuje da e AMM sistem u budunosti biti sve vie
implementaran.

5. LITERATURA
[1] EN50065-1; Ceneles; Genevre, July 1993, Signaling on low voltage
electrical installations in the frequency vange 3kHz to 148,5 kHz
[2] Vujii I., Gospi N., Rajakovi N.: Topologija irokopojasnih PLC
mrea za pristup realizovanih na elektroenergetskim distributivnim
mreama niskog napona, Telfor, 2007
[3] Jurilj K.: Tehnika rjeenja sistema daljinskog oitavanja mjernih
ureaja, Rijeka, Januar, 2005
[4] Luki M.: Analiza ugradnje AMM sistema na jedno distributivno
transformatorsko podruje, Banja Luka, Maj, 2009

PRIMENA SAVREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD
IZBORA OPTIMALNOG REENJA U OSVETLJENJU
UMETNIKIH GALEREIJA

Dragan Brajovi
1
, Nedeljko Munjas
2

REZIME
Rad obrauje aktuelnu problematiku kod izbora optimalnih reenja u osvetljenju
umetnikih galereija sa aspekta opteg osvetljenja, kao i pojedinanog osvetljenja
eksponata. U analizi problema koriste se savremeni programski paketi kojima se razmatra
niz parametara od bitnog znaaja za dobijanje kvalitetnog utiska kod posmatraa, posebno
sa aspekta boja. Posebna panja se posveuje izboru odgovarajueg izvora svetlosti kroz
posebnu analizu. U radu se prikazuju rezultati primenom odgovarajuih softvera u
teorijskoj analizi, uporeuju se sa merenjima izvrenim na konkretnom primeru jedne
umetnike galerije i izvode odgovarajui zakljuci. Takoe se daju aktuelna reenja
elektrinih instalacija napajanja, protivpoarnih, protivprovalnih, video nadzora, raunara,
telefona i video bimova u galerijskim prostorima.
Kljune rei: svetlost, boja, reprodukcija boje, softver, projektovanje.

THE APPLICATION OF MODERN SOFTWARE BUNDLES WHEN
CHOOSING THE OPTIMAL SOLUTION FOR ART GALLERIES
LIGHTING

ABSTRACT
The paper deals with current problems in the selection of the optimal solutions in
art galleries lighting in terms of general lighting and individual lighting while illuminating
the works of art. In the analysis of the problem modern software bundles are used, which
discuss a number of parameters of essential importance for a qualitative impressions of
observers, especially in terms of color. Particalar attention is paid to the selection of the
appropriate light sources through a separate analysis. The paper presents the results
achieved by using an appropriate software in the theoretical analysis, and compared with
the measurments on an example of an art gallery and with appropriate conclusions. Also,
in the paper are given actual solutions of electric power installation of fire, intruder and
video surveilance and computer, telephone and video projector installations in art galleries.
Kee words: light, color, reproduction of colour, software, projecting.

1. UVOD
Za mnoge umetnike umetnost i osvetljenje su jednaki po znaaju. Ukratko,
osvetljenje je kritino kada se spoji sa lepom umetnou, pa ak i neznatna razlika

1
2
Atelje Mega Art, aak

u smeru ili vrsti (fluorescentno, inkadesentno, halogeno, prirodno itd.) osvetljenja
moe napraviti veliku razliku. Kao i sve drugo, umetnost osvetljenja je kompromis
jer treba pomiriti boje sa slika i boje izvora svetlosti. Primera radi jedna ista
Rembrantova slika izgleda drugaije ako se osvetli razliitim izvorima svetlosti u
razliitim galerijama. Mnogi umetnici su obuavani u umetnikim kolama koje su
preplavljene prirodnim osvetljenjem, pa je tako i odgovor prirodno svetlo. Mnogi
veruju da je dnevna svetlost najbolja vrsta osvetljenja za umetnika dela i dodae
da umetnost najbolje izgleda na dnevnom svetlu. Ovde nema jednostavnog
odgovora, umetnost nije jednostavna. U svakom sluaju, prirodno svetlo je teko
kontrolisati, uopteno govorei. Ovo stvara veliki problem za umetnika dela,
posebno za slike i radove na papiru. Infracrveni i ultraljubiasti (UV) zraci iz
optikog dela spektra mogu da otete umetnika dela. UV zraci su tako tetni da
mogu vremenom da izblede radove na papiru, posebno pastele, otiske, fotografije i
akvarele. Takoe, tekstil e takoe izbledeti na prirodnoj svetlosti u roku od samo
nekoliko meseci.
Umetnike galerije imaju vrlo specifine zahteve kada se radi o njihovom
osvetljavanju. Za razliku od veine prostorija koje zahtevaju finu ravnoteu
takastog, usmerenog i ambijentalnog osvetljenja, umetnike galerije se uglavnom
oslanjaju na usmereno osvetljenje, kako bi istakle izloeno umetniko delo. Dok
ambijentalno svetlo postavljate da bude jednostavno, uglavnom treba da se
usmerite na dobijanje akcentovanog osvetljenja potrebnog za aktuelno umetniko
delo u prostoriji.

2.1. Faktori kvaliteta unutranjeg osvetljenja
Razvoj svetlosne tehnike doveo je do toga da nai postojei standardi u
oblasti osvetljenja ne prate savremenu svetlo-tehniku praksu. Faktori kvaliteta
unutranjeg osvetljenja sa vetakim osvetljenjem su :
- nivo osvetljenosti
- ravnomernost osvetljenosti
- raspodela sjajnosti
- ogranienje bljetanja
- smer upada svetlosti
- klima boja
- ogranienje stroboskopskog efekta

2.2. Oko, svetlost i boje
Rani rad koji se dotakao relacije izmeu svetlosnih nivoa i temperature
boje vodio je Krojtof. On je osmislio dijagram koji je definisao region visokih i
niskih nivoa osvetljenja za paletu temperatura boje koje su smatrane prijatnim
za brojne posmatrae. Krojthof je snabdeo projektanta osvetljenja ohrabrujuim
konceptom koji je izdrao probu vremena jer je koristio samo Sunce i
inkadesentne izvore svetlosti, koji su proizvodili najistiji mogui spektralni sastav
za njegovu studiju. Dalja unapreenja Krojtofove krive su u poslednje vreme
nainjena od strane Weintraub etal. korienjem SoLux i sistema osvetljenja
korienih u Nacionalnoj umetnikoj galeriji. Dakle, ta uzrokuje promenu
percepcije boje? Deo odgovora lei u nivou uslova osvetljenosti napolju, unutra i
nainu na koji ljudsko oko funkcionie pod ovim veoma razliitim uslovima
osvetljenja. Svetlosni nivoi koji proizvode spoljno, unutranje i muzejsko
osvetljenje razlikuju se u svakom sluaju.
Kako bi odgovorila ovim promenama, duica, na ulazu u ljudsko oko je
tako dizajnirana da se brzo skuplja i iri. irenjem i skupljanjem duica kontrolie
koliinu svetlosti koja napada retinu.

Tabela 1: Na osnovu Krojtofove krive, svetlost izvora treba da se koristi pod sledeim
smernicama

Temperatura boje Fotokandela Luks
3500K 18-200 194-2,153
4100K 22-1500 240-16,147
4700K 27-5000 290-50,000
5000K 40-5000 430-50,000

Retina poseduje tapie i epie koji su zadueni za vid. Koliina svetlosti
koja se proputa na retinu je proporcionalna kvadratu prenika zenice. Ako se
zenica udvostrui po veliini, koliina ulazne svetlosti u oko poveava se sa
faktorom 4. Duica se moe proiriti do 8 mm u priguenom osvetljenju i skupiti
na 2 mm u bljetavom svetlu. Ovaj faktor 4 promene prenika duice odgovara 16-
strukoj promeni sjajnosti na retini, meutim faktor promene svetlosnog nivoa od
muzejskog do sunanog spoljnog prostora u Roesteru je 680 puta. Dodatni faktor
svetlosnog nivoa od 42,5 koji duica ne moe da koriguje vodi dinamikoj
meuigri izmeu dva svetlosna receptora, tapia i epia. Postoji priblino oko 6
miliona epia i sto devetnaest miliona tapia pomeanih neodreeno preko
povrine retine. epii, koji su prvenstveno locirani u centru retine u predelu
nazvanom Fovea dostiu vrhunac na 555 nm (zelena regija). Sve do nedavno,
epiima je pripisivana mo vienja boje. tapii, iji nivo odziva je na vrhuncu
na 508 nm (plava regija) su tradicionalno bili povezivani sa mogunou nonog
vida. Meusobni uticaj izmeu duice, tapia i voria daje zadovoljavajue
objanjenje naem zapaanju da ljudi karakteriu direktno sunano svetlo kao
belo, a kau da 4700 K na niskim nivoima osvetljenja izgleda pomalo
plaviasto.

2.3. Klju uspenog projektovanja osvetljenja u galerijama
Da li postoji klju uspenog projektovanja osvetljenja u
galerijama? Smatram da ga je teko ostvariti, ali postoje principi kojih se
treba pridravati, a tada se procenat uspenosti jako poveava. Potrebno je
definisati tip osvetljenja uvaavajui sledee:

2.3.1. Opte osvetljenje
Projektujte svoje izlobene prostore tako da se svetlosni nivoi polako
smanjuju u smeru kretanja posetilaca kroz prostor. Ovo e ljudskom oku dati
vremena da se prilagodi smanjenoj osvetljenosti. Na primer, posetilac moe ui u
predvorje sa 500 lx, kretati se kroz glavni deo postavke izlobenog prostora sa
200lx i konano do izloenih rukopisa na 50 lx. Uglavnom se za ovo osvetljenje
biraju svetiljke tipa (Downlighter sa metalhalogenom izvorom svetlosti, opal
belim staklom sa indeksom reprodukcije Ra=80-100). Pri projektovanju opteg
osvetljenja mora se paziti da daunlajteri ne smeju osvetljavati zidove niti druge
povrine gde su eksponati, obino sa malim upadnim uglom do 20
0
, a sve to zavisi
od zadatih istih povrina.

2.3.2. Osvetljenje eksponata
Projektovanje osvetljenja za eksponate mora da zadovolji vie uslova i to:
najvaniji uslov da svetlost ne sme otetiti izloeni eksponat.
Svi smo bili svedoci posledica oteenja koja prouzrokuje svetlost, ne
samo na predmetima iz postavki kolekcija, ve i na nama samima (ne treba puno
vremena da se izgori na suncu). Svetlost se moe razloiti u spektar razliitih
svetlosnih duina. Na visokom energetskom kraju spektra je ultra-violetna
radijacija (UV), na niskom kraju spektra je infra crveno zraenje. Upravo ultra
ljubiasto zraenje je to koje ini najveu tetu izlobenim predmetima.
Najoiglednije oteenje prouzrokovano svetlou je gubljenje boje
prouzrokovano na materijalima organskog porekla, posebno na onima koji su
ofarbani, oslikani ili tretirani bojom, ukljuujui vrste tekstila, vodene boje,
tampane uzorke, fotografije, bojeno drvo, rukopise i razne vrste plastike. Uz to
to prouzrokuje gubljenje boje, UV svetlost moe prouzrokovati razorne hemijske
reakcije unutar same strukture materijala. Ovo se posebno odnosi na sluaj sa
vrstama plastike i kiselo-tretiranim papirima ija degradacija je ubrzana UV
zraenjem. Dok je infracrveno zraenje mnogo manje tetno, ono ipak odaje vie
toplote, koja se mora uzeti u obzir. Postoje tri faktora koje treba razmotriti kada je
u pitanju oteenje putem svetlosti :
- koliina ultraljubiaste svetlosti u svetlosnom izvoru,
- intenzitet osvetljenja (koliko je bljetanje),
- koliko je duga ekspozicija predmeta svetlosnom izvoru.
Koliina ultraljubiaste svetlosti e zavisiti od svetlosnog izvora koji se
koristi. Uopteno govorei, dnevna svetlost ima visoku UV vrednost, halogena i
fluoroscentna svetla imaju znatnu UV komponentu, a inkandesentna bela svetla
praktino nemaju UV zraenje. Nivoi osvetljenosti u lx se smanjuju kako se
svetlosni izvor kree dalje od objekta koji se osvetljava. Sa osetljivim materijalima
kao to su vodene boje i tekstil, preporuljivo je da se nivo osvetljenosti dri ispod
50 lx. Sa objektima srednje osetljivosti, kao to su uljane slike i slonovaa,
preporuljivo je da se nivoi osvetljenosti dre ispod 200 lx. Koliina vremena
ekspozicije predmeta svetlosti e direktno uticati na stepen oteenja. Na primer,
fle foto aparata ili fle fotokopir aparata proizvode vrlo visok nivo osvetljenja.
Meutim, ukoliko je predmet osvetljen samo sekundu ili krae, koliina oteenja
od flea je minimalna. Sa druge strane, objekat koji se trajno izlae deset godina
na 50 lx e verovatno pokazati neke znake oteenja. Kada se razmilja o duini
vremena ekspozicije objekta svetlosti, treba misliti o duini radnog vremena, kao i
o bilo kojim drugim prilikama kada su izlobeni prostori osvetljeni, kao to je to
za vreme otvaranja, primanja gostiju ili u vreme istraivanja. Jedna od prednosti
koju imaju manje poseene kulturne ustanove u odnosu na vee institucije je ta da
krae radno vreme znai da su izlobeni primerci izloeni svetlosti u kraim
periodima vremena.

Tabela 2: Kategorija osetljivosti materijala na nivo osvetljenja

Nivo osetljivosti Vrste materijala Maksimalni nivo u Luksima
Visoka osetljivost na
svetlost
Papir/tampa, crtei, rukopisi
akvarel, gva, pastel,
fotografije i filmovi, tkanine
materijali bojeni biljnim
bojama.
Pergament i koa, plastika,
guma.
Prirodni artefakti, bojena
koa.

50 lx
Srednja osetljivost na
svetlost
Slike-ulja, tempera i akrilik.
Drvo, kost, slonovaa, rog.
nebojena koa, lak,
arheoloke iskopine.
Orijentalni lak (Urui).
Bojeni ili lakirani metali.

200 lx
Neosetljivi
Metali, kamen, keramika,
staklo.
Iako nivoi svetlosti nisu
obavezujui, preporuka je da
se potuje gornji nivo
unutranjeg osvetljenja od
1000 lx

2.3.3. Pomono osvetljenje
Pomono osvetljenje je takvo siguronosno osvetljenje koje se pri ispadu
mrenog napona automatski uklapa na pomoni elektro energetski izvor (UPS ili
Agregat) i koje osvetljava prostorije sa propisanom minimalnom svetlou od 20
lx. Pomono osvetljenje je vrlo bitno jer instalacije: video-nadzora, protiv-
provalne instalacije, protiv-poarne, telefonske, raunarske instalacije, kao i deo
svetiljki opteg osvetljenja, moraju biti pod naponom radi bezbednosti izloenih
eksponata i njihove velike vrednosti.

2.3.4. Osvetljenje evakuacionih puteva
Osvetljenje evakuacionih puteva odnosi se na protiv-poarne puteve u
objektu. Svi putevi i izlazi moraju biti vidno obeleeni PANIK svetiljkama sa
ugraenim akumodulima u samoj svetiljci ili sa UPS-om i potrebnom
automatikom da po nestanku mrenog napona odmah startuje.

2.3.5. Spoljnje osvetljenje galerije
U sluaju da postoji spoljnje osvetljenje galerije, a galerija je pod zatitom
spomenika kulture, ta nadlena institucija vri odabir tipa i boju stuba svetiljke,
dok snagu izvora i boju svetlosti daje projektant. U sluaju da objekat nije pod
zatitom, sve elemente za spoljnje osvetljenje daje projektant u dogovoru sa
arhitektom.

2.3.6. Kontrola osvetljenja
Dobro osvetljenje je neophodnost za bilo koju izlobu; meutim, svetlo
moe prouzrokovati oteenje izloenih predmeta. Postoje brojna reenja koja se
mogu ponuditi u potrazi za najboljim nainom da se kontrolie svetlost u
izlobenom prostoru. Smanjenjem dnevne svetlosti: pored oteenja izazvanih
visokom UV komponentom suneve svetlosti, stvara se problem kontrolisanja
svetlosnih nivoa kako se intenzitet kontinualno menja u zavisnosti od doba dana,
doba godine ili vremenskih prilika. Dnevna svetlost se moe kontrolisati
korienjem gustih zastora, difuzora, spoljnih kapaka, UV filtera koji se nanose na
prozore ili brisoleja na prozorima. Iako halogene svetiljke u stvari imaju UV
komponentu, one su uobiajeno snabdevene sa UV filterima (ovo je potrebno
proveriti pre instalacije). Slino, dostupne su svetiljke sa malim UV zraenjem i
titnici od UV zraenja koji se mogu postaviti oko svetiljke.
Pleksiglas e obezbediti nivo filtriranja UV zraka i moe se koristiti da
obezbedi sledei nivo zatite za uramljene akvarele i tampane otiske u okviru
specijalnih kuita. Priguivai se mogu podesiti na svetlosne prekidae da bi se
svetlost nadalje priguila. Koristite fotoelijske i vremenske prekidae osetljive na
pokret da kontroliete vreme za koje je osetljivi materijal osvetljen. Vie
tradicionalan pristup je da se postavi neprovidna tkanina preko izlobenih vitrina
koju posetilac podie da bi pogledao postavku. Ograniite vreme za koje je
osetljivi materijal izloen svetlu. Mnoge galerije i muzeji ograniavaju vreme
izlaganja osetljivih materijala. Na primer, mogu predloiti da se akvareli izlau
samo tri meseca godinje. Ovo ne znai obavezno da se predmet moe izloiti
samo tri meseca, ve i da moe biti izloen u toku cele jedne godine, pa onda tek
ponovo za tri godine.
Potrebno je obratiti posebnu panju na osvetljenost eksponata tako da se
onemogui rasipanje zraka svetlosti svetiljke. Veliina svetlosnog polja je jedan od
najveih problema osvetljenja kada se osvetljavaju umetnike galerije. Na primer,
veliki konus upotrebljen da se osvetli mali umetniki predmet, nee izgledati samo
neobino, nego e i odvui Vau panju sa umetnikog predmeta na osvetljeni zid.
Moda nee uvek biti mogue da se promene fiksirani predmeti, ali svakako da
ovaj problem moete reiti odabirom svetiljke sa ispravnim rasipanjem zraka.
Jednostavno reeno, rasipanje zraka odnosi se na irinu konusa svetlosti koji
svetiljka proizvodi dok se vi udaljavate od svetlosnog izvora. Rasipanje zraka
svetiljki je specificirano kao takasto ili razliveno. Dok se pojam takasto
odnosi na rasipanje zraka manje od 15, razlivanje opisuje rasipanje zraka u
rasponu od 15 do 30 . Morate izbei direktne reflektore koliko god je to mogue,
jer ovakvi skriveni fiksni elementi mogue nee dati dovoljno svetla da bi se
osvetlio izuzetno veliki predmet, uprkos njihovoj mogunosti rotacije. U idealnim
uslovima, morate imati sistem osvetljenja slika koji se lako moe rekonfigurisati
da bi osvetljavao objekte u izmenjenom rasporedu ili nove objekte izloene u
umetnkoj galeriji.
Ve nekoliko desetina godina koriste se insko i takasto osvetljenje za
osvetljavanje umetnikih galerija. CRI (Colour Rendering Index) svetiljke nisu
nita drugo do svetiljke sposobne da istaknu boje osvetljenih predmeta i kree se u
rasponu od 1 (monohromatsko svetlo) do 100 (dnevna svetlost). Niskonaponski
inski i kablovski sistemi se uobiajeno koriste za ovu svrhu, budui da koriste
halogene svetiljke koje su poznate po svojim skoro savrenim mogunostima
renderinga boja sa preciznom kontrolom snopa zraka. Jo jedan vaan faktor koga
treba razmotriti je temperatura boje, budui da je ona odluujua kako e se boja
prikazati oku pod odreenom svetiljkom. Postoji miljenje da e tople boje
izgledati vie vibrantno pod toplim svetlosnim izvorom, dok e hladne boje
izgledati prijatnije pod hladnim izvorima svetlosti. Obavezno predvideti trofazni
sistem inskog razvoda 3x220 V, jer postoje vee mogunosti regulacije svetlosti
ne pomerajui svetiljke.

2.4. Projektovanje osvetljenja galerije Nadeda Petrovi u aku
primenom savremenih programskih paketa
Pregledom postojeeg stanja u galeriji, ustanovljeno je da postojee
instalacije ne zadovoljavaju minimum sigurnosti objekta, niti postoje potrebne
instalacije: video-nadzora, protiv-provalne instalacije, protiv-poarne, telefonske,
raunarske instalacije, instalacije ozvuenja, instalacije projektora, gromobranske
instalacije.
Posle skupljanja potrebnih podataka o galeriji i njihovim zahtevima, kao i
zahtevima projektanta enterijera i rasporeda opreme, u galeriji je kao osnovna
rasveta eksponata projektovana sa svetlosnim inskim razvodom, osim u sobi
legata Nadede Petrovi. Ovakav nain osvetljenja dozvoljava brzu konfiguraciju
svetiljki i osvetjlenja bez bilo kakvih prepravki ili dogradnje za bilo koju izlobu.
Usvojivi pravougaoni oblik ina, izvren je raspored svetiljki i to: opte
osvetljenje sainjavale su svetiljke tipa daunlajteri 2x18 W sa uglom od 30
0
, kako
svetlost ne bi osvetljavala i povine za izlaganje na zidu, a po zahtevu arhitekte
opta rasveta je postavljena u pravougaoniku. Stoji napomena da su sve opte
svetiljke rasporeene na tri strujna kruga sa mogunou posebnog ukljuivanja.
Rasveta za eksponate izvedena je svetljkama sa takastim (direktnim) svetlom, sa
vie tipova svetiljki proizvodnje iGuzzini i takoe sa vie tipova izvora svetlosti.
Za proizvoaa iGuzzini-a odlueno je iz sledeih razloga: svetiljke su
kvalitetne, poseduju filtere za IC i UV zraenje, poseduje filtere za promenu boje
svetlosti, dizajn svetiljke zadovoljava i zahteve arhitekte i zahteve galerije, cene
su korektne u odnosu na kvalitet. Prorauni osvetljenosti prostorija izvrene su
korienjem softvera iGzzinija, koji podrava samo svetiljke navedene firme.
Softver je solidnog kvaliteta, sa mogunou dobijanja potrebnih parametara:
osvetljenosti, bljetanja, max. i min. osvetljenosti, parametara svetlosnog izvora,
tipa, proizvoaa, snage, grla, osvetljenosti, boje svetlosti i izrade u 3D crteu.
Radi dobijanja to tanijih podataka izvreni su prorauni parametara
galerije u programu Relux CAD. Relux CAD je moan softver, radi pod ACAD-
om i poseduje veliku bazu podataka proizvoaa svetiljki, velike mogunosti
poseduje u prenoenju osnove iz ACAD-a u Relux, kao i bazu podataka za
postavljanje opreme i enterijera, eksterijera i puteva. Pri odabiru svetiljki ovaj
program je dosta moniji u svakom pogledu, kako u davanju podataka u dizajnu
enterijera, tako i u mogunosti i kvalitetu osvetljaja, bljetanja 3D polarnog
dijagrama, referentne povrine, izoluks krive osvetljenosti po povrinama od poda,
preko zidova do plafona i to pojedinano, pseudo boja, poprenog i podunog
preseka rasvetljenosti. Sve nabrojane karakteristike osvetljenja ovaj program
prikazuje u 3D crteima.
Izvrenim uporeivanjem dobijenih rezultata na programima iGuzzini i
Relux CAD, dobijena je zanemarljiva razlika u rezultatima. U sredini inskog
razvoda u plafonu nalaze se etiri svetiljke, od kojih su tri sa boljom
reprodukcijom boja i uglom isijavanja 15/ 38/8 /35/70/35 W/HIT-CE, dok je
etvrta svetiljka snabdevena optikom za elipsasto ili kvadratno osvetlenje snage
50W35 W/HIT-C. Stoji napomena da se na svim svetiljkama koje osvetljavaju
eksponate nalaze filteri protiv UV i IC zraenja, kao i kolor filteri. Svetiljka moe
da rotira za 355 po vertikalnoj osi, a 45 po horizontalnoj osi. Namena ovih
svetiljki je da se primenjuju u sluaju izlaganja eksponata organizovanog na podu
ili u staklenim vitrinama. Potrebno je jo znati da su sastavni deo galerije pored
navedenih instalacija i sledee instalacije: instalacija prikljunica, video nadzora,
protiv-provalne instalacije, protiv poarne, telefonske, raunarske instalacije,
instalacije ozvuenja, instalacije projektora, gromobranske instalacije. Navedene
instalacije nisu nita manje vane od instalacija osvetljenja, ali se u ovom radu
neemo njima baviti.

3. ZAKLJUAK
Izvrenim uporeivanjem dobijenih rezultata na softveru iGuzzini i Relux
CAD dobijena je zanemarljiva razlika u parametrima koji su vrednovani.
Regulacija osvetljenja vri se dimerima ili iskljuenjem pojedinih strujnih
krugova. Svi izvori svetlosti su metal halogeni sa reprodukcijom boja Ra=80-100
do svetlosnog fluksa 3500 lm. Sva merenja osvetljenosti u galeriji do sada su
pokazala odstupanje do oko 12% od projektovane osvetljenosti. S obzirom na to
da je postojala rekonstrukcija i izmene koje su bile nepredviene, kao i na
ograniena finansijska sredstva, smatra se da je ovo zadovoljavajui rezultat.
Korienjem navedenih programskih paketa, svima u lancu izrade projektne
dokumentacije je bilo mnogo lake da se uoe neke greke i da se isprave u
samom startu, ne pravei finansijske trokove, niti gubei vreme na otklanjanju
istih.


4. LITERATURA
[1] Filips D.: Osvetljenje u arhitektonskom projektovanju,
Graevinska knjiga, Beograd, 1992.
[2] Podlipnik P., op A.: Svetlotehniki prirunik, Elektrokovina,
Maribor, 1978.
[3] Berman S. M.: The Reengineering of Lighting Photometry,
Publications of the Lighting Research Group, Lawrence Berkeley
Laboratory, California, 1995. Roy
[4] Berns S. and Grum F.: Exhibiting Artwork: Consider the
Illuminating Source, Color Research and Application, vol. 12, no. 2,
April 1987.
[5] Robert G. Davis and Dolores N. Ginther: Correlated Color
Temperature, Illuminance Level, and the Kruithof Curve, Journal of
the Illuminating Engineering Society, Winter 1990.
[6] IES Lighting Handbook, Lighting Handbook Eighth Edition, IESNA,
New York, 1993.
[7] Optics, Hecht & Zajac, Addison-Wesley Publishing Company Inc.,
1974.
[8] Oksanen J., Norvasuo M.: Lighting design for art, museums and
architecture, Finland 2000.
[9] Lighting for Exhibitions mgf-Internet

ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZATITE
SREDNJENAPONSKIH VODOVA

Predrag Aksentijevi
1
, Branislav Mladeni
2
, Neboja Petkovi
3
, Dragan Brajovi
3

REZIME
U radu je opisana mikroprocesorska zatita kao i sam postupak ispitivanja
srednjenaponskih izvoda. U radu je dat primer dobijenih rezultata ispitivanja jednog 10 kV
izvoda na podruju ED Kraljeva kao i dijagram struja kvarova oitanih iz releja. Ovi
podaci omoguavaju lake lokalizovanje kvara uz korienje DMS programskog paketa,
odreivane vrste kvara i struje kvara, a sami rezultati se koriste kao pomo dispeeru za
skraenje beznaponskog stanja.
Kljune rei: Mikroprocesorska zatita, mikroprocesorski releji, ispitivanje.

EXAMINATION OF MICROPROCESSOR RELAY PROTECTION
OF MIDLLEVOLTAGE LINES

ABSTRACT
This paper descibed microprocesor relay protection and a way of examination of
midllevoltige lines. The paper shows a example of results of examination one of the 10kV
feeders in district of ED Kraljevo, as same as the oscilogram of the fault current obtained
by the raley. This results allow easy way to locate the fault point, using DMS software, as
same as fault type and fault current, and that results are useful for dispatcher for reduction
of power interaption.
Key words: microprocessor raley protection, microproccesor raley, examination.

1. UVOD
Elektrina energija predstavlja univerzalni vid energije bez kojeg se ne
moe zamisliti funkcionisanje savremenog drutva. Elektrina energija predstavlja
i poseban vid robe. Njena specifinost se sastoji u tome to se ne moe skladititi,
ve se mora proizvoditi tano onoliko koliko to proizvoai zahtevaju.
Proizvodnja elektrine energije je skoncentrisana u oblastima gde postoje resursi
za njenu proizvodnju leita uglja, jezera, zalivi itd. Sa druge strane, potronja
elektrine energije je skoncentrisana u oblastima gde su stanita ljudi i tamo gde
postoje zahtevi za ovom energijom za potrebe proizvodnje. Elektroenergetski
sistem predstavlja sponu izmeu ovih oblasti. Da bi elektroenergetski sistem
mogao da funkcionie potrebno je obezbediti zatitu svakog njegovog elementa
(generator, transformator, vod, motor itd.), a takoe i pojedinih celina u okviru

1
D.O.O.Elektrosrbija Kraljevo
2
D.O.O.Elektromontaa Kraljevo
3
VTSS, AAK
elektroenergetskog sistema od kvarova. Upravo zatita celokupnog
elektroenergetskog sistema od kvarova se ostvaruje relejnom zatitom.
Zatita elektroenergetskog sistema se vri od nenormalnih stanja:
1. stanja sa kvarom (kvarovima) i
2. opasnih pogonskih stanja.
Napred pomenuta stanja predstavljaju stanja u kojima parametri (napon,
struja, frekvencija, trajanje nekog reima itd.) izlaze iz okvira predvienih
projektima i konstrukcijom elektroenergetskog sistema (normalna radna stanja).
Pri tome, moe se smatrati da opasno pogonsko stanje predstavlja laki vid
odstupanja od normalnog pogonskog stanja. U stanju kvara odstupanja su toliko
velika da se element ili deo elektroenergetskog sistema moraju trenutno iskljuiti,
dok kod opasnog pogonskog stanja ta odstupanja nisu toliko velika, tako da se
pogon moe jo neko vreme nastaviti. Opasno pogonsko stanje se po pravilu
signalizira pogonskom osoblju, pa se zatim, u koliko se ne preduzme odgovarajua
akcija, sledi iskljuenje.

2.1. Osnovna zatita vodova 10 kV i 20 kV
Za zatitu kablovskih i nadzemnih vodova 10 kV i 20 kV u
transformatorskim stanicama (TS) 110/10 kV, 110/20 kV, 110/35/10 kV i 35/10
kV (u daljem tekstu: TS H/10(20) kV), primenjuje se prekostrujna zatita i
zemljospojna zatita.
1) Prekostrujna zatita je dvofazna ili trofazna maksimalna strujna
vremenski nezavisna zatita, koja reaguje:
-sa vremenskom zadrkom pri strujnim optereenjima koja prelaze
vrednosti dozvoljenih strujnih optereenja l
doz
voda, kao i pri udaljenim kratkim
spojevima na vodu, u daljem tekstu: preko-strujna zatita l>;
- trenutno pri bliskim kratkim spojevima, u daljem tekstu: kratkospojna
zatita l.
Merni releji prekostrujne zatite su za naznaenu struju l
n
= 5 A i za
najmanji opseg podeavanja:
- (3 - 9) A za prekostrujnu zatitu l >;
- (20 - 50) A za kratkospojnu zatitu l .
Najmanji opseg podeavanja vremenske zadrke prekostrujne zatite l >
treba da bude (0,2 - 3) s.
2) Prekostrujna zatita l > nije, po pravilu, zatita od termikog
preoptereenja voda. Zato se koristi "preventivna zatita" od preoptereenja, koja
se ostvaruje redovnim praenjem i prognoziranjem optereenja konzuma koji se
napaja preko tienog voda, analizom mogueg optereenja voda u normalnim i
havarijskim uslovima s obzirom na odabranu koncepciju mree i uslova okruenja
(taka 5.4, vidi takoe TP-3, TP-8 i TP-14a).
3) Zemljospojna zatita je homopolarna zatita ije izvoenje zavisi od
naina uzemljenja neutralne take mree 10 kV ili 20 kV (TP-6).
Ako je neutralna taka mree uzemljena preko niskoomske impendanse,
primenjuje se monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zatita l
0
>.
Najmanji opseg podeavanja vremenske zadrke zemljospojne zatite l
0
> treba da
bude (0,2 - 3) s.
Merni relej zemljospojne zatite l
0
> je za naznaenu struju l
n
= 5 A, dok se
opseg podeavanja bira tako da relej reaguje pri struji zemljospoja na vodu 10 kV
(20 kV) od 30 A za kablovski vod i 20 A za nadzemni vod - obino zadovoljava
opseg podeavanja(0,5 - 2,5) A. Merni relej zemljospojne zatite l
0
> se prikljuuje
na obuhvatni kablovski transformator prenosnog odnosa 300/5 A ili 250/5 A, ili u
neutralni provodnik zvezdita koje obrazuju sekundarni namotaji strujnih
transformatora koji su postavljeni u sve tri faze.
Ako je neutralna taka mree izolovana, zemljospojna zatita zavisi od
veliine kapacitivne struje zemljospoja galvanski povezane mree. Ove struje su
kod nadzemnih vodova 10 kV (20 kV) veoma male i iznose oko 0,03 A/km (oko
0,07 A/km), dok su kod kablovskih vodova znatno vee i iznose oko 1,4 A/km
(oko 3 A/km).

2.2. Rezervna zatita vodova 10 kV i 20 kV
Rezervna prekostrujna zatita vodova posebno se ne izvodi. Rezervna
prekostrujna zatita ET-a 35/10 kV (Rl>, TP-46) ima funkciju, pod odreenim
uslovima, rezervne prekostrujne zatite vodova. Funkciju rezervne kratkospojne
zatite vodova ima kratkospojna zatita sabirnica.
Rezervna zemljospojna zatita izvodi se, u zavisnosti od naina
uzemljenja neutralne take, na sledei nain:
Ako je neutralna taka mree uzemljena preko niskoomske impendanse,
koriste se sledee dve vrste zemljospojne zatite:
1) rezervna zemljospojna zatita RZZ> deluje u sluaju otkazivanja rada
zemljospojne zatite na nekom od izvoda 10 kV (20 kV);
2) visokoomska zemljospojna zatita RZV> deluje pri pojavi zemljospoja
sa velikom prelaznom otpornou. Zatita RZV> moe da bude izostavljena u TS
koja napaja iskljuivo kablovsku mreu 10 kV (20) kV.
Merni relej rezervne zemljospojne zatite RZZ> ili RZV> je monofazni
prekostrujni rele i prikljuuje se na sekundar strujnog transformatora prenosnog
odnosa 50/5 A ili 100/5 A koji je vezan izmeu stezaljke neutralne take ET-a i
jednopolnog rastavljaa ispred otpornika za uzemljenje neutralne take (TP-Opseg
podeavanja mernog relea RZZ> ili RZV> zatite bira se tako da reaguje pri struji
zemljospoja od:
- 30 A za merni relej RZZ>;
- 2 A za merni relej RZV>.
Opseg podeavanja vremenske zadrke iznosi:
- najmanje (0,2 - 3) s za zatitu RZZ>, pri emu se iskljuuje i primarna i
sekundarna strana ET-a;
- do 60 s za zatitu RZV>, pri emu se samo signalie pojava
visokoomskog zemljospoja, osim ako TS nije ukljuena u sistem daljinskog
upravljanja, kada se iskljuuje ET. Izuzetno, ako se u TS 110/10(20) kV snage
2x40 MVA koriste dva prekidaa po trafo polju 10 kV (20 kV), pored rezervne
zemljospojne zatite RZZ> treba dodatno da se ugradi i rezervna zemljospojna
zatita Rl
os
> vodova za svaku sekciju sabirnica.
Ako je neutralna taka mree 10 kV (20 kV) izolovana, a na izvodima 10
kV (20 kV) je primenjena usmerena homopolarna zatita l
0
> kao rezervna
zemljospojna zatita vodova koristi se neselektivna homopolarna prenaponska
zatita U
0
>, ali u ovom sluaju se ne predvia korienje "automatskog tragaa
zemljospoja". Zatita takoe ima funkciju osnovne zemljospojne zatite sabirnice
10 kV (20 kV) i rezervne zemljospojne zatite nienaponskih namotaja ET-a.

2.3. PL-300 zatita
Familiju PL-300 ine multifunkcionalni digitalni releji koji predstavljaju
osnovne elemente zatite, merenja i kontrole kombinovanih, visoko-naponskih i
srednje-naponskih postrojenja. Mogu se koristiti kao autonomni elementi ili kao
deo sistema kontrole i zatite.
Postoje razliiti modeli unutar jedne familije koji se razlikuju meusobno
po hardverskoj strukturi ili po funkcionalnosti. Firmware je zajedniki za sve
modele; funkcije dostupne za korisnike definisane su za svaki model pomou
programabilne logike (PLD). Firmware je mogue promeniti putem serijskog
porta.

2.4. Kratak opis ispitivanja mikroprocesorske zatite
Sam proces ispitivanja mikroprocesorske zatite se izvodi u tri faze:
-programiranje samog releja pomou programskog paketa
-sekundarnog ispitivanja
-primarnog ispitivanja
1) Programiranje mikroprocesorske zatite
Sam proces programiranja je ve prethodno obavljen pomou PC raunara
i programskog paketa namenjenog za odgovarajui rele (CONSOLA za Artechi).
Na taj nain je ve uraeno povezivanje kontakta unutar samog releja (ulaza i
izlaza). U fazi same izrade mikroprocesorske zatite izvreno je oienje releja
odnosno fiziko povezivanje P/F provodnika koje dolaze iz sekundara strujnih
mernih transformatora odgovarajueg izvoda preko letve u samoj eliji i letve u
samom ormaru releja do samog mikroprocesorskog releja.
Korienjem raunara i programskog paketa mogue je izvriti:
- podeavanje zatite
- omoguavanje delovanja samih zatita
- omoguavanje i podeavanje daljinskog upravljanja
- podeavanje prenosnih odnosa i kontrola ispravnosti merenja kao i
sagledavanje merenja tokom samog ispitivanja zatite
- sagledavanje vrednost struja kvara (delovanja)
2) Sekundarno ispitivanje mikroprocesorske zatite
Sam proces sekundarnog ispitivanja mikroprocesorske zatite se obavlja
na letvi samog releja. Sa letve je izvreno oienje releja. Strujni provodnici sa
kofera za ispitivanje zatite (SIR-3, Sverker) se postavljaju na kleme za strujna
kola na letvi za zatitu prema emi stujnih veza iz projekta za izvod koji se
ispituje. Takoe je i raunarom uspostavljena komunikacija sa samim relejom.
Potenciometrom na koferu za ispitivanje zatite se menja vrednost struje. Na
raunaru samom releju i koferu za zatitu se prati vrednost te sekundarne struje
(zemljospojna, kratkospojna i prekostrujna zatita zavisno od toga gde se zadaje
vrednost struje prema projektu) sve do delovanja same odgovarajue zatite koja je
unapred zadata preko PS-a. Koferom za ispitivanje zatite se ispituje brzina
reagovanja zatite odnosno releja. Vremensko podeenje delovanja zatite se vri
pomou PS-a. Poto je prethodno ve dobijena sekundarna struja delovanja ista i
za nijansu vea struja se memorie koferom i direktnim zadavanjem relej daje
komandu prekidau koji iskljuuje izvod. To vreme se isitava na koferu i to je
vreme delovanja zatite. Za svaku vrstu zatite i pri svakom delovanju mora
postojati signal na signalnom tablou kao i signal u dispeerskom centru (SKADA)
sa tanim natpisom izvoda i vrste zatite. Programskim paketom mogue je i
sagledati dijagram struje kvara.

Slika 1: Slika struje kvara isitana iz releja

3) Primarno ispitivanje mikroprocesorskih zatita
Primarno ispitivanje zatite predstavlja zavrnu fazu ispitivanja. Primarno
ispitivanje je u stvari kontrola i samog sekundarnog ispitivanja kao i kontrola
celokupnih strujnih kola od strujnih mernih transformatora do releja. Ovo
ispitivanje se vri u eliji izvoda koji se ispituje. Postavljaju se elektrode kofera za
primarno ispitivanje na same strujne merne transformatore, potenciometrom se
menja vrednost struje ija se vrednost prati na releju i PS-u (prate se primarne
vrednosti) kao i na samom ampermetru koji meri strujno optereenje izvoda.
Signali delovanja se takoe preslikavaju na isti nain kao i kod sekundarnog
ispitivanja.
Tehnike preporuke ne obavezuju vrenje primarnog ispitivanja zatite, ali
se smatra da je ono najpraktinije i smatra se obaveznim pri putanju novog
izvoda. Pri ispitivanju mikroprocesorske zatite izvod koji se ispituje mora biti
iskljuen, rastavljen i uzemljen sa postavljenom izolacionom ploom na
sabirnikom rastavljau.
Po obavljenom ispitivanju sainjava se izvetaj sa dobijenim rezultatima
ispitivanja.

3. ZAKLJUAK
U dananje vreme mikroprocesorska zatita se koristi za zatitu svih
delova elektroenergetskog sistema. Kvalitetnija i znatno irih mogunosti u
odnosu na klasinu, omoguena je primena "inteligentnih" funkcija i postupaka,
vei broj funkcija se povezuje u okviru jedne zatite, omoguava se nadzor
tienog objekta i u sluajevima kada nema kvara, korienje grafikog
(ekranskog) prikaza, detaljan zapis svih parametara kvara, daljinski nadzor i
upravljanje, stabilnost rada sa podeenim parametrima, ovakva zatita slui kao
podrka sistemu upravljanja i automatizaciji pogona, omoguava se samonadzor i
samokontrola ispravnosti, postoji mogunost prijave kvara releja i zatite odmah
po nastanku (kod klasinih releja kvar se moe ustanoviti tek pri kontroli ili tek
kada relej ne deluje), jednostavnije odravanje i zamena, znaajno smanjenje broja
ljudi potrebnih za ove poslove, odravanja praktino i nema, ve se samo nadziru
alarmi o evenrualnoj neispravnosti, popravke se ne vre, ve samo zamene,
znaajno smanjen prostor koji se zahteva za montau releja, objedinjavanjem
funkcija releja u mikroprocesorskoj zatiti gube se iane veze koje su postojale
izmeu klasinih releja, smanjuje se potreba za kontrolom veza, kao i mogunost
greaka pri vezivanju i odravanju releja, sa smanjenjem ianih veza smanjuje se
i verovatnoa eventualnog oteenja tih veza zbog korozije ili drugih oteenja,
znaajno smanjena potronja energije.
Iz samog primera izvetaja o ispitivanju mikroprocesorske zatite jednog
izvoda vidi se da nema velikih odstupanja vrednosti reagovanja od samih zadatih
vrednosti. To veoma malo odstupanje predstavlja vreme odraivanja samog
prekidaa kome stie komanda sa mikroprocesorskog releja. Na podruju ED
Kraljevo ova zatita se pokazala kao veoma pouzdana a ima i prednost to se
rezultati kvarova mogu koristiti uz DMS programski paket za priblizno tanu
lokalizaciju kvarova. Preporuujemo i primarno ispitivanje zatite pomou koga se
sagledava kompletno merenje, reagovanje zatite kao i praenje signala koji se
prenose preko SKADE na raunar u dispeerskom centru.

4. LITERATURA
[1] Tehnike preporuke Elektrosrbija Kraljevo.
[2] Uputstvo za mikroprocesorski rele, theam Arteche (panija), prevod
Energy Company, Kraljevo.
[3] Hasovi J.: diplomski rad.
[4] Pri radu su koriena uputstva radnika slube merenja i zatite
ED Kraljevo, kao i radnika firme Energy Company Kraljevo.

ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENINIH STRUJA
I VISOKIH NAPONA
Slavko Vardi
1
, Milo Varagi
2

REZIME
U ovom radu je dat prikaz adaptera za merenje jakih naizmeninih struja i visokih
napona pomou univerzalnog instrumenta, bez galvanske veze sa mreom, zasnovan na
principu pretvaranja struje u napon pomou operacionog pojaavaa TL082.
Kljune rei: Operacioni pojaava, povratna sprega, struja, napon.
ADAPTER FOR MESAUREMENT HIGHLY ALTERNATE
CURRENT AND HIGH VOLTAGE
ABSTRACT
In this project there is a survey of the adapter for measurement highly alternate
current and high voltage with the help of an universal instrument, without galvanic
connection with a net, based on the transforming of current using the operation amplifier
TL082.
Key words: Operational amplifier, feedback, current, voltage.
1. UVOD
U praksi je, veoma, esto potrebno vriti merenja jakih naizmeninih
struja i visokih napona, i to bez galvanske veze sa mreom. Ova merenja se mogu
ostvariti adapterom sa strujnim transformatorom i OP TL082.
Pomou ovog ureaja, mogu se meriti efektivne vrednosti naizmenine
struje u opsegu od 1mA do 50A i vie, frekvencije do 100kHz. Preoptereenje
adaptera ne dovodi do oteenja mernog pojaivaa niti voltmetra (univerzalnog
instrumenta). Ureaj radi na principu, I / U pretvaraa.
2. IDEALNO OPERACIONO POJAALO
Idealno OP je elektronski sklop koji se sastoji od idealnog LIK (linearno
integralno kolo) i povratne sprege od idealnih elemenata. OP ima diferencijalni
ulaz (izmeu invertirajueg i neinvertirajueg izvoda) i nesimetrian izlaz. Simbol
OP i raspored elektroda prikazan je na slici 1.
_______________________________________
1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija aak,
2
MUP Republike Srbije


Slika 1: Principska ema idealnog OP

OP se napaja jednosmernim naponom. Napon izvora je simetrian u odnosu na
masu.
Neinvertujui (+) ulaz operacionog pojaivaa vezan je za masu, pa je
potencijal tog ulaza jednak nuli.
Napon izmeu ulaznih krajeva operacionog pojaivaa je jednak nuli.
Potencijal invertujueg (-) ulaza operacionog pojaivaa je jednak nuli.
Taka X [ invertujui (-) ulaz ], u ovakvoj konfiguraciji, ima potencijal
jednak nuli, i pored toga to nema direktnu vezu sa masom. Naziva se
virtuelna (prividna) masa.

Slika 2: Objanjenje virtuelne mase

3. PRETVARA STRUJE U NAPON [I / U PRETVARA]
ema invertirajueg I/U pretvaraa prikazana je na sl. 3.

+U
s
-U
s
-
+
DC
R
ps
R
opt
U
izl
=-I
ul
R
ps
I
ul
I
ps

Slika 3: ema invertirajueg I / U pretvaraa
Uz idealni OP, za sklop prikazan na slici 3 moe se pisati:

ul ps
I I =
(3.1)
izl
ps
ps
U
I
R
= . (3.2)
Uvrtavanjem izraza (3.1) u izraz (3.2) dobija se:
izl ul ps
U I R = . (3.3)
Na osnovu izraza (3.3) moe se zakljuiti da je izlazni napon sklopa,
prikazanog na sl. 3, proporcionalan ulaznoj struji, to znai da "pretvara" ulaznu
struju I
ul
u izlazni napon U
izl
., uz faktor proporcionalnosti otpornosti u povratnoj
sprezi: R
PS
.

4. EMA I OPIS RADA ADAPTERA ZA MERENJE JAKIH
NAIZMENINIH STRUJA I VISOKIH NAPONA
Na slici 4 prikazana je elektrina ema adaptera. Ureaj radi na principu
ve pomenutog I/U pretvaraa.
+
-
2
3
1
8
4
+ 12V
150p
47
+
5
6
-
7
R
2
=1k
R
3
= 100
- 12V
1
2
3
1
2
3
Pr
OP1
OP 2
1M
18k
2k
+
N
1
=1 N
2
= 1000
I
1
I
2
U
ul
U
iz

Slika 4: ema adaptera

Strujni transformator sadri primarni namotaj koji ima, samo, jedan
zavojak, dok sekundarni, ima 1000 zavojaka. Elektrine struje u primaru i
sekundaru stoje u odnosu:
1 1 2 2
I N I N = , (4.1)
to, uz navedeni broj zavojaka, daje:
1 2
1000 I I = (4.2)
Zbog virtuelne mase na ulazu OP1 ima se:
1
2
2
U
I
R
= , (4.3)
odnosno:
1
2
3
U
I
R
= , (4.4)
gde je: U
1
- napon na izlazu OP1, a struja I
2
zavisi od poloaja preklopnika Pr.
Unoenjem brojnih vrednosti za R
2
i R
3
(sl. 4), za merne opsege 1 i 2 dobija se:
1
1
1000 A
10
100 V
U
I

= =

, (4.5)
odnosno:
1
1
1000 A
1
1000 V
U
I

= =

. (4.6)
Kod izbora mernog opsega 3, u kolo se ukljuuje i OP2 ije naponsko pojaanje
iznosi 10, tako da vai odnos:
1
A
0,1
V
I

=

(4.7)
Dakle, struja I
1
je brojno jednaka izlaznom naponu pomnoenim faktorom
10; 1 ili 0.1, u zavisnosti od izabranog mernog opsega.
Pomou ovog sklopa mogu se meriti i naizmenini naponi mree,
vezivanjem otpornika 10 k, na nain prikazan na slici 5.

Slika 5: ema veze za merenje napona.
U treem poloaju preklopnika osetljivost je 1mV za ulazni napon od 1V.
Oitanu vrednost treba pomnoiti faktorom 1000 da bi se dobila vrednost merenog
napona. Tako npr. 0.5 oitanih na instrumentu predstavlja 0.5 x 1000 = 500 V.
U ovom adapteru korieno je OP TL082 a njegova konfiguracija i
raspored pinova prikazan je na slici 6.
8 + Vcc
7
6
5
2
1
3
4 - Vcc

Slika 6: Konfiguracija i raspored pinova OP TL082.

Na slici 7 prikazana je ema ispravljaa sa stabilizatorima napona
( IC 7812 i 7912) koji slue za napajanje adaptera.
7812 7912
220/15 V
100 mA
1N4001 1N4001
470 O
470 O
0,1 O 0,1 O
+ 12V - 12V
+
+

Slika 7: ema ispravljaa za napajanje adaptera

5. ZAKLJUAK
Elektronika zauzima vidno mesto u energetskim procesima, kako u oblasti
merenja elektroenergetskih veliina (jakih struja, visokih napona), tako i u svim
drugim oblastima kao to su regulacija EMP, nadzor i upravljanje EES i dr.
Prikazani adapter slui za bezbedno merenje jakih naizmeninih struja i
visokih napona. Galvanski je odvojen od elektrine mree, a merenje se izvodi
univerzalnim instrumentom (voltmetrom), bez korienja sondi, antova i drugih
pomonih elemenata.
6. LITERATURA
[1] Mijanovi Z.: Elektronika II, Univerzitet u Podgorici, 2005.
[2] Leki N.: Operacioni pojaivai, autorizovana predavanja,
Elektrotehniki fakultet Podgorica, 2008.
[3] Kezi D.: Elektronika, Sveuilite u Zagrebu, 2008.

REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MREE SA
ASPEKTA POUZDANOSTI

Dojilo Sretenovi
1
, Vladimir Mitrovi
2

REZIME
U radu je izvrsena podela potrosaca sa aspekta pouzdanosti i analizirani osnovni
uzroci otkaza u distributivnim mreama. Dat je pregled pokazatelja pouzdanosti
distributivne mree, prikazan je jedan algoritam za odreivanje mogue radijalne
konfiguracije distributivne mree sa aspekta pouzdanosti. Prikazan algoritam sastoji se iz
tri koraka. U prvom koraku se generiu vie radijalnih konfiguracija distributivne mree
koje imaju fiziki smisao. U drugom koraku se za tako odabrane konfiguracije rauna
oekivana godinja neisporuena energija, a zatim se prema vrednosti ovog prorauna
rangiraju sve konfiguracije. U treem koraku se primenom brze aproksimativne formule
popravljaju suboptimalna reenja i koriguje rang lista iz prvog koraka.
Kljune rei: distributivna mreza, rekonfiguracija.

RECONFIGURATION DISTRIBUTIVE NETS FROM THE ASPECT
OF RELIABILITY

ABSTRACT
This paper deals with the categorization of the power consumers from aspect of
reliability and the principal causes of failure in distributive networks. A review of
reliability indicators of the distributive networks is presented; an algorithm for
determination of the possible radial configuration of the distributive network is shown as
well.
The illustrated algorithm contains three steps. In the first step, many radial
configurations of the distributive web in the manual sense are generated. In the second
step, for the selected configurations projected annual amount of non-delivered energy is
calculated, and then according to the values of this calculation all configurations are
ranked. In the third step, by using a quick approximate formula the suboptimal solutions
are reached and the list form the first step is corrected.
Keywords: distributive network, reconfiguration.

1. UVOD
Razvoj teorije pouzdanosti rezultat je velikog tehniko-tehnolokog
napretka u dvadesetom veku. Moe se rei da je teorija pouzdanosti svoj najvei
razvoj doivela kroz elektrotehniku.
Elektroenergetska mrea se esto koristi kao sinonim pojma
elektroenergetski sistem. Prenos elektrine energije od proizvoaa do potroaa

1
VTSS, aak
2
O ,,Sveti Sava- Plemetina, Obili
REGULACIJA, TARIFNI STAVOVI , ZAKONI, M. UGOVORI
PLANIRANJE, VODJENJE I UPR AVLJANJE
PROIZVODNJA
PRENOSNA MREZA
110-400 kv
DISTRIBUTIVNA
MREZA
POTROSACI
SN NN
obavlja se mreama visokog napona razliitog naponskog nivoa. Postoji vie
sistema za raspodelu elektrine energije, kao na primer radijalni (otvoreni),
prstenasti (zatvoreni) i kombinacija ova dva. Prednost radijalnog su jednostavnost
i manje investicije a nedostatak povean pad napona kod potroaa. Ako doe do
kvara u jednoj grani svi potrosai te grane ostaju bez napona napajanja. Zatvoreni
sistem je skuplji ali sigurniji.
Jedna veoma znaajna upravljaka funkcija pri planiranju distributivnih
mrea je rekonfiguracija (promena ukupnog stanja distributivne mree iz jedne u
drugu radijalnu topoloku strukturu) u cilju poboljanja operativnih perfomansi.
U ovom radu je prikazan jedan algoritam za odreivanje mogue radijalne
konfiguracije distributivne mree sa aspekta pouzdanosti. Prikazan algoritam
sastoji se iz tri koraka. U prvom koraku prikazanog algoritma se generiu vie
radijalnih konfiguracija distributivne mree koje imaju fiziki smisao. U drugom
koraku se za tako odabrane konfiguracije rauna oekivana godinja neisporuena
energija, a zatim se prema vrednosti ovog prorauna rangiraju sve konfiguracije. U
treem koraku se primenom brze aproksimativne formule popravljaju
suboptimalna reenja i koriguje rang lista iz prvog koraka.

2. POUZDANOST DISTRIBUTIVNE MREE
Distributivne mree kao vaan deo elektroenergetskog sistema dele se na
:
srednjenaponske mree i niskonaponske mree.
Poloaj distributivne mreze u elektroenergetskom sistemu moe se
prikazati sledeom slikom:

Slika 1: Elektroenergetski sastav

Sutina samog rada distributivne mree zasniva se na tome da se
potroaima mora obezbediti kvalitetna elektrina energija. Pouzdanost ima glavni
uticaj na dimenzionisanje i oblikovanje visokonaponskih, niskonaponskih
distributivnih mrea.
Tanost rezultata prorauna pouzdanosti u direktnoj je zavisnosti od
kvaliteta upotrebljenih pokazatelja pouzdanosti elemenata i tanosti metode
prorauna pouzdanosti. Teorija pouzdanosti je zapravo nauna disciplina koja se
bavi razmatranjem i razvojem optih metoda za proraun veliina kojima se
opisuju zakonitosti pojavljivanja otkaza elemenata i itavih sistema kao i metode
za njihovo prognoziranje[2].
Od ukupnog broja kvarova na elektroenergetskom sistemu, najveci broj
kvarova je na srednjenaponskoj distributivnoj mrezi.
Otkazi elemenata elektro energetskog sistema mogu se podeliti u tri grupe
[2]:
- prinudni otkazi;
- najavljeni otkazi;
- otkazi izazvani preoptereenjem.
Predlog klasifikacije potroaa sa aspekta pouzdanosti snabdevanja
elektrinom energijom, mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
- Potroai sa strogim zahtevima u pogledu pouzdanosti;
- Potroai bez strogih zahteva u pogledu pouzdanosti;
- Potroai bez zahteva u pogledu pouzdanosti.

3. ALGORITAM ZA OPTIMALNU REKONFIGURACIJU
DISTRIBUTIVNE MREE
Jedna od osobina koja karakterie distributivne mree je radijalni pogon.
On se koristi upravo zbog postojanja bonih potencijalnih veza u okviru jedne
distributivne mree u kojoj se moe realizovati vie radijalnih konfiguracija tako
da svi potroai elektrine energije napajaju elektrinom energijom.
Rekonfiguracija mrea, je promena uklopnog stanja distributivne mree iz jedne u
drugu radijalnu topoloku strukturu, u cilju poboljanja operativnih performansi
[1].
U literaturi je predloen itav niz razliitih algoritama koji su bazirani na
kriterijumu minimuma snage aktivnih gubitaka, dok su u ovom delu rada opisani
viekriterijumski algoritam [3,4,5] i algoritam sa aspekta pozdanosti [4,6].

3.1. Viekriterijumski algoritam za optimalnu rekonfiguraciju
distributivnih mrea
Viekriterijumskim algoritmom za rekonfiguraciju distributivnih mrea
vee se za sledee optimizacione aspekte:
a) Minimalna snaga aktivnih gubitaka,
b) Ravnomerna raspodela optereenja du napojnih vodova,
c) Minimalan najvei pad napona,
d) Minimalna frekvencija prekida napajanja,
e) Ravnomerna raspodela napajanja vanih potroaa po napojnim
transformatorima,
f) Maksimalna pouzdanost.
Algoritmom za viekriterijumsku optimalnu rekonfiguraciju distributivnih
mrea se vri po vie kriterijuma istovremeno. Kriterijumska funkcija se sastoji iz
gore navedenih est lanova. Do radijalne optimalne (najpovoljnije) konfiguracije
distributivne mree se dolazi u dve faze. U prvoj fazi se trai suboptimalna reenja
na upetljanoj mrei. U drugoj fazi se ova suboptimalna reenja, koja su rezultat
zavretka prve faze, poboljavaju dokle god je to mogue.

3.1.1. Reavanje prve faze problema
Za reavanje prve faze u nekoj poetnoj konfiguraciji distributivne mree
prvo se zatvore svi normalno otvoreni (NO) rastavljai. Kao rezultat se dobija
upetljana mrea. Nakon toga treba otkriti koje rastavljae treba otvoriti da se
postignu ciljevi rekonfiguracije vodova i odri radijalna konfiguracija
distributivne mree. Bez obzira na to koji se kriterijum izabere u prvoj fazi
reavanja, uvek se polazi od upetljane mree. Zatim se otvara rastavlja u grani
koja ima najmanju struju, jer se tako najmanje remeti tok snaga u upetljanoj mrei.

3.1.2. Reavanje druge faze problema
Reenje druge faze problema vri se na osnovu reenja dobijenog u prvoj
fazi, proces iterativno nalazi bolje reenje sve dok vie nije mogue postii
poboljanje kriterijumske funkcije. Kriterijumska funkcija u ovoj fazi sadri svih
est kriterijuma, kada se simulira zatvaranje svakog NO rastavljaa, a otvaraju
njemu susedni NC rastavljai. Za kriterijumsku funkciju se uvaavaju ogranienja
kapaciteta elemenata sistema i zatitnih ureaja.

3.1.3. Integralna kriterijumska funkcija
Kriterijumska funkcija za nalaenje optimalne konfiguracije distributivne
mree generalno moe biti kombinacija est gore navedenih kriterijuma, pri emu
se za pojedinane kriterijume koriste teinski faktori u integralnoj kriterijumskoj
funkciji:
ENS C E C W C D C B C P C F
ENS E W D B L L
+ + + + + =
(3.1)
gde je:
F vrednost integralne kriterijumske funkcije,
L
C teinski faktor za kriterijum minimizacije snage aktivnih gubitaka fidera,
PL vrednost snage aktivnih gubitaka fidera,
CB teinski faktor za kriterijum ravnomerne raspodele optereenja po napojnim
transformatorima,
B vrednost debalansa u napojnim transformatorima,
CD teinski faktor za kriterijum minimizacije najveeg pada napona,
D vrednost relativne vrednosti najveeg pada napona,
Cw teinski faktor za kriterijum minimizacije frekvencije prekida napajanja,
W vrednost indeksa uestanosti prekida napajanja,
CE teinski faktor za kriterijum ravnomerne raspodele napajanja vanih potroaa
po napojnim transformatorima,
E vrednost indeksa ravnomerne raspodele napajanja vanih potroaa po
napojnim transformatorima,
CENS teinski faktor za kriterijum maksimalne pouzdanosti,
ENS vrednost indeksa pouzdanosti oekivane godinje neisporuene energije.


3.1.4. Metodologija reavanja prve faze
Metodologija reavanja prve faze problema optimizacija se vri po samo
jednom kriterijumu iz integralne kriterijumske funkcije. Po pravilu se bira
kriterijum koji je najkritiniji. Prva faza se za razliite pojedinane kriterijume
optimizacije razlikuje samo po podacima za sekcije fidera i vorove. Zajedniko
za sve algoritme je da se polazi od upetljane mree, koja je dobijena zatvaranjem
svih NO rastavljaa u poetnoj konfiguraciji distributivne mree.

3.1.5. Metodologija reavanja druge faze
Metodologija reavanja druge faze problema poinje od suboptimalnog
reenja koje je dobijeno u prvoj fazi. U ovoj fazi se simulira promena pozicije NO
rastavljaa sa poetnog mesta na susedno, nakon toga se proraunava vrednost
integralne kriterijumske funkije. Ovaj proraun se vri za svaki rastavlja
kandidat, koji se nalazi pored bilo kog NO rastavljaa. U svakoj iteraciji trai se
najbolja iterativa za rastavlja da se otvori i njemu susedni trenutno NO zatvori,
to e dovesti do najveeg poboljanja kriterijumske funkcije. Tada se otvara
odabrani rastavlja, a njemu susedni NO zatvori.

3.2. Algoritam za odreivanje optimalne radijalne konfiguracije
distributivne mree sa maksimalnom pouzdanou
Ovde je objanjen jedan algoritam za odreivanje optimalne konfiguracije
distributivne mree sa aspekta pouzdanosti. Predloeni algoritam za odreivanje
optimalne konfiguracije distributivne mree se sastoji iz tri faze. U prvoj fazi
algoritma se korienjem algoritma sa vie reenja generiu vie suboptimalnih
(baznih) radijalnih konfiguracija razmatrane distributivne mree koje imaju fiziki
smisao. U drugoj fazi se za tako odabrane konfiguracije rauna indeks pouzdanosti
oekivana godinja neisporuena energija i na osnovu vrednosti ovog indeksa
rangiraju sve suboptimalne radijalne konfiguracije. U treoj fazi algoritma se
primenom brze aproksimativne formule, ako je mogue, popravljaju suboptimalna
reenja i koriguje rang lista.

3.2.1 Prva faza problema generisanje suboptimalnih konfiguracija sa
aspekta pouzdanosti
Ovaj algoritam je zasnovan na algoritmu stabla odluivanja koji je izveden
iz algoritma rekonfiguracije na bazi otvaranja rastavljaa sa najmanjim strujama.
U distributivnim mreama upetljana konfiguracija je optimalna, ali u praksi takav
pogon nije dozvoljen zbog jednostavnosti relejne zatite. Zato je potrebno odrediti
koje rastavljae treba otvoriti tako da konfiguracija bude radijalna. Reenje je
otvarati jedan po jedan rastavlja u onim sekcijama kroz koje tee najmanja struja.
Korienjem ovog algoritma se u prvoj fazi reavanja problema dobija
vie suboptimalnih radijalnih konfiguracija, i to na sledei nain, u poetnoj
konfiguraciji, koja predstavlja realnu konfiguraciju mree, se zatvore svi NO
rastavljai. Zatim se u tako upetljanoj mrei, na osnovu prorauna tokova snaga,
otvori rastavlja u sekciji sa najmanjom strujom. Tako je dobijen prvi bazni (NO)
i ipod i
l =
cv i
i
i
N j T j U
j
,..., 2 , 1 , ) ( = =

rastavlja. Zatim se ponovo proraunaju tokovi snaga i otvori rastavlja u sledeoj
sekciji sa najmanjom strujom. Na taj nain je dobijen drugi bazni rastavlja.
Postupak otvaranja rastavljaa se zavrava onog trenutka kada je dobijena
radijalna konfiguracija koja predstavlja prvu suboptimalnu radijalnu konfiguraciju
razmatrane distributivne mree.
Sledea suboptimalna radijalna konfiguracija se dobija tako to se u
poetnoj konfiguraciji distributivne mree, nakon zatvaranja svih NO rastavljaa
zabrani otvaranje rastavljaa u sekciji u kojoj je proraunom tokova snaga
utvrena najmanja struja, a otvori prvi sledei rastavlja sa najmanjom strujom,
ime se dobija prvi bazni rastavlja u novoj konfiguraciji. Postupak dobijanja
ostalih baznih rastavljaa je isti kao u prvoj suboptimalnoj konfiguraciji.

3.2.2 Proraun pouzdanosti radijalne distributivne mree
Proraun indeksa pouzdanosti, oekivane godinje neisporuene energije,
sastoji se iz sledea tri koraka [6]:
1) U prvom koraku se odreuju intenziteti otkaza sekcija fidera
razmatrane distributivne mree.
(3.2.)
gde je:
i
l - duina i-te sekcije
2) U drugom koraku se na osnovu prethodno izraunatih intenziteta
otkaza odreuju oekivana godinja trajanja otkaza svih Ncv vorova mree:
(3.3.)

gde je sa j oznaen skup indeksa vorova koji se nalaze na istom vodu kao i j-ti
vor.
Ti predstavlja trajanje jednog otkaza i-te sek
3) U treem koraku algoritma se odreuje vrednost indeksa pouzdanosti -
oekivana godinja neisporuenja mree, ENS, na sledei nain:
=
=
Nev
j
j U i P ENS
1
) ( ) ( (3.4.)
gde su sa P(j) i U(j), respektivno, oznaene prosena godinja aktivna snaga
potronje i oekivano godinje trajanje otkaza j-tog vora, koje je izraunato u
prethodnom koraku.

3.2.3. Rangiranje radijalnih suboptimalnih konfiguracija
Odreivanja optimalne radijalne konfiguracije distributivne mree,
primenom prorauna opisanog u delu 3.2.1, dolo se do vie suboptimalnih
radijalnih konfiguracija.
Za svaku od tih radijalnih konfiguracija, primenom prorauna iz dela 3.2.2
ovog rada, se izrauna indeks pouzdanosti - oekivana godinja neisporuena
energija.
Na osnovu vrednosti tog indeksa vri se rangiranje svih suboptimalnih
konfiguracija. Na vrhu rang liste se nalazi najpouzdanija suboptimalna radijalna
l
n
i
k
j
ZONA C
ZONA A
ZONA B
konfiguracija, odnosno, suboptimalna radijalna konfiguracija iji je indeks
pouzdanosti najmanji.

3.2.4. Reenje druge faze problema - popravka suboptimalnog reenja
primenom aproksimativne formule
U drugoj fazi reavanja problema je potrebno proveriti da li je sa aspekta
pouzdanosti mogue poboljati N
V
AR suboptimalnih radijalnih konfiguracija sa
poetne rang liste.
Ako posmatramo deo distributivne mree, napajan iz dva izvora, prikazan
na slici 2 sekcije vodova su numerisane tako da nose indekse njihovih krajnjih
vorova (npr. sekcija k se nalazi izmeu vorova i i k). Na prikazanoj slici su
istaknuti vorovi k i n, izmeu kojih postoji potencijalna bolja veza sa NO
rastavljaem. Radi boljeg objanjenja definisaemo skupove potroakih vorova
u sluaju da se kvar desio na sekciji k. To su tri zone. ZONU A ine svi vorovi
koji se nalaze izmeu izvora napajanja i vora k. ZONI C pripadaju vorovi koji se
napajaju preko vora k dok ZONI N (vora k) pripadaju vorovi koji se nalaze na
istom vodu kao i vor n. U sluaju da se kvar dogodio na sekciji k NO rastavlja
izmeu vorova k i n e se zatvoriti, pa e se vorovi ZONE C napajati preko
vora n i ostae bez napajanja elektrinom energijom samo dok se kvar ne
sekcionie. Kada potencijalna bolja veza izmeu vorova k i n ne bi postojala,
vorovi ZONE C bi ostali bez napajanja sve dok se kvar u grani A ne otkloni. U
postupku nalaenja bolje radijalne konfiguracije od suboptimalne pomeraju se
pozicije svih baznih (NO) rastavljaa, jednog po jednog. Bazni (NO) rastavlja se
nalazi izmeu vorova k i n. Potrebno je utvrditi da li se pomeranjem rastavljaa
moe poveati pouzdanost mree.

Slika 2: Deo distributivne mree

Promena indeksa pouzdanosti - oekivane godinje neisporuene
energije, DENS, koja je dobijena zatvaranjem otvorenog rastavljaa izmeu
vorova k i n i otvaranjem NC rastavljaa na primer u grani j moe se odrediti
sledeom aproksimativnom formulom (3.5.) [7]:

=
j j j j j
i i i
s i
i i
s
i P i P T i P i P T k U n U DENS

) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
(3.5.)
gde su:
k, n indeksi vorova izmeu kojih se u poetnoj konfiguraciji nalazi NO
rastavlja,
j indeks sekcije u kojoj se otvara NC rastavlja,
U(n) godije trajanje otkaza k-tog vora, vora preko kog se prebacuje
pozicija NO rastavlja,
U(k) godinje trajanje otkaza k -tog vora,

j
skup indeksa vorova ZONE C vora j,

j
skup indeksa vorova ZONE A vora j,

j
skup indeksa vorova ZONE N vora j,
P(i) prosena godinja aktivna snaga potronje i-tog vora,

i
godinji intenzitet otkaza z'-te sekcije
T
s
trajanje sekcionisanja kvara
Primenom aproksimativne formule, prva prednost lei u injenici da se
proraun promene vrednosti indeksa pouzdanosti sprovodi samo na osnovu
podataka iz poetne konfiguracije.
Druga prednost aproksimativnog prorauna promene vrednosti indeksa
pouzdanosti je to je znaajno svedena dimenzionalnost problema reavanja
optimalne konfiguracije distributivne mree.
Osnovni nedostatak ovakvog pristupa prorauna promene vrednosti
indeksa pouzdanosti je da se njegovom primenom dobijaju konana, optimalna,
reenja koja zavise od odgovarajuih poetnih, suboptimalnih reenja.

4. VERIFIKACIJA METODOLOGIJE
U ovom delu rada je dat test primer mree koji se sastoji od jedanaest
vorova, od kojih je jedan napojni, a preostalih deset potroaki. Poetna
konfiguracija test mree predstavlja aktuelnu konfiguraciju. ema poetne
konfiguracije razmatrane distributivne mree, prikazana na slici 3, sadri tri NO
rastavljaa (izmeu vorova 6 i 7, 8 i 10 i 9 i 10) i sedam NC rastavljaa (u ostalim
sekcijama vodova po jedan).

1
3
7
6
9
10
4
2
5
0
8

Slika 3: ematski prikaz poetne konfiguracije test mree

U prvoj fazi reavanja problema se odreuje pet suboptimalnih radijalnih
konfiguracija test mree, na nain opisan u delu 3.2.1. ovog rada. Na samom
poetku reavanja u poetnoj konfiguraciji razmatrane test mree se zatvore sva tri
NO rastavljaa i u tako upetljanoj mrei preraunaju tokovi snaga. Nakon toga se
otvore ukupno tri rastavljaa u sekcijama sa najmanjom strujom, pri emu se
nakon svakog otvaranja rastavljaa raunaju tokovi snaga. Tako je dobijena prva
suboptimalna konfiguracija. Druga suboptimalna radijalna konfiguracija se dobija
na slian nain kao prva, ali se nakon zatvaranja svih NO rastavljaa u poetnoj
konfiguraciji zabrani otvaranje rastavljaa u sekciji sa najmanjom strujom, a otvori
se rastavlja u prvoj sledeoj sekciji sa najmanjom strujom i postupak otvaranja
rastavljaa se ponovi jo dva puta, do dobijanja radijalne konfiguracije. Trea
subotimalna radijalna konfiguracija se dobija kao i druga, ali se sada u upetljanoj
mrei, dobijenoj zatvaranjem svih NO rastavljaa u poetnoj konfiguraciji, zabrani
otvaranje rastavljaa u prve dve sekcije sa najmanjom strujom. etvrta
subotimalna radijalna konfiguracija se dobija tako to se u upetljanoj mrei zabrani
otvaranje rastavljaa u prve tri sekcije sa najmanjom strujom, a peta tako to se u
upetljanoj mrei zabrani otvaranje rastavljaa u prve etiri sekcije sa najmanjom
strujom.
Ako se sada, primenom postupka opisanog u delu 3.2.2. ovog rada, za
svaku od ovih suboptimalnih radijalnih konfiguracija izrauna indeks pouzdanost -
oekivane godinje neisporuena energija, dobija se poetna rang lista
suboptimalnih radijalnih konfiguracija koje treba poreati prema vrednosti indeksa
pouzdanosti izraene u MWh/god i %.
U drugoj fazi reavanja problema koji je dat u delu 3.2.3. vri se popravka
suboptimalnih konfiguracija sa poetne rang liste koja se moe izvriti na dva
naina, tano i primenom brze aproksimativne formule.
U treoj fazi se primenom brze aproksimativne formule (3.5.), ako je
mogue, popravljaju suboptimalna reenja i koriguje rang lista.

5. ZAKLJUAK
U ovom radu je pokazan nain za odreivanje moguih radijalnih
konfiguracija distributivnih mrea sa aspekta pouzdanosti.
Rad se bazira sa vie reenja, pomou koga se dobija skup suboptimalnih
radijalnih konfiguracija distributivne mree koja se razmatra.
Popravka selektovanih suboptimalnih konfiguracija, sa aspekta
pouzdanosti, se veoma jednostavno izvodi primenom brze aproksimativne
formule, kojom se smanjuje dimenzionalnost problema optimalne konfiguracije
distributivne mree i znatno skrauje vreme prorauna. Izlazni rezultati
predloenog algoritma predstavljeni su u obliku rangiranih optimalnih
konfiguracija distributivne mree. Na osnovu ovih rezultata korisnik dobija
kvaltetan uvid u nain dobijanja optimalne konfiguracije distributivne mree sa
aspekta pouzdanosti.

6. LITERATURA
[1] Glamoi Lj.: Optimalna rekonfiguracija distributivne mree sa
aspekta pouzdanosti, Magistarski rad, 2000.
[2] Billinton R., Allan R.: Reliability evaluation of engineering systems,
Boston, London, Melbourn; Pitman Books, 1983.
[3] Nahman J. i dr.: Pouzdanost elektrodistributivnih sistema, Studija,
Beograd, 1999.
[4] Popovi D. S., iri R. M.: A Multi-Objective Algorithm for
Distribution Networks Restoration, IEEE Trans. On Power Delivery
PWRD - 14(1999), No. 3, pp. 1134-1141.
[5] Vojnovi V.: Algoritmi za optimalnu rekonfiguracij u distributivnih
mrea, Diplomski rad, jun 1997.
[6] Popovi D. S., Nimrihter M. D., Glamoi Lj. R.: Algoritmam za
odreivanje optimalne konfiguracije distributivne mree sa aspekta
pouzdanosti, Elektroprivreda, Beograd, decembar 2000.
[7] Popovi D. S., Glamoi Lj.: Formula za brzi proraun promene
pouzdanosti distributivne mree, Beograd, Elektrodistribucija,
decembar 2000.

KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM
MREAMA POMOU FIKSNO VEZANIH
KONDENZATORSKIH BATERIJA

Vujii Momilo
1
, Radonji Zoran
2
, Petrovi Goran
2

REZIME
U radu je dat jedan nain odabira kondenzatorskih baterija za fiksnu vezu na
niskonaponskoj strani transformatora (10/0,4 kV/kV) i finansijska dobit ovakve
kompenzacije.
Kljune rei: Reaktivna energija, kompenzacija, tehniki gubici, komercijalni
gubici.

COMPENSATION OF REACTIVE POWER IN DISTRIBUTIONAL
NETWORKS BY MEANING OF FIXED CONECTED
CONDENSATOR BATERIES

ABSTRACT
In this article is presented one way of chooseing condenser batteries for rigid
conection on low voltage side of transformer (10/0,4 kV/kV) and financial gain.
Key words: Reactive energy, compensation, technical losses, commercial losses.

1. UVOD
Kupci elektrine energije na niskom naponu (iroka potronja) poslednjih
godina poveali su potronju reaktivne energije. Ova pojava direkto je vezana za
veoma visoke vrednosti temperature leti, kada se mnogo koriste rashladni ureaji.
Nadlene distribucije u ovim periodima imaju velike tehnike gubitke u mreama.
Pored tehnikih gubitaka javlju se i poveani komercijalni gubici. U ovom sluaju
distributivno preduzee kupuje reaktivnu energiju, a kupac istu nije u obavezi da
plaa [1] jer ima brojilo za merenje preuzete aktivne energije. Ovaj problem se
vrlo efikasno reava ugradnjom kondezatorskih baterija u distributivnu mreu.
Tenja je da se sa to manje ulaganja dobije to vei efekat kompenzacije.
Kompenzacija reaktivne snage (energije) je mera koja daje mnogobrojne tehnike
i ekonomske efekte. Zbog toga se i investicija uloena u sprovoenju ove mere
brzo vraa i mnogostruko isplati.
Analize pravljene za EPS su pokazale da bi se kompenzacijom reaktivne
snage na nivo 95 , 0 cos = smanjili gubici u distributivnoj mrei za priblino

1
Tehniki fakultet aak
2
ED Elektromorava Smederevo
15%. U nekim delovima smanjenje gubitaka bi bilo i vee, jer je vrednost faktora
snage vrlo niska.
Kompenzacijom reaktivne snage, odnosno njenom proizvodnjom kod
kupca smanjuje se reaktivna snaga preneena vodovima, a samim tim i struja.
Poto je gubitak snage direktno proporcionalan kvadratu struje, smanjenjem
vrednosti struje smanjuju se gubici snage i energije.
Odnose izmeu gubitaka pre i posle kompenzacije ustanoviemo koristei
vektorski dijagram na slici 1 i na slici 2.

Slika 1. Fazorski dijagram struja Slika 2. Fazorski dijagram snaga

Gubitak snage pre kompenzacije je:

2
1 1
I R k P = (1)

Kompenzacijom reaktivne snage, odnosno proizvodnjom dela reaktivne
struje iz kompenzatora ( )
2 1 r r C
I I I = smanjuje se vrednost reaktivne struje koja
protie kroz vod sa
1 r
I na
2 r
I odnosno vrednost prividne struje sa
1
I na
2
I tako
da je vrednost gubitaka snage posle kompenzacije :

2
2 2
I R k P = (2)

Izjednaavanjem vrednosti za aktivnu komponentu struje, koja je pre i
posle kompenzacije ostala nepromenjena i data relacijom (3), mogu se odrediti
gubici snage posle kompenzacije (4):

1 1
cos = I I
a

2 2
cos =I I
a
(3)

2
2
1
2
1 2
cos
cos
= P P (4)

Izrazi (2),(3)i (4) pokazju da je odnos gubitaka pre i posle kompenzacije
obrnuto srazmeran kvadratima faktora snage koji vae pre i posle kompenzacije.

2. REDNA REZONANCA I DIMENZIONISANJE
KONDENZATORA
Elementi rednog rezonantnog kola, zbog poveanja struja i (padova)
napona rezonantnog harmonika, izloeni su strujnim preoptereenjima i povienim
naponima a ukupne vrednosti struje i napona mogu prekoraiti najvie dozvoljene
vrednosti. Posebno su ugroeni kondenzatori. Neoptereeni transformator SN/NN
reaktanse
t
sa prikljuenim kondenzatorom reaktanse
C
na niskonaponskoj
strani obrazuje redno L,C kolo u odnosu na vie harmonike. Za odreeni
harmonik napona reda (h
r
= f
r
/f) moe nastati redna rezonanca [2] u tom kolu, tj.
pri rezonantnoj frekfenciji (f
r
) vrednosti:

LC
f
r
=
2
1
(5)
L
C
r
X
X
f f = (6)

C k
nt
r
Q u
S
f f
= (7)
gde su:
L i X
L
induktivnost i reaktansa transformatora,
C i X
C
kapacitivnost i reaktansa kondenzatora,
S
nt
i u
k
nominalna snaga i napon kratkog spoja transformatora,
C
Q - Reaktivna snaga kondenzatorske baterije
U rednom kolu, koje obrazuju transformator sa reaktansom
2
nt
k t
S
U
u x = (8)
i kondenzator sa kapacitivnom reaktansom

C
C
Q
U
X
2
= (9)

moe nastati rezonanca ukoliko je, za odgovarajui red harmonika

f
f
h
r
r
=
,
ispunjen uslov:
k nt
cr
u h S
Q
=
2
1
(10)
Da bi se izbegle opasnosti od redne rezonance u grani (
t
+
C
) za
harmonike niih redova, koje su po pravilu i vee, potrebno je pogodno
dimenzionisati kondenzatore u sekundarnoj mrei transformatora. Kako su
rezonantne pojave izraenije to je impendansa i otpornost potroaa manja to su
najvee opasnosti, po transformator i kondenzatore, ukoliko su kondenzatori
prikljueni na transformator koji radi u reimu praznog hoda.

Tabela 1. Dozvoljene snage kondenzatora Q
c
(boldovane vrednosti) i vrednosti koje
treba izbegavati (neboldovane vrednosti)
U tabeli 1 su date vrednosti za dozvoljene snage kondezatorskih baterija
koje se smeju fiksno prikljuiti na sekundarnu stranu transformatora.
Kondenzatorske baterije sa snagama koje su date u koloni tri i pet, tabele 1, ne
smeju se prikljuiti jer postoji velika mogunost pojave rezonancije.
Na podruju pogona Velika Plana u letnjim mesecima reaktivna snaga se
uveava za 5MVAr te je krajem 2005.god. moralo biti ugraeno nekoliko
kondezatorskih baterija kako bi se kompnezovala ova snaga. Kondezatori su
fiksno prikljueni na sabirnice niskonaponskog ormana, [3], kako je prikazano na
slici 3.

Slika 3. ema prikljuenja kondenzatorske baterije
h
r
=f
r
/f 14.3 10.4 14.2 7.8 10.3 7.7
S
nt
kVA) Vrednosti Q
c
(kVAr)
u
k
=4%
Dozvoljene
vrednosti
(1. nivo)
Vrednosti
koje treba
izbegavati
Dozvoljene
vrednosti (2.
nivo)
Vrednosti
koje treba
izbegavati
100 kVA 12.5 12.4 23.1 23.6 41.1 42.2
160 kVA 20.0(25*) 20.1 37.0 37.8 65.8 67.5
250 kVA 30.6 31.0 57.8 59.0 102.8 105.5
400 kVA 50.0 50.1 92.4 94.4 164.4 168.8
630 kVA 77.1 78.1145.6 148.7 258.9 265.9
u
k
=6%
1000 kVA 81.6 83.0 154 157 274 281
1600kVA 130.5 133.0 247 251 438 450

3. EKONOMSKI EFEKTI PRIMENJENE KOMPENZACIJE U
PERIODU OD 2005 DO 2009.GOD.
Analiza utede izvedena je samo na osnovu ne preuzete reaktivne energije
od EMS-a. Efekti stvarne utede su mnogo vei, jer nismo datu energiju prenosili
do kupca, pa su samim tim smanjeni gubici u vodovima. Preuzeta reaktivna
energija po godinama i vrednosti utede na ime finasijskog zaduenja prema
dobavljau (EMS-u) data su u tabeli 2. U prvoj koloni su godine za koje
razmatramo preuzetu reaktivnu energiju. U drugoj koloni su prikazane vrednosti
ukupne preuzete reaktivne energije. U etvrtoj koloni su vrednosti finansijske
utede u dinarima u odnosu na 2005. godinu. U petoj koloni su prikazane vrednosti
utede u procentima u odnosu na 2005. godinu.

Tabela 2. Vrednosti finansijske utede u odnosu na 2005 godinu

God. Preuz. rek.ener.
(kVArh)
Fakturisana
vrednost (din)
Uteda u
(din)
Uteda u
(%)
2005 47.337.160 4.752.651 0 0
2006 34.227.320 3.436.423 1.316.228 27,69
2007 38.440.320 3.859.408 893.243 18,79
2008 40.407.300 4.056.893 695.758 14,64
2009 34.470.230 3.460.811 1.291.840 27,18

Cena kondenzatorskih fiksnih baterija sa ugradnjom je oko 600 din/kVAr
(5000 kVAr x 600 din/kVAr = 3.000.000 din). Prema tome ako distributivno
preduzee ne prodaje reaktivnu energiju nego samo kupuje, ovu investiciju
isplauje za tri godine.

4. ZAKLJUAK
Proizvodnjom reaktivne energije u distributivnoj mrei koristi ima ceo
elektroenergetski sistem. Proizvoai elektrine energije svoje generatore ne
optereuju sa velikom reaktivnom snagom, ime smanjuju gubitke. Kod prenosa
elektrine energije vrednosti padova napona su manji, samim tim gubici snage i
energije su manji. Distributivno preduzee elektrine energije kao neposredni
trgovac mora da vodi rauna o svom profitu. Profit e se poveati ako se reaktivna
energija ne kupuje. U radu je pokazano da se za tri godine celokupna investicija
isplati u ovom pogonu. Ako se uzme u obzir da se deo te reaktivne energije proda
kupcima (niski napon) koji imaju i merenje raktivne energije ova investicija se i te
kako isplati.


5. LITERATURA
[1] Tarifni sistem za obraun elektrine energije za tarifne kupce
Sl.glasnik RS br. 109/2009.
[2] Kosti M.: Dozvoljene snage kondenzatorskih baterija na
sekundarnoj strani distributivnih transformatora SN/NN, Institut
Nikola Tesla, Beograd 2005.
[3] Rajakovi N., Tasi D.: Distributivne i industrijske mree,
Akademska misao, Beograd 2008.
[4] Tanaskovi M., Bojkovi T., Peri D.: Distribucija elektrine
energije, Akademska misao, Beograd 2007.
[5] Mitrakovi B.: Transformatori, Nauna knjiga, Beograd 1987.
[6] Bojkovi T., Tanaskovi M., Peri D.: Distribucija elektrine
energije - reeni primeri, Akademska misao, Beograd 2009.

PODRKA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA
PROCEDURU UPRAVLJANJE NEUSAGLAENOSTIMA
Nataa Gojgi
1

REZIME
U vremenu velike ekspanzije primene informacionih tehnologija u svim sfverama
poslovanja, nerihvatjivo je da i QMS ostane na nivou dokumentovanja u vidu posebnih
datoteka kao podrka dokumenata na papirnom mediju.
Primena informacionih sistema zasniva se na postojanju korisnikih aplikacija iji
je osnovni zadatak da podre svakodnevne poslovne procese u vidu transakcija i obradu
podataka nad transakcionom bazom podataka. Korisniki interfejs obuhvata sistem menija
svakog korisnika zavisno od ovlaenja koje mu je dodeljeno za generisanje potrebnih
dokumenata prema definisanim procesima.
U radu je prikazan jedan primer dokumentovane procedure upravljanje
neusaglaenostima sa podrkom informacionog podsistema koji za osnovu ima procesni
model.
Kljune rei: neusaglaenosti, informacioni sistem
INFORMATION SUBSYSTEM SUPPORT FOR THE PROCEDURE
OF MANAGING ANTICOINCIDENCES
ABSTRACT
In the time of wide information system expansions in all areas of business, it is
not acceptable that QMS remains at the same level as just plain documentation tool as
simple as special data intended to be a support for a paper-oriented one.
The application of the information system is based on the existence of user
application whose main aim is to support everyday bussiness operations such as
transactions, and to enable data processing in the transactional data base. The user interface
consists of a system menu of each user depending on the approval which is allocated, for
the development of the needed documents according to the previously defined procedures.
This paper deals with an example of a documented procedure of managing
anticoincidence with the information subsystem support which has a process model in its
base.
Key words: anticoincidences, information system

1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE
Procedura ima za cilj da definie aktivnosti i nain njihovog sprovoenja u
sluajevima pojave neusaglaenog proizvoda ili usluga od uoavanja do reenja
neusaglaenosti kako bi se spreila prodaja ili isporuka neusaglaenog proizvoda
ili usluge, odnosno korigovanje greke ukoliko se ona pojavi u nekom izvetaju.

1
Procedura se primenjuje kod reavanja neusaglaenosti na svim
proizvodima-uslugama Fakulteta za koje se proceni i/ili odlui da ih treba spreiti,
otkloniti i/ili odustati od isporuke neusaglaenog proizvoda, odnosno usluge.
Zaposleni primenjuju postupak na sistem menadmenta kvalitetom i/ili druge
menadmente poslovanja.

2. VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA
Veza sa standardima i optim aktima
SRPS ISO 9001:2008 (taka 8.3)
Veza sa dokumentima sistema kvaliteta
Q2.12.03 Interne provere
Q2.12.05 Korektivne, preventivne i mere poboljanja
Q3.12.02 Preispitivanje
Q3.13.05 Upotreba OLAP-a
Q3.14.03 Analize povratnih informacija od korisnika
Q3.22.01 Realizacija studijskih programa
Q3.25.05 Reavanje molbi, albi i prigovora korisnika
Q3.32.01 Rad studentske slube
Q3.44.01 Pruanje dokumentaciono-informacionih usluga
Q3.61.01 Nabavka

3. TERMINI I DEFINICIJE
OJ: Organizaciona jedinica fakulteta
Neusaglaenost - neispunjenost zahteva.
Zahtev - potreba ili oekivanje koji su iskazani, u principu podrazumevani
ili obavezni.
Ispravka (ternutna, privremena, lokalna mera) - mera preduzeta da bi se
odstranila otkrivena neusaglaenost.

4. IZVOENJE PROCESA
Na slici 1 prikazan je dekompozicioni dijagram procesa upravljanja
neusaglaenostima.
NODE : T IT LE : NUMBE R: UPRAVLJANJE NE USAG LA E NO- ST IMA
124
1241
` ` `
- ' ' ` ` - ' ` ` ' - ~ `
1242
RAZRE E NJE
NE USAGLA E NO ST I
I OBE ZBE DJE NJE
SAGLASNOST I
KORISNIKA
1243
OT KLANJANJE
NE USAGLA E NO ST I
1244
ANALIZA
NE USAGLA E NO ST I
Q4.2.12.04.1 -1
Protokol
neusa gl a e nosti
/ Pri j a va
Q4.2.12.04.1 Protokol ne usa gl a enosti
Informa ci j e o re savanj u
rekla macij e dobavl ja cu
Sa gl a snost korisni ka
i nforma ci j a iz re a l iz aci je
svi h proce sa
Rukovodi l ac
OJ
Q3.13.05 Upotre ba
OLAP-a
Q4.2.12.04.1-3
Protokol
neusa gl a e nosti
/ Otkl anj anj e
Q4.2.12.04.2 Izve ta j o
pre gl edu
neusa gl a e nosti
i nforma ci j a iz
rea l i za ci j e
svi h proce sa
Ide ntifi ka ci oni ka rton
Q4.2.12.04.1-2
Protokol
neusa gl a e nosti /
Ra zre e nj e
Q4.2.12.05.1 Protokol z a KPP me re
Q4.2.12.03.1
Protokol IP
Zahtev za
sa gl a snost
Q2.12.04 Upra vlj a nj e ne usa gl a senosti ma
Predsta vni k rukovodstva z a kval i tet

Slika 1: Dekompozicioni dijagram upravljnja neusaglaenostima
4.1 Prijava neusaglaenosti
Neusaglaenost moe i mora utvrditi svaki izvrilac, bilo za sopstveni
posao koji obavlja i/ili za posao koji je izvren od strane drugih izvrilaca. Svaki
zaposleni koji uoi greku u procesu rada, duan je da odmah greku i otkloni (ako
moe) i da obavesti rukovodioca OJ fakulteta koji je odgovoran za praenje
procesa.
Kada neusaglaenost ne utie znatno na korisnika, trokove i rokove
izvrenja posla i moe se odmah otkloniti bez veih posledica, nema potrebe za
njenim evidentiranjem. Njeno otklanjanje obavlja, u sklopu redovnih radnih
obaveza, neposredni izvrilac i/ili nadleno lice kome rukovodilac neposrednog
izvrioca izda nalog.
Neposredni izvrilac koji prima posao i/ili nadleno radno mesto koje
nastavlja naredni posao (operaciju, aktivnost,...) pre poetka istog prima (pregleda,
nadzire, proverava, kontrolie i slino) prethodnu operaciju i/ili posao i utvruje
obavezu da, kada otkrije neusaglaenost koja utie na korisnika, trokove i
rokove izvrenja posla, prijavi i evidentira neusaglaenost (sistema, proizvoda,
procesa, ispitivanja,dokumenta,...). Dostavljene prijave su osnova za pokretanje
korektivnih mera i utvrivanje uzroka neusaglaenosti prema postupku Q2.12.05.
Sve neusaglaenosti su kategorisane i opisane u pripadajuim
dokumentima:
neusaglaenosti utvrene internom proveroma QMS (interne,
eksterne) Q2.12.03,
neusaglaenosti utvrene u toku procesa rada odnosno merenjem i
praenjem procesa Q3.22.01, Q3.32.01,
neusaglaenosti utvrene od strane korisnika Q3.25.05, Q3.44.01,
neusaglaenosti utvrene na osnovu analize podataka Q3.14.03,
neusaglaenosti utvrene preispitivanjem ciljeva i QMS Q3.12.02,
neusaglaenosti utvrene od strane isporuioca dobavljaa Q3.61.01.
Svaki zapoleni koji uoi greku u procesu rada, duan je da odmah
obavesti neposrednog rukovodioca koji je odgovoran za preispitivanje situacije i
popunjava formu (slika 2) iz menija: QMS//Upravljanje
neusaglanostima//Prijava.

Slika 2: Izgled forme za Q4.12.04.1-1 Protokol neusaglaenosti/Prijava
Rukovodilac organizacione jedinice fakulteta je odgovoran da utvrdi
vremenski okvir u kojem je pravljena greka, zatim odreuje stepen greke
(kritina, velika, sporedna) na osnovu procene posledica koje greka moe da
izazove. Svi elementi procesa rada koji su obuhvaeni neusaglaenou
obeleavaju se crvenom bojom/etiketom na koju se upisuje broj neusaglaenosti sa
potpisom rukovodioca OJ.
4.2 Razreenje neusaglaenosti i obezbeenje saglasnosti korisnika
Razreenje neusaglaenosti i obezbeenje saglasnosti korisnika pokree
rukvodilac OJ (na osnovu evidentirane neusaglaenosti).. Rukovodilac OJ proceni
da je nastala neusaglaenost manjeg znaaja na trokove i posledice i da se moe
reiti bez poketanja korektivnih mera i reava je u okviru svoje organizacione
jedinice pokretanjem trenutne mere. Kada je neusaglaenost koja zavisi i utie na
ostale organizacione jedinice pokree korektivne/preventivne mere prema
Q2.12.05. radi utvrivanja uzroka nastale neusaglaenosti i otklanjanja uzroka
neusaglaenosti koje overava predstavik rukovodstva za kvalitet. Na osnovu uvida
o realizaciji aktivnosti za otklanjanje neusaglaenosti informacija se prosleuje u
status dokumenta realizovano.
Pokretanje forme za razreenje neusaglaenosti (slika 3) je u meniju
QMS//Upravljanje neusaglanostima//Razreenje

Slika 3: Izgled forme za Q4.12.04.1-2 Protokol neusaglaenosti/Razreenje
Obezbeenje saglasnosti korisnika o neusaglaenosti se sprovodi ukoliko
je greka imala uticaj na korisnika, rukovodioca OJ dostavlja pisano obavetenje
korisnika o utvrenoj neusaglaenosti i moe traiti saglasnost korisnika za
neusaglaenost ili za dalje mere koje e preduzeti. Ako korisnik ne da saglasnost
za traeno reenje, odluka o neusaglaenosti se automatski menja u odluku za
suspendovanje usluge, a dalji odnosi sa korisnikom se reguliu po odredbama
ugovora. Rukovodilac OJ je odgovoran za analizu neusaglaenosti u vremenu za
koje je procenjeno da se inila greka i da identifikuje korisnike na koje greka
ima uticaj i na osnovu toga donosi odluku da li je uoena greka imala uticaj na
rezultate ispitivanja ( tj. korisnika ) u utvrenom vremenskom okviru. Ukoliko je
bilo uticaja, rukovodilac OJ nalae pokretanje korektivnih mera prema Q2.12.05.
4.3 Otklanjanje neusaglaenosti
Otklanjanje neusaglaenosti obuhvata sprovoenje odluka iz razreenja i
sprovodi se u organizacionim jedinicama gde je identifikovana neusaglaenost.
Verifikacija obuhvata potvrivanje usaglaenosti sa zahtevima posle sprovedenih
mera za ispravljanje. Ukoliko se ne verifikuje otklanjanje neusaglaenosti otvara
se nova prijava.
Pokretanje forme za otklanjanje neusaglaenosti (slika 4) je u meniju
QMS//Upravljanje neusaglanostima//Otklanjanje.

Slika 4: Izgled forme za Q4.12.04.1-3 Protokol neusaglaenosti/Oklanjanje
4.4 Analiza neusaglaenosti
Predstavnik rukovodstva za kvalitet izrauje periodine (mesene,
kvartalne) izvetaje o Pregledu neusaglaenostima na osnovu definisanih mera i
dimenzija.
Mere: broj utvrenih neusaglaenosti (BrojUtvrdjenihNeusag), broj
otklonjenih neusaglaenosti (BrojOtklonjenihNeusag), broj uvedenih trenutnih
mera (BrojTm); broj uvedenih korektivnih mera (BrojKm), broj uvedenih
preventivnih mera (BrojPm).
Dimenzije: Naziv organizacije, Radno mesto, Naziv Vrste Prijave
Neusaglasenosti, Naziv statusa dokumenta, Naziv Procesa, Naziv Stepena Greke,
Taka standarda.
Vremenske dimenzije: Godina,Kvartal, estomeseni, Mesec.
Za izradu grafika za navedene dimenzije i mere se koristi ablon
Neusaglaenosti.xls u Excel-u kako je opisano u Q3.13.05, to predstavlja prilog
Izvetaja o neusaglaenostima. Izvetaj se radi pozivom iz menija
QMS//Upravljanje neusaglaenostima /Periodini izvetaj o neusaglaenostima.

5. ODGOVORNOSTI I OVLAENJA
Za primenu ovog dokumenta odgovoran je dekan fakulteta.
Za kontrolu ovog dokumenta odgovoran je predstavnik rukovodstva za
kvalitet.
6. ZAPISI

Oznaka Naziv zapisa Mesto uvanja Vreme
uvanja
Q4.12.04.1 Protokol
neusaglaenosti
Registar protokola
neusaglaenosti (prilog 1)
Trajno
Q4.12.04.2 Periodini izvetaj o
neusaglaenostima
Registar periodinih izvetaja o
neusaglaenosti (prilog 2)
Trajno

7. PRILOZI
Prilog 1: Registar protokola neusaglaenosti

Slika 5: Izgled forme za Q4.12.04.1. Registar protokol neusaglaenosti

Prilog 2: Registar periodinih izvetaja o neusaglaenosti

Slika 6: Izgled forme za Q4.12.04.2. Registar periodinih izvetaja o neusaglaenosti
8. ZAKLJUAK
Da bi se osiguralo da su odgovarajue informacije na raspolaganju i da se
sprei nesmotrena upotreba pogrenih informacija, potrebno je uspostaviti
informacioni podsistem za upravljanje neusaglaenostima kako je definisano
procesnim modelom. Svaka stavka u meniju predstavlja proces u funkcionalnom
modelu i pokretanjem odreene stavke u korisnikom meniju se dobijaju forme za
stvaranje zapisa o tom procesu.
Adekvatno projektovan i dokumentovan proces upravljanje
neusagalenostima zasnovan na procesnom modelu predstavlaja veoma dobru
osnovu za projektovanje informacionog podsistema za podrku procesu
upravljanja neusaglaenostima tj. omoguuje postojanje dokumentovane procedure
koja opisuje proces i definie zapise koja je komplementarna sa uputstvom za
korienje informacionog podsistema prikazanog procesa.

9. LITERATURA
[1] Veljovi A., Stanojevi LJ., Gojgi N.: Informaciona integracija
procesa korektivnih, preventivnih i mera poboljanja, asopis
Kvalitet, 7-8,2008.
[2] SRPS ISO 9001:2008 Sistem menadmenta kvalitetom Zahtevi,
Institut za standardizaciju, Beograd, 2008.
[3] Kamberovi i dr.: Sistem kvaliteta ISO 9001:2000, Novi Sad, 2003.
[4] Joachim G., S J Childe, M E Miles.: A modelling technique for re-
engineering business processes controlled by ISO 9001, Computers
in Industry, Amsterdam: Dec 2002.

PRIMENA SKLADITA PODATAKA U ANALIZI
INDIKATORA PERFORMANSI NEUSAGLAEOSTI
Nataa Gojgi
1

REZIME
U radu je prikazan jedan od naina organizovanja, prezentovanja i upotrebe
podataka dobijenih merenjem performansi indikatora za analizu neusaglaenosti.
Metodoloki pristup za uspostavljanje indikatora performansi i prikupljanju vrednosti istih,
koristi koncept skladita podataka koji daje mogunost analize indikatora neusaglaenosti
sa aspekta vie dimenzija. Analiza se zasniva bazi viedimenzionih tabela (OLAP kocke)
kreiranih u programu MS SQL Server -Anlysis Services a za grafiki prikaz se koristi MS
Excel. Time se obezbeuju kvalitetne informacije radi izvoenja znaajnih zakljuaka o
uspenosti procesa ili donoenja odluka o konkretnim merama u cilju kontinualnog
unapreenja to je jedan od zahteva stadarda ISO 9001.
Kljune rei: analiza neusaglaenosti, skladite podataka, OLAP
APPLICATION OF THE DATA BASE IN THE ANALYSIS OF THE
ANTICOINCIDENCE PERFORMANCE INDICATORS
ABSTRACT
The paper deals with one of the methods of organization, presenting and usage of
the data, obtained by measuring the performances of the indicator for the anticoincidence
analysis. The methodological approach for indicator performance establishing and
collecting of its values, uses the concept of data base which provides an opportunity to
analyse the anticoincidence indicators in many aspects. The analysis is based on the many-
dymensional tables (OLAP cubes) designed in MS SQL Server -Anlysis Services
programme. For the graphic display MS Excel is used. In that way, quality information for
making right conclusions about the success of a process or the specific measures in order
to advance it, is provided. It is also one of the ISO 9001 standard demands.
Key words: antioincidence analysis, data base, OLAP.
1. UVOD
Svaki poslovni proces karakteriu odgovarajue performanse. Performanse
se prate i mere tokom vremena vrednostima definisanih indikatora
performansi/mera kako bi se pratila uspenost procesa i sagledali mogui naini
njihovog unapreenja.
Praenje i merenje procesa su glavne aktivnosti u otkrivanja
neusaglaenosti jer se utvruju trenutne vrednosti indikatora i varijabli koje se
uporeuju sa planiranim i prethodnim vrednostima. Kontrolisanje otkriva
neusaglaenost, upravljanje neusaglaenou identifikuje, odvaja i otklanja

1
neusaglaenost. Korektivna mera je mera za otklanjanje uzroka otkrivene
neusaglaenosti ili druge neeljene situacije. Za razliku od nje, ispravka (trenutna
mera) je mera preduzeta samo da bi se odstranila otkrivena neusaglaenost.
Definisanje indikatora performansi podrazmeva i definisanje naina prikupljanja
podataka koji mora da bude adekvatan, pouzdan i validan i to je deo
funkcionisanja integrisanog informacionog sistema u kome indikatori performansi
predstavljaju deo jedinstvene baze podataka. Informacioni sistem upravljanja
neusaglaenostima koji za osnovu ima skladite podataka daje mogunost analize
neusaglaenosti sa aspekta vie dimenzija. Izvor podataka za skladite podataka je
transakciona baza koja omoguava unos i prikupljanje podataka o
neusaglanostima u svim procesima. Analiza se zasniva na konceptu
viedimenzionih tabela (OLAP kocke) kreiranih u programu MS SQL Server -
Anlysis Services, a za grafiki prikaz je korien MS Excel.
Potreba analize uestalosti pojavljivanja neusaglaenosti je jedan od
zahteva standarda ISO 9001 da bi se definisale korektivne mere za otklanjanje
uzroka neusaglaenosti, kao i preventivne mere za spreavanje nastanka moguih
neusaglaenosti.
2. KONCEPTUALNI MODEL
Konceptom se prave apstrakcije koje su izvuene iz problema koji se
istrauje i koje su vane i za korisnike i za one koji projektuju sistem. Izradom
konceptualnog modela se opisuje domen realnog sistema i vezan je za dizajn
budueg skladita podataka i analizu podataka u procesu upravljanja
neusaglaenostima. Atribut je logika vrednost podataka za objekat. Na osnovu
potreba za izradom skladita podataka, izdvojeni su koncepti:
injenica ijim atributima se definiu mere koje korisnici analiziraju
dimenzija ijim atributima se definie nain sagledavanja informacija.
U okviru UML standarda koncept se opisuje kao "strukturne relacije", a
to je prikazano sledeim dijagramom konceptualnog modela (slika 1).

Slika 1: Konceptualni model za analizu neusaglaenosti
Na slici neusaglaenost je koncept injenica i sadri atribute: broj
utvrenih neusaglaenosti (Broj Utvrdjenih Neusag), broj otklonjenih
neusaglaenosti (Broj Otklonjenih Neusag), broj uvedenih trenutnih mera (Broj
Tm); broj uvedenih korektivnih mera (Broj Km), broj uvedenih preventivnih mera
(Broj Pm) itd. Ostalo su koncepti dimenzija, odnosno atributi iz ijih perspektiva
e se anlizirati neusaglaenosti a to su: organizacija/radno mesto, poreklo prijave
neusaglaenosti, taka standarda, proces, uzrok neusaglaenosti, status
neusaglaenosti, vremenski periodi analiziranja (meseni, kvartalni, itd.).
3. DIMENZIONALNI MODEL
Dimenziono modeliranje je tehnika logikog dizajna koja ima za cilj
prezentaciju podataka u obliku koji obezbeuje visoke performanse sistema radi
vrenja analize podataka. Realizacija dimenzionalnog modeliranja se izvodi
korienjem CASE alata ERwin, gde se izvodi definisanje hijerarhije elemenata i
atributa, denormalizacija modela definisanjem tabela injenica gde su smetene
mere, indikatori performansi, tabela dimenzija gde se smetaju perspektive iz kojih
e se vriti analiza mera, a ishod je dimenzionalni model (slika 2).

Slika 2: Dimenzionalni model neusaglaenosti
4. GENERISANJE SKLADITA PODATAKA
Fiziki model skladita podataka prevodi dimenzioni model skladita
podataka i tom prilikom dolazi do konvertovanja:
entiteta iz modela podataka u tabele fizike baze podataka,
atributa u kolone, u odgovarajuim tabelama i
kandidata za kljueve entiteta u primarne kljueve u tabelama.
Informacije potrebne za generisanje su odreene u okviru kreiranja
fizikog modela koji predstavlja interpretaciju tih informacija. Generisanje se
izvodi tako to se koristi jezik za definisanje podataka Data Definition Language
(DDL) za relacione baze podataka (slika 3).

Slika 3: Skladite podataka za neusaglaenosti realizovan u MS SQL Server 2000
Uitavanja podataka je kljuna faza u implementaciji skladita podataka,
koja sledi posle generisanja skladita podataka. Prvi korak je izbor izvora
podataka, odnosno tabele iz koje se preuzimaju podaci i odredine tabele, odnosno
tabele u koju se uitavaju podaci. Izvor podataka za skladite podataka je
transakciona baza koja omoguava unos i prikupljanje podataka o
neusaglanostima u svim procesima.
5. VIEDIMENZIONALNA ANALIZA KORIENJEM OLAP A
I GRAFIKOG PRIKAZA
Za pristup uskladitenim podacima koristi se tehnologija interaktivnog
analitikog procesiranja - OLAP koja omoguava najrazliitije vidove analize
podataka koje variraju od jednostavnih izvetaja do detaljnih viedimanzionalnih
analiza i predvianja. Interaktivno analitiko procesiranje (On Line Analytical
Processing OLAP) namenjeno je on line analizama i izvetavanjima, za razliku
od produkcionih sistema namenjenih auriranju baza podataka i obradi transakcija
(On Line Transaction Processing OLTP). Skraenica OLAP podrazumeva
kategoriju aplikacija i tehnologije namenjenu za skupljanje, upravljanje, obradu i
prezentaciju multidimenzionih podataka namenjenih analizama za potrebe
odluivanja.
Osnovni gradivni element skladita podataka se naziva kocka, zbog
slinosti sa geometrijskim telom. Ona slui za tabelarno prikazivanje podataka u
vie dimenzija. U okviru nje se sumarni podaci mogu prikazivati na bilo kom
nivou detaljnosti. Koncept OLAP kocke namenjen za jedan od moguih naina
izrade izvetaja - kreiranje korisnikog interfejsa OLAP a prikazanog u radu
korienjem MS SQL Server Anlysis Services (slika 4).

Slika 4 : Korisniki interfejs OLAP kocke za analizu neusaglaenosti
Drugi nain analize podataka je izvrena primenom alata u okviru
Microsoft Excel, kojim se direktno pristupa OLAP kocki u MS Analysis Services i
gde se izborom odgovarajuih mera i dimenzija dobija odgovarajui grafik. Na
grafiku (slika 5) moe se videti da je najvie neusaglaenosti otkriveno kod
procesa personalno praenje studenata u ispunjenju zahteva take standarda 8.2.3,
to ukazje da se taj proces mora preispitati.

0
1
2
3
4
I
z
r
a
d
a

r
e
s
e
n
j
a
o

p
r
o
m
e
n
i
I
z
r
a
d
a

i
p
r
a
c
e
n
j
e
O
d
l
u
i
v
a
n
j
e

i
p
l
a
n
i
r
a
n
j
e
U
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e
n
a
s
t
a
v
n
i
m
V
o
e
n
j
e
d
o
s
i
j
e
a
I
z
a
v
a
k
a
d
e
l
a
t
n
o
s
t
O
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e
n
a
u
n
i
h
O
d
l
u
i
v
a
n
j
e

i
p
l
a
n
i
r
a
n
j
e
P
o
s
l
o
v
i
p
l
a
n
i
r
a
n
j
a

i
I
z
d
a
v
a
n
j
e
d
i
p
l
o
m
e

i
I
z
d
a
v
a
n
j
e
u
v
e
r
e
n
j
a
P
e
r
s
o
n
a
l
n
o
p
r
a
e
n
j
e
P
r
e
l
a
z
a
k

i
p
r
i
z
n
a
v
a
n
j
e
P
r
i
j
e
m
s
t
u
d
e
n
a
t
a
P
o
l
a
g
a
n
j
e
p
r
i
j
e
m
n
o
g
E
v
i
d
e
n
t
i
r
a
n
j
e
r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e
E
v
i
d
e
n
t
i
r
a
n
j
e
r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e
P
r
e
l
a
z
a
k

i
p
r
i
z
n
a
v
a
n
j
e
U
p
i
s

v
i
s
i
h
s
e
m
e
s
t
a
r
a

i
V
o
e
n
j
e
d
o
s
i
j
e
a
P
e
r
s
o
n
a
l
n
o
p
r
a
e
n
j
e
R
e
a
v
a
n
j
e
r
e
k
l
a
m
a
c
i
j
e
V
r
e
d
n
o
v
a
n
j
e
n
a
s
t
a
v
e
I
z
d
a
v
a
n
j
e
d
i
p
l
o
m
e

i
P
e
r
s
o
n
a
l
n
o
p
r
a
e
n
j
e
P
r
a
e
n
j
e

i
s
p
i
t
a
V
o
d
j
e
n
j
e
m
a
t
i
c
n
e

k
n
j
i
g
e
V
r
e
d
n
o
v
a
n
j
e
n
a
s
t
a
v
e
R
e
a
v
a
n
j
e
r
e
k
l
a
m
a
c
i
j
e
4.2.4 5.4 6.2 6.3 7.1 7.2 7.2.3 7.5 7.5.3 8.2.1 8.2.3 8.2.4 8.3
Taka standarda / proces
B
r
o
j

o
t
k
r
i
v
e
n
i
h

n
e
u
s
a
g
l
a
e
n
o
s
t
i

Slika 5: Analiza neusaglaenosti po taki standarda i procesu
Na grafiku (slika 6) se moe pratiti broj utvrenih neusaglaenosti po
poreklu prijave, kao i otklanjanje neusaglaenosti po kvartalima u toku
2008.godine.

0
1
2
3
4
5
6
Broj otklonjenih neusagl. 1 1 3 4 4 2 4 4 2 2 1 1 1 1
Broj utvrdjenuh neusag. 2 0 3 4 5 1 4 4 3 1 1 1 1 1
I II I II III IV I III I II III IV I III
Analize Interna provera Merenje i
praenje
Preispitivanje ciljeva Reklamacija

Slika 6: Analiza neusaglaenosti po poreklu prijave i kvartalu
Na osnovu dobijenih rezultata (slika 6) moe se videti da je najvei broj
neusaglaenosti otkriveno putem internih provera i to u treem kvartalu. Analize
koje se jo mogu uraditi su: u kojim OJ/ radnim mestima je prijavljeno najvie
neusaglaenosti, koji je najei uzrok neusaglaenosti, status neusagleenosti. Na
osnovu ovih analiza mogu se preduzimati korektivne mere radi spreavanja
njihovog ponovnog javljanja i prevetivne mere radi spreavanja pojave moguih
neusaglaenosti. Rezultati poreenja se dalje koriste za odgovarajue mere i
aktivnosti za unapreenje i postizanje planiranih vrednosti indikatora kako bi se
povratnom informacijom ostvarila povratna sprega i PDCA ciklus.

6. ZAKLJUAK
Korisne informacije su zapravo skrivene u ve ogromnoj (i stalno rastuoj)
masi podataka tranasakcionih baza podataka i potrebno je pronai nain za njihovo
dalje korienje. Jedno od moguih reenja je primena koncepta skladita podataka
gde se uspostavljaju indikatori performansi i priklupljaju vrednosti o istima za
dalju primenu u viedimenzionalnim analizama.
U radu je dat je primer generisanja izvetaja za analizu neusaglaenosti
korienjem interaktivnog analitikog procesiranja podataka (OLAP) na bazi
viedimenzionih tabela (OLAP kocke) korienjem skladita podataka, kao izvor
podataka i na taj nain dobijanje kvalitetnih informacija za podrku u odluivanju
u oblasti sistema menadmenta kvalitetom.

7. LITERATURA
[1] Veljovi A., Objektno modeliranje informacionih sistema, Megatrend
Univerzitet primenjenih nauka Beograd, 2005.
[2] Veljovi A., Njegu A.: Osnove relacionih i analitikih baza
podataka, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
[3] Ralph K., Joe C.: The Data Warehouse ETL Toolkit: Practical
Techniques for Extracting, Cleaning, Conforming, and Delivering
Data, Wiley, 2004.

PRIMENA SKLADITA PODATAKA U PROCESU PRODAJE
UGLJA

Nataa Gojgi
1
, Jelena Plevnik
2
, Milica Jovii
1

REZIME
U radu je prikazan informacioni podsistem za analizu prodaje uglja zasnovan na
skladitu podataka. Takav koncept informacionog sistema omoguuje viedimenzionalne
analize prodaje uglja iz vie poslovnih performansi koje opisuju svakodnevne transakcije
za prodaju uglja. Za pristup uskladitenim podacima kreirana je OLAP kocka koja se kao
izvor podataka koristi za grafiki prikaz podataka u MS Excel-u.
Kljune rei: skladite podataka, OLAP kocka, informacioni sistem.

DATA BASE APPLICATION IN THE COAL SELLING PROCESS

ABSTRACT
The paper deals with an information sub-system for coal selling analysis based on
data base. Such a concept of an information system allows multi-dimensional analysis of
coal selling from the basis of many business performances which are used to define
everyday transactions for coal selling. In order to access the data base, an OLAP cube is
created which is used as an data resource for a graphic review of MS Excel data.
Key words: IDEF0, BPwin, information system.

1. UVOD
Rudarski basen Kolubara obavlja proizvodnu delatnost otkopavanja,
prerade, suenja i prodaje uglja i sve te aktivnosti moemo posmatrati kao procese.
Veleprodaja uglja obavlja se izmeu RB Kolubara kao prodavca i
odreenih firmi, ustanova, termoelektrana i ostalih korisnika kao kupaca. Ugalj se
na utovarnim mestima utovara u kamione i vagone pa se potom distribuira
kupcima. Zadovoljstvo korisnika (kupaca s jedne strane i drutvenih subjekata s
druge strane) pruenom uslugom je strateki cilj svake firme. Za uspeno
ostvarivanje cilja firma mora upravljati kvalitetom usluga prema zahtevima
standarda ISO 9001. Rudarski basen Kolubara je 13. jula 2009. godine, primio
uverenje o dobijanju sertifikata ISO 9001 i ISO 14001.
Analiza prodaje uglja obuhvata izradu periodinih izvetaja i kontrolu
planiranih isporuka koja uz primenu informacionog sistema daje mnogo bri uvid
u realizaciju prodaje i odluke za potrebe planiranja.

1
2
Priv. drutvo za proizv. preradu i transp. uglja Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac
2. KONCEPT SKLADITA PODATAKA
Nov pristup sistemima za podrku odluivanju omoguava objedinjavanje
meusobno zavisnih podataka u odvojeno projektovanom okruenju nazvanom
skladite podataka (Data Warehouse). Skladite podataka uva podatke u odvojeno
integrisanim relacionim bazama podataka koje obezbeuju istorijski pregled
informacija potrebnih za donoenje odluka i postavljanje upita.
Koncept skladita podataka se zasniva na odvajanju OLTP (On Line
Transaction Processing) i OLAP (On Line Analytical Processing) procesa. OLTP
predstavlja operativni proces obrade podataka u kome se vrednosti podataka
menjaju kontinualno u toku dana i u trenucima koji se ne mogu unapred
specificirati. Nasuprot OLTP, analitika obrada podataka se obavlja
uporeivanjem ili obradom izvornih podataka i analizom trendova. Ovde se podaci
ne menjaju u proizvoljnim vremenskim intervalima, ve u tano odreenim
intervalima u zavisnosti od prirode problema koji se analizira.
Na osnovu opisa sistema za operativnu i analitiku obradu, moe se
zakljuiti da postoji bitna razlika u dizajnu baze podatka kaja slui za razliite
tipove obrada. Baza podataka u sistemu za operativnu obradu je najee tako
projektovana da omogui operacije unosa, promene, usklaivanja veliine
podataka, uvanje informacija o izvrenim transakcijama, generisanje izvetaja,
ouvanja integriteta podataka i obavljanja transakcija na najbri mogui nain. Pri
projektovanju skladita podataka ne mora se voditi rauna ni o jednoj od gore
pomenutih funkcija. Skladite podataka je tako projektovano da moe primiti
veliki broj read-only podataka na osnovu kojih e se dobiti informacije koje se
koriste u procesu donoenja odluka.

3. VIEDIMENZIONALNO MODELIRANJE
Viedimenzionalno modeliranje je proces prevoenja poslovnih koncepata
u formu dijagrama koja se moe konvertovati u fiziku strukturu podataka i koji
obezbeuje osnovu za izvoenje analize podataka. Razvoj viedimenzionalnog
modela podataka se vri odvajanjem poslovnih entiteta i atributa u tabele injenica
i dimenzija. Tabele injenica (nazivaju se jo i glavne tabele) sadre kvantitativne
ili injenine podatke. Tabele dimenzija (nazivaju se jo i sporedne tabele) su po
veliini manje i sadre deskriptivne podatke o podacima iz tabele injenica.
Pod dimenzijom se podrazumeva specifina dimenzija u n-dimenzionom
prostoru, tj. specifian pogled na skup transakcionih podataka. Element ("lan
dimenzije") je neka vrednost na odgovarajuoj koordinati, odnosno nain na koji
se iskazuje vrednost na koordinati. injenice su veliine ija se vrednost prati u
takama n-dimenzionog apstraktnog prostora.
Koncept viedimenzionalnog modela skladita podataka najbolje se moe
prikazati emom zvezde.

4. PRIMENA SKLADITA PODATAKA U PRODAJI UGLJA
Primena skladita podataka u prodaji uglja vezana je za analizu prodaje i
davanje odgovora na pitanja kao to su:
Kolika koliina uglja je otpremljena sa kog utovarnog mesta?
Koja vrsta uglja je najprodavanija za odreeni period?
Kolika koliina uglja je isporuena svakom kupcu?
Precizna analiza moe biti osnova za planiranje proizvodnje i prodaje
uglja. Na osnovu potrebnih podataka za analizu napravljen je fiziki model
skladita podataka u vidu eme zvezde na osnovu analize otpremnice. Na slici 1. ta
ema zvezde je predstavljena tabelom injenica Otpremnica koja je okruena
tabelama dimenzija: Kupac,Vreme, Nain otpreme, Mesto utovara, Proizvod.
Slika 1: ema zvezde fizikog modela skladita podataka za analizu prodaje

U okviru kreiranja fizikog modela baze podataka, izvodi se postupak
prevoenja logikog modela u fiziki model prikazan preko dijagrama entiteti
veze koji fokusira podatke. Fiziki model za potrebe naeg skladita podataka bie
orijentisan relacionim bazama podataka i koristie se za kreiranje eme baze
podataka.
Za kreiranje fizikog modela koristi se CASE alat ERWin, koji
omoguava ostvarivanje veze izmeu konceptualnog, dimenzionog i fizikog
modela. ERwin omoguava automatsko generisanje koda preko jezika za
definisanje podataka odnosno DDL (Data Definition Language). Pomou Append
Query-a izvreno je uitavanje podataka iz transakcione baze prodajauglja.mdb u
novo kreirano skladite baze.mdb.

5. ANALIZA PODATAKA KORIENJEM OLAP KOCKI
Kreiranje OLAP kocki (cuba) korienjem Cube Wizard-a integrisanog u
Microsoft Query vri se na osnovu prethodno definisanih upita nad skladitem
podataka. Proces kreiranja OLAP kocke se odvija na sledei nain.
Po startovanju MS Query-ja izabere se odgovarajua baza podataka (u
radu je to baza.mdb). Na osnovu prikazanih tabela biraju se kolone, kao to je
prikazano na slici 2.

Slika 2: MS Query izbor kolona
U sledeem koraku bira opcija Create OLAP Cube i dobija se prikaz

podataka kao na slici 3.
Slika 3: Prikaz OLAP kocke u MS Query-ju
Za analizu podataka organizovanih u OLAP kocke u radu je korien

Excel gde se analiza izvodi izradom tzv. pivot tabela. Pivot tabela predstavlja
dinamiku tabelu sa objedinjenim podacima iz neke baze podataka. Ona slui za
tabelarno prikazivanje vie vrsta podataka. U okviru nje se sumarni podaci mogu
prikazivati na bilo kom nivou detaljnosti. Microsoft Excel omoguava i vrenje
analiza korienjem dodatnih alata, koji su njegov sastavni deo. Korisnik ima
mogunost da direktno iz Excel-a vri tampanje izvetaja za odreeni pogled na
podatke (izabrani nivoi detaljnosti i raspored dimenzija). U radu je izvreno
povezivanje sa spoljnim izvorom podataka bira se opcija OLAP Cubes i u okviru
nje se bira kocka na osnovu koje formiramo pivot tabelu.
Sa prozora PivotTable Fild vri se prevlaenje polja (dimenzija i sumarnih
podataka) na odgovarajua mesta u pivot tabeli (polja, strane, reda i kolone).
Formirana pivot tabela je prikazana na slici 4.

Slika 4: Formiranje pivot tabele za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima
Grafiki prikaz pivot tabele prikazan je na slici 5.
Slika 5: Grafiki prikaz za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima

Iz grafika se vidi da je najvie prodato uglja lignit sueni komad kupcu
AD Sloga.

6. ZAKLJUAK
Data Warehouse omoguava raspolaganje i skladitenje podataka koji su
transformisani u oblik koji omoguava jednostavniji pristup i analizu podataka u
cilju kvalitetnijeg odluivanja. Ovaj koncept definitivno predstavlja
revolucionaran pristup raspolaganju "kritine mase" korisnih informacija koje e
olakati procese donoenja odluka.
Analiza podataka o prodaji uglja korienjem ovog koncepta omoguava
laki nain formiranja izvetaja i uvid u praenje otpreme uglja po utovarnim
mestima za odreeni vremenski period. Pomou skladita podataka omoguena je
analiza nezavisno od transakcione baze podataka. Rad sadri analizu koliine
otpremljenog uglja za vremenski period od godinu dana prema vrsti i kupcima to
prua kvalitetne informacije za potrebe odluivanja u domenu daljeg planiranja
prodaje.

7. LITERATURA
[5] Dokumentacija Privrednog drutva za prizvodnju, preradu i transport
uglja Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac.
[6] Ralph K., Margy R., The Data Warehouse Toolkit: The Complete
Guide to Dimensional Modeling, Wiley, 2002.
[7] Veljovi ., Njegu ., Osnove relacionih i analitikih baza
podataka, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004

TEORIJE MENADMENTA I
KORPORATIVNA ODGOVORNOST

Radisav uki
1
, Jelena Jovanovi
2

REZIME
Polazei od definicija koje opisuju sutinu sa jedne strane i principa, naela i
pretpostavki sa druge strane, rad tretira fenomen organizacije i menadmenta respektujui
evolutivni put i uslove u kojima se trae reenja za uoene probleme, dominantnu prisutnost
empirije i korporativnu odgovornost kao fenomen 21. veka.
Kljune rei: Organizacija, menadment, teorija, kole, principi

MANAGEMENT THEORY AND CORPORATIVE
RESPONSIBILITY

ABSTRACT
Starting with definitions which describe the essence on the one hand, and the
principles and assumptions on the other, the paper deals with the phenomena of
organization and management, with respect to to the evolutional path and conditions in
which solutions are searched for, then, the dominant presence of the empirical and
corporative responsibility as a phenomenon of the 21
st
century.
Key words: Organization, management, theory, schools, principles

1. UVOD
Menadment predstavlja specifian termin koji se zbog mnogobrojnih
znaenja teko tumai na svim jezicima, pa i na engleskom. On oznaava funkciju,
ali i ljude koji je obavljaju. Oznaava drutveni poloaj i rang, ali i disciplinu i
oblast poslovanja. U nekim jezicima kao to su vedski, francuski i srpski nema
jedinstvenog pojma koji bi u potpunosti odgovarao znaenju engleske rei
manage. Zato su esto u upotrebi alternativni izrazi. Ako se poe od pretpostavke
da znaenje rei management potie iz ivotnih situacija u kojima se ovek
nalazi pa ih reima iskazuje i opisuje, onda imenica management znai upravljati,
rukovati, imati pod svojom kontrolom, snai se, rukovoditi, voditi, zavriti, izvriti,
savladati, moi, uraditi neto, moi zavladati situacijom, uspeti i slino. Ameriki
univerzitetski renik barata sa pojmom dominirati ili zapovedati, dok
Oksfordski renik daje jo znaenje manipulisati i trpeti. Zajedniki inilac u
znaenju navedenih izraza jeste da su to jednosmerni procesi koji proizilaze iz

1
Visoka kola tehnikih strukovnih studija aak
2
Mainski fakultet Baograd

vienivovske organizacione strukture koja ima svoj korelat u menaderskoj
strukturi. Po Isaku Adiesu veina autora razmatra menadment kao fenomen koji
je nastao da bi se ovladalo procesom: promeneproblemireenja. Posmatrano sa
aspekta razvoja organizacione misli, za nastanak velikog broja razliitih koncepcija
i teorija, Bulat [1] istie dve bitne karakteristike: velika raznovrsnost uslova u
kojima se trae reenja za uoene probleme, i dominantnu prisutnost empirije i
line intuicije. Naime, opte prihvaen pristup u tehnici da se nauna argumentacija
i dokaz za neku teorijsku postavku moe dobiti i potvrditi eksperimentom u
laboratoriji, dobio je, u veini sluajeva, neslavnu implikaciju u oblasti
organizacije i menadmenta. Zbog nedostatka valjanih dokaza i argumenata, na
osnovu kojih bi se formirali kriterijumi za ocenu ponuenih reenja, data je velika
ansa neznanju i improvizaciji. Traei zajedniki imenitelj za sve pravce i kole,
imajui u vidu uslove u kojima se organizacija kao nauka razvijala, dominantan
uticaj empirije i vremensku dimenziju, Bulat [1], teoriju o organizaciji deli na:
klasinu, neoklasinu i modernu.
Klasina teorija stavlja akcenat na formalnu stranu organizacije gde
dominira hijerarhijska organizaciona struktura. Uloga oveka svedena je na nivo
sredstva za rad. Dominira statiki aspekt organizacije. Glavni principi su: cilj,
hijerarhijska struktura, podela rada, raspon rukovoenja, i koordinacija. Kljuan
doprinos klasinoj koli dali su pre svega, francuski inenjer rudarstva Henri Fayol,
ameriki inenjer mainstva Frederick Taylor i nemaki sociolog Max Weber,
zatim Louis Allen, Herbert Hicks, Ray Gullett i Ernest Dale. Fayol [2], tvorac
administrativne doktrine, saglasno principu podele rada predlae grupisanje svih
poslova u funkcije. Taylor, tvorac naune organizacije rada, opredelio se za
izuavanje problematike u neposrednoj proizvodnji. Inspirisan funkcionisanjem
vojnih organizacija, impozantnim rezultatima industrije u Nemakoj i linim
iskustvom u svojim poslovima, nemaki sociolog Max Weber krajem 19. i
poetkom 20. veka izloio je osnovne principe birokratske organizacije:
hijerarhijska organizaciona struktura, pravila i procedure i delegiran autoritet.
Neoklasina teorija kao pandan klasinoj stavlja akcenat na neformalnu
(niskostrukturiranu) stranu organizacije, pri emu tretira oveka kao psiho
socijalno bie, koje ima svoje potrebe, zahteve i motive za rad. Glavni principi
neoklasine teorije su: neformalna organizacija, komunikacija, motivacija, i
participacija u odluivanju. Dvadesetih godina prolog veka, transformacijom
manufakturne proizvodnje u industrijsku, razvija se humanistika kola
organizacije koja ini stoer neoklasine teorije nudei drugaiji pristup ljudskom
faktoru i uslovima rada. Znaajne radove u ovoj oblasti daju Chester Bernard,
Frederick Herzberg, Chris Argiris, Douglas McGregor, Abraham Maslow, Rensis
Likert i drugi [4, 5]. U tenji da proniknu u sutinu procesa koji utiu na ponaanje
oveka Herzberg, McGregor i Maslow istrauju motivaciju i motivacione faktore.
Moderna teorija o organizaciji nastaje 50tih godina prolog veka.
Uslovljena je razvojem novih materijala i tehnologija, koji utiu na porast
asortimana proizvoda i njegovu sloenost, ali i znaajnim naunim otkriima u
oblasti elektronike, nuklearne tehnike i kosmosa. Ova teorija stavlja akcenat na
nauni pristup, kompleksnost, brojnost uticajnih faktora i znaaj okruenja istiui
problemsku stranu organizacije i timski rad. Glavni principi moderne teorije su:
sistemski pristup, zahtev za upravljanjem, otvorenost, adaptivnost, fleksibilne
organizacione strukture, situacioni pristup, odriv razvoj, linovativna proizvodna
doktrina, dinamiko angaovanje i integrisani sistemi menadmenta.

2. KOLE MENADMENTA
Mnotvo nastalih teorija i pravaca Harold Koontz naziva teorijska dungla.
Respektujui evolutivni put i uslove u kojima se trae reenja za uoene probleme
izloiemo najvanije pravce i kole menadmenta.
Matematika kola sintetizuje metode i tehnike pomou kojih se ukazuje
na stepen stohastike zavisnosti izmeu posmatranih veliina i efikasno korienje
resursa. Misli se prevashodno na: regresionu i korelacionu analizu, ekstrapolaciju
trenda, faktorsku analizu, metode matematikog programiranja, transportni
problem, modele zaliha, tehniku mrenog planiranja, redove ekanja, drvo
odluivanja, teoriju igara, viekriterijumsko odluivanje i drugo.
kola sistemskog pristupa nastaje poetkom 60-tih godina 20. veka
nalazei uporite u optoj teoriji sistema koja je zasnovana na pionirskom radu
Ludwig von Bertalanffy-a (1950). Norbert Wiener u svom kapitalnom delu
Kibernetika (1948) dao je znaajan doprinos izuavanju sistema sa aspekta
upravljanja (kibernetski sistemi), izdvajajui pet glavnih elemenata i to: ulaz,
proces, izlaz, povratna sprega i okruenje. kole sistemskog pristupa tretiraju
organizaciju kao sistem, koji se sastoji iz vie podsistema, procesa i elemenata,
istiui dinamiki karakter procesa, znaaj okruenja, potrebu za adaptacijom i
upravljanjem.
kola situacionog (kontigentnog) pristupa polazi od pretpostavke da ne
postoji opte primenljiv pristup problemima menadmenta, ve da potrebe
odreene situacije diktiraju izbor spoljanjih i unutranjih faktora koji deluju na
organizaciju kao celinu, ili njene delove. Kontigentni menaderski pristup uveli su
1967. godine istraivai sa Harvarda, Lawrence i Lorsch. Njihova istraivanja
pokazala su da iste menadment tehnike ne daju iste efekte u razliitim situacijama.
Kontigentna teorija identifikuje kljune faktore, istrauje njihove meusobne veze i
sklad kako bi se organizacija, u datoj situaciji, adekvatno prilagodila zahtevima
okruenja i postigla najoptimalnije rezultate. Kontigentni faktori predstavljaju
varijable koje utiu na oblikovanje i funkcionisanje organizacije. Pionirske radove
na polju kontigentne teorije dali su: Woodwardova, Katz, Khan, Burns, Stalker,
Chandler, Lawrence, Lorsch, Thompson, Perrow, Mayer i Reimann u periodu od
19581967. godine. Razvoj i primena kontigentne teorije, od 1970. godine do
danas, propraeni su velikim brojem radova: Aston grupa, Child, Mansfield,
Robins, Donaldson, Blau, Schoenherr, Khandwalla, Mayer, Mintzberg, Caufield,
Miller, Burton, Obel i drugi. Khandwalla [5] predlae model koji istie pet grupa
varijabli vanih za funkcionisanje organizacije i to: situacione (okruenje, veliina
i starost organizacije, vlasnitvo i delatnost), strategijske (ciljevi, stil upravljanja i
voenja poslova, i razvoja preduzea), strukturne (infrastruktura organizacije,
organizacioni tokovi i tehnologija), varijable ponaanja (motivacija, moral,
inovacije i konflikti), i varijable performansi (efikasnost, stopa rasta,
profitabilnost). Protokom vremena uticaj pojedinih kontigentnih faktora slabi ili
jaa, tako da organizacije dolaze u stanje neravnotee. Donaldson [6] predlae
model strukturne adaptacije radi povratka u ravnoteno stanje. Model je objavio
poetkom 2001. god. u okviru svoje nekontigentne teorije.
kole inovacionog menadmenta zasnivaju se na strategijama inoviranja.
Nastale su krajem 70tih godina prolog veka kao odgovor na zahteve okruenja.
Ove kole obuhvataju pravce strategijskog menadmenta, konkurentnog
inenjerstva, benmarkinga, reinenjeringa i slino. Istaknute radove i doprinos u
ovoj oblasti dali su Peters, Hammer, Champy, Ansoff, Drucker, Ohmae i drugi.
Reinenjering kao pristup radikalnim promenama u poslovnom sistemu je
planski, organizovan i dugotrajan proces koji uvodi najsavremenije metode i
tehnologije u cilju njegove adaptacije i unapreenja tehnikotehnolokog i
organizacionog nivoa. U sreditu reinenjeringa su inovacije koje omoguavaju
prodorno i skokovito unapreenje. Fundamentalna naela reinenjeringa su:
struktuirane, radikalne, paljivo isplanirane i sveobuhvatne promene koje trae
primenu najsavremenijih metoda i tehnologija i pomou kojih se generiu novi
procesi sa visokim stepenom rizika.
Integrisano (simultano, konkurentno) inenjerstvo je savremeni koncept
razvoja proizvoda i tehnologije pomou koga smanjujemo trokove i vreme razvoja
uz poveanje kvaliteta projektovanja i tehnologije izrade. Umesto tradicionalnog
pristupa sa redno vezanim fazama poev od ideje, konstrukcije, projektovanja
tehnologije, izrade, testiranja i pripreme za serijsku proizvodnju, konkurentno
inenjerstvo, koristei savremene informacione sisteme, ostvaruje se uz
preklapanje navedenih aktivnosti i koordinaciju rada veeg broja strunjaka.
Strategijski menadment je povezan sa onim to e se najverovatnije desiti
i ostvariti u budunosti na osnovu preduzetih aktivnosti danas. Drugim reima, on
zahteva razmiljanje i akciju koja se zasniva na sposobnosti menadera da predvide
budunost, da razumeju znaenje promena, da shvate i primene odgovarajuu
strategiju. Menaderima nije lako da strategijski upravljaju jer je budunost uvek
neizvesna a odluivanje se esto zasniva na nepotpunim i pogrenim
informacijama. Peter Drucker [7] istie: Menadment nema izbora nego da
anticipira budunost, da pokua da oblikuje i da uravnotei kratkorone i
dugorone ciljeve. Smrtnicima nije dato da bilo koju od ovih stvari urade dobro.
Ali, poto menadment nema boanskih moi za voenjem, to se upravljanje
biznisom mora postarati da ove ozbiljne odgovornosti ne budu previene ili
zanemarene, ve zbrinute u onoj meri u kojoj je to mogue. Ne postoji opte
teorijsko reenje za strategijske dileme. Gary Hamel [8] smatra da sve metode
razvijajuih strategija uvek ostavljaju prazninu, samo istinsko kreativno miljenje
moe premostiti prazninu. Thompson [9] istie da strategijski menadment poiva
na etiri elementa: strategijska analiza, strategijsko kreiranja alternativa, izboru
optimalne strategije i strategijskoj implementaciji.
Benmarking, kao pojam, uveden je u savremenu teoriju i praksu
menadmenta u cilju unapreenja poslovanja preduzea. Odrednicu benchmark
moemo povezati sa reima i frazama: standard za poreenje, reper, referentni
okvir, model. Benmarking kao izveden pojam predstavlja osnovu i sinonim za
identifikaciju standarda kojima se ocenjuje uspenost menadmenta jednog
poslovnoproizvodnog sistema. Drugim reima, kriterijum uspenosti rada, po
benmarkingu, nije u stvaranju uspenog preduzea, ve preduzea koje je bolje
od najboljih. Benmarking predstavlja sistemski i kontinuirani proces merenja,
uporeivanja i unapreenja svih aspekata poslovanja. To je ustvari sredstvo za
upravljanje procesima promena i kao alat se bazira na uenju na tuim grakama.
Kao proces obuhvata istraivanje i primenu najbolje industrijske prakse koja vodi
stvaranju superiornih perfomansi i rezultata. Proces benmarkinga obuhvata:
odluku o tome ta se benmarkuje; identifikovanje benmarking partnera;
prikupljanje informacija, analiza i sagledavanje trenutne pozicije preduzea;
formulisanje seta operativnih ciljeva kojima se eli ostvariti promena; definisanje
jakih i slabih taaka preduzea; sagledavanje buduih trendova grane; sagledavanje
reakcije trita na usvojene strategijske i marketinke napore i implementaciju radi
obezbeenja efekata. Postoji obimna literatura koja tretira ovu problematiku pri
emu izdvajamo radove Camp-a, Karlof-a, Ostblom-a i Watson-a [10, 11, 12].
kola ekolokog menadmenta nastaje 90-tih godina 20. veka respektujui
zahteve okruenja za: ekoloki prihvatljivim proizvodima i procesima, i zatitu
prirodne sredine. Poveana panja ekolokim pitanjima ima ogroman uticaj na
mnoge organizacije, koje moraju ne samo da se bave promenama koje nalau
zakoni i propisi ve i opaanjima javnosti. Zagaivaa ima bezbroj, nalaze se u sva
tri agregatna stanja i koriste se u procesu proizvodnje ili predstavljaju nus proizvod
industrije. Lista ekolokih problema je dugaka: globalno zagrevanje i klimatske
promene, unitavanje ozonskog omotaa, bezbedan transport i skladitenje, kisele
kie koje nastaju zbog zagaivanja vazduha itd. Sa aspekta ouvanja ivotne
sredine treba istai dve jasne injenice: do sad nismo iveli na prijateljski nain sa
svojim okruenjem i ako tako nastavimo suoiemo se sa razornim posledicama; i
menaderi moraju da se podjednako interesuju i za naune injenice i za opaanja
javnosti. Postoje dva pristupa (modela) koja slue kao okvir za procenjivanje akcija
koje treba preuzeti kao odgovor na ekoloke probleme: model troakkorist, i
model odrivog razvoja.
Totalno upravljanje kvalitetom. Kvalitet je veoma kompleksan koncept u
poslovnom svetu i jedan je od najinteresantnijih u teoriji menadmenta. Lloyd
Dobbins i Clare Cramford-Mason [13] istraujui problem kvaliteta doli su do
zakljuka da nisu naili na dve osobe koje bi se sloile oko toga kako se moe
definisati kvalitet. Kao prilog napred iznetog navode miljenje Johna Stewarta Ne
postoji definicija kvaliteta. Kvalitet je oseanje da je neto bolje od neeg drugog.
Procena kvaliteta menja se tokom ljudskog ivota, menja se i od jedne generacije
do druge, a uveliko zavisi i od mnogobrojnih aspekata ljudskih aktivnosti. Pojam
kvalitet, kako se koristi u menadmentu, ne podrazumeva samo definiciju
proizvoda koji je bolji od prosenog, ve podrazumeva i proces njegove izrade
koji je sve bolji i bolji, tako da cena progresivno postaje konkurentnija. Zatim,
podrazumeva da se proizvodi ili usluge urade u prvom pokuaju kako treba, bez
greke i potrebe da se ona otklanja, doradom ili preradom ime se uveavaju
trokovi poslovanja. Najpoznatiji autori i konsultanti u oblasti kvaliteta su:
Edwards Deming, Joseph Juran, William Shewhart, Philip Crosby, Kaoru Iikava
itd. Deming je jedan od najpoznatijih autora u oblasti menadmenta kvalitetom,
definiui kvalitet kao zadovoljstvo korisnikakupaca. Joseph Juran je svojim
konsultantskim radom u Japanu uticao na razvoj misli o kvalitetu. Steve Jobs, Jungi
Naguchi i Peter Ducker smatraju da je Juranov koncept kvaliteta [14] odredio
smernice za definisanje onoga to se zove Total Quality Managament (TQM).
Philip Crosby je ostavio veliki trag u razvoju kvaliteta popularizovajui ideju
Trokovi siromanog kvaliteta. Uveo je koncept nultog defekta (Zero Defects),
vodei se idejom da je kvalitet besplatan odnosno, trokovi kvaliteta treba da su
niski i ugraeni u proces proizvodnje. Kaoru Iikava igra vanu ulogu u
sistematizaciji pojmova kvaliteta i promeni svesti o kvalitetu u industriji Japana.
Zasluan je za raanje pojma kruok za kvalitet a konkretan doprinos daje sa
svojim dijagramom uzrokposledica poznatiji kao dijagram riblje kosti. Inicirao je
organizovanje sastanaka sa radnicima na kojima se raspravljalo o predlozima za
poboljanje rada. Krajem 20. i poetkom 21. veka ostala je dilema da li je koncept
menadmenta totalnim kvalitetom organistike ili mehanistike prirode,
univerzalan ili kontekstualan, teorijski ili praktian po svojoj sutini. Mnoga
istraivanja [15, 16] ukazuju na este neuspehe programa kvaliteta, posmatrano sa
aspekta poboljanja performansi preduzea, opovrgavajui njegovu univerzalnost i
dovodei ga u vezu sa kontigentnom teorijom.
Japanski pristup menadmentu. Upravljanje, kao japanski model, razvio
se na osnovama japanske proizvodne filozofije sa novim principima koji
potpuno, preokreu tradicionalna shvatanja. Pravilo da su velike serije jedino
ekonomine i efikasne osporeno je i promenjeno. U evropskoj industriji se, prema
[17], u magacinima i skladitima angauje 35% ukupnog kapitala uz tenju,
saglasno tradicionalnom nainu razmiljanja, da se izvri optimalno balansiranje
izmeu kapitala i trokova. Japanska proizvodnja tei smanjenju robnog kapitala i
poveanju koeficijenta obrta, zastupajui tzv. netrokovni princip koji
podrazumeva dobit, a koja se dobija tako to se od cene koju priznaje trite
oduzmu trokovi. Organizacija rada i stil menadmenta u Japanu izgraeni su na
osnovu principa koji su zastupljeni u japanskoj kulturi i irokog shvatanja
pojedinca u sistemu rada. Najvaniji principi japanskog menadmenta su:
prihvatanje svih saveta; poverenje izmeu menadmenta i radnika; kompanija
pripada onima koji u njoj rade; vana uloga srednjeg nivoa menadera; stalno
usavravanje i postepeno napredovanje; razmena informacija i vrednosnih sudova;
konsenzus pri donoenju odluka i doslednost u realizaciji; rotacija na radnim
mestima; postavljanje teih ciljeva; doivotno zaposlenje i solidarnost; ciljevi,
pohvale i prekori od jednog minuta. Skladita izmeu procesa se eliminiu
sinhronizacijom procesa rada po principu Justintime koji omoguava
snabdevanje procesa pravim elementima, u pravoj koliini i u pravom trenutku.
Zalihe materijala, poluproizvoda i gotove robe eliminiu se proizvodnjom po
porudbini i proizvodnjom u malim serijama.

3. KORPORATIVNA ODGOVORNOST
U okolnostima brzih promena, globalizacije poslovanja i novih tehnologija
komunikacija, vreme postaje najznaajniji inilac ali i resurs. Namee se pitanje
kako e organizacija i menadment evoluirati u 21. veku. Autori [14] predviaju
nalet novih teorija koje nazivaju dinamino angaovanje. Da bi istakli intenzitet
modernih organizacionih odnosa i intenzitet pritiska vremena koje rukovodi ovim
odnosima, teorija dinamikog angaovanja treba da obuhvati vie aktuelnih tema iz
oblasti korporativne odgovornosti:
Nova organizaciona okruenja. Imaju za cilj stvaranje kompleksne i
dinamine mree menadera koji moraju da vode rauna ne samo o svojim
problemima, ve da sagledaju ta je vano i drugim menaderima unutar i izvan
korporacije. Posmatrano u tom kontekstu, ekoloka pitanja i takmiarske strategije
stavljaju se u sam centar teorije menadmenta.
Etika i socijalna odgovornost. Pristup dinamikog angaovanja mora da
vodi rauna o stavovima i vrednostima koji vode ljude unutar korporacije, na
organizacionu kulturu koja otelotvoruje te vrednosti i na vrednosti ljudi u
okruenju. Tomas Peters, Robert Woterman i Robert Solomon koriste termin u
potrazi za vrhunskim. U 21. veku nije dovoljno da menaderi rade ono to su uvek
radili ili da se zadovolje time to su isti kao i konkurencija. Stalno stremljenje ka
vrhunskom postala je korporacijska tema 21. veka. Vrednosti, ukljuujui i
vrhunsko, kao etiki koncepti, nalaze se u samom sreditu teorije dinamikog
angaovanja.
Globalizacija i menadment. Globalizacija je svet bez granica. U 21. veku
menaderi moraju sebe da smatraju graanima sveta. Industrijski najrazvijenije
zemlje sveta, kroz proces globalizacije, vide ansu za dalje ekonomsko jaanje i
dominaciju. U procesu globalizacije treba sauvati nauni potencijal, primenjena
znanja i strateki vane prirodne resurse. Kako ekonomsku mo prate vojna i
politika u procesu globalizacije, pri reavanju konfliktnih situacija, sve vie je
prisutniji tzv. krizni menadment.
Preispitivanje i ponovo stvaranje organizacija. Thomas Peters, Michael
Hammer i James Champy podstiu menadere da sprovedu znaajna preispitivanja
svrhe postojanja njihovih korporacija i ponovo da razmisle o standardnim
organizacionim strukturama na koje su se navikli. Njihov koncept menadment
oslobaanja suprostavlja se krutim organizacijama terajui menadere da ponovo
stvaraju i osmisle procese na kojima korporacija funkcionie i hrabro zamene one
koji joj smetaju da bi bila efikasnija.
Polikulturalizam. Joanne Martin, Charles Taylor i Kornel West istiu kako
razliita kulturna naslea predstavljaju izazov bez presedana za moderne
menadere. U procesu globalizacije ljudi mogu da odre svoju autentinost samo
ako cene ono to im je zajedniko i tee da to zajedniko proire kroz korporacije i
zajednice u kojima ive. Svesni da to prihvatanje nee ii lako polikulturalizam
definiu kao pokretan cilj koji treba da sjedini dinamiko i angaovano.
Kvalitet. Kao polikulturalizam i kvalitet uvek predstavlja pokretan cilj. U
prilazu dinamikog angaovanja menadment totalnim kvalitetom mora da bude
prisutan kod svakog menadera kako bi svaki organizovani proces postavili tako da
proizvodi i usluge odgovore sve stroim zahtevima potroaa.
Odgovornost prema zaposlenima. Dovesti korporaciju do top forme,
zadrati je u najboljem delu ivotnog ciklusa, smanjiti jaz izmeu tehniko
tehnolokog i organizacionog nivoa i obezbediti profitabilno poslovanje,
predstavlja primarni zadatak i odgovornost top menadmenta svake korporacije.

4. STUDIJA SLUAJA CASE STUDY
Korporativnu odgovornost razmatranu sa aspekta ekolokih standarda
(nova organizaciona okruenja), prema [14], objasniemo pomou studije sluaja
McDONALDS-a (nain pakovanja hrane). U ii debate nale su se uvene
polistirinske (stiropor) koljke koje se koriste za pakovanje hamburgera i druge
hrane. Protivnici koljki su isticali da ovo nije nain pakovanja koji ukazuje na
odgovornost prema okruenju, ak su organizovali i bojkotovanje McDONALDS-
a. Naroito je brinula brzina kojom su se punile deponije. Spaljivanje, koje je jedno
vreme smatrano podesnom alternativom, takoe se pokazalo kao problematino
zbog brige o kvalitetu vazduha i uklanjanja pepela. Konano je koljka pala kao
rtva narastajue svesti o okruenju u amerikoj javnosti. Ironija u ovom sluaju
bila je da ovakav stav javnosti nije imao realnog osnova.
U stvarnosti, plastika je inila svega 8% ukupnog gradskog vrstog otpada,
dok je na hartiju otpadalo 40%. tavie, kontejneri za brzu hranu inili su manje od
pola odsto sadrine na deponijama. uvari okruenja trebalo je svoju panju da
usmere na druge zagaivae. Imid, koji je McDONALDS godinama stvarao,
esto kroz dobrotvorne akcije za pomo deci doveden je u pitanje. Zbog interesa
McDONALDS-a da ouva svoj javni imid, protesti protiv koljke, bili oni
opravdani ili ne, morali su da se sasluaju i da se na njih daju odgovori. U poetku
je McDONALDS podsticao pokuaje da se reciklira polistiren, kao odgovor na
brigu javnosti. Pored poduhvata na reciklai, on se sloio i da sarauje sa Fondom
za odbranu okoline (EDF).
Sastavljen je zajedniki tim da dublje razmotri pitanje vrstog otpada u
okviru McDONALDS-ovog sistema. Tim je imao zadatak da napravi okvir,
sistemski prilaz i jaku naunu bazu za odluke McDONALDS-a u vezi s vrstim
otpadom. Jedna od 42 inicijative odnosila se na upotrebu kesa od recikliranog
papira. koljka je konano naputena iako je sluila kao korisna ambalaa, i
estetski i funkcionalno, ali je postala taka na koju su se obruili zagovornici iste
okoline. Na kraju, McDONALDS je odluio da u roku od 60 dana ukine sva
pakovanja sendvia u stiroporu na tlu SAD. Papirni omota, koji se sada koristi
umesto koljki, ne moe se reciklirati, ali je ipak bolji za okolinu i oekuje se da e
smanjiti zapreminu otpada za 90%. Richard Denison, stariji nauni saradnik u
EDF-u, kae: Uraena je prava stvar.


5. ZAKLJUAK
Organizacija, tehnologija i marketing, integrisani, putem menadmenta, u
odgovarajuu proizvodnu doktrinu predstavljaju trojstvo odrivog razvoja i kljune
determinante dinamikog upravljanja. U periodu od 90tih godina prolog veka pa
do danas napisano je dosta knjiga, naunostrunih radova i praktinih ekspertiza u
kojima su nueni okviri za svaki od ovih domena. Naunici su osmiljavali
programe i doktrine a profesionalne organizacije, pratei rezultate praktinih
ostvarenja, postavljali su koncepte za razne uslove i sredine. Ono to moe da se
uoi kroz dosadanju praksu, to je da ne postoji globalna programska doktrina
usled dubokih razlika u domenu kulturolokih, industrijskih i mentalnih
specifinosti pojedinih naroda ili civilizacijskih celina.

6. LITERATURA
1. Bulat V., Teorija organizacije, Informator, Zagreb, 1977.Tourki M.,
2. Fayol H., Administracija i organizacija industrijskih i drugih tehnikih
preduzea, Ministarstvo trgovine i industrije, Beograd, 1920.
3. Taylor F., Nauno upravljanje, Rad, Beograd, 1967.
4. Holt K., Managament and Organization through 100 years,
Technovation, 1999.
5. Khandwall P., The Design of Organization, NewYork, 1977.
6. Donoldson L., The Contigency Theory of Organizations, Sage
Publications, London, 2001.
7. Drucker P., The Practice of Management, Pan Piper, London, 1970.
8. Hamel G., Talk to the Strategic Planning Society Conference, 1997.
9. Thampson J., Strategic ManagementAwareness and Change,
Tompson Business Press International, 1997.
10. Camp C., Benchmarking: The Search for industry best practices that
lead to superior performance, Quality Press, Milvaukee, 1987.
11. Karlof B., Ostblom S., BenchmarkingA Sign post to Excellence in
Quality and Productivity, Wiley, New York, 1993.
12. Watson H., Strategic Benchmarking Hpw to rate your Compan
.
s
Performance against the World s Best, Wiley, New York, 1993.
13. Dobyns L., Crawford C., Quality or Else: The Revolution in World
Business, Houghton Mifflin, Boston, 1991.
14. Stoner J., Freeman E., Gilbert D., Menament, elnid Beodrad,
Beograd, 2000.
15. Sila I., Ebrahimpour M., Examining the effects of contexstual factors
on TQM and performance through the lens of organizational theori es:
An empripical study, Journal of Orevations Management, No.26, 2007.
16. Makayo T., Hikida K., Sanada F., Effects of ISO 9000 series on quality
systems and their performance, International Conference on Quality,
Yokohama, 1996.
17. Todorovi J., Japanski menadment, Mrlje, Beograd, 2000.

INDEKS AUTORA

Aksentijevi} Predrag, predrag.aksentijevic@vstss.com
Brajovi} Dragan, dragan.brajovic@vstss.com
Bubalo Nedeljko, nedeljko.bubalo@vstss.com
]iri} Radovan, radovan.ciric@vstss.com
Damnjanovi} Aleksandar, aleksandar.damnjanovic@vstss.com
\uri} Bane, bane.djuric@vstss.com
Eri} Dragan, dragan.eric@vstss.com
Dobri~i} Milan, milan.dobricic@vstss.com
\uki} Radisav, radisav.djukic@vstss.com
Gojgi} Nata{a, natasa.gojgic@vstss.com
Gruji~i} Pera, pera.grujicic@vstss.com
Jovanovi} Jelena, jelena.jovanovic@vstss.com
Jovi~i} Milica, milica.jovicic@vstss.com
Kova~evi} Aleksandar, aleksandar.kovacevic@vstss.com
Mandi} Vesna, vesna.mandic@vstss.com
Markovi} Svetislav, svetom@nadlanu.com
Milo{evi} Branislavka, branislavka.milosevic@vstss.com
Mitrovi} Vladimir, vladimir.mitrovic@vstss.com
Mladeni} Branislav, branislav.mladenic@vstss.com
Munjas Nedeljko, nedeljko.munjas@vstss.com
Nik{i} Petar, petar.niksic@vstss.com
Ordagi} Sneàna, snezana.ordagic@vstss.com
Petkovi} Neboj{a, nebojsa.petkovic@vstss.com
Petrovi} Goran, goran.petrovic@vstss.com
Plevnik Jelena, jelena.plavnik@vstss.com
Radonji} Vojislav, radonjic.v@hotmail.com
Radonji} Zoran, zoran.radonjic@vstss.com
Radosavljevi} Milovan, milovan.radosavljevic@vstss.com
Radovanovi} Milo{, arhminja@eunet.rs
Savi} Igor, igor.savic@vstss.com
Simi} Goran, goran.simic@vstss.com
Sretenovi} Doj~ilo, dojcilo.sretenovic@vstss.com
Stojanovi} Nemanja, nemanja.stojanovic@vstss.com
Tanasijevi} Zoran, zoran.tanasijevic@vstss.com
Tanjevi} Du{ko, dusko.tanjevic@vstss.com
Todori} Dario, dario.todoric@vstss.com
Varagi} Milo{, milos.varagic@vstss.com
Vardi} Slavko, slavko.vardic@vstss.com
Vuji} [}epo, scepo.vujic@vstss.com
Vuji~i} Mom~ilo, vujicic@tfc.kg.ac.rs


UPUTSTVO AUTORIMA

asopis Tehnika i praksa objavljuje naune i strune radove iz oblasti
mainstva, elektrotehnike, informatike, grafike tehnike i inènjerskog menadmeta.
Rad treba da sadri: rezime, uvod, razradu, zakljuak i literaturu. Rukopis
treba da je pisan sa jednostrukim proredom (B5-ISO format), koristei font Times
New Roman.
Naslov rada dati na srpskom i engleskom jeziku. lspod naslova rada staviti
ime i prezime svakog autora bez titula, zvanja i funkcija (u fusnoti naziv radne
organizacije i mesto u kojoj je zaposlen). Uz rad dostaviti imejl adresu autora.
Rezime rada i kljune rei dati na srpskom i engleskom jeziku.
Tabele treba numerisati po redu kako se pozivaju u tekstu. U tabelama ne
treba dati rezultate koji su prikazani u rukopisu, npr. slikama).
Posebnu panju treba posvetiti izradi crtea, dijagrama i grafikih priloga,
koji treba da su jasni, pregledni, bez suvinih detalja i teksta. S obzirom da se grafiki
prilozi smanjuju, slova, brojevi i simboli treba da su dovoljno veliki da su nakon
smanjenja jasno uoljivi i itljivi. Fotografije ili druge ilustracije treba da su crno-bele
i zadovoljavajue rezolucije (min. 150 dpi).
Svaka jednaina se numerie arapskim brojem u zagradi, npr. (1), (2) itd.,
redom kojim se pojavljuju u tekstu. U tekstu se pozivati na broj jednaine, npr.
jednaina (3)...
Skraenice i simboleoznake treba objasniti pri prvoj upotrebi u tekstu.
Pridravati se Meunarodnog sistema jedinica (SI) i Zakona o mernim jedinicama i
merama, kao i preporuenih IUPAC-ovih simbola fizikih i hemijskih veliina.
Literaturni navodi se numeriu onim redom kojim se pojavljuju u tekstu,
arapskim brojevima normalne veliine u uglastim zagradama, npr. [1], [2,3], [4-7].
Skraene naziva asopisa treba navoditi prema meunarodnom kodeksu za
skraivanje naslova periodinih publikacija. Naroitu panju treba posvetiti
redosledu navoenja podataka u interpunkciji.

Detaljno uputstvo autorima na sajtu Visoke kole tehnikih strukovnih
studija, aak: http://www.visokaskolacacak.edu.rs/

Podnoenje rukopisa
Rukopise u elektronskoj formi, pripremljene u skladu sa ovim uputstvom,
slati na adrese urednika

Recenzija
Konanu odluku o kategorizaciji rada i tampanju rada donosi Urednitvo
asopisa.

Adrese urednika
Ivo Vlastelica, Visoka kola tehnikih strukovnih studija, Svetog Save 65,
aak, ivo.vlastelica@vstss.com
Radisav uki, Visoka kola tehnikih strukovnih studija, Svetog Save 65,
aak, radisav.djukic@vstss.com




Vstss Tehnika I Praksa br3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vstss Tehnika I Praksa br3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Broj 3, 2010.

), kao i da poveamo viskozitet boje (sa 13,5 s

Slika 1: Principska ema idealnog OP

ema invertirajueg I/U pretvaraa prikazana je na sl. 3.

Slika 1: ema zvezde fizikog modela skladita podataka za analizu prodaje

U sledeem koraku bira opcija Create OLAP Cube i dobija se prikaz

Slika 3: Prikaz OLAP kocke u MS Query-ju

Za analizu podataka organizovanih u OLAP kocke u radu je korien

Grafiki prikaz pivot tabele prikazan je na slici 5.

Slika 5: Grafiki prikaz za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima

You might also like