Broj 3, 2010.

Tehnika
i praksa












Čačak

Tehnika i praksa, broj 3, 2010.

Glavni i odgovorni urednici
Ivo Vlastelica
Radisav Đukić

Tehnički urednik
Aleksandar Damnjanović

Lektor
Ivana Krsmanović

Štampa
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak

Format
24 x 17 cm

Tiraž
600


CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

62

TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni
urednici Ivo Vlastelica, Radisav Đukić. -
2010, br. 3 - . - Čačak (Svetog
Save 65) : Visoka škola tehničkih strukovnih
studija, 2010- (Čačak : Visoka škola
tehničkih strukovnih studija). - 24 cm

Tromesečno
ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa
COBISS.SR-ID 174764812





Broj 3, 2010.

Glavni i odgovorni urednici
Ivo Vlastelica
Radisav Đukić

Uređivački odbor

Slavko Arsovski, Mašinski fakultet, Kragujevac
Zora Arsovski, Ekonomski fakultet, Kragujevac
Miroslav Bjekić, Tehnički fakultet, Čačak
Slobodan Bjelić, Fakultet tehničkih nauka, Kosovska Mitrovica
Radovan Ćirić, Visoka škola teh. strukovnih studija, Čačak
Vladimir Katić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Milivoj Klarin, Fakultet tehničkih nauka, Zrenjanin
Miloš Kojić, Univ. of Texas medical center at Houston, USA
Miodrag Lazić, Mašinski fakultet, Kragujevac
Vidosav Majstorović, Mašinski fakultet, Beograd
Aleksa Maričić, Tehnički fakultet, Čačak
Vladica Mijailović, Tehnički fakultet, Čačak
Dragan Milanović, Mašinski fakultet, Beograd
Bogdan Nedić, Mašinski fakultet, Kragujevac
Ratko Nikolić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Petar Nikšić, Visoka škola teh. strukovnih studija, Čačak
Milan Perović, Mašinski fakultet, Podgorica
Nenad Radović, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd
Karlo Rajić, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd
Radomir Slavković, Tehnički fakultet, Čačak
Dojčilo Sretenović, Visoka škola teh. strukovnih studija, Čačak
Mališa Žižović, Tehnički fakultet, Čačak



Izdavač

Visoka škola tehničkih strukovnih studija
Svetog Save 65, 3200 Čačak, Srbija
Tel. +381 (0)32 / 222-321
www.visokaskolacacak.edu.rs
E-mail: tehnikaipraksa@vstss.com
SADR@AJ


1. ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA
KOD [TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU [TAMPU......................... 1
Vojislav Radonji}, Sne`ana Ordagi}, Goran Simi}

2. UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA^KE SUPSTANCE
NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLO^A I KVALITET
RASTERSKE TA^KE............................................................................................... 9
Aleksandar Damnjanovi}, Milo{ Radovanovi}

3. TEHNOLO[KI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBO[A
POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM
MODELA ZAVARENOG SPOJA........................................................................ 17
Radovan ]iri}, Milovan Radosavljevi}, Igor Savi}

4. PRIMER ISPITIVANJA VU^NOG ^EPA ZA MEHANI^KI
SPOJNI URE\AJ VOZILA.................................................................................... 25
Radovan ]iri}, Petar Nik{i}, Zoran Tanasijevi}

5. IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG IN@ENJERINGA
U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA
I NEKI EFEKTI PRIMENE.................................................................................... 33
Dragan M. Eri}, Vesna Mandi}, Svetislav Lj. Markovi}

6. ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATI^KIH FILTERA
U TERMOELEKTRANAMA................................................................................. 41
Dragan Brajovi}, Pera Gruji~i}, Nemanja Stojanovi}, Aleksandar Kova~evi}

7. POVE]ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE
RELEJNE ZA[TITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA
U TERMOELEKTRANAMA................................................................................. 51
Dragan Brajovi}, Branislavka Milo{evi}, Darijo Todori}, Du{ko Tanjevi}

8. AMM SISTEM ZA DALJINSKO O^ITAVANJE
I UPRAVLJANJE BROJILIMA............................................................................ 61
Nedeljko Bubalo, [}epo Vuji}, Bane \ur|i}, Dragan Brajovi}

9. PRIMENA SVAREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA
KOD IZBORA OPTIMALNOG RE[ENJA
U OSVETLJENJU UMETNI^KIH GALERIJA.................................................71
Dragan Brajovi}, Nedeljko Munjas

10. ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZA[TITE
SREDNJENAPONSKIH VODOVA...................................................................... 81
Predrag Aksentijevi}, Branislav Mladeni}, Neboj{a Petkovi}, Dragan Brajovi}



11. ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENI^NIH
STRUJA I VISOKIH NAPONA............................................................................. 87
Slavko Vardi}, Milo{ Varagi}

12. REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MRE@E
SA ASPEKTA POUZDANOSTI............................................................................ 93
Doj~ilo Sretenovi}, Vladimir Mitrovi}

13. KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM
MRE@AMA POMO]U FIKSNO VEZANIH
KONDENZATORSKIH BATERIJA.................................................................. 103
Mom~ilo Vuji~i}, Zoran Radonji}, Goran Petrovi}

14. PODR[KA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA PROCEDURU
"UPRAVLJANJE NEUSAGLA[ENOSTIMA"................................................ 109
Nata{a Gojgi}

15. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U ANALIZI INDIKATORA
PERFORMANSI NEUSAGLA[ENOSTI .......................................................... 117
Nata{a Gojgi}

16. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA
U PROCESU PRODAJE ULJA........................................................................... 123
Nata{a Gojgi}, Jelena Plevnik, Milica Jovi~i}

17. TEORIJE MENAD@MENTA
I KORPORATIVNA ODGOVORNOST........................................................... 129
Radisav \uki}, Jelena Jovanovi}






ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD
ŠTAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU ŠTAMPU

Vojislav Radonjić
1
, Snežana Ordagić
1
, Goran Simić
1


REZIME
Cilindar za štamparsku formu za tehniku duboke štampe se izrađuje postupkom
elektrolitičkog nanošenja slojeva: nikla, bakra i hroma u elektrolitu.
Formiranje štamparske forme se izvodi elektromehaničkim graviranjem na
klišografu. Raster ćelije se formiraju udubljivanjem pomoću dijamantskih igala, različitih
oblika. Jedan impuls za dejstvo dijamantske igle se dobija na osnovu očitavanja
reflektovane svetlosti na optičkom delu klišografa sa digitalnog predloška.
Kvalitet dobijenih slojeva (bakra i hroma) u elektrolitičkom kupatilu zavisi od:
gustine struje, sastava i temperature elektrolita, brzine rotacije cilindra, vremena trajanja
procesa.
Ključne reči: bakarisanje, osnovni sloj bakra, tiražna košuljica, hromiranje, raster
ćelija, gustina struje, tvrdoća, hrapavost, vreme rada.

THE COPPER AND CHROME PLATING PROCESS ANALYSIS
FOR THE GRAVURE PRINTING CYLINDERS

ABSTRACT
The copper gravure cylinders are produced in the electrolytical baths. The nickel,
copper and chrome coatings are applications in the electrolytical bath.
The printing forme for the rotogravure is produced on the unit for the
electromechanical engraving. The gravure screens are formed by the diamond engraving
needles. The reflected light from the film copy produces impulse for the diamond
engraving needle.
The quality of copper and chrome coatings depends on: current density, electrolyte
components concentration and temperature, cylinder rotary speed and working process
time.
Key words: copper- plating, copper coating, Ballard layer, chrome-plating, gravure
screen, current density, hardness, roughness, working process time.

1. UVOD
Kvalitet štampanog proizvoda zavisi od izrade štamparske forme. Zato je
jako bitno da sam proces izrade štamparske forme bude kontrolisan i da se
održavaju konstantnim određeni parametri, jer svaka promena može uzrokovati
neželjene pojave. Uz upotrebu merne opreme i prisustvo dobro obučenog kadra,
moguće je proces održati konstantnim, a samim tim smanjiti gubitke pri
proizvodnji.

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
2 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

2. BAKARISANJE (IZRADA TIRAŽNE KOŠULJICE)
Radni sloj bakra (Balardov plašt) služi za izradu elemenata za štampanje.
Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za bakarisanje se koriste
posebno konstruisane kade ili kupatila.
Radni sloj mora da ispunjava određene uslove u pogledu strukture,
odnosno tvrdoće. Naime, on mora da poseduje određenu tvrdoću koja mora da se
održava u određenim granicama tolerancije. Razlike u tvrdoćama imaju veliki
uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji, što će se kasnije videti. Iako se dve dodatne
osobine, kao što su „lomljivost“ i „unutrašnji napon“, mogu uzeti kao pravilnije
procene, tvrdoća bakra ipak ostaje najznačajniji faktor.
Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno, potrebno je sve
parametre održavati konstantnim i u istim uslovima rada.
Valjak se montira na odgovarajuće adaptere i prenosi u kadu za
odmašćivanje gde se kontroliše i eliminišu nečistoće. Posle eliminisanja nečistoća i
odmašćivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlaže procesu
elektrolize. Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektrolitičkog bakra.
Analizom je utvrđen sastav elektrolita: 62,26 g/l H
2
SO
4
, 227,10 g/l
CuSO
4
, 57,78 g/l Cu
• Gustina struje 32 A/dm
2
– standard za jedan cilindar
• Iskorišćenost struje: 99 – 100 %
• Materijal: Ti/PP
• Anoda: elektrolit Cu (bez P)
• Rastojanje između anode i katode: 4 cm
• Potopljenost: 50 %
• Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
• Temperatura: 40

C
• Napon: 10 V

3. HROMIRANJE
Hromiranje cilindra ima značajnu ulogu u procesu izrade cilindra za
duboku štampu. Hromna prevlaka služi da zaštiti od habanja u štampi inače
mekanu površinu bakra. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra, ali i
kvalitet otiska.
Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom šestovalentnog
hroma. Potencijal taloženja hroma i kritična gustina struje zavise od sastava
elektrolita. Glavni deo struje utroši se na izdvajanje vodonika i stvaranje
trovalentnog hroma, tako da je iskorišćenje struje 16 - 18%.
• Analizom je utvrđen sastav elektrolita: 275 g/l CrO
3
i 2,12 g/l H
2
SO
4

• Gustina struje 55 A/dm
2
– standard za jedan cilindar
• Iskorišćenost struje: 16 – 18 %
• Materijal: od Ti
• Anoda: Ti presvučen Pt
• Rastojanje između anode i katode: 5 cm
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 3
• Potopljenost: 50 %
• Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min
• Temperatura: 60

C
• Napon: 10 V

4. EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA

4.1. Bakarisanje
Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 32 A/dm
2
na 19 A/dm
2
i
sa 40 A/dm
2
na 35 A/dm
2
) na:
• Tvrdoću bakra
• Vreme elektrolize
• Hrapavost
• Test gravure
Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolni valjak uzimamo II
valjak i radimo sa standardnim uslovima, dok za eksperiment uzimamo III valjak,
gde smanjujemo gustinu struje, dok su ostali uslovi isti.



Tabela 1:


Slika 1: Dijagram zavisnosti dužine trajanja procesa bakarisanja od gustine struje


Gustina
struje
(A/dm
2
)

Vreme rada
(min)

Tvrdoća
(HV)

Hrapavost
(μm)

Ocena
Uzorak 1 32 36 208 0,27 dobro
Uzorak 2 40 22 218 0,21 dobro
Uzorak 3 19 58 193 0,39 loše
Uzorak 4 35 28 205 0,25 loše
4 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 2: Dijagram zavisnosti tvrdoće bakarnog valjka od gustine struje


Slika 3: Dijagram zavisnosti hrapavosti površine bakarnog valjka od gustine struje

Dodatak za tvrdoću se dodaje da bi postigli sitnozrnu kristalnu rešetku i da
bi održavali tvrdoću bakra od 200 – 220 Hv (vikersa). Tvrdoća zavisi i od
temperature elektrolita. Tvrdoća bakarnog nanosa opada sa porastom temperature
elektrolita. Na nižoj temperaturi nastaje veći broj nukleusa i sporiji rast kristala
bakra, a na višoj manji broj nukleusa bakra i njihov brži rast zbog veće difuzije
jona bakra. Za postizanje konstantne tvrdoće bakarnog nanosa postoje dve
mogućnosti. Prva mogućnost je da se temperatura elektrolita održava konstantnom
u određenom opsegu i da se dozira konstantna količina dodatka za tvrdoću
određena za taj opseg. Druga mogućnost je da se sa porastom temperature
elektrolita povećava i količina dodatka za tvrdoću.

4.2. Hromiranje
Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 55 A/dm
2
na 30 A/dm
2
i
sa 70 A/dm
2
na 40 A/dm
2
) na:
• Vreme hromiranja
• Hrapavost površine hromiranog valjka
• Izgled površine hromiranog valjka
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 5
Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolne uzimamo IV valjak i
radimo sa standardnim uslovima i V valjak na kome smanjujemo gustinu struje.

Tabela 2:

Gustina
struje
(A/dm
2
)

Vreme rada
(min)

Tvrdoća
(HV)

Hrapavost
(μm)

Ocena
Uzorak 1 55 17 1050 0,26 dobro
Uzorak 2 70 14 1100 0,22 dobro
Uzorak 3 30 26 920 0,82 loše
Uzorak 4 40 20 940 0,83 loše


Slika 4: Dijagram zavisnosti dužine trajanja procesa hromiranja od gustine struje


Slika 5: Dijagram zavisnosti tvrdoće hromiranog valjka od gustine struje
6 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 6: Dijagram zavisnosti hrapavosti površine hromiranog valjka od gustine struje

5. DISKUSIJA REZULTATA
U procesu štampe, kod loše bakarisanog valjka, javio se problem rasipanja
boje, a to se događa kada su pokidani zidovi ćelije na bakarnom valjku. Na slikama
je dat izgled ćelija, pri gustini struje od 32 A/dm
2
-

II valjak, (slika 7), i izgled
ćelija čiji su zidovi pokidani, nakon što smo smanjili gustinu struje na 19 A/dm
2
-
III valjak (slika 8).


Slika 7: Dobra ćelija na bakarnom valjku Slika 8: Razbijeni zidovi ćelije

Da bi se rešio ovaj problem, mora da se promeni ugao rakel platna
(povećali smo ugao sa 50

na 57 - 58

), kao i da povećamo viskozitet boje (sa 13,5 s
na 14,5 s).
Takođe, prikazan je i izgled bakarnog valjka zadovoljavajuće hrapavosti,
pri gustini struje od 32 A/dm
2
- II valjak, (slika 9), kao i izgled bakarnog valjka
povećane hrapavosti, usled smanjenja gustine struje na 19 A/dm
2
– III valjak, (slika
10).

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 7

Slika 9: Hrapavost bakra - dobar valjak Slika 10: Hrapavost bakra - loš valjak

Na slici 11 dat je izgled hromiranog valjka na kome su prisutne
mikropukotine (IV valjak), pri gustini struje od 55 A/dm
2
, što predstavlja dobru
strukturu površine hromiranog valjka. Kada smo smanjili gustinu struje na 30
A/dm
2
, dobili smo lošu strukturu površine hromiranog valjka bez mikropukotina (V
valjak), što se vidi na slici 12.


Slika 11: Mikropukotine na hromu,
dobar valjak

Slika 12: Struktura hroma bez
mikropukotina , loš valjak

Osim toga, smanjenje gustine struje, a samim tim i povećanje hrapavosti,
uzrokovaće još jedan problem prilikom štampanja, a to je toniranje površine, tj.
prenošenje boje sa neštampajućih površina. Problem je rešen dodatnim poliranjem
cilindra (tj. smanjenjem hrapavosti sa 0,82 na 0,53 μm), slike 13 i 14.


Slika 13:Hrapavost hroma – dobar valjak Slika 14: Hrapavost hroma – loš valjak

8 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
6. ZAKLJUČAK
1. Površina valjaka mora biti glatka, izbrušena i sitnozrnaste strukture.
2. Tvrdoća bakarne košuljice mora biti u okviru standarda (200-220 HV)
zbog tehnike duboke štampe sa korišćenjem rakel-noža (da ne bi došlo do
oštećenja).
3. Mogućnosti ispravljanja grešaka, ukoliko se pojave, su: promena
viskoziteta boje, promena ugla rakela, naknadno poliranje, čime se
smanjuje hrapavost sloja.
4. Sloj hroma ima ulogu povećanja tiražnosti bakarnog cilindra.
5. Sloj bakra mora biti takve strukture i tvrdoće da omogući kvalitetno
elektro-mehaničko graviranje cilindra.
6. Kvalitet izgraviranog valjka, a samim tim i kvalitet otiska zavisi od
strukture površine i hrapavosti bakarne košuljice.

7. LITERATURA
[1] Maksimović M. D.: Galvanotehnika
[2] Đorđević S.: Metalne prevlake
[3] Gravure, ERA
[4] Tehničko-tehnološka dokumentacija „PAPIRPRINT“, Gornji
Milanovac






UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJAČKE SUPSTANCE NA
VREME RAZVIJANJA OFSET PLOČA I KVALITET
RASTERSKE TAČKE

Aleksandar Damnjanović
1
, Miloš Radovanović
2

REZIME
Praksa je pokazala da je procesiranje odnosno razvijanje prethodno osvetljenih
ofset ploča u zimskim uslovima, praćeno problemima ukoliko je razvijačka supstanca
znatno niže temperature od optimalne. Ovim radom će se pokazati da postoji optimalan
opseg temperatura razvijčke supstance kojom se procesira prethodno osvetljena ofset ploča,
pri kojima rasterska tačka na štamparskoj formi ostaje nepromenjena, a vreme razvijanja
bude efikasno kratko.
Ključne reči: litografija, fotoosetljiva emulzija, fotopolimer, srebro halogenid,
silikon.

DEVELOPER TEMPERATURE INFLUENCE ON DURATION
TIME AND DOT QUALITY OF PROCESSED OFFSET PLATES

ABSTRACT
Practice experience showed us that the processing of presensitized offset plates in
winter conditions, followed with problems if the temperature of processing substance is
considerable lower than needed. In this paper will be shown that there is optimal range of
developer temperature in which image dot stays stable, although the processing time
shortened.
Key words: litography, photo sensitive coating, photopolymer, silver halid,
silicone.

1. UVOD
Od preve Senefelderove štamparske mašine čija je konstrukcija
omogućavala upotrebu ravne mermerne štamparske forme, do današnjih
litografskih formi za ofset štampu, prošao je dug razvojni put. Osnova moderne
litografije je kombinacija fotografije i Senefelderove originalne opservacije da se
“ulje i voda ne mešaju”. Sve danas napravljene ofset ploče koriste ovaj princip gde
je nosač slike u vidu tankog papira, plastike ili tanke metalne ploče, koja se jednom
izložena svetlu i razvijena, može obmotati oko cilindra mašine za štampu. Ove
moderne ofset ploče imaju dve površine: površine sa slikom koje odbacuju vodu
(ostajući suve i primajući boju) i površine bez slike koje primaju vodu. Ovo je

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
2
Tehnički fakultet, Čačak
10 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
osnovni zahtev celokupne moderne litografije – mogućnost proizvodnje ploča sa
dve vrste površina: “hidrofobnih” (u smislu ne trpnje vode) i neštampajućih
“hidrofilnih” (u smislu vodoprijemčivih). Dok je osnovni princip zajednički,
postoje mnoge razlike kod ofset ploča i metoda koje se koriste za razdvajanje
štampajućih i neštampajućih površina.

Negativ film Negativ ofset plo~a

Pozitiv film Pozitiv ofset plo~a

Slika 1: Osvetljavanje negativ ploče Slika 2: Osvetljavanje pozitiv ploče

Danas se većina litografskih ploča pravi od aluminijumskih tabli različitih
debljina (obično između 0,04 i 2 mm) sa zrnastom površinom. Ova zrnasta
struktura obezbeđuje prostor za zadržavanje vode na ploči i ujedno skladišni
prostor za materijal koji uobličuje sliku. Sve ploče se isporučuju unapred obložene
fotoosetljivom diazo emulzijom ili fotopolimernom smolom spremnom za dejstvo
svetlosti.
Ova fotopolimerna podloga kao termin, podrazumeva hemijsku smolu ili
polimer koji reaguje na ultraljubičasto svetlo slično fotografskom filmu. Kada UV
svetlo padne na fotopolimer na ploči on se “skori”, a neizloženi delovi ostaju meki
i lako se mogu ukloniti.
Procesirani fotopolimer
postaje slika
Aluminijumska osnova

Slika 3: Princip izrade štamparske forme za ofset štampu

Svetlost koja prolazi kroz providne površine filma prouzrokuju poprečne
veze (otvrdnjavanje) u polimeru koje posle procesiranja (razvijanja) postaju nosači
slike ili štampajućih površina.

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 11
Ultraljubi~asto svetlo
Negativ ili pozitiv film
Premaz fotopolimera
Aluminijumska plo~a

Slika 4: osvetljavanje ploče (oslikavanje)

Postoji sedam glavnih vrsta litografskih ploča koje se koriste danas u
štamparskoj industriji:
1. Diazo
2. Fotopolimer
3. Srebro halogenid
4. Elektrofotografske
5. Bimetalne
6. Bezvodne
7. Ploče nastale pražnjenjem napona (digitalne bezvodne ploče)
8. Laserske (digitalne bezvodne ploče)
9. Computer-to-plate – Različite vrste materijala ploče
Sve ove vrste ploča se generalno mogu podeliti na pozitiv ili negativ ploče.

1.1. Negativ – radne ofset ploče
Kako naziv implicira za formiranje nosača slike kod negativ ofset ploča,
koristi se negativ film. Ove ploče su uglavnom premazane fotopolimerom. Za
osvetljavanje ovih ploča postavlja se negativ film preko fotoosetljive obloge i
izlaže dejstvu ultraljubičastog svetla. Svetlost koja prolazi kroz providna područja
negativa uzrokuju reakciju sa monomerima u fotopolimeru koja ih hemijski
poprečno povezuje formirajući polimere. Ovi polimeri se mogu posmatrati kao
kompleksan lanac monomera, koji su tako jako povezani da se ponašaju kao
jedinstven, tvrd, kompaktan molekul otporan na mehaničko habanje. Delujuće
svetlo ne prolazi kroz tamna područja negativ filma tako da na tim mestima nema
ni reakcije u polimeru. Razvijanjem se uklanja neeksponirani, neotvrdli deo
polimera. Ploča se tretira vrstom rastvora kaučuka da bi neštampajuće površine
postale vodoprivlačne (odbojne za boju).

1.2. Pozitiv-radne ofset ploče
Kako i samo ime kaže, za formiranje slike na ovim pločama se koriste
pozitiv grafički filmovi. Fotopolimer koji se koristi u proizvodnji ovih ploča se
12 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
razlikuje od polimera korišćenog pri izradi negativ ploča u tome što je otvrdnjen
pre izlaganja svetlu, a po izlaganju UV svetlu postaje nestabilan.
Ploče se uglavnom prave od aluminijuma, mada se koriste i papir, poliester
i multi-metalne ploče. Multi-metalne ploče se koriste kod zahteva za dugotrajnu
štampu i izdržljivost. Ploče papirnog tipa se koriste za male tiraže i štampu u
duplikator mašinama (geštetnerima).

2. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE OFSET PLOČA
Aluminijumske ofset ploče imaju fotoosetljivu emulziju nanešenu preko
aluminijumske osnove. Papirne i poliesterske ploče se tretiraju vrlo slično. Kod
multimetalnih (višeslojnih) ploča struktura osnovnog materijala se blago razlikuje
od aluminijumske, papirne, itd. Višeslojne ploče su inovirane iz zahteva za duži
vek rada i trajanja. Danas postoje dve vrste višeslojnih (bimetalnih) ploča:
• Bakarna ploča preko prohroma ili aluminijuma
• Prohrom ploča preko bakarne
Ovo su najtrajnije i najskuplje ploče. Ove ploče se presvlače ili diazo ili
fotopolimerom i mogu biti pozitiv i negativ.

2.1. Diazo
Diazo premazi su organska jedinjenja koja se koriste kao fotoosetljivi
premazi na aluminijumskoj osnovi za vek trajanja od oko godinu dana. Ovakve
ploče mogu biti pozitiv i negativ. Po izlaganju svetlu tretiraju se razvijačkom
emulzijom koja sadrži lak i kaučuk u kiselom rastvoru. Pošto se neosvetljeni diazo
rastvara u soluciji, depoziti (ostaci) gume na neštampajućim površinama
osiguravaju prijemčivost vode. Ostaci laka na osvetljenim površinama osiguravaju
prijem boje po tim površinama. Po osvetljavanju, ploče se ispiraju vodom i
zaštićuju gumarabikom. Ove ploče su predviđene za tiraže od 100.000 do 250.000
otisaka.

2.2. Fotopolimer
Premazi koji se koriste za proizvodnju fotopolimernih ploča su organska
jedinjenja koja su veoma inertna i otporna na abraziju, dopuštajući dužu
eksploataciju od ploča sa diazo premazima (do 1.000.000 otisaka). Ovaj tip
premaza se najviše koristi u proizvodnji ofset ploča. Fotopolimerni premazi se
razlikuju od drugih po tome što za vreme osvetljavanja menjaju molekulsku težinu.
Ovim se mogu objasniti mnoge od njihovih neobičnih osobina kao što je veoma
dug radni vek, otpornost na abraziju, oštećenja i dodatno povećana otpornost na
oštećenja posle pečenja. Današnje fotopolimerne ploče se predsenzibilizuju
fotopolimerima osetljivim na svetlost određenih talasnih dužina (boja) i mogu se
osvetljavati laserima i koristiti u digitalnim štamparskim sistemima.

2.3. Srebro halogenid – ploče su predviđene za velike brzine štampe i
koriste fotoosetljivi premaz sličan fotografskom filmu. Emulzije su neosetljive na
boje i veoma blago osetljive u “plavom” opsegu vidljivog spektra tako da se
preporučuje manipulacija u svetlosti sa žutim filterom. Ovaj tip premaza se može
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 13
osvetljavati optički preko filma ili laserski, koristeći digitalne podatke. Razvijačka
supstanca sadrži teške metale (srebro). Ploče na osnovi filma se koriste za
pojedinačne kolor memorandume, izveštaje iz digitalnih izvora. Ove ploče takođe
mogu biti osvetljavane kao fotografski film u velikoj reprokameri.

2.4. Elektrofotografske – ploče su zasnovane na principima
elektrostatičkog kopiranja. Postoje dva tipa ovih ploča:
• Neorganski fotokonduktor na bubnju
• Organski fotokonduktor na supstratu (premazu).
Fotokonduktor je senzibilizovan na svetlost i napaja se takozvanim korona
pražnjenjem. Napon je rasut u području izloženom svetlosti. Naboj koji se
zadržava na neeksponiranim površinama privlači suvi ili tečan toner suprotnog
naponskog predznaka.
Ploče za lasersko osvetljavanje su premazane fotoosetljivom emulzijom na
aluminijumskoj, zrnasto strukturiranoj podlozi elektro-anodnim postupkom. Drugi
tip elektrofotografskih ploča su cink-oksidne papirne ploče ili matrice koje se
koriste kod geštetnera. Ove ploče su vrlo slične prethodnima osim što je ovde cink-
oksid fotokonduktor.

2.5. Ploče za rad bez vode (waterless plates) – su slične
konvencionalnim ofset pločama sa razlikom što se nanosi sloj silikona preko
površine fotoosetljivog polimera za koji se vezuje. Pri osvetljavanju svetlost
prolazi kroz providne površine filma i silikonski sloj, udarajući u fotopolimer
ispod. Svetlost deluje na fotopolimer uzrokujući prekid veze sa slojem silikona.
Razvijanjem se uklanja sloj raskinutog silikona, ostavljajući fotopolimer koji je
prijemčiv za boju. Silikonska guma ima veoma malu površinsku energiju pa ne
prima boju.
I ove ploče mogu biti pozitiv i negativ. Ovakva vrsta štampe bez vode ima
prednosti utoliko što eliminiše stvaranje izvorišta mešavina i flokula kaučuk-voda.
Ova mešavina, pošto emulgira sa bojom može je oslabiti odnosno otupiti njen
efekat, povećati štamparsku tačku i otežati kontrolu štampe. U procesu štampe bez
vode dozvoljava se upotreba finijih rastera i do 300 lpi (linija po inču) rezultirajući
slikama u većim rezolucijama. Zbog neophodnog sloja silikona i njegovoj
sklonosti oštećenjima, ove ploče imaju manji vek trajanja (ispod 100.000 otisaka).

2.6. Heidelberg GTO-DI (Direct Imaging) – ploče se koriste na
Heidelberg GTO-DI štamparskim sistemima. Ove ploče su veoma slične
prethodnim bezvodnim pločama osim što su oslikane kompjuterski laserom u
mašini. Ploče se prave na kompoziciji od tri sloja. Osnovni materijal je poliester ili
aluminijum. Srednji sloj je vrsta materijala koja apsorbuje infracrvenu svetlost.
Ovaj sloj odgovara na provokaciju svetlosti iz lasera određene talasne dužine i
njegova uloga je da jednostavno ispari pošto je udaren laserskim zrakom. Preko
ovog sloja je tanak sloj silikona. Obrisana (od silikona) površina je sada
štampajuća površina. Neštampajuća površina je površina koja ima silikon.
14 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Iste vrste ploča kao i tehnologija se koriste i kod Heidleberg Quickmaster
DI-46-4 štamparskih mašina sa izuzetkom što se umesto pojedinačnih ploča koristi
rolna ploča. Ove ploče su vrlo kratkog radnog veka (ispod 25.000 otisaka).

2.7. MAN Dicoweb ili CTPress (Direct Imaging) – Skraćenica od
"Digital Change Over Web" je poslednja reč digitalne tehnologije na štamparskoj
sceni, mada još nije u komercijalnoj upotrebi. Dicoweb radi tako što se štampa
digitalno na cilindar (koji ima ulogu ploče), odradi posao štampe i onda briše (čisti)
ploču-cilindar za ponovno oslikavanje. Proces funkcioniše tako što se koristi
laserska glava za direktno oslikavanje štamparskog cilindra preko termalnog
ribona. Termalni materijal prebačen sa ribona na ploču-cilindar je hidrofoban (ne
prima vodu - prima boju). Površine cilindra gde nema termo materijala su
neštampajuće površine i primaju rastvor za vlaženje. Po završetku štampe površina
cilindra-ploče se automatski čisti uređajem sličnim uređaju za pranje gume.
Bez obzira koja se tehnika koristi rezultati su isti: dobija se jedna ofset
litografska ploča sa površinama koje primaju boju i površinama koje to ne mogu.
Computer to Plate (CTP) je tehnologija današnjice.

3. LABORATORIJSKA MERENJA
Zamisao ovog rada je da se ispita uticaj temperature razvijačke supstance
na vreme potrebno za razvijanje ofset ploče, kao i na kvalitet oslikane i razvijene
rasterske tačke. Pri tom se moralo obezbediti da svi ostali parametri od uticaja na
proces razvijanja budu zajednički i konstantni za sve uzorke, a to su:
- intenzitet i vrsta svetlosti pri stvaranju latentne slike,
- vreme izlaganja svetlosti,
- ista vrsta filma kroz koji se osvetljava ploča,
- hemijski sastav razvijačke supstance.
Sa ovim konstantnim parametrima menja se temperatura razvijača i meri
vreme potrebno za razvijanje ploče koje je prikazano u Tabeli 1.
Osvetljena ofset ploča sa latentnom slikom isečena je pre razvijanja na
površine za razvijanje u različitim temepraturama postignutim dogrevanjem
razvijača.

100 0
100 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Procenat rastera
Povr{ina koja se uve}ava
10 puta za analizu ta~ke

T=180 s
T=6 s
t=15 C
0
t=36 C
0

Slika 5: Skenirana površina osvetljene i Slika 6: Izgled rasterske tačke u površinama
razvijene ploče kroz film rasterskog klina sa 30 i 40 % rastera, razvijene na različitim
temperaturama
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 15
Slika 5 prikazuje skeniranu površinu jednog uzorka u razmeri 1:1, a
upoređivanje svih uzoraka uočavanjem, nije pokazalo razlike. Zato je površina
obeležena pravougaonikom sa slike 5 uvećana 10 puta i prikazana slikom 6. Tu se
već jasno vidi da rasterska tačka ne menja veličinu pri različitim temperaturama.
Sada se može pristupiti definisanju optimalnog opsega temperatura
razvijačke supstance radi skraćenja vremena razvijanja.

Tabela 1. Vreme trajanja razvijanja ofset ploče pri različitim temperaturama

Temperatura razvija~a
Vreme razvijanja
[ C]
[sec]
0
15 36 32 28 24 20 17
180 30 17 10 8 7 5


Na osnovu ovih rezultata napravljen je dijagram zavisnosti vremena
razvijanja ofset ploča od temperature razvijača.

t [ C]
0
T [sec]
6
0
12
18
24
30
36
42
6 12 18 24 30 36 42 180
T[sec] = f (t [ C])
0

Slika 7: Dijagram zavisnosti vremena razvijanja od temperature razvijača

3. ZAKLJUČAK
Iz ovih merenja se lagodno izvlači zaključak da je optimalan opseg
temperatura razvijačke supstance osenčeno područje sa slike 7. To su upravo
prosečne varijacije spoljne temperature vazduha, što znači da razvijač možemo
dogrejati ukoliko je njegova temperatura znatno ispod 18
0
C, bez bojazni za
kvalitet rasterske tačke.

4. LITERATURA
[1] http//www.dynodan.com
[2] J. Zarwan, CTP Plate Making
[3] U.S. EPA, Profile of the Printing Industry, EPA Office of Compliance
Sector Notebook Project, EPA-310-R-95-014, September 1995.





TEHNOLOŠKI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBOŠA
POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM
MODELA ZAVARENOG SPOJA

Radovan Ćirić
2
, Milovan Radosavljević
1
, Igor Savić
2


REZIME
U radu je opisan postupak rekonstrukcije doboša pogonskog bubnja BTO sistema
za transport uglja. Takođe su prezentirani rezultati ispitivanja modela zavarenih različitim
režimima.
Ključne reči: doboš pogonskog bubnja, rekonstrukcija, zavarivanje, modelska
ispitivanja.

TECHNOLOGICAL PROCEDURE OF RECONSTRUCTION OF
THE MOTOR CYLINDER BARREL IN THE BTO SYSTEM WITH
THE EXAMINATION OF THE WELD MODEL

ABSTRACT
The paper deals with the procedure of reconstruction of the motor cylinder barrel
in the BTO system for coal transport. Also, the results of the examination of the weld
model are done in various regimes.
Keywords: motor cylinder barrel, reconstruction, weld, model examination

1. UVOD
Konvencionalno rešenje (oblaganje doboša gumom postupkom tople
vulkanizacije ili hladnim postupkom – lepljenjem) je u toku dugogodišnje
eksplatacije pokazalo sledeće nedostatke [1]:
- zamena gumene obloge je veliki remontni zahvat i dovodi do dužeg
zastoja sistema
- kvalitet gume, a time i eksploatacioni vek gumene obloge, je veoma
neujednačen.
Probni postupak oblaganja doboša gumiranim metalnim segmentima, koji
se zavarivanjem vezuju za plašt doboša, omogućava ugradnju segmenata na licu
mesta, bez rasklapanja sistema. Zbog manjih dimenzija segmenata postoje uslovi
da se isti gumiraju po optimalnom tehnološkom postupku, pa je eksploataciona
postojanost gumene obloge veoma dobra. Nedostatak postupka je što se, kod
zamene segmenata oštećuje obloga doboša, a višestruko zavarivanje može dovesti
do pojave prslina i drugih grešaka.

1
REIK „ Kolubara „ Lazarevac
2
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
18 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

2. OPIS REŠENJA
Predloženo i realizovano tehničko-tehnološko rešenje predviđa zavarivanje
T-držača gumiranih metalnih segmenata, sl.1. Ugradnja T-držača segmenata, sl.2.,
se izvodi u radioničkim uslovima postupkom zavarivanja. Ugradnja gumiranih
metalnih segmenata se vrši na licu mesta u kratkom vremenskom roku.


Slika 1: Šematski prikaz držača gumiranih metalnih segmenata
1-obloga doboša, 2-čeona ploča doboša, 3-osovina doboša,
4- T-držač, 5-gumirani metalni segment


Slika 2: Konstrukcija T-držača

3. DETALJI TEHNOLOGIJE ZAVARIVANJA
T- držači gumirani na probnom dobošu (prototipu) izrađeni su od čelika
Č 0563 (S355 J2 G3). Posle mašinske obrade T- držač je ispravljen na hladno.
Predgrevanje doboša je izvršeno gasnim gorionicima. Pre pripajanja T
nosač je baziran pomoću šablona koji odgovara gumiranom metalnom segmentu i
učvršćen odgovarajućim steznim alatom. Nije dozvoljena deformacija T-držača,
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 19
kao i zazor između plašta doboša i T-nosača. Poželjno je da oblik šablona bude
takav da sprečava promenu zazora veličine 4 mm.
Pripajanje je izvršeno sa elektrodom klase E 7018, ∅2.5mm, prethodno
sušenom 4 sata na 250 C
o
. Mesta pripajanja su birana tako da pripoji ne
prouzrokuju pojavu neprovara i drugih grešaka pri nanošenju korenog zavara. Svi
pripoji na kojima su vizuelno i kontrolom pomoću magnetofluksa (penetranata)
utvrđene prsline odstranjeni su brušenjem i ponovo zavareni na propisan način.
Detalji tehnologije i tehnike zavarivanja i plana ispitivanja dati su u tab.1.
Na sl. 3 dat je izgled alata za baziranje T-držača, a na sl. 4 izgled sklopa posle
nanošenja korenog zavara. Izgled doboša posle zavarivanja svih (24 komada) T
držača i posle ugradnje gumenih segmenata, prikazan je na sl. 6.

Tabela 1: Detalji tehnologije i tehnike zavarivanja i plana ispitivanja [2,3]

Postupak zavarivanja: MMAW (E,111)



Osnovni materijal: Dodatni materijal:
Standard: EN 10025
Oznaka: 1. Č 0563, (S355 J2 G3), #8mm
2. Č 0563(S355 J2 G3), #20mm
Oznaka po standardu:
E 7018 (AWS A-5.1)
Oznaka proizvođača:
1. EVB 50 (Jasenice)
2. FOX EV 50 (Bohler)
Priprema i čišćenje: mašinska obrada (poz.1);
ručno brušenje (poz.2)

Dimenzije: ∅2.5; ∅3.25mm
Predgrevanje: 200
o
C Termička obrada posle
zavarivanja: (hlađenje u mineralnoj
vuni)
Međuslojna temperatura: max.300
o
C


Položaj žljeba: PA(horizontalno) Polaganje zavara: pravolinijski (bez
njihanja)
Zavareni spoj: višeslojni (4 zavara)
Sušenje elektrode: 250
o
C, 4 h
Skladištenje osušene elektrode:
Prenosna peć (tobolac) ili peć na oko 150
o

Međuprolazno čišćenje: brušenje Završno čišćenje-obrada: brušenje




20 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Dodatni materijal Struja
Zavar Postupak
Klasa Prečnik Polaritet Jačina
N
a
p
o
n

Brzina
dosta.žice
(m/mm)
Protok
Gasa
(l/min)
1.2
MMAW
E(111)
E7018 ∅2.5 DC+
65-90
(80-110)

3.4
MMAW
E(111)
E7018 ∅3.25 DC+ 110-140

METODE I OBIM KONTROLE
VDK 100% NIVO „B“ DIN EN 25817
TP/MK 100% DIN EN 22261


Slika 3: Alat za baziranje T držača u toku
zavarivanja
Slika 4: Izgled T-držača posle zavarivanja
prvog korenog zavara


a) b)
Slika 5: Izgled doboša posle zavarivanja T držača (a) i ugradnje gumenih segmenata (b)

4. REZULTATI ISPITIVANJA OSOBINA ZAVARENIH SPOJEVA
Osobine zavarenih spojeva su proverene ispitivanjem probnih modela.
Modeli, T-držači zavareni za ravan lim po režimima datim u tab. 2, su ispitani na
zatezanje, savijanje i u pogledu raspodele tvrdoće u šavu i ZUT-u [4].




Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 21
Tabela 2. Režimi zavarivanja probnih modela
Prečnik DM,mm
Model Postupak zavarivanja
Dodatni
materijal
(DM)
Koreni
zavari
Zavari
popune
Temperatura
predgrevanja,
o
C
Hlađenje
posle
zavarivanja
1 E (111) EVB 50 2,5 3,25 /
2 E (111) EVB 50 2,5 3,25 200
3
MAG (135)
(82%Ar+18%CO
2
)
VAC 60 1,2 1,2 200
4 E (111)
EVB
MoNi
2,5 3,25 /
5 E (111)
EVB
MoNi
2,5 3,25 80
6 E (111)
EVB
MoNi
2,5 3,25 250
7
MAG (135)
(82%Ar+18%CO
2
)
VAC 60 1,2 1,2 /
8 E (111)
Inox
18/8/6
(2,5) (3,25) /
U

k
v
a
r
c
n
o
m

p
e
s
k
u


4.1. Ispitivanje na savijanje
Ispitivanje uzoraka na savijanje izvršeno je po šemi datoj na sl. 6, izgled
uzoraka posle ispitivanja na sl.7, rezultati u tab. 3.


PRESEK A-A

Slika 6: Šema ispitivanja na savijanje



Slika 7: Izgled uzorka posle ispitivanja na savijanje


22 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Tabela 3: Rezultati ispitivanja na savijanje

Model
Fs max,
daN
Napomena
2 1610
4 1800
6 1900
7 1526
Nisu se pojavile prsline
u zavarima i ZUT-u

4.2. Ispitivanje na zatezanje
Ispitivanje na zatezanje izvršeno je na epruvetama oblika prema sl.8.

Slika 8: Oblik epruvete ispitivan na zatezanje

Pri ispitivanju na zatezanje kod svih epruveta do prekida je došlo na letvi
(T-držaču), poz. 1, bez pojave trajnih deformacija ili makroskopskih grešaka u
oblasti zavara ili ZUT-a.

4.3. Ispitivanje tvrdoće
Tvrdoća zavarenog spoja ispitana je na uzorcima prema sl. 9 u mernim
tačkama 1÷12.

Slika 9: Šema mernih tačaka za ispitivanje tvrdoće: 1÷4 – šav; 5 - ZUT;
6, 7 – OM; 8÷12 – prednja površina šava

Na osnovu rezultata merenja utvrđeno je da je kod modela 1, 2, 3, 7 i 8,
tab. 2, tvrdoća šava i ZUT-a u svim mernim tačkama manja od 250 HBS.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 23
Kod uzoraka 4, 5 i 6 tvrdoća ZUT-a je niža od 250 HBS, dok je tvrdoća
šava znatno veća, sl. 10.


Slika 10: Raspodela tvrdoće u šavu kod uzoraka zavarenih po režimima 4,5,i 6

5. ZAKLJUČCI
1. Predložena i realizovana rekonstrukcija doboša pogonskog bubnja
omogućava zamenu gumiranih metalnih segmenata na licu mesta u
kratkom vremenskom roku.
2. Na bazi uporednih ispitivanja modela zavarenih različitim režimima
zaključuje se sledeće:
- zavareni spoj ne predstavlja slabo mesto u zavarenoj konstrukciji,
- usvojeni i realizovani tehnološki postupak zavarivanja ne izaziva
pojavu krtih struktura u zavarima i ZUT-u,
3. Veća krutost i otpornost konstrukcije na lom i habanje može se dobiti
ako se T- držači izrade od legiranog čelika za poboljšanje u
poboljšanom stanju.

6. LITERATURA
[1] Tehnička dokumentacija, REIK „ Kolubara “, Mašinsko održavanje
rudnog polja „ D “, Lazarevac, 2010.
[2] Katalozi železara (Acroni, Jesenice, Bohler)
[3] Tehnološki postupak zavarivanja, sistema za držanje gumiranih
metalnih segmenata, VŠTSS, Čačak, 2010.
[4] Izveštaj o ispitivanju modela zavarenih spojeva, VŠTSS, Čačak, 2010.





PRIMER ISPITIVANJA VUČNOG ČEPA
ZA MEHANIČKI SPOJNI UREĐAJ VOZILA

Radovan Ćirić
1
, Petar Nikšić
1
, Zoran Tanasijević
1

REZIME
U ovom radu je dat pregled odgovarajućih propisa i regulativa, koje se odnose na
uređaj i komponente za motorna vozila, motorna vozila i i prikolice namenjene za
formiranje sklopova vozila, gde vertikalno opterećenje na motorno vozilo prouzrokovano
od prikolice ne prelazi 200 Kn. Prikazan je primer ispitivanja spojnog uređaja tip spojka
peti točak i upravljački klinovi.
Ključne reči: mehanički spojni uređaj vozila, spojka peti točak, upravljački klin,
vučni čep, homologacijsko ispitivanje

ABSTRACT
This paper deals with a review of the proper laws and procedures which refer to
the device itself and the parts of a motor vehicle, as well as to motor vehicles and trailers
used for vehicle assembly, when the vertical load from the trailer onto a motor vehicle does
not exceed 200 Kn. An example of the assembly device examination, clutch fifth wheel
type and handler bolts are shown.
Key words: mechanical vehicle assembly device, clutch fifth wheel, handler bolt,
tow cap, approval examination.

1. UVOD
Mehanički vučni uređaji i komponente su svi delovi na ramu i delovi na
radnom telu koji trpe opterećenje šasije motornog vozila i prikolice. Oni
međusobno povezuju vozila i prikolice radi formiranja kombinacije vozila ili
sprega vozila. To su fiksirani ili razdvojivi delovi za pričvršćenje ili rad
mehaničkog vučnog uređaja ili komponente. Zahtev automatske vuče je dostignut
ako je hod unazad vučnog vozila u odnosu na prikolicu toliki da omogući potpuno
uvlačenje vučnog uređaja. U slučaju vučnog uređaja u obliku kuke, zahtev
automatske vuče je ostvaren ako se uređaj za zabravljivanje vučnog uređaja
automatski, bez spoljnog uticaja, zabravi čim se vučno oko postavi u kuku. Izgled
sistema peti točak dat je na sl. 1 [XX].

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak

26 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

1-Osovinica, 2-Opruga, 3-Zabravljivač donji, 4- Poluga za zabravljivanje, 5- Osovinica sa
navrtkom, 6-Poluga, 7-Vučna poluga, 8-Osovinica sa navrtkom, 9-Opruga . Napomena-
Presek čepa Ø 53 mm je šrafiran.
Slika 1. Izgled sedla (sistem “peti točak”)

2. GLAVNI TEHNIČKI ZAHTEVI
Svaki uzorak treba da odgovara dimenzionalnim specifikacijama i
zahtevima izdržljivosti datim u aneksima 5 i 6 Pravilnika [XX]. Prema Aneksu 6,
na urađenim delovima ne sme biti pukotina, lomova ili deformacija izobličenja.
Svi delovi mehaničkog spojnog uređaja ili komponente čiji kvar može
uzrokovati razdvajanje vozila i prikolice, moraju biti izrađeni od čelika. Drugi
materijali mogu se koristiti ako je njihova ekvivalentnost osobinama čelika
dokazana od strane proizvođača i ako zadovoljava tip atesta koji sprovodi nadležni
organ ili tehnička služba.
Mehanički spojni uređaj ili komponente treba da budu sigurni pri radu, te
njihovo spajanje i razdvajanje treba da može obaviti jedna osoba bez upotrebe
alata. Sa izuzetkom Klase T spojnih uređaja, samo uređaji koji omogućavaju
automatsko spajanje smeju da povezuju prikolice koje imaju maksimalnu
dozvoljenu tehničku masu veću od 3,5 tone sa vučnim vozilom. Mehanički spojni
uređaji ili komponenete moraju biti projektovane i izrađene tako da pri normalnoj
upotrebi i sa odgovarajućim održavanjem i zamenom pohabanih delova mogu na
zadovoljavajući način nastaviti svoj radni vek i sačuvati svoje karakteristike
propisane Regulativom.
Svi mehanički spojni uređaji i komponente moraju biti projektovane tako
da čine pouzdan mehanički spoj. Ako je uređaj izrađen od dva ili više odvojenih
sklopova u cilju obezbeđivanja integriteta uređaja, svaki sklop mora biti
projektovan tako da ima pouzdan mehanički spoj i mora zasebno biti testiran po
svakom zahtevu.
Sile opruge mogu da se koriste jedino za zatvaranje uređaja i da spreče da
efekti vibracije koje mogu da prouzrokuju pomeranje sastavnih delova uređaja u
položaj u kome može doći do njihovog otvaranja ili odspajanja.
Kvar ili greška ni na jednoj opruzi ne sme dovesti do otvaranja ili
odspajanja uređaja. Svaki uređaj ili komponenta moraju biti propraćeni sa
instalacionim i radnim uputstvima koja pružaju dovoljno informacija stručnoj
osobi da uređaj propisno ugradi na vozilo, i kako bi isti radio na odgovarajući
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 27
način. Instrukcije moraju biti date najmanje na jeziku zemlje u kojoj će uređaj biti
ponuđen na prodaju. Kada su uređaji ili komponente ugrađene od strane
proizvođača vozila instalaciona uputstva ne moraju izdavati, ali će proizvođač
automobila biti odgovoran za to da da potrebna uputstva korisniku vozila, za
ispravan rad spojnog uređaja.
Za uređaje i komponente iz Klase A ili Klase S, za prikolice čija
maksimalna dozvoljena tehnička masa ne prelazi 3,5 tone, koje proizvode
proizvođači koji udruženi sa proizvođačima vozila i gde su uređaji i komponente
namenjene naknadnoj ugradnji, ako je to moguće, visina i ostali instalacioni podaci
spojnog uređaja treba da se, svakako, podvrgnu testiranju od strane nadležnih
organa ili tehničke službe.
Za testirane spojne uređaje i komponente namenjene za teški rad i ostale
nestandardne razne spojne uređaje i komponente, Klasa S i Klasa T, važe zahtevi
dati u Aneksima 5, 6 i 7 [XX] za najsrodnije standardne ili nestandardne uređaje ili
komponente.

3. PREGLED KLASIFIKACIJE VUČNIH UREĐAJA I
KOMPONENTI PO MEĐUNARODNIM PROPISIMA
Mehanički vučni uređaji i komponente su po međunarodnim propisima
klasifikovani na sledeći naćin:
- KLASA A Spojne lopte i vučni nosači koji koriste sferni
uređaj prečnika 50 mm i nosače na vučnom vozilu
za spajanje sa prikolicom, aneks 5, paragraf 1
regulative ECE 55.
- KLASA A50-1 do 50-5 Standardne spojne lopte prečnika 50 mm sa
fiksiranjem pomoću klina.
- KLASA A50-X Nestandardne spojne lopte prečnika 50 mm i
nosači.
- KLASA B Vučne šipke prikolice sa spojnim glavama za
spajanje i sa spojnom loptom Ø 50 mm na vučnom
vozilu.
- KLASA B50-X Nestandardne spojne glave prečnika Ø 50 mm.
- KLASA C Vučne šipke sa klinom Ø 50 mm i sa stegama i sa
automatskim zatvaranjem i zaključavanjem klina
na vučno vozilo, za spajanje prikolice s obzirom
na vučno oko.
- KLASA C50-1 do 50-6 Standardni vučni uređaji sa klinom prečnika Ø 50 mm.
- KLASA C50-X Nestandardni vučni uređaji sa klinom prečnika
Ø 50 mm.
- KLASA D Vučno oko sa paralelnim otvorima koji
odgovaraju klinu prečnika Ø 50 mm i prilagođeno
vučnoj šipki prikolice za spajanje sa automatskom
vučnom vezom.
- KLASA D50-A Standardno vučno oko prečnika klina fi-50 mm za
spajanje zavarivanjem.
28 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
- KLASA D50-B Standardno vučno oko prečnika klina Ø 50 mm za
spajanje vijcima.
- KLASA D50-C Standardno vučno oko prečnika klina Ø 50 mm za
spajanje čeličnim klinovima.
- KLASA D50-X Nestandardno vučno oko prečnika klina Ø 50 mm.
- KLASA E Nestandardne vučne šipke uključujući uređaje koji
prelaze gabarite vozila, i slične delove opreme postavljene na prednjicu vučnog
vozila ili na šasiju vozila, koji odgovaraju za spoj vučnog vozila, s obzirom na
vučno oko, spojne glave ili slične vezne uređaje.
Vučne šipke mogu biti zglobne radi slobode kretanja u vertikalnoj ravni
(ne trpe nikakavo vertikalno opterećenje), ili fiksirane u vertikalnoj ravni, tako da
mogu izdržati vertikalno opterećenje (krute vučne šipke). Krute vučne šipke mogu
biti u potpunosti krute ili fleksibilno montirane.
Vučne šipke mogu uključivati i više komponenti koje predstavljaju
zasebne jedinice i mogu biti prilagodljive ili zglobne.
Regulativa [XX] su propisani uslovi za vučne šipke koje su posebne
jedinice, a ne sastavni delovi šasije vučnog vozila.
- KLASA F Nestandardne vučne grede uključujući sve
komponente i uređaje između spojnih uređaja, kao što su spojne lopte i spojne
šipke, i rama (na primer) radno telo ležaja vertikalnog opterećenja ili šasije vučnog
vozila anex 5, paragraf 6. Regulative [XX].

- KLASA G
- KLASA G50 Standardne spojke
- KLASA G50-
- KLASA
- KLASA H50-X
- KLASA J Nestandardne ugradne ploče uključujući sve
komponente i uređaje za spajanje za okvir ili
šasiju vučnog vozila. Ugradna ploča može imati
mogućnost horizontalnog pomeranja,
- KLASA K Standardni vučni uređaji u obliku kuke
namenjenih za upotrebu sa odgovarajućim vučnim
okom Klase L, toroidnog tipa.
- KLASA L Standarno toroidno vučno oko za upotrebu s
odgovarajućim vučnim uređajem tipa kuke,
Klase K.

- KLASA S Uređaji i komponente koje ne odgovaraju ni
jednom od uređaja iz Klasa od A do L ili T, i
koji se koriste, za specijalni teški transport ili su to
uređaji prilagođeni određenoj državi i regulisani
postojećim nacionalnim zakonima, propisima, i
standardima.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 29
- KLASA T Nestandardne spojke namenjene neautomatskoj
vučnoj šipki, koje se mogu razdvojiti jedino
upotrebom alata, i tipski se koriste za prikolice
automobilskih transportera.

4. PRIMER HOMOLOGACIJSKOG ISPITIVANJA VUČNOG
ČEPA 50 B.1

4.1. Predmet ispitivanja
Mehanički uređaj za spajanje vučnih i priključnih vozila vučni čep 50.B.1
(FAP)

MERODAVNI DEKLARISANI PARAMETRI ISPITIVANOG MEHANIČKOG
UREÐAJA ZA SPAJANJE VUČNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA FAP [XX]

Merodavna masa poluprikolice (R), masa vučnog vozila (T) i dozvoljeno
vertikalno opterećenje na sedlu (U), kao deklarišući parametar ispitivanog
mehaničkog uređaja, dati su u tabeli 3.1.

Tabela 3.1. Dozvoljena opterećenja vozila

U
(t)
R
(t)
T
(t)
20 55 30
Opšti podaci o vučnom čepu:
Dozvoljena masa vučnog vozila (tegljača): 10.000 kg
Dozvoljena masa vučnog voza : 65.000 kg
D faktor (po DIN-u 74081): 152 Kn
Priključne mere (po SRPS H.N2.222- DIN 74080, ISO 337):
Spoj vučnog čepa sa sedlom (prema SRPS H.N2.219, DIN 74080): 50 mm ( 2’’)

4.2.Tehnički opis vučnog čepa 50.B.1
Vučni čep VG 50B i VC 50B.1 namenjeni su za spajanje prikljućnih vozila
(poluprikolica) sa vučnim vozilima (tegljačima) snadbevenim sedlom 50 prema
standardu SRPS N.N2.219 (DIN 74081) sa klinom za upravljanje poluprikolica
prema standardu SRPS .32.221 (D1N 74085) ili bez klina.
Veza vučnog čepa vč 50B za poluprikolicu je pomoću krunaste navrtke
M 56 SRPS1`i.B1.631 i rascepke 103:100 SRPS M.B2.300.
Veza vučnog čepa VC 5013.1 za poluprikolicu je pomoću krunaste navrtke
M36x1,5 JUS N.B1.635 i rascepke 6,3x70 JUS M. B2.300.
30 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 3.1. Skica ugradnje vučnog čepa 50B.1

Prena Pravilniku ECE br. 55 vučni čep VC 50B.1 deklarisan je za:
-Tehničku maksimalnu masu vučnog vozila (sopstvena masa + opte-
rećenje na sedlu) T 30 t (tona),
- tehničku maximalnu masu poluprikolica R 55 t (tona).


Sika 3.2. Način obeležavanja homologacionih oznaka

4.3. Rezultati ispitivanja vučnog čepa i zaključak
Cilj ispitivanja je provera čvrstoće mehaničkog uređaja za spajanje vučnih
i priključnih vozila vučnog čepa 50 B.1.
Vučni čep je ispitivan na probnom stolu sa promenljivon silom, kako je to
definisano Prilogom br. 4 ECE Pravilnika br. 55 [XX].
Merodavna veličina "D" izračunata je na osnovu podataka koje je dostavio
proizvođač po relaciji:
D=0.6(TR/(T+R-U)=15.23 t
gde je:
- R=55 t (merodavna tehnička masa poluprikolice, data u metričkim
tonama);
- T=30 t (merodavna tehnička masa vučnog vozila, data u metražnim
tonama);
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 31
- U=20 t (merodavno vertikalno opterećenje sedla, dato u metražnim
tonama);
Ispitivanje je realizovano na probnom stolu, koji obezbeđuje da na vučni
čep, koji se nalazi u normalnom radnom položaju, deluje horizontalna sila H=0.6
D=9.138 t. Kriva promene opterećenja ima oblik (između granica +H i –H).
Ispitivanje sprovedeno u predviđenom broju ciklusa 2x 10
6
, dok je učestanost
ispitivanja bila 5 Hz (pet ciklusa u s).
Kako prilikom izvođenja ispitivanja nije došlo do pojave deformacije,
prekida, ili nekog drugog vidljivog spoljašnjeg oštećenja, vučni čep 50 je
zadovoljio postavljene zahteve u pogledu čvrstoće prema ECE Pravilniku br. 55
[XX].

5. ZAKLJUČAK
1. Mehanički spojni uređaji moraju biti tako projektovani i proizvedeni da
čine izuzetno pouzdan mehanički sistem.
2. Na osnovu analize materijala za izradu vučnog čepa i tehnoloških
procesa kovanja i termičke obrade zaključuje se sledeće:
- Za izradu čepa potrebno je koristiti legirani čelik za poboljšanje Č 4732 i
Č 4733 ili čelike boljih eksploatacionih osobina. Prilikom prijema čelika isti mora
da zadovolji stroge tehničke zahteve u pogledu mikrostrukture, tvrdoće i u pogledu
mikroskopskih grešaka.
- Polufabrikati za izradu čepa izrađuju se isključivo toplim kovanjem u
odgovarajućem alatu. Odmah posle kovanja polufabrikati se meko ili (izotermalno)
žare. Kod ožarenih polufabrikata se ispituje mikrostruktura, tvrdoća, kao i
prisustvo makrostrukturnih grešaka (prslina, uključaka, dvoplatnosti itd).
- Proces završne termičke obrade obezbedjuje konačne upotrebne osobine
vučnog čepa (Rm=105 daN/mm
2
). Kvalitet vučnog čepa se utvrdjuje ispitivanjem
mikrostrukture tvrdoće, zatezne čvrstoće Rm, napona tečenja gornjeg ReH,
izduženja A, suženja Ž, kao i ispitivanjem magnetofluksom ili slične naprsline i
druge makroskopske greške.
- Konačna pouzdanost vučnog čepa i vučnog sistema u celini se proverava
odgovarajućim statičkim i dinamičkim ispitivanjima.
- Pohabani materijal vučnog čepa i drugi delovi uređaja ne smeju se
reparirati (obnavljati) postupcima zavarivanja, navarivanja ili drugim metodama
koje menjaju osobine materijala.

6. LITERATURA
[1] REGULATIVA, ECE 55, 1991.
[2] PRAVILNIK, ISPITIVANJA, AMSS, 2001. god.
[3] IZVEŠTAJ 09-973/92 MAŠINSKI FAKULTET, BEOGRAD, 1992
[4] TEHNIČKE INFORMACIJE, VŠTSS, ČAČAK, 2010.
[5] Nikšić P.: Eksperimentalna merenja, predavanja na specij. studiju,
VŠTSS, Čačak, 2010.
[6] Standardi: JUS ISO 337:2004., JUS ISO M.N2.221, JUS ISO 3842:2005,
JUS M.B1.635, JUS M.B1.631, SRPS EN ISO 123





IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG INŽENJERINGA U
INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI
EFEKTI PRIMENE

Dragan M. Erić
1
, Vesna Mandić
2
, Svetislav LJ. Marković
3


REZIME
U ovom radu dat je prikaz aplikacije konkurentnog inženjeringa u proizvodnim
sistemima. Ovaj način organizacije podrazumeva kompletnu kompjutersku podršku u sferi
projektovanja i kontinualno poboljšanje svih elemenata u procesu projektovanja proizvoda i
tehnologija proizvoda, projektovanja procesa i virtuelnog inženjeringa. Ovakvim pristupom
ostvaruje se niz pozitivnih efekata.
Ključne reči: Konkurentni inženjering, Integrisani proizvodni sistemi,
CAD/CAM/CAE tehnologije, Virtuelni inženjering.

IMPLEMENTATION OF CONCURRENT ENGINEERING IN
INTEGRATED PRODUCTION SYSTEMS AND CERTAIN
EFFECTS OF APPLICATION

ABSTRACT
This work contains application display of concurrent engineering in production
systems. This type of organisation includes complete computer support in designing,
development and designing of process and vrtual engineering. This approach allows for a
number positive effekts and continuous improvement of all ellements in the process of
product designing and technology.
Key words: Concurrent engineering, Integrated production systems,
CAD/CAM/CAE technology, Virtual engineering.

1. UVOD
Savremeni uslovi privređivanja postavljaju veoma kompleksne zahteve
pred sve koji se bave projektovanjem, razvojem i izradom proizvoda. Stoga nije
čudo što se neprestano traga za što je moguće efikasnijim konceptima organizacije
koji bi maksimalno uspešno pretočili marketinške zahteve u konkurentne
inženjerske proizvode. Nesporno, da je ovaj put veoma kompleksan i da
podrazumeva organizacionu, materijalnu, kadrovsku i tehničko-tehnološku
podršku. Kao logična posledica ovakvih uslova nameće se neophodnim proces
potpune integracije razvojno-proizvodnih sistema i njihova inter-aktivna
povezanost. Prateći ovakve zahteve, danas se sve više radi na konceptu


1
Kompanija “Sloboda” A.D. Čačak,
2
Mašinski Fakultet Kragujevac, Kragujevac

3
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
34 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
konkurentnog inženjeringa koji je po svojoj strukturi, integrisanosti svojih
segmenata i snažnoj računarskoj podršci, najbliži ispunjenju zahtevanih uslova
realizacije jednog savremenog proizvodnog procesa.

2. OSNOVNI KONCEPT PRIMENE
Konkurentni inženjering je prevashodno takva organizacija koja
podrazumeva kompletnu povezanost svih segmenata koji su okupljeni oko dva
osnovna elementa projektovanja: projektovanja proizvoda i projektovanja procesa.
Jedna od najčešće pominjanih definicija jeste ona koju je prezentirao „Institut for
Defense Analysis“ i koja glasi: „Konkurentni inženjering je sistematski pristup
integrisanom projektovanju proizvoda i sa njima povezanih procesa, uključujući
proizvodnju i montažu.“ Ovo je prva definicija (datira iz 1986 godine); usledilo je
još puno raznih definicija, i za sve njih je slično da fokusiraju integrisanost i
primenu savremenih softverskih tehnologija, pre svega kroz CAD, CAM, CAE,
Virtuelni inženjering itd.
Osnovne elemente koji predstavljaju strukturu konkurentnog inženjeringa
čini čitav niz integrisanih aktivnosti vezanih pre svega za:
- fokus na korisnika i njegovo uključenje u proces,
- zajedničko korišćenje informacija uz stalno povećanje znanja,
- sistematski i integrisani pristup,
- konkurentni (paralelni) projektni timovi,
- primena savremenih softverskih alata
- kontinualno poboljšanje svih procesa u projektovanju itd.
U okviru ovog prikaza dat je šematski prikaz koncepta implementacije
konkurentnog inženjeringa sa međusobnim relacijama (slika 1). Od početne ideje
koja se snabdeva informacijama iz raznih izvora, marketinške službe, službe
istraživanja tržišta, spoljne informacije, sledi formiranje stručnih timova čije su
aktivnosti pre svega vezane za projektni i tehnološki biro, odnosno za
projektovanje proizvoda i projektovanje tehnoloških procesa. Već u ovoj fazi
imamo suštinsku razliku u odnosu na raniji, klasični sistem privređivanja, koji je
poznat kao sekvencijalni inženjering. U konceptu konkurentnog inženjeringa
neophodna je stalna komunikacija između ova dva biroa koja treba da rezultira
definisanim proizvodom, ali i kompletnom ocenom tehnologičnosti budućeg
proizvoda.
Tek posle prethodnih analiza sledi dalja aktivnost projektnog i tehnološkog
biroa uz pomoć odgovarajućih CAD/CAM softvera. Sistem kompletne računarske
integracije podrazumeva i niz inženjerskih poslova vezanih pre svega za sledeće
aktivnosti:
- CAE (Computer Aided Engineering)-Računarom podržano inženjerstvo,
- RP (Rapid Prototyping) – Brza izrada prototipova,
- RT (Rapid Tooling) - Brza izrada alata,
- RE (Reverse Engineering), - Reverzni inženjering,
- VE (Virtuel Engineering) - Virtuelni inženjering.


Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 35





































Slika 1: Koncept aktivnosti konkurentnog inženjeringa

Posle detaljnih procena stručnih timova, analiza i potrebnih simulacija
sledi konačno formiranje konstruktivne i tehnološke dokumentacije. Cilj ovakvog
pristupa jeste da se u što većoj meri preduprede svi mogući problemi koji se
odnose na kritična mesta radnog predmeta, alata i tehnološkog procesa.


Formiranje
timova
Projektni biro
- koncept proizvoda
Tehnološki biro
- ocena tehnologičnosti
Tehnologičnost
zadovoljava ?
I D E J A

- Marketing,
- Služba za
istraživanje
- Informacije
Projektni biro
CAD/CAM software
CAD-modul
Tehnološki biro
CAD/CAM software
CAM-modul
Simulacioni inženjering
CAD/CAM/CAE, RP/RT/RE, VR
Resultati
simulacije dobri
Konačna dokumentacija
36 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
3. PRAKTIČAN PRIMER SIMULACIJE
Primeri iz prakse verovatno najbolje i najupečatljivije pokazuju
opravdanost aplikacije savremenih tehnologija projektovanja.
Sledeći primer pokazuje tehnološke prednosti ove tehnologije u procesu
mašinske obrade deformacijom. Reč je o obradi višefaznim kombinovanim
istiskivanjem za dobijanje radnog predmeta prikazanog na slici 2. Tehnologija za
dobijanje ovog dela razvijena je u Kompaniji „Sloboda“ A.D. u Čačku, deo se
proizvodi u sklopu određene kooperacije, a materijal obratka jeste Č. 4120.


Slika 2: Izgled gotovog radnog predmeta

Dobijeni su tehnički crteži obratka po operacijama procesa i komponenti
alata, a zatim se izvršilo njihovo modeliranje u CAD modulu softvera „CATIA
V5.“ Na slici 3 prikazani su CAD modeli spoljašnjeg (drugog ojačavajućeg)
prstena (levo) i pritiskivača za I operaciju (desno).



Slika 3: CAD modeli prstena i pritiskivača
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 37
Kao simulacioni alat korišćen je komercijalni softver „Simufact forming“,
a svi elementi koji su CAD modelirani u „CATIA V5“, importovani su preko
„IGES“ formata u simulacioni softver. Sve softverske simulacije obavljene su kroz
FE analizu (metod konačnih elemenata), što, naravno pretpostavlja i unos
potrebnih ulaznih podataka. Ovi podaci se odnose pre svega na karakteristike
materijala, uslove podmazivanja u toku kontaktnog trenja i definisanje krive
tečenja materijala koja se opisuje odgovarajućim matematičkim modelom. Na slici
4 a, b i c, prikazane su inicijalne FE mreže za I operaciju, kao i FE mreža obratka
nakon simulacije I i II operacije u Simufct editoru. Softver je sposoban za
izvođenje „remeshinga“, odnosno regenerisanja FE mreže u zonama značajnih
deformacija.

Slika 4: Inicijalna FE mreža pripremka za I operaciju (levo), geometrija i FE mreža
obratka nakon I i II operacije (sredina i desno)

Kao rezultat izvedenih simulacija dobija se veoma precizna slika
odgovarajućih naponskih stanja. Prilikom montaže matrice i prstenova prvobitna
varijanta tehnologije je obuhvatala konstrukciju alata sa međusobnim zadorom
matrice i prvog prstena od 0,54 mm, a između prvog i drugog prstena 0,37 mm. U
Simufact softveru modeli matrice i prstenova dati su sa ovim veličinama zadora, pa
je modeliran proces montaže (Reinforcement) u odgovarajućem Simufact editoru.
Slika 5 prikazuje distribuciju radijalnog (X stress), obimnog (Y stress) i aksijalnog
(Z stress) napona u alatima u ovoj fazi ojačanja matrice pre I operacije istiskivanja.

38 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.


Slika 5: Distribucija radijalnih, obimnih i aksijalnih napona u alatu

Suština ovih simulacija jeste variranje napona pri promeni zadora. Tako
smo sa promenom zadora između matrice i prvog ojačavajućeg prstena na 0,45
mm, a između prvog i drugog prstena na 0.35 mm imali drugačiju (povoljniju)
distribuciju komponenata napona kako je to pokazano na slici 6. To je dovelo do
smanjenog prednaprezanja, a kao praktičnu korist imali smo povećanje
postojanosti ovih elemenata alata za 15 do 20%, što je sa stanovišta izrade velikih
serija veoma značajno.

Slika 6: Distribucija napona pri promeni zadora

Takođe, jedan od ciljeva ovih simulacija bila je procena bolje stabilnosti
procesa i veća dimenziona tačnost obratka. Za postizanje ovih parametara
simuliran je uticaj hoda pritiskivača u II operaciji istiskivanja na finalnu
dimenzionu tačnost obratka u III operaciji kombinovanog istiskivanja.
Simulacijom je utvrđeno da je skraćivanjem hoda pritiskivača od 2 mm u
drugoj operaciji istiskivanja stvorena veća rezerva materijala za III operaciju,
posebno na donjem delu gde se istiskuje unutrašnje ozubljenje. Sa ovakvim
izmenama mi kreiramo pravac optimizacije tehnoloških procesa, a kao ciljna
funkcija u ovom slučaju zahteva se tačnost obratka.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 39

Slika 7: Simulacija traženih dimenzionih veličina obratka

Sa predloženim skraćenjem hoda u II operaciji (od 2 mm), postigli smo
dubinu unutrašnjeg ozubljenja u III operaciji od 17,6 mm (umesto ranijih 16 mm),
što je tehnološki mnogo prihvatljivije. Na slici 7 prikazana je simulacija
karakterističnih dimenzija obratka nakon III operacije istiskivanja.

4. ZAKLJUČAK
Iz ovog kratkog prikaza jasno se vide pozitivni efekti virtuelnog
inženjeringa i njegov stvarni doprinos optimizaciji tehnoloških procesa. To je
zaista veoma moćan alat koji nam omogućava analizu proizvoda i procesa, kao i
neophodnih modifikacija, u virtuelnom (elektronskom) obliku. Ovakav način rada
znatno smanjuje troškove i skraćuje vreme, a sa druge strane povećava postojanost
alata i kvalitet proizvoda.

5. LITERATURA
[1] Erić M. D., Marković LJ.S.: Application some aspects concurrent
engineering in computer development products and manufacturing
process, 9th International Conference „Research and Development in
Mechanical Industry“ RaDMI 2009, 16-19 September 2009, Vrnjačka
Banja, Serbia.
[2] Mandić V., Tehnički izveštaj – Simulacija procesa višeoperacijskog
istiskivanja, CeVIP, Kragujevac, 2008.
[3] Mandić V., Virtuelni inženjering, Mašinski Fakultet u Kragujevcu,
Centar za Virtuelnu proizvodnju, 2007.
[4] Erić D., Marković S., Application Effects of Concurrent Engineering
in Computer Designing of Processes, Rad prihvaćen za Konferenciju
INFORMS Annual Meeting, San Diego U.S.A., October 11-14, 2009.
[5] Imlementing Concurrent Engineering in Small Companies, Marcel
Dekker Inc., New York 2002.
[6] Mandić V., Stefanović M., Forging Preform Design Using FEM
Simulation, Conf. Manufacturing and Management in 21
st
Century,
Ohrid 2004, Proceed. Pp. 290-298.





ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATIČKIH FILTERA U
TERMOELEKTRANAMA

Dragan Brajović
1
, Pera Grujičić
2
, Nemanja Stojanović
2
, Kovačević Aleksandar
2


REZIME
U radu je obrađena problematika rada elektrostatičkih filtera, koji su u širokoj
upotrebi u različitim industrijsko-tehnološkim procesima zbog mogućnosti efikasnog
izdvajanja čestica, kod vrlo visokih gasnih protoka, uz minimalan pad pritiska u dimnom
kanalu. Elektrofilteri nisu od presudnog značaja za rad termoelektrane. One, tehnički
gledano, mogu da funkiconišu i bez njih. Međutim, ako se pođe od podataka da se čak 22
odsto težine uglja koji ulazi u kotao ,,pogonskog goriva” po svakom proizvedenom kilovat-
času pretvara u leteći pepeo, sasvim je jasno da su blokovi bez ugrađenih filtera
nezamislivi. Rešenje do koga su došli domaći stručnjaci, praksa je pokazala, daje bolje
rezultate od filtera starijih generacija. Novi filteri ,,traže” manje čelika, dakle, jeftiniji su, a
vazduh ,,oslobađa” i onih najsitnijih zagađujućih čestica. Doprinos ovog rada se ogleda u
analizi opravdanosti korišćenja elektrostatičkih filtera u postizanju maksimalne efikasnosti
izdvajanja pepela uz najmanju moguću potrošnju električne energije i visoku pouzdanost.
Ključne reči: Emisione i taložne elektrode, impulsno napajanje, leteći pepeo.

THE ANALYSES OF THE FUNCTIONING OF THE
ELECTROSTATIC FILTERS IN THE STEAM POWER STATIONS

ABSTRACT
This paper elaborates on the issues of the functioning of the electrostatic filters
which are widely used in various industrial and technological processes because of the
possibility of the efficient separation of the particles in very high gas flow with the minimal
pressure drop in the furnace flue. Electric filters are not of crucial importance for the
functioning of the steam power station-one. Technically speaking, they can even function
without them. However, if we begin with the data stating that 22 percent of the coal weight
which goes into the ˝motor fuel˝ boiler is converted into flying ash for every kilowatt hour
(Kwh) that is produced, it is perfectly clear that the usage of the blocks without built-in
filters is unthinkable. As the praxis has shown, the solution which the experts have come
upon, gives better results than the older generations of filters. New filters ˝need˝ less steal,
so they are cheaper and they ˝free˝ the air even from the tiniest polluting particles.
Contribution of this work can be seen in the analysis of the reasonability of the electrostatic
filters use in reaching of maximum efficiency of ash separation with the least possible
waste of electricity and high reliability.
Key words: Emission, ion-selective electrode, pulsed power supply, flying ashes.
________________________
1
VŠTSS, Čačak
2
SŠ ,“17. septembar“, Lajkovac
42 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

1. UVOD
Elektro filteri koji su ugrađivani u blokove naših elektrana imaju
takozvano pedesetohercno rešenje za napajanje, a regulacija procesa filtera obavlja
se pomoću tiristora. Novo rešenje preduhitrilo je i evropsko zakonodavstvo. U
iščekivanju novih pravila koja će obuhvatiti i prečišćavanje najsitnijih zagađujućih
čestica, nazvanih PM 10, koje mogu da uđu u pluća i alveole i tako zamaraju imuni
sistem, razvila se nova generacija elektrofiltera kojom upravljamo naponom uz
korišćenje takozvanih IGBT tranzistora, koji se mogu uključivati i isključivati u
vremenu koje se meri mikrosekundama, a zatim se pristupilo i razvoju novog
visokofrekventnog napajanja posebno značajnog za rad elektrofiltera. Zahvaljujući
novom rešenju znatno brže može da se reaguje kada se pojavi električni luk, a
njegova energija je čak deset puta manja.
Elektrostatički filteri se sastoje iz sistema emisionih i taložnih elektroda.
Emisione elektrode mogu biti pravougaone žice, štapovi sa šiljcima ili nekog
drugog oblika koji će sadržati ispupčenja, dok su taložne elektrode ravne. Između
pomenutih elektroda dovodi se konstantni visoki jednosmerni napon, dok struja
dimnih gasova prolazi između njih. Na šiljcima emisione elektrode (ispupčenjima)
javlja se korona, vazduh se polako jonizuje i stvaraju se joni oba polariteta. Pri tom
su jedni privučeni od starane taložne elektrode a drugi od strane emisione. Joni
privučeni od strane talažne elektrode na putu do nje pune čestice letećeg pepela
naelektrisanjem.

1.1. Punjenje čestica naelektrisanjem
Pri prolasku kroz izdvajač, čestice dimnog gasa primaju naelektrisanje od
jona. Postoje dva mehanizma naelektrisanja čestica, i to su: naelektrisanje
električnim poljem i naelektrisanje difuzijom.
Prilikom punjenja električnim poljem, čestica prima naelektrisanja po
sledećoj formuli :










⋅ +

















+
=
t N eZ
t N eZ
e
Ed
n
i i
i i
r
π
π
ε
ε
1 4 2
3
2
(1.1.)
Gde su :
n - broj elementarnih naelektrisanja koje čestica primi,
ε - permitivnost,
E - električno polje,
e - elementarno naelektrisanje elektrona,
d - prečnik čestice,
1
Z - pokretljivost jona,
i
N - koncetracija jona,
t - vreme.

Difuziono punjenje čestice naelektrisanjem dato je formulom:
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 43







⎛ ⋅
+ =
kT
N e dc
e
dkT
n
i i
2
1 ln
2
2
2
π
(1.2.)
gde su:
k – Bolcmanova konstanta,
T – temperatura,
C
i


srednja termalna brzina jona;
Iz formule se vidi da punjenje čestice raste linearno sa veličinom iste, i da ne
postoji zasićenje tj. može se puniti do beskonačnosti, uistinu jako sporo
(logaritamska zavisnost).

Slika 1: Efikasnost izdvajanja u funkciji prečnika čestica

Difuziono punjenje je zbog sporijeg (linearnog) rasta naelektrisanja sa
veličinom čestice zato dominantno pri malim prečnicima čestica, najčešće ispod
0,1 μm dok je punjenje čestica poljem dominantno za čestice veće od 1 μm . U
oblasti između, oba mehanizma su izražena, pa je efikasnost tih čestica najmanja
(slika 1).
1.2. Pozitivna i negativna korona
Elektrostatički izdvajač može raditi i sa pozitivnom i sa negativnom
koronom. Ove dve korone se veoma razlikuju po svojstvima i mehanizmima
nastanka. Pozitivna korona ima niži napon proboja i samim tim slabije čisti vazduh
od čestica, dok negativna proizvodi više ozona koji je opasan po zdravlje – stupa u
reakciju sa svakom materijom, kao slobodni radikali, s tim što je mnogo opasniji.
Iz tih razloga pozitivna korona se koristi u kućnim uređajima za prečišćavanje
vazduha dok se negativna koristi u industriji.
44 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 2: Krive napon – struja za negativnu i pozitivnu koronu

2. KARAKTERISTIKE ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA
Elektrostatički izdvajači su u širokoj upotrebi u različitim industrijsko-
tehnološkim procesima zbog mogućnosti efikasnog izdvajanja čestica kod vrlo
visokih gasnih protoka uz minimalan pad pritiska u dimnom kanalu. Ključ
uspešnog rada izdvajača predstavlja njegovo energetsko napajanje koje bi moralo
da u izdvajaču obezbedi:
- maksimalno i moguće naelektrisanje čestica i
- uspostavljanje što je moguće jačeg električnog polja neposredno u blizini
kolektorskih elektroda.
Prema White-u, glavnu teoretsku vezu između efikasnosti izdvajanja i
električnog stanja u izdvajaču predstavlja brzina izdvajanja (migraciona brzina).
Ona se može predstaviti sledećim izrazom:

d
Q E K
k
⋅ ⋅ ⋅
⋅ ⋅
=
η π
ω
3
(1.3.)
gde su:
E - jačina električnog polja,
Q - opterećenje čestica,
η - viskozitet gasa,
d – prečnik čestica,
K – faktor zavistan od dielektrične konstante, K = f(ε).
Sam proces izdvajanja čestica u velikoj meri zavisi od hemijskog sastava
dimnog gasa, čije su karakteristike pre svega, zavisne od uglja - njegove toplotne
moći, vlage, sadržaja sumpora, itd. Kod kotlova koji sagorevaju sprašeni ugalj,
dimni gas sa česticama letećeg pepela predstavlja osnovni fluid koji se podvrgava
fizičkom procesu u prostoru između elektroda izdvajača.
Kakvo će biti izdavanje, zavisi od karakteristika dimnog gasa kao što su:
- hemijski sastav dimnog gasa,
- hemijski sastav letećeg pepela,
- jonizacione karakteristike dimnog gasa,
- električne karakteristike letećeg pepela (specifični otpor,
dielektična konstanta).
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 45
Pošto izdvajač predstavlja prostor u kome se odigrava jonizacija gasa, pri
čemu se uspostavlja struja korone, i to kako kroz međuelektrodni gasni prostor,
tako i kroz sloj nataloženog praha na kolektorskoj elektrodi, pretpostavka je da
jonizacione karakteristike dimnog gasa, specifična električna otpornost čestica i
specifična površina čestica predstavljaju ključne faktore u tehnologiji rada
izdvajača. Iako jako bitne, jonizacione karakteristike dimnog gasa uglavnom nisu
nepovoljne za rad izdvajača, što se ni u kom slučaju ne može reći za preostala dva
faktora.

2.1. Povratna korona
Ova pojava se, uglavnom, sreće kod postrojenja koje sagorevaju sprašeni
ugalj sa niskim sadržajem sumpora, zbog pojave pepela visoke specifične
električne otpornosti (slika 2).
Kako se čestice talože na kolektorskoj elektrodi, sloj nataloženog praha
postaje sve deblji, i u nekoj tački će pad napona preko ovog sloja dostići takvu
vrednost da dolazi do dielektričnih proboja unutar sloja praha. Ta pojava se naziva
povratna korona.
Povratna korona je suprotne polarnosti od primarne (željene) korone, i kao
rezultat toga dolazi do uspostavljanja jako lošeg elektrostatičkog ambijenta, koji
dalje dovodi do pojave povratne jonizacije i znatnog sniženja efikasnosti
izdvajanja.

Slika 3: Raspodela napona između elektroda kod visokootpornog pepela

Glavni negativni efekat povratne korone predstavlja proizvodnja jona
suprotnog polariteta od jona koje proizvodi emisiona elektroda. Ovi joni
rekombinacijom neutrališu jone potrebne za opterećenje čestica, i što je vrlo važno,
uvećavaju potrošnju električne energije.
Bez obzira na koji od prethodnih faktora ima dominantni uticaj (praksa
pokazuje da je to specifična otpornost letećeg pepela), njihov krajnji rezultat
implicitno je sadržan u funkciji koja predstavlja zavisnost struje elektrostatičkog
izdvajača od dovedenog (jednosmernog) visokog napona. Ova zavisnost poznata je
kao karakteristika napona struja (U-I), i predstavlja osnovnu karakteristiku
napajanja elektrostatičkog izdvajača.
46 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
2.2. U-I karakteristika elektrostatičkog izdvajača
Ova karakteristika, takozvana U-I kriva, predstavljena je na slici 4. Sa slike
se može primetiti napon pri kome počinje koronarno pražnjenje, počev od koga
struje korone približno eksponencijalno raste sa porastom napona. Pri nekom
visokom naponu (na slici obeleženo sa – preskok), električno polje postaje blisko
kritičnom polju i počinje varničenje. Stabilno koronarno pražnjenje leži između te
tačke i početka koronarnog pražnjenja, ali se najbolji efekti izdvajanja postižu kada
je napon blizak vrednosti prvobitnog napona (tačkasti deo krive na slici 4).


Slika 4: Naponsko-strujna karakteristika elektrostatičkog izdvajača

Slika 5. pokazuje efikasnost izdvajanja od napona, i može se primeniti
najbolji efekat izdvajanja pri naponu koji je veoma blizak probojnom.

Slika 5: Efikasnost izdvajanja elektrostatičkog izdvajača u funkciji napona

3. METODE NAPAJANJA ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA
Osnova svih energetskih napajanja elektrostatičkog izdvajača jeste da se u
međuelektrodnom prostoru, kroz koji prolazi dimni gas, opterećen česticama
letećeg pepela stvori što intenzivnije električno polje, odnosno, napon veoma
blizak probojnom naponu. Pošto je vrednost probojnog napona zavisna od
dielektričnih svojstava otpadnih gasova i sredine u samom filteru, koji se menja u
vremenu, probojni napon nema uvek istu vrednost. Ako se tome doda i variranje
pritiska i temperature, filter predstavlja jedno jako nelinearno opterećenje. Iz ovog
razloga, elektrostatički filteri se napajaju jednosmernim visokim naponom, koji se
podešava iz regulacionog ispravljača, kojim se ostvaruje rad na granici proboja.
Razvijeno je više metoda napajanja, odnosno, regulacije napona, od kojih su
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 47
najkarakterističniji napajanje automatskom regulacijom napona, konvencionalno
napajanje i rad u intermintentnom režimu.
Ključni parametar regulacije napona u elektrostatičkim izdvajačima
predstavlja ugao paljenja tiristora. Regulator napona određuje ovaj ugao za svaku
poluperiodu napona napajanja (svakih 10 ms), i mora dati preciznu vrednost u
zavisnosti od stanja unutar izdvajača.
Performanse svakog automatskog regulatora napona su blisko povezane sa
vrstom opreme koja se koristi za detekciju trenutnih vrednosti mernih električnih
veličina.
Vrsta signala koja se dovodi regulatoru i na osnovu kojih on određuje
stanje u izdvajaču, zavisi jedino od proizvođača opreme (regulatora) i njegovog
pristupa problematici, tako da, posledično, nije uvek ista. Evropljani, na primer,
imaju dugu tradiciju korišćenja vrednosti struje i napona unutar izdvajača
(sekundarnih veličina) koje dovode u regulator, dok su se u Americi doskora
koristile struje i naponi samo sa primarne strane, a tendencija je uvođenje i
sekundarnih veličina u automatski regulator.
Pored nabrojanih veličina, sve više se koristi i signal sa merača
neprozornosti (ekstinkcije) dimnih gasova na izlazu iz izdvajača. Ovaj uređaj može
dati veoma preciznu sliku o emisiji čestica neizdvojenih iz struje dimnog gasa, i
njegov signal se koristi za optimizaciju rada elektrostatičkih izdvajača u smislu
uštede energije.

Slika 6: Električna šema za impulsni rad preko impulsnog transformatora

U savremenim uređajima se, kao signal dovedeni regulatoru sa sekundarne
strane koriste (kako za regulaciju, tako i za monitoring):
- srednja vrednost napona u izdvajaču,
- vršna vrednost napona izdvajača,
- minimalna vrednost napona izdvajača
- srednja vrednost struje izdvajača.
U ranijim sistemima za automatsku regulaciju napona korišćene su srednje
vrednosti napona i struje, dok se savremenijim regulatorima sve češće dovode
minimalna i maksimalna vrednost napona u izdvajaču. Ovo je veoma značajno kod
48 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
izdvajača koji rade sa visokootpornim letećim pepelom, u cilju smanjenja efekta
povratne korone.
Signali koji se dovode sa primarne strane su:
- efektivna vrednost struje,
- efektivna vrednost napona,
- aktivna snaga ka transformatorsko-ispravljačkoj jedinici i
- prividna snaga ka transformatorsko-ispravljačkoj jedinici;
Na kraju, može se navesti da se poboljšano izdvajanje u slučaju impulsnog
napajanja postiže kombinacijom sledeća 4 efekta :
- bolje je punjenje čestica naelektrisanjem,
- električno polje u međuelektrodnom prostoru je jače,
- bolja je raspodela struje,
- bolja je mogućnost kontrole struje.
Jedna od mana dosadašnjih rešenja jeste spora reakcija upravljačkog
sistema kod pojave električnog luka koju nije bilo lako izvesti. Posledica su
oštećenja, stvaranje kratera na elektrodama koje uspešno mogu da izdvajaju pepeo
samo ako su ravne. Zato su do sada remonti morali da se rade često, a to je posao
gotovo identičan izradi novog filtera. Na drugoj strani, iako su ti prekidi po pravilu
kraći od sekunde, tokom njih filteri ne rade i u vazduh odlaze znatno veće količine
zagađujućih čestica. Zahvaljujući novom rešenju znatno brže može da se reaguje
kada se pojavi električni luk, a njegova energija je čak deset puta manja. To znači
deset puta manju eroziju elektroda i isto toliko kraću beznaponsku pauzu. Dakle,
skraćuje se interval u kome se intenzivno emituju zagađujuće materije. Takođe,
ovladalo se i tehnikom uz koju možemo da se približimo maksimalnom potrebnom
naponu i održavamo ga, bez premašivanja granice na kojoj dolazi do stvaranja
električnog luka zahvaljujući čemu ovaj sistem radi neprekidno za razliku od
pedesetohercnog, koji je tokom svakih 10 milisekundi aktivan svega 3-4
milisekunde. Na ovaj način se sa manjom površinom elektroda, odnosno manje
čelika postiže isti efekat čišćenja. Ušteda je oko 30 odsto. Umesto dve hiljade tona,
u naš filter je ugrađeno 1400 tona čelika.
Ono što bi sada valjalo uraditi jeste obezbediti uslove za proizvodnju
čeličih ploča novih elektrofiltera. Naime, nova tehnologija napajanja i upravljanja
filterom omogućuje da se ostvari tehnički i ekonomski optimum, ali se više od 90
odsto cene svake nove instalacije odnosi pre svega na čeličnu konstrukciju koja
nije tehnološki zahtevna, ali ipak vezuje najveći deo radne snage i finansijskih
sredstava.

4. KOMENTAR O RADU ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA
Redovnim uvidom u rad elektrostatičkih filtera (EF), se vrši
blagovremeno:
- registrovanje neispravnosti rada EF,
- utvrđivanje uzroka nastalog kvara i ispada sekcije EF, i
- utvrđivanje odstupanja parametara koji su bitni za rad
Praćenje rada EF pojedinih blokova se vrši u skladu sa Uputstvom za
lokalno i daljinsko upravljanje elektrostatičkim filterom, za odgovarajući blok, a
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 49
prate se sledeći parametri: struja i napon svake sekcije, temperatura gasa na ulazu i
izlazu EF, pritisak gasa na ulazu i izlazu EF, temperatura zidova svakog od
levkova sekcije, nivo pepela u levkovima, detekcija rada emisionih i taložnih
elektroda i slično.
U tabeli je dat pregled prosečnih dnevnih vrednosti masenih koncentracija
SO
2
, NOx(NO
2
), CO

i praškastih materija (PM), integralno za sve blokove. Obrada
podataka je urađena od strane Službe za kontrolu i zaštitu životne sredine, na
osnovu podataka čija se akvizicija vrši u komandnim salama blokova.
Iz datih rezultata merenja vidi se da je koncetracija na izlazu iz filtera
manja od 50 mg/m
3
a što je u skladu sa zahtevima propisa Evropske Unije, a
samim tim je i opravdana upotreba elektrostatičkih fitera u prečišćavanju izlaznih
gasova.

Tabela 1: Rezultati merenja ulaznih i izlaznih masenih koncentracija praškastih materijala

mg/m
3
Termoelektrana Broj
Bloka Rezultati merenja
dimnih gasova na
ulasku u filter
Rezultati merenja
dimnih gasova na
izlasku iz filtera
TENT-A 1
2
3
107
72
64
42.8
31.8
27.5
Srednja vrednost za EF 81 34.03

5. ZAKLJUČAK
Pooštravanje ekoloških standarda sa jedne strane i sve veća potreba za
električnom energijom sa druge strane su doveli do potrebe za razvojem i
primenom sve efikasnijih uređaja za prečišćavanje dimnih gasova koji nastaje
sagorevanjem uglja u termoelektranama. Pri tome racionalna upotreba energije i
povećanje energetske efikasnosti su postali ključni elementi energetske politike
velikog broja zemalja.
Za prečišćavanje velikih količina dimnih gasova najčešće se koriste
elektrofilteri. Pri projektovanju elektrofilterskih postrojenja potrebno je uzeti u
obzir i zahteve u pogledu zaštite životne sredine kao i zahteve u pogledu smanjenja
sopstvene potrošnje. Da bi se ispunili pomenuti zahtevi razvija se mnoštvo novih
rešenja kako po pitanju konstrukcije elektrofiltera i dimnih kanala, tako i po pitanju
opreme za napajanje, upravljanje i regulaciju. Elektrofilterska postrojenja su
znatno povećala svoju zapreminu, a uređaji koji upravljaju njima su proširili svoje
funkcije. Istovremeno se koriste napredniji algoritmi za upravljanje naponom i
pratećom opremom, kao i optimizacija potrošnje električne energije i efikasnost
čišćenja.
Osnovni zadatak koji se postavlja pred projektante elektroopreme na
elektro filterima je postizanje maksimalne efikasnosti izdvajanja pepela uz
najmanju moguću potrošnju električne energije i visoku pouzdanost.
50 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Razvoj opreme za elektrofiltere, kao i mnoge druge uređaje, prati razvoj
energetskih poluprovodničkih uređaja. Upotreba novih mikroprocesorskih
regulatora sa radnim režimima koji odgovaraju specifičnim problemima pepela,
naročito pepela visoke električne otpornosti (impulsno ili visokofrekventno
napajanje), dovode do poboljšanja performansi elektrofiltera. Poboljšanje
performansi elektrofiltera se postiže i optimizacijom i usklađivanjem rada različitih
sistema elektrofiltera kao npr. sistema za otresanje i režima rada regulatora napona,
tj. smanjenje napona u toku otresanja i ušteda utrošene električne energije.

6. LITERATURA
[1] Dimić V., Buha B., Ilić M.: Impulsno napajanje i njegova primena na
postojećim i novoinstaliranim elektrostatičkim izdvajačima,
Elektrotehnički institut ˝Nikola Tesla˝ Beograd 1990.
[2] Beachler, D. S. Jahnke, J.A. Joseph, G.T. Peterson, M. M.: Air
pollution control systems for selected industrijes, Air pollution
training, EPA 450-2-82-006,
[3] Cvetković I.: Analiza rada elektrostatičkih izdvajača, seminarski rad,
ETF Beograd,
[4] Parker K.: Elektrikal operation of elektrostatic precipitators, The
Instalacion of Elelctrical Engineers, London 2003,
[5] Davidson J. H.: Elektrostatic precipitators, Lektures, 2000.
[6] Vukosavić S.: Savremeni elektrostatički precipitatori, ETF, Beograd,
2003.
[7] Podaci sa internet stranica ˝Termoelektrana Kolubara A˝





POVEĆANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE
RELEJNE ZAŠTITE GENERATORA I BLOK
TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA

Dragan Brajović
1
, Branislavka Milošević
2
, Darijo Todorić
3
,
Duško Tanjević
4


REZIME
Dosadašnja zaštita generatora i blok transformatora izvedena je iz starije generacije
statičkih releja proizvodnje ,,Simens'' u TE "Gacko", a u TE "Pljevlja" proizvodnje
"Elektrosila" bivši SSSR i optimizirane su prema tadašnjim saznanjima. Rad obrađuje
rešenje ugradnje novih zaštita koje će doprineti stabilnom i sigurnom radu elektrana, a
ujedno odgovara i zahtevu za komunikacijom na više nivoa. U radu se obrađuje
problematika povećanja snage generatora sa konkretnim rezultatima u TE "Pljevlja" i u tom
cilju su izvršena toplotna ispitivanja generatora.
Ključne reči: releji, relejna zaštita, optimizacija, toplotna ispitivanja.

GENERATOR POWER INCREASE AND MODERN RELAY
PROTECTION OF GENERATORS AND BLOCK TRANSFORMERS
IN TERMOELECTRIC POWER PLANT

ABSTRACT
Current protection of generators and unit transformers has been constructed with
the older generation of static relays manufactured in ,,Simens’’ in "Gacko"; for those in TP
"Pljevlja" were manufactured in "Elektrosila", former Soviet Union and then optimized
according to the current practice. This paper elaborates solution of new ways of protection
that will assure stable and reliable power plants operation, and at the same time ensure
communication on many levels. After the main repair was conducted in January - February
2009 and 2010, thermal examinations of generators were made according to increase power
of TE "Pljevlja" with 210 KV to 218.5 KV. This paper deals with generator power increase
in TP "Pljevlja". Thermal examinations were made with respective results.
Keywords: relays relay protection, optimisation, thermal examination.

1. UVOD
Blok snage 300 MW u TE "Gacko", pušten je u pogon 1983. godine, dok
je TE "Pljevlja" blok snage 210 MW pušten u pogon 1982. godine. Razvodno
postrojenje 400 kV TE "Gacko" povezano je sa 400 kV i 110 kV mrežom, a

1
Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija,Čačak
2
Rudnik i TE "Gacko", Gacko
3
Bar-Kod DOO, Podgorica
4
Sekretarijat za urbanizam SO Pljevlja
52 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
razvodno postrojenje 220 kV TE "Pljevlja" povezano sa 220 kV mrežom. Ovaj
sistem konekcija u mreži predstavlja kvalitetnu vezu termoelektrana sa
elektroenergetskom mrežom jugoistočne Evrope. Njihova važnost za
elektroenergetske sisteme Republike Srpske i Crne Gore razlog je za celokupnu
modernizaciju sistema zaštite agregata. U prvoj fazi izgradnje u TE "Gacko" je
instalisan jedan generator snage 300MW, a u TE "Pljevlja" snage 210 MW.
Dosadašnja zaštita generatora i blok transformatora izvedena je starijom
generacijom statičkih releja proizvedenih u Simensu, odnosno Elektrosili za TE
"Pljevlja". Zbog starosti postojećih zaštita (ugrađene 1982. i 1983. godine) uočeno
je da neke zaštite gube karakteristike i dešava se da lažno odrađuju tj. isključe
generator i kada nema greške u sistemu. Nedostaci statičkih releja između ostalog
su to što oni zahtevaju pouzdane dodatne izvore za napajanje i potpunu galvansku
odvojenost od okoline, zatim ne mogu se u potpunosti realizovati bez
elektromehaničkih releja u izlaznim kolima. Uočljiv je i problem nabavke
rezervnih delova te se javlja potreba zamene starog sistema zaštite novim
savremenim i pouzdanim sa brzim reagovanjem. Tokom 2009. godine izvršen je
kapitalni remont glavne energetske opreme TE Pljevlja, pri čemu je izvršena
rekonstrukcija turbine u cilju povećanja snage elektrane. U okviru tih poslova bilo
je neophodno da se proveri da li generator ima dovoljno rezerve da podnese trajno
povećanje snage za cca 10 MW.
Nominalni parametri turbogeneratora (OB.S.460.247)
(Pri nominalnom pritisku i nominalnoj temperaturi rashladne sredine).
Prividna snaga, МVА.................................................................. 247
Aktivna snaga, MW..................................................................... 210
Faktor ......................................................................................... 0,85
Napon statora, kV.................................................................... 15 .75
Struja statora, А......................................................................... 9060
Frekvencija, Hz ............................................................................ 50
Frekvencija obrtanja ob/min...................................................... 3000
Program provera obuhvatio je ispitivanja generatora u stanju mirovanja,
ispitivanja na obrtajima i toplotna ispitivanja prilikom opterećivanja pri radu
elektrane na mreži.

1.1. Toplotna ispitivanja generatora u TE "Pljevlja"
Cilj sprovođenja toplotnih ispitivanja bio je: određivanje toplotnih
karakteristika aktivnih delova generatora, namotaja i gvožđa statora i namotaja
rotora, sa ocenom efektivnosti sistema hlađenja generatora u odnosu na zahteve
normativno-tehničke dokumentacije, određivanje dozvoljenih režima rada
generatora i sastavljanje tzv. karte opterećenja, u cilju ispitivanja mogućnosti
povećanja snage sa 210 MW na 218,5 MW. Metodika sprovođenja toplotnih
ispitivanja odgovara preporukama GOST 11828-86, RD34.45.309-92 i RdEO
0285-01. Električni parametri optrećenja generatora u režimu ispitivanja mereni su
postojećim stacionarnim instrumentima i dopunskim odgovarajućim kontrolnim
instrumentima klase tačnosti 0.5 i 0.2, sa istovremenim paralelnim zapisivanjem
izmerenog. Prilikom merenja regulacionih karakteristika, korišćeni su kontrolni
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 53
instrumenti za statorske veličine (priključeni su na odgovarajuće merne
transformatore, naponske merne transformatore 15,75 kV/√3/100 V/√3/100 V/3
klase tačnosti 0,5; strujne merne transformatore 10000 A/5A/5A klase tačnosti 0.5
i struje rotora - multivoltmetar i osciloskop 190B/C"FUKE", priključen na merni
šant 4000A, 75mV klase tačnosti 0.5 tip 75ŠSU3. Za merenje aktivne i reaktivne
snage generatora korišćena je tzv. Aronova sprega sa dva vatmetra mernog opsega
od 0-150V; od 0-5A klase tačnosti 0.2 "Iskra". Za tri faze struje statora korišćena
su tri ampermetra tipa D5054 ruske proizvodnje opsega merenja 0-5A, klase
tačnosti 0.1. Za merenje tri linijska napona statora korišćena su tri voltmetra tipa
E515 ruske proizvodnje opsega merenja od 0-150V klase tačnosti 0.5.

1.1.1. Određivanje pobudne struje i regulacionih karakteristika
Nominalne struje za pokretanje turbogeneratora u saglasnosti sa GOST
10169-77 određuje se metodom neposrednog opterećenja. Međutim, u TE Pljevlja
to je bilo nemoguće. Zbog toga su iskorišćena iskustva iz prakse proizvođača
opreme OAO “Silovie mašini“, odnosno preduzeća „Elektrosila“. Za vreme
ispitivanja na zagrevanje, određene su regulacione karakteristike za nekoliko
eksploatacionih vrednosti napona i nekoliko vrednosti faktora snage. U osnovi
obrade je grafičko-analitička metoda određivanja pobudne struje na osnovu
Potjeovog dijagrama.

1.1.2. Merenje temperature
Kontrolni instrumenti za merenje veličina rotora: za merenje struje rotora-
multi voltmetar priključen na stacionarni merni šant 4000A, 75mV; za merenje
pada napona na namotaju rotora-voltmetar priključen u trenutku merenja na
kontaktne prstenove rotora. Temperatura aktivnih elemenata statora (namotaja i
aktivnog gvožđa) i rashladnih medija (vodonika, destilata, vode kroz hladnjake
vodonika) generatora u toku rada registrovani su stacionarnim davačima
termokontrole – termometrom otpora i obrada rezultata se vrši u automatskom
sistemu merenja "Siemens" SPPA-T-3000 i štampani su na printeru sa
periodičnošću od 15 minuta.
Modul služi za pripremu, simulaciju, obradu i nadzor do 28 signala
termoelementa ili do 14 platinskih otpornih termometara (PT 100) prema DIN
IEC751. Modul sadrži sledeće funkcije:
· Mogućnost priključka do 14 otpornih termometara PT 100 u četverožičnoj
tehnici ili 28 termoelemenata (Typ J, Typ K i Typ L);
· Priprema i prilagođavanje mernih signala;
· Nadzor pretvarača;
· Nadzor mernih signala;
· Kod termoelemenata prema izboru čvrsta ili varijabilna temperatura
kompenzacija hladnog kraja;
· Kod termoelemenata merenje diferencijalne temperature;
· Izvor struje kod PT 100 otporan na prazni hod i preopterećenje, otporan na
kratki spoj protiv napona napajanja;
· Nadzor napajanja pretvarača kod PT 100;
54 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
· Oblikovanje do 4 granična signala po pretvaraču;
· Redundantna primena za povećanje raspoloživosti moguća.
Opšte toplotno stanje namotaja statora i efektivnost sistema vodenog
hlađenja pri normalnom hidrauličnom stanju sistema hlađenja procenjena su na
osnovu prirasta temperature destilata u namotaju statora u celini i njegovim
hidrauličnim otporom (odnosom promene pritiska destilata u namotaju i izmerenog
protoka). Za ocenu termičkog stanja hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata,
izračunata je razlika temperature primarnog hladnog medija (hladni vodonik i
hladnog destilata) i tempereature sekundarnog medija (voda na ulazu u hladnjake
vodonika i destilata: Δ(xg-xv) i Δ(xd-xv).

1.1.3. Obrada polaznih podataka i analiza rezultata
U ovom radu, obrada ulaznih podataka za toplotne karakteristike namotaja
statora vršena je po metodi koja je preporučena u RD.EO.0285-012 „Metodika
kontrole toplotnog stanja turbogeneratora tipa TVV-200-2A-UZ“. Karta
dozvoljenih opterećenja data je u saglasnosti sa preporukama RD 34.45.309-92.
Po krivim zagrevanja određene su najviše temperature aktivnih elemenata
generatora pri nominalnom i najviše dozvoljenom trajnom opterećenju, a pri
nominalnim temperaturama rashladnog destilata i vodonika.
Merenja su data tabelarno i grafički kao i osnovni rezultati ispitivanja
(najveće vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri maksimalnoj snazi) i
karta dozvoljenih opterećenja generatora.
Tabela 1: Polazni podaci za sastavljanje karte dozvoljenih opterećenja

Temperatura hladnog
vodonika,
0
C
Aktivna snaga, MW Struja statora, A cos ϕ
32 i niže 218,5 9423 0,85

Tabela 2: Najveće vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri Pmax=218,5MW i
cos ϕ=0,85
Temperatura,
0
C Naziv elementa
Najviša u radu Dozvoljena po NTD
namotaj rotora 105 115
namotaj statora 75 75
destilat na izlazu iz namotaja 65 85
aktivno gvožđe statora 70 105
topli vodonik u generatoru 60 75

U tabeli 2 date su vrednosti temperature namotaja rotora, namotaja statora,
destilata na izlazu iz namotaja, aktivnog gvožđa statora i toplog vodonika u
generatoru u procesu rada i dozvoljene temperature po NTD (normativna tehnička
dokumenta). Temperature svih izmerenih vrednosti su u dozvoljenim granicama.
Na osnovu izmerenih vrednosti data je karta dozvoljenih opterećenja namotaja
statora i rotora pri temperaturi hladnog vodonika od 20-47 ºC.

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 55
Tabela 3. Karta dozvoljenih opterećenja

dozvoljene struje (A) pri temperaturi hladnog
vodonika(
0
C)
namotaj napon
statora, kV
20-32 32-37 37-42 42-47
16,54 8995 8280 7385 6490
15,75 9425 8720 7775 6830
statora
14,96 9895 9150 8165 7175
15,75 2750 2590 2385 2185 rotora
14,96 i niže 2760 2595 2380 2170

2. ZAŠTITA GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA

2.1. Opasni radni režim sinhronog generatora
Generator može biti potpuno ispravan, ali zbog prilika u mreži koju
napaja, može biti doveden u opasan radni režim. U opasnim radnim režimima
izolacija ubrzano stari, te se oni ne mogu dopustiti. Opasni radni režimi su:
• strujna preopterećenja vezana sa preteranim zagrevanjem statorskog
namotaja;
• kratki spojevi u mreži koju napaja sinhroni generator;
• previsok napon statora generatora;
• nesimetrična opterećenja;
• gubitak sinhronizma, odnosno asinhroni rad.
Postoje i radni režimi koji su opasni više za turbinu nego za generator.
Takvi radni režimi su prelazak generatora u motorni režim i rad sa frekvencijom
različitom od nominalne. Zadatak zaštite generatora je da svojim delovanjem svedu
na minimum posledice nastalih kvarova, da upozori ili preduzme potrebne mere
pre nego što dođe do kvara zbog nedozvoljenog naprezanja generatora.

2.2 Mikroprocesorska generatorska zaštita u TE "Gacko" i
TE "Pljevlja"
Sinhroni generatori su skupi deo elektroenergetskog sistema. Posebna
pažnja se mora posvetiti sigurnosti delovanja zaštite. Ne sme se dozvoliti da
generator ni kratkotrajno ostane nezaštićen. Da bi se postigla visoka pouzdanost,
releji se mogu podeliti u dve grupe i to tako da svaka grupa pokriva potpunu zaštitu
generatora (u osnovnom ili rezervnom stepenu). Uzimanjem u obzir gore navedene
činjenice, stare zaštite zamenjene su sa novim, savremenijim, pouzdanijim
mikroprocesorskim sistemom zaštita proizvodnje ,,SIEMENS” generacije
,,SIPROTEC 4”. Primenom digitalnih releja zaštitne se funkcije ne menjaju, tj.
iste su kao i kod klasičnih releja za zaštitu generatora. Razlika je u tome što su
u digitalnim relejima zaštitne funkcije definisane preko programske podrške i jedan
digitalni uređaj može izvoditi više zaštitnih funkcija, zavisno od toga kako je
programiran. Takav relej omogućuje poboljšane algoritme za pojedinačne zaštite i
može se prilagođavati promeni radnih uslova. Važno je što se promene u pogonu
mogu registrovati u ranom stepenu razvoja i samim tim nedozvoljena stanja mogu
se izbeći u pojedinačnim slučajevima. Prednosti digitalne tehnologije su u tome što
56 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
svi digitalni zaštitni releji imaju mogućnost samonadzora, povećavaju
raspoloživost sistema, omogućuju povećanje vremenskih intervala između
održavanja, koja na taj način mogu biti bolje planirana. Ožičenje je reducirano
zbog činjenice da je funkcionalnost potpuno definisana programskom podrškom. U
kombinaciji sa komunikacijskim uređajima, digitalni releji nude prednost u
područjima procene podataka, zapisa događaja i samostalnog nadzora svih
jedinica. Digitalni releji omogućuju brzu i pouzdanu razmenu parametara, signala,
mernih vrednosti i informacija o okolnim uslovima, kao i mnogo bolju primarnu
procenu kvara. Sve gore navedene prednosti digitalne zaštite opravdavaju zamenu i
modernizaciju zaštitne opreme u termoelektranama "Gacko" i "Pljevlja".

2.3. Mikroprocesorski višefunkcionalni releji zaštite
Višenamenski numerički relej za zaštitu generatora tipa 7UM6225 je
predviđen za zaštitu manjih, srednjih i velikih generatora, te za tu namenu poseduje
sve potrebne zaštitne funkcije. Takođe je pogodan za zaštitu sinhronih i asinhronih
motora. Ugrađene su programabilne logičke funkcije (CFC) koje korisniku
omogućavaju izradu podešenja prema potrebama vlastitog sistema. Ovaj digitalni
višefunkcijski zaštitni relej opremljen je s mikroprocesorom visoke efikasnosti,
koji vrši kontinuiranu obradu svih mernih veličina 32-bitnim signal procesorom.
Sadrži poseban procesor za kontrolne i logičke funkcije. Svi zadaci kao što su
prikupljanje merenih vrednosti i izdavanje naredbi prekidačima te drugoj isklopnoj
opremi se procesiraju digitalno. Relej sadrži biblioteku zaštitnih funkcija,
programibilnu isklopnu logiku, programibilne binarne ulaze, izlaze, lokalnu
signalizaciju, samonadzor, ispitivanje kroz program, funkciju merenja, arhiviranje
događaja i zapisa kvarova, test funkcija. Funkcije zaštite, u biblioteci programske
podrške su sve zaštite potrebne za kvalitetno štićenje generatora i bloka. Relej ima
vlastitu funkciju samonadzora i samodijagnoze. Time se postiže stalna provera svih
komponenti samog releja, obavlja se nadzor delova sistema, jednosmernog
napajanja, te sekundarnih strujnih i naponskih krugova. Detektuju se neispravni
moduli u sklopovima, nemogućnost komunikacije itd. U slučaju dijagnoze kvara
zaštitnog releja, zaštita se blokira i signalizira se stanje kvara zaštite. Kod
digitalnih releja jednostavno je podešavanje putem ugrađene tastature ili putem
personalnog računara. Sve softverske i hardverske komponente se stalno nadziru.
Nepravilnosti se detektuju i signaliziraju, što značajno doprinosi poboljšanju zaštite
sistema. SIPROTEC4 7UT613 je diferencijalni zaštitni relej koji se upotrebljava
za brzu i selektivnu zaštitu od kratkih spojeva u transformatorima svih naponskih
nivoa, motorima i tačkama grananja (do tri odvoda). Upotrebljava se kod 2- i 3-
namotnih transformatora. Relej je namenjen i za zaštitu u jednofaznim sistemima
sa 16
2
/
3
Hz frekvencijom. Tehničke osobine: 32-bitni mikroprocesor; kompletna
digitalna obrada svih podataka, od ulaznih mernih veličina do odluke o isključenju
prekidača; potpuno galvansko odvajanje unutrašnjih procesorskih krugova od
mernih, kontrolnih i napojnih krugova sa oklopljenim analognim pretvaračima u
mernom krugu, modulima binarnih ulaza i izlaza te DC/DC pretvaračima;
neosetljivost na greške strujnih transformatora, prelazne pojave i smetnje; komplet
funkcija potrebnih za zaštitu transformatora i motora; prikaz mernih veličina na
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 57
displeju; jednostavno udešavanje preko ugrađene tastature ili putem personalnog
računara sa DIGSI 3; spremanje događaja, podataka o kvaru i talasnih oblika;
komunikacija sa centrom za nadzor optičkim kablom preko serijske veze; stalni
nadzor mernih veličina, ugrađenog sklopa i programske podrške.
Preko port-a na zadnjoj strani moguće je releje međusobno povezati te ih
povezati preko modema sa radnim mestom zaštitara. Tip protokola moguće je
naknadno menjati zamenom komunikacijskih kartica. Preko RS232 porta moguće
je povezati se na relej upotrebom DIGSI programskog paketa. Na taj način moguće
je jednostavno podešavanje i ispitivanje releja i proveravanje mernih veličina
prilikom puštanja u pogon ili kod redovnog periodičnog ispitivanja. Program
omogućava brzi pregled svih analognih i digitalnih ulaza/izlaza kao i njihove
konfiguracije pomoću matrice. Jednostavnim obeležavanjem kvadratića u matrici
moguće je povezivanje binarnih ulaza sa binarnim izlazima ili sa internim logičkim
funkcijama (CFC-Continous Function Chart). Strujni konektori na zadnjoj strani
releja imaju u sebi ugrađene kratkospojnike tako da je moguća zamena modula
unutar releja bez odspajanja ožičenja, prihvataju provodnik do preseka 4 mm
2
.
Naponski konektori prihvataju provodnik do 2,5 mm
2
. Konektore je moguće na
jednostavan način zameniti u slučaju oštećenja. Osim izvanrednih programskih
mogućnosti DIGSI sadrži i programski paket za analizu događaja SIGRA 4. CFC
omogućava definisanje novih logičkih blokova ili promenu predefinisanih PLC
blokova (Programmable Logic Controller). Programiranje je grafički podržano
tako da je omogućena jednostavna primena logičkih funkcija. Svi parametri iz U/I
matrice koji su pridruženi CFC funkciji mogu se upotrebiti u formiranju ulaza u
odabrane CFC blokove. Osim logičkih blokova na raspolaganju su i dodatni
vremenski članovi kao i dodatni merni članovi. Osim izvanrednih programskih
mogućnosti DIGSI sadrži i programski paket za analizu događaja SIGRA 4. Na
bazi izmerenih vrednosti u releju SIGRA računa efektivne vrednosti, harmonike,
impedanse, vektore, itd. Na raspolaganju su dva vremenska kursora za određivanje
vremenskih intervala unutar dijagrama kvara. Moguće je dodati i dijagram kvara sa
druge strane voda, te dijagrame vremenski sinhronizirati i sprovesti uporednu
analizu kvara.
Glavna prednost principa diferencijalne zaštite je trenutan isklop u slučaju
kratkog spoja na bilo kojoj tački unutar štićene zone. Posebna pažnja je posvećena
redundanciji funkcija zaštite generatora. Osiguranje visoke pouzdanosti i
raspoloživosti se postiže udvajanjem funkcije i preklapanjem zona štićenja.



58 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Tabela 4: Matrica zaštite delovanja
Matrica zaštita djelovanja
I
s
k
l
j
u
č
e
n
j
e

2
0
k
V

g
e
n
e
r
.


p
r
e
p
r
e
k
i
d
a
č
a

B
r
z
o

z
a
u
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

t
u
r
b
i
n
e

D
e
m
a
g
n
e
t
i
z
a
c
i
j
a


I
s
k
l
j
.

4
0
0
k
V

g
e
n
e
r
.

p
r
e
k
i
d
a
č
a

š
p
u
l
e

,
,
A
,
,

I
s
k
l
j
.
4
0
0
k
V

g
e
n
e
r
.

p
r
e
k
i
d
a
č
a

š
p
u
l
e

,
,
B
,
,

I
s
k
l
j
u
č
e
n
j
e


6
k
V


I
s
k
l
j
u
č
e
n
j
e

6
k
V


S
i
g
n
a
l
i
z
a
c
i
j
a

Diferencijalna zaštita generatora 876 x x x - - - - x
Zaštita od povratne energije 32R x x x - - - - x
Zaštita od gubitka pobude - 40 x x x - - - - x
Podfrekventa / nadfrekventna zaštita -81 x x x - - - - x
Zaštita od nesimetričnog opterećenja 46 x x x x x x x x
Podimpedantna zaštita 21 x x x x x x x x
Prenaponska zaštita 59 x x x - - - - x
90% zemljospojna zaštita namotaja statora-
59N/67GN
x x x - - - - x
Zaštita od međuzavojnih spojeva namot.
statora 50N/51G
x x x - - - - x
Zaštita od preopterećenja statorskih
namotaja 49
x x x - - - - x
100% zemljospojna zaštita namotaja statora
64G
x x x - - - - x
Zaštita od povratne energije 32R x x x - - - - x
Podfrekventna / nadfrekventna zaštita 81 x x x - - - - x
Prenaponska zaštita 59 x x x - - - - x
Zaštita od zemljospoja na 20kV
sabirnicam–SO50N/51G
x x x x x x x x
Diferencijalna zaštita transformatora 21T -
87T
x x x x x x x x
Prekostrujna zaštita 1RA - - - - - x - x
Prekostrujna zaštita 1RB, 6,3kV strana
transformatora 21T
- - - - - - x x
Diferencijalna zaštita bloka generat.-
transformatora 87T
x x x x x x x x
Prekostrujna zaštita na 20kV strani
transform. 21T-50/51
x x x x x x x x
Zaštita od zemljospoja u mreži – 50 1Ph x x x x x x x x
Zaštita kućišta transformatora 1GT x
Distantna zaštita bloka generator -
transformator - 21
x x x x x x x x
Zaštita rotora od preopterećenja x x x - - - - x
Zaštita od otkaza 20kV generatorskog
prekidača 50B F
x x x


Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 59
3. ZAKLJUČAK
Na osnovu toplotnih ispitivanja zaključuje se da generator TE „Pljevlja“
može da se trajno optereti sa 218,5 MW u nominalnim uslovima hlađenja.
Određene su vrednosti pobudne struje turbogeneratora za snagu P=218.5 MW sa
koeficijentom snage cosφ=0,85 pri varijacijama od nominalnog ± 5%. Pri
nominalnim vrednostima hladnog destilata 40
0
C i hladnog gasa 32
0
C, određene su
najveće vrednosti temperatura u radu aktivnih elemenata i agenasa za hlađenje
generatora (zaokružene na +1
0
C ). Sastavljena je karta opterećenja pri temperaturi
hladnog gasa (32.....47
0
C ) sa ograničenjima u vezi struje statora prema t.4.1 iz
NTD OBS.460.247 TO4. Dobijene vrednosti temperatura aktivnih elemenata
generatora i rashladne sredine odgovara zahtevima OBS.460.247 TO
„Turbogenerator sinhroni trofazni tipa TVV 200-2 A UZ“, Tehnički opisi
instrukcije za eksploataciju.
Turbogenerator može da se koristi u režimu opterećenja shodno fabričkim
instrukcijama za rad. Pri tome treba poštovati sledeće:
Maksimalne vrednosti temperature štapova namotaja statora su bliske
granično dozvoljenim vrednostima;
Razlika između najvećih i najmanjih vrednosti termodavača, koji mere
temperaturu namotaja statora ne prelazi 20
0
C.
U sledećem planskom remontu proveriti ispravnost termodavača otpora i
prekontrolisati temperature namotaja statora u žljebovima 36, 39 i 57.
Pronaći i otkloniti uzrok nestabilnih pokazatelja termodavača, u žljebovima N
0
N
0

15, 21, 35, 45, 46.
Za poboljšanje rada sistema vodenog hlađenja generatora postaviti merače
protoka rashladne vode i hladnjaka destilata , kao i hladnjaka vodonika.
Dopuniti sistem toplotne kontrole turbogeneratora podacima o temperaturi
rashladne vode na izlazu iz svakog hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata.
Mikroprocesorski višefunkcionalni releji generacije "SIPROTEC 4" su
releji nove generacije koji pružaju pored osnovne zaštitne funkcije i druge
mogućnosti. U tehničko-tehnološkom smislu su veoma kompatibilni sa uređajima
zaštite i upravljanja novih generacija, te imaju mogućnost dogradnje i nadgradnje u
sistemima zaštite elektroenergetskih pogona. Svaki sklop zaštite ima sopstvenu
funkciju samonadzora i samodijagnostike, što je bitna odlika ovih releja koja
značajno povećava sigurnost pogona. Time se postiže stalna provera svih
komponenti samog releja i detektuju neispravni moduli u sklopu. Integracija
zaštitnih i ostalih funkcija (merenje i upravljanje u realnom vremenu, nadzor,
registratori događaja i registratori poremećaja), sve u jednom uređaju racionališe
prostor, konstrukciju i troškove ožičenja. Merenja i prorada zaštita koji su
registrovani u relejima mogu se koristiti u sistemu lokalnog i daljinskog
upravljanja, ili se mogu modemskom vezom preneti do nadređenog centra
upravljanja. Zbog svega navedenog, novi sistem zaštita je u termoelektranama
"Gacko" i "Pljevlja" omogućio kontinuitet i stabilnost u radu, drastično smanjio
ispade iz elektroenergetskog sistema, ispunjenje godišnje proizvodnje i
energetskog bilansa.

60 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
4. LITERATURA
[1] Izvedbeni projekat, Zamjena generatorskih zaštita TE "Gacko“, Exor
Zagreb 2005.
[2] Ristanović Z.: Projekat TE "Pljevlja" modernizacija i adaptacija
relejne zaštite, SIEMENS DOO, Beograd 2009.
[3] Đurić M.: Tehnika zaštite u elektroenergetici, Beograd, 1998.
[4] Katalog: Numerical Protection Relays, SIEMENS AG, 2008.
[5] ГОСТ 533–85, Машины электрические вращающиеся,
Турбогенераторы, Издательство стандардтов, 1985.
[6] Методические указания по проведению испытаний генераторов
на нагревание, РД 34.45.309–92, ОРГРЭС Москва, 1993.
[7] А. И. Абрамов, В. И. Извенов, Н. А. Серихин:
Проектирование турбогенераторов, ВШ Москва, 1990.,
[8] Vukašinović S., Gačević D., Vemić M.: Mogućnosti povećanja snage u
TE "Pljevlja" Pljevlja, 2009.





AMM SISTEM ZA DALJINSKO OČITAVANJE
I UPRAVLJANJE BROJILIMA

Nedeljko Bubalo
1
, Šćepo Vujić
2
, Bane Đurđić
2
, Dragan Brajović
2


REZIME
U radu je prikazan višeslojni sistem za praćenje potrošnje električne energije na
distributivnom nivou. Prikazani sistem bi trebao da, osim daljinskog očitavanja brojila
potrošnje električne energije, obavlja i funkcije daljinskog podešenja i nadzora potrošnje
električne energije. Prikazani su rezultati mjerenja potrošnje električne energije pri
paralelnom radu elektronskih i indukcionih brojila, na jednom distributivnom trafo
području.
Ključne reči: električna energija, potrošnja, gubici, AMM sistem.

AMM SYSTEM FOR REMOTE SENSING AND CONTROLING OF
METERS

ABSTRACT
This paper deals with the multi-layered system for monitoring electricity
consumption at a distribution level. The presented system should perform, apart from the
remote sensing of electricity consumption, other functions related to remote adjustment and
control of electricity consumption. There are also the results of electricity consumption
metering during concurrent operation of electronic induction meters at a certain distribution
substation area.
Key words: electricity, consumption, losses, AMM system.

1. UVOD
U današnje vrijeme u svijetu se uočava rastuća potreba za poboljšanjem
usluga i povećanjem efikasnosti preduzeća za distribuciju električne energije. Teži
se uvođenju novih tehnologija u cilju automatizacije distributivnih sistema.
Početak razvoja novih tehnologija datira još od sredine 80-tih godina prošlog
vijeka kada su počela da se razvijaju prva elektronska brojila. Uporedo sa njihovim
razvojem slijedi i razvoj komunikacionih protokola koji omogućavaju lokalni i
daljinski pristup podacima i parametrima pohranjenim u brojilima. Sve ovo
predstavlja osnovu današnjeg AMM (Advanced Meter Management) sistema za
daljinsko očitanje i upravljanje brojilima. Ovaj sistem nalazi široku primjenu
naročito nakon deregulacije tržišta električne energije. Njegovom primjenom
smanjuju se mogućnosti ispada sitema a potrošači se mogu stimulisati na
racionalno korištenje el. energije.

1
MHE “Elektroprivreda RS”, Trebinje
2
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
62 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
2. OSNOVNE FUNKCIJE AMM SISTEMA I NJEGOVA
ARHITEKTURA
Osnovne funkcije sistema su: očitavanje, podešavanje i upravljanje i
aplikacijska podrška. Sve ove funkcije proizilaze iz arhitekture AMM sistema.

2.1. Osnovna AMM arhitektura
AMM (Advanced Meter Management) sistem je višeslojni sistem, koji se
sastoji od više funkcionalnih brojila električne energije, modema za komunikaciju,
koncentratora i kontrolnog centra, kao što je prikazano na Slici 2.1.
Brojilo je osnovni uređaj koji se koristi u AMM sistemu. U AMM sistemu
se smije koristiti samo statičko elektronsko brojilo. Osnovni zadatak brojila je da
obezbjedi sigurno i tačno mjerenje utrošene električne energije. Brojilo se sastoji
od sledećih logičkih cjelina: mjernog, upravljačko-memorijskog modula,
komunikacionih uređaja, te bistabilnih sklopki.
Mjerni sistemi su statičkog tipa. Svako brojilo mora imati toliko mjernih
sitema da se garantuje tačnost mjerenja protoka električne energije.
Upravljačko-memorijski modul je zadužen prvenstveno za proračunavanje
svih potrebnih veličina (snaga, energija, faktor snage...) iz digitalizovanih
vrijednost napona i struje, te za čuvanje ovih vrijednosti u registrima. Memorija
mora biti neizbrisiva tako da u slučaju nestanka napajanja neće doći do njenog
nestanka.
Komunikacioni modem je zadužen za komunikaciju brojila sa ostatkom
AMM sistema. On mora biti integrisan u kućištu brojila zbog poboljšane sigurnosti
cijelog sistema. Obično se upotrebljava PLC modem koji preko elektroenergetskog
voda šalje podatke koncentratorima.
Bistabilne sklopke služe za daljinsko isključenje i uključenje napajanja
potrošača, te su u funkciji limitatora za limitiranje maksimalne angožovane srednje
snage. Elektronska brojila imaju veliki broj funkcija.
Neke od osnovnih funkcija koje imaju ova brojila su:
- nadzor kvaliteta isporučene električne energije koji se karakteriše kroz
registrovanje maksimalne i minimalne vrijednosti napona, varijacija napona,
maksimalne struje, prekida napajanja, kao i registrovanje prenapona i podnapona.
Izlazak bilo kojeg parametra koji određuje kvalitet isporučene energije izvan
definisanih granica aktivira alarm narušavanja kvaliteta u kontrolnom centru;
- proračunavanje utrošene aktivne i reaktivne energije;
- proračuvanje dijagrama opterećenja;
- mogućnost daljinskog parametriranja tarifa i
- daljinsko upravljanje bistabilnim sklopkama.
Najčešće korišćena brojila za komercijalne korisnike su: ST100, ST300,
ST400. Opšte tehničke karakteristike ovih brojila su: nazivni napon 3x230/400 V,
naponski opseg 0,8 U
n
-1,5 U
n
, nazivna frekvencija 50 Hz, nominalna/maksimalna
struja (direktna veza) 5/60 A ili 5/120 A, klasa tačnosti za mjerenje aktivne
energije je 1, za mjerenje reaktivne energije 2 ili 3.
AMM sistem će biti dizajniran tako da za komunikacije od brojila do
koncentratora preferira korišćenje elektroenergetskih vodova i PLC komunikaciju
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 63
u standardnom opsegu prenosa 3-148,5 kHz. Preporučuje se korišćenje opsega “A“
(9-95 kHz) da bi se obezbjedila sigurnost komunikacije. Svako brojilo mora biti
opremljeno odgovarajućim komukacionim interfejsom zbog komunikacije sa
koncentratorom.
Koncetrator se nalazi u trafostanici ili nekom drugom mjestu zavisno od
arhitekture AMM sistema. Služiće kao pristupna tačka za komunikaciju između
centralnog računarskog sistema i brojila. Sastoji se od sledećih cjelina:
memorijsko-upravljačkog modula, komunikacionog modula prema centralnom
računarskom sistemu i komunikacionog modula prema brojilu. Memorijsko-
upravljački modul je zadužen za skladištenje podataka dobijenih od brojila. Ovaj
modul mora voditi evidenciju uspješnosti komunikacije sa svakim brojilom
pojedinačno. U upravljačkoj logici postoji algoritam koji češće poziva brojila sa
kojima je komunikacija lošija. Od koncentratora do brojila podaci se šalju preko
PLC modema koji koristi S-FSK modulaciju signala koji se šalje preko
niskonaponeske mreže, a sa druge strane do centralnog računarskog sistema podaci
se najčešće šalju telekomunikacionom mrežom na bazi GSM/GPRS.
Centralni računarski sistem ima zadatak da prikuplja sve raspoložive
podatke, da ih obrađuje i distribuira preko lokalne mreže preduzeća. Ovi podaci će
se prvenstveno koristiti za izradu računa za utrošenu električnu energiju. Ovaj
sistem se sastoji od: servera za skladištenje i obradu podataka, opreme za
neprekidno napajanje, komunikacione opreme i softvera AMM sistema.
























64 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.



Slika 2.1. Šema AMM sistema za potrošačka područja



Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 65

2.2. Funkcionalnosti AMM sistema
AMM sistem, kao korisnik softvera nudi slijedeće funkcionalnosti:
- daljinsko očitavanje;
- memorisanje izmjerenih veličina;
- promjena tarifnog plana;
- evidencija događaja na mjernom mjestu;
- limitacija snage;
- praćenje kvaliteta napona;
- harmonijska izobličenja;
- bilans enegije;
- profil opterećenja.

2.3. Prednosti AMM sistema
Koristeći širok spektar funkcionalnosti AMM sistema distributeri energije
su u poziciji da ostvare značajnu prednost na polju efikasnosti poslovanja.
Neke od prednosti koje nudi sistem su:
- smanjenje troškova;
- unapređenje korisničkih usluga;
- ušteda enegrije;
- detekcija gubitaka,
- redukcija krađe energije;
- povećanje naplativosti;
- povećana sigurnost podataka;
- unapređenje finansijskog poslovanja.

3. ANALIZA PRIMJENE AMM SISTEMA U JEDNOM TRAFO
PODRUČJU
Sve prethodno navedene prednosti i funkcionalnosti AMM sistema u
odnosu na stara indukciona brojila su dobar uslov da distributivna preduzeća krenu
u njihovu implementaciju. Za opravdanost ugradnje ovog sistema napravljena je
analiza dobiti u jednom trafo području nakon ugradnje AMM sistema.
Trafo područje se nalazi u Elektrodistribuciji Bijeljina, a jedno je od prvih
koje je pušteno u rad. Radi omogućavanja analize paralelno sa radom
multifunkcionalnih elektronskih brojila potrošnja je mjerena i preko indukcionih
brojila. Mjerna mjesta su postavljena u dvorište porodičnih kuća, a od njih se
kupac napaja podzemnim kablovskim vodom, kao što je prikazano na Slici 3.1.


66 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.


Slika 3.1. Topologija sistema

Na uvid je data tabela očitane potrošnje električne energije sa indukcionih
brojila, kao i energiju koja je očitana preko AMM sistema za dio potrošača sa tog
trafo područja.















T
a
b
e
l
a

3
.
1
.

P
r
i
k
a
z

i
z
m
j
e
r
e
n
e

e
n
e
r
g
i
j
e

n
a

t
r
a
f
o

p
o
d
r
u
č
j
u



M
i
k
r
o
e
l
e
k
t
r
o
n
i
k
a

S
t
a
r
o

b
r
o
j
i
l
o

U
k
u
p
n
o

R
a
z
l
i
k
a


P
o
t
.

B
r
o
j

P
o
č
e
t
n
o

Z
a
v
r
š
n
o

R
a
z
l
i
k
a

P
r
o
i
z
v
.
T
i
p

P
o
č
e
t
n
o

Z
a
v
r
š
n
o

R
a
z
l
i
k
a

R
a
z
l
i
k
a

k
W
h
%



V
T

N
T

V
T

N
T

V
T

N
T



V
T

N
T

V
T

N
T

V
T

N
T





1

3
6
0
0
0

2
3
0

1
8
2

1
2
3
8
9

8
2
4

1
2
1
5
9
6
4
2

I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

1
6
0

7
3
3
6
9
1
2
9
8
2

7
3
3
6
9

1
2
8
2
2
0

-
6
6
3

6
4
2

-
2
1

-
0
.
1
6

2

3
7
0
0
9

3
0
3

2
6
7

1
1
8
1
1

6
7
0
5

1
1
5
0
8
6
4
3
8
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

9
2
1
2
3
1
9
9
4
2
1
1
0
1
1
4

1
9
9
4
2

1
7
9
9
1
0

-
6
4
8
3
6
4
8
3
-
4
5

-
0
.
2
5

3

3
8
0
0
1

4
2
5

4
2
1

1
1
7
2
6

6
0
1

1
1
3
0
1
1
8
0

I
s
k
r
a

T
3
1
0
F

2
3
8
5
3
2

3
5
8
2
9

2

1
1
9
7
6
0

6
7
5

1
8
0

-
4
9
5

-
4
.
1
3

4

3
9
0
0
0

6
5
4

4
8
8

1
4
1
5
7

7
8
2

1
3
5
0
3
2
9
4

I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

7
9
4
5
0
4
5
6
1
2
9
3
8
2
9

4
5
6
1
2

1
4
3
7
9
0

-
8
7
6

2
9
4

-
5
8
2

-
4
.
0
5

5

4
0
0
0
3

5
7
3

5
4
9

1
4
4
9
3

7
9
5

1
3
9
2
0
2
4
6

I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

8
3
5
0
3
6
3
9
2
3
9
9
7
0
9

6
3
9
2
3

1
6
2
0
6
0

-
2
2
8
6
2
4
6

-
2
0
4
0

-
1
2
.
5
9
6

4
2
0
0
5

2
2
4
6

2
0
9
4

1
2
5
0
9

6
0
7
2

1
0
2
6
3
3
9
7
8
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

2
5
5
4
2
4
8
3
0
7
3
9
6
8
4

4
8
3
0
7

1
4
1
4
2
0

-
3
8
7
9
3
9
7
8
9
9

0
.
7
0

7

4
4
0
7

1
8
2
4

1
6
5
4

8
8
6
8

8
0
2
3

7
0
4
4

6
3
6
9
I
s
k
r
a

T
2
9
C
D
U
7
1
7
2
5
4
1
3
5
5
8
5
5
4
6

4
1
3
5
5

1
3
8
2
1
0

-
6
7
7
7
6
3
6
9
-
4
0
8

-
2
.
9
5

8

4
6
0
0
4

2
9
3

4
6
0

1
0
4
3
3

9
4
2
4

1
0
1
4
0
8
9
6
4
I
s
k
r
a

T
3
1
0
F

4
1
7
6
4
4
5
5
3

5
9
7
3
1

4
5
5
3

1
7
9
6
7
0

-
7
8
2
7
8
9
6
4
1
1
3
7

6
.
3
3

9

4
7
0
0
2

3
9
1

5
0
6

8
1
3
4

8
6
2
1

7
7
4
3

8
1
1
5
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

8
4
0
6

1
0
5
1
5
1
8
9
9
0

1
0
5
1
5

1
0
5
8
4
0

-
2
8
4
1
8
1
1
5
5
2
7
4

4
9
.
8
3
1
0

4
9
0
0
7

1
2
1

1
5
6

1
7
0
2

1
5
6
3

1
5
8
1

1
4
0
7
I
s
k
r
a

T
2
2
C
D

6
2
6
7
3
9
7
0
4
1
6
3
9
3
9

9
8
8
3
5

1
2
6
6

1
7
9
4
3
1
5

-
3
8
7

-
7
2

-
2
.
3
5

1
1

5
1
0
0
7

1
9
8

2
6
0

1
2
5
5
2

1
0
0
7
0

1
2
3
5
4
9
8
1
0
M
E

T
E
B
1
0
A

7
7
8
3
5
8
5
7
1
1
9
0
4
6
2

9
5
7
1
0

1
2
6
2
7
9
9
9
9
-
2
7
3

-
1
8
9

-
4
6
2

-
2
.
0
4


68 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Iz Tabele 3.1. vidi se razlika izmjerene električne energije pomoću
indukcionih brojila i elektronskih brojila. Najuočljivija razlika u izmjerenoj
energiji je kod kupca sa brojem brojila 47002, tj. otkrivena je neovlašćena
potrošnja ili pogrešno mjerenje na štetu distirubucije.
Na taj način je spriječena neovlašćena potrošnja, koja bi primjenom
indukcionih brojila bila smještena u komercijalne gubitke, a samim tim i u
obračunske gubitke. Izvršena je analiza gubitaka za cijelo potrošačko područje i
vemenski period od jedne godine, što je prikazano u Tabeli 3.2.


2009. 2010.

28.37% 3.87%
29.16% 3.65%
31.19%
9.33%
Period povezivanja
sistema
1.41%
1.57%
3.26%
3.42%
3.80%
3.91%


Period koji je
obuhvaćen analizom

Za posljednjih 6
mjeseci 3.22%

10.65% 3.76%

Tabela 3.2. Gubici u procentima

Iz tabele 3.2. vidimo da su gubici na nivou mjeseca znatno smanjeni otkad
je počeo sa radom AMM sistem na ovom području.
To govori da će biti smanjeni ukupni gubici na nivou godine, a samim tim
povećana finansijska dobit distributivnog preduzeća. Uzimamo u obzir i troškove
očitanja brojila, koji su isto znatno smanjeni od momenta rada AMM sistema, kao
i troškovi radnika koji bi unosili prikupljene podatke. Ovo govori da će se s
ovakvim finansijskim učinkom sistem veoma brzo otplatiti.

4. ZAKLJUČAK
U ovom radu je prikazan višeslojni sistem za praćenje potrošnje električne
energije na distributivnom nivou. Ovaj će sistem svojim širokim sprektrom
funkcionalnosti zasigurno dovesti do efikasnog poslovanja distributivnih
preduzeća. U tom cilju značajno je pomenuti da sistem prevenstveno mora da
ukaže na kvalitet napona koji karakteriše kvalitet električne energije, što je bitno
za portošača. Značajno doprinosi smanjenju gubitaka nastalih iz neovlašćene
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 69
potrošnje ili nekih drugih sličnih razloga. To je pokazala navedena analiza, kao i
znatno smanjenje troškova oko prikupljanja podataka.
Sve ovo ukazuje da će AMM sistem u budućnosti biti sve više
implementaran.

5. LITERATURA
[1] EN50065-1; Ceneles; Genevre, July 1993, Signaling on low – voltage
electrical installations in the frequency vange 3kHz to 148,5 kHz
[2] Vujičić I., Gospić N., Rajaković N.: Topologija širokopojasnih PLC
mreža za pristup realizovanih na elektroenergetskim distributivnim
mrežama niskog napona, Telfor, 2007
[3] Jurilj K.: Tehnička rješenja sistema daljinskog očitavanja mjernih
uređaja, Rijeka, Januar, 2005
[4] Lukić M.: Analiza ugradnje AMM sistema na jedno distributivno
transformatorsko područje, Banja Luka, Maj, 2009





PRIMENA SAVREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD
IZBORA OPTIMALNOG REŠENJA U OSVETLJENJU
UMETNIČKIH GALEREIJA

Dragan Brajović
1
, Nedeljko Munjas
2


REZIME
Rad obrađuje aktuelnu problematiku kod izbora optimalnih rešenja u osvetljenju
umetničkih galereija sa aspekta opšteg osvetljenja, kao i pojedinačnog osvetljenja
eksponata. U analizi problema koriste se savremeni programski paketi kojima se razmatra
niz parametara od bitnog značaja za dobijanje kvalitetnog utiska kod posmatrača, posebno
sa aspekta boja. Posebna pažnja se posvećuje izboru odgovarajućeg izvora svetlosti kroz
posebnu analizu. U radu se prikazuju rezultati primenom odgovarajućih softvera u
teorijskoj analizi, upoređuju se sa merenjima izvršenim na konkretnom primeru jedne
umetničke galerije i izvode odgovarajući zaključci. Takođe se daju aktuelna rešenja
električnih instalacija napajanja, protivpožarnih, protivprovalnih, video nadzora, računara,
telefona i video bimova u galerijskim prostorima.
Ključne reči: svetlost, boja, reprodukcija boje, softver, projektovanje.

THE APPLICATION OF MODERN SOFTWARE BUNDLES WHEN
CHOOSING THE OPTIMAL SOLUTION FOR ART GALLERIES
LIGHTING

ABSTRACT
The paper deals with current problems in the selection of the optimal solutions in
art galleries lighting in terms of general lighting and individual lighting while illuminating
the works of art. In the analysis of the problem modern software bundles are used, which
discuss a number of parameters of essential importance for a qualitative impressions of
observers, especially in terms of color. Particalar attention is paid to the selection of the
appropriate light sources through a separate analysis. The paper presents the results
achieved by using an appropriate software in the theoretical analysis, and compared with
the measurments on an example of an art gallery and with appropriate conclusions. Also,
in the paper are given actual solutions of electric power installation of fire, intruder and
video surveilance and computer, telephone and video projector installations in art galleries.
Kee words: light, color, reproduction of colour, software, projecting.

1. UVOD
Za mnoge umetnike umetnost i osvetljenje su jednaki po značaju. Ukratko,
osvetljenje je kritično kada se spoji sa lepom umetnošću, pa čak i neznatna razlika

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
2
Atelje Mega Art, Čačak

72 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
u smeru ili vrsti (fluorescentno, inkadesentno, halogeno, prirodno itd.) osvetljenja
može napraviti veliku razliku. Kao i sve drugo, umetnost osvetljenja je kompromis
jer treba pomiriti boje sa slika i boje izvora svetlosti. Primera radi jedna ista
Rembrantova slika izgleda drugačije ako se osvetli različitim izvorima svetlosti u
različitim galerijama. Mnogi umetnici su obučavani u umetničkim školama koje su
preplavljene prirodnim osvetljenjem, pa je tako i odgovor prirodno svetlo. Mnogi
veruju da je dnevna svetlost najbolja vrsta osvetljenja za umetnička dela i dodaće
da umetnost najbolje izgleda na dnevnom svetlu. Ovde nema jednostavnog
odgovora, umetnost nije jednostavna. U svakom slučaju, prirodno svetlo je teško
kontrolisati, uopšteno govoreći. Ovo stvara veliki problem za umetnička dela,
posebno za slike i radove na papiru. Infracrveni i ultraljubičasti (UV) zraci iz
optičkog dela spektra mogu da oštete umetnička dela. UV zraci su tako štetni da
mogu vremenom da izblede radove na papiru, posebno pastele, otiske, fotografije i
akvarele. Takođe, tekstil će takođe izbledeti na prirodnoj svetlosti u roku od samo
nekoliko meseci.
Umetničke galerije imaju vrlo specifične zahteve kada se radi o njihovom
osvetljavanju. Za razliku od većine prostorija koje zahtevaju finu ravnotežu
tačkastog, usmerenog i ambijentalnog osvetljenja, umetničke galerije se uglavnom
oslanjaju na usmereno osvetljenje, kako bi istakle izloženo umetničko delo. Dok
ambijentalno svetlo postavljate da bude jednostavno, uglavnom treba da se
usmerite na dobijanje akcentovanog osvetljenja potrebnog za aktuelno umetničko
delo u prostoriji.

2.1. Faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja
Razvoj svetlosne tehnike doveo je do toga da naši postojeći standardi u
oblasti osvetljenja ne prate savremenu svetlo-tehničku praksu. Faktori kvaliteta
unutrašnjeg osvetljenja sa veštačkim osvetljenjem su :
- nivo osvetljenosti
- ravnomernost osvetljenosti
- raspodela sjajnosti
- ograničenje blještanja
- smer upada svetlosti
- klima boja
- ograničenje stroboskopskog efekta

2.2. Oko, svetlost i boje
Rani rad koji se dotakao relacije između svetlosnih nivoa i temperature
boje vodio je Krojtof. On je osmislio dijagram koji je definisao region visokih i
niskih nivoa osvetljenja za paletu temperatura boje koje su smatrane «prijatnim»
za brojne posmatrače. Krojthof je snabdeo projektanta osvetljenja ohrabrujućim
konceptom koji je izdržao probu vremena jer je koristio samo Sunce i
inkadesentne izvore svetlosti, koji su proizvodili najčistiji mogući spektralni sastav
za njegovu studiju. Dalja unapređenja Krojtofove krive su u poslednje vreme
načinjena od strane Weintraub etal. korišćenjem SoLux i sistema osvetljenja
korišćenih u Nacionalnoj umetničkoj galeriji. Dakle, šta uzrokuje promenu
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 73
percepcije boje? Deo odgovora leži u nivou uslova osvetljenosti napolju, unutra i
načinu na koji ljudsko oko funkcioniše pod ovim veoma različitim uslovima
osvetljenja. Svetlosni nivoi koji proizvode spoljno, unutrašnje i muzejsko
osvetljenje razlikuju se u svakom slučaju.
Kako bi odgovorila ovim promenama, dužica, na ulazu u ljudsko oko je
tako dizajnirana da se brzo skuplja i širi. Širenjem i skupljanjem dužica kontroliše
količinu svetlosti koja napada retinu.

Tabela 1: Na osnovu Krojtofove krive, svetlost izvora treba da se koristi pod sledećim
smernicama

Temperatura boje Fotokandela Luks
3500K 18-200 194-2,153
4100K 22-1500 240-16,147
4700K 27-5000 290-50,000
5000K 40-5000 430-50,000

Retina poseduje štapiće i čepiće koji su zaduženi za vid. Količina svetlosti
koja se propušta na retinu je proporcionalna kvadratu prečnika zenice. Ako se
zenica udvostruči po veličini, količina ulazne svetlosti u oko povećava se sa
faktorom 4. Dužica se može proširiti do 8 mm u prigušenom osvetljenju i skupiti
na 2 mm u blještavom svetlu. Ovaj faktor 4 promene prečnika dužice odgovara 16-
strukoj promeni sjajnosti na retini, međutim faktor promene svetlosnog nivoa od
muzejskog do sunčanog spoljnog prostora u Ročesteru je 680 puta. Dodatni faktor
svetlosnog nivoa od 42,5 koji dužica ne može da koriguje vodi dinamičkoj
međuigri između dva svetlosna receptora, štapića i čepića. Postoji približno oko 6
miliona čepića i sto devetnaest miliona štapića pomešanih neodređeno preko
površine retine. Čepići, koji su prvenstveno locirani u centru retine u predelu
nazvanom Fovea dostižu vrhunac na 555 nm (zelena regija). Sve do nedavno,
čepićima je pripisivana moć viđenja boje. Štapići, čiji nivo odziva je na vrhuncu
na 508 nm (plava regija) su tradicionalno bili povezivani sa mogućnošću noćnog
vida. Međusobni uticaj između dužice, štapića i čvorića daje zadovoljavajuće
objašnjenje našem zapažanju da ljudi karakterišu direktno sunčano svetlo kao
“belo“, a kažu da 4700 K na niskim nivoima osvetljenja “izgleda pomalo
plavičasto“.

2.3. Ključ uspešnog projektovanja osvetljenja u galerijama
Da li postoji „ključ“ uspešnog projektovanja osvetljenja u
galerijama? Smatram da ga je teško ostvariti, ali postoje principi kojih se
treba pridržavati, a tada se procenat uspešnosti jako povećava. Potrebno je
definisati tip osvetljenja uvažavajući sledeće:

74 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
2.3.1. Opšte osvetljenje
Projektujte svoje izložbene prostore tako da se svetlosni nivoi polako
smanjuju u smeru kretanja posetilaca kroz prostor. Ovo će ljudskom oku dati
vremena da se prilagodi smanjenoj osvetljenosti. Na primer, posetilac može ući u
predvorje sa 500 lx, kretati se kroz glavni deo postavke izložbenog prostora sa
200lx i konačno do izloženih rukopisa na 50 lx. Uglavnom se za ovo osvetljenje
biraju svetiljke tipa (Downlighter sa metalhalogenom izvorom svetlosti, opal
belim staklom sa indeksom reprodukcije Ra=80-100). Pri projektovanju opšteg
osvetljenja mora se paziti da daunlajteri ne smeju osvetljavati zidove niti druge
površine gde su eksponati, obično sa malim upadnim uglom do 20
0
, a sve to zavisi
od zadatih „čistih” površina.

2.3.2. Osvetljenje eksponata
Projektovanje osvetljenja za eksponate mora da zadovolji više uslova i to:
najvažniji uslov da svetlost ne sme oštetiti izloženi eksponat.
Svi smo bili svedoci posledica oštećenja koja prouzrokuje svetlost, ne
samo na predmetima iz postavki kolekcija, već i na nama samima (ne treba puno
vremena da se izgori na suncu). Svetlost se može razložiti u spektar različitih
svetlosnih dužina. Na visokom energetskom kraju spektra je ultra-violetna
radijacija (UV), na niskom kraju spektra je infra crveno zračenje. Upravo ultra
ljubičasto zračenje je to koje čini najveću štetu izložbenim predmetima.
Najočiglednije oštećenje prouzrokovano svetlošću je gubljenje boje
prouzrokovano na materijalima organskog porekla, posebno na onima koji su
ofarbani, oslikani ili tretirani bojom, uključujući vrste tekstila, vodene boje,
štampane uzorke, fotografije, bojeno drvo, rukopise i razne vrste plastike. Uz to
što prouzrokuje gubljenje boje, UV svetlost može prouzrokovati razorne hemijske
reakcije unutar same strukture materijala. Ovo se posebno odnosi na slučaj sa
vrstama plastike i kiselo-tretiranim papirima čija degradacija je ubrzana UV
zračenjem. Dok je infracrveno zračenje mnogo manje štetno, ono ipak odaje više
toplote, koja se mora uzeti u obzir. Postoje tri faktora koje treba razmotriti kada je
u pitanju oštećenje putem svetlosti :
- količina ultraljubičaste svetlosti u svetlosnom izvoru,
- intenzitet osvetljenja (koliko je blještanje),
- koliko je duga ekspozicija predmeta svetlosnom izvoru.
Količina ultraljubičaste svetlosti će zavisiti od svetlosnog izvora koji se
koristi. Uopšteno govoreći, dnevna svetlost ima visoku UV vrednost, halogena i
fluoroscentna svetla imaju znatnu UV komponentu, a inkandesentna bela svetla
praktično nemaju UV zračenje. Nivoi osvetljenosti u lx se smanjuju kako se
svetlosni izvor kreće dalje od objekta koji se osvetljava. Sa osetljivim materijalima
kao što su vodene boje i tekstil, preporučljivo je da se nivo osvetljenosti drži ispod
50 lx. Sa objektima srednje osetljivosti, kao što su uljane slike i slonovača,
preporučljivo je da se nivoi osvetljenosti drže ispod 200 lx. Količina vremena
ekspozicije predmeta svetlosti će direktno uticati na stepen oštećenja. Na primer,
fleš foto aparata ili fleš fotokopir aparata proizvode vrlo visok nivo osvetljenja.
Međutim, ukoliko je predmet osvetljen samo sekundu ili kraće, količina oštećenja
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 75
od fleša je minimalna. Sa druge strane, objekat koji se trajno izlaže deset godina
na 50 lx će verovatno pokazati neke znake oštećenja. Kada se razmišlja o dužini
vremena ekspozicije objekta svetlosti, treba misliti o dužini radnog vremena, kao i
o bilo kojim drugim prilikama kada su izložbeni prostori osvetljeni, kao što je to
za vreme otvaranja, primanja gostiju ili u vreme istraživanja. Jedna od prednosti
koju imaju manje posećene kulturne ustanove u odnosu na veće institucije je ta da
kraće radno vreme znači da su izložbeni primerci izloženi svetlosti u kraćim
periodima vremena.

Tabela 2: Kategorija osetljivosti materijala na nivo osvetljenja

Nivo osetljivosti Vrste materijala Maksimalni nivo u Luksima
Visoka osetljivost na
svetlost
Papir/štampa, crteži, rukopisi
akvarel, gvaš, pastel,
fotografije i filmovi, tkanine
materijali bojeni biljnim
bojama.
Pergament i koža, plastika,
guma.
Prirodni artefakti, bojena
koža.




50 lx
Srednja osetljivost na
svetlost
Slike-ulja, tempera i akrilik.
Drvo, kost, slonovača, rog.
nebojena koža, lak,
arheološke iskopine.
Orijentalni lak (Uruči).
Bojeni ili lakirani metali.



200 lx
Neosetljivi
Metali, kamen, keramika,
staklo.
Iako nivoi svetlosti nisu
obavezujući, preporuka je da
se poštuje gornji nivo
unutrašnjeg osvetljenja od
1000 lx

2.3.3. Pomoćno osvetljenje
Pomoćno osvetljenje je takvo siguronosno osvetljenje koje se pri ispadu
mrežnog napona automatski uklapa na pomoćni elektro energetski izvor (UPS ili
Agregat) i koje osvetljava prostorije sa propisanom minimalnom svetlošću od 20
lx. Pomoćno osvetljenje je vrlo bitno jer instalacije: video-nadzora, protiv-
provalne instalacije, protiv-požarne, telefonske, računarske instalacije, kao i deo
svetiljki opšteg osvetljenja, moraju biti pod naponom radi bezbednosti izloženih
eksponata i njihove velike vrednosti.

2.3.4. Osvetljenje evakuacionih puteva
Osvetljenje evakuacionih puteva odnosi se na protiv-požarne puteve u
objektu. Svi putevi i izlazi moraju biti vidno obeleženi PANIK svetiljkama sa
76 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
ugrađenim akumodulima u samoj svetiljci ili sa UPS-om i potrebnom
automatikom da po nestanku mrežnog napona odmah startuje.

2.3.5. Spoljnje osvetljenje galerije
U slučaju da postoji spoljnje osvetljenje galerije, a galerija je pod zaštitom
spomenika kulture, ta nadležna institucija vrši odabir tipa i boju stuba svetiljke,
dok snagu izvora i boju svetlosti daje projektant. U slučaju da objekat nije pod
zaštitom, sve elemente za spoljnje osvetljenje daje projektant u dogovoru sa
arhitektom.

2.3.6. Kontrola osvetljenja
Dobro osvetljenje je neophodnost za bilo koju izložbu; međutim, svetlo
može prouzrokovati oštećenje izloženih predmeta. Postoje brojna rešenja koja se
mogu ponuditi u potrazi za najboljim načinom da se kontroliše svetlost u
izložbenom prostoru. Smanjenjem dnevne svetlosti: pored oštećenja izazvanih
visokom UV komponentom sunčeve svetlosti, stvara se problem kontrolisanja
svetlosnih nivoa kako se intenzitet kontinualno menja u zavisnosti od doba dana,
doba godine ili vremenskih prilika. Dnevna svetlost se može kontrolisati
korišćenjem gustih zastora, difuzora, spoljnih kapaka, UV filtera koji se nanose na
prozore ili brisoleja na prozorima. Iako halogene svetiljke u stvari imaju UV
komponentu, one su uobičajeno snabdevene sa UV filterima (ovo je potrebno
proveriti pre instalacije). Slično, dostupne su svetiljke sa malim UV zračenjem i
štitnici od UV zračenja koji se mogu postaviti oko svetiljke.
Pleksiglas će obezbediti nivo filtriranja UV zraka i može se koristiti da
obezbedi sledeći nivo zaštite za uramljene akvarele i štampane otiske u okviru
specijalnih kućišta. Prigušivači se mogu podesiti na svetlosne prekidače da bi se
svetlost nadalje prigušila. Koristite fotoćelijske i vremenske prekidače osetljive na
pokret da kontrolišete vreme za koje je osetljivi materijal osvetljen. Više
tradicionalan pristup je da se postavi neprovidna tkanina preko izložbenih vitrina
koju posetilac podiže da bi pogledao postavku. Ograničite vreme za koje je
osetljivi materijal izložen svetlu. Mnoge galerije i muzeji ograničavaju vreme
izlaganja osetljivih materijala. Na primer, mogu predložiti da se akvareli izlažu
samo tri meseca godišnje. Ovo ne znači obavezno da se predmet može izložiti
samo tri meseca, već i da može biti izložen u toku cele jedne godine, pa onda tek
ponovo za tri godine.
Potrebno je obratiti posebnu pažnju na osvetljenost eksponata tako da se
onemogući rasipanje zraka svetlosti svetiljke. Veličina svetlosnog polja je jedan od
najvećih problema osvetljenja kada se osvetljavaju umetničke galerije. Na primer,
veliki konus upotrebljen da se osvetli mali umetnički predmet, neće izgledati samo
neobično, nego će i odvući Vašu pažnju sa umetničkog predmeta na osvetljeni zid.
Možda neće uvek biti moguće da se promene fiksirani predmeti, ali svakako da
ovaj problem možete rešiti odabirom svetiljke sa ispravnim rasipanjem zraka.
Jednostavno rečeno, rasipanje zraka odnosi se na širinu konusa svetlosti koji
svetiljka proizvodi dok se vi udaljavate od svetlosnog izvora. Rasipanje zraka
svetiljki je specificirano kao tačkasto ili razliveno. Dok se pojam “tačkasto”
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 77
odnosi na rasipanje zraka manje od 15º, ”razlivanje” opisuje rasipanje zraka u
rasponu od 15 do 30 º. Morate izbeći direktne reflektore koliko god je to moguće,
jer ovakvi skriveni fiksni elementi moguće neće dati dovoljno svetla da bi se
osvetlio izuzetno veliki predmet, uprkos njihovoj mogućnosti rotacije. U idealnim
uslovima, morate imati sistem osvetljenja slika koji se lako može rekonfigurisati
da bi osvetljavao objekte u izmenjenom rasporedu ili nove objekte izložene u
umetnčkoj galeriji.
Već nekoliko desetina godina koriste se šinsko i tačkasto osvetljenje za
osvetljavanje umetničkih galerija. CRI (Colour Rendering Index) svetiljke nisu
ništa drugo do svetiljke sposobne da istaknu boje osvetljenih predmeta i kreće se u
rasponu od 1 (monohromatsko svetlo) do 100 (dnevna svetlost). Niskonaponski
šinski i kablovski sistemi se uobičajeno koriste za ovu svrhu, budući da koriste
halogene svetiljke koje su poznate po svojim skoro savršenim mogućnostima
renderinga boja sa preciznom kontrolom snopa zraka. Još jedan važan faktor koga
treba razmotriti je temperatura boje, budući da je ona odlučujuća kako će se boja
prikazati oku pod određenom svetiljkom. Postoji mišljenje da će tople boje
izgledati više vibrantno pod “toplim” svetlosnim izvorom, dok će hladne boje
izgledati prijatnije pod “hladnim“ izvorima svetlosti. Obavezno predvideti trofazni
sistem šinskog razvoda 3x220 V, jer postoje veće mogućnosti regulacije svetlosti
ne pomerajući svetiljke.

2.4. Projektovanje osvetljenja galerije „Nadežda Petrović“ u Čačku
primenom savremenih programskih paketa
Pregledom postojećeg stanja u galeriji, ustanovljeno je da postojeće
instalacije ne zadovoljavaju minimum sigurnosti objekta, niti postoje potrebne
instalacije: video-nadzora, protiv-provalne instalacije, protiv-požarne, telefonske,
računarske instalacije, instalacije ozvučenja, instalacije projektora, gromobranske
instalacije.
Posle skupljanja potrebnih podataka o galeriji i njihovim zahtevima, kao i
zahtevima projektanta enterijera i rasporeda opreme, u galeriji je kao osnovna
rasveta eksponata projektovana sa svetlosnim šinskim razvodom, osim u sobi
legata Nadežde Petrović. Ovakav način osvetljenja dozvoljava brzu konfiguraciju
svetiljki i osvetjlenja bez bilo kakvih prepravki ili dogradnje za bilo koju izložbu.
Usvojivši pravougaoni oblik šina, izvršen je raspored svetiljki i to: opšte
osvetljenje sačinjavale su svetiljke tipa daunlajteri 2x18 W sa uglom od 30
0
, kako
svetlost ne bi osvetljavala i povšine za izlaganje na zidu, a po zahtevu arhitekte
opšta rasveta je postavljena u pravougaoniku. Stoji napomena da su sve opšte
svetiljke raspoređene na tri strujna kruga sa mogućnošću posebnog uključivanja.
Rasveta za eksponate izvedena je svetljkama sa tačkastim (direktnim) svetlom, sa
više tipova svetiljki proizvodnje iGuzzini i takođe sa više tipova izvora svetlosti.
Za proizvođača iGuzzini-a odlučeno je iz sledećih razloga: svetiljke su
kvalitetne, poseduju filtere za IC i UV zračenje, poseduje filtere za promenu boje
svetlosti, dizajn svetiljke zadovoljava i zahteve arhitekte i zahteve galerije, cene
su korektne u odnosu na kvalitet. Proračuni osvetljenosti prostorija izvršene su
korišćenjem softvera iGzzinija, koji podržava samo svetiljke navedene firme.
78 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Softver je solidnog kvaliteta, sa mogućnošću dobijanja potrebnih parametara:
osvetljenosti, blještanja, max. i min. osvetljenosti, parametara svetlosnog izvora,
tipa, proizvođača, snage, grla, osvetljenosti, boje svetlosti i izrade u 3D crtežu.
Radi dobijanja što tačnijih podataka izvršeni su proračuni parametara
galerije u programu Relux CAD. Relux CAD je moćan softver, radi pod ACAD-
om i poseduje veliku bazu podataka proizvođača svetiljki, velike mogućnosti
poseduje u prenošenju osnove iz ACAD-a u Relux, kao i bazu podataka za
postavljanje opreme i enterijera, eksterijera i puteva. Pri odabiru svetiljki ovaj
program je dosta moćniji u svakom pogledu, kako u davanju podataka u dizajnu
enterijera, tako i u mogućnosti i kvalitetu osvetljaja, blještanja 3D polarnog
dijagrama, referentne površine, izoluks krive osvetljenosti po površinama od poda,
preko zidova do plafona i to pojedinačno, pseudo boja, poprečnog i podužnog
preseka rasvetljenosti. Sve nabrojane karakteristike osvetljenja ovaj program
prikazuje u 3D crtežima.
Izvršenim upoređivanjem dobijenih rezultata na programima iGuzzini i
Relux CAD, dobijena je zanemarljiva razlika u rezultatima. U sredini šinskog
razvoda u plafonu nalaze se četiri svetiljke, od kojih su tri sa boljom
reprodukcijom boja i uglom isijavanja 15º/ 38º/8º /35/70/35 W/HIT-CE, dok je
četvrta svetiljka snabdevena optikom za elipsasto ili kvadratno osvetlenje snage
50W35 W/HIT-C. Stoji napomena da se na svim svetiljkama koje osvetljavaju
eksponate nalaze filteri protiv UV i IC zračenja, kao i kolor filteri. Svetiljka može
da rotira za 355º po vertikalnoj osi, a 45º po horizontalnoj osi. Namena ovih
svetiljki je da se primenjuju u slučaju izlaganja eksponata organizovanog na podu
ili u staklenim vitrinama. Potrebno je još znati da su sastavni deo galerije pored
navedenih instalacija i sledeće instalacije: instalacija priključnica, video nadzora,
protiv-provalne instalacije, protiv požarne, telefonske, računarske instalacije,
instalacije ozvučenja, instalacije projektora, gromobranske instalacije. Navedene
instalacije nisu ništa manje važne od instalacija osvetljenja, ali se u ovom radu
nećemo njima baviti.

3. ZAKLJUČAK
Izvršenim upoređivanjem dobijenih rezultata na softveru iGuzzini i Relux
CAD dobijena je zanemarljiva razlika u parametrima koji su vrednovani.
Regulacija osvetljenja vrši se dimerima ili isključenjem pojedinih strujnih
krugova. Svi izvori svetlosti su metal halogeni sa reprodukcijom boja Ra=80-100
do svetlosnog fluksa 3500 lm. Sva merenja osvetljenosti u galeriji do sada su
pokazala odstupanje do oko 12% od projektovane osvetljenosti. S obzirom na to
da je postojala rekonstrukcija i izmene koje su bile nepredviđene, kao i na
ograničena finansijska sredstva, smatra se da je ovo zadovoljavajući rezultat.
Korišćenjem navedenih programskih paketa, svima u lancu izrade projektne
dokumentacije je bilo mnogo lakše da se uoče neke greške i da se isprave u
samom startu, ne praveći finansijske troškove, niti gubeći vreme na otklanjanju
istih.


Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 79

4. LITERATURA
[1] Filips D.: Osvetljenje u arhitektonskom projektovanju,
Građevinska knjiga, Beograd, 1992.
[2] Podlipnik P., Čop A.: Svetlotehnički priručnik, Elektrokovina,
Maribor, 1978.
[3] Berman S. M.: The Reengineering of Lighting Photometry,
Publications of the Lighting Research Group, Lawrence Berkeley
Laboratory, California, 1995. Roy
[4] Berns S. and Grum F.: Exhibiting Artwork: Consider the
Illuminating Source, Color Research and Application, vol. 12, no. 2,
April 1987.
[5] Robert G. Davis and Dolores N. Ginther: Correlated Color
Temperature, Illuminance Level, and the Kruithof Curve, Journal of
the Illuminating Engineering Society, Winter 1990.
[6] IES Lighting Handbook, Lighting Handbook Eighth Edition, IESNA,
New York, 1993.
[7] Optics, Hecht & Zajac, Addison-Wesley Publishing Company Inc.,
1974.
[8] Oksanen J., Norvasuo M.: Lighting design for art, museums and
architecture, Finland 2000.
[9] Lighting for Exhibitions mgf-Internet





ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZAŠTITE
SREDNJENAPONSKIH VODOVA

Predrag Aksentijević
1
, Branislav Mladenić
2
, Nebojša Petković
3
, Dragan Brajović
3


REZIME
U radu je opisana mikroprocesorska zaštita kao i sam postupak ispitivanja
srednjenaponskih izvoda. U radu je dat primer dobijenih rezultata ispitivanja jednog 10 kV
izvoda na području ED Kraljeva kao i dijagram struja kvarova očitanih iz releja. Ovi
podaci omogućavaju lakše lokalizovanje kvara uz korišćenje DMS programskog paketa,
određivane vrste kvara i struje kvara, a sami rezultati se koriste kao pomoć dispečeru za
skraćenje beznaponskog stanja.
Ključne reči: Mikroprocesorska zaštita, mikroprocesorski releji, ispitivanje.

EXAMINATION OF MICROPROCESSOR RELAY PROTECTION
OF MIDLLEVOLTAGE LINES

ABSTRACT
This paper descibed microprocesor relay protection and a way of examination of
midllevoltige lines. The paper shows a example of results of examination one of the 10kV
feeders in district of ED Kraljevo, as same as the oscilogram of the fault current obtained
by the raley. This results allow easy way to locate the fault point, using DMS software, as
same as fault type and fault current, and that results are useful for dispatcher for reduction
of power interaption.
Key words: microprocessor raley protection, microproccesor raley, examination.

1. UVOD
Električna energija predstavlja univerzalni vid energije bez kojeg se ne
može zamisliti funkcionisanje savremenog društva. Električna energija predstavlja
i poseban vid robe. Njena specifičnost se sastoji u tome što se ne može skladištiti,
već se mora proizvoditi tačno onoliko koliko to proizvođači zahtevaju.
Proizvodnja električne energije je skoncentrisana u oblastima gde postoje resursi
za njenu proizvodnju ležišta uglja, jezera, zalivi itd. Sa druge strane, potrošnja
električne energije je skoncentrisana u oblastima gde su staništa ljudi i tamo gde
postoje zahtevi za ovom energijom za potrebe proizvodnje. Elektroenergetski
sistem predstavlja sponu između ovih oblasti. Da bi elektroenergetski sistem
mogao da funkcioniše potrebno je obezbediti zaštitu svakog njegovog elementa
(generator, transformator, vod, motor itd.), a takođe i pojedinih celina u okviru

1
D.O.O.”Elektrosrbija” Kraljevo
2
D.O.O.”Elektromontaža” Kraljevo
3
VŠTSS, ČAČAK
82 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
elektroenergetskog sistema od kvarova. Upravo zaštita celokupnog
elektroenergetskog sistema od kvarova se ostvaruje relejnom zaštitom.
Zaštita elektroenergetskog sistema se vrši od nenormalnih stanja:
1. stanja sa kvarom (kvarovima) i
2. opasnih pogonskih stanja.
Napred pomenuta stanja predstavljaju stanja u kojima „parametri“ (napon,
struja, frekvencija, trajanje nekog režima itd.) izlaze iz okvira predviđenih
projektima i konstrukcijom elektroenergetskog sistema (normalna radna stanja).
Pri tome, može se smatrati da opasno pogonsko stanje predstavlja „lakši vid“
odstupanja od normalnog pogonskog stanja. U stanju kvara odstupanja su toliko
velika da se element ili deo elektroenergetskog sistema moraju trenutno isključiti,
dok kod opasnog pogonskog stanja ta odstupanja nisu toliko velika, tako da se
pogon može još neko vreme nastaviti. Opasno pogonsko stanje se po pravilu
signalizira pogonskom osoblju, pa se zatim, u koliko se ne preduzme odgovarajuća
akcija, sledi isključenje.

2.1. Osnovna zaštita vodova 10 kV i 20 kV
Za zaštitu kablovskih i nadzemnih vodova 10 kV i 20 kV u
transformatorskim stanicama (TS) 110/10 kV, 110/20 kV, 110/35/10 kV i 35/10
kV (u daljem tekstu: TS H/10(20) kV), primenjuje se prekostrujna zaštita i
zemljospojna zaštita.
1) Prekostrujna zaštita je dvofazna ili trofazna maksimalna strujna
vremenski nezavisna zaštita, koja reaguje:
-sa vremenskom zadrškom pri strujnim opterećenjima koja prelaze
vrednosti dozvoljenih strujnih opterećenja l
doz
voda, kao i pri udaljenim kratkim
spojevima na vodu, u daljem tekstu: preko-strujna zaštita l>;
- trenutno pri bliskim kratkim spojevima, u daljem tekstu: kratkospojna
zaštita l».
Merni releji prekostrujne zaštite su za naznačenu struju l
n
= 5 A i za
najmanji opseg podešavanja:
- (3 - 9) A za prekostrujnu zaštitu l >;
- (20 - 50) A za kratkospojnu zaštitu l ».
Najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške prekostrujne zaštite l >
treba da bude (0,2 - 3) s.
2) Prekostrujna zaštita l > nije, po pravilu, zaštita od termičkog
preopterećenja voda. Zato se koristi "preventivna zaštita" od preopterećenja, koja
se ostvaruje redovnim praćenjem i prognoziranjem opterećenja konzuma koji se
napaja preko štićenog voda, analizom mogućeg opterećenja voda u normalnim i
havarijskim uslovima s obzirom na odabranu koncepciju mreže i uslova okruženja
(tačka 5.4, vidi takođe TP-3, TP-8 i TP-14a).
3) Zemljospojna zaštita je homopolarna zaštita čije izvođenje zavisi od
načina uzemljenja neutralne tačke mreže 10 kV ili 20 kV (TP-6).
Ako je neutralna tačka mreže uzemljena preko niskoomske impendanse,
primenjuje se monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita l
0
>.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 83
Najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške zemljospojne zaštite l
0
> treba da
bude (0,2 - 3) s.
Merni relej zemljospojne zaštite l
0
> je za naznačenu struju l
n
= 5 A, dok se
opseg podešavanja bira tako da relej reaguje pri struji zemljospoja na vodu 10 kV
(20 kV) od 30 A za kablovski vod i 20 A za nadzemni vod - obično zadovoljava
opseg podešavanja(0,5 - 2,5) A. Merni relej zemljospojne zaštite l
0
> se priključuje
na obuhvatni kablovski transformator prenosnog odnosa 300/5 A ili 250/5 A, ili u
neutralni provodnik zvezdišta koje obrazuju sekundarni namotaji strujnih
transformatora koji su postavljeni u sve tri faze.
Ako je neutralna tačka mreže izolovana, zemljospojna zaštita zavisi od
veličine kapacitivne struje zemljospoja galvanski povezane mreže. Ove struje su
kod nadzemnih vodova 10 kV (20 kV) veoma male i iznose oko 0,03 A/km (oko
0,07 A/km), dok su kod kablovskih vodova znatno veće i iznose oko 1,4 A/km
(oko 3 A/km).

2.2. Rezervna zaštita vodova 10 kV i 20 kV
Rezervna prekostrujna zaštita vodova posebno se ne izvodi. Rezervna
prekostrujna zaštita ET-a 35/10 kV (Rl>, TP-46) ima funkciju, pod određenim
uslovima, rezervne prekostrujne zaštite vodova. Funkciju rezervne kratkospojne
zaštite vodova ima kratkospojna zaštita sabirnica.
Rezervna zemljospojna zaštita izvodi se, u zavisnosti od načina
uzemljenja neutralne tačke, na sledeći način:
Ako je neutralna tačka mreže uzemljena preko niskoomske impendanse,
koriste se sledeće dve vrste zemljospojne zaštite:
1) rezervna zemljospojna zaštita RZZ> deluje u slučaju otkazivanja rada
zemljospojne zaštite na nekom od izvoda 10 kV (20 kV);
2) visokoomska zemljospojna zaštita RZV> deluje pri pojavi zemljospoja
sa velikom prelaznom otpornošću. Zaštita RZV> može da bude izostavljena u TS
koja napaja isključivo kablovsku mrežu 10 kV (20) kV.
Merni relej rezervne zemljospojne zaštite RZZ> ili RZV> je monofazni
prekostrujni rele i priključuje se na sekundar strujnog transformatora prenosnog
odnosa 50/5 A ili 100/5 A koji je vezan između stezaljke neutralne tačke ET-a i
jednopolnog rastavljača ispred otpornika za uzemljenje neutralne tačke (TP-Opseg
podešavanja mernog relea RZZ> ili RZV> zaštite bira se tako da reaguje pri struji
zemljospoja od:
- 30 A za merni relej RZZ>;
- 2 A za merni relej RZV>.
Opseg podešavanja vremenske zadrške iznosi:
- najmanje (0,2 - 3) s za zaštitu RZZ>, pri čemu se isključuje i primarna i
sekundarna strana ET-a;
- do 60 s za zaštitu RZV>, pri čemu se samo signališe pojava
visokoomskog zemljospoja, osim ako TS nije uključena u sistem daljinskog
upravljanja, kada se isključuje ET. Izuzetno, ako se u TS 110/10(20) kV snage
2x40 MVA koriste dva prekidača po trafo polju 10 kV (20 kV), pored rezervne
84 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
zemljospojne zaštite RZZ> treba dodatno da se ugradi i rezervna zemljospojna
zaštita Rl
os
> vodova za svaku sekciju sabirnica.
Ako je neutralna tačka mreže 10 kV (20 kV) izolovana, a na izvodima 10
kV (20 kV) je primenjena usmerena homopolarna zaštita l
0
> kao rezervna
zemljospojna zaštita vodova koristi se neselektivna homopolarna prenaponska
zaštita U
0
>, ali u ovom slučaju se ne predviđa korišćenje "automatskog tragača
zemljospoja". Zaštita takođe ima funkciju osnovne zemljospojne zaštite sabirnice
10 kV (20 kV) i rezervne zemljospojne zaštite niženaponskih namotaja ET-a.

2.3. PL-300 zaštita
Familiju PL-300 čine multifunkcionalni digitalni releji koji predstavljaju
osnovne elemente zaštite, merenja i kontrole kombinovanih, visoko-naponskih i
srednje-naponskih postrojenja. Mogu se koristiti kao autonomni elementi ili kao
deo sistema kontrole i zaštite.
Postoje različiti modeli unutar jedne familije koji se razlikuju međusobno
po hardverskoj strukturi ili po funkcionalnosti. Firmware je zajednički za sve
modele; funkcije dostupne za korisnike definisane su za svaki model pomoću
programabilne logike (PLD). Firmware je moguće promeniti putem serijskog
porta.

2.4. Kratak opis ispitivanja mikroprocesorske zaštite
Sam proces ispitivanja mikroprocesorske zaštite se izvodi u tri faze:
-programiranje samog releja pomoću programskog paketa
-sekundarnog ispitivanja
-primarnog ispitivanja
1) Programiranje mikroprocesorske zaštite
Sam proces programiranja je već prethodno obavljen pomoću PC računara
i programskog paketa namenjenog za odgovarajući rele (CONSOLA za Artechi).
Na taj način je već urađeno povezivanje kontakta unutar samog releja (ulaza i
izlaza). U fazi same izrade mikroprocesorske zaštite izvršeno je ožičenje releja
odnosno fizičko povezivanje P/F provodnika koje dolaze iz sekundara strujnih
mernih transformatora odgovarajućeg izvoda preko letve u samoj ćeliji i letve u
samom ormaru releja do samog mikroprocesorskog releja.
Korišćenjem računara i programskog paketa moguće je izvršiti:
- podešavanje zaštite
- omogućavanje delovanja samih zaštita
- omogućavanje i podešavanje daljinskog upravljanja
- podešavanje prenosnih odnosa i kontrola ispravnosti merenja kao i
sagledavanje merenja tokom samog ispitivanja zaštite
- sagledavanje vrednost struja kvara (delovanja)
2) Sekundarno ispitivanje mikroprocesorske zaštite
Sam proces sekundarnog ispitivanja mikroprocesorske zaštite se obavlja
na letvi samog releja. Sa letve je izvršeno ožičenje releja. Strujni provodnici sa
kofera za ispitivanje zaštite (SIR-3, Sverker) se postavljaju na kleme za strujna
kola na letvi za zaštitu prema šemi stujnih veza iz projekta za izvod koji se
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 85
ispituje. Takođe je i računarom uspostavljena komunikacija sa samim relejom.
Potenciometrom na koferu za ispitivanje zaštite se menja vrednost struje. Na
računaru samom releju i koferu za zaštitu se prati vrednost te sekundarne struje
(zemljospojna, kratkospojna i prekostrujna zaštita zavisno od toga gde se zadaje
vrednost struje prema projektu) sve do delovanja same odgovarajuće zaštite koja je
unapred zadata preko PS-a. Koferom za ispitivanje zaštite se ispituje brzina
reagovanja zaštite odnosno releja. Vremensko podešenje delovanja zaštite se vrši
pomoću PS-a. Pošto je prethodno već dobijena sekundarna struja delovanja ista i
za nijansu veća struja se memoriše koferom i direktnim zadavanjem relej daje
komandu prekidaču koji isključuje izvod. To vreme se isčitava na koferu i to je
vreme delovanja zaštite. Za svaku vrstu zaštite i pri svakom delovanju mora
postojati signal na signalnom tablou kao i signal u dispečerskom centru (SKADA)
sa tačnim natpisom izvoda i vrste zaštite. Programskim paketom moguće je i
sagledati dijagram struje kvara.


Slika 1: Slika struje kvara isčitana iz releja

3) Primarno ispitivanje mikroprocesorskih zaštita
Primarno ispitivanje zaštite predstavlja završnu fazu ispitivanja. Primarno
ispitivanje je u stvari kontrola i samog sekundarnog ispitivanja kao i kontrola
celokupnih strujnih kola od strujnih mernih transformatora do releja. Ovo
ispitivanje se vrši u ćeliji izvoda koji se ispituje. Postavljaju se elektrode kofera za
primarno ispitivanje na same strujne merne transformatore, potenciometrom se
menja vrednost struje čija se vrednost prati na releju i PS-u (prate se primarne
vrednosti) kao i na samom ampermetru koji meri strujno opterećenje izvoda.
Signali delovanja se takođe preslikavaju na isti način kao i kod sekundarnog
ispitivanja.
86 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Tehničke preporuke ne obavezuju vršenje primarnog ispitivanja zaštite, ali
se smatra da je ono najpraktičnije i smatra se obaveznim pri puštanju novog
izvoda. Pri ispitivanju mikroprocesorske zaštite izvod koji se ispituje mora biti
isključen, rastavljen i uzemljen sa postavljenom izolacionom pločom na
sabirničkom rastavljaču.
Po obavljenom ispitivanju sačinjava se izveštaj sa dobijenim rezultatima
ispitivanja.

3. ZAKLJUČAK
U današnje vreme mikroprocesorska zaštita se koristi za zaštitu svih
delova elektroenergetskog sistema. Kvalitetnija i znatno širih mogućnosti u
odnosu na klasičnu, omogućena je primena "inteligentnih" funkcija i postupaka,
veći broj funkcija se povezuje u okviru jedne zaštite, omogućava se nadzor
štićenog objekta i u slučajevima kada nema kvara, korišćenje grafičkog
(ekranskog) prikaza, detaljan zapis svih parametara kvara, daljinski nadzor i
upravljanje, stabilnost rada sa podešenim parametrima, ovakva zaštita služi kao
podrška sistemu upravljanja i automatizaciji pogona, omogućava se samonadzor i
samokontrola ispravnosti, postoji mogućnost prijave kvara releja i zaštite odmah
po nastanku (kod klasičnih releja kvar se može ustanoviti tek pri kontroli ili tek
kada relej ne deluje), jednostavnije održavanje i zamena, značajno smanjenje broja
ljudi potrebnih za ove poslove, održavanja praktično i nema, već se samo nadziru
alarmi o evenrualnoj neispravnosti, popravke se ne vrše, već samo zamene,
značajno smanjen prostor koji se zahteva za montažu releja, objedinjavanjem
funkcija releja u mikroprocesorskoj zaštiti gube se žičane veze koje su postojale
između klasičnih releja, smanjuje se potreba za kontrolom veza, kao i mogućnost
grešaka pri vezivanju i održavanju releja, sa smanjenjem žičanih veza smanjuje se
i verovatnoća eventualnog oštećenja tih veza zbog korozije ili drugih oštećenja,
značajno smanjena potrošnja energije.
Iz samog primera izveštaja o ispitivanju mikroprocesorske zaštite jednog
izvoda vidi se da nema velikih odstupanja vrednosti reagovanja od samih zadatih
vrednosti. To veoma malo odstupanje predstavlja vreme odrađivanja samog
prekidača kome stiže komanda sa mikroprocesorskog releja. Na području ED
Kraljevo ova zaštita se pokazala kao veoma pouzdana a ima i prednost što se
rezultati kvarova mogu koristiti uz DMS programski paket za priblizno tačnu
lokalizaciju kvarova. Preporučujemo i primarno ispitivanje zaštite pomoću koga se
sagledava kompletno merenje, reagovanje zaštite kao i praćenje signala koji se
prenose preko SKADE na računar u dispečerskom centru.

4. LITERATURA
[1] Tehničke preporuke Elektrosrbija Kraljevo.
[2] Uputstvo za mikroprocesorski rele, theam Arteche (Španija), prevod
Energy Company, Kraljevo.
[3] Hasović J.: diplomski rad.
[4] Pri radu su korišćena uputstva radnika službe merenja i zaštite
ED Kraljevo, kao i radnika firme Energy Company Kraljevo.





ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENIČNIH STRUJA
I VISOKIH NAPONA
Slavko Vardić
1
, Miloš Varagić
2

REZIME
U ovom radu je dat prikaz adaptera za merenje jakih naizmeničnih struja i visokih
napona pomoću univerzalnog instrumenta, bez galvanske veze sa mrežom, zasnovan na
principu „pretvaranja“ struje u napon pomoću operacionog pojačavača TL082.
Ključne reči: Operacioni pojačavač, povratna sprega, struja, napon.
ADAPTER FOR MESAUREMENT HIGHLY ALTERNATE
CURRENT AND HIGH VOLTAGE
ABSTRACT
In this project there is a survey of the adapter for measurement highly alternate
current and high voltage with the help of an universal instrument, without galvanic
connection with a net, based on the „transforming“ of current using the operation amplifier
TL082.
Key words: Operational amplifier, feedback, current, voltage.
1. UVOD
U praksi je, veoma, često potrebno vršiti merenja jakih naizmeničnih
struja i visokih napona, i to bez galvanske veze sa mrežom. Ova merenja se mogu
ostvariti adapterom sa strujnim transformatorom i OP TL082.
Pomoću ovog uređaja, mogu se meriti efektivne vrednosti naizmenične
struje u opsegu od 1mA do 50A i više, frekvencije do 100kHz. Preopterećenje
adaptera ne dovodi do oštećenja mernog pojačivača niti voltmetra (univerzalnog
instrumenta). Uređaj radi na principu, I / U pretvarača.
2. IDEALNO OPERACIONO POJAČALO
Idealno OP je elektronski sklop koji se sastoji od idealnog LIK (linearno
integralno kolo) i povratne sprege od idealnih elemenata. OP ima diferencijalni
ulaz (između invertirajućeg i neinvertirajućeg izvoda) i nesimetričan izlaz. Simbol
OP i raspored elektroda prikazan je na slici 1.
_______________________________________
1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak,
2
MUP Republike Srbije


88 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 1: Principska šema idealnog OP
OP se napaja jednosmernim naponom. Napon izvora je simetričan u odnosu na
masu.
• Neinvertujući (+) ulaz operacionog pojačivača vezan je za masu, pa je
potencijal tog ulaza jednak nuli.
• Napon između ulaznih krajeva operacionog pojačivača je jednak nuli.
• Potencijal invertujućeg (-) ulaza operacionog pojačivača je jednak nuli.
• Tačka X [ invertujući (-) ulaz ], u ovakvoj konfiguraciji, ima potencijal
jednak nuli, i pored toga što nema direktnu vezu sa masom. Naziva se
virtuelna (prividna) masa.

Slika 2: Objašnjenje virtuelne mase
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 89


3. PRETVARAČ STRUJE U NAPON [I / U PRETVARAČ]

Šema invertirajućeg I/U pretvarača prikazana je na sl. 3.
+U
s
-U
s
-
+
DC
R
ps
R
opt
U
izl
=-I
ul
R
ps
I
ul
I
ps


Slika 3: Šema invertirajućeg I / U pretvarača
Uz idealni OP, za sklop prikazan na slici 3 može se pisati:

ul ps
I I = −
(3.1)
izl
ps
ps
U
I
R
= . (3.2)
Uvrštavanjem izraza (3.1) u izraz (3.2) dobija se:
izl ul ps
U I R = − . (3.3)
Na osnovu izraza (3.3) može se zaključiti da je izlazni napon sklopa,
prikazanog na sl. 3, proporcionalan ulaznoj struji, što znači da "pretvara" ulaznu
struju I
ul
u izlazni napon U
izl
., uz faktor proporcionalnosti otpornosti u povratnoj
sprezi: R
PS
.

90 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
4. ŠEMA I OPIS RADA ADAPTERA ZA MERENJE JAKIH
NAIZMENIČNIH STRUJA I VISOKIH NAPONA
Na slici 4 prikazana je električna šema adaptera. Uređaj radi na principu
već pomenutog I/U pretvarača.
+
-
2
3
1
8
4
+ 12V
150p
47µ
+
5
6
-
7
R
2
=1k
R
3
= 100
- 12V
1
2
3
1
2
3
Pr
OP1
OP 2
1M
18k
2k
+
N
1
=1 N
2
= 1000
I
1
I
2
U
ul
U
iz

Slika 4: Šema adaptera

Strujni transformator sadrži primarni namotaj koji ima, samo, jedan
zavojak, dok sekundarni, ima 1000 zavojaka. Električne struje u primaru i
sekundaru stoje u odnosu:
1 1 2 2
I N I N = , (4.1)
što, uz navedeni broj zavojaka, daje:
1 2
1000 I I = (4.2)
Zbog virtuelne mase na ulazu OP1 ima se:
1
2
2
U
I
R
= , (4.3)
odnosno:
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 91
1
2
3
U
I
R
= , (4.4)
gde je: U
1
- napon na izlazu OP1, a struja I
2
zavisi od položaja preklopnika Pr.
Unošenjem brojnih vrednosti za R
2
i R
3
(sl. 4), za merne opsege 1 i 2 dobija se:
1
1
1000 A
10
100 V
U
I
⎡ ⎤
= =
⎢ ⎥
⎣ ⎦
, (4.5)
odnosno:
1
1
1000 A
1
1000 V
U
I
⎡ ⎤
= =
⎢ ⎥
⎣ ⎦
. (4.6)
Kod izbora mernog opsega 3, u kolo se uključuje i OP2 čije naponsko pojačanje
iznosi 10, tako da važi odnos:
1
A
0,1
V
I
⎡ ⎤
=
⎢ ⎥
⎣ ⎦
(4.7)
Dakle, struja I
1
je brojno jednaka izlaznom naponu pomnoženim faktorom
10; 1 ili 0.1, u zavisnosti od izabranog mernog opsega.
Pomoću ovog sklopa mogu se meriti i naizmenični naponi mreže,
vezivanjem otpornika 10 kΩ, na način prikazan na slici 5.



Slika 5: Šema veze za merenje napona.
U trećem položaju preklopnika osetljivost je 1mV za ulazni napon od 1V.
Očitanu vrednost treba pomnožiti faktorom 1000 da bi se dobila vrednost merenog
napona. Tako npr. 0.5 očitanih na instrumentu predstavlja 0.5 x 1000 = 500 V.
U ovom adapteru korišćeno je OP TL082 a njegova konfiguracija i
raspored pinova prikazan je na slici 6.
92 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
8 + Vcc
7
6
5
2
1
3
4 - Vcc

Slika 6: Konfiguracija i raspored pinova OP TL082.

Na slici 7 prikazana je šema ispravljača sa stabilizatorima napona
( IC 7812 i 7912) koji služe za napajanje adaptera.
7812 7912
220/15 V
100 mA
1N4001 1N4001
470 O
470 O
0,1 O 0,1 O
+ 12V - 12V
+
+


Slika 7: Šema ispravljača za napajanje adaptera

5. ZAKLJUČAK
Elektronika zauzima vidno mesto u energetskim procesima, kako u oblasti
merenja elektroenergetskih veličina (jakih struja, visokih napona…), tako i u svim
drugim oblastima kao što su regulacija EMP, nadzor i upravljanje EES i dr.
Prikazani adapter služi za bezbedno merenje jakih naizmeničnih struja i
visokih napona. Galvanski je odvojen od električne mreže, a merenje se izvodi
univerzalnim instrumentom (voltmetrom), bez korišćenja sondi, šantova i drugih
pomoćnih elemenata.
6. LITERATURA
[1] Mijanović Z.: Elektronika II, Univerzitet u Podgorici, 2005.
[2] Lekić N.: Operacioni pojačivači, autorizovana predavanja,
Elektrotehnički fakultet Podgorica, 2008.
[3] Kezić D.: Elektronika, Sveučilište u Zagrebu, 2008.





REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MREŽE SA
ASPEKTA POUZDANOSTI

Dojčilo Sretenović
1
, Vladimir Mitrović
2


REZIME
U radu je izvrsena podela potrosaca sa aspekta pouzdanosti i analizirani osnovni
uzroci otkaza u distributivnim mrežama. Dat je pregled pokazatelja pouzdanosti
distributivne mreže, prikazan je jedan algoritam za određivanje moguće radijalne
konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. Prikazan algoritam sastoji se iz
tri koraka. U prvom koraku se generišu više radijalnih konfiguracija distributivne mreže
koje imaju fizički smisao. U drugom koraku se za tako odabrane konfiguracije računa
očekivana godišnja neisporučena energija, a zatim se prema vrednosti ovog proračuna
rangiraju sve konfiguracije. U trećem koraku se primenom brze aproksimativne formule
popravljaju suboptimalna rešenja i koriguje rang lista iz prvog koraka.
Ključne reči: distributivna mreza, rekonfiguracija.

RECONFIGURATION DISTRIBUTIVE NETS FROM THE ASPECT
OF RELIABILITY

ABSTRACT
This paper deals with the categorization of the power consumers from aspect of
reliability and the principal causes of failure in distributive networks. A review of
reliability indicators of the distributive networks is presented; an algorithm for
determination of the possible radial configuration of the distributive network is shown as
well.
The illustrated algorithm contains three steps. In the first step, many radial
configurations of the distributive web in the manual sense are generated. In the second
step, for the selected configurations projected annual amount of non-delivered energy is
calculated, and then according to the values of this calculation all configurations are
ranked. In the third step, by using a quick approximate formula the suboptimal solutions
are reached and the list form the first step is corrected.
Keywords: distributive network, reconfiguration.

1. UVOD
Razvoj teorije pouzdanosti rezultat je velikog tehničko-tehnološkog
napretka u dvadesetom veku. Može se reći da je teorija pouzdanosti svoj največi
razvoj doživela kroz elektrotehniku.
Elektroenergetska mreža se često koristi kao sinonim pojma
“elektroenergetski sistem”. Prenos električne energije od proizvođača do potrošača

1
VŠTSS, Čačak
2
OŠ ,,Sveti Sava’’- Plemetina, Obilić
94 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
REGULACIJA, TARIFNI STAVOVI , ZAKONI, M. UGOVORI
PLANIRANJE, VODJENJE I UPR AVLJANJE
PROIZVODNJA
PRENOSNA MREZA
110-400 kv
DISTRIBUTIVNA
MREZA
POTROSACI
SN NN
obavlja se mrežama visokog napona različitog naponskog nivoa. Postoji više
sistema za raspodelu električne energije, kao na primer radijalni (otvoreni),
prstenasti (zatvoreni) i kombinacija ova dva. Prednost radijalnog su jednostavnost
i manje investicije a nedostatak povećan pad napona kod potrošača. Ako dođe do
kvara u jednoj grani svi potrosači te grane ostaju bez napona napajanja. Zatvoreni
sistem je skuplji ali sigurniji.
Jedna veoma značajna upravljačka funkcija pri planiranju distributivnih
mreža je rekonfiguracija (promena ukupnog stanja distributivne mreže iz jedne u
drugu radijalnu topološku strukturu) u cilju poboljšanja operativnih perfomansi.
U ovom radu je prikazan jedan algoritam za određivanje moguće radijalne
konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. Prikazan algoritam
sastoji se iz tri koraka. U prvom koraku prikazanog algoritma se generišu više
radijalnih konfiguracija distributivne mreže koje imaju fizički smisao. U drugom
koraku se za tako odabrane konfiguracije računa očekivana godišnja neisporučena
energija, a zatim se prema vrednosti ovog proračuna rangiraju sve konfiguracije. U
trećem koraku se primenom brze aproksimativne formule popravljaju
suboptimalna rešenja i koriguje rang lista iz prvog koraka.

2. POUZDANOST DISTRIBUTIVNE MREŽE
Distributivne mreže kao važan deo elektroenergetskog sistema dele se na
:
srednjenaponske mreže i niskonaponske mreže.
Položaj distributivne mreze u elektroenergetskom sistemu može se
prikazati sledećom slikom:










Slika 1: Elektroenergetski sastav

Suština samog rada distributivne mreže zasniva se na tome da se
potrošačima mora obezbediti kvalitetna električna energija. Pouzdanost ima glavni
uticaj na dimenzionisanje i oblikovanje visokonaponskih, niskonaponskih
distributivnih mreža.
Tačnost rezultata proračuna pouzdanosti u direktnoj je zavisnosti od
kvaliteta upotrebljenih pokazatelja pouzdanosti elemenata i tačnosti metode
proračuna pouzdanosti. Teorija pouzdanosti je zapravo naučna disciplina koja se
bavi razmatranjem i razvojem opštih metoda za proračun veličina kojima se
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 95
opisuju zakonitosti pojavljivanja otkaza elemenata i čitavih sistema kao i metode
za njihovo prognoziranje[2].
Od ukupnog broja kvarova na elektroenergetskom sistemu, najveci broj
kvarova je na srednjenaponskoj distributivnoj mrezi.
Otkazi elemenata elektro energetskog sistema mogu se podeliti u tri grupe
[2]:
- prinudni otkazi;
- najavljeni otkazi;
- otkazi izazvani preopterećenjem.
Predlog klasifikacije potrošača sa aspekta pouzdanosti snabdevanja
električnom energijom, mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
- Potrošači sa strogim zahtevima u pogledu pouzdanosti;
- Potrošači bez strogih zahteva u pogledu pouzdanosti;
- Potrošači bez zahteva u pogledu pouzdanosti.

3. ALGORITAM ZA OPTIMALNU REKONFIGURACIJU
DISTRIBUTIVNE MREŽE
Jedna od osobina koja karakteriše distributivne mreže je radijalni pogon.
On se koristi upravo zbog postojanja bočnih potencijalnih veza u okviru jedne
distributivne mreže u kojoj se može realizovati više radijalnih konfiguracija tako
da svi potrošači električne energije napajaju električnom energijom.
Rekonfiguracija mreža, je promena uklopnog stanja distributivne mreže iz jedne u
drugu radijalnu topološku strukturu, u cilju poboljšanja operativnih performansi
[1].
U literaturi je predložen čitav niz različitih algoritama koji su bazirani na
kriterijumu minimuma snage aktivnih gubitaka, dok su u ovom delu rada opisani
višekriterijumski algoritam [3,4,5] i algoritam sa aspekta pozdanosti [4,6].

3.1. Višekriterijumski algoritam za optimalnu rekonfiguraciju
distributivnih mreža
Višekriterijumskim algoritmom za rekonfiguraciju distributivnih mreža
veže se za sledeće optimizacione aspekte:
a) Minimalna snaga aktivnih gubitaka,
b) Ravnomerna raspodela opterećenja duž napojnih vodova,
c) Minimalan najveći pad napona,
d) Minimalna frekvencija prekida napajanja,
e) Ravnomerna raspodela napajanja važnih potrošača po napojnim
transformatorima,
f) Maksimalna pouzdanost.
Algoritmom za višekriterijumsku optimalnu rekonfiguraciju distributivnih
mreža se vrši po više kriterijuma istovremeno. Kriterijumska funkcija se sastoji iz
gore navedenih šest članova. Do radijalne optimalne (najpovoljnije) konfiguracije
distributivne mreže se dolazi u dve faze. U prvoj fazi se traži suboptimalna rešenja
na upetljanoj mreži. U drugoj fazi se ova suboptimalna rešenja, koja su rezultat
završetka prve faze, poboljšavaju dokle god je to moguće.
96 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

3.1.1. Rešavanje prve faze problema
Za rešavanje prve faze u nekoj početnoj konfiguraciji distributivne mreže
prvo se zatvore svi normalno otvoreni (NO) rastavljači. Kao rezultat se dobija
upetljana mreža. Nakon toga treba otkriti koje rastavljače treba otvoriti da se
postignu ciljevi rekonfiguracije vodova i održi radijalna konfiguracija
distributivne mreže. Bez obzira na to koji se kriterijum izabere u prvoj fazi
rešavanja, uvek se polazi od upetljane mreže. Zatim se otvara rastavljač u grani
koja ima najmanju struju, jer se tako najmanje remeti tok snaga u upetljanoj mreži.

3.1.2. Rešavanje druge faze problema
Rešenje druge faze problema vrši se na osnovu rešenja dobijenog u prvoj
fazi, proces iterativno nalazi bolje rešenje sve dok više nije moguće postići
poboljšanje kriterijumske funkcije. Kriterijumska funkcija u ovoj fazi sadrži svih
šest kriterijuma, kada se simulira zatvaranje svakog NO rastavljača, a otvaraju
njemu susedni NC rastavljači. Za kriterijumsku funkciju se uvažavaju ograničenja
kapaciteta elemenata sistema i zaštitnih uređaja.

3.1.3. Integralna kriterijumska funkcija
Kriterijumska funkcija za nalaženje optimalne konfiguracije distributivne
mreže generalno može biti kombinacija šest gore navedenih kriterijuma, pri čemu
se za pojedinačne kriterijume koriste težinski faktori u integralnoj kriterijumskoj
funkciji:
ENS C E C W C D C B C P C F
ENS E W D B L L
⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ =
(3.1)
gde je:
F vrednost integralne kriterijumske funkcije,
L
C težinski faktor za kriterijum minimizacije snage aktivnih gubitaka fidera,
PL vrednost snage aktivnih gubitaka fidera,
CB težinski faktor za kriterijum ravnomerne raspodele opterećenja po napojnim
transformatorima,
B vrednost debalansa u napojnim transformatorima,
CD težinski faktor za kriterijum minimizacije najvećeg pada napona,
D vrednost relativne vrednosti najvećeg pada napona,
Cw težinski faktor za kriterijum minimizacije frekvencije prekida napajanja,
W vrednost indeksa učestanosti prekida napajanja,
CE težinski faktor za kriterijum ravnomerne raspodele napajanja važnih potrošača
po napojnim transformatorima,
E vrednost indeksa ravnomerne raspodele napajanja važnih potrošača po
napojnim transformatorima,
CENS težinski faktor za kriterijum maksimalne pouzdanosti,
ENS vrednost indeksa pouzdanosti – očekivane godišnje neisporučene energije.


Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 97

3.1.4. Metodologija rešavanja prve faze
Metodologija rešavanja prve faze problema optimizacija se vrši po samo
jednom kriterijumu iz integralne kriterijumske funkcije. Po pravilu se bira
kriterijum koji je najkritičniji. Prva faza se za različite pojedinačne kriterijume
optimizacije razlikuje samo po podacima za sekcije fidera i čvorove. Zajedničko
za sve algoritme je da se polazi od upetljane mreže, koja je dobijena zatvaranjem
svih NO rastavljača u početnoj konfiguraciji distributivne mreže.

3.1.5. Metodologija rešavanja druge faze
Metodologija rešavanja druge faze problema počinje od suboptimalnog
rešenja koje je dobijeno u prvoj fazi. U ovoj fazi se simulira promena pozicije NO
rastavljača sa početnog mesta na susedno, nakon toga se proračunava vrednost
integralne kriterijumske funkije. Ovaj proračun se vrši za svaki rastavljač
kandidat, koji se nalazi pored bilo kog NO rastavljača. U svakoj iteraciji traži se
najbolja iterativa za rastavljač da se otvori i njemu susedni trenutno NO zatvori,
što će dovesti do najvećeg poboljšanja kriterijumske funkcije. Tada se otvara
odabrani rastavljač, a njemu susedni NO zatvori.

3.2. Algoritam za određivanje optimalne radijalne konfiguracije
distributivne mreže sa maksimalnom pouzdanošću
Ovde je objašnjen jedan algoritam za određivanje optimalne konfiguracije
distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. Predloženi algoritam za određivanje
optimalne konfiguracije distributivne mreže se sastoji iz tri faze. U prvoj fazi
algoritma se korišćenjem algoritma sa više rešenja generišu više suboptimalnih
(baznih) radijalnih konfiguracija razmatrane distributivne mreže koje imaju fizički
smisao. U drugoj fazi se za tako odabrane konfiguracije računa indeks pouzdanosti
– očekivana godišnja neisporučena energija i na osnovu vrednosti ovog indeksa
rangiraju sve suboptimalne radijalne konfiguracije. U trećoj fazi algoritma se
primenom brze aproksimativne formule, ako je moguće, popravljaju suboptimalna
rešenja i koriguje rang lista.

3.2.1 Prva faza problema – generisanje suboptimalnih konfiguracija sa
aspekta pouzdanosti
Ovaj algoritam je zasnovan na algoritmu stabla odlučivanja koji je izveden
iz algoritma rekonfiguracije na bazi otvaranja rastavljača sa najmanjim strujama.
U distributivnim mrežama upetljana konfiguracija je optimalna, ali u praksi takav
pogon nije dozvoljen zbog jednostavnosti relejne zaštite. Zato je potrebno odrediti
koje rastavljače treba otvoriti tako da konfiguracija bude radijalna. Rešenje je
otvarati jedan po jedan rastavljač u onim sekcijama kroz koje teče najmanja struja.
Korišćenjem ovog algoritma se u prvoj fazi rešavanja problema dobija
više suboptimalnih radijalnih konfiguracija, i to na sledeći način, u početnoj
konfiguraciji, koja predstavlja realnu konfiguraciju mreže, se zatvore svi NO
rastavljači. Zatim se u tako upetljanoj mreži, na osnovu proračuna tokova snaga,
otvori rastavljač u sekciji sa najmanjom strujom. Tako je dobijen prvi bazni (NO)
98 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
i ipod i
l ⋅ = λ λ
cv i
i
i
N j T j U
j
,..., 2 , 1 , ) ( = ⋅ =

Δ ∈
λ
rastavljač. Zatim se ponovo proračunaju tokovi snaga i otvori rastavljač u sledećoj
sekciji sa najmanjom strujom. Na taj način je dobijen drugi bazni rastavljač.
Postupak otvaranja rastavljača se završava onog trenutka kada je dobijena
radijalna konfiguracija koja predstavlja prvu suboptimalnu radijalnu konfiguraciju
razmatrane distributivne mreže.
Sledeća suboptimalna radijalna konfiguracija se dobija tako što se u
početnoj konfiguraciji distributivne mreže, nakon zatvaranja svih NO rastavljača
zabrani otvaranje rastavljača u sekciji u kojoj je proračunom tokova snaga
utvrđena najmanja struja, a otvori prvi sledeći rastavljač sa najmanjom strujom,
čime se dobija prvi bazni rastavljač u novoj konfiguraciji. Postupak dobijanja
ostalih baznih rastavljača je isti kao u prvoj suboptimalnoj konfiguraciji.

3.2.2 Proračun pouzdanosti radijalne distributivne mreže
Proračun indeksa pouzdanosti, očekivane godišnje neisporučene energije,
sastoji se iz sledeća tri koraka [6]:
1) U prvom koraku se određuju intenziteti otkaza sekcija fidera
razmatrane distributivne mreže.
(3.2.)
gde je:
i
l - dužina i-te sekcije
2) U drugom koraku se na osnovu prethodno izračunatih intenziteta
otkaza određuju očekivana godišnja trajanja otkaza svih Ncv čvorova mreže:
(3.3.)

gde je sa Δj označen skup indeksa čvorova koji se nalaze na istom vodu kao i j-ti
čvor.
Ti predstavlja trajanje jednog otkaza i-te sek
3) U trećem koraku algoritma se određuje vrednost indeksa pouzdanosti -
očekivana godišnja neisporučenja mreže, ENS, na sledeći način:

=
⋅ =
Nev
j
j U i P ENS
1
) ( ) ( (3.4.)
gde su sa P(j) i U(j), respektivno, označene prosečna godišnja aktivna snaga
potrošnje i očekivano godišnje trajanje otkaza j-tog čvora, koje je izračunato u
prethodnom koraku.

3.2.3. Rangiranje radijalnih suboptimalnih konfiguracija
Određivanja optimalne radijalne konfiguracije distributivne mreže,
primenom proračuna opisanog u delu 3.2.1, došlo se do više suboptimalnih
radijalnih konfiguracija.
Za svaku od tih radijalnih konfiguracija, primenom proračuna iz dela 3.2.2
ovog rada, se izračuna indeks pouzdanosti - očekivana godišnja neisporučena
energija.
Na osnovu vrednosti tog indeksa vrši se rangiranje svih suboptimalnih
konfiguracija. Na vrhu rang liste se nalazi najpouzdanija suboptimalna radijalna
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 99
l
n
i
k
j
ZONA C
ZONA A
ZONA B
konfiguracija, odnosno, suboptimalna radijalna konfiguracija čiji je indeks
pouzdanosti najmanji.

3.2.4. Rešenje druge faze problema - popravka suboptimalnog rešenja
primenom aproksimativne formule
U drugoj fazi rešavanja problema je potrebno proveriti da li je sa aspekta
pouzdanosti moguće poboljšati N
V
AR suboptimalnih radijalnih konfiguracija sa
početne rang liste.
Ako posmatramo deo distributivne mreže, napajan iz dva izvora, prikazan
na slici 2 sekcije vodova su numerisane tako da nose indekse njihovih krajnjih
čvorova (npr. sekcija k se nalazi između čvorova i i k). Na prikazanoj slici su
istaknuti čvorovi k i n, između kojih postoji potencijalna bolja veza sa NO
rastavljačem. Radi boljeg objašnjenja definisaćemo skupove potrošačkih čvorova
u slučaju da se kvar desio na sekciji k. To su tri zone. ZONU A čine svi čvorovi
koji se nalaze između izvora napajanja i čvora k. ZONI C pripadaju čvorovi koji se
napajaju preko čvora k dok ZONI N (čvora k) pripadaju čvorovi koji se nalaze na
istom vodu kao i čvor n. U slučaju da se kvar dogodio na sekciji k NO rastavljač
između čvorova k i n će se zatvoriti, pa će se čvorovi ZONE C napajati preko
čvora n i ostaće bez napajanja električnom energijom samo dok se kvar ne
sekcioniše. Kada potencijalna bolja veza između čvorova k i n ne bi postojala,
čvorovi ZONE C bi ostali bez napajanja sve dok se kvar u grani A ne otkloni. U
postupku nalaženja bolje radijalne konfiguracije od suboptimalne pomeraju se
pozicije svih baznih (NO) rastavljača, jednog po jednog. Bazni (NO) rastavljač se
nalazi između čvorova k i n. Potrebno je utvrditi da li se pomeranjem rastavljača
može povećati pouzdanost mreže.











Slika 2: Deo distributivne mreže

Promena indeksa pouzdanosti - očekivane godišnje neisporučene
energije, DENS, koja je dobijena zatvaranjem otvorenog rastavljača između
čvorova k i n i otvaranjem NC rastavljača na primer u grani j može se odrediti
sledećom aproksimativnom formulom (3.5.) [7]:
∑ ∑ ∑ ∑ ∑
∈ ∈ ∈ ∈ ∈ ⎥







− ⋅ ⋅ +








= ⋅








⋅ − − =
j j j j j
i i i
s i
i i
s
i P i P T i P i P T k U n U DENS
α β γ α α
λ λ ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
(3.5.)
100 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
gde su:
k, n indeksi čvorova između kojih se u početnoj konfiguraciji nalazi NO
rastavljač,
j indeks sekcije u kojoj se otvara NC rastavljač,
U(n) godišje trajanje otkaza k-tog čvora, čvora preko kog se prebacuje
pozicija NO rastavljač,
U(k) godišnje trajanje otkaza k -tog čvora,
α
j
skup indeksa čvorova ZONE C čvora j,
β
j
skup indeksa čvorova ZONE A čvora j,
γ
j
skup indeksa čvorova ZONE N čvora j,
P(i) prosečna godišnja aktivna snaga potrošnje i-tog čvora,
λ
i
godišnji intenzitet otkaza z'-te sekcije
T
s
trajanje sekcionisanja kvara
Primenom aproksimativne formule, prva prednost leži u činjenici da se
proračun promene vrednosti indeksa pouzdanosti sprovodi samo na osnovu
podataka iz početne konfiguracije.
Druga prednost aproksimativnog proračuna promene vrednosti indeksa
pouzdanosti je što je značajno svedena dimenzionalnost problema rešavanja
optimalne konfiguracije distributivne mreže.
Osnovni nedostatak ovakvog pristupa proračuna promene vrednosti
indeksa pouzdanosti je da se njegovom primenom dobijaju konačna, optimalna,
rešenja koja zavise od odgovarajućih početnih, suboptimalnih rešenja.

4. VERIFIKACIJA METODOLOGIJE
U ovom delu rada je dat test primer mreže koji se sastoji od jedanaest
čvorova, od kojih je jedan napojni, a preostalih deset potrošački. Početna
konfiguracija test mreže predstavlja aktuelnu konfiguraciju. Šema početne
konfiguracije razmatrane distributivne mreže, prikazana na slici 3, sadrži tri NO
rastavljača (između čvorova 6 i 7, 8 i 10 i 9 i 10) i sedam NC rastavljača (u ostalim
sekcijama vodova po jedan).














Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 101
1
3
7
6
9
10
4
2
5
0
8














Slika 3: Šematski prikaz početne konfiguracije test mreže

U prvoj fazi rešavanja problema se određuje pet suboptimalnih radijalnih
konfiguracija test mreže, na način opisan u delu 3.2.1. ovog rada. Na samom
početku rešavanja u početnoj konfiguraciji razmatrane test mreže se zatvore sva tri
NO rastavljača i u tako upetljanoj mreži preračunaju tokovi snaga. Nakon toga se
otvore ukupno tri rastavljača u sekcijama sa najmanjom strujom, pri čemu se
nakon svakog otvaranja rastavljača računaju tokovi snaga. Tako je dobijena prva
suboptimalna konfiguracija. Druga suboptimalna radijalna konfiguracija se dobija
na sličan način kao prva, ali se nakon zatvaranja svih NO rastavljača u početnoj
konfiguraciji zabrani otvaranje rastavljača u sekciji sa najmanjom strujom, a otvori
se rastavljač u prvoj sledećoj sekciji sa najmanjom strujom i postupak otvaranja
rastavljača se ponovi još dva puta, do dobijanja radijalne konfiguracije. Treća
subotimalna radijalna konfiguracija se dobija kao i druga, ali se sada u upetljanoj
mreži, dobijenoj zatvaranjem svih NO rastavljača u početnoj konfiguraciji, zabrani
otvaranje rastavljača u prve dve sekcije sa najmanjom strujom. Četvrta
subotimalna radijalna konfiguracija se dobija tako što se u upetljanoj mreži zabrani
otvaranje rastavljača u prve tri sekcije sa najmanjom strujom, a peta tako što se u
upetljanoj mreži zabrani otvaranje rastavljača u prve četiri sekcije sa najmanjom
strujom.
Ako se sada, primenom postupka opisanog u delu 3.2.2. ovog rada, za
svaku od ovih suboptimalnih radijalnih konfiguracija izračuna indeks pouzdanost -
očekivane godišnje neisporučena energija, dobija se početna rang lista
suboptimalnih radijalnih konfiguracija koje treba poređati prema vrednosti indeksa
pouzdanosti izražene u MWh/god i %.
U drugoj fazi rešavanja problema koji je dat u delu 3.2.3. vrši se popravka
suboptimalnih konfiguracija sa početne rang liste koja se može izvršiti na dva
načina, tačno i primenom brze aproksimativne formule.
U trećoj fazi se primenom brze aproksimativne formule (3.5.), ako je
moguće, popravljaju suboptimalna rešenja i koriguje rang lista.
102 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

5. ZAKLJUČAK
U ovom radu je pokazan način za određivanje mogućih radijalnih
konfiguracija distributivnih mreža sa aspekta pouzdanosti.
Rad se bazira sa više rešenja, pomoću koga se dobija skup suboptimalnih
radijalnih konfiguracija distributivne mreže koja se razmatra.
Popravka selektovanih suboptimalnih konfiguracija, sa aspekta
pouzdanosti, se veoma jednostavno izvodi primenom brze aproksimativne
formule, kojom se smanjuje dimenzionalnost problema optimalne konfiguracije
distributivne mreže i znatno skraćuje vreme proračuna. Izlazni rezultati
predloženog algoritma predstavljeni su u obliku rangiranih optimalnih
konfiguracija distributivne mreže. Na osnovu ovih rezultata korisnik dobija
kvaltetan uvid u način dobijanja optimalne konfiguracije distributivne mreže sa
aspekta pouzdanosti.

6. LITERATURA
[1] Glamočić Lj.: Optimalna rekonfiguracija distributivne mreže sa
aspekta pouzdanosti, Magistarski rad, 2000.
[2] Billinton R., Allan R.: Reliability evaluation of engineering systems,
Boston, London, Melbourn; Pitman Books, 1983.
[3] Nahman J. i dr.: Pouzdanost elektrodistributivnih sistema, Studija,
Beograd, 1999.
[4] Popović D. S., Ćirić R. M.: A Multi-Objective Algorithm for
Distribution Networks Restoration, IEEE Trans. On Power Delivery
PWRD - 14(1999), No. 3, pp. 1134-1141.
[5] Vojnović V.: Algoritmi za optimalnu rekonfiguracij u distributivnih
mreža, Diplomski rad, jun 1997.
[6] Popović D. S., Nimrihter M. D., Glamočić Lj. R.: Algoritmam za
određivanje optimalne konfiguracije distributivne mreže sa aspekta
pouzdanosti, Elektroprivreda, Beograd, decembar 2000.
[7] Popović D. S., Glamočić Lj.: Formula za brzi proračun promene
pouzdanosti distributivne mreže, Beograd, Elektrodistribucija,
decembar 2000.





KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM
MREŽAMA POMOĆU FIKSNO VEZANIH
KONDENZATORSKIH BATERIJA

Vujičić Momčilo
1
, Radonjić Zoran
2
, Petrović Goran
2


REZIME
U radu je dat jedan način odabira kondenzatorskih baterija za fiksnu vezu na
niskonaponskoj strani transformatora (10/0,4 kV/kV) i finansijska dobit ovakve
kompenzacije.
Ključne reči: Reaktivna energija, kompenzacija, tehnički gubici, komercijalni
gubici.

COMPENSATION OF REACTIVE POWER IN DISTRIBUTIONAL
NETWORKS BY MEANING OF FIXED CONECTED
CONDENSATOR BATERIES

ABSTRACT
In this article is presented one way of chooseing condenser batteries for rigid
conection on low voltage side of transformer (10/0,4 kV/kV) and financial gain.
Key words: Reactive energy, compensation, technical losses, commercial losses.

1. UVOD
Kupci električne energije na niskom naponu (široka potrošnja) poslednjih
godina povećali su potrošnju reaktivne energije. Ova pojava direkto je vezana za
veoma visoke vrednosti temperature leti, kada se mnogo koriste rashladni uređaji.
Nadležne distribucije u ovim periodima imaju velike tehničke gubitke u mrežama.
Pored tehničkih gubitaka javlju se i povećani komercijalni gubici. U ovom slučaju
distributivno preduzeće kupuje reaktivnu energiju, a kupac istu nije u obavezi da
plaća [1] jer ima brojilo za merenje preuzete aktivne energije. Ovaj problem se
vrlo efikasno rešava ugradnjom kondezatorskih baterija u distributivnu mrežu.
Težnja je da se sa što manje ulaganja dobije što veći efekat kompenzacije.
Kompenzacija reaktivne snage (energije) je mera koja daje mnogobrojne tehničke
i ekonomske efekte. Zbog toga se i investicija uložena u sprovođenju ove mere
brzo vraća i mnogostruko isplati.
Analize pravljene za EPS su pokazale da bi se kompenzacijom reaktivne
snage na nivo 95 , 0 cos = ϕ smanjili gubici u distributivnoj mreži za približno

1
Tehnički fakultet Čačak
2
ED “Elektromorava” Smederevo
104 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
15%. U nekim delovima smanjenje gubitaka bi bilo i veće, jer je vrednost faktora
snage vrlo niska.
Kompenzacijom reaktivne snage, odnosno njenom proizvodnjom kod
kupca smanjuje se reaktivna snaga prenešena vodovima, a samim tim i struja.
Pošto je gubitak snage direktno proporcionalan kvadratu struje, smanjenjem
vrednosti struje smanjuju se gubici snage i energije.
Odnose između gubitaka pre i posle kompenzacije ustanovićemo koristeći
vektorski dijagram na slici 1 i na slici 2.


Slika 1. Fazorski dijagram struja Slika 2. Fazorski dijagram snaga

Gubitak snage pre kompenzacije je:

2
1 1
I R k P ⋅ ⋅ = Δ (1)

Kompenzacijom reaktivne snage, odnosno proizvodnjom dela reaktivne
struje iz kompenzatora ( )
2 1 r r C
I I I − = smanjuje se vrednost reaktivne struje koja
protiče kroz vod sa
1 r
I na
2 r
I odnosno vrednost prividne struje sa
1
I na
2
I tako
da je vrednost gubitaka snage posle kompenzacije :

2
2 2
I R k P ⋅ ⋅ = Δ (2)

Izjednačavanjem vrednosti za aktivnu komponentu struje, koja je pre i
posle kompenzacije ostala nepromenjena i data relacijom (3), mogu se odrediti
gubici snage posle kompenzacije (4):

1 1
cosϕ ⋅ = I I
a

и
2 2
cosϕ ⋅ =I I
a
(3)

2
2
1
2
1 2
cos
cos
ϕ
ϕ
⋅ Δ = Δ P P (4)

Izrazi (2),(3)i (4) pokazju da je odnos gubitaka pre i posle kompenzacije
obrnuto srazmeran kvadratima faktora snage koji važe pre i posle kompenzacije.

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 105
2. REDNA REZONANCA I DIMENZIONISANJE
KONDENZATORA
Elementi rednog rezonantnog kola, zbog povećanja struja i (padova)
napona rezonantnog harmonika, izloženi su strujnim preopterećenjima i povišenim
naponima a ukupne vrednosti struje i napona mogu prekoračiti najviše dozvoljene
vrednosti. Posebno su ugroženi kondenzatori. Neopterećeni transformator SN/NN
reaktanse Х
t
sa priključenim kondenzatorom reaktanse Х
C
na niskonaponskoj
strani obrazuje redno L,C kolo u odnosu na više harmonike. Za određeni
harmonik napona reda (h
r
= f
r
/f) može nastati redna rezonanca [2] u tom kolu, tj.
pri rezonantnoj frekfenciji (f
r
) vrednosti:

LC
f
r

=
π 2
1
(5)
L
C
r
X
X
f f ⋅ = (6)

C k
nt
r
Q u
S
f f

⋅ = (7)
gde su:
L i X
L
–induktivnost i reaktansa transformatora,
C i X
C
– kapacitivnost i reaktansa kondenzatora,
S
nt
i u
k
– nominalna snaga i napon kratkog spoja transformatora,
C
Q - Reaktivna snaga kondenzatorske baterije
U rednom kolu, koje obrazuju transformator sa reaktansom
2
nt
k t
S
U
u x ⋅ = (8)
i kondenzator sa kapacitivnom reaktansom

C
C
Q
U
X
2
= (9)

može nastati rezonanca ukoliko je, za odgovarajući red harmonika


f
f
h
r
r
=
,
ispunjen uslov:
k nt
cr
u h S
Q

=
2
1
(10)
Da bi se izbegle opasnosti od redne rezonance u grani (Х
t

C
) za
harmonike nižih redova, koje su po pravilu i veće, potrebno je pogodno
106 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
dimenzionisati kondenzatore u sekundarnoj mreži transformatora. Kako su
rezonantne pojave izraženije što je impendansa i otpornost potrošača manja to su
najveće opasnosti, po transformator i kondenzatore, ukoliko su kondenzatori
priključeni na transformator koji radi u režimu praznog hoda.

Tabela 1. Dozvoljene snage kondenzatora Q
c
(boldovane vrednosti) i vrednosti koje
treba izbegavati (neboldovane vrednosti)
U tabeli 1 su date vrednosti za dozvoljene snage kondezatorskih baterija
koje se smeju fiksno priključiti na sekundarnu stranu transformatora.
Kondenzatorske baterije sa snagama koje su date u koloni tri i pet, tabele 1, ne
smeju se priključiti jer postoji velika mogućnost pojave rezonancije.
Na području pogona Velika Plana u letnjim mesecima reaktivna snaga se
uvećava za 5MVAr te je krajem 2005.god. moralo biti ugrađeno nekoliko
kondezatorskih baterija kako bi se kompnezovala ova snaga. Kondezatori su
fiksno priključeni na sabirnice niskonaponskog ormana, [3], kako je prikazano na
slici 3.


Slika 3. Šema priključenja kondenzatorske baterije
h
r
=f
r
/f ≥ 14.3 10.4 – 14.2 7.8 – 10.3 ≤ 7.7
S
nt
kVA) Vrednosti Q
c
(kVAr)
u
k
=4%
Dozvoljene
vrednosti
(1. nivo)
Vrednosti
koje treba
izbegavati
Dozvoljene
vrednosti (2.
nivo)
Vrednosti
koje treba
izbegavati
100 kVA ≤ 12.5 12.4 – 23.1 23.6 – 41.1 ≥ 42.2
160 kVA ≤20.0(25*) 20.1 – 37.0 37.8 – 65.8 ≥ 67.5
250 kVA ≤ 30.6 31.0 – 57.8 59.0 – 102.8 ≥ 105.5
400 kVA ≤ 50.0 50.1 – 92.4 94.4 – 164.4 ≥ 168.8
630 kVA 77.1 78.1–145.6 148.7 – 258.9 ≥ 265.9
u
k
=6%
1000 kVA 81.6 83.0 – 154 157 – 274 ≥ 281
1600kVA 130.5 133.0– 247 251 – 438 ≥ 450
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 107

3. EKONOMSKI EFEKTI PRIMENJENE KOMPENZACIJE U
PERIODU OD 2005 DO 2009.GOD.
Analiza uštede izvedena je samo na osnovu ne preuzete reaktivne energije
od EMS-a. Efekti stvarne uštede su mnogo veći, jer nismo datu energiju prenosili
do kupca, pa su samim tim smanjeni gubici u vodovima. Preuzeta reaktivna
energija po godinama i vrednosti uštede na ime finasijskog zaduženja prema
dobavljaču (EMS-u) data su u tabeli 2. U prvoj koloni su godine za koje
razmatramo preuzetu reaktivnu energiju. U drugoj koloni su prikazane vrednosti
ukupne preuzete reaktivne energije. U četvrtoj koloni su vrednosti finansijske
uštede u dinarima u odnosu na 2005. godinu. U petoj koloni su prikazane vrednosti
uštede u procentima u odnosu na 2005. godinu.

Tabela 2. Vrednosti finansijske uštede u odnosu na 2005 godinu

God. Preuz. rek.ener.
(kVArh)
Fakturisana
vrednost (din)
Ušteda u
(din)
Ušteda u
(%)
2005 47.337.160 4.752.651 0 0
2006 34.227.320 3.436.423 1.316.228 27,69
2007 38.440.320 3.859.408 893.243 18,79
2008 40.407.300 4.056.893 695.758 14,64
2009 34.470.230 3.460.811 1.291.840 27,18

Cena kondenzatorskih fiksnih baterija sa ugradnjom je oko 600 din/kVAr
(5000 kVAr x 600 din/kVAr = 3.000.000 din). Prema tome ako distributivno
preduzeće ne prodaje reaktivnu energiju nego samo kupuje, ovu investiciju
isplaćuje za tri godine.

4. ZAKLJUČAK
Proizvodnjom reaktivne energije u distributivnoj mreži koristi ima ceo
elektroenergetski sistem. Proizvođači električne energije svoje generatore ne
opterećuju sa velikom reaktivnom snagom, čime smanjuju gubitke. Kod prenosa
električne energije vrednosti padova napona su manji, samim tim gubici snage i
energije su manji. Distributivno preduzeće električne energije kao neposredni
trgovac mora da vodi računa o svom profitu. Profit će se povećati ako se reaktivna
energija ne kupuje. U radu je pokazano da se za tri godine celokupna investicija
isplati u ovom pogonu. Ako se uzme u obzir da se deo te reaktivne energije proda
kupcima (niski napon) koji imaju i merenje raktivne energije ova investicija se i te
kako isplati.






108 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

5. LITERATURA
[1] Tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce
„Sl.glasnik RS“ br. 109/2009.
[2] Kostić M.: Dozvoljene snage kondenzatorskih baterija na
sekundarnoj strani distributivnih transformatora SN/NN, Institut
Nikola Tesla, Beograd 2005.
[3] Rajaković N., Tasić D.: Distributivne i industrijske mreže,
Akademska misao, Beograd 2008.
[4] Tanasković M., Bojković T., Perić D.: Distribucija električne
energije, Akademska misao, Beograd 2007.
[5] Mitraković B.: Transformatori, Naučna knjiga, Beograd 1987.
[6] Bojković T., Tanasković M., Perić D.: Distribucija električne
energije - rešeni primeri, Akademska misao, Beograd 2009.

PODRŠKA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA
PROCEDURU „UPRAVLJANJE NEUSAGLAŠENOSTIMA“
Nataša Gojgić
1


REZIME
U vremenu velike ekspanzije primene informacionih tehnologija u svim sfverama
poslovanja, nerihvatjivo je da i QMS ostane na nivou dokumentovanja u vidu posebnih
datoteka kao podrška dokumenata na papirnom mediju.
Primena informacionih sistema zasniva se na postojanju korisničkih aplikacija čiji
je osnovni zadatak da podrže svakodnevne poslovne procese u vidu transakcija i obradu
podataka nad transakcionom bazom podataka. Korisnički interfejs obuhvata sistem menija
svakog korisnika zavisno od ovlašćenja koje mu je dodeljeno za generisanje potrebnih
dokumenata prema definisanim procesima.
U radu je prikazan jedan primer dokumentovane procedure upravljanje
neusaglašenostima sa podrškom informacionog podsistema koji za osnovu ima procesni
model.
Ključne reči: neusaglašenosti, informacioni sistem
INFORMATION SUBSYSTEM SUPPORT FOR THE PROCEDURE
OF MANAGING ANTICOINCIDENCES
ABSTRACT
In the time of wide information system expansions in all areas of business, it is
not acceptable that QMS remains at the same level as just plain documentation tool as
simple as special data intended to be a support for a paper-oriented one.
The application of the information system is based on the existence of user
application whose main aim is to support everyday bussiness operations such as
transactions, and to enable data processing in the transactional data base. The user interface
consists of a system menu of each user depending on the approval which is allocated, for
the development of the needed documents according to the previously defined procedures.
This paper deals with an example of a documented procedure of managing
anticoincidence with the information subsystem support which has a process model in its
base.
Key words: anticoincidences, information system

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE
Procedura ima za cilj da definiše aktivnosti i način njihovog sprovođenja u
slučajevima pojave neusaglašenog proizvoda ili usluga od uočavanja do rešenja
neusaglašenosti kako bi se sprečila prodaja ili isporuka neusaglašenog proizvoda
ili usluge, odnosno korigovanje greške ukoliko se ona pojavi u nekom izveštaju.

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
110 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Procedura se primenjuje kod rešavanja neusaglašenosti na svim
proizvodima-uslugama Fakulteta za koje se proceni i/ili odluči da ih treba sprečiti,
otkloniti i/ili odustati od isporuke neusaglašenog proizvoda, odnosno usluge.
Zaposleni primenjuju postupak na sistem menadžmenta kvalitetom i/ili druge
menadžmente poslovanja.

2. VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA
Veza sa standardima i opštim aktima
ƒ SRPS ISO 9001:2008 (tačka 8.3)
Veza sa dokumentima sistema kvaliteta
ƒ Q2.12.03 Interne provere
ƒ Q2.12.05 Korektivne, preventivne i mere poboljšanja
ƒ Q3.12.02 Preispitivanje
ƒ Q3.13.05 Upotreba OLAP-a
ƒ Q3.14.03 Analize povratnih informacija od korisnika
ƒ Q3.22.01 Realizacija studijskih programa
ƒ Q3.25.05 Rešavanje molbi, žalbi i prigovora korisnika
ƒ Q3.32.01 Rad studentske službe
ƒ Q3.44.01 Pružanje dokumentaciono-informacionih usluga
ƒ Q3.61.01 Nabavka

3. TERMINI I DEFINICIJE
OJ: Organizaciona jedinica fakulteta
Neusaglašenost - neispunjenost zahteva.
Zahtev - potreba ili očekivanje koji su iskazani, u principu podrazumevani
ili obavezni.
Ispravka (ternutna, privremena, lokalna mera) - mera preduzeta da bi se
odstranila otkrivena neusaglašenost.

4. IZVOĐENJE PROCESA
Na slici 1 prikazan je dekompozicioni dijagram procesa upravljanja
neusaglašenostima.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 111
NODE : T IT LE : NUMBE R: UPRAVLJANJE NE USAG LA E NO- ST IMA
124
1241
´ ´ ` ` ¯ `
- ' ' ` ` - ' ` ` ' - ~ ` ¯
1242
RAZRE E NJE
NE USAGLA E NO ST I
I OBE ZBE DJE NJE
SAGLASNOST I
KORISNIKA
1243
OT KLANJANJE
NE USAGLA E NO ST I
1244
ANALIZA
NE USAGLA E NO ST I
Q4.2.12.04.1 -1
Protokol
neusa gl a e nosti
/ Pri j a va
Q4.2.12.04.1 Protokol ne usa gl a enosti
Informa ci j e o re savanj u
rekla macij e dobavl ja cu
Sa gl a snost korisni ka
i nforma ci j a iz re a l iz aci je
svi h proce sa
Rukovodi l ac
OJ
Q3.13.05 Upotre ba
OLAP-a
Q4.2.12.04.1-3
Protokol
neusa gl a e nosti
/ Otkl anj anj e
Q4.2.12.04.2 Izve ta j o
pre gl edu
neusa gl a e nosti
i nforma ci j a iz
rea l i za ci j e
svi h proce sa
Ide ntifi ka ci oni ka rton
Q4.2.12.04.1-2
Protokol
neusa gl a e nosti /
Ra zre e nj e
Q4.2.12.05.1 Protokol z a KPP me re
Q4.2.12.03.1
Protokol IP
Zahtev za
sa gl a snost
Q2.12.04 Upra vlj a nj e ne usa gl a senosti ma
Predsta vni k rukovodstva z a kval i tet

Slika 1: Dekompozicioni dijagram upravljnja neusaglašenostima
4.1 Prijava neusaglašenosti
Neusaglašenost može i mora utvrditi svaki izvršilac, bilo za sopstveni
posao koji obavlja i/ili za posao koji je izvršen od strane drugih izvršilaca. Svaki
zaposleni koji uoči grešku u procesu rada, dužan je da odmah grešku i otkloni (ako
može) i da obavesti rukovodioca OJ fakulteta koji je odgovoran za praćenje
procesa.
Kada neusaglašenost ne utiče znatno na korisnika, troškove i rokove
izvršenja posla i može se odmah otkloniti bez većih posledica, nema potrebe za
njenim evidentiranjem. Njeno otklanjanje obavlja, u sklopu redovnih radnih
obaveza, neposredni izvršilac i/ili nadležno lice kome rukovodilac neposrednog
izvršioca izda nalog.
Neposredni izvršilac koji prima posao i/ili nadležno radno mesto koje
nastavlja naredni posao (operaciju, aktivnost,...) pre početka istog prima (pregleda,
nadzire, proverava, kontroliše i slično) prethodnu operaciju i/ili posao i utvrđuje
obavezu da, kada otkrije neusaglašenost koja utiče na korisnika, troškove i
rokove izvršenja posla, prijavi i evidentira neusaglašenost (sistema, proizvoda,
procesa, ispitivanja,dokumenta,...). Dostavljene prijave su osnova za pokretanje
korektivnih mera i utvrđivanje uzroka neusaglašenosti prema postupku Q2.12.05.
Sve neusaglašenosti su kategorisane i opisane u pripadajućim
dokumentima:
ƒ neusaglašenosti utvrđene internom proveroma QMS (interne,
eksterne) Q2.12.03,
ƒ neusaglašenosti utvrđene u toku procesa rada odnosno merenjem i
praćenjem procesa Q3.22.01, Q3.32.01,
ƒ neusaglašenosti utvrđene od strane korisnika Q3.25.05, Q3.44.01,
112 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
ƒ neusaglašenosti utvrđene na osnovu analize podataka Q3.14.03,
ƒ neusaglašenosti utvrđene preispitivanjem ciljeva i QMS Q3.12.02,
ƒ neusaglašenosti utvrđene od strane isporučioca dobavljača Q3.61.01.
Svaki zapoleni koji uoči grešku u procesu rada, dužan je da odmah
obavesti neposrednog rukovodioca koji je odgovoran za preispitivanje situacije i
popunjava formu (slika 2) iz menija: QMS//Upravljanje
neusaglašnostima//Prijava.


Slika 2: Izgled forme za Q4.12.04.1-1 Protokol neusaglašenosti/Prijava
Rukovodilac organizacione jedinice fakulteta je odgovoran da utvrdi
vremenski okvir u kojem je pravljena greška, zatim određuje stepen greške
(kritična, velika, sporedna) na osnovu procene posledica koje greška može da
izazove. Svi elementi procesa rada koji su obuhvaćeni neusaglašenošću
obeležavaju se crvenom bojom/etiketom na koju se upisuje broj neusaglašenosti sa
potpisom rukovodioca OJ.
4.2 Razrešenje neusaglašenosti i obezbeđenje saglasnosti korisnika
Razrešenje neusaglašenosti i obezbeđenje saglasnosti korisnika pokreće
rukvodilac OJ (na osnovu evidentirane neusaglašenosti).. Rukovodilac OJ proceni
da je nastala neusaglašenost manjeg značaja na troškove i posledice i da se može
rešiti bez poketanja korektivnih mera i rešava je u okviru svoje organizacione
jedinice pokretanjem trenutne mere. Kada je neusaglašenost koja zavisi i utiče na
ostale organizacione jedinice pokreće korektivne/preventivne mere prema
Q2.12.05. radi utvrđivanja uzroka nastale neusaglašenosti i otklanjanja uzroka
neusaglašenosti koje overava predstavik rukovodstva za kvalitet. Na osnovu uvida
o realizaciji aktivnosti za otklanjanje neusaglašenosti informacija se prosleđuje u
status dokumenta realizovano.
Pokretanje forme za razrešenje neusaglašenosti (slika 3) je u meniju
QMS//Upravljanje neusaglašnostima//Razrešenje
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 113

Slika 3: Izgled forme za Q4.12.04.1-2 Protokol neusaglašenosti/Razrešenje
Obezbeđenje saglasnosti korisnika o neusaglašenosti se sprovodi ukoliko
je greška imala uticaj na korisnika, rukovodioca OJ dostavlja pisano obaveštenje
korisnika o utvrđenoj neusaglašenosti i može tražiti saglasnost korisnika za
neusaglašenost ili za dalje mere koje će preduzeti. Ako korisnik ne da saglasnost
za traženo rešenje, odluka o neusaglašenosti se automatski menja u odluku za
suspendovanje usluge, a dalji odnosi sa korisnikom se regulišu po odredbama
ugovora. Rukovodilac OJ je odgovoran za analizu neusaglašenosti u vremenu za
koje je procenjeno da se činila greška i da identifikuje korisnike na koje greška
ima uticaj i na osnovu toga donosi odluku da li je uočena greška imala uticaj na
rezultate ispitivanja ( tj. korisnika ) u utvrđenom vremenskom okviru. Ukoliko je
bilo uticaja, rukovodilac OJ nalaže pokretanje korektivnih mera prema Q2.12.05.
4.3 Otklanjanje neusaglašenosti
Otklanjanje neusaglašenosti obuhvata sprovođenje odluka iz razrešenja i
sprovodi se u organizacionim jedinicama gde je identifikovana neusaglašenost.
Verifikacija obuhvata potvrđivanje usaglašenosti sa zahtevima posle sprovedenih
mera za ispravljanje. Ukoliko se ne verifikuje otklanjanje neusaglašenosti otvara
se nova prijava.
Pokretanje forme za otklanjanje neusaglašenosti (slika 4) je u meniju
QMS//Upravljanje neusaglašnostima//Otklanjanje.
114 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 4: Izgled forme za Q4.12.04.1-3 Protokol neusaglašenosti/Oklanjanje
4.4 Analiza neusaglašenosti
Predstavnik rukovodstva za kvalitet izrađuje periodične (mesečne,
kvartalne) izveštaje o Pregledu neusaglašenostima na osnovu definisanih mera i
dimenzija.
Mere: broj utvrđenih neusaglašenosti (BrojUtvrdjenihNeusag), broj
otklonjenih neusaglašenosti (BrojOtklonjenihNeusag), broj uvedenih trenutnih
mera (BrojTm); broj uvedenih korektivnih mera (BrojKm), broj uvedenih
preventivnih mera (BrojPm).
Dimenzije: Naziv organizacije, Radno mesto, Naziv Vrste Prijave
Neusaglasenosti, Naziv statusa dokumenta, Naziv Procesa, Naziv Stepena Greške,
Tačka standarda.
Vremenske dimenzije: Godina,Kvartal, Šestomesečni, Mesec.
Za izradu grafika za navedene dimenzije i mere se koristi šablon
Neusaglašenosti.xls u Excel-u kako je opisano u Q3.13.05, što predstavlja prilog
Izveštaja o neusaglašenostima. Izveštaj se radi pozivom iz menija
QMS//Upravljanje neusaglašenostima /Periodični izveštaj o neusaglašenostima.

5. ODGOVORNOSTI I OVLAŠĆENJA
Za primenu ovog dokumenta odgovoran je dekan fakulteta.
Za kontrolu ovog dokumenta odgovoran je predstavnik rukovodstva za
kvalitet.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 115
6. ZAPISI

Oznaka Naziv zapisa Mesto čuvanja Vreme
čuvanja
Q4.12.04.1 Protokol
neusaglašenosti
Registar protokola
neusaglašenosti (prilog 1)
Trajno
Q4.12.04.2 Periodični izveštaj o
neusaglašenostima
Registar periodičnih izveštaja o
neusaglašenosti (prilog 2)
Trajno

7. PRILOZI
Prilog 1: Registar protokola neusaglašenosti

Slika 5: Izgled forme za Q4.12.04.1. Registar protokol neusaglašenosti

Prilog 2: Registar periodičnih izveštaja o neusaglašenosti

Slika 6: Izgled forme za Q4.12.04.2. Registar periodičnih izveštaja o neusaglašenosti
8. ZAKLJUČAK
Da bi se osiguralo da su odgovarajuće informacije na raspolaganju i da se
spreči nesmotrena upotreba pogrešnih informacija, potrebno je uspostaviti
informacioni podsistem za upravljanje neusaglašenostima kako je definisano
procesnim modelom. Svaka stavka u meniju predstavlja proces u funkcionalnom
116 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
modelu i pokretanjem određene stavke u korisničkom meniju se dobijaju forme za
stvaranje zapisa o tom procesu.
Adekvatno projektovan i dokumentovan proces upravljanje
neusagalšenostima zasnovan na procesnom modelu predstavlaja veoma dobru
osnovu za projektovanje informacionog podsistema za podršku procesu
upravljanja neusaglašenostima tj. omogućuje postojanje dokumentovane procedure
koja opisuje proces i definiše zapise koja je komplementarna sa uputstvom za
korišćenje informacionog podsistema prikazanog procesa.

9. LITERATURA
[1] Veljović A., Stanojević LJ., Gojgić N.: Informaciona integracija
procesa korektivnih, preventivnih i mera poboljšanja, Časopis
Kvalitet, 7-8,2008.
[2] SRPS ISO 9001:2008 – Sistem menadžmenta kvalitetom – Zahtevi,
Institut za standardizaciju, Beograd, 2008.
[3] Kamberović i dr.: Sistem kvaliteta ISO 9001:2000, Novi Sad, 2003.
[4] Joachim G., S J Childe, M E Miles.: A modelling technique for re-
engineering business processes controlled by ISO 9001, Computers
in Industry, Amsterdam: Dec 2002.


PRIMENA SKLADIŠTA PODATAKA U ANALIZI
INDIKATORA PERFORMANSI NEUSAGLAŠEOSTI
Nataša Gojgić
1


REZIME
U radu je prikazan jedan od načina organizovanja, prezentovanja i upotrebe
podataka dobijenih merenjem performansi indikatora za analizu neusaglašenosti.
Metodološki pristup za uspostavljanje indikatora performansi i prikupljanju vrednosti istih,
koristi koncept skladišta podataka koji daje mogućnost analize indikatora neusaglašenosti
sa aspekta više dimenzija. Analiza se zasniva bazi višedimenzionih tabela (OLAP kocke)
kreiranih u programu MS SQL Server -Anlysis Services a za grafički prikaz se koristi MS
Excel. Time se obezbeđuju kvalitetne informacije radi izvođenja značajnih zaključaka o
uspešnosti procesa ili donošenja odluka o konkretnim merama u cilju kontinualnog
unapređenja što je jedan od zahteva stadarda ISO 9001.
Ključne reči: analiza neusaglašenosti, skladište podataka, OLAP
APPLICATION OF THE DATA BASE IN THE ANALYSIS OF THE
ANTICOINCIDENCE PERFORMANCE INDICATORS
ABSTRACT
The paper deals with one of the methods of organization, presenting and usage of
the data, obtained by measuring the performances of the indicator for the anticoincidence
analysis. The methodological approach for indicator performance establishing and
collecting of its values, uses the concept of data base which provides an opportunity to
analyse the anticoincidence indicators in many aspects. The analysis is based on the many-
dymensional tables (OLAP cubes) designed in MS SQL Server -Anlysis Services
programme. For the graphic display MS Excel is used. In that way, quality information for
making right conclusions about the success of a process or the specific measures in order
to advance it, is provided. It is also one of the ISO 9001 standard demands.
Key words: antioincidence analysis, data base, OLAP.
1. UVOD
Svaki poslovni proces karakterišu odgovarajuće performanse. Performanse
se prate i mere tokom vremena vrednostima definisanih indikatora
performansi/mera kako bi se pratila uspešnost procesa i sagledali mogući načini
njihovog unapređenja.
Praćenje i merenje procesa su glavne aktivnosti u otkrivanja
neusaglašenosti jer se utvrđuju trenutne vrednosti indikatora i varijabli koje se
upoređuju sa planiranim i prethodnim vrednostima. Kontrolisanje otkriva
neusaglašenost, upravljanje neusaglašenošću identifikuje, odvaja i otklanja

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
118 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
neusaglašenost. Korektivna mera je mera za otklanjanje uzroka otkrivene
neusaglašenosti ili druge neželjene situacije. Za razliku od nje, ispravka (trenutna
mera) je mera preduzeta samo da bi se odstranila otkrivena neusaglašenost.
Definisanje indikatora performansi podrazmeva i definisanje načina prikupljanja
podataka koji mora da bude adekvatan, pouzdan i validan i to je deo
funkcionisanja integrisanog informacionog sistema u kome indikatori performansi
predstavljaju deo jedinstvene baze podataka. Informacioni sistem upravljanja
neusaglašenostima koji za osnovu ima skladište podataka daje mogućnost analize
neusaglašenosti sa aspekta više dimenzija. Izvor podataka za skladište podataka je
transakciona baza koja omogućava unos i prikupljanje podataka o
neusaglašnostima u svim procesima. Analiza se zasniva na konceptu
višedimenzionih tabela (OLAP kocke) kreiranih u programu MS SQL Server -
Anlysis Services, a za grafički prikaz je korišćen MS Excel.
Potreba analize učestalosti pojavljivanja neusaglašenosti je jedan od
zahteva standarda ISO 9001 da bi se definisale korektivne mere za otklanjanje
uzroka neusaglašenosti, kao i preventivne mere za sprečavanje nastanka mogućih
neusaglašenosti.
2. KONCEPTUALNI MODEL
Konceptom se prave apstrakcije koje su izvučene iz problema koji se
istražuje i koje su važne i za korisnike i za one koji projektuju sistem. Izradom
konceptualnog modela se opisuje domen realnog sistema i vezan je za dizajn
budućeg skladišta podataka i analizu podataka u procesu upravljanja
neusaglašenostima. Atribut je logička vrednost podataka za objekat. Na osnovu
potreba za izradom skladišta podataka, izdvojeni su koncepti:
ƒ činjenica čijim atributima se definišu mere koje korisnici analiziraju
ƒ dimenzija čijim atributima se definiše način sagledavanja informacija.
U okviru UML standarda koncept se opisuje kao "strukturne relacije", a
što je prikazano sledećim dijagramom konceptualnog modela (slika 1).


Slika 1: Konceptualni model za analizu neusaglašenosti
Na slici neusaglašenost je koncept činjenica i sadrži atribute: broj
utvrđenih neusaglašenosti (Broj Utvrdjenih Neusag), broj otklonjenih
neusaglašenosti (Broj Otklonjenih Neusag), broj uvedenih trenutnih mera (Broj
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 119
Tm); broj uvedenih korektivnih mera (Broj Km), broj uvedenih preventivnih mera
(Broj Pm) itd. Ostalo su koncepti dimenzija, odnosno atributi iz čijih perspektiva
će se anlizirati neusaglašenosti a to su: organizacija/radno mesto, poreklo prijave
neusaglašenosti, tačka standarda, proces, uzrok neusaglašenosti, status
neusaglašenosti, vremenski periodi analiziranja (mesečni, kvartalni, itd.).
3. DIMENZIONALNI MODEL
Dimenziono modeliranje je tehnika logičkog dizajna koja ima za cilj
prezentaciju podataka u obliku koji obezbeđuje visoke performanse sistema radi
vršenja analize podataka. Realizacija dimenzionalnog modeliranja se izvodi
korišćenjem CASE alata ERwin, gde se izvodi definisanje hijerarhije elemenata i
atributa, denormalizacija modela definisanjem tabela činjenica gde su smeštene
mere, indikatori performansi, tabela dimenzija gde se smeštaju perspektive iz kojih
će se vršiti analiza mera, a ishod je dimenzionalni model (slika 2).


Slika 2: Dimenzionalni model neusaglašenosti
4. GENERISANJE SKLADIŠTA PODATAKA
Fizički model skladišta podataka prevodi dimenzioni model skladišta
podataka i tom prilikom dolazi do konvertovanja:
• entiteta iz modela podataka u tabele fizičke baze podataka,
• atributa u kolone, u odgovarajućim tabelama i
• kandidata za ključeve entiteta u primarne ključeve u tabelama.
Informacije potrebne za generisanje su određene u okviru kreiranja
fizičkog modela koji predstavlja interpretaciju tih informacija. Generisanje se
izvodi tako što se koristi jezik za definisanje podataka – Data Definition Language
(DDL) za relacione baze podataka (slika 3).
120 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 3: Skladište podataka za neusaglašenosti realizovan u MS SQL Server 2000
Učitavanja podataka je ključna faza u implementaciji skladišta podataka,
koja sledi posle generisanja skladišta podataka. Prvi korak je izbor izvora
podataka, odnosno tabele iz koje se preuzimaju podaci i odredišne tabele, odnosno
tabele u koju se učitavaju podaci. Izvor podataka za skladište podataka je
transakciona baza koja omogućava unos i prikupljanje podataka o
neusaglašnostima u svim procesima.
5. VIŠEDIMENZIONALNA ANALIZA KORIŠĆENJEM OLAP –A
I GRAFIČKOG PRIKAZA
Za pristup uskladištenim podacima koristi se tehnologija interaktivnog
analitičkog procesiranja - OLAP koja omogućava najrazličitije vidove analize
podataka koje variraju od jednostavnih izveštaja do detaljnih višedimanzionalnih
analiza i predviđanja. Interaktivno analitičko procesiranje (On Line Analytical
Processing – OLAP) namenjeno je on line analizama i izveštavanjima, za razliku
od produkcionih sistema namenjenih ažuriranju baza podataka i obradi transakcija
(On Line Transaction Processing – OLTP). Skraćenica OLAP podrazumeva
kategoriju aplikacija i tehnologije namenjenu za skupljanje, upravljanje, obradu i
prezentaciju multidimenzionih podataka namenjenih analizama za potrebe
odlučivanja.
Osnovni gradivni element skladišta podataka se naziva “kocka”, zbog
sličnosti sa geometrijskim telom. Ona služi za tabelarno prikazivanje podataka u
više dimenzija. U okviru nje se sumarni podaci mogu prikazivati na bilo kom
nivou detaljnosti. Koncept OLAP kocke namenjen za jedan od mogućih načina
izrade izveštaja - kreiranje korisničkog interfejsa OLAP –a prikazanog u radu
korišćenjem MS SQL Server – Anlysis Services (slika 4).
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 121

Slika 4 : Korisnički interfejs OLAP kocke za analizu neusaglašenosti
Drugi način analize podataka je izvršena primenom alata u okviru
Microsoft Excel, kojim se direktno pristupa OLAP kocki u MS Analysis Services i
gde se izborom odgovarajućih mera i dimenzija dobija odgovarajući grafik. Na
grafiku (slika 5) može se videti da je najviše neusaglašenosti otkriveno kod
procesa personalno praćenje studenata u ispunjenju zahteva tačke standarda 8.2.3,
što ukazje da se taj proces mora preispitati.

0
1
2
3
4
I
z
r
a
d
a

r
e
s
e
n
j
a
o

p
r
o
m
e
n
i
I
z
r
a
d
a

i
p
r
a
c
e
n
j
e
O
d
l
u
č
i
v
a
n
j
e

i
p
l
a
n
i
r
a
n
j
e
U
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e
n
a
s
t
a
v
n
i
m
V
o
đ
e
n
j
e
d
o
s
i
j
e
a
I
z
a
v
a
č
k
a
d
e
l
a
t
n
o
s
t
O
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e
n
a
u
č
n
i
h
O
d
l
u
č
i
v
a
n
j
e

i
p
l
a
n
i
r
a
n
j
e
P
o
s
l
o
v
i
p
l
a
n
i
r
a
n
j
a

i
I
z
d
a
v
a
n
j
e
d
i
p
l
o
m
e

i
I
z
d
a
v
a
n
j
e
u
v
e
r
e
n
j
a
P
e
r
s
o
n
a
l
n
o
p
r
a
ć
e
n
j
e
P
r
e
l
a
z
a
k

i
p
r
i
z
n
a
v
a
n
j
e
P
r
i
j
e
m
s
t
u
d
e
n
a
t
a
P
o
l
a
g
a
n
j
e
p
r
i
j
e
m
n
o
g
E
v
i
d
e
n
t
i
r
a
n
j
e
r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e
E
v
i
d
e
n
t
i
r
a
n
j
e
r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e
P
r
e
l
a
z
a
k

i
p
r
i
z
n
a
v
a
n
j
e
U
p
i
s

v
i
s
i
h
s
e
m
e
s
t
a
r
a

i
V
o
đ
e
n
j
e
d
o
s
i
j
e
a
P
e
r
s
o
n
a
l
n
o
p
r
a
ć
e
n
j
e
R
e
š
a
v
a
n
j
e
r
e
k
l
a
m
a
c
i
j
e
V
r
e
d
n
o
v
a
n
j
e
n
a
s
t
a
v
e
I
z
d
a
v
a
n
j
e
d
i
p
l
o
m
e

i
P
e
r
s
o
n
a
l
n
o
p
r
a
ć
e
n
j
e
P
r
a
ć
e
n
j
e

i
s
p
i
t
a
V
o
d
j
e
n
j
e
m
a
t
i
c
n
e

k
n
j
i
g
e
V
r
e
d
n
o
v
a
n
j
e
n
a
s
t
a
v
e
R
e
š
a
v
a
n
j
e
r
e
k
l
a
m
a
c
i
j
e
4.2.4 5.4 6.2 6.3 7.1 7.2 7.2.3 7.5 7.5.3 8.2.1 8.2.3 8.2.4 8.3
Tačka standarda / proces
B
r
o
j

o
t
k
r
i
v
e
n
i
h

n
e
u
s
a
g
l
a
š
e
n
o
s
t
i

Slika 5: Analiza neusaglašenosti po tački standarda i procesu
Na grafiku (slika 6) se može pratiti broj utvrđenih neusaglašenosti po
poreklu prijave, kao i otklanjanje neusaglašenosti po kvartalima u toku
2008.godine.

122 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
0
1
2
3
4
5
6
Broj otklonjenih neusagl. 1 1 3 4 4 2 4 4 2 2 1 1 1 1
Broj utvrdjenuh neusag. 2 0 3 4 5 1 4 4 3 1 1 1 1 1
I II I II III IV I III I II III IV I III
Analize Interna provera Merenje i
praćenje
Preispitivanje ciljeva Reklamacija

Slika 6: Analiza neusaglašenosti po poreklu prijave i kvartalu
Na osnovu dobijenih rezultata (slika 6) može se videti da je najveći broj
neusaglašenosti otkriveno putem internih provera i to u trećem kvartalu. Analize
koje se još mogu uraditi su: u kojim OJ/ radnim mestima je prijavljeno najviše
neusaglašenosti, koji je najčešći uzrok neusaglašenosti, status neusaglešenosti. Na
osnovu ovih analiza mogu se preduzimati korektivne mere radi sprečavanja
njihovog ponovnog javljanja i prevetivne mere radi sprečavanja pojave mogućih
neusaglašenosti. Rezultati poređenja se dalje koriste za odgovarajuće mere i
aktivnosti za unapređenje i postizanje planiranih vrednosti indikatora kako bi se
povratnom informacijom ostvarila povratna sprega i PDCA ciklus.

6. ZAKLJUČAK
Korisne informacije su zapravo skrivene u već ogromnoj (i stalno rastućoj)
masi podataka tranasakcionih baza podataka i potrebno je pronaći način za njihovo
dalje korišćenje. Jedno od mogućih rešenja je primena koncepta skladišta podataka
gde se uspostavljaju indikatori performansi i priklupljaju vrednosti o istima za
dalju primenu u višedimenzionalnim analizama.
U radu je dat je primer generisanja izveštaja za analizu neusaglašenosti
korišćenjem interaktivnog analitičkog procesiranja podataka (OLAP) na bazi
višedimenzionih tabela (OLAP kocke) korišćenjem skladišta podataka, kao izvor
podataka i na taj način dobijanje kvalitetnih informacija za podršku u odlučivanju
u oblasti sistema menadžmenta kvalitetom.

7. LITERATURA
[1] Veljović A., Objektno modeliranje informacionih sistema, Megatrend
Univerzitet primenjenih nauka Beograd, 2005.
[2] Veljović A., Njeguš A.: Osnove relacionih i analitičkih baza
podataka, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
[3] Ralph K., Joe C.: The Data Warehouse ETL Toolkit: Practical
Techniques for Extracting, Cleaning, Conforming, and Delivering
Data, Wiley, 2004.





PRIMENA SKLADIŠTA PODATAKA U PROCESU PRODAJE
UGLJA

Nataša Gojgić
1
, Jelena Plevnik
2
, Milica Jovičić
1

REZIME
U radu je prikazan informacioni podsistem za analizu prodaje uglja zasnovan na
skladištu podataka. Takav koncept informacionog sistema omogućuje višedimenzionalne
analize prodaje uglja iz više poslovnih performansi koje opisuju svakodnevne transakcije
za prodaju uglja. Za pristup uskladištenim podacima kreirana je OLAP kocka koja se kao
izvor podataka koristi za grafički prikaz podataka u MS Excel-u.
Ključne reči: skladište podataka, OLAP kocka, informacioni sistem.

DATA BASE APPLICATION IN THE COAL SELLING PROCESS

ABSTRACT
The paper deals with an information sub-system for coal selling analysis based on
data base. Such a concept of an information system allows multi-dimensional analysis of
coal selling from the basis of many business performances which are used to define
everyday transactions for coal selling. In order to access the data base, an OLAP cube is
created which is used as an data resource for a graphic review of MS Excel data.
Key words: IDEF0, BPwin, information system.

1. UVOD
Rudarski basen „Kolubara“ obavlja proizvodnu delatnost otkopavanja,
prerade, sušenja i prodaje uglja i sve te aktivnosti možemo posmatrati kao procese.
Veleprodaja uglja obavlja se između RB “Kolubara” kao prodavca i
određenih firmi, ustanova, termoelektrana i ostalih korisnika kao kupaca. Ugalj se
na utovarnim mestima utovara u kamione i vagone pa se potom distribuira
kupcima. Zadovoljstvo korisnika (kupaca s jedne strane i društvenih subjekata s
druge strane) pruženom uslugom je strateški cilj svake firme. Za uspešno
ostvarivanje cilja firma mora upravljati kvalitetom usluga prema zahtevima
standarda ISO 9001. Rudarski basen „Kolubara” je 13. jula 2009. godine, primio
uverenje o dobijanju sertifikata ISO 9001 i ISO 14001.
Analiza prodaje uglja obuhvata izradu periodičnih izveštaja i kontrolu
planiranih isporuka koja uz primenu informacionog sistema daje mnogo brži uvid
u realizaciju prodaje i odluke za potrebe planiranja.


1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak
2
Priv. društvo za proizv. preradu i transp. uglja Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac
124 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
2. KONCEPT SKLADIŠTA PODATAKA
Nov pristup sistemima za podršku odlučivanju omogućava objedinjavanje
međusobno zavisnih podataka u odvojeno projektovanom okruženju nazvanom
skladište podataka (Data Warehouse). Skladište podataka čuva podatke u odvojeno
integrisanim relacionim bazama podataka koje obezbeđuju istorijski pregled
informacija potrebnih za donošenje odluka i postavljanje upita.
Koncept skladišta podataka se zasniva na odvajanju OLTP (On Line
Transaction Processing) i OLAP (On Line Analytical Processing) procesa. OLTP
predstavlja operativni proces obrade podataka u kome se vrednosti podataka
menjaju kontinualno u toku dana i u trenucima koji se ne mogu unapred
specificirati. Nasuprot OLTP, analitička obrada podataka se obavlja
upoređivanjem ili obradom izvornih podataka i analizom trendova. Ovde se podaci
ne menjaju u proizvoljnim vremenskim intervalima, već u tačno određenim
intervalima u zavisnosti od prirode problema koji se analizira.
Na osnovu opisa sistema za operativnu i analitičku obradu, može se
zaključiti da postoji bitna razlika u dizajnu baze podatka kaja služi za različite
tipove obrada. Baza podataka u sistemu za operativnu obradu je najčešće tako
projektovana da omogući operacije unosa, promene, usklađivanja veličine
podataka, čuvanje informacija o izvršenim transakcijama, generisanje izveštaja,
očuvanja integriteta podataka i obavljanja transakcija na najbrži mogući način. Pri
projektovanju skladišta podataka ne mora se voditi računa ni o jednoj od gore
pomenutih funkcija. Skladište podataka je tako projektovano da može primiti
veliki broj read-only podataka na osnovu kojih će se dobiti informacije koje se
koriste u procesu donošenja odluka.

3. VIŠEDIMENZIONALNO MODELIRANJE
Višedimenzionalno modeliranje je proces prevođenja poslovnih koncepata
u formu dijagrama koja se može konvertovati u fizičku strukturu podataka i koji
obezbeđuje osnovu za izvođenje analize podataka. Razvoj višedimenzionalnog
modela podataka se vrši odvajanjem poslovnih entiteta i atributa u tabele činjenica
i dimenzija. Tabele činjenica (nazivaju se još i glavne tabele) sadrže kvantitativne
ili činjenične podatke. Tabele dimenzija (nazivaju se još i sporedne tabele) su po
veličini manje i sadrže deskriptivne podatke o podacima iz tabele činjenica.
Pod dimenzijom se podrazumeva specifična dimenzija u n-dimenzionom
prostoru, tj. specifičan pogled na skup transakcionih podataka. Element ("član
dimenzije") je neka vrednost na odgovarajućoj koordinati, odnosno način na koji
se iskazuje vrednost na koordinati. Činjenice su veličine čija se vrednost prati u
tačkama n-dimenzionog apstraktnog prostora.
Koncept višedimenzionalnog modela skladišta podataka najbolje se može
prikazati šemom zvezde.

4. PRIMENA SKLADIŠTA PODATAKA U PRODAJI UGLJA
Primena skladišta podataka u prodaji uglja vezana je za analizu prodaje i
davanje odgovora na pitanja kao što su:
• Kolika količina uglja je otpremljena sa kog utovarnog mesta?
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 125
• Koja vrsta uglja je najprodavanija za određeni period?
• Kolika količina uglja je isporučena svakom kupcu?
Precizna analiza može biti osnova za planiranje proizvodnje i prodaje
uglja. Na osnovu potrebnih podataka za analizu napravljen je fizički model
skladišta podataka u vidu šeme zvezde na osnovu analize otpremnice. Na slici 1. ta
šema zvezde je predstavljena tabelom činjenica – Otpremnica koja je okružena
tabelama dimenzija: Kupac,Vreme, Način otpreme, Mesto utovara, Proizvod.

Slika 1: Šema zvezde fizičkog modela skladišta podataka za analizu prodaje

U okviru kreiranja fizičkog modela baze podataka, izvodi se postupak
prevođenja logičkog modela u fizički model prikazan preko dijagrama entiteti –
veze koji fokusira podatke. Fizički model za potrebe našeg skladišta podataka biće
orijentisan relacionim bazama podataka i koristiće se za kreiranje šeme baze
podataka.
Za kreiranje fizičkog modela koristi se CASE alat ERWin, koji
omogućava ostvarivanje veze između konceptualnog, dimenzionog i fizičkog
modela. ERwin omogućava automatsko generisanje koda preko jezika za
definisanje podataka odnosno DDL (Data Definition Language). Pomoću Append
Query-a izvršeno je učitavanje podataka iz transakcione baze prodajauglja.mdb u
novo kreirano skladište baze.mdb.

5. ANALIZA PODATAKA KORIŠĆENJEM OLAP KOCKI
Kreiranje OLAP kocki (cuba) korišćenjem Cube Wizard-a integrisanog u
Microsoft Query vrši se na osnovu prethodno definisanih upita nad skladištem
podataka. Proces kreiranja OLAP kocke se odvija na sledeći način.
Po startovanju MS Query-ja izabere se odgovarajuća baza podataka (u
radu je to baza.mdb). Na osnovu prikazanih tabela biraju se kolone, kao što je
prikazano na slici 2.
126 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 2: MS Query izbor kolona

U sledećem koraku bira opcija Create OLAP Cube i dobija se prikaz
podataka kao na slici 3.

Slika 3: Prikaz OLAP kocke u MS Query-ju

Za analizu podataka organizovanih u OLAP kocke u radu je korišćen
Excel gde se analiza izvodi izradom tzv. pivot tabela. Pivot tabela predstavlja
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 127
dinamičku tabelu sa objedinjenim podacima iz neke baze podataka. Ona služi za
tabelarno prikazivanje više vrsta podataka. U okviru nje se sumarni podaci mogu
prikazivati na bilo kom nivou detaljnosti. Microsoft Excel omogućava i vršenje
analiza korišćenjem dodatnih alata, koji su njegov sastavni deo. Korisnik ima
mogućnost da direktno iz Excel-a vrši štampanje izveštaja za određeni pogled na
podatke (izabrani nivoi detaljnosti i raspored dimenzija). U radu je izvršeno
povezivanje sa spoljnim izvorom podataka – bira se opcija OLAP Cubes i u okviru
nje se bira kocka na osnovu koje formiramo pivot tabelu.
Sa prozora PivotTable Fild vrši se prevlačenje polja (dimenzija i sumarnih
podataka) na odgovarajuća mesta u pivot tabeli (polja, strane, reda i kolone).
Formirana pivot tabela je prikazana na slici 4.

Slika 4: Formiranje pivot tabele za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima

Grafički prikaz pivot tabele prikazan je na slici 5.

Slika 5: Grafički prikaz za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima

128 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Iz grafika se vidi da je najviše prodato uglja lignit sušeni – komad kupcu
AD „Sloga“.

6. ZAKLJUČAK
Data Warehouse omogućava raspolaganje i skladištenje podataka koji su
transformisani u oblik koji omogućava jednostavniji pristup i analizu podataka u
cilju kvalitetnijeg odlučivanja. Ovaj koncept definitivno predstavlja
revolucionaran pristup raspolaganju "kritične mase" korisnih informacija koje će
olakšati procese donošenja odluka.
Analiza podataka o prodaji uglja korišćenjem ovog koncepta omogućava
lakši način formiranja izveštaja i uvid u praćenje otpreme uglja po utovarnim
mestima za određeni vremenski period. Pomoću skladišta podataka omogućena je
analiza nezavisno od transakcione baze podataka. Rad sadrži analizu količine
otpremljenog uglja za vremenski period od godinu dana prema vrsti i kupcima što
pruža kvalitetne informacije za potrebe odlučivanja u domenu daljeg planiranja
prodaje.

7. LITERATURA
[5] Dokumentacija Privrednog društva za prizvodnju, preradu i transport
uglja Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac.
[6] Ralph K., Margy R., The Data Warehouse Toolkit: The Complete
Guide to Dimensional Modeling, Wiley, 2002.
[7] Veljović А., Njeguš А., Osnove relacionih i analitičkih baza
podataka, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004








TEORIJE MENADŽMENTA I
KORPORATIVNA ODGOVORNOST

Radisav Đukić
1
, Jelena Jovanović
2



REZIME
Polazeći od definicija koje opisuju suštinu sa jedne strane i principa, načela i
pretpostavki sa druge strane, rad tretira fenomen organizacije i menadžmenta respektujući
evolutivni put i uslove u kojima se traže rešenja za uočene probleme, dominantnu prisutnost
empirije i korporativnu odgovornost kao fenomen 21. veka.
Ključne reči: Organizacija, menadžment, teorija, škole, principi

MANAGEMENT THEORY AND CORPORATIVE
RESPONSIBILITY

ABSTRACT
Starting with definitions which describe the essence on the one hand, and the
principles and assumptions on the other, the paper deals with the phenomena of
organization and management, with respect to to the evolutional path and conditions in
which solutions are searched for, then, the dominant presence of the empirical and
corporative responsibility as a phenomenon of the 21
st
century.
Key words: Organization, management, theory, schools, principles

1. UVOD
Menadžment predstavlja specifičan termin koji se zbog mnogobrojnih
značenja teško tumači na svim jezicima, pa i na engleskom. On označava funkciju,
ali i ljude koji je obavljaju. Označava društveni položaj i rang, ali i disciplinu i
oblast poslovanja. U nekim jezicima kao što su švedski, francuski i srpski nema
jedinstvenog pojma koji bi u potpunosti odgovarao značenju engleske reči
“manage”. Zato su često u upotrebi alternativni izrazi. Ako se pođe od pretpostavke
da značenje reči „management“ potiče iz životnih situacija u kojima se čovek
nalazi pa ih rečima iskazuje i opisuje, onda imenica management znači upravljati,
rukovati, imati pod svojom kontrolom, snaći se, rukovoditi, voditi, završiti, izvršiti,
savladati, moći, uraditi nešto, moći zavladati situacijom, uspeti i slično. Američki
univerzitetski rečnik barata sa pojmom “dominirati” ili “zapovedati”, dok
Oksfordski rečnik daje još značenje “manipulisati” i “trpeti”. Zajednički činilac u
značenju navedenih izraza jeste da su to jednosmerni procesi koji proizilaze iz

1
Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak
2
Mašinski fakultet Baograd

130 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
višenivovske organizacione strukture koja ima svoj korelat u menadžerskoj
strukturi. Po Isaku Adižesu većina autora razmatra menadžment kao fenomen koji
je nastao da bi se ovladalo procesom: promene–problemi–rešenja. Posmatrano sa
aspekta razvoja organizacione misli, za nastanak velikog broja različitih koncepcija
i teorija, Bulat [1] ističe dve bitne karakteristike: velika raznovrsnost uslova u
kojima se traže rešenja za uočene probleme, i dominantnu prisutnost empirije i
lične intuicije. Naime, opšte prihvaćen pristup u tehnici da se naučna argumentacija
i dokaz za neku teorijsku postavku može dobiti i potvrditi eksperimentom u
laboratoriji, dobio je, u većini slučajeva, neslavnu implikaciju u oblasti
organizacije i menadžmenta. Zbog nedostatka valjanih dokaza i argumenata, na
osnovu kojih bi se formirali kriterijumi za ocenu ponuđenih rešenja, data je velika
šansa neznanju i improvizaciji. Tražeći zajednički imenitelj za sve pravce i škole,
imajući u vidu uslove u kojima se organizacija kao nauka razvijala, dominantan
uticaj empirije i vremensku dimenziju, Bulat [1], teoriju o organizaciji deli na:
klasičnu, neoklasičnu i modernu.
Klasična teorija stavlja akcenat na formalnu stranu organizacije gde
dominira hijerarhijska organizaciona struktura. Uloga čoveka svedena je na nivo
sredstva za rad. Dominira statički aspekt organizacije. Glavni principi su: cilj,
hijerarhijska struktura, podela rada, raspon rukovođenja, i koordinacija. Ključan
doprinos klasičnoj školi dali su pre svega, francuski inženjer rudarstva Henri Fayol,
američki inženjer mašinstva Frederick Taylor i nemački sociolog Max Weber,
zatim Louis Allen, Herbert Hicks, Ray Gullett i Ernest Dale. Fayol [2], tvorac
administrativne doktrine, saglasno principu podele rada predlaže grupisanje svih
poslova u funkcije. Taylor, tvorac naučne organizacije rada, opredelio se za
izučavanje problematike u neposrednoj proizvodnji. Inspirisan funkcionisanjem
vojnih organizacija, impozantnim rezultatima industrije u Nemačkoj i ličnim
iskustvom u svojim poslovima, nemački sociolog Max Weber krajem 19. i
početkom 20. veka izložio je osnovne principe birokratske organizacije:
hijerarhijska organizaciona struktura, pravila i procedure i delegiran autoritet.
Neoklasična teorija kao pandan klasičnoj stavlja akcenat na neformalnu
(niskostrukturiranu) stranu organizacije, pri čemu tretira čoveka kao psiho–
socijalno biće, koje ima svoje potrebe, zahteve i motive za rad. Glavni principi
neoklasične teorije su: neformalna organizacija, komunikacija, motivacija, i
participacija u odlučivanju. Dvadesetih godina prošlog veka, transformacijom
manufakturne proizvodnje u industrijsku, razvija se humanistička škola
organizacije koja čini stožer neoklasične teorije nudeći drugačiji pristup ljudskom
faktoru i uslovima rada. Značajne radove u ovoj oblasti daju Chester Bernard,
Frederick Herzberg, Chris Argiris, Douglas McGregor, Abraham Maslow, Rensis
Likert i drugi [4, 5]. U težnji da proniknu u suštinu procesa koji utiču na ponašanje
čoveka Herzberg, McGregor i Maslow istražuju motivaciju i motivacione faktore.
Moderna teorija o organizaciji nastaje 50–tih godina prošlog veka.
Uslovljena je razvojem novih materijala i tehnologija, koji utiču na porast
asortimana proizvoda i njegovu složenost, ali i značajnim naučnim otkrićima u
oblasti elektronike, nuklearne tehnike i kosmosa. Ova teorija stavlja akcenat na
naučni pristup, kompleksnost, brojnost uticajnih faktora i značaj okruženja ističući
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 131
problemsku stranu organizacije i timski rad. Glavni principi moderne teorije su:
sistemski pristup, zahtev za upravljanjem, otvorenost, adaptivnost, fleksibilne
organizacione strukture, situacioni pristup, održiv razvoj, linovativna proizvodna
doktrina, dinamičko angažovanje i integrisani sistemi menadžmenta.

2. ŠKOLE MENADŽMENTA
Mnoštvo nastalih teorija i pravaca Harold Koontz naziva teorijska džungla.
Respektujući evolutivni put i uslove u kojima se traže rešenja za uočene probleme
izložićemo najvažnije pravce i škole menadžmenta.
Matematička škola sintetizuje metode i tehnike pomoću kojih se ukazuje
na stepen stohastičke zavisnosti između posmatranih veličina i efikasno korišćenje
resursa. Misli se prevashodno na: regresionu i korelacionu analizu, ekstrapolaciju
trenda, faktorsku analizu, metode matematičkog programiranja, transportni
problem, modele zaliha, tehniku mrežnog planiranja, redove čekanja, drvo
odlučivanja, teoriju igara, višekriterijumsko odlučivanje i drugo.
Škola sistemskog pristupa nastaje početkom 60-tih godina 20. veka
nalazeći uporište u opštoj teoriji sistema koja je zasnovana na pionirskom radu
Ludwig von Bertalanffy-a (1950). Norbert Wiener u svom kapitalnom delu
Kibernetika (1948) dao je značajan doprinos izučavanju sistema sa aspekta
upravljanja (kibernetski sistemi), izdvajajući pet glavnih elemenata i to: ulaz,
proces, izlaz, povratna sprega i okruženje. Škole sistemskog pristupa tretiraju
organizaciju kao sistem, koji se sastoji iz više podsistema, procesa i elemenata,
ističući dinamički karakter procesa, značaj okruženja, potrebu za adaptacijom i
upravljanjem.
Škola situacionog (kontigentnog) pristupa polazi od pretpostavke da ne
postoji opšte primenljiv pristup problemima menadžmenta, već da potrebe
određene situacije diktiraju izbor spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji deluju na
organizaciju kao celinu, ili njene delove. Kontigentni menadžerski pristup uveli su
1967. godine istraživači sa Harvarda, Lawrence i Lorsch. Njihova istraživanja
pokazala su da iste menadžment tehnike ne daju iste efekte u različitim situacijama.
Kontigentna teorija identifikuje ključne faktore, istražuje njihove međusobne veze i
sklad kako bi se organizacija, u datoj situaciji, adekvatno prilagodila zahtevima
okruženja i postigla najoptimalnije rezultate. Kontigentni faktori predstavljaju
varijable koje utiču na oblikovanje i funkcionisanje organizacije. Pionirske radove
na polju kontigentne teorije dali su: Woodward–ova, Katz, Khan, Burns, Stalker,
Chandler, Lawrence, Lorsch, Thompson, Perrow, Mayer i Reimann u periodu od
1958–1967. godine. Razvoj i primena kontigentne teorije, od 1970. godine do
danas, propraćeni su velikim brojem radova: Aston grupa, Child, Mansfield,
Robins, Donaldson, Blau, Schoenherr, Khandwalla, Mayer, Mintzberg, Caufield,
Miller, Burton, Obel i drugi. Khandwalla [5] predlaže model koji ističe pet grupa
varijabli važnih za funkcionisanje organizacije i to: situacione (okruženje, veličina
i starost organizacije, vlasništvo i delatnost), strategijske (ciljevi, stil upravljanja i
vođenja poslova, i razvoja preduzeća), strukturne (infrastruktura organizacije,
organizacioni tokovi i tehnologija), varijable ponašanja (motivacija, moral,
inovacije i konflikti), i varijable performansi (efikasnost, stopa rasta,
132 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
profitabilnost). Protokom vremena uticaj pojedinih kontigentnih faktora slabi ili
jača, tako da organizacije dolaze u stanje neravnoteže. Donaldson [6] predlaže
model „strukturne adaptacije radi povratka u ravnotežno stanje“. Model je objavio
početkom 2001. god. u okviru svoje nekontigentne teorije.
Škole inovacionog menadžmenta zasnivaju se na strategijama inoviranja.
Nastale su krajem 70–tih godina prošlog veka kao odgovor na zahteve okruženja.
Ove škole obuhvataju pravce strategijskog menadžmenta, konkurentnog
inženjerstva, benčmarkinga, reinženjeringa i slično. Istaknute radove i doprinos u
ovoj oblasti dali su Peters, Hammer, Champy, Ansoff, Drucker, Ohmae i drugi.
Reinženjering kao pristup radikalnim promenama u poslovnom sistemu je
planski, organizovan i dugotrajan proces koji uvodi najsavremenije metode i
tehnologije u cilju njegove adaptacije i unapređenja tehničko–tehnološkog i
organizacionog nivoa. U središtu reinženjeringa su inovacije koje omogućavaju
prodorno i skokovito unapređenje. Fundamentalna načela reinženjeringa su:
struktuirane, radikalne, pažljivo isplanirane i sveobuhvatne promene koje traže
primenu najsavremenijih metoda i tehnologija i pomoću kojih se generišu novi
procesi sa visokim stepenom rizika.
Integrisano (simultano, konkurentno) inženjerstvo je savremeni koncept
razvoja proizvoda i tehnologije pomoću koga smanjujemo troškove i vreme razvoja
uz povećanje kvaliteta projektovanja i tehnologije izrade. Umesto tradicionalnog
pristupa sa redno vezanim fazama počev od ideje, konstrukcije, projektovanja
tehnologije, izrade, testiranja i pripreme za serijsku proizvodnju, konkurentno
inženjerstvo, koristeći savremene informacione sisteme, ostvaruje se uz
preklapanje navedenih aktivnosti i koordinaciju rada većeg broja stručnjaka.
Strategijski menadžment je povezan sa onim što će se najverovatnije desiti
i ostvariti u budućnosti na osnovu preduzetih aktivnosti danas. Drugim rečima, on
zahteva razmišljanje i akciju koja se zasniva na sposobnosti menadžera da predvide
budućnost, da razumeju značenje promena, da shvate i primene odgovarajuću
strategiju. Menadžerima nije lako da strategijski upravljaju jer je budućnost uvek
neizvesna a odlučivanje se često zasniva na nepotpunim i pogrešnim
informacijama. Peter Drucker [7] ističe: „Menadžment nema izbora nego da
anticipira budućnost, da pokuša da oblikuje i da uravnoteži kratkoročne i
dugoročne ciljeve. Smrtnicima nije dato da bilo koju od ovih stvari urade dobro.
Ali, pošto menadžment nema božanskih moći za vođenjem, to se upravljanje
biznisom mora postarati da ove ozbiljne odgovornosti ne budu previđene ili
zanemarene, već zbrinute u onoj meri u kojoj je to moguće.” Ne postoji opšte
teorijsko rešenje za strategijske dileme. Gary Hamel [8] smatra da sve metode
razvijajućih strategija uvek ostavljaju prazninu, samo istinsko kreativno mišljenje
može premostiti prazninu. Thompson [9] ističe da strategijski menadžment počiva
na četiri elementa: strategijska analiza, strategijsko kreiranja alternativa, izboru
optimalne strategije i strategijskoj implementaciji.
Benčmarking, kao pojam, uveden je u savremenu teoriju i praksu
menadžmenta u cilju unapređenja poslovanja preduzeća. Odrednicu „benchmark”
možemo povezati sa rečima i frazama: standard za poređenje, reper, referentni
okvir, model. Benčmarking kao izveden pojam predstavlja osnovu i sinonim za
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 133
identifikaciju standarda kojima se ocenjuje uspešnost menadžmenta jednog
poslovno–proizvodnog sistema. Drugim rečima, kriterijum uspešnosti rada, po
benčmarkingu, nije u stvaranju „uspešnog” preduzeća, već preduzeća koje je „bolje
od najboljih”. Benčmarking predstavlja sistemski i kontinuirani proces merenja,
upoređivanja i unapređenja svih aspekata poslovanja. To je ustvari sredstvo za
upravljanje procesima promena i kao alat se bazira na učenju na tuđim graškama.
Kao proces obuhvata istraživanje i primenu najbolje industrijske prakse koja vodi
stvaranju superiornih perfomansi i rezultata. Proces benčmarkinga obuhvata:
odluku o tome šta se benčmarkuje; identifikovanje benčmarking partnera;
prikupljanje informacija, analiza i sagledavanje trenutne pozicije preduzeća;
formulisanje seta operativnih ciljeva kojima se želi ostvariti promena; definisanje
jakih i slabih tačaka preduzeća; sagledavanje budućih trendova grane; sagledavanje
reakcije tržišta na usvojene strategijske i marketinške napore i implementaciju radi
obezbeđenja efekata. Postoji obimna literatura koja tretira ovu problematiku pri
čemu izdvajamo radove Camp-a, Karlof-a, Ostblom-a i Watson-a [10, 11, 12].
Škola ekološkog menadžmenta nastaje 90-tih godina 20. veka respektujući
zahteve okruženja za: ekološki prihvatljivim proizvodima i procesima, i zaštitu
prirodne sredine. Povećana pažnja ekološkim pitanjima ima ogroman uticaj na
mnoge organizacije, koje moraju ne samo da se bave promenama koje nalažu
zakoni i propisi već i opažanjima javnosti. Zagađivača ima bezbroj, nalaze se u sva
tri agregatna stanja i koriste se u procesu proizvodnje ili predstavljaju nus proizvod
industrije. Lista ekoloških problema je dugačka: globalno zagrevanje i klimatske
promene, uništavanje ozonskog omotača, bezbedan transport i skladištenje, kisele
kiše koje nastaju zbog zagađivanja vazduha itd. Sa aspekta očuvanja životne
sredine treba istaći dve jasne činjenice: do sad nismo živeli na prijateljski način sa
svojim okruženjem i ako tako nastavimo suočićemo se sa razornim posledicama; i
menadžeri moraju da se podjednako interesuju i za naučne činjenice i za opažanja
javnosti. Postoje dva pristupa (modela) koja služe kao okvir za procenjivanje akcija
koje treba preuzeti kao odgovor na ekološke probleme: model trošak–korist, i
model održivog razvoja.
Totalno upravljanje kvalitetom. Kvalitet je veoma kompleksan koncept u
poslovnom svetu i jedan je od najinteresantnijih u teoriji menadžmenta. Lloyd
Dobbins i Clare Cramford-Mason [13] istražujući problem kvaliteta došli su do
zaključka da nisu naišli na dve osobe koje bi se složile oko toga kako se može
definisati kvalitet. Kao prilog napred iznetog navode mišljenje Johna Stewarta „Ne
postoji definicija kvaliteta. Kvalitet je osećanje da je nešto bolje od nečeg drugog.
Procena kvaliteta menja se tokom ljudskog života, menja se i od jedne generacije
do druge, a uveliko zavisi i od mnogobrojnih aspekata ljudskih aktivnosti“. Pojam
„kvalitet“, kako se koristi u menadžmentu, ne podrazumeva samo definiciju
proizvoda koji je bolji od prosečnog, već podrazumeva i proces njegove izrade
koji je sve bolji i bolji, tako da cena progresivno postaje konkurentnija. Zatim,
podrazumeva da se proizvodi ili usluge urade u prvom pokušaju kako treba, bez
greške i potrebe da se ona otklanja, doradom ili preradom čime se uvećavaju
troškovi poslovanja. Najpoznatiji autori i konsultanti u oblasti kvaliteta su:
Edwards Deming, Joseph Juran, William Shewhart, Philip Crosby, Kaoru Išikava
134 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
itd. Deming je jedan od najpoznatijih autora u oblasti menadžmenta kvalitetom,
definišući kvalitet kao „zadovoljstvo korisnika–kupaca“. Joseph Juran je svojim
konsultantskim radom u Japanu uticao na razvoj misli o kvalitetu. Steve Jobs, Jungi
Naguchi i Peter Ducker smatraju da je Juranov koncept kvaliteta [14] odredio
smernice za definisanje onoga što se zove Total Quality Managament (TQM).
Philip Crosby je ostavio veliki trag u razvoju kvaliteta popularizovajući ideju
“Troškovi siromašnog kvaliteta”. Uveo je koncept nultog defekta (Zero Defects),
vodeći se idejom da je “kvalitet besplatan” odnosno, troškovi kvaliteta treba da su
niski i ugrađeni u proces proizvodnje. Kaoru Išikava igra važnu ulogu u
sistematizaciji pojmova kvaliteta i promeni svesti o kvalitetu u industriji Japana.
Zaslužan je za rađanje pojma “kružok za kvalitet” a konkretan doprinos daje sa
svojim dijagramom uzrok–posledica poznatiji kao dijagram riblje kosti. Inicirao je
organizovanje sastanaka sa radnicima na kojima se raspravljalo o predlozima za
poboljšanje rada. Krajem 20. i početkom 21. veka ostala je dilema da li je koncept
menadžmenta totalnim kvalitetom organističke ili mehanističke prirode,
univerzalan ili kontekstualan, teorijski ili praktičan po svojoj suštini. Mnoga
istraživanja [15, 16] ukazuju na česte neuspehe programa kvaliteta, posmatrano sa
aspekta poboljšanja performansi preduzeća, opovrgavajući njegovu univerzalnost i
dovodeći ga u vezu sa kontigentnom teorijom.
Japanski pristup menadžmentu. Upravljanje, kao japanski model, razvio
se na osnovama “japanske proizvodne filozofije” sa novim principima koji
potpuno, preokreću tradicionalna shvatanja. Pravilo da su velike serije jedino
ekonomične i efikasne osporeno je i promenjeno. U evropskoj industriji se, prema
[17], u magacinima i skladištima angažuje 35% ukupnog kapitala uz težnju,
saglasno tradicionalnom načinu razmišljanja, da se izvrši optimalno balansiranje
između kapitala i troškova. Japanska proizvodnja teži smanjenju robnog kapitala i
povećanju koeficijenta obrta, zastupajući tzv. “netroškovni princip” koji
podrazumeva dobit, a koja se dobija tako što se od cene koju priznaje tržište
oduzmu troškovi. Organizacija rada i stil menadžmenta u Japanu izgrađeni su na
osnovu principa koji su zastupljeni u japanskoj kulturi i širokog shvatanja
pojedinca u sistemu rada. Najvažniji principi japanskog menadžmenta su:
prihvatanje svih saveta; poverenje između menadžmenta i radnika; kompanija
pripada onima koji u njoj rade; važna uloga srednjeg nivoa menadžera; stalno
usavršavanje i postepeno napredovanje; razmena informacija i vrednosnih sudova;
konsenzus pri donošenju odluka i doslednost u realizaciji; rotacija na radnim
mestima; postavljanje težih ciljeva; doživotno zaposlenje i solidarnost; ciljevi,
pohvale i prekori od jednog minuta. Skladišta između procesa se eliminišu
sinhronizacijom procesa rada po principu “Just–in–time” koji omogućava
snabdevanje procesa pravim elementima, u pravoj količini i u pravom trenutku.
Zalihe materijala, poluproizvoda i gotove robe eliminišu se proizvodnjom po
porudžbini i proizvodnjom u malim serijama.

3. KORPORATIVNA ODGOVORNOST
U okolnostima brzih promena, globalizacije poslovanja i novih tehnologija
komunikacija, vreme postaje najznačajniji činilac ali i resurs. Nameće se pitanje
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 135
kako će organizacija i menadžment evoluirati u 21. veku. Autori [14] predviđaju
nalet novih teorija koje nazivaju dinamično angažovanje. Da bi istakli intenzitet
modernih organizacionih odnosa i intenzitet pritiska vremena koje rukovodi ovim
odnosima, teorija dinamičkog angažovanja treba da obuhvati više aktuelnih tema iz
oblasti korporativne odgovornosti:
Nova organizaciona okruženja. Imaju za cilj stvaranje kompleksne i
dinamične mreže menadžera koji moraju da vode računa ne samo o svojim
problemima, već da sagledaju šta je važno i drugim menadžerima unutar i izvan
korporacije. Posmatrano u tom kontekstu, ekološka pitanja i takmičarske strategije
stavljaju se u sam centar teorije menadžmenta.
Etika i socijalna odgovornost. Pristup dinamičkog angažovanja mora da
vodi računa o stavovima i vrednostima koji vode ljude unutar korporacije, na
organizacionu kulturu koja otelotvoruje te vrednosti i na vrednosti ljudi u
okruženju. Tomas Peters, Robert Woterman i Robert Solomon koriste termin „u
potrazi za vrhunskim”. U 21. veku nije dovoljno da menadžeri rade ono što su uvek
radili ili da se zadovolje time što su isti kao i konkurencija. Stalno stremljenje ka
“vrhunskom” postala je korporacijska tema 21. veka. Vrednosti, uključujući i
vrhunsko, kao etički koncepti, nalaze se u samom središtu teorije dinamičkog
angažovanja.
Globalizacija i menadžment. Globalizacija je svet bez granica. U 21. veku
menadžeri moraju sebe da smatraju građanima sveta. Industrijski najrazvijenije
zemlje sveta, kroz proces globalizacije, vide šansu za dalje ekonomsko jačanje i
dominaciju. U procesu globalizacije treba sačuvati naučni potencijal, primenjena
znanja i strateški važne prirodne resurse. Kako ekonomsku moć prate vojna i
politička u procesu globalizacije, pri rešavanju konfliktnih situacija, sve više je
prisutniji tzv. „krizni menadžment”.
Preispitivanje i ponovo stvaranje organizacija. Thomas Peters, Michael
Hammer i James Champy podstiču menadžere da sprovedu značajna preispitivanja
svrhe postojanja njihovih korporacija i ponovo da razmisle o standardnim
organizacionim strukturama na koje su se navikli. Njihov koncept „menadžment
oslobađanja” suprostavlja se krutim organizacijama terajući menadžere da ponovo
stvaraju i osmisle procese na kojima korporacija funkcioniše i hrabro zamene one
koji joj smetaju da bi bila efikasnija.
Polikulturalizam. Joanne Martin, Charles Taylor i Kornel West ističu kako
različita kulturna nasleđa predstavljaju izazov bez presedana za moderne
menadžere. U procesu globalizacije ljudi mogu da održe svoju autentičnost samo
ako cene ono što im je zajedničko i teže da to zajedničko prošire kroz korporacije i
zajednice u kojima žive. Svesni da to prihvatanje neće ići lako polikulturalizam
definišu kao pokretan cilj koji treba da sjedini „dinamičko” i „angažovano”.
Kvalitet. Kao polikulturalizam i kvalitet uvek predstavlja pokretan cilj. U
prilazu dinamičkog angažovanja menadžment totalnim kvalitetom mora da bude
prisutan kod svakog menadžera kako bi svaki organizovani proces postavili tako da
proizvodi i usluge odgovore sve strožim zahtevima potrošača.
Odgovornost prema zaposlenima. Dovesti korporaciju do top forme,
zadržati je u najboljem delu životnog ciklusa, smanjiti jaz između tehničko–
136 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
tehnološkog i organizacionog nivoa i obezbediti profitabilno poslovanje,
predstavlja primarni zadatak i odgovornost top menadžmenta svake korporacije.

4. STUDIJA SLUČAJA – CASE STUDY
Korporativnu odgovornost razmatranu sa aspekta ekoloških standarda
(nova organizaciona okruženja), prema [14], objasnićemo pomoću studije slučaja
McDONALD′S-a (način pakovanja hrane). U žiži debate našle su se čuvene
polistirinske (stiropor) „školjke“ koje se koriste za pakovanje hamburgera i druge
hrane. Protivnici školjki su isticali da ovo nije način pakovanja koji ukazuje na
odgovornost prema okruženju, čak su organizovali i bojkotovanje McDONALD′S-
a. Naročito je brinula brzina kojom su se punile deponije. Spaljivanje, koje je jedno
vreme smatrano podesnom alternativom, takođe se pokazalo kao problematično
zbog brige o kvalitetu vazduha i uklanjanja pepela. Konačno je školjka pala kao
žrtva narastajuće svesti o okruženju u američkoj javnosti. Ironija u ovom slučaju
bila je da ovakav stav javnosti nije imao realnog osnova.
U stvarnosti, plastika je činila svega 8% ukupnog gradskog čvrstog otpada,
dok je na hartiju otpadalo 40%. Štaviše, kontejneri za brzu hranu činili su manje od
pola odsto sadržine na deponijama. Čuvari okruženja trebalo je svoju pažnju da
usmere na druge zagađivače. Imidž, koji je McDONALD′S godinama stvarao,
često kroz dobrotvorne akcije za pomoć deci doveden je u pitanje. Zbog interesa
McDONALD′S-a da očuva svoj javni imidž, protesti protiv školjke, bili oni
opravdani ili ne, morali su da se saslušaju i da se na njih daju odgovori. U početku
je McDONALD′S podsticao pokušaje da se reciklira polistiren, kao odgovor na
brigu javnosti. Pored poduhvata na reciklaži, on se složio i da sarađuje sa Fondom
za odbranu okoline (EDF).
Sastavljen je zajednički tim da dublje razmotri pitanje čvrstog otpada u
okviru McDONALD′S-ovog sistema. Tim je imao zadatak da napravi okvir,
sistemski prilaz i jaku naučnu bazu za odluke McDONALD′S-a u vezi s čvrstim
otpadom. Jedna od 42 inicijative odnosila se na upotrebu kesa od recikliranog
papira. Školjka je konačno napuštena iako je služila kao korisna ambalaža, i
estetski i funkcionalno, ali je postala tačka na koju su se obrušili zagovornici čiste
okoline. Na kraju, McDONALD′S je odlučio da u roku od 60 dana ukine sva
pakovanja sendviča u stiroporu na tlu SAD. Papirni omotač, koji se sada koristi
umesto školjki, ne može se reciklirati, ali je ipak bolji za okolinu i očekuje se da će
smanjiti zapreminu otpada za 90%. Richard Denison, stariji naučni saradnik u
EDF-u, kaže: „Urađena je prava stvar“.









Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 137

5. ZAKLJUČAK
Organizacija, tehnologija i marketing, integrisani, putem menadžmenta, u
odgovarajuću proizvodnu doktrinu predstavljaju trojstvo održivog razvoja i ključne
determinante dinamičkog upravljanja. U periodu od 90–tih godina prošlog veka pa
do danas napisano je dosta knjiga, naučno–stručnih radova i praktičnih ekspertiza u
kojima su nuđeni okviri za svaki od ovih domena. Naučnici su osmišljavali
programe i doktrine a profesionalne organizacije, prateći rezultate praktičnih
ostvarenja, postavljali su koncepte za razne uslove i sredine. Ono što može da se
uoči kroz dosadašnju praksu, to je da ne postoji globalna programska doktrina
usled dubokih razlika u domenu kulturoloških, industrijskih i mentalnih
specifičnosti pojedinih naroda ili civilizacijskih celina.

6. LITERATURA
1. Bulat V., Teorija organizacije, Informator, Zagreb, 1977.Tourki M.,
2. Fayol H., Administracija i organizacija industrijskih i drugih tehničkih
preduzeća, Ministarstvo trgovine i industrije, Beograd, 1920.
3. Taylor F., Naučno upravljanje, Rad, Beograd, 1967.
4. Holt K., Managament and Organization through 100 years,
Technovation, 1999.
5. Khandwall P., The Design of Organization, NewYork, 1977.
6. Donoldson L., The Contigency Theory of Organizations, Sage
Publications, London, 2001.
7. Drucker P., The Practice of Management, Pan Piper, London, 1970.
8. Hamel G., Talk to the Strategic Planning Society Conference, 1997.
9. Thampson J., Strategic Management–Awareness and Change,
Tompson Business Press International, 1997.
10. Camp C., Benchmarking: The Search for industry best practices that
lead to superior performance, Quality Press, Milvaukee, 1987.
11. Karlof B., Ostblom S., Benchmarking–A Sign post to Excellence in
Quality and Productivity, Wiley, New York, 1993.
12. Watson H., Strategic Benchmarking Hpw to rate your Compan
.
s
Performance against the World s Best, Wiley, New York, 1993.
13. Dobyns L., Crawford C., Quality or Else: The Revolution in World
Business, Houghton Mifflin, Boston, 1991.
14. Stoner J., Freeman E., Gilbert D., Menažment, Želnid Beodrad,
Beograd, 2000.
15. Sila I., Ebrahimpour M., Examining the effects of contexstual factors
on TQM and performance through the lens of organizational theori es:
An empripical study, Journal of Orevations Management, No.26, 2007.
16. Makayo T., Hikida K., Sanada F., Effects of ISO 9000 series on quality
systems and their performance, International Conference on Quality,
Yokohama, 1996.
17. Todorović J., Japanski menadžment, Mrlješ, Beograd, 2000.
138 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.
Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 139

INDEKS AUTORA

Aksentijevi} Predrag, predrag.aksentijevic@vstss.com
Brajovi} Dragan, dragan.brajovic@vstss.com
Bubalo Nedeljko, nedeljko.bubalo@vstss.com
]iri} Radovan, radovan.ciric@vstss.com
Damnjanovi} Aleksandar, aleksandar.damnjanovic@vstss.com
\uri} Bane, bane.djuric@vstss.com
Eri} Dragan, dragan.eric@vstss.com
Dobri~i} Milan, milan.dobricic@vstss.com
\uki} Radisav, radisav.djukic@vstss.com
Gojgi} Nata{a, natasa.gojgic@vstss.com
Gruji~i} Pera, pera.grujicic@vstss.com
Jovanovi} Jelena, jelena.jovanovic@vstss.com
Jovi~i} Milica, milica.jovicic@vstss.com
Kova~evi} Aleksandar, aleksandar.kovacevic@vstss.com
Mandi} Vesna, vesna.mandic@vstss.com
Markovi} Svetislav, svetom@nadlanu.com
Milo{evi} Branislavka, branislavka.milosevic@vstss.com
Mitrovi} Vladimir, vladimir.mitrovic@vstss.com
Mladeni} Branislav, branislav.mladenic@vstss.com
Munjas Nedeljko, nedeljko.munjas@vstss.com
Nik{i} Petar, petar.niksic@vstss.com
Ordagi} Sne`ana, snezana.ordagic@vstss.com
Petkovi} Neboj{a, nebojsa.petkovic@vstss.com
Petrovi} Goran, goran.petrovic@vstss.com
Plevnik Jelena, jelena.plavnik@vstss.com
Radonji} Vojislav, radonjic.v@hotmail.com
Radonji} Zoran, zoran.radonjic@vstss.com
Radosavljevi} Milovan, milovan.radosavljevic@vstss.com
Radovanovi} Milo{, arhminja@eunet.rs
Savi} Igor, igor.savic@vstss.com
Simi} Goran, goran.simic@vstss.com
Sretenovi} Doj~ilo, dojcilo.sretenovic@vstss.com
Stojanovi} Nemanja, nemanja.stojanovic@vstss.com
Tanasijevi} Zoran, zoran.tanasijevic@vstss.com
Tanjevi} Du{ko, dusko.tanjevic@vstss.com
Todori} Dario, dario.todoric@vstss.com
Varagi} Milo{, milos.varagic@vstss.com
Vardi} Slavko, slavko.vardic@vstss.com
Vuji} [}epo, scepo.vujic@vstss.com
Vuji~i} Mom~ilo, vujicic@tfc.kg.ac.rs
140 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.


Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 141

UPUTSTVO AUTORIMA

Časopis Tehnika i praksa objavljuje naučne i stručne radove iz oblasti
mašinstva, elektrotehnike, informatike, grafičke tehnike i in`enjerskog menadžmeta.
Rad treba da sadrži: rezime, uvod, razradu, zaključak i literaturu. Rukopis
treba da je pisan sa jednostrukim proredom (B5-ISO format), koristeći font Times
New Roman.
Naslov rada dati na srpskom i engleskom jeziku. lspod naslova rada staviti
ime i prezime svakog autora bez titula, zvanja i funkcija (u fusnoti naziv radne
organizacije i mesto u kojoj je zaposlen). Uz rad dostaviti imejl adresu autora.
Rezime rada i ključne reči dati na srpskom i engleskom jeziku.
Tabele treba numerisati po redu kako se pozivaju u tekstu. U tabelama ne
treba dati rezultate koji su prikazani u rukopisu, npr. slikama).
Posebnu pažnju treba posvetiti izradi crteža, dijagrama i grafičkih priloga,
koji treba da su jasni, pregledni, bez suvišnih detalja i teksta. S obzirom da se grafički
prilozi smanjuju, slova, brojevi i simboli treba da su dovoljno veliki da su nakon
smanjenja jasno uočljivi i čitljivi. Fotografije ili druge ilustracije treba da su crno-bele
i zadovoljavajuće rezolucije (min. 150 dpi).
Svaka jednačina se numeriše arapskim brojem u zagradi, npr. (1), (2) itd.,
redom kojim se pojavljuju u tekstu. U tekstu se pozivati na broj jednačine, npr.
jednačina (3)...
Skraćenice i simbole−oznake treba objasniti pri prvoj upotrebi u tekstu.
Pridržavati se Međunarodnog sistema jedinica (SI) i Zakona o mernim jedinicama i
merama, kao i preporučenih IUPAC-ovih simbola fizičkih i hemijskih veličina.
Literaturni navodi se numerišu onim redom kojim se pojavljuju u tekstu,
arapskim brojevima normalne veličine u uglastim zagradama, npr. [1], [2,3], [4-7].
Skraćene naziva časopisa treba navoditi prema međunarodnom kodeksu za
skraćivanje naslova periodičnih publikacija. Naročitu pažnju treba posvetiti
redosledu navođenja podataka u interpunkciji.

Detaljno uputstvo autorima na sajtu Visoke škole tehničkih strukovnih
studija, Čačak: http://www.visokaskolacacak.edu.rs/

Podnošenje rukopisa
Rukopise u elektronskoj formi, pripremljene u skladu sa ovim uputstvom,
slati na adrese urednika

Recenzija
Konačnu odluku o kategorizaciji rada i štampanju rada donosi Uredništvo
časopisa.

Adrese urednika
Ivo Vlastelica, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Svetog Save 65,
Čačak, ivo.vlastelica@vstss.com
Radisav Đukić, Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Svetog Save 65,
Čačak, radisav.djukic@vstss.com


142 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.













































Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 143






144 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Tehnika i praksa, broj 3, 2010. Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica Radisav Đukić Tehnički urednik Aleksandar Damnjanović Lektor Ivana Krsmanović Štampa Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak Format 24 x 17 cm Tiraž 600
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 62 TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica, Radisav Đukić. 2010, br. 3 - . - Čačak (Svetog Save 65) : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2010- (Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija). - 24 cm Tromesečno ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa COBISS.SR-ID 174764812

Broj 3, 2010. Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica Radisav Đukić Uređivački odbor Slavko Zora Miroslav Slobodan Radovan Vladimir Milivoj Miloš Miodrag Vidosav Aleksa Vladica Dragan Bogdan Ratko Petar Milan Nenad Karlo Radomir Dojčilo Mališa Arsovski, Mašinski fakultet, Kragujevac Arsovski, Ekonomski fakultet, Kragujevac Bjekić, Tehnički fakultet, Čačak Bjelić, Fakultet tehničkih nauka, Kosovska Mitrovica Ćirić, Visoka škola teh. strukovnih studija, Čačak Katić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Klarin, Fakultet tehničkih nauka, Zrenjanin Kojić, Univ. of Texas medical center at Houston, USA Lazić, Mašinski fakultet, Kragujevac Majstorović, Mašinski fakultet, Beograd Maričić, Tehnički fakultet, Čačak Mijailović, Tehnički fakultet, Čačak Milanović, Mašinski fakultet, Beograd Nedić, Mašinski fakultet, Kragujevac Nikolić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Nikšić, Visoka škola teh. strukovnih studija, Čačak Perović, Mašinski fakultet, Podgorica Radović, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd Rajić, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd Slavković, Tehnički fakultet, Čačak Sretenović, Visoka škola teh. strukovnih studija, Čačak Žižović, Tehnički fakultet, Čačak

Izdavač Visoka škola tehničkih strukovnih studija Svetog Save 65, 3200 Čačak, Srbija Tel. +381 (0)32 / 222-321 www.visokaskolacacak.edu.rs E-mail: tehnikaipraksa@vstss.com

.

............ Pera Gruji~i}........... Goran Simi} UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA^KE SUPSTANCE NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLO^A I KVALITET RASTERSKE TA^KE .... Milovan Radosavljevi}.................... Svetislav Lj..................... 3.............61 Nedeljko Bubalo..... Vesna Mandi}......... Dragan Brajovi} PRIMENA SVAREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD IZBORA OPTIMALNOG RE[ENJA U OSVETLJENJU UMETNI^KIH GALERIJA............................ Sne`ana Ordagi}... Markovi} ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATI^KIH FILTERA U TERMOELEKTRANAMA.....9 Aleksandar Damnjanovi}.....33 Dragan M.17 Radovan ]iri}........................ Milo{ Radovanovi} TEHNOLO[KI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBO[A POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM MODELA ZAVARENOG SPOJA .............. ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZA[TITE SREDNJENAPONSKIH VODOVA.....................................51 Dragan Brajovi}.41 Dragan Brajovi}..... ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD [TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU [TAMPU............... Petar Nik{i}..... Dragan Brajovi} ....... 5........ Igor Savi} PRIMER ISPITIVANJA VU^NOG ^EPA ZA MEHANI^KI SPOJNI URE\AJ VOZILA................. 10................ 6..............SADR@AJ 1...........................................71 Dragan Brajovi}............................................. Darijo Todori}............... [}epo Vuji}..............1 Vojislav Radonji}.................. Zoran Tanasijevi} IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG IN@ENJERINGA U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI EFEKTI PRIMENE ...................... Branislav Mladeni}............. 7.... 4............................................. Du{ko Tanjevi} AMM SISTEM ZA DALJINSKO O^ITAVANJE I UPRAVLJANJE BROJILIMA ............ Bane \ur|i}. 9.................................. Eri}....... 8.......................................25 Radovan ]iri}.......................81 Predrag Aksentijevi}........................................... Aleksandar Kova~evi} POVE]ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE RELEJNE ZA[TITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA... Neboj{a Petkovi}......... Nedeljko Munjas 2... Branislavka Milo{evi}................................................ Nemanja Stojanovi}...........

............................ KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA POMO]U FIKSNO VEZANIH KONDENZATORSKIH BATERIJA ......103 Mom~ilo Vuji~i}............... PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U PROCESU PRODAJE ULJA ..........................................87 Slavko Vardi}.................... Vladimir Mitrovi} 13..................... REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MRE@E SA ASPEKTA POUZDANOSTI. TEORIJE MENAD@MENTA I KORPORATIVNA ODGOVORNOST................................. PODR[KA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA PROCEDURU "UPRAVLJANJE NEUSAGLA[ENOSTIMA".......117 Nata{a Gojgi} 16........................................................................... PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U ANALIZI INDIKATORA PERFORMANSI NEUSAGLA[ENOSTI ........................ Jelena Plevnik.................................................. Milica Jovi~i} 17.......... Jelena Jovanovi} ................ Milo{ Varagi} 12.93 Doj~ilo Sretenovi}........................109 Nata{a Gojgi} 15...... ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENI^NIH STRUJA I VISOKIH NAPONA ... Goran Petrovi} 14............................................ Zoran Radonji}............ 129 Radisav \uki}.......................11............123 Nata{a Gojgi}.

.

.

Raster ćelije se formiraju udubljivanjem pomoću dijamantskih igala. Kvalitet dobijenih slojeva (bakra i hroma) u elektrolitičkom kupatilu zavisi od: gustine struje. Uz upotrebu merne opreme i prisustvo dobro obučenog kadra. 1. tvrdoća. gustina struje. The quality of copper and chrome coatings depends on: current density. hromiranje. The gravure screens are formed by the diamond engraving needles. Čačak . The reflected light from the film copy produces impulse for the diamond engraving needle. moguće je proces održati konstantnim. Goran Simić1 REZIME Cilindar za štamparsku formu za tehniku duboke štampe se izrađuje postupkom elektrolitičkog nanošenja slojeva: nikla. The nickel. a samim tim smanjiti gubitke pri proizvodnji. Formiranje štamparske forme se izvodi elektromehaničkim graviranjem na klišografu. različitih oblika. brzine rotacije cilindra. raster ćelija. Key words: copper. sastava i temperature elektrolita. osnovni sloj bakra.plating. cylinder rotary speed and working process time. current density. hrapavost. hardness. vremena trajanja procesa. Jedan impuls za dejstvo dijamantske igle se dobija na osnovu očitavanja reflektovane svetlosti na optičkom delu klišografa sa digitalnog predloška. The printing forme for the rotogravure is produced on the unit for the electromechanical engraving. THE COPPER AND CHROME PLATING PROCESS ANALYSIS FOR THE GRAVURE PRINTING CYLINDERS ABSTRACT The copper gravure cylinders are produced in the electrolytical baths. chrome-plating. Zato je jako bitno da sam proces izrade štamparske forme bude kontrolisan i da se održavaju konstantnim određeni parametri. tiražna košuljica. Ključne reči: bakarisanje. copper and chrome coatings are applications in the electrolytical bath. Snežana Ordagić1.ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD ŠTAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU ŠTAMPU Vojislav Radonjić1. 1 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. vreme rada. working process time. electrolyte components concentration and temperature. UVOD Kvalitet štampanog proizvoda zavisi od izrade štamparske forme. copper coating. gravure screen. Ballard layer. jer svaka promena može uzrokovati neželjene pojave. roughness. bakra i hroma u elektrolitu.

Broj 3. Razlike u tvrdoćama imaju veliki uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji.25 mm. Potencijal taloženja hroma i kritična gustina struje zavise od sastava elektrolita. odnosno tvrdoće.18%. mogu uzeti kao pravilnije procene. kao što su „lomljivost“ i „unutrašnji napon“. Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno.78 g/l Cu • Gustina struje 32 A/dm2 – standard za jedan cilindar • Iskorišćenost struje: 99 – 100 % • Materijal: Ti/PP • Anoda: elektrolit Cu (bez P) • Rastojanje između anode i katode: 4 cm • Potopljenost: 50 % • Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min • Temperatura: 40◦C • Napon: 10 V 3. Posle eliminisanja nečistoća i odmašćivanja. tvrdoća bakra ipak ostaje najznačajniji faktor. Valjak se montira na odgovarajuće adaptere i prenosi u kadu za odmašćivanje gde se kontroliše i eliminišu nečistoće. što će se kasnije videti. Cilindar se povezuje kao katoda. Naime.12 g/l H2SO4 • Gustina struje 55 A/dm2 – standard za jedan cilindar • Iskorišćenost struje: 16 – 18 % • Materijal: od Ti • Anoda: Ti presvučen Pt • Rastojanje između anode i katode: 5 cm . Glavni deo struje utroši se na izdvajanje vodonika i stvaranje trovalentnog hroma. • Analizom je utvrđen sastav elektrolita: 275 g/l CrO3 i 2. Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom šestovalentnog hroma. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra. 57.26 g/l H2SO4. Iako se dve dodatne osobine.2 Tehnika i praksa. 2. Hromna prevlaka služi da zaštiti od habanja u štampi inače mekanu površinu bakra.10 g/l CuSO4. potrebno je sve parametre održavati konstantnim i u istim uslovima rada.1 do 0. Radni sloj mora da ispunjava određene uslove u pogledu strukture. 2010. HROMIRANJE Hromiranje cilindra ima značajnu ulogu u procesu izrade cilindra za duboku štampu. BAKARISANJE (IZRADA TIRAŽNE KOŠULJICE) Radni sloj bakra (Balardov plašt) služi za izradu elemenata za štampanje. tako da je iskorišćenje struje 16 . Za bakarisanje se koriste posebno konstruisane kade ili kupatila. ali i kvalitet otiska. gde se izlaže procesu elektrolize. valjak se prenosi u kadu za bakarisanje. Analizom je utvrđen sastav elektrolita: 62. a anode su od elektrolitičkog bakra. Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0. on mora da poseduje određenu tvrdoću koja mora da se održava u određenim granicama tolerancije. 227.

25 Ocena dobro dobro loše loše Slika 1: Dijagram zavisnosti dužine trajanja procesa bakarisanja od gustine struje .27 0. dok za eksperiment uzimamo III valjak. Tabela 1: Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 Uzorak 4 Gustina struje (A/dm2) 32 40 19 35 Vreme rada (min) 36 22 58 28 Tvrdoća (HV) 208 218 193 205 Hrapavost (μm) 0.39 0. gde smanjujemo gustinu struje. Kao kontrolni valjak uzimamo II valjak i radimo sa standardnim uslovima. 3 • • • • Potopljenost: 50 % Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min Temperatura: 60◦C Napon: 10 V 4. EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA 4. dok su ostali uslovi isti.1. Broj 3.21 0. Bakarisanje Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 32 A/dm2 na 19 A/dm2 i sa 40 A/dm2 na 35 A/dm2) na: • Tvrdoću bakra • Vreme elektrolize • Hrapavost • Test gravure Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. 2010.Tehnika i praksa.

Tvrdoća zavisi i od temperature elektrolita. Prva mogućnost je da se temperatura elektrolita održava konstantnom u određenom opsegu i da se dozira konstantna količina dodatka za tvrdoću određena za taj opseg. Hromiranje Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 55 A/dm2 na 30 A/dm2 i sa 70 A/dm2 na 40 A/dm2) na: • Vreme hromiranja • Hrapavost površine hromiranog valjka • Izgled površine hromiranog valjka . Tvrdoća bakarnog nanosa opada sa porastom temperature elektrolita. Broj 3. a na višoj manji broj nukleusa bakra i njihov brži rast zbog veće difuzije jona bakra. Druga mogućnost je da se sa porastom temperature elektrolita povećava i količina dodatka za tvrdoću. Slika 2: Dijagram zavisnosti tvrdoće bakarnog valjka od gustine struje Slika 3: Dijagram zavisnosti hrapavosti površine bakarnog valjka od gustine struje Dodatak za tvrdoću se dodaje da bi postigli sitnozrnu kristalnu rešetku i da bi održavali tvrdoću bakra od 200 – 220 Hv (vikersa). 2010. Za postizanje konstantne tvrdoće bakarnog nanosa postoje dve mogućnosti.2. 4. Na nižoj temperaturi nastaje veći broj nukleusa i sporiji rast kristala bakra.4 Tehnika i praksa.

Kao kontrolne uzimamo IV valjak i radimo sa standardnim uslovima i V valjak na kome smanjujemo gustinu struje.83 Ocena dobro dobro loše loše Slika 4: Dijagram zavisnosti dužine trajanja procesa hromiranja od gustine struje Slika 5: Dijagram zavisnosti tvrdoće hromiranog valjka od gustine struje . 2010. Broj 3.22 0.Tehnika i praksa. 5 Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Tabela 2: Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 Uzorak 4 Gustina struje (A/dm2) 55 70 30 40 Vreme rada (min) 17 14 26 20 Tvrdoća (HV) 1050 1100 920 940 Hrapavost (μm) 0.82 0.26 0.

Na slikama je dat izgled ćelija. (slika 7). 2010. DISKUSIJA REZULTATA U procesu štampe. a to se događa kada su pokidani zidovi ćelije na bakarnom valjku. nakon što smo smanjili gustinu struje na 19 A/dm2 III valjak (slika 8). i izgled ćelija čiji su zidovi pokidani. (slika 9). kao i da povećamo viskozitet boje (sa 13. Slika 6: Dijagram zavisnosti hrapavosti površine hromiranog valjka od gustine struje 5.5 s na 14. kod loše bakarisanog valjka.6 Tehnika i praksa. javio se problem rasipanja boje. pri gustini struje od 32 A/dm2 .II valjak.58◦). kao i izgled bakarnog valjka povećane hrapavosti. (slika 10).II valjak. pri gustini struje od 32 A/dm2 .5 s). usled smanjenja gustine struje na 19 A/dm2 – III valjak. prikazan je i izgled bakarnog valjka zadovoljavajuće hrapavosti. Slika 7: Dobra ćelija na bakarnom valjku Slika 8: Razbijeni zidovi ćelije Da bi se rešio ovaj problem. Broj 3. mora da se promeni ugao rakel platna (povećali smo ugao sa 50◦ na 57 . Takođe. .

što predstavlja dobru strukturu površine hromiranog valjka. a samim tim i povećanje hrapavosti.53 μm). 7 Slika 9: Hrapavost bakra .loš valjak Na slici 11 dat je izgled hromiranog valjka na kome su prisutne mikropukotine (IV valjak). prenošenje boje sa neštampajućih površina.82 na 0. smanjenje gustine struje. tj.dobar valjak Slika 10: Hrapavost bakra . dobili smo lošu strukturu površine hromiranog valjka bez mikropukotina (V valjak). pri gustini struje od 55 A/dm2. slike 13 i 14. Problem je rešen dodatnim poliranjem cilindra (tj. Slika 11: Mikropukotine na hromu.Tehnika i praksa. smanjenjem hrapavosti sa 0. uzrokovaće još jedan problem prilikom štampanja. Slika 13:Hrapavost hroma – dobar valjak Slika 14: Hrapavost hroma – loš valjak . Broj 3. dobar valjak Slika 12: Struktura hroma bez mikropukotina . 2010. a to je toniranje površine. loš valjak Osim toga. što se vidi na slici 12. Kada smo smanjili gustinu struje na 30 A/dm2.

ukoliko se pojave. Sloj hroma ima ulogu povećanja tiražnosti bakarnog cilindra. 6. Površina valjaka mora biti glatka. a samim tim i kvalitet otiska zavisi od strukture površine i hrapavosti bakarne košuljice. izbrušena i sitnozrnaste strukture.8 Tehnika i praksa. 3.: Galvanotehnika Đorđević S. Broj 3. naknadno poliranje. [1] [2] [3] [4] LITERATURA Maksimović M. Tvrdoća bakarne košuljice mora biti u okviru standarda (200-220 HV) zbog tehnike duboke štampe sa korišćenjem rakel-noža (da ne bi došlo do oštećenja). 2010. 4. 2. čime se smanjuje hrapavost sloja. 5. ERA Tehničko-tehnološka dokumentacija „PAPIRPRINT“. D. promena ugla rakela. Kvalitet izgraviranog valjka. 7. ZAKLJUČAK 1. 6. su: promena viskoziteta boje. Gornji Milanovac . Sloj bakra mora biti takve strukture i tvrdoće da omogući kvalitetno elektro-mehaničko graviranje cilindra.: Metalne prevlake Gravure. Mogućnosti ispravljanja grešaka.

Čačak Tehnički fakultet. Ove moderne ofset ploče imaju dve površine: površine sa slikom koje odbacuju vodu (ostajući suve i primajući boju) i površine bez slike koje primaju vodu. followed with problems if the temperature of processing substance is considerable lower than needed. plastike ili tanke metalne ploče. koja se jednom izložena svetlu i razvijena. Čačak . photopolymer. silicone. silikon. In this paper will be shown that there is optimal range of developer temperature in which image dot stays stable. Ključne reči: litografija. UVOD Od preve Senefelderove štamparske mašine čija je konstrukcija omogućavala upotrebu ravne mermerne štamparske forme. može obmotati oko cilindra mašine za štampu. Key words: litography.UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJAČKE SUPSTANCE NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLOČA I KVALITET RASTERSKE TAČKE Aleksandar Damnjanović 1. Osnova moderne litografije je kombinacija fotografije i Senefelderove originalne opservacije da se “ulje i voda ne mešaju”. 1. pri kojima rasterska tačka na štamparskoj formi ostaje nepromenjena. Sve danas napravljene ofset ploče koriste ovaj princip gde je nosač slike u vidu tankog papira. although the processing time shortened. Ovim radom će se pokazati da postoji optimalan opseg temperatura razvijčke supstance kojom se procesira prethodno osvetljena ofset ploča. do današnjih litografskih formi za ofset štampu. fotoosetljiva emulzija. Ovo je 1 2 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. photo sensitive coating. Miloš Radovanović 2 REZIME Praksa je pokazala da je procesiranje odnosno razvijanje prethodno osvetljenih ofset ploča u zimskim uslovima. silver halid. prošao je dug razvojni put. srebro halogenid. fotopolimer. a vreme razvijanja bude efikasno kratko. DEVELOPER TEMPERATURE INFLUENCE ON DURATION TIME AND DOT QUALITY OF PROCESSED OFFSET PLATES ABSTRACT Practice experience showed us that the processing of presensitized offset plates in winter conditions. praćeno problemima ukoliko je razvijačka supstanca znatno niže temperature od optimalne.

postoje mnoge razlike kod ofset ploča i metoda koje se koriste za razdvajanje štampajućih i neštampajućih površina. podrazumeva hemijsku smolu ili polimer koji reaguje na ultraljubičasto svetlo slično fotografskom filmu. Sve ploče se isporučuju unapred obložene fotoosetljivom diazo emulzijom ili fotopolimernom smolom spremnom za dejstvo svetlosti.10 Tehnika i praksa. Ova zrnasta struktura obezbeđuje prostor za zadržavanje vode na ploči i ujedno skladišni prostor za materijal koji uobličuje sliku. Broj 3. Negativ film Negativ ofset plo~a Pozitiv film Pozitiv ofset plo~a Slika 1: Osvetljavanje negativ ploče Slika 2: Osvetljavanje pozitiv ploče Danas se većina litografskih ploča pravi od aluminijumskih tabli različitih debljina (obično između 0. Procesirani fotopolimer postaje slika Aluminijumska osnova Slika 3: Princip izrade štamparske forme za ofset štampu Svetlost koja prolazi kroz providne površine filma prouzrokuju poprečne veze (otvrdnjavanje) u polimeru koje posle procesiranja (razvijanja) postaju nosači slike ili štampajućih površina. Kada UV svetlo padne na fotopolimer na ploči on se “skori”. . osnovni zahtev celokupne moderne litografije – mogućnost proizvodnje ploča sa dve vrste površina: “hidrofobnih” (u smislu ne trpnje vode) i neštampajućih “hidrofilnih” (u smislu vodoprijemčivih). 2010. a neizloženi delovi ostaju meki i lako se mogu ukloniti.04 i 2 mm) sa zrnastom površinom. Dok je osnovni princip zajednički. Ova fotopolimerna podloga kao termin.

1. Diazo 2. Elektrofotografske 5. kompaktan molekul otporan na mehaničko habanje. Broj 3.1. Negativ – radne ofset ploče Kako naziv implicira za formiranje nosača slike kod negativ ofset ploča. Za osvetljavanje ovih ploča postavlja se negativ film preko fotoosetljive obloge i izlaže dejstvu ultraljubičastog svetla. Delujuće svetlo ne prolazi kroz tamna područja negativ filma tako da na tim mestima nema ni reakcije u polimeru. Razvijanjem se uklanja neeksponirani. Fotopolimer koji se koristi u proizvodnji ovih ploča se . neotvrdli deo polimera. koji su tako jako povezani da se ponašaju kao jedinstven.2. Ultraljubi~asto svetlo 11 Negativ ili pozitiv film Premaz fotopolimera Aluminijumska plo~a Slika 4: osvetljavanje ploče (oslikavanje) Postoji sedam glavnih vrsta litografskih ploča koje se koriste danas u štamparskoj industriji: 1. Fotopolimer 3. Bimetalne 6. Svetlost koja prolazi kroz providna područja negativa uzrokuju reakciju sa monomerima u fotopolimeru koja ih hemijski poprečno povezuje formirajući polimere. Ploče nastale pražnjenjem napona (digitalne bezvodne ploče) 8. 1. Ovi polimeri se mogu posmatrati kao kompleksan lanac monomera. Laserske (digitalne bezvodne ploče) 9. Ploča se tretira vrstom rastvora kaučuka da bi neštampajuće površine postale vodoprivlačne (odbojne za boju). koristi se negativ film. Ove ploče su uglavnom premazane fotopolimerom. Bezvodne 7. tvrd. Computer-to-plate – Različite vrste materijala ploče Sve ove vrste ploča se generalno mogu podeliti na pozitiv ili negativ ploče. Srebro halogenid 4. 2010. Pozitiv-radne ofset ploče Kako i samo ime kaže. za formiranje slike na ovim pločama se koriste pozitiv grafički filmovi.Tehnika i praksa.

Višeslojne ploče su inovirane iz zahteva za duži vek rada i trajanja.1. 2. Ploče se uglavnom prave od aluminijuma.000 otisaka).3.000. Emulzije su neosetljive na boje i veoma blago osetljive u “plavom” opsegu vidljivog spektra tako da se preporučuje manipulacija u svetlosti sa žutim filterom. otpornost na abraziju. mada se koriste i papir. Ovim se mogu objasniti mnoge od njihovih neobičnih osobina kao što je veoma dug radni vek. Kod multimetalnih (višeslojnih) ploča struktura osnovnog materijala se blago razlikuje od aluminijumske. Fotopolimerni premazi se razlikuju od drugih po tome što za vreme osvetljavanja menjaju molekulsku težinu. 2. Ploče papirnog tipa se koriste za male tiraže i štampu u duplikator mašinama (geštetnerima). Diazo Diazo premazi su organska jedinjenja koja se koriste kao fotoosetljivi premazi na aluminijumskoj osnovi za vek trajanja od oko godinu dana. Broj 3.000 do 250. Papirne i poliesterske ploče se tretiraju vrlo slično. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE OFSET PLOČA Aluminijumske ofset ploče imaju fotoosetljivu emulziju nanešenu preko aluminijumske osnove. 2010. Današnje fotopolimerne ploče se predsenzibilizuju fotopolimerima osetljivim na svetlost određenih talasnih dužina (boja) i mogu se osvetljavati laserima i koristiti u digitalnim štamparskim sistemima. oštećenja i dodatno povećana otpornost na oštećenja posle pečenja.000 otisaka. Ove ploče su predviđene za tiraže od 100. a po izlaganju UV svetlu postaje nestabilan. Multi-metalne ploče se koriste kod zahteva za dugotrajnu štampu i izdržljivost. 2. itd. 2. Ostaci laka na osvetljenim površinama osiguravaju prijem boje po tim površinama. Po izlaganju svetlu tretiraju se razvijačkom emulzijom koja sadrži lak i kaučuk u kiselom rastvoru.12 Tehnika i praksa.2. Ove ploče se presvlače ili diazo ili fotopolimerom i mogu biti pozitiv i negativ. razlikuje od polimera korišćenog pri izradi negativ ploča u tome što je otvrdnjen pre izlaganja svetlu. Danas postoje dve vrste višeslojnih (bimetalnih) ploča: • Bakarna ploča preko prohroma ili aluminijuma • Prohrom ploča preko bakarne Ovo su najtrajnije i najskuplje ploče. Ovaj tip premaza se najviše koristi u proizvodnji ofset ploča. Pošto se neosvetljeni diazo rastvara u soluciji. Ovaj tip premaza se može . dopuštajući dužu eksploataciju od ploča sa diazo premazima (do 1. Fotopolimer Premazi koji se koriste za proizvodnju fotopolimernih ploča su organska jedinjenja koja su veoma inertna i otporna na abraziju. papirne. depoziti (ostaci) gume na neštampajućim površinama osiguravaju prijemčivost vode. ploče se ispiraju vodom i zaštićuju gumarabikom. poliester i multi-metalne ploče. Po osvetljavanju. Srebro halogenid – ploče su predviđene za velike brzine štampe i koriste fotoosetljivi premaz sličan fotografskom filmu. Ovakve ploče mogu biti pozitiv i negativ.

Razvijanjem se uklanja sloj raskinutog silikona. Ove ploče su veoma slične prethodnim bezvodnim pločama osim što su oslikane kompjuterski laserom u mašini. U procesu štampe bez vode dozvoljava se upotreba finijih rastera i do 300 lpi (linija po inču) rezultirajući slikama u većim rezolucijama.000 otisaka). Silikonska guma ima veoma malu površinsku energiju pa ne prima boju. 2. 2. Ploče za lasersko osvetljavanje su premazane fotoosetljivom emulzijom na aluminijumskoj. pošto emulgira sa bojom može je oslabiti odnosno otupiti njen efekat. Srednji sloj je vrsta materijala koja apsorbuje infracrvenu svetlost. koristeći digitalne podatke.Tehnika i praksa. Ove ploče su vrlo slične prethodnima osim što je ovde cinkoksid fotokonduktor. ove ploče imaju manji vek trajanja (ispod 100. Ploče se prave na kompoziciji od tri sloja. Napon je rasut u području izloženom svetlosti. Fotokonduktor je senzibilizovan na svetlost i napaja se takozvanim korona pražnjenjem. Svetlost deluje na fotopolimer uzrokujući prekid veze sa slojem silikona. Obrisana (od silikona) površina je sada štampajuća površina. Ovakva vrsta štampe bez vode ima prednosti utoliko što eliminiše stvaranje izvorišta mešavina i flokula kaučuk-voda. Osnovni materijal je poliester ili aluminijum.6. Ove ploče takođe mogu biti osvetljavane kao fotografski film u velikoj reprokameri. . Preko ovog sloja je tanak sloj silikona. Broj 3.5. 2. Zbog neophodnog sloja silikona i njegovoj sklonosti oštećenjima. povećati štamparsku tačku i otežati kontrolu štampe. izveštaje iz digitalnih izvora. Ovaj sloj odgovara na provokaciju svetlosti iz lasera određene talasne dužine i njegova uloga je da jednostavno ispari pošto je udaren laserskim zrakom. Elektrofotografske – ploče su zasnovane na principima elektrostatičkog kopiranja.4. 2010. Naboj koji se zadržava na neeksponiranim površinama privlači suvi ili tečan toner suprotnog naponskog predznaka. Razvijačka supstanca sadrži teške metale (srebro). udarajući u fotopolimer ispod. Heidelberg GTO-DI (Direct Imaging) – ploče se koriste na Heidelberg GTO-DI štamparskim sistemima. ostavljajući fotopolimer koji je prijemčiv za boju. 13 osvetljavati optički preko filma ili laserski. I ove ploče mogu biti pozitiv i negativ. Neštampajuća površina je površina koja ima silikon. Ova mešavina. zrnasto strukturiranoj podlozi elektro-anodnim postupkom. Postoje dva tipa ovih ploča: • Neorganski fotokonduktor na bubnju • Organski fotokonduktor na supstratu (premazu). Ploče za rad bez vode (waterless plates) – su slične konvencionalnim ofset pločama sa razlikom što se nanosi sloj silikona preko površine fotoosetljivog polimera za koji se vezuje. Pri osvetljavanju svetlost prolazi kroz providne površine filma i silikonski sloj. Ploče na osnovi filma se koriste za pojedinačne kolor memorandume. Drugi tip elektrofotografskih ploča su cink-oksidne papirne ploče ili matrice koje se koriste kod geštetnera.

intenzitet i vrsta svetlosti pri stvaranju latentne slike. Osvetljena ofset ploča sa latentnom slikom isečena je pre razvijanja na površine za razvijanje u različitim temepraturama postignutim dogrevanjem razvijača. Broj 3. Bez obzira koja se tehnika koristi rezultati su isti: dobija se jedna ofset litografska ploča sa površinama koje primaju boju i površinama koje to ne mogu.hemijski sastav razvijačke supstance. 2010. Computer to Plate (CTP) je tehnologija današnjice. LABORATORIJSKA MERENJA Zamisao ovog rada je da se ispita uticaj temperature razvijačke supstance na vreme potrebno za razvijanje ofset ploče. Dicoweb radi tako što se štampa digitalno na cilindar (koji ima ulogu ploče). MAN Dicoweb ili CTPress (Direct Imaging) – Skraćenica od "Digital Change Over Web" je poslednja reč digitalne tehnologije na štamparskoj sceni. kao i na kvalitet oslikane i razvijene rasterske tačke. Pri tom se moralo obezbediti da svi ostali parametri od uticaja na proces razvijanja budu zajednički i konstantni za sve uzorke. . Površine cilindra gde nema termo materijala su neštampajuće površine i primaju rastvor za vlaženje.14 Tehnika i praksa. 100 Procenat rastera 0 t=36 0 C T=6 s Povr{ina koja se uve}ava 10 puta za analizu ta~ke 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 t=15 C T=180 s 0 Slika 5: Skenirana površina osvetljene i razvijene ploče kroz film rasterskog klina Slika 6: Izgled rasterske tačke u površinama sa 30 i 40 % rastera. 2. Termalni materijal prebačen sa ribona na ploču-cilindar je hidrofoban (ne prima vodu .000 otisaka). Proces funkcioniše tako što se koristi laserska glava za direktno oslikavanje štamparskog cilindra preko termalnog ribona. odradi posao štampe i onda briše (čisti) ploču-cilindar za ponovno oslikavanje. a to su: . Iste vrste ploča kao i tehnologija se koriste i kod Heidleberg Quickmaster DI-46-4 štamparskih mašina sa izuzetkom što se umesto pojedinačnih ploča koristi rolna ploča. Sa ovim konstantnim parametrima menja se temperatura razvijača i meri vreme potrebno za razvijanje ploče koje je prikazano u Tabeli 1. Ove ploče su vrlo kratkog radnog veka (ispod 25. 3.vreme izlaganja svetlosti. Po završetku štampe površina cilindra-ploče se automatski čisti uređajem sličnim uređaju za pranje gume.ista vrsta filma kroz koji se osvetljava ploča.prima boju). razvijene na različitim temperaturama . .7. mada još nije u komercijalnoj upotrebi. .

CTP Plate Making [3] U. LITERATURA [1] http//www. Vreme trajanja razvijanja ofset ploče pri različitim temperaturama Temperatura razvija~a 0 [ C] Vreme razvijanja [sec] 15 180 17 30 20 17 24 10 28 8 32 7 36 5 Na osnovu ovih rezultata napravljen je dijagram zavisnosti vremena razvijanja ofset ploča od temperature razvijača.S.Tehnika i praksa. a upoređivanje svih uzoraka uočavanjem. nije pokazalo razlike. EPA-310-R-95-014. . Tu se već jasno vidi da rasterska tačka ne menja veličinu pri različitim temperaturama. 4. Tabela 1. Sada se može pristupiti definisanju optimalnog opsega temperatura razvijačke supstance radi skraćenja vremena razvijanja. bez bojazni za kvalitet rasterske tačke. Zarwan. 2010. To su upravo prosečne varijacije spoljne temperature vazduha.com [2] J. Profile of the Printing Industry.dynodan. što znači da razvijač možemo dogrejati ukoliko je njegova temperatura znatno ispod 18 0C. Broj 3. September 1995. EPA Office of Compliance Sector Notebook Project. ZAKLJUČAK Iz ovih merenja se lagodno izvlači zaključak da je optimalan opseg temperatura razvijačke supstance osenčeno područje sa slike 7. Zato je površina obeležena pravougaonikom sa slike 5 uvećana 10 puta i prikazana slikom 6. EPA. 15 Slika 5 prikazuje skeniranu površinu jednog uzorka u razmeri 1:1. t [ C] 42 36 30 24 18 12 6 0 T[sec] = f (t [ C]) 0 0 6 12 18 24 30 36 42 180 T [sec] Slika 7: Dijagram zavisnosti vremena razvijanja od temperature razvijača 3.

.

kod zamene segmenata oštećuje obloga doboša. modelska ispitivanja. Nedostatak postupka je što se. UVOD Konvencionalno rešenje (oblaganje doboša gumom postupkom tople vulkanizacije ili hladnim postupkom – lepljenjem) je u toku dugogodišnje eksplatacije pokazalo sledeće nedostatke [1]: . Milovan Radosavljević1.kvalitet gume. omogućava ugradnju segmenata na licu mesta. weld. Čačak . Takođe su prezentirani rezultati ispitivanja modela zavarenih različitim režimima. bez rasklapanja sistema. 1 2 REIK „ Kolubara „ Lazarevac Visoka škola tehničkih strukovnih studija. pa je eksploataciona postojanost gumene obloge veoma dobra. Keywords: motor cylinder barrel. a time i eksploatacioni vek gumene obloge.TEHNOLOŠKI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBOŠA POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM MODELA ZAVARENOG SPOJA Radovan Ćirić2. koji se zavarivanjem vezuju za plašt doboša. a višestruko zavarivanje može dovesti do pojave prslina i drugih grešaka. Igor Savić2 REZIME U radu je opisan postupak rekonstrukcije doboša pogonskog bubnja BTO sistema za transport uglja. Probni postupak oblaganja doboša gumiranim metalnim segmentima. Also. je veoma neujednačen. model examination 1. rekonstrukcija. the results of the examination of the weld model are done in various regimes.zamena gumene obloge je veliki remontni zahvat i dovodi do dužeg zastoja sistema . TECHNOLOGICAL PROCEDURE OF RECONSTRUCTION OF THE MOTOR CYLINDER BARREL IN THE BTO SYSTEM WITH THE EXAMINATION OF THE WELD MODEL ABSTRACT The paper deals with the procedure of reconstruction of the motor cylinder barrel in the BTO system for coal transport. zavarivanje. Zbog manjih dimenzija segmenata postoje uslovi da se isti gumiraju po optimalnom tehnološkom postupku. Ključne reči: doboš pogonskog bubnja. reconstruction.

2-čeona ploča doboša. Posle mašinske obrade T. Broj 3. 4. OPIS REŠENJA Predloženo i realizovano tehničko-tehnološko rešenje predviđa zavarivanje T-držača gumiranih metalnih segmenata. Slika 1: Šematski prikaz držača gumiranih metalnih segmenata 1-obloga doboša. DETALJI TEHNOLOGIJE ZAVARIVANJA T.T-držač. Nije dozvoljena deformacija T-držača. Ugradnja T-držača segmenata.18 Tehnika i praksa. 5-gumirani metalni segment Slika 2: Konstrukcija T-držača 3. sl. Predgrevanje doboša je izvršeno gasnim gorionicima..1. Ugradnja gumiranih metalnih segmenata se vrši na licu mesta u kratkom vremenskom roku. 3-osovina doboša.držači gumirani na probnom dobošu (prototipu) izrađeni su od čelika Č 0563 (S355 J2 G3).držač je ispravljen na hladno. Pre pripajanja T nosač je baziran pomoću šablona koji odgovara gumiranom metalnom segmentu i učvršćen odgovarajućim steznim alatom. se izvodi u radioničkim uslovima postupkom zavarivanja. 2. sl. .2. 2010.

4 h Međuprolazno čišćenje: brušenje Polaganje zavara: pravolinijski (bez njihanja) Skladištenje osušene elektrode: Prenosna peć (tobolac) ili peć na oko 150o Završno čišćenje-obrada: brušenje . prikazan je na sl. Izgled doboša posle zavarivanja svih (24 komada) T držača i posle ugradnje gumenih segmenata. Poželjno je da oblik šablona bude takav da sprečava promenu zazora veličine 4 mm. prethodno sušenom 4 sata na 250 Co.1) Oznaka proizvođača: 1. 2010. EVB 50 (Jasenice) 2. Č 0563(S355 J2 G3).111) Osnovni materijal: Standard: EN 10025 Oznaka: 1. ručno brušenje (poz.5mm.3] Postupak zavarivanja: MMAW (E. FOX EV 50 (Bohler) Dimenzije: ∅2.25mm Termička obrada posle zavarivanja: (hlađenje u mineralnoj vuni) Položaj žljeba: PA(horizontalno) Zavareni spoj: višeslojni (4 zavara) Sušenje elektrode: 250oC.1. 19 kao i zazor između plašta doboša i T-nosača. ∅3. Broj 3.2) Predgrevanje: 200oC Međuslojna temperatura: max. Detalji tehnologije i tehnike zavarivanja i plana ispitivanja dati su u tab.Tehnika i praksa.300oC Dodatni materijal: Oznaka po standardu: E 7018 (AWS A-5. 3 dat je izgled alata za baziranje T-držača.1). ∅2. 6. (S355 J2 G3). Svi pripoji na kojima su vizuelno i kontrolom pomoću magnetofluksa (penetranata) utvrđene prsline odstranjeni su brušenjem i ponovo zavareni na propisan način. Na sl. 4 izgled sklopa posle nanošenja korenog zavara. Tabela 1: Detalji tehnologije i tehnike zavarivanja i plana ispitivanja [2. Pripajanje je izvršeno sa elektrodom klase E 7018. #8mm 2. Mesta pripajanja su birana tako da pripoji ne prouzrokuju pojavu neprovara i drugih grešaka pri nanošenju korenog zavara. a na sl.5. #20mm Priprema i čišćenje: mašinska obrada (poz. Č 0563.

žice (m/mm) Protok Gasa (l/min) Napon Jačina 65-90 (80-110) 110-140 METODE I OBIM KONTROLE VDK TP/MK 100% 100% NIVO „B“ DIN EN 25817 DIN EN 22261 Slika 3: Alat za baziranje T držača u toku zavarivanja Slika 4: Izgled T-držača posle zavarivanja prvog korenog zavara a) b) Slika 5: Izgled doboša posle zavarivanja T držača (a) i ugradnje gumenih segmenata (b) 4.5 ∅3. T-držači zavareni za ravan lim po režimima datim u tab. Broj 3.25 Polaritet DC+ DC+ Struja Tehnika i praksa. . 2. 2010. REZULTATI ISPITIVANJA OSOBINA ZAVARENIH SPOJEVA Osobine zavarenih spojeva su proverene ispitivanjem probnih modela.4 MMAW E(111) MMAW E(111) E7018 E7018 Prečnik ∅2. su ispitani na zatezanje.20 Dodatni materijal Zavar Postupak Klasa 1.2 3. Brzina dosta. savijanje i u pogledu raspodele tvrdoće u šavu i ZUT-u [4]. Modeli.

2 3.5) 1. Ispitivanje na savijanje Ispitivanje uzoraka na savijanje izvršeno je po šemi datoj na sl.7. 3.5 1.mm Koreni Zavari zavari popune 2.25 1. izgled uzoraka posle ispitivanja na sl.25 2.5 3. Režimi zavarivanja probnih modela Model 1 2 3 4 5 6 7 8 Postupak zavarivanja E (111) E (111) MAG (135) (82%Ar+18%CO2) E (111) E (111) E (111) MAG (135) (82%Ar+18%CO2) E (111) Dodatni materijal (DM) EVB 50 EVB 50 VAC 60 EVB MoNi EVB MoNi EVB MoNi VAC 60 Inox 18/8/6 Prečnik DM.2 (2.5 2.2 (3.5 3. Tabela 2. 6.25 3.25 1.2 2. Broj 3.oC / 200 200 / 80 250 / / U kvarcnom pesku 21 Hlađenje posle zavarivanja 4.Tehnika i praksa.25 3. PRESEK A-A Slika 6: Šema ispitivanja na savijanje Slika 7: Izgled uzorka posle ispitivanja na savijanje . rezultati u tab.5 2. 2010.25) Temperatura predgrevanja.1.

Tabela 3: Rezultati ispitivanja na savijanje Model 2 4 6 7 Fs max. 8÷12 – prednja površina šava Na osnovu rezultata merenja utvrđeno je da je kod modela 1. Slika 9: Šema mernih tačaka za ispitivanje tvrdoće: 1÷4 – šav. 3.3. 2. 2010. 7 – OM. Ispitivanje na zatezanje Ispitivanje na zatezanje izvršeno je na epruvetama oblika prema sl. Ispitivanje tvrdoće Tvrdoća zavarenog spoja ispitana je na uzorcima prema sl.8. 9 u mernim tačkama 1÷12. 2. Slika 8: Oblik epruvete ispitivan na zatezanje Pri ispitivanju na zatezanje kod svih epruveta do prekida je došlo na letvi (T-držaču). . 1. 6. tab. daN 1610 1800 1900 1526 Napomena Nisu se pojavile prsline u zavarima i ZUT-u 4. 7 i 8.ZUT. Broj 3. bez pojave trajnih deformacija ili makroskopskih grešaka u oblasti zavara ili ZUT-a. tvrdoća šava i ZUT-a u svim mernim tačkama manja od 250 HBS. poz. 5 .2.22 Tehnika i praksa. 4.

. VŠTSS. 2010. 3.usvojeni i realizovani tehnološki postupak zavarivanja ne izaziva pojavu krtih struktura u zavarima i ZUT-u. . sistema za držanje gumiranih metalnih segmenata. 23 Kod uzoraka 4. ZAKLJUČCI 1. Bohler) [3] Tehnološki postupak zavarivanja. Čačak.zavareni spoj ne predstavlja slabo mesto u zavarenoj konstrukciji.5. Veća krutost i otpornost konstrukcije na lom i habanje može se dobiti ako se T. Na bazi uporednih ispitivanja modela zavarenih različitim režimima zaključuje se sledeće: . REIK „ Kolubara “. 6. Jesenice. Čačak. 10. [2] Katalozi železara (Acroni. VŠTSS. 2. 2010.držači izrade od legiranog čelika za poboljšanje u poboljšanom stanju. sl. Mašinsko održavanje rudnog polja „ D “. Broj 3. LITERATURA [1] Tehnička dokumentacija.i 6 5.Tehnika i praksa. 2010. [4] Izveštaj o ispitivanju modela zavarenih spojeva. Slika 10: Raspodela tvrdoće u šavu kod uzoraka zavarenih po režimima 4. dok je tvrdoća šava znatno veća. 5 i 6 tvrdoća ZUT-a je niža od 250 HBS. 2010. Lazarevac. Predložena i realizovana rekonstrukcija doboša pogonskog bubnja omogućava zamenu gumiranih metalnih segmenata na licu mesta u kratkom vremenskom roku.

.

spojka peti točak. zahtev automatske vuče je ostvaren ako se uređaj za zabravljivanje vučnog uređaja automatski. Oni međusobno povezuju vozila i prikolice radi formiranja kombinacije vozila ili sprega vozila. UVOD Mehanički vučni uređaji i komponente su svi delovi na ramu i delovi na radnom telu koji trpe opterećenje šasije motornog vozila i prikolice. gde vertikalno opterećenje na motorno vozilo prouzrokovano od prikolice ne prelazi 200 Kn. koje se odnose na uređaj i komponente za motorna vozila. as well as to motor vehicles and trailers used for vehicle assembly. motorna vozila i i prikolice namenjene za formiranje sklopova vozila. Ključne reči: mehanički spojni uređaj vozila. clutch fifth wheel. An example of the assembly device examination. U slučaju vučnog uređaja u obliku kuke. when the vertical load from the trailer onto a motor vehicle does not exceed 200 Kn. 1 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. 1 [XX]. Zoran Tanasijević1 REZIME U ovom radu je dat pregled odgovarajućih propisa i regulativa. upravljački klin. tow cap. approval examination. handler bolt. Key words: mechanical vehicle assembly device. bez spoljnog uticaja. homologacijsko ispitivanje ABSTRACT This paper deals with a review of the proper laws and procedures which refer to the device itself and the parts of a motor vehicle. 1.PRIMER ISPITIVANJA VUČNOG ČEPA ZA MEHANIČKI SPOJNI UREĐAJ VOZILA Radovan Ćirić1 . vučni čep. clutch fifth wheel type and handler bolts are shown. Prikazan je primer ispitivanja spojnog uređaja tip spojka peti točak i upravljački klinovi. Zahtev automatske vuče je dostignut ako je hod unazad vučnog vozila u odnosu na prikolicu toliki da omogući potpuno uvlačenje vučnog uređaja. zabravi čim se vučno oko postavi u kuku. To su fiksirani ili razdvojivi delovi za pričvršćenje ili rad mehaničkog vučnog uređaja ili komponente. Čačak . Petar Nikšić1. Izgled sistema peti točak dat je na sl.

8-Osovinica sa navrtkom. 3-Zabravljivač donji. 5.26 Tehnika i praksa. Mehanički spojni uređaj ili komponente treba da budu sigurni pri radu. Svi mehanički spojni uređaji i komponente moraju biti projektovane tako da čine pouzdan mehanički spoj. Sa izuzetkom Klase T spojnih uređaja. moraju biti izrađeni od čelika. Kvar ili greška ni na jednoj opruzi ne sme dovesti do otvaranja ili odspajanja uređaja. Drugi materijali mogu se koristiti ako je njihova ekvivalentnost osobinama čelika dokazana od strane proizvođača i ako zadovoljava tip atesta koji sprovodi nadležni organ ili tehnička služba. Svaki uređaj ili komponenta moraju biti propraćeni sa instalacionim i radnim uputstvima koja pružaju dovoljno informacija stručnoj osobi da uređaj propisno ugradi na vozilo. 1-Osovinica. lomova ili deformacija izobličenja. na urađenim delovima ne sme biti pukotina. 7-Vučna poluga.Poluga za zabravljivanje. GLAVNI TEHNIČKI ZAHTEVI Svaki uzorak treba da odgovara dimenzionalnim specifikacijama i zahtevima izdržljivosti datim u aneksima 5 i 6 Pravilnika [XX]. Sile opruge mogu da se koriste jedino za zatvaranje uređaja i da spreče da efekti vibracije koje mogu da prouzrokuju pomeranje sastavnih delova uređaja u položaj u kome može doći do njihovog otvaranja ili odspajanja. 2-Opruga. i kako bi isti radio na odgovarajući . Broj 3. Prema Aneksu 6.5 tone sa vučnim vozilom. 6-Poluga. samo uređaji koji omogućavaju automatsko spajanje smeju da povezuju prikolice koje imaju maksimalnu dozvoljenu tehničku masu veću od 3. 9-Opruga . Svi delovi mehaničkog spojnog uređaja ili komponente čiji kvar može uzrokovati razdvajanje vozila i prikolice. NapomenaPresek čepa Ø 53 mm je šrafiran. Mehanički spojni uređaji ili komponenete moraju biti projektovane i izrađene tako da pri normalnoj upotrebi i sa odgovarajućim održavanjem i zamenom pohabanih delova mogu na zadovoljavajući način nastaviti svoj radni vek i sačuvati svoje karakteristike propisane Regulativom. Slika 1.Osovinica sa navrtkom. svaki sklop mora biti projektovan tako da ima pouzdan mehanički spoj i mora zasebno biti testiran po svakom zahtevu. Izgled sedla (sistem “peti točak”) 2. 4. Ako je uređaj izrađen od dva ili više odvojenih sklopova u cilju obezbeđivanja integriteta uređaja. 2010. te njihovo spajanje i razdvajanje treba da može obaviti jedna osoba bez upotrebe alata.

. . .KLASA C Vučne šipke sa klinom Ø 50 mm i sa stegama i sa automatskim zatvaranjem i zaključavanjem klina na vučno vozilo. za prikolice čija maksimalna dozvoljena tehnička masa ne prelazi 3. 27 način. Klasa S i Klasa T. podvrgnu testiranju od strane nadležnih organa ili tehničke službe. PREGLED KLASIFIKACIJE VUČNIH UREĐAJA I KOMPONENTI PO MEĐUNARODNIM PROPISIMA Mehanički vučni uređaji i komponente su po međunarodnim propisima klasifikovani na sledeći naćin: . Instrukcije moraju biti date najmanje na jeziku zemlje u kojoj će uređaj biti ponuđen na prodaju. ako je to moguće.5 tone.KLASA D Vučno oko sa paralelnim otvorima koji odgovaraju klinu prečnika Ø 50 mm i prilagođeno vučnoj šipki prikolice za spajanje sa automatskom vučnom vezom. Broj 3.KLASA C50-X Nestandardni vučni uređaji sa klinom prečnika Ø 50 mm. Za uređaje i komponente iz Klase A ili Klase S.Tehnika i praksa.KLASA C50-1 do 50-6 Standardni vučni uređaji sa klinom prečnika Ø 50 mm. . . za ispravan rad spojnog uređaja.KLASA B Vučne šipke prikolice sa spojnim glavama za spajanje i sa spojnom loptom Ø 50 mm na vučnom vozilu. 6 i 7 [XX] za najsrodnije standardne ili nestandardne uređaje ili komponente. Kada su uređaji ili komponente ugrađene od strane proizvođača vozila instalaciona uputstva ne moraju izdavati. . za spajanje prikolice s obzirom na vučno oko. svakako. paragraf 1 regulative ECE 55. važe zahtevi dati u Aneksima 5.KLASA D50-A Standardno vučno oko prečnika klina fi-50 mm za spajanje zavarivanjem. . koje proizvode proizvođači koji udruženi sa proizvođačima vozila i gde su uređaji i komponente namenjene naknadnoj ugradnji. ali će proizvođač automobila biti odgovoran za to da da potrebna uputstva korisniku vozila. Za testirane spojne uređaje i komponente namenjene za teški rad i ostale nestandardne razne spojne uređaje i komponente.KLASA B50-X Nestandardne spojne glave prečnika Ø 50 mm. 3.KLASA A50-1 do 50-5 Standardne spojne lopte prečnika 50 mm sa fiksiranjem pomoću klina. aneks 5. . . .KLASA A Spojne lopte i vučni nosači koji koriste sferni uređaj prečnika 50 mm i nosače na vučnom vozilu za spajanje sa prikolicom.KLASA A50-X Nestandardne spojne lopte prečnika 50 mm i nosači. 2010. visina i ostali instalacioni podaci spojnog uređaja treba da se.

KLASA L Nestandardne ugradne ploče uključujući sve komponente i uređaje za spajanje za okvir ili šasiju vučnog vozila. propisima. tako da mogu izdržati vertikalno opterećenje (krute vučne šipke). za specijalni teški transport ili su to uređaji prilagođeni određenoj državi i regulisani postojećim nacionalnim zakonima. i rama (na primer) radno telo ležaja vertikalnog opterećenja ili šasije vučnog vozila anex 5. . kao što su spojne lopte i spojne šipke.KLASA E Nestandardne vučne šipke uključujući uređaje koji prelaze gabarite vozila.KLASA G50 . . . i koji se koriste. Uređaji i komponente koje ne odgovaraju ni jednom od uređaja iz Klasa od A do L ili T.KLASA F Nestandardne vučne grede uključujući sve komponente i uređaje između spojnih uređaja. Ugradna ploča može imati mogućnost horizontalnog pomeranja.KLASA D50-B Standardno vučno oko prečnika klina Ø 50 mm za spajanje vijcima. paragraf 6. Regulative [XX].KLASA G . Klase K. ili fiksirane u vertikalnoj ravni. toroidnog tipa. a ne sastavni delovi šasije vučnog vozila. Broj 3.28 Tehnika i praksa. s obzirom na vučno oko. Standarno toroidno vučno oko za upotrebu s odgovarajućim vučnim uređajem tipa kuke. 2010. koji odgovaraju za spoj vučnog vozila.KLASA J Standardne spojke . Vučne šipke mogu biti zglobne radi slobode kretanja u vertikalnoj ravni (ne trpe nikakavo vertikalno opterećenje). . . i slične delove opreme postavljene na prednjicu vučnog vozila ili na šasiju vozila.KLASA H50-X . spojne glave ili slične vezne uređaje.KLASA K . Standardni vučni uređaji u obliku kuke namenjenih za upotrebu sa odgovarajućim vučnim okom Klase L.KLASA D50-X Nestandardno vučno oko prečnika klina Ø 50 mm. i standardima.KLASA S . .KLASA G50.KLASA . Regulativa [XX] su propisani uslovi za vučne šipke koje su posebne jedinice. Krute vučne šipke mogu biti u potpunosti krute ili fleksibilno montirane. . Vučne šipke mogu uključivati i više komponenti koje predstavljaju zasebne jedinice i mogu biti prilagodljive ili zglobne.KLASA D50-C Standardno vučno oko prečnika klina Ø 50 mm za spajanje čeličnim klinovima.

2.1 Vučni čep VG 50B i VC 50B.1 (FAP) MERODAVNI DEKLARISANI PARAMETRI ISPITIVANOG MEHANIČKOG UREÐAJA ZA SPAJANJE VUČNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA FAP [XX] Merodavna masa poluprikolice (R).DIN 74080.B.1. 4. dati su u tabeli 3. koje se mogu razdvojiti jedino upotrebom alata.300.631 i rascepke 103:100 SRPS M.219.221 (D1N 74085) ili bez klina.1 4. 2010. Predmet ispitivanja Mehanički uređaj za spajanje vučnih i priključnih vozila vučni čep 50. ISO 337): Spoj vučnog čepa sa sedlom (prema SRPS H. Dozvoljena opterećenja vozila U (t) R (t) T (t) 20 55 30 Opšti podaci o vučnom čepu: Dozvoljena masa vučnog vozila (tegljača): 10.000 kg Dozvoljena masa vučnog voza : 65.1 namenjeni su za spajanje prikljućnih vozila (poluprikolica) sa vučnim vozilima (tegljačima) snadbevenim sedlom 50 prema standardu SRPS N.000 kg D faktor (po DIN-u 74081): 152 Kn Priključne mere (po SRPS H. .219 (DIN 74081) sa klinom za upravljanje poluprikolica prema standardu SRPS .635 i rascepke 6.B1.300. PRIMER HOMOLOGACIJSKOG ISPITIVANJA VUČNOG ČEPA 50 B.B2. Veza vučnog čepa VC 5013. DIN 74080): 50 mm ( 2’’) 4.5 JUS N.32. 29 . masa vučnog vozila (T) i dozvoljeno vertikalno opterećenje na sedlu (U).1 za poluprikolicu je pomoću krunaste navrtke M36x1. i tipski se koriste za prikolice automobilskih transportera.B1.KLASA T Nestandardne spojke namenjene neautomatskoj vučnoj šipki.B.1. B2. Tabela 3.3x70 JUS M.Tehnički opis vučnog čepa 50.222.1.Tehnika i praksa.N2. kao deklarišući parametar ispitivanog mehaničkog uređaja. Veza vučnog čepa vč 50B za poluprikolicu je pomoću krunaste navrtke M 56 SRPS1`i.N2.N2. Broj 3.

Način obeležavanja homologacionih oznaka 4. . Slika 3.6(TR/(T+R-U)=15.23 t gde je: .30 Tehnika i praksa. Merodavna veličina "D" izračunata je na osnovu podataka koje je dostavio proizvođač po relaciji: D=0.1 deklarisan je za: -Tehničku maksimalnu masu vučnog vozila (sopstvena masa + opterećenje na sedlu) T 30 t (tona). 2010.1. Sika 3.tehničku maximalnu masu poluprikolica R 55 t (tona). Rezultati ispitivanja vučnog čepa i zaključak Cilj ispitivanja je provera čvrstoće mehaničkog uređaja za spajanje vučnih i priključnih vozila vučnog čepa 50 B.T=30 t (merodavna tehnička masa vučnog vozila. 4 ECE Pravilnika br. Broj 3. .R=55 t (merodavna tehnička masa poluprikolice. 55 vučni čep VC 50B.2. data u metričkim tonama). . kako je to definisano Prilogom br.3. Vučni čep je ispitivan na probnom stolu sa promenljivon silom. Skica ugradnje vučnog čepa 50B.1 Prena Pravilniku ECE br. data u metražnim tonama).1. 55 [XX].

zatezne čvrstoće Rm.221. [3] IZVEŠTAJ 09-973/92 MAŠINSKI FAKULTET. LITERATURA [1] REGULATIVA. .631. god. Prilikom prijema čelika isti mora da zadovolji stroge tehničke zahteve u pogledu mikrostrukture. dvoplatnosti itd). Kvalitet vučnog čepa se utvrdjuje ispitivanjem mikrostrukture tvrdoće..B1. VŠTSS.Konačna pouzdanost vučnog čepa i vučnog sistema u celini se proverava odgovarajućim statičkim i dinamičkim ispitivanjima. 55 [XX]. Mehanički spojni uređaji moraju biti tako projektovani i proizvedeni da čine izuzetno pouzdan mehanički sistem. Čačak. kao i prisustvo makrostrukturnih grešaka (prslina. ISPITIVANJA. 2. tvrdoće i u pogledu mikroskopskih grešaka. navarivanja ili drugim metodama koje menjaju osobine materijala.: Eksperimentalna merenja. 2010. 6.U=20 t (merodavno vertikalno opterećenje sedla. deluje horizontalna sila H=0.Pohabani materijal vučnog čepa i drugi delovi uređaja ne smeju se reparirati (obnavljati) postupcima zavarivanja. 2010. Kod ožarenih polufabrikata se ispituje mikrostruktura. . . AMSS. koji obezbeđuje da na vučni čep. studiju. Na osnovu analize materijala za izradu vučnog čepa i tehnoloških procesa kovanja i termičke obrade zaključuje se sledeće: . ČAČAK. Odmah posle kovanja polufabrikati se meko ili (izotermalno) žare. 31 . [5] Nikšić P. 2010. [2] PRAVILNIK. dato u metražnim tonama). 1991.Proces završne termičke obrade obezbedjuje konačne upotrebne osobine vučnog čepa (Rm=105 daN/mm2). Kriva promene opterećenja ima oblik (između granica +H i –H). tvrdoća. VŠTSS. suženja Ž. vučni čep 50 je zadovoljio postavljene zahteve u pogledu čvrstoće prema ECE Pravilniku br.Tehnika i praksa. Kako prilikom izvođenja ispitivanja nije došlo do pojave deformacije. JUS ISO M. [6] Standardi: JUS ISO 337:2004. Broj 3. JUS M. JUS ISO 3842:2005.Za izradu čepa potrebno je koristiti legirani čelik za poboljšanje Č 4732 i Č 4733 ili čelike boljih eksploatacionih osobina. izduženja A. SRPS EN ISO 123 . prekida. 5. . Ispitivanje sprovedeno u predviđenom broju ciklusa 2x 106. 1992 [4] TEHNIČKE INFORMACIJE. ZAKLJUČAK 1.B1. 2001. uključaka. napona tečenja gornjeg ReH. ECE 55.635. JUS M. kao i ispitivanjem magnetofluksom ili slične naprsline i druge makroskopske greške. dok je učestanost ispitivanja bila 5 Hz (pet ciklusa u s). BEOGRAD.138 t. Ispitivanje je realizovano na probnom stolu. ili nekog drugog vidljivog spoljašnjeg oštećenja. predavanja na specij. koji se nalazi u normalnom radnom položaju.Polufabrikati za izradu čepa izrađuju se isključivo toplim kovanjem u odgovarajućem alatu.N2.6 D=9.

.

danas se sve više radi na konceptu 1 Kompanija “Sloboda” A. da je ovaj put veoma kompleksan i da podrazumeva organizacionu. Erić1. kadrovsku i tehničko-tehnološku podršku. Prateći ovakve zahteve. Marković3 REZIME U ovom radu dat je prikaz aplikacije konkurentnog inženjeringa u proizvodnim sistemima.IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG INŽENJERINGA U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI EFEKTI PRIMENE Dragan M. Ključne reči: Konkurentni inženjering. Mašinski Fakultet Kragujevac. materijalnu. Integrisani proizvodni sistemi. Integrated production systems. Čačak. Key words: Concurrent engineering. Ovakvim pristupom ostvaruje se niz pozitivnih efekata. Svetislav LJ. IMPLEMENTATION OF CONCURRENT ENGINEERING IN INTEGRATED PRODUCTION SYSTEMS AND CERTAIN EFFECTS OF APPLICATION ABSTRACT This work contains application display of concurrent engineering in production systems. CAD/CAM/CAE tehnologije. projektovanja procesa i virtuelnog inženjeringa. Kao logična posledica ovakvih uslova nameće se neophodnim proces potpune integracije razvojno-proizvodnih sistema i njihova inter-aktivna povezanost. UVOD Savremeni uslovi privređivanja postavljaju veoma kompleksne zahteve pred sve koji se bave projektovanjem. Virtual engineering. This type of organisation includes complete computer support in designing. This approach allows for a number positive effekts and continuous improvement of all ellements in the process of product designing and technology. Vesna Mandić2. development and designing of process and vrtual engineering. Čačak 2 . Kragujevac 3 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. razvojem i izradom proizvoda. Nesporno. 1. Stoga nije čudo što se neprestano traga za što je moguće efikasnijim konceptima organizacije koji bi maksimalno uspešno pretočili marketinške zahteve u konkurentne inženjerske proizvode.D. Ovaj način organizacije podrazumeva kompletnu kompjutersku podršku u sferi projektovanja i kontinualno poboljšanje svih elemenata u procesu projektovanja proizvoda i tehnologija proizvoda. CAD/CAM/CAE technology. Virtuelni inženjering.

Od početne ideje koja se snabdeva informacijama iz raznih izvora.RT (Rapid Tooling) . i za sve njih je slično da fokusiraju integrisanost i primenu savremenih softverskih tehnologija. Jedna od najčešće pominjanih definicija jeste ona koju je prezentirao „Institut for Defense Analysis“ i koja glasi: „Konkurentni inženjering je sistematski pristup integrisanom projektovanju proizvoda i sa njima povezanih procesa.zajedničko korišćenje informacija uz stalno povećanje znanja. OSNOVNI KONCEPT PRIMENE Konkurentni inženjering je prevashodno takva organizacija koja podrazumeva kompletnu povezanost svih segmenata koji su okupljeni oko dva osnovna elementa projektovanja: projektovanja proizvoda i projektovanja procesa.sistematski i integrisani pristup. .konkurentni (paralelni) projektni timovi. . integrisanosti svojih segmenata i snažnoj računarskoj podršci.primena savremenih softverskih alata . U konceptu konkurentnog inženjeringa neophodna je stalna komunikacija između ova dva biroa koja treba da rezultira definisanim proizvodom. usledilo je još puno raznih definicija.“ Ovo je prva definicija (datira iz 1986 godine). U okviru ovog prikaza dat je šematski prikaz koncepta implementacije konkurentnog inženjeringa sa međusobnim relacijama (slika 1). Virtuelni inženjering itd. Sistem kompletne računarske integracije podrazumeva i niz inženjerskih poslova vezanih pre svega za sledeće aktivnosti: . pre svega kroz CAD. . . .Reverzni inženjering. 2.VE (Virtuel Engineering) .Virtuelni inženjering.RE (Reverse Engineering). konkurentnog inženjeringa koji je po svojoj strukturi.34 Tehnika i praksa. službe istraživanja tržišta. CAM. ali i kompletnom ocenom tehnologičnosti budućeg proizvoda.CAE (Computer Aided Engineering)-Računarom podržano inženjerstvo. . .RP (Rapid Prototyping) – Brza izrada prototipova. spoljne informacije. najbliži ispunjenju zahtevanih uslova realizacije jednog savremenog proizvodnog procesa.Brza izrada alata. Već u ovoj fazi imamo suštinsku razliku u odnosu na raniji. CAE. uključujući proizvodnju i montažu.fokus na korisnika i njegovo uključenje u proces. odnosno za projektovanje proizvoda i projektovanje tehnoloških procesa. Broj 3. koji je poznat kao sekvencijalni inženjering. Tek posle prethodnih analiza sledi dalja aktivnost projektnog i tehnološkog biroa uz pomoć odgovarajućih CAD/CAM softvera. 2010.kontinualno poboljšanje svih procesa u projektovanju itd. marketinške službe. klasični sistem privređivanja. Osnovne elemente koji predstavljaju strukturu konkurentnog inženjeringa čini čitav niz integrisanih aktivnosti vezanih pre svega za: . . . sledi formiranje stručnih timova čije su aktivnosti pre svega vezane za projektni i tehnološki biro. .

Marketing. 2010.Služba za istraživanje . analiza i potrebnih simulacija sledi konačno formiranje konstruktivne i tehnološke dokumentacije. 35 IDEJA Formiranje timova . alata i tehnološkog procesa. VR Resultati simulacije dobri Konačna dokumentacija Slika 1: Koncept aktivnosti konkurentnog inženjeringa Posle detaljnih procena stručnih timova. RP/RT/RE.koncept proizvoda Tehnološki biro .ocena tehnologičnosti Tehnologičnost zadovoljava ? Projektni biro CAD/CAM software CAD-modul Tehnološki biro CAD/CAM software CAM-modul Simulacioni inženjering CAD/CAM/CAE. .Informacije Projektni biro . Broj 3.Tehnika i praksa. Cilj ovakvog pristupa jeste da se u što većoj meri preduprede svi mogući problemi koji se odnose na kritična mesta radnog predmeta. .

36 Tehnika i praksa. 3. Broj 3. Slika 3: CAD modeli prstena i pritiskivača . Sledeći primer pokazuje tehnološke prednosti ove tehnologije u procesu mašinske obrade deformacijom. 4120.D.“ Na slici 3 prikazani su CAD modeli spoljašnjeg (drugog ojačavajućeg) prstena (levo) i pritiskivača za I operaciju (desno). a zatim se izvršilo njihovo modeliranje u CAD modulu softvera „CATIA V5. u Čačku. Reč je o obradi višefaznim kombinovanim istiskivanjem za dobijanje radnog predmeta prikazanog na slici 2. deo se proizvodi u sklopu određene kooperacije. a materijal obratka jeste Č. 2010. Slika 2: Izgled gotovog radnog predmeta Dobijeni su tehnički crteži obratka po operacijama procesa i komponenti alata. Tehnologija za dobijanje ovog dela razvijena je u Kompaniji „Sloboda“ A. PRAKTIČAN PRIMER SIMULACIJE Primeri iz prakse verovatno najbolje i najupečatljivije pokazuju opravdanost aplikacije savremenih tehnologija projektovanja.

37 Kao simulacioni alat korišćen je komercijalni softver „Simufact forming“. Sve softverske simulacije obavljene su kroz FE analizu (metod konačnih elemenata).37 mm. obimnog (Y stress) i aksijalnog (Z stress) napona u alatima u ovoj fazi ojačanja matrice pre I operacije istiskivanja. . Slika 5 prikazuje distribuciju radijalnog (X stress). naravno pretpostavlja i unos potrebnih ulaznih podataka. 2010. odnosno regenerisanja FE mreže u zonama značajnih deformacija. U Simufact softveru modeli matrice i prstenova dati su sa ovim veličinama zadora. a između prvog i drugog prstena 0. Slika 4: Inicijalna FE mreža pripremka za I operaciju (levo). Softver je sposoban za izvođenje „remeshinga“. prikazane su inicijalne FE mreže za I operaciju. importovani su preko „IGES“ formata u simulacioni softver. uslove podmazivanja u toku kontaktnog trenja i definisanje krive tečenja materijala koja se opisuje odgovarajućim matematičkim modelom. b i c.54 mm. Na slici 4 a.Tehnika i praksa. a svi elementi koji su CAD modelirani u „CATIA V5“. geometrija i FE mreža obratka nakon I i II operacije (sredina i desno) Kao rezultat izvedenih simulacija dobija se veoma precizna slika odgovarajućih naponskih stanja. Prilikom montaže matrice i prstenova prvobitna varijanta tehnologije je obuhvatala konstrukciju alata sa međusobnim zadorom matrice i prvog prstena od 0. kao i FE mreža obratka nakon simulacije I i II operacije u Simufct editoru. Broj 3. pa je modeliran proces montaže (Reinforcement) u odgovarajućem Simufact editoru. Ovi podaci se odnose pre svega na karakteristike materijala. što.

To je dovelo do smanjenog prednaprezanja. a između prvog i drugog prstena na 0. posebno na donjem delu gde se istiskuje unutrašnje ozubljenje. Sa ovakvim izmenama mi kreiramo pravac optimizacije tehnoloških procesa. 2010.45 mm. a kao ciljna funkcija u ovom slučaju zahteva se tačnost obratka. Slika 5: Distribucija radijalnih. Slika 6: Distribucija napona pri promeni zadora Takođe. Simulacijom je utvrđeno da je skraćivanjem hoda pritiskivača od 2 mm u drugoj operaciji istiskivanja stvorena veća rezerva materijala za III operaciju. Tako smo sa promenom zadora između matrice i prvog ojačavajućeg prstena na 0.38 Tehnika i praksa.35 mm imali drugačiju (povoljniju) distribuciju komponenata napona kako je to pokazano na slici 6. obimnih i aksijalnih napona u alatu Suština ovih simulacija jeste variranje napona pri promeni zadora. . Broj 3. Za postizanje ovih parametara simuliran je uticaj hoda pritiskivača u II operaciji istiskivanja na finalnu dimenzionu tačnost obratka u III operaciji kombinovanog istiskivanja. što je sa stanovišta izrade velikih serija veoma značajno. jedan od ciljeva ovih simulacija bila je procena bolje stabilnosti procesa i veća dimenziona tačnost obratka. a kao praktičnu korist imali smo povećanje postojanosti ovih elemenata alata za 15 do 20%.

. [4] Erić D. 16-19 September 2009. New York 2002. ZAKLJUČAK Iz ovog kratkog prikaza jasno se vide pozitivni efekti virtuelnog inženjeringa i njegov stvarni doprinos optimizaciji tehnoloških procesa.. a sa druge strane povećava postojanost alata i kvalitet proizvoda. u virtuelnom (elektronskom) obliku. Vrnjačka Banja. 4. [2] Mandić V. 2010. LITERATURA [1] Erić M.6 mm (umesto ranijih 16 mm). postigli smo dubinu unutrašnjeg ozubljenja u III operaciji od 17. 290-298. Marković LJ. Kragujevac. 5.. Conf. San Diego U. Ovakav način rada znatno smanjuje troškove i skraćuje vreme.. D. [5] Imlementing Concurrent Engineering in Small Companies. Marković S.: Application some aspects concurrent engineering in computer development products and manufacturing process. Marcel Dekker Inc... Serbia. Centar za Virtuelnu proizvodnju.. Na slici 7 prikazana je simulacija karakterističnih dimenzija obratka nakon III operacije istiskivanja. October 11-14. CeVIP. Application Effects of Concurrent Engineering in Computer Designing of Processes.. 2008. Proceed. [6] Mandić V. Rad prihvaćen za Konferenciju INFORMS Annual Meeting. Tehnički izveštaj – Simulacija procesa višeoperacijskog istiskivanja. 2009. Manufacturing and Management in 21st Century. Pp. To je zaista veoma moćan alat koji nam omogućava analizu proizvoda i procesa. kao i neophodnih modifikacija. Ohrid 2004. Stefanović M. 9th International Conference „Research and Development in Mechanical Industry“ RaDMI 2009.S.. što je tehnološki mnogo prihvatljivije. . 39 Slika 7: Simulacija traženih dimenzionih veličina obratka Sa predloženim skraćenjem hoda u II operaciji (od 2 mm). 2007.Tehnika i praksa. Broj 3. Forging Preform Design Using FEM Simulation.S. [3] Mandić V. Mašinski Fakultet u Kragujevcu.A. Virtuelni inženjering.

.

As the praxis has shown. Technically speaking. impulsno napajanje.ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATIČKIH FILTERA U TERMOELEKTRANAMA Dragan Brajović 1 .“17. septembar“. ako se pođe od podataka da se čak 22 odsto težine uglja koji ulazi u kotao . Doprinos ovog rada se ogleda u analizi opravdanosti korišćenja elektrostatičkih filtera u postizanju maksimalne efikasnosti izdvajanja pepela uz najmanju moguću potrošnju električne energije i visoku pouzdanost. if we begin with the data stating that 22 percent of the coal weight which goes into the ˝motor fuel˝ boiler is converted into flying ash for every kilowatt hour (Kwh) that is produced. THE ANALYSES OF THE FUNCTIONING OF THE ELECTROSTATIC FILTERS IN THE STEAM POWER STATIONS ABSTRACT This paper elaborates on the issues of the functioning of the electrostatic filters which are widely used in various industrial and technological processes because of the possibility of the efficient separation of the particles in very high gas flow with the minimal pressure drop in the furnace flue. uz minimalan pad pritiska u dimnom kanalu. Lajkovac . gives better results than the older generations of filters. pulsed power supply.. daje bolje rezultate od filtera starijih generacija. Key words: Emission. Novi filteri . kod vrlo visokih gasnih protoka.. Nemanja Stojanović2. it is perfectly clear that the usage of the blocks without built-in filters is unthinkable. Electric filters are not of crucial importance for the functioning of the steam power station-one. jeftiniji su. Kovačević Aleksandar2 REZIME U radu je obrađena problematika rada elektrostatičkih filtera. koji su u širokoj upotrebi u različitim industrijsko-tehnološkim procesima zbog mogućnosti efikasnog izdvajanja čestica. tehnički gledano.oslobađa” i onih najsitnijih zagađujućih čestica. Rešenje do koga su došli domaći stručnjaci. New filters ˝need˝ less steal. Elektrofilteri nisu od presudnog značaja za rad termoelektrane. so they are cheaper and they ˝free˝ the air even from the tiniest polluting particles. they can even function without them. sasvim je jasno da su blokovi bez ugrađenih filtera nezamislivi. Contribution of this work can be seen in the analysis of the reasonability of the electrostatic filters use in reaching of maximum efficiency of ash separation with the least possible waste of electricity and high reliability.traže” manje čelika. ion-selective electrode. Međutim.. praksa je pokazala. However. flying ashes. a vazduh . the solution which the experts have come upon. ________________________ 1 2 VŠTSS. Pera Grujičić 2. mogu da funkiconišu i bez njih. dakle. One.pogonskog goriva” po svakom proizvedenom kilovatčasu pretvara u leteći pepeo. leteći pepeo. Ključne reči: Emisione i taložne elektrode. Čačak SŠ .

a regulacija procesa filtera obavlja se pomoću tiristora. e .pokretljivost jona. Difuziono punjenje čestice naelektrisanjem dato je formulom: . nazvanih PM 10.1. Broj 3.elementarno naelektrisanje elektrona. dok su taložne elektrode ravne. Joni privučeni od strane talažne elektrode na putu do nje pune čestice letećeg pepela naelektrisanjem. čestica prima naelektrisanja po sledećoj formuli : ⎛ 3ε ⎞⎛ Ed 2 ⎞⎛ π ⋅ eZ i N it ⎞ n=⎜ ⎟⎜ ⎜ ε + 2 ⎟⎜ 4e ⎟⎜ 1 + π ⋅ eZ N t ⎟ ⎟⎜ ⎟ ⎠⎝ ⎝ r i i ⎠ ⎠⎝ Gde su : n .vreme. Zahvaljujući novom rešenju znatno brže može da se reaguje kada se pojavi električni luk. Punjenje čestica naelektrisanjem Pri prolasku kroz izdvajač. (1. Pri tom su jedni privučeni od starane taložne elektrode a drugi od strane emisione.prečnik čestice. Novo rešenje preduhitrilo je i evropsko zakonodavstvo. Prilikom punjenja električnim poljem. i to su: naelektrisanje električnim poljem i naelektrisanje difuzijom. vazduh se polako jonizuje i stvaraju se joni oba polariteta. a njegova energija je čak deset puta manja. koji se mogu uključivati i isključivati u vremenu koje se meri mikrosekundama. koje mogu da uđu u pluća i alveole i tako zamaraju imuni sistem.električno polje.permitivnost.koncetracija jona. a zatim se pristupilo i razvoju novog visokofrekventnog napajanja posebno značajnog za rad elektrofiltera.broj elementarnih naelektrisanja koje čestica primi. Elektrostatički filteri se sastoje iz sistema emisionih i taložnih elektroda. Na šiljcima emisione elektrode (ispupčenjima) javlja se korona. razvila se nova generacija elektrofiltera kojom upravljamo naponom uz korišćenje takozvanih IGBT tranzistora.) N i . štapovi sa šiljcima ili nekog drugog oblika koji će sadržati ispupčenja. Z1 .42 Tehnika i praksa. Postoje dva mehanizma naelektrisanja čestica. 2010. 1. ε . t . Emisione elektrode mogu biti pravougaone žice. E . UVOD Elektro filteri koji su ugrađivani u blokove naših elektrana imaju takozvano pedesetohercno rešenje za napajanje. U iščekivanju novih pravila koja će obuhvatiti i prečišćavanje najsitnijih zagađujućih čestica. Između pomenutih elektroda dovodi se konstantni visoki jednosmerni napon. čestice dimnog gasa primaju naelektrisanje od jona. dok struja dimnih gasova prolazi između njih.1. d . 1.

. može se puniti do beskonačnosti. Slika 1: Efikasnost izdvajanja u funkciji prečnika čestica Difuziono punjenje je zbog sporijeg (linearnog) rasta naelektrisanja sa veličinom čestice zato dominantno pri malim prečnicima čestica. oba mehanizma su izražena.) gde su: k – Bolcmanova konstanta. Pozitivna i negativna korona Elektrostatički izdvajač može raditi i sa pozitivnom i sa negativnom koronom. Pozitivna korona ima niži napon proboja i samim tim slabije čisti vazduh od čestica. najčešće ispod 0. uistinu jako sporo (logaritamska zavisnost). kao slobodni radikali. Ove dve korone se veoma razlikuju po svojstvima i mehanizmima nastanka.Tehnika i praksa.1 μm dok je punjenje čestica poljem dominantno za čestice veće od 1 μm . pa je efikasnost tih čestica najmanja (slika 1). U oblasti između. 43 n= dkT ⎛ π ⋅ dci e 2 N i ⎞ ⎟ ln⎜1 + ⎟ 2e 2 ⎜ 2kT ⎝ ⎠ (1. T – temperatura. Iz formule se vidi da punjenje čestice raste linearno sa veličinom iste. Ci – srednja termalna brzina jona.2. Iz tih razloga pozitivna korona se koristi u kućnim uređajima za prečišćavanje vazduha dok se negativna koristi u industriji. s tim što je mnogo opasniji. 1. dok negativna proizvodi više ozona koji je opasan po zdravlje – stupa u reakciju sa svakom materijom. 2010. i da ne postoji zasićenje tj.2. Broj 3.

zavisne od uglja . d – prečnik čestica.njegove toplotne moći. Sam proces izdvajanja čestica u velikoj meri zavisi od hemijskog sastava dimnog gasa.) gde su: E . KARAKTERISTIKE ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA Elektrostatički izdvajači su u širokoj upotrebi u različitim industrijskotehnološkim procesima zbog mogućnosti efikasnog izdvajanja čestica kod vrlo visokih gasnih protoka uz minimalan pad pritiska u dimnom kanalu. Broj 3. glavnu teoretsku vezu između efikasnosti izdvajanja i električnog stanja u izdvajaču predstavlja brzina izdvajanja (migraciona brzina). Kod kotlova koji sagorevaju sprašeni ugalj. . dielektična konstanta). .opterećenje čestica. Prema White-u. Kakvo će biti izdavanje.3. .jačina električnog polja.hemijski sastav letećeg pepela. . vlage. dimni gas sa česticama letećeg pepela predstavlja osnovni fluid koji se podvrgava fizičkom procesu u prostoru između elektroda izdvajača. Ključ uspešnog rada izdvajača predstavlja njegovo energetsko napajanje koje bi moralo da u izdvajaču obezbedi: .električne karakteristike letećeg pepela (specifični otpor.maksimalno i moguće naelektrisanje čestica i . 2010. sadržaja sumpora. η . Q . zavisi od karakteristika dimnog gasa kao što su: .viskozitet gasa. itd.hemijski sastav dimnog gasa. K = f(ε). Slika 2: Krive napon – struja za negativnu i pozitivnu koronu 2. K – faktor zavistan od dielektrične konstante.uspostavljanje što je moguće jačeg električnog polja neposredno u blizini kolektorskih elektroda. čije su karakteristike pre svega. Ona se može predstaviti sledećim izrazom: ωk = K ⋅ E ⋅Q 3 ⋅ π ⋅η ⋅ d (1.44 Tehnika i praksa.jonizacione karakteristike dimnog gasa.

Iako jako bitne. Kako se čestice talože na kolektorskoj elektrodi.Tehnika i praksa. jonizacione karakteristike dimnog gasa uglavnom nisu nepovoljne za rad izdvajača. i u nekoj tački će pad napona preko ovog sloja dostići takvu vrednost da dolazi do dielektričnih proboja unutar sloja praha. Ovi joni rekombinacijom neutrališu jone potrebne za opterećenje čestica. i kao rezultat toga dolazi do uspostavljanja jako lošeg elektrostatičkog ambijenta. Broj 3. sreće kod postrojenja koje sagorevaju sprašeni ugalj sa niskim sadržajem sumpora. njihov krajnji rezultat implicitno je sadržan u funkciji koja predstavlja zavisnost struje elektrostatičkog izdvajača od dovedenog (jednosmernog) visokog napona. . uglavnom. 45 Pošto izdvajač predstavlja prostor u kome se odigrava jonizacija gasa. pri čemu se uspostavlja struja korone. Povratna korona Ova pojava se. sloj nataloženog praha postaje sve deblji. koji dalje dovodi do pojave povratne jonizacije i znatnog sniženja efikasnosti izdvajanja. i predstavlja osnovnu karakteristiku napajanja elektrostatičkog izdvajača. specifična električna otpornost čestica i specifična površina čestica predstavljaju ključne faktore u tehnologiji rada izdvajača. Ta pojava se naziva povratna korona. Ova zavisnost poznata je kao karakteristika napona struja (U-I). Bez obzira na koji od prethodnih faktora ima dominantni uticaj (praksa pokazuje da je to specifična otpornost letećeg pepela). Slika 3: Raspodela napona između elektroda kod visokootpornog pepela Glavni negativni efekat povratne korone predstavlja proizvodnja jona suprotnog polariteta od jona koje proizvodi emisiona elektroda.1. i što je vrlo važno. uvećavaju potrošnju električne energije. pretpostavka je da jonizacione karakteristike dimnog gasa. što se ni u kom slučaju ne može reći za preostala dva faktora. tako i kroz sloj nataloženog praha na kolektorskoj elektrodi. zbog pojave pepela visoke specifične električne otpornosti (slika 2). 2. i to kako kroz međuelektrodni gasni prostor. 2010. Povratna korona je suprotne polarnosti od primarne (željene) korone.

2. odnosno. U-I karakteristika elektrostatičkog izdvajača Ova karakteristika. Slika 5: Efikasnost izdvajanja elektrostatičkog izdvajača u funkciji napona 3. kroz koji prolazi dimni gas. predstavljena je na slici 4. filter predstavlja jedno jako nelinearno opterećenje. Sa slike se može primetiti napon pri kome počinje koronarno pražnjenje.2. probojni napon nema uvek istu vrednost. METODE NAPAJANJA ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA Osnova svih energetskih napajanja elektrostatičkog izdvajača jeste da se u međuelektrodnom prostoru. regulacije napona. odnosno. ali se najbolji efekti izdvajanja postižu kada je napon blizak vrednosti prvobitnog napona (tačkasti deo krive na slici 4). Iz ovog razloga. 2010. Pri nekom visokom naponu (na slici obeleženo sa – preskok). počev od koga struje korone približno eksponencijalno raste sa porastom napona. opterećen česticama letećeg pepela stvori što intenzivnije električno polje. Stabilno koronarno pražnjenje leži između te tačke i početka koronarnog pražnjenja. napon veoma blizak probojnom naponu. koji se menja u vremenu.46 Tehnika i praksa. od kojih su . koji se podešava iz regulacionog ispravljača. Broj 3. Slika 4: Naponsko-strujna karakteristika elektrostatičkog izdvajača Slika 5. pokazuje efikasnost izdvajanja od napona. Pošto je vrednost probojnog napona zavisna od dielektričnih svojstava otpadnih gasova i sredine u samom filteru. elektrostatički filteri se napajaju jednosmernim visokim naponom. Razvijeno je više metoda napajanja. kojim se ostvaruje rad na granici proboja. takozvana U-I kriva. i može se primeniti najbolji efekat izdvajanja pri naponu koji je veoma blizak probojnom. Ako se tome doda i variranje pritiska i temperature. električno polje postaje blisko kritičnom polju i počinje varničenje.

i njegov signal se koristi za optimizaciju rada elektrostatičkih izdvajača u smislu uštede energije. kao signal dovedeni regulatoru sa sekundarne strane koriste (kako za regulaciju.srednja vrednost napona u izdvajaču. zavisi jedino od proizvođača opreme (regulatora) i njegovog pristupa problematici. Broj 3. Performanse svakog automatskog regulatora napona su blisko povezane sa vrstom opreme koja se koristi za detekciju trenutnih vrednosti mernih električnih veličina. dok se savremenijim regulatorima sve češće dovode minimalna i maksimalna vrednost napona u izdvajaču. Ovo je veoma značajno kod . konvencionalno napajanje i rad u intermintentnom režimu. posledično. tako da. Slika 6: Električna šema za impulsni rad preko impulsnog transformatora U savremenim uređajima se. Ovaj uređaj može dati veoma preciznu sliku o emisiji čestica neizdvojenih iz struje dimnog gasa. Regulator napona određuje ovaj ugao za svaku poluperiodu napona napajanja (svakih 10 ms).minimalna vrednost napona izdvajača . i mora dati preciznu vrednost u zavisnosti od stanja unutar izdvajača. sve više se koristi i signal sa merača neprozornosti (ekstinkcije) dimnih gasova na izlazu iz izdvajača. tako i za monitoring): . a tendencija je uvođenje i sekundarnih veličina u automatski regulator. Ključni parametar regulacije napona u elektrostatičkim izdvajačima predstavlja ugao paljenja tiristora. Vrsta signala koja se dovodi regulatoru i na osnovu kojih on određuje stanje u izdvajaču. U ranijim sistemima za automatsku regulaciju napona korišćene su srednje vrednosti napona i struje. 2010.vršna vrednost napona izdvajača.srednja vrednost struje izdvajača. . na primer. . 47 najkarakterističniji napajanje automatskom regulacijom napona. Pored nabrojanih veličina. nije uvek ista. Evropljani. imaju dugu tradiciju korišćenja vrednosti struje i napona unutar izdvajača (sekundarnih veličina) koje dovode u regulator. dok su se u Americi doskora koristile struje i naponi samo sa primarne strane.Tehnika i praksa.

odnosno manje čelika postiže isti efekat čišćenja. Umesto dve hiljade tona. 2010. a to je posao gotovo identičan izradi novog filtera. . . Ušteda je oko 30 odsto. Naime.prividna snaga ka transformatorsko-ispravljačkoj jedinici. tokom njih filteri ne rade i u vazduh odlaze znatno veće količine zagađujućih čestica.utvrđivanje odstupanja parametara koji su bitni za rad Praćenje rada EF pojedinih blokova se vrši u skladu sa Uputstvom za lokalno i daljinsko upravljanje elektrostatičkim filterom.efektivna vrednost struje.efektivna vrednost napona.registrovanje neispravnosti rada EF.bolja je raspodela struje. 4. a . . . Zato su do sada remonti morali da se rade često. iako su ti prekidi po pravilu kraći od sekunde. To znači deset puta manju eroziju elektroda i isto toliko kraću beznaponsku pauzu. Takođe. izdvajača koji rade sa visokootpornim letećim pepelom. Signali koji se dovode sa primarne strane su: . u cilju smanjenja efekta povratne korone. ovladalo se i tehnikom uz koju možemo da se približimo maksimalnom potrebnom naponu i održavamo ga. a njegova energija je čak deset puta manja. Na kraju. Na drugoj strani.48 Tehnika i praksa. za odgovarajući blok. ali ipak vezuje najveći deo radne snage i finansijskih sredstava. bez premašivanja granice na kojoj dolazi do stvaranja električnog luka zahvaljujući čemu ovaj sistem radi neprekidno za razliku od pedesetohercnog.aktivna snaga ka transformatorsko-ispravljačkoj jedinici i . Dakle.električno polje u međuelektrodnom prostoru je jače. . ali se više od 90 odsto cene svake nove instalacije odnosi pre svega na čeličnu konstrukciju koja nije tehnološki zahtevna. nova tehnologija napajanja i upravljanja filterom omogućuje da se ostvari tehnički i ekonomski optimum. Zahvaljujući novom rešenju znatno brže može da se reaguje kada se pojavi električni luk.utvrđivanje uzroka nastalog kvara i ispada sekcije EF. i . stvaranje kratera na elektrodama koje uspešno mogu da izdvajaju pepeo samo ako su ravne. . Ono što bi sada valjalo uraditi jeste obezbediti uslove za proizvodnju čeličih ploča novih elektrofiltera.bolja je mogućnost kontrole struje. koji je tokom svakih 10 milisekundi aktivan svega 3-4 milisekunde.bolje je punjenje čestica naelektrisanjem. Broj 3. Jedna od mana dosadašnjih rešenja jeste spora reakcija upravljačkog sistema kod pojave električnog luka koju nije bilo lako izvesti. se vrši blagovremeno: . Na ovaj način se sa manjom površinom elektroda. Posledica su oštećenja. u naš filter je ugrađeno 1400 tona čelika. skraćuje se interval u kome se intenzivno emituju zagađujuće materije. može se navesti da se poboljšano izdvajanje u slučaju impulsnog napajanja postiže kombinacijom sledeća 4 efekta : . KOMENTAR O RADU ELEKTROSTATIČKIH IZDVAJAČA Redovnim uvidom u rad elektrostatičkih filtera (EF).

CO i praškastih materija (PM). . Tabela 1: Rezultati merenja ulaznih i izlaznih masenih koncentracija praškastih materijala Termoelektrana Broj Bloka 1 2 3 TENT-A Srednja vrednost za EF mg/m3 Rezultati merenja Rezultati merenja dimnih gasova na dimnih gasova na ulasku u filter izlasku iz filtera 42. a uređaji koji upravljaju njima su proširili svoje funkcije. Obrada podataka je urađena od strane Službe za kontrolu i zaštitu životne sredine. Iz datih rezultata merenja vidi se da je koncetracija na izlazu iz filtera manja od 50 mg/m3 a što je u skladu sa zahtevima propisa Evropske Unije. Istovremeno se koriste napredniji algoritmi za upravljanje naponom i pratećom opremom. 2010. Broj 3. a samim tim je i opravdana upotreba elektrostatičkih fitera u prečišćavanju izlaznih gasova.8 72 27. Za prečišćavanje velikih količina dimnih gasova najčešće se koriste elektrofilteri.Tehnika i praksa. temperatura zidova svakog od levkova sekcije. ZAKLJUČAK Pooštravanje ekoloških standarda sa jedne strane i sve veća potreba za električnom energijom sa druge strane su doveli do potrebe za razvojem i primenom sve efikasnijih uređaja za prečišćavanje dimnih gasova koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama. Elektrofilterska postrojenja su znatno povećala svoju zapreminu. na osnovu podataka čija se akvizicija vrši u komandnim salama blokova. upravljanje i regulaciju. Da bi se ispunili pomenuti zahtevi razvija se mnoštvo novih rešenja kako po pitanju konstrukcije elektrofiltera i dimnih kanala. Osnovni zadatak koji se postavlja pred projektante elektroopreme na elektro filterima je postizanje maksimalne efikasnosti izdvajanja pepela uz najmanju moguću potrošnju električne energije i visoku pouzdanost.5 64 81 34. Pri tome racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti su postali ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja. tako i po pitanju opreme za napajanje. 49 prate se sledeći parametri: struja i napon svake sekcije.03 5. temperatura gasa na ulazu i izlazu EF. NOx(NO2). kao i optimizacija potrošnje električne energije i efikasnost čišćenja. Pri projektovanju elektrofilterskih postrojenja potrebno je uzeti u obzir i zahteve u pogledu zaštite životne sredine kao i zahteve u pogledu smanjenja sopstvene potrošnje. integralno za sve blokove. pritisak gasa na ulazu i izlazu EF. U tabeli je dat pregled prosečnih dnevnih vrednosti masenih koncentracija SO2 . nivo pepela u levkovima.8 107 31. detekcija rada emisionih i taložnih elektroda i slično.

Peterson.A. [2] Beachler. Air pollution training. Razvoj opreme za elektrofiltere. Buha B. Jahnke. D.: Air pollution control systems for selected industrijes. [5] Davidson J.. ETF. naročito pepela visoke električne otpornosti (impulsno ili visokofrekventno napajanje). Poboljšanje performansi elektrofiltera se postiže i optimizacijom i usklađivanjem rada različitih sistema elektrofiltera kao npr. G.50 Tehnika i praksa. EPA 450-2-82-006. Broj 3.T. Elektrotehnički institut ˝Nikola Tesla˝ Beograd 1990. Joseph. prati razvoj energetskih poluprovodničkih uređaja. The Instalacion of Elelctrical Engineers. M. LITERATURA [1] Dimić V.: Elektrostatic precipitators. 6. 2000. S. dovode do poboljšanja performansi elektrofiltera.: Analiza rada elektrostatičkih izdvajača.: Impulsno napajanje i njegova primena na postojećim i novoinstaliranim elektrostatičkim izdvajačima. [7] Podaci sa internet stranica ˝Termoelektrana Kolubara A˝ . seminarski rad.: Elektrikal operation of elektrostatic precipitators. 2003. J. H.. Beograd. M. ETF Beograd. smanjenje napona u toku otresanja i ušteda utrošene električne energije. [6] Vukosavić S. Ilić M. London 2003.: Savremeni elektrostatički precipitatori. Lektures. 2010. tj. sistema za otresanje i režima rada regulatora napona. [4] Parker K. [3] Cvetković I. kao i mnoge druge uređaje. Upotreba novih mikroprocesorskih regulatora sa radnim režimima koji odgovaraju specifičnim problemima pepela.

pušten je u pogon 1983. and at the same time ensure communication on many levels.Čačak Rudnik i TE "Gacko". dok je TE "Pljevlja" blok snage 210 MW pušten u pogon 1982. optimizacija. toplotna ispitivanja. optimisation. GENERATOR POWER INCREASE AND MODERN RELAY PROTECTION OF GENERATORS AND BLOCK TRANSFORMERS IN TERMOELECTRIC POWER PLANT ABSTRACT Current protection of generators and unit transformers has been constructed with the older generation of static relays manufactured in . 1. godine. relejna zaštita. U radu se obrađuje problematika povećanja snage generatora sa konkretnim rezultatima u TE "Pljevlja" i u tom cilju su izvršena toplotna ispitivanja generatora. for those in TP "Pljevlja" were manufactured in "Elektrosila". Keywords: relays relay protection. a ujedno odgovara i zahtevu za komunikacijom na više nivoa. Rad obrađuje rešenje ugradnje novih zaštita koje će doprineti stabilnom i sigurnom radu elektrana. Podgorica 4 Sekretarijat za urbanizam SO Pljevlja .. a 1 2 Visoka Škola Tehničkih Strukovnih Studija.. This paper deals with generator power increase in TP "Pljevlja".Simens’’ in "Gacko". UVOD Blok snage 300 MW u TE "Gacko". former Soviet Union and then optimized according to the current practice. Razvodno postrojenje 400 kV TE "Gacko" povezano je sa 400 kV i 110 kV mrežom. thermal examinations of generators were made according to increase power of TE "Pljevlja" with 210 KV to 218. Duško Tanjević 4 REZIME Dosadašnja zaštita generatora i blok transformatora izvedena je iz starije generacije statičkih releja proizvodnje .February 2009 and 2010. a u TE "Pljevlja" proizvodnje "Elektrosila" bivši SSSR i optimizirane su prema tadašnjim saznanjima. Thermal examinations were made with respective results. thermal examination. godine. This paper elaborates solution of new ways of protection that will assure stable and reliable power plants operation. Gacko 3 Bar-Kod DOO. Darijo Todorić 3.POVEĆANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE RELEJNE ZAŠTITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA Dragan Brajović 1. After the main repair was conducted in January .Simens'' u TE "Gacko".5 KV. Ključne reči: releji. Branislavka Milošević 2.

..460.......... ispitivanja na obrtajima i toplotna ispitivanja prilikom opterećivanja pri radu elektrane na mreži.. U okviru tih poslova bilo je neophodno da se proveri da li generator ima dovoljno rezerve da podnese trajno povećanje snage za cca 10 MW.... 2010..45.................... Njihova važnost za elektroenergetske sisteme Republike Srpske i Crne Gore razlog je za celokupnu modernizaciju sistema zaštite agregata.... RD34...85 Napon statora................309-92 i RdEO 0285-01........ Električni parametri optrećenja generatora u režimu ispitivanja mereni su postojećim stacionarnim instrumentima i dopunskim odgovarajućim kontrolnim instrumentima klase tačnosti 0.... U prvoj fazi izgradnje u TE "Gacko" je instalisan jedan generator snage 300MW............. sa istovremenim paralelnim zapisivanjem izmerenog. Prividna snaga. MW........5 MW.... 15 ............. Nedostaci statičkih releja između ostalog su to što oni zahtevaju pouzdane dodatne izvore za napajanje i potpunu galvansku odvojenost od okoline.. Metodika sprovođenja toplotnih ispitivanja odgovara preporukama GOST 11828-86........ Toplotna ispitivanja generatora u TE "Pljevlja" Cilj sprovođenja toplotnih ispitivanja bio je: određivanje toplotnih karakteristika aktivnih delova generatora................. zatim ne mogu se u potpunosti realizovati bez elektromehaničkih releja u izlaznim kolima............. određivanje dozvoljenih režima rada generatora i sastavljanje tzv.. korišćeni su kontrolni ......247 Aktivna snaga........... МVА...... Prilikom merenja regulacionih karakteristika................ kV.................... Hz ................ 1..S. Nominalni parametri turbogeneratora (OB........................50 Frekvencija obrtanja ob/min....... u cilju ispitivanja mogućnosti povećanja snage sa 210 MW na 218......................... razvodno postrojenje 220 kV TE "Pljevlja" povezano sa 220 kV mrežom......... 9060 Frekvencija... sa ocenom efektivnosti sistema hlađenja generatora u odnosu na zahteve normativno-tehničke dokumentacije....52 Tehnika i praksa......... Dosadašnja zaštita generatora i blok transformatora izvedena je starijom generacijom statičkih releja proizvedenih u Simensu....0.. godine izvršen je kapitalni remont glavne energetske opreme TE Pljevlja. Broj 3......... А............................... Zbog starosti postojećih zaštita (ugrađene 1982... Ovaj sistem konekcija u mreži predstavlja kvalitetnu vezu termoelektrana sa elektroenergetskom mrežom jugoistočne Evrope............... isključe generator i kada nema greške u sistemu......... karte opterećenja.................. pri čemu je izvršena rekonstrukcija turbine u cilju povećanja snage elektrane... namotaja i gvožđa statora i namotaja rotora... Tokom 2009...... i 1983.210 Faktor .. 3000 Program provera obuhvatio je ispitivanja generatora u stanju mirovanja........................ godine) uočeno je da neke zaštite gube karakteristike i dešava se da lažno odrađuju tj..........................247) (Pri nominalnom pritisku i nominalnoj temperaturi rashladne sredine). odnosno Elektrosili za TE "Pljevlja".............2......................1........... a u TE "Pljevlja" snage 210 MW..5 i 0....... Uočljiv je i problem nabavke rezervnih delova te se javlja potreba zamene starog sistema zaštite novim savremenim i pouzdanim sa brzim reagovanjem..................75 Struja statora.

75mV klase tačnosti 0. priključen na merni šant 4000A. Merenje temperature Kontrolni instrumenti za merenje veličina rotora: za merenje struje rotoramulti voltmetar priključen na stacionarni merni šant 4000A. Određivanje pobudne struje i regulacionih karakteristika Nominalne struje za pokretanje turbogeneratora u saglasnosti sa GOST 10169-77 određuje se metodom neposrednog opterećenja. Za tri faze struje statora korišćena su tri ampermetra tipa D5054 ruske proizvodnje opsega merenja 0-5A. · Priprema i prilagođavanje mernih signala. · Nadzor napajanja pretvarača kod PT 100.1. 53 instrumenti za statorske veličine (priključeni su na odgovarajuće merne transformatore.5 tip 75ŠSU3. · Nadzor mernih signala. 2010. U osnovi obrade je grafičko-analitička metoda određivanja pobudne struje na osnovu Potjeovog dijagrama.5. otporan na kratki spoj protiv napona napajanja.5 i struje rotora .1. određene su regulacione karakteristike za nekoliko eksploatacionih vrednosti napona i nekoliko vrednosti faktora snage. za merenje pada napona na namotaju rotora-voltmetar priključen u trenutku merenja na kontaktne prstenove rotora.multivoltmetar i osciloskop 190B/C"FUKE". Modul sadrži sledeće funkcije: · Mogućnost priključka do 14 otpornih termometara PT 100 u četverožičnoj tehnici ili 28 termoelemenata (Typ J.2.Tehnika i praksa.5. Međutim. u TE Pljevlja to je bilo nemoguće. 1. Typ K i Typ L). 75mV. od 0-5A klase tačnosti 0.2 "Iskra". · Kod termoelemenata prema izboru čvrsta ili varijabilna temperatura kompenzacija hladnog kraja. naponske merne transformatore 15. Broj 3. · Kod termoelemenata merenje diferencijalne temperature.75 kV/√3/100 V/√3/100 V/3 klase tačnosti 0. strujne merne transformatore 10000 A/5A/5A klase tačnosti 0. destilata.1. Modul služi za pripremu. Zbog toga su iskorišćena iskustva iz prakse proizvođača opreme OAO “Silovie mašini“.1. obradu i nadzor do 28 signala termoelementa ili do 14 platinskih otpornih termometara (PT 100) prema DIN IEC751. klase tačnosti 0. . 1. · Izvor struje kod PT 100 otporan na prazni hod i preopterećenje. simulaciju. Za merenje aktivne i reaktivne snage generatora korišćena je tzv. Temperatura aktivnih elemenata statora (namotaja i aktivnog gvožđa) i rashladnih medija (vodonika. vode kroz hladnjake vodonika) generatora u toku rada registrovani su stacionarnim davačima termokontrole – termometrom otpora i obrada rezultata se vrši u automatskom sistemu merenja "Siemens" SPPA-T-3000 i štampani su na printeru sa periodičnošću od 15 minuta. Za merenje tri linijska napona statora korišćena su tri voltmetra tipa E515 ruske proizvodnje opsega merenja od 0-150V klase tačnosti 0. Za vreme ispitivanja na zagrevanje. odnosno preduzeća „Elektrosila“. · Nadzor pretvarača. Aronova sprega sa dva vatmetra mernog opsega od 0-150V.

0C 32 i niže Aktivna snaga. 2010.85 Tabela 2: Najveće vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri Pmax=218. Merenja su data tabelarno i grafički kao i osnovni rezultati ispitivanja (najveće vrednosti temperatura aktivnih delova generatora pri maksimalnoj snazi) i karta dozvoljenih opterećenja generatora. a pri nominalnim temperaturama rashladnog destilata i vodonika. Za ocenu termičkog stanja hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata. A 9423 cos ϕ 0.5 Struja statora. Karta dozvoljenih opterećenja data je u saglasnosti sa preporukama RD 34.EO. MW 218. Na osnovu izmerenih vrednosti data je karta dozvoljenih opterećenja namotaja statora i rotora pri temperaturi hladnog vodonika od 20-47 ºC. Po krivim zagrevanja određene su najviše temperature aktivnih elemenata generatora pri nominalnom i najviše dozvoljenom trajnom opterećenju. · Redundantna primena za povećanje raspoloživosti moguća. 0C Najviša u radu Dozvoljena po NTD namotaj rotora 105 115 namotaj statora 75 75 destilat na izlazu iz namotaja 65 85 aktivno gvožđe statora 70 105 topli vodonik u generatoru 60 75 U tabeli 2 date su vrednosti temperature namotaja rotora. Opšte toplotno stanje namotaja statora i efektivnost sistema vodenog hlađenja pri normalnom hidrauličnom stanju sistema hlađenja procenjena su na osnovu prirasta temperature destilata u namotaju statora u celini i njegovim hidrauličnim otporom (odnosom promene pritiska destilata u namotaju i izmerenog protoka).3. namotaja statora.309-92. obrada ulaznih podataka za toplotne karakteristike namotaja statora vršena je po metodi koja je preporučena u RD. Tabela 1: Polazni podaci za sastavljanje karte dozvoljenih opterećenja Temperatura hladnog vodonika. Broj 3. · Oblikovanje do 4 granična signala po pretvaraču.0285-012 „Metodika kontrole toplotnog stanja turbogeneratora tipa TVV-200-2A-UZ“.45. aktivnog gvožđa statora i toplog vodonika u generatoru u procesu rada i dozvoljene temperature po NTD (normativna tehnička dokumenta). izračunata je razlika temperature primarnog hladnog medija (hladni vodonik i hladnog destilata) i tempereature sekundarnog medija (voda na ulazu u hladnjake vodonika i destilata: Δ(xg-xv) i Δ(xd-xv). Obrada polaznih podataka i analiza rezultata U ovom radu.1. Temperature svih izmerenih vrednosti su u dozvoljenim granicama.5MW i cos ϕ=0. . destilata na izlazu iz namotaja. 1.54 Tehnika i praksa.85 Naziv elementa Temperatura.

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. Tabela 3. Karta dozvoljenih opterećenja namotaj statora rotora napon statora, kV 16,54 15,75 14,96 15,75 14,96 i niže dozvoljene struje (A) pri temperaturi hladnog vodonika(0C) 20-32 32-37 37-42 42-47 8995 8280 7385 6490 9425 8720 7775 6830 9895 9150 8165 7175 2750 2590 2385 2185 2760 2595 2380 2170

55

2. ZAŠTITA GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA 2.1. Opasni radni režim sinhronog generatora Generator može biti potpuno ispravan, ali zbog prilika u mreži koju napaja, može biti doveden u opasan radni režim. U opasnim radnim režimima izolacija ubrzano stari, te se oni ne mogu dopustiti. Opasni radni režimi su: • strujna preopterećenja vezana sa preteranim zagrevanjem statorskog namotaja; • kratki spojevi u mreži koju napaja sinhroni generator; • previsok napon statora generatora; • nesimetrična opterećenja; • gubitak sinhronizma, odnosno asinhroni rad. Postoje i radni režimi koji su opasni više za turbinu nego za generator. Takvi radni režimi su prelazak generatora u motorni režim i rad sa frekvencijom različitom od nominalne. Zadatak zaštite generatora je da svojim delovanjem svedu na minimum posledice nastalih kvarova, da upozori ili preduzme potrebne mere pre nego što dođe do kvara zbog nedozvoljenog naprezanja generatora. 2.2 Mikroprocesorska generatorska zaštita u TE "Gacko" i TE "Pljevlja" Sinhroni generatori su skupi deo elektroenergetskog sistema. Posebna pažnja se mora posvetiti sigurnosti delovanja zaštite. Ne sme se dozvoliti da generator ni kratkotrajno ostane nezaštićen. Da bi se postigla visoka pouzdanost, releji se mogu podeliti u dve grupe i to tako da svaka grupa pokriva potpunu zaštitu generatora (u osnovnom ili rezervnom stepenu). Uzimanjem u obzir gore navedene činjenice, stare zaštite zamenjene su sa novim, savremenijim, pouzdanijim mikroprocesorskim sistemom zaštita proizvodnje ,,SIEMENS” generacije ,,SIPROTEC 4”. Primenom digitalnih releja zaštitne se funkcije ne menjaju, tj. iste su kao i kod klasičnih releja za zaštitu generatora. Razlika je u tome što su u digitalnim relejima zaštitne funkcije definisane preko programske podrške i jedan digitalni uređaj može izvoditi više zaštitnih funkcija, zavisno od toga kako je programiran. Takav relej omogućuje poboljšane algoritme za pojedinačne zaštite i može se prilagođavati promeni radnih uslova. Važno je što se promene u pogonu mogu registrovati u ranom stepenu razvoja i samim tim nedozvoljena stanja mogu se izbeći u pojedinačnim slučajevima. Prednosti digitalne tehnologije su u tome što

56

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

svi digitalni zaštitni releji imaju mogućnost samonadzora, povećavaju raspoloživost sistema, omogućuju povećanje vremenskih intervala između održavanja, koja na taj način mogu biti bolje planirana. Ožičenje je reducirano zbog činjenice da je funkcionalnost potpuno definisana programskom podrškom. U kombinaciji sa komunikacijskim uređajima, digitalni releji nude prednost u područjima procene podataka, zapisa događaja i samostalnog nadzora svih jedinica. Digitalni releji omogućuju brzu i pouzdanu razmenu parametara, signala, mernih vrednosti i informacija o okolnim uslovima, kao i mnogo bolju primarnu procenu kvara. Sve gore navedene prednosti digitalne zaštite opravdavaju zamenu i modernizaciju zaštitne opreme u termoelektranama "Gacko" i "Pljevlja". 2.3. Mikroprocesorski višefunkcionalni releji zaštite Višenamenski numerički relej za zaštitu generatora tipa 7UM6225 je predviđen za zaštitu manjih, srednjih i velikih generatora, te za tu namenu poseduje sve potrebne zaštitne funkcije. Takođe je pogodan za zaštitu sinhronih i asinhronih motora. Ugrađene su programabilne logičke funkcije (CFC) koje korisniku omogućavaju izradu podešenja prema potrebama vlastitog sistema. Ovaj digitalni višefunkcijski zaštitni relej opremljen je s mikroprocesorom visoke efikasnosti, koji vrši kontinuiranu obradu svih mernih veličina 32-bitnim signal procesorom. Sadrži poseban procesor za kontrolne i logičke funkcije. Svi zadaci kao što su prikupljanje merenih vrednosti i izdavanje naredbi prekidačima te drugoj isklopnoj opremi se procesiraju digitalno. Relej sadrži biblioteku zaštitnih funkcija, programibilnu isklopnu logiku, programibilne binarne ulaze, izlaze, lokalnu signalizaciju, samonadzor, ispitivanje kroz program, funkciju merenja, arhiviranje događaja i zapisa kvarova, test funkcija. Funkcije zaštite, u biblioteci programske podrške su sve zaštite potrebne za kvalitetno štićenje generatora i bloka. Relej ima vlastitu funkciju samonadzora i samodijagnoze. Time se postiže stalna provera svih komponenti samog releja, obavlja se nadzor delova sistema, jednosmernog napajanja, te sekundarnih strujnih i naponskih krugova. Detektuju se neispravni moduli u sklopovima, nemogućnost komunikacije itd. U slučaju dijagnoze kvara zaštitnog releja, zaštita se blokira i signalizira se stanje kvara zaštite. Kod digitalnih releja jednostavno je podešavanje putem ugrađene tastature ili putem personalnog računara. Sve softverske i hardverske komponente se stalno nadziru. Nepravilnosti se detektuju i signaliziraju, što značajno doprinosi poboljšanju zaštite sistema. SIPROTEC4 7UT613 je diferencijalni zaštitni relej koji se upotrebljava za brzu i selektivnu zaštitu od kratkih spojeva u transformatorima svih naponskih nivoa, motorima i tačkama grananja (do tri odvoda). Upotrebljava se kod 2- i 3namotnih transformatora. Relej je namenjen i za zaštitu u jednofaznim sistemima sa 162/3Hz frekvencijom. Tehničke osobine: 32-bitni mikroprocesor; kompletna digitalna obrada svih podataka, od ulaznih mernih veličina do odluke o isključenju prekidača; potpuno galvansko odvajanje unutrašnjih procesorskih krugova od mernih, kontrolnih i napojnih krugova sa oklopljenim analognim pretvaračima u mernom krugu, modulima binarnih ulaza i izlaza te DC/DC pretvaračima; neosetljivost na greške strujnih transformatora, prelazne pojave i smetnje; komplet funkcija potrebnih za zaštitu transformatora i motora; prikaz mernih veličina na

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

57

displeju; jednostavno udešavanje preko ugrađene tastature ili putem personalnog računara sa DIGSI 3; spremanje događaja, podataka o kvaru i talasnih oblika; komunikacija sa centrom za nadzor optičkim kablom preko serijske veze; stalni nadzor mernih veličina, ugrađenog sklopa i programske podrške. Preko port-a na zadnjoj strani moguće je releje međusobno povezati te ih povezati preko modema sa radnim mestom zaštitara. Tip protokola moguće je naknadno menjati zamenom komunikacijskih kartica. Preko RS232 porta moguće je povezati se na relej upotrebom DIGSI programskog paketa. Na taj način moguće je jednostavno podešavanje i ispitivanje releja i proveravanje mernih veličina prilikom puštanja u pogon ili kod redovnog periodičnog ispitivanja. Program omogućava brzi pregled svih analognih i digitalnih ulaza/izlaza kao i njihove konfiguracije pomoću matrice. Jednostavnim obeležavanjem kvadratića u matrici moguće je povezivanje binarnih ulaza sa binarnim izlazima ili sa internim logičkim funkcijama (CFC-Continous Function Chart). Strujni konektori na zadnjoj strani releja imaju u sebi ugrađene kratkospojnike tako da je moguća zamena modula unutar releja bez odspajanja ožičenja, prihvataju provodnik do preseka 4 mm2. Naponski konektori prihvataju provodnik do 2,5 mm2. Konektore je moguće na jednostavan način zameniti u slučaju oštećenja. Osim izvanrednih programskih mogućnosti DIGSI sadrži i programski paket za analizu događaja SIGRA 4. CFC omogućava definisanje novih logičkih blokova ili promenu predefinisanih PLC blokova (Programmable Logic Controller). Programiranje je grafički podržano tako da je omogućena jednostavna primena logičkih funkcija. Svi parametri iz U/I matrice koji su pridruženi CFC funkciji mogu se upotrebiti u formiranju ulaza u odabrane CFC blokove. Osim logičkih blokova na raspolaganju su i dodatni vremenski članovi kao i dodatni merni članovi. Osim izvanrednih programskih mogućnosti DIGSI sadrži i programski paket za analizu događaja SIGRA 4. Na bazi izmerenih vrednosti u releju SIGRA računa efektivne vrednosti, harmonike, impedanse, vektore, itd. Na raspolaganju su dva vremenska kursora za određivanje vremenskih intervala unutar dijagrama kvara. Moguće je dodati i dijagram kvara sa druge strane voda, te dijagrame vremenski sinhronizirati i sprovesti uporednu analizu kvara. Glavna prednost principa diferencijalne zaštite je trenutan isklop u slučaju kratkog spoja na bilo kojoj tački unutar štićene zone. Posebna pažnja je posvećena redundanciji funkcija zaštite generatora. Osiguranje visoke pouzdanosti i raspoloživosti se postiže udvajanjem funkcije i preklapanjem zona štićenja.

58 Tabela 4: Matrica zaštite delovanja Isključenje 20kV gener. preprekidača

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Isklj. 400kV gener. prekidača špule ,,A,,

Isklj.400kV gener. prekidača špule ,,B,,

Brzo zaustavljanje turbine

Demagnetizacija

Isključenje 6kV x x x x x x x x x -

Isključenje 6kV x x x x x x x x x -

Matrica zaštita djelovanja

Diferencijalna zaštita generatora 876 Zaštita od povratne energije 32R Zaštita od gubitka pobude - 40 Podfrekventa / nadfrekventna zaštita -81 Zaštita od nesimetričnog opterećenja 46 Podimpedantna zaštita 21 Prenaponska zaštita 59 90% zemljospojna zaštita namotaja statora59N/67GN Zaštita od međuzavojnih spojeva namot. statora 50N/51G Zaštita od preopterećenja statorskih namotaja 49 100% zemljospojna zaštita namotaja statora 64G Zaštita od povratne energije 32R Podfrekventna / nadfrekventna zaštita 81 Prenaponska zaštita 59 Zaštita od zemljospoja na 20kV sabirnicam–SO50N/51G Diferencijalna zaštita transformatora 21T 87T Prekostrujna zaštita 1RA Prekostrujna zaštita 1RB, 6,3kV strana transformatora 21T Diferencijalna zaštita bloka generat.transformatora 87T Prekostrujna zaštita na 20kV strani transform. 21T-50/51 Zaštita od zemljospoja u mreži – 50 1Ph Zaštita kućišta transformatora 1GT Distantna zaštita bloka generator transformator - 21 Zaštita rotora od preopterećenja Zaštita od otkaza 20kV generatorskog prekidača 50B F

x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

x x x x x x x x x

x x x x x x x x x

Signalizacija x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x

nadzor.460. Dobijene vrednosti temperatura aktivnih elemenata generatora i rashladne sredine odgovara zahtevima OBS. U tehničko-tehnološkom smislu su veoma kompatibilni sa uređajima zaštite i upravljanja novih generacija.247 TO „Turbogenerator sinhroni trofazni tipa TVV 200-2 A UZ“.247 TO4..4. konstrukciju i troškove ožičenja. Određene su vrednosti pobudne struje turbogeneratora za snagu P=218. 45. Sastavljena je karta opterećenja pri temperaturi hladnog gasa (32.85 pri varijacijama od nominalnog ± 5%. sve u jednom uređaju racionališe prostor. Broj 3. Pri tome treba poštovati sledeće: Maksimalne vrednosti temperature štapova namotaja statora su bliske granično dozvoljenim vrednostima. 2010. novi sistem zaštita je u termoelektranama "Gacko" i "Pljevlja" omogućio kontinuitet i stabilnost u radu. Svaki sklop zaštite ima sopstvenu funkciju samonadzora i samodijagnostike. u žljebovima N0 N0 15. . 21. određene su najveće vrednosti temperatura u radu aktivnih elemenata i agenasa za hlađenje generatora (zaokružene na +1 0C ). Tehnički opisi instrukcije za eksploataciju.. te imaju mogućnost dogradnje i nadgradnje u sistemima zaštite elektroenergetskih pogona. 35. Time se postiže stalna provera svih komponenti samog releja i detektuju neispravni moduli u sklopu. Razlika između najvećih i najmanjih vrednosti termodavača. registratori događaja i registratori poremećaja). 59 3.47 0C ) sa ograničenjima u vezi struje statora prema t... koji mere temperaturu namotaja statora ne prelazi 20 0C. Za poboljšanje rada sistema vodenog hlađenja generatora postaviti merače protoka rashladne vode i hladnjaka destilata . Pronaći i otkloniti uzrok nestabilnih pokazatelja termodavača. Mikroprocesorski višefunkcionalni releji generacije "SIPROTEC 4" su releji nove generacije koji pružaju pored osnovne zaštitne funkcije i druge mogućnosti. 39 i 57. ispunjenje godišnje proizvodnje i energetskog bilansa. Dopuniti sistem toplotne kontrole turbogeneratora podacima o temperaturi rashladne vode na izlazu iz svakog hladnjaka vodonika i hladnjaka destilata. U sledećem planskom remontu proveriti ispravnost termodavača otpora i prekontrolisati temperature namotaja statora u žljebovima 36. Merenja i prorada zaštita koji su registrovani u relejima mogu se koristiti u sistemu lokalnog i daljinskog upravljanja.Tehnika i praksa. 46. Integracija zaštitnih i ostalih funkcija (merenje i upravljanje u realnom vremenu.1 iz NTD OBS.5 MW sa koeficijentom snage cosφ=0. ZAKLJUČAK Na osnovu toplotnih ispitivanja zaključuje se da generator TE „Pljevlja“ može da se trajno optereti sa 218.460. Turbogenerator može da se koristi u režimu opterećenja shodno fabričkim instrukcijama za rad. što je bitna odlika ovih releja koja značajno povećava sigurnost pogona.5 MW u nominalnim uslovima hlađenja. drastično smanjio ispade iz elektroenergetskog sistema. kao i hladnjaka vodonika. ili se mogu modemskom vezom preneti do nadređenog centra upravljanja. Zbog svega navedenog. Pri nominalnim vrednostima hladnog destilata 40 0C i hladnog gasa 320C.

[3] Đurić M... ОРГРЭС Москва. Н. [8] Vukašinović S. [5] ГОСТ 533–85. LITERATURA [1] Izvedbeni projekat. . Beograd. И.: Mogućnosti povećanja snage u TE "Pljevlja" Pljevlja. Серихин: Проектирование турбогенераторов. SIEMENS DOO. Извенов.45. [4] Katalog: Numerical Protection Relays.60 Tehnika i praksa. 4. В. Турбогенераторы. 1998. [2] Ristanović Z. [6] Методические указания по проведению испытаний генераторов на нагревание. SIEMENS AG. [7] А. 2008. И. Vemić M. Gačević D.: Tehnika zaštite u elektroenergetici. Абрамов. Издательство стандардтов.: Projekat TE "Pljevlja" modernizacija i adaptacija relejne zaštite. ВШ Москва.309–92. Beograd 2009.. 1993. РД 34. Broj 3. Zamjena generatorskih zaštita TE "Gacko“. 2009. 1990. 2010. Exor Zagreb 2005. Машины электрические вращающиеся. А. 1985.

Ključne reči: električna energija. potrošnja. Sve ovo predstavlja osnovu današnjeg AMM (Advanced Meter Management) sistema za daljinsko očitanje i upravljanje brojilima. Prikazani sistem bi trebao da. UVOD U današnje vrijeme u svijetu se uočava rastuća potreba za poboljšanjem usluga i povećanjem efikasnosti preduzeća za distribuciju električne energije. There are also the results of electricity consumption metering during concurrent operation of electronic induction meters at a certain distribution substation area. Teži se uvođenju novih tehnologija u cilju automatizacije distributivnih sistema. losses. Dragan Brajović2 REZIME U radu je prikazan višeslojni sistem za praćenje potrošnje električne energije na distributivnom nivou. energije. AMM system. 1. AMM sistem. Key words: electricity. Bane Đurđić2. apart from the remote sensing of electricity consumption. osim daljinskog očitavanja brojila potrošnje električne energije. na jednom distributivnom trafo području. Njegovom primjenom smanjuju se mogućnosti ispada sitema a potrošači se mogu stimulisati na racionalno korištenje el. Trebinje Visoka škola tehničkih strukovnih studija. Prikazani su rezultati mjerenja potrošnje električne energije pri paralelnom radu elektronskih i indukcionih brojila. AMM SYSTEM FOR REMOTE SENSING AND CONTROLING OF METERS ABSTRACT This paper deals with the multi-layered system for monitoring electricity consumption at a distribution level. Čačak . other functions related to remote adjustment and control of electricity consumption. consumption. Početak razvoja novih tehnologija datira još od sredine 80-tih godina prošlog vijeka kada su počela da se razvijaju prva elektronska brojila. Ovaj sistem nalazi široku primjenu naročito nakon deregulacije tržišta električne energije.AMM SISTEM ZA DALJINSKO OČITAVANJE I UPRAVLJANJE BROJILIMA Nedeljko Bubalo1. 1 2 MHE “Elektroprivreda RS”. obavlja i funkcije daljinskog podešenja i nadzora potrošnje električne energije. Uporedo sa njihovim razvojem slijedi i razvoj komunikacionih protokola koji omogućavaju lokalni i daljinski pristup podacima i parametrima pohranjenim u brojilima. The presented system should perform. gubici. Šćepo Vujić2 .

5 Un. nominalna/maksimalna struja (direktna veza) 5/60 A ili 5/120 A. za mjerenje reaktivne energije 2 ili 3. . faktor snage.proračuvanje dijagrama opterećenja. Bistabilne sklopke služe za daljinsko isključenje i uključenje napajanja potrošača. ST400. Osnovna AMM arhitektura AMM (Advanced Meter Management) sistem je višeslojni sistem. Brojilo se sastoji od sledećih logičkih cjelina: mjernog. Osnovni zadatak brojila je da obezbjedi sigurno i tačno mjerenje utrošene električne energije. Mjerni sistemi su statičkog tipa. Upravljačko-memorijski modul je zadužen prvenstveno za proračunavanje svih potrebnih veličina (snaga. klasa tačnosti za mjerenje aktivne energije je 1.8 Un-1. Opšte tehničke karakteristike ovih brojila su: nazivni napon 3x230/400 V. Obično se upotrebljava PLC modem koji preko elektroenergetskog voda šalje podatke koncentratorima.daljinsko upravljanje bistabilnim sklopkama. kao što je prikazano na Slici 2. kao i registrovanje prenapona i podnapona. upravljačko-memorijskog modula.1. varijacija napona. ST300. koncentratora i kontrolnog centra. Brojilo je osnovni uređaj koji se koristi u AMM sistemu. 2. Broj 3.proračunavanje utrošene aktivne i reaktivne energije. naponski opseg 0. Izlazak bilo kojeg parametra koji određuje kvalitet isporučene energije izvan definisanih granica aktivira alarm narušavanja kvaliteta u kontrolnom centru. podešavanje i upravljanje i aplikacijska podrška.. Svako brojilo mora imati toliko mjernih sitema da se garantuje tačnost mjerenja protoka električne energije. U AMM sistemu se smije koristiti samo statičko elektronsko brojilo. Memorija mora biti neizbrisiva tako da u slučaju nestanka napajanja neće doći do njenog nestanka.) iz digitalizovanih vrijednost napona i struje. te su u funkciji limitatora za limitiranje maksimalne angožovane srednje snage. te bistabilnih sklopki. Neke od osnovnih funkcija koje imaju ova brojila su: . 2. komunikacionih uređaja. .nadzor kvaliteta isporučene električne energije koji se karakteriše kroz registrovanje maksimalne i minimalne vrijednosti napona.62 Tehnika i praksa. maksimalne struje. modema za komunikaciju. Sve ove funkcije proizilaze iz arhitekture AMM sistema. 2010.1. nazivna frekvencija 50 Hz. energija.mogućnost daljinskog parametriranja tarifa i . OSNOVNE FUNKCIJE AMM SISTEMA I NJEGOVA ARHITEKTURA Osnovne funkcije sistema su: očitavanje. Najčešće korišćena brojila za komercijalne korisnike su: ST100. prekida napajanja. te za čuvanje ovih vrijednosti u registrima.. AMM sistem će biti dizajniran tako da za komunikacije od brojila do koncentratora preferira korišćenje elektroenergetskih vodova i PLC komunikaciju . . Elektronska brojila imaju veliki broj funkcija. koji se sastoji od više funkcionalnih brojila električne energije. On mora biti integrisan u kućištu brojila zbog poboljšane sigurnosti cijelog sistema. Komunikacioni modem je zadužen za komunikaciju brojila sa ostatkom AMM sistema.

Broj 3. Preporučuje se korišćenje opsega “A“ (9-95 kHz) da bi se obezbjedila sigurnost komunikacije. komunikacione opreme i softvera AMM sistema. opreme za neprekidno napajanje. da ih obrađuje i distribuira preko lokalne mreže preduzeća. komunikacionog modula prema centralnom računarskom sistemu i komunikacionog modula prema brojilu. Memorijskoupravljački modul je zadužen za skladištenje podataka dobijenih od brojila. Sastoji se od sledećih cjelina: memorijsko-upravljačkog modula. 63 u standardnom opsegu prenosa 3-148.Tehnika i praksa. Ovaj sistem se sastoji od: servera za skladištenje i obradu podataka. Svako brojilo mora biti opremljeno odgovarajućim komukacionim interfejsom zbog komunikacije sa koncentratorom. Ovi podaci će se prvenstveno koristiti za izradu računa za utrošenu električnu energiju. U upravljačkoj logici postoji algoritam koji češće poziva brojila sa kojima je komunikacija lošija. Od koncentratora do brojila podaci se šalju preko PLC modema koji koristi S-FSK modulaciju signala koji se šalje preko niskonaponeske mreže. Služiće kao pristupna tačka za komunikaciju između centralnog računarskog sistema i brojila. 2010. Ovaj modul mora voditi evidenciju uspješnosti komunikacije sa svakim brojilom pojedinačno. Centralni računarski sistem ima zadatak da prikuplja sve raspoložive podatke.5 kHz. . Koncetrator se nalazi u trafostanici ili nekom drugom mjestu zavisno od arhitekture AMM sistema. a sa druge strane do centralnog računarskog sistema podaci se najčešće šalju telekomunikacionom mrežom na bazi GSM/GPRS.

Broj 3.1. 2010. Slika 2. Šema AMM sistema za potrošačka područja .64 Tehnika i praksa.

. .smanjenje troškova. . 65 2. Za opravdanost ugradnje ovog sistema napravljena je analiza dobiti u jednom trafo području nakon ugradnje AMM sistema. Prednosti AMM sistema Koristeći širok spektar funkcionalnosti AMM sistema distributeri energije su u poziciji da ostvare značajnu prednost na polju efikasnosti poslovanja. 2010. .harmonijska izobličenja. Mjerna mjesta su postavljena u dvorište porodičnih kuća. ANALIZA PRIMJENE AMM SISTEMA U JEDNOM TRAFO PODRUČJU Sve prethodno navedene prednosti i funkcionalnosti AMM sistema u odnosu na stara indukciona brojila su dobar uslov da distributivna preduzeća krenu u njihovu implementaciju.memorisanje izmjerenih veličina. . . 2.1. Funkcionalnosti AMM sistema AMM sistem. 3. .profil opterećenja.Tehnika i praksa. Neke od prednosti koje nudi sistem su: .ušteda enegrije. a od njih se kupac napaja podzemnim kablovskim vodom. . .2.unapređenje finansijskog poslovanja. kao korisnik softvera nudi slijedeće funkcionalnosti: . kao što je prikazano na Slici 3. . . . Broj 3.bilans enegije.redukcija krađe energije.promjena tarifnog plana. a jedno je od prvih koje je pušteno u rad.povećana sigurnost podataka. . .evidencija događaja na mjernom mjestu.praćenje kvaliteta napona. . Radi omogućavanja analize paralelno sa radom multifunkcionalnih elektronskih brojila potrošnja je mjerena i preko indukcionih brojila.limitacija snage.daljinsko očitavanje.3. .unapređenje korisničkih usluga.povećanje naplativosti.detekcija gubitaka. Trafo područje se nalazi u Elektrodistribuciji Bijeljina.

66

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Slika 3.1. Topologija sistema

Na uvid je data tabela očitane potrošnje električne energije sa indukcionih brojila, kao i energiju koja je očitana preko AMM sistema za dio potrošača sa tog trafo područja.

Tabela 3.1. Prikaz izmjerene energije na trafo području Staro brojilo Razlika VT NT 12159 642 11508 6438 Iskra Iskra Iskra Iskra Iskra Iskra Iskra Iskra Iskra Iskra ME T22CD TEB10A T22CD 8406 10515 T310F 41764 4553 T29CDU 71725 41355 85546 59731 18990 63939 90462 T22CD 25542 48307 39684 48307 41355 4553 10515 98835 95710 T22CD T22CD 79450 45612 83503 63923 93829 99709 45612 14379 63923 16206 T310F 23853 2 35829 2 11976 0 0 0 T22CD T22CD 11301 13503 13920 10263 3978 7044 10140 8964 7743 8115 6369 294 246 180 VT NT VT NT VT 160 73369 12982 73369 12822 92123 19942 110114 19942 17991 NT 0 0 Proizv. Tip Početno Završno Razlika Razlika Ukupno Razlika kWh -21 -45 -495 294 246 3978 6369 8964 8115 -387 -189 % -0.16 -0.25 -4.13

Mikroelektronika

Pot. Broj

Početno

Završno

1 2

36000 37009

VT 230 303

NT 182 267

VT 12389 11811

NT 824 6705

3

38001

425

421

11726

601

-663 642 6483 6483 675 180

4 5

39000 40003

654 573

488 549

14157 14493

782 795

6

42005 2246 2094 12509

6072

-582 2040 99 -408 1137 5274 -72 -462

-4.05 12.59 0.70 -2.95 6.33 49.83 -2.35 -2.04

7

4407

1824 1654

8868

8023

8

46004

293

460

10433

9424

9

47002

391

506

8134

8621

10 49007 11 51007

121 198

156 260

1702 1563 1581 1407 12552 10070 12354 9810

62673 97041 77835 85711

-876 2286 14142 0 3879 13821 0 6777 17967 0 7827 10584 0 2841 1266 1794 315 12627 9999 -273

68

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

Iz Tabele 3.1. vidi se razlika izmjerene električne energije pomoću indukcionih brojila i elektronskih brojila. Najuočljivija razlika u izmjerenoj energiji je kod kupca sa brojem brojila 47002, tj. otkrivena je neovlašćena potrošnja ili pogrešno mjerenje na štetu distirubucije. Na taj način je spriječena neovlašćena potrošnja, koja bi primjenom indukcionih brojila bila smještena u komercijalne gubitke, a samim tim i u obračunske gubitke. Izvršena je analiza gubitaka za cijelo potrošačko područje i vemenski period od jedne godine, što je prikazano u Tabeli 3.2.
2009. 28.37% 29.16% 31.19% 9.33% 1.41% 1.57% 3.26% 3.42% 3.80% 3.91% Za posljednjih 6 mjeseci 3.22% 10.65% 2010. 3.87% 3.65% Period povezivanja sistema

Period koji je obuhvaćen analizom

3.76%

Tabela 3.2. Gubici u procentima

Iz tabele 3.2. vidimo da su gubici na nivou mjeseca znatno smanjeni otkad je počeo sa radom AMM sistem na ovom području. To govori da će biti smanjeni ukupni gubici na nivou godine, a samim tim povećana finansijska dobit distributivnog preduzeća. Uzimamo u obzir i troškove očitanja brojila, koji su isto znatno smanjeni od momenta rada AMM sistema, kao i troškovi radnika koji bi unosili prikupljene podatke. Ovo govori da će se s ovakvim finansijskim učinkom sistem veoma brzo otplatiti.

4. ZAKLJUČAK
U ovom radu je prikazan višeslojni sistem za praćenje potrošnje električne energije na distributivnom nivou. Ovaj će sistem svojim širokim sprektrom funkcionalnosti zasigurno dovesti do efikasnog poslovanja distributivnih preduzeća. U tom cilju značajno je pomenuti da sistem prevenstveno mora da ukaže na kvalitet napona koji karakteriše kvalitet električne energije, što je bitno za portošača. Značajno doprinosi smanjenju gubitaka nastalih iz neovlašćene

Banja Luka.Tehnika i praksa. Telfor. To je pokazala navedena analiza. LITERATURA [1] EN50065-1. Signaling on low – voltage electrical installations in the frequency vange 3kHz to 148. Rijeka. 2005 [4] Lukić M.. Maj. 2007 [3] Jurilj K.: Tehnička rješenja sistema daljinskog očitavanja mjernih uređaja.. 69 potrošnje ili nekih drugih sličnih razloga. 2009 . July 1993.5 kHz [2] Vujičić I. 5. Genevre.: Topologija širokopojasnih PLC mreža za pristup realizovanih na elektroenergetskim distributivnim mrežama niskog napona.: Analiza ugradnje AMM sistema na jedno distributivno transformatorsko područje. Sve ovo ukazuje da će AMM sistem u budućnosti biti sve više implementaran. Rajaković N. 2010. Broj 3. Januar. Ceneles. kao i znatno smanjenje troškova oko prikupljanja podataka. Gospić N.

.

Čačak . projecting. in the paper are given actual solutions of electric power installation of fire. The paper presents the results achieved by using an appropriate software in the theoretical analysis. kao i pojedinačnog osvetljenja eksponata. protivpožarnih. Nedeljko Munjas 2 REZIME Rad obrađuje aktuelnu problematiku kod izbora optimalnih rešenja u osvetljenju umetničkih galereija sa aspekta opšteg osvetljenja. računara. protivprovalnih. In the analysis of the problem modern software bundles are used. boja. Takođe se daju aktuelna rešenja električnih instalacija napajanja. Čačak Atelje Mega Art. Ukratko. Kee words: light. pa čak i neznatna razlika 1 2 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. especially in terms of color. Posebna pažnja se posvećuje izboru odgovarajućeg izvora svetlosti kroz posebnu analizu. U radu se prikazuju rezultati primenom odgovarajućih softvera u teorijskoj analizi. Ključne reči: svetlost. and compared with the measurments on an example of an art gallery and with appropriate conclusions. which discuss a number of parameters of essential importance for a qualitative impressions of observers.PRIMENA SAVREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD IZBORA OPTIMALNOG REŠENJA U OSVETLJENJU UMETNIČKIH GALEREIJA Dragan Brajović 1. softver. software. upoređuju se sa merenjima izvršenim na konkretnom primeru jedne umetničke galerije i izvode odgovarajući zaključci. 1. reproduction of colour. posebno sa aspekta boja. reprodukcija boje. osvetljenje je kritično kada se spoji sa lepom umetnošću. THE APPLICATION OF MODERN SOFTWARE BUNDLES WHEN CHOOSING THE OPTIMAL SOLUTION FOR ART GALLERIES LIGHTING ABSTRACT The paper deals with current problems in the selection of the optimal solutions in art galleries lighting in terms of general lighting and individual lighting while illuminating the works of art. Particalar attention is paid to the selection of the appropriate light sources through a separate analysis. U analizi problema koriste se savremeni programski paketi kojima se razmatra niz parametara od bitnog značaja za dobijanje kvalitetnog utiska kod posmatrača. telephone and video projector installations in art galleries. video nadzora. telefona i video bimova u galerijskim prostorima. intruder and video surveilance and computer. projektovanje. color. UVOD Za mnoge umetnike umetnost i osvetljenje su jednaki po značaju. Also.

posebno za slike i radove na papiru. otiske. Takođe. kako bi istakle izloženo umetničko delo. umetnost nije jednostavna.ograničenje stroboskopskog efekta 2. halogeno. fotografije i akvarele. U svakom slučaju. prirodno itd.ograničenje blještanja . Ovde nema jednostavnog odgovora. posebno pastele. prirodno svetlo je teško kontrolisati. uopšteno govoreći. umetnost osvetljenja je kompromis jer treba pomiriti boje sa slika i boje izvora svetlosti. Faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja Razvoj svetlosne tehnike doveo je do toga da naši postojeći standardi u oblasti osvetljenja ne prate savremenu svetlo-tehničku praksu. Kao i sve drugo. Ovo stvara veliki problem za umetnička dela. Mnogi veruju da je dnevna svetlost najbolja vrsta osvetljenja za umetnička dela i dodaće da umetnost najbolje izgleda na dnevnom svetlu.ravnomernost osvetljenosti . Krojthof je snabdeo projektanta osvetljenja ohrabrujućim konceptom koji je izdržao probu vremena jer je koristio samo Sunce i inkadesentne izvore svetlosti. Faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja sa veštačkim osvetljenjem su : .72 Tehnika i praksa. tekstil će takođe izbledeti na prirodnoj svetlosti u roku od samo nekoliko meseci. koji su proizvodili najčistiji mogući spektralni sastav za njegovu studiju. Oko.klima boja . Za razliku od većine prostorija koje zahtevaju finu ravnotežu tačkastog. korišćenjem SoLux i sistema osvetljenja korišćenih u Nacionalnoj umetničkoj galeriji.smer upada svetlosti . Mnogi umetnici su obučavani u umetničkim školama koje su preplavljene prirodnim osvetljenjem.1. 2. Umetničke galerije imaju vrlo specifične zahteve kada se radi o njihovom osvetljavanju. Dalja unapređenja Krojtofove krive su u poslednje vreme načinjena od strane Weintraub etal. uglavnom treba da se usmerite na dobijanje akcentovanog osvetljenja potrebnog za aktuelno umetničko delo u prostoriji.2. Primera radi jedna ista Rembrantova slika izgleda drugačije ako se osvetli različitim izvorima svetlosti u različitim galerijama.raspodela sjajnosti . usmerenog i ambijentalnog osvetljenja. šta uzrokuje promenu . svetlost i boje Rani rad koji se dotakao relacije između svetlosnih nivoa i temperature boje vodio je Krojtof. u smeru ili vrsti (fluorescentno. Infracrveni i ultraljubičasti (UV) zraci iz optičkog dela spektra mogu da oštete umetnička dela. 2010. Broj 3.) osvetljenja može napraviti veliku razliku. UV zraci su tako štetni da mogu vremenom da izblede radove na papiru. umetničke galerije se uglavnom oslanjaju na usmereno osvetljenje. Dakle. pa je tako i odgovor prirodno svetlo. On je osmislio dijagram koji je definisao region visokih i niskih nivoa osvetljenja za paletu temperatura boje koje su smatrane «prijatnim» za brojne posmatrače. Dok ambijentalno svetlo postavljate da bude jednostavno.nivo osvetljenosti . inkadesentno.

a kažu da 4700 K na niskim nivoima osvetljenja “izgleda pomalo plavičasto“. Dodatni faktor svetlosnog nivoa od 42.5 koji dužica ne može da koriguje vodi dinamičkoj međuigri između dva svetlosna receptora. Štapići.153 240-16. 2. Postoji približno oko 6 miliona čepića i sto devetnaest miliona štapića pomešanih neodređeno preko površine retine. 73 percepcije boje? Deo odgovora leži u nivou uslova osvetljenosti napolju. Potrebno je definisati tip osvetljenja uvažavajući sledeće: . svetlost izvora treba da se koristi pod sledećim smernicama Temperatura boje 3500K 4100K 4700K 5000K Fotokandela 18-200 22-1500 27-5000 40-5000 Luks 194-2. Broj 3. Čepići. koji su prvenstveno locirani u centru retine u predelu nazvanom Fovea dostižu vrhunac na 555 nm (zelena regija).3.000 430-50. a tada se procenat uspešnosti jako povećava. Širenjem i skupljanjem dužica kontroliše količinu svetlosti koja napada retinu. na ulazu u ljudsko oko je tako dizajnirana da se brzo skuplja i širi. Međusobni uticaj između dužice.000 Retina poseduje štapiće i čepiće koji su zaduženi za vid. Ovaj faktor 4 promene prečnika dužice odgovara 16strukoj promeni sjajnosti na retini. dužica. ali postoje principi kojih se treba pridržavati. Ključ uspešnog projektovanja osvetljenja u galerijama Da li postoji „ključ“ uspešnog projektovanja osvetljenja u galerijama? Smatram da ga je teško ostvariti.147 290-50. unutrašnje i muzejsko osvetljenje razlikuju se u svakom slučaju. Sve do nedavno. Dužica se može proširiti do 8 mm u prigušenom osvetljenju i skupiti na 2 mm u blještavom svetlu. Svetlosni nivoi koji proizvode spoljno. čiji nivo odziva je na vrhuncu na 508 nm (plava regija) su tradicionalno bili povezivani sa mogućnošću noćnog vida. međutim faktor promene svetlosnog nivoa od muzejskog do sunčanog spoljnog prostora u Ročesteru je 680 puta.Tehnika i praksa. Količina svetlosti koja se propušta na retinu je proporcionalna kvadratu prečnika zenice. Kako bi odgovorila ovim promenama. unutra i načinu na koji ljudsko oko funkcioniše pod ovim veoma različitim uslovima osvetljenja. Ako se zenica udvostruči po veličini. 2010. Tabela 1: Na osnovu Krojtofove krive. čepićima je pripisivana moć viđenja boje. količina ulazne svetlosti u oko povećava se sa faktorom 4. štapića i čvorića daje zadovoljavajuće objašnjenje našem zapažanju da ljudi karakterišu direktno sunčano svetlo kao “belo“. štapića i čepića.

posebno na onima koji su ofarbani. Količina ultraljubičaste svetlosti će zavisiti od svetlosnog izvora koji se koristi. uključujući vrste tekstila. Nivoi osvetljenosti u lx se smanjuju kako se svetlosni izvor kreće dalje od objekta koji se osvetljava. Uglavnom se za ovo osvetljenje biraju svetiljke tipa (Downlighter sa metalhalogenom izvorom svetlosti. rukopise i razne vrste plastike.3. dnevna svetlost ima visoku UV vrednost. Količina vremena ekspozicije predmeta svetlosti će direktno uticati na stepen oštećenja. Svi smo bili svedoci posledica oštećenja koja prouzrokuje svetlost. Pri projektovanju opšteg osvetljenja mora se paziti da daunlajteri ne smeju osvetljavati zidove niti druge površine gde su eksponati. Na primer. vodene boje.74 Tehnika i praksa. posetilac može ući u predvorje sa 500 lx. Broj 3. UV svetlost može prouzrokovati razorne hemijske reakcije unutar same strukture materijala. Sa objektima srednje osetljivosti. koja se mora uzeti u obzir.količina ultraljubičaste svetlosti u svetlosnom izvoru. bojeno drvo. Opšte osvetljenje Projektujte svoje izložbene prostore tako da se svetlosni nivoi polako smanjuju u smeru kretanja posetilaca kroz prostor.2. preporučljivo je da se nivo osvetljenosti drži ispod 50 lx. Uz to što prouzrokuje gubljenje boje. oslikani ili tretirani bojom. . količina oštećenja . 2. Ovo se posebno odnosi na slučaj sa vrstama plastike i kiselo-tretiranim papirima čija degradacija je ubrzana UV zračenjem. kao što su uljane slike i slonovača. Upravo ultra ljubičasto zračenje je to koje čini najveću štetu izložbenim predmetima. Na primer. već i na nama samima (ne treba puno vremena da se izgori na suncu). Svetlost se može razložiti u spektar različitih svetlosnih dužina. opal belim staklom sa indeksom reprodukcije Ra=80-100). a sve to zavisi od zadatih „čistih” površina. Sa osetljivim materijalima kao što su vodene boje i tekstil. štampane uzorke. preporučljivo je da se nivoi osvetljenosti drže ispod 200 lx.intenzitet osvetljenja (koliko je blještanje).koliko je duga ekspozicija predmeta svetlosnom izvoru. obično sa malim upadnim uglom do 200. ono ipak odaje više toplote. fotografije. ukoliko je predmet osvetljen samo sekundu ili kraće. Uopšteno govoreći. . Ovo će ljudskom oku dati vremena da se prilagodi smanjenoj osvetljenosti. 2. Osvetljenje eksponata Projektovanje osvetljenja za eksponate mora da zadovolji više uslova i to: najvažniji uslov da svetlost ne sme oštetiti izloženi eksponat. kretati se kroz glavni deo postavke izložbenog prostora sa 200lx i konačno do izloženih rukopisa na 50 lx. a inkandesentna bela svetla praktično nemaju UV zračenje.3. 2010. Međutim.1. Na visokom energetskom kraju spektra je ultra-violetna radijacija (UV). ne samo na predmetima iz postavki kolekcija. Najočiglednije oštećenje prouzrokovano svetlošću je gubljenje boje prouzrokovano na materijalima organskog porekla. fleš foto aparata ili fleš fotokopir aparata proizvode vrlo visok nivo osvetljenja. na niskom kraju spektra je infra crveno zračenje. Dok je infracrveno zračenje mnogo manje štetno. Postoje tri faktora koje treba razmotriti kada je u pitanju oštećenje putem svetlosti : . halogena i fluoroscentna svetla imaju znatnu UV komponentu.

fotografije i filmovi. pastel.3. Broj 3. Bojeni ili lakirani metali. Drvo. kao i deo svetiljki opšteg osvetljenja. guma. objekat koji se trajno izlaže deset godina na 50 lx će verovatno pokazati neke znake oštećenja. Jedna od prednosti koju imaju manje posećene kulturne ustanove u odnosu na veće institucije je ta da kraće radno vreme znači da su izložbeni primerci izloženi svetlosti u kraćim periodima vremena. Svi putevi i izlazi moraju biti vidno obeleženi PANIK svetiljkama sa . nebojena koža. tempera i akrilik. Kada se razmišlja o dužini vremena ekspozicije objekta svetlosti. arheološke iskopine. keramika. treba misliti o dužini radnog vremena. Metali. Pergament i koža. 2. kost. računarske instalacije. Pomoćno osvetljenje je vrlo bitno jer instalacije: video-nadzora. slonovača. plastika. protiv-požarne. kao i o bilo kojim drugim prilikama kada su izložbeni prostori osvetljeni. Osvetljenje evakuacionih puteva Osvetljenje evakuacionih puteva odnosi se na protiv-požarne puteve u objektu. protivprovalne instalacije. kao što je to za vreme otvaranja.3. Slike-ulja. moraju biti pod naponom radi bezbednosti izloženih eksponata i njihove velike vrednosti. Prirodni artefakti.4. Orijentalni lak (Uruči). primanja gostiju ili u vreme istraživanja. Tabela 2: Kategorija osetljivosti materijala na nivo osvetljenja Nivo osetljivosti Visoka osetljivost na svetlost Vrste materijala Papir/štampa. 75 od fleša je minimalna. staklo. 2010. preporuka je da se poštuje gornji nivo unutrašnjeg osvetljenja od 1000 lx 2. bojena koža. Maksimalni nivo u Luksima 50 lx Srednja osetljivost na svetlost 200 lx Neosetljivi Iako nivoi svetlosti nisu obavezujući. lak. Sa druge strane. rog. kamen. rukopisi akvarel. telefonske. tkanine materijali bojeni biljnim bojama. gvaš.3. crteži. Pomoćno osvetljenje Pomoćno osvetljenje je takvo siguronosno osvetljenje koje se pri ispadu mrežnog napona automatski uklapa na pomoćni elektro energetski izvor (UPS ili Agregat) i koje osvetljava prostorije sa propisanom minimalnom svetlošću od 20 lx.Tehnika i praksa.

rasipanje zraka odnosi se na širinu konusa svetlosti koji svetiljka proizvodi dok se vi udaljavate od svetlosnog izvora. doba godine ili vremenskih prilika.6. sve elemente za spoljnje osvetljenje daje projektant u dogovoru sa arhitektom.5. dok snagu izvora i boju svetlosti daje projektant. 2. Ograničite vreme za koje je osetljivi materijal izložen svetlu. Potrebno je obratiti posebnu pažnju na osvetljenost eksponata tako da se onemogući rasipanje zraka svetlosti svetiljke. spoljnih kapaka. Na primer. stvara se problem kontrolisanja svetlosnih nivoa kako se intenzitet kontinualno menja u zavisnosti od doba dana. a galerija je pod zaštitom spomenika kulture. ta nadležna institucija vrši odabir tipa i boju stuba svetiljke. već i da može biti izložen u toku cele jedne godine. Možda neće uvek biti moguće da se promene fiksirani predmeti. Smanjenjem dnevne svetlosti: pored oštećenja izazvanih visokom UV komponentom sunčeve svetlosti. Iako halogene svetiljke u stvari imaju UV komponentu. U slučaju da objekat nije pod zaštitom. Mnoge galerije i muzeji ograničavaju vreme izlaganja osetljivih materijala. Jednostavno rečeno. Koristite fotoćelijske i vremenske prekidače osetljive na pokret da kontrolišete vreme za koje je osetljivi materijal osvetljen. Postoje brojna rešenja koja se mogu ponuditi u potrazi za najboljim načinom da se kontroliše svetlost u izložbenom prostoru. Dok se pojam “tačkasto” . Prigušivači se mogu podesiti na svetlosne prekidače da bi se svetlost nadalje prigušila. veliki konus upotrebljen da se osvetli mali umetnički predmet. dostupne su svetiljke sa malim UV zračenjem i štitnici od UV zračenja koji se mogu postaviti oko svetiljke. UV filtera koji se nanose na prozore ili brisoleja na prozorima. one su uobičajeno snabdevene sa UV filterima (ovo je potrebno proveriti pre instalacije). ugrađenim akumodulima u samoj svetiljci ili sa UPS-om i potrebnom automatikom da po nestanku mrežnog napona odmah startuje. Broj 3. Više tradicionalan pristup je da se postavi neprovidna tkanina preko izložbenih vitrina koju posetilac podiže da bi pogledao postavku. 2010. Spoljnje osvetljenje galerije U slučaju da postoji spoljnje osvetljenje galerije.3. Veličina svetlosnog polja je jedan od najvećih problema osvetljenja kada se osvetljavaju umetničke galerije. mogu predložiti da se akvareli izlažu samo tri meseca godišnje. međutim. Na primer. Pleksiglas će obezbediti nivo filtriranja UV zraka i može se koristiti da obezbedi sledeći nivo zaštite za uramljene akvarele i štampane otiske u okviru specijalnih kućišta. Rasipanje zraka svetiljki je specificirano kao tačkasto ili razliveno. Dnevna svetlost se može kontrolisati korišćenjem gustih zastora. svetlo može prouzrokovati oštećenje izloženih predmeta. Ovo ne znači obavezno da se predmet može izložiti samo tri meseca. pa onda tek ponovo za tri godine. nego će i odvući Vašu pažnju sa umetničkog predmeta na osvetljeni zid. Slično. neće izgledati samo neobično. difuzora. ali svakako da ovaj problem možete rešiti odabirom svetiljke sa ispravnim rasipanjem zraka.76 Tehnika i praksa.3. Kontrola osvetljenja Dobro osvetljenje je neophodnost za bilo koju izložbu. 2.

cene su korektne u odnosu na kvalitet. uprkos njihovoj mogućnosti rotacije. instalacije projektora. Posle skupljanja potrebnih podataka o galeriji i njihovim zahtevima. protiv-provalne instalacije. poseduju filtere za IC i UV zračenje. u galeriji je kao osnovna rasveta eksponata projektovana sa svetlosnim šinskim razvodom. dok će hladne boje izgledati prijatnije pod “hladnim“ izvorima svetlosti. instalacije ozvučenja. Još jedan važan faktor koga treba razmotriti je temperatura boje. 2. niti postoje potrebne instalacije: video-nadzora. Broj 3. protiv-požarne. Niskonaponski šinski i kablovski sistemi se uobičajeno koriste za ovu svrhu.Tehnika i praksa. jer postoje veće mogućnosti regulacije svetlosti ne pomerajući svetiljke. Već nekoliko desetina godina koriste se šinsko i tačkasto osvetljenje za osvetljavanje umetničkih galerija. Morate izbeći direktne reflektore koliko god je to moguće. gromobranske instalacije. morate imati sistem osvetljenja slika koji se lako može rekonfigurisati da bi osvetljavao objekte u izmenjenom rasporedu ili nove objekte izložene u umetnčkoj galeriji. 77 odnosi na rasipanje zraka manje od 15º. Projektovanje osvetljenja galerije „Nadežda Petrović“ u Čačku primenom savremenih programskih paketa Pregledom postojećeg stanja u galeriji. računarske instalacije. a po zahtevu arhitekte opšta rasveta je postavljena u pravougaoniku. Stoji napomena da su sve opšte svetiljke raspoređene na tri strujna kruga sa mogućnošću posebnog uključivanja. Obavezno predvideti trofazni sistem šinskog razvoda 3x220 V. Proračuni osvetljenosti prostorija izvršene su korišćenjem softvera iGzzinija. ”razlivanje” opisuje rasipanje zraka u rasponu od 15 do 30 º. U idealnim uslovima. jer ovakvi skriveni fiksni elementi moguće neće dati dovoljno svetla da bi se osvetlio izuzetno veliki predmet. Rasveta za eksponate izvedena je svetljkama sa tačkastim (direktnim) svetlom. CRI (Colour Rendering Index) svetiljke nisu ništa drugo do svetiljke sposobne da istaknu boje osvetljenih predmeta i kreće se u rasponu od 1 (monohromatsko svetlo) do 100 (dnevna svetlost). Usvojivši pravougaoni oblik šina. koji podržava samo svetiljke navedene firme. telefonske. ustanovljeno je da postojeće instalacije ne zadovoljavaju minimum sigurnosti objekta. sa više tipova svetiljki proizvodnje iGuzzini i takođe sa više tipova izvora svetlosti. izvršen je raspored svetiljki i to: opšte osvetljenje sačinjavale su svetiljke tipa daunlajteri 2x18 W sa uglom od 300 . dizajn svetiljke zadovoljava i zahteve arhitekte i zahteve galerije. kako svetlost ne bi osvetljavala i povšine za izlaganje na zidu. Ovakav način osvetljenja dozvoljava brzu konfiguraciju svetiljki i osvetjlenja bez bilo kakvih prepravki ili dogradnje za bilo koju izložbu. osim u sobi legata Nadežde Petrović. Postoji mišljenje da će tople boje izgledati više vibrantno pod “toplim” svetlosnim izvorom. poseduje filtere za promenu boje svetlosti.4. kao i zahtevima projektanta enterijera i rasporeda opreme. . Za proizvođača iGuzzini-a odlučeno je iz sledećih razloga: svetiljke su kvalitetne. budući da koriste halogene svetiljke koje su poznate po svojim skoro savršenim mogućnostima renderinga boja sa preciznom kontrolom snopa zraka. budući da je ona odlučujuća kako će se boja prikazati oku pod određenom svetiljkom. 2010.

blještanja. pseudo boja. Sve nabrojane karakteristike osvetljenja ovaj program prikazuje u 3D crtežima. poprečnog i podužnog preseka rasvetljenosti. izoluks krive osvetljenosti po površinama od poda. blještanja 3D polarnog dijagrama. U sredini šinskog razvoda u plafonu nalaze se četiri svetiljke. kao i na ograničena finansijska sredstva. ne praveći finansijske troškove. S obzirom na to da je postojala rekonstrukcija i izmene koje su bile nepredviđene. Namena ovih svetiljki je da se primenjuju u slučaju izlaganja eksponata organizovanog na podu ili u staklenim vitrinama. snage. kako u davanju podataka u dizajnu enterijera. Korišćenjem navedenih programskih paketa. Relux CAD je moćan softver. Navedene instalacije nisu ništa manje važne od instalacija osvetljenja. i min. ali se u ovom radu nećemo njima baviti. video nadzora. protiv požarne. parametara svetlosnog izvora. Stoji napomena da se na svim svetiljkama koje osvetljavaju eksponate nalaze filteri protiv UV i IC zračenja. tako i u mogućnosti i kvalitetu osvetljaja. preko zidova do plafona i to pojedinačno. Softver je solidnog kvaliteta. Svetiljka može da rotira za 355º po vertikalnoj osi. gromobranske instalacije. telefonske. boje svetlosti i izrade u 3D crtežu. velike mogućnosti poseduje u prenošenju osnove iz ACAD-a u Relux. Sva merenja osvetljenosti u galeriji do sada su pokazala odstupanje do oko 12% od projektovane osvetljenosti. referentne površine. 3. protiv-provalne instalacije. računarske instalacije. eksterijera i puteva. radi pod ACADom i poseduje veliku bazu podataka proizvođača svetiljki. smatra se da je ovo zadovoljavajući rezultat. od kojih su tri sa boljom reprodukcijom boja i uglom isijavanja 15º/ 38º/8º /35/70/35 W/HIT-CE. Pri odabiru svetiljki ovaj program je dosta moćniji u svakom pogledu. dok je četvrta svetiljka snabdevena optikom za elipsasto ili kvadratno osvetlenje snage 50W35 W/HIT-C. Izvršenim upoređivanjem dobijenih rezultata na programima iGuzzini i Relux CAD. instalacije ozvučenja. svima u lancu izrade projektne dokumentacije je bilo mnogo lakše da se uoče neke greške i da se isprave u samom startu. Broj 3. kao i bazu podataka za postavljanje opreme i enterijera. tipa. kao i kolor filteri. grla. osvetljenosti. Potrebno je još znati da su sastavni deo galerije pored navedenih instalacija i sledeće instalacije: instalacija priključnica. sa mogućnošću dobijanja potrebnih parametara: osvetljenosti. ZAKLJUČAK Izvršenim upoređivanjem dobijenih rezultata na softveru iGuzzini i Relux CAD dobijena je zanemarljiva razlika u parametrima koji su vrednovani. dobijena je zanemarljiva razlika u rezultatima. proizvođača.78 Tehnika i praksa. a 45º po horizontalnoj osi. max. Regulacija osvetljenja vrši se dimerima ili isključenjem pojedinih strujnih krugova. niti gubeći vreme na otklanjanju istih. 2010. Svi izvori svetlosti su metal halogeni sa reprodukcijom boja Ra=80-100 do svetlosnog fluksa 3500 lm. . Radi dobijanja što tačnijih podataka izvršeni su proračuni parametara galerije u programu Relux CAD. osvetljenosti. instalacije projektora.

2.. Čop A. 12. [9] Lighting for Exhibitions mgf-Internet . Publications of the Lighting Research Group. Roy [4] Berns S. 1978. 1992. Winter 1990.: Svetlotehnički priručnik. Maribor.: Osvetljenje u arhitektonskom projektovanju. Lighting Handbook Eighth Edition. LITERATURA [1] Filips D. museums and architecture.: Exhibiting Artwork: Consider the Illuminating Source. Beograd. Norvasuo M.. M. [3] Berman S.: The Reengineering of Lighting Photometry. Elektrokovina. Ginther: Correlated Color Temperature. Lawrence Berkeley Laboratory. Illuminance Level. Broj 3. Građevinska knjiga. 1974. New York. [7] Optics. [2] Podlipnik P. Journal of the Illuminating Engineering Society. 1993..Tehnika i praksa. [5] Robert G. [6] IES Lighting Handbook. 1995. IESNA.: Lighting design for art. Hecht & Zajac. Finland 2000. and the Kruithof Curve. 2010. California. Color Research and Application. April 1987. Davis and Dolores N. 79 4. [8] Oksanen J. no. vol. Addison-Wesley Publishing Company Inc. and Grum F.

.

a sami rezultati se koriste kao pomoć dispečeru za skraćenje beznaponskog stanja. jezera.O. U radu je dat primer dobijenih rezultata ispitivanja jednog 10 kV izvoda na području ED Kraljeva kao i dijagram struja kvarova očitanih iz releja.”Elektrosrbija” Kraljevo D. Key words: microprocessor raley protection. Njena specifičnost se sastoji u tome što se ne može skladištiti. as same as the oscilogram of the fault current obtained by the raley. Proizvodnja električne energije je skoncentrisana u oblastima gde postoje resursi za njenu proizvodnju ležišta uglja. UVOD Električna energija predstavlja univerzalni vid energije bez kojeg se ne može zamisliti funkcionisanje savremenog društva. određivane vrste kvara i struje kvara. as same as fault type and fault current. Dragan Brajović 3 REZIME U radu je opisana mikroprocesorska zaštita kao i sam postupak ispitivanja srednjenaponskih izvoda. EXAMINATION OF MICROPROCESSOR RELAY PROTECTION OF MIDLLEVOLTAGE LINES ABSTRACT This paper descibed microprocesor relay protection and a way of examination of midllevoltige lines. mikroprocesorski releji. Da bi elektroenergetski sistem mogao da funkcioniše potrebno je obezbediti zaštitu svakog njegovog elementa (generator. već se mora proizvoditi tačno onoliko koliko to proizvođači zahtevaju. vod. ispitivanje.ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZAŠTITE SREDNJENAPONSKIH VODOVA Predrag Aksentijević 1.). Sa druge strane. 1. examination. a takođe i pojedinih celina u okviru 1 2 D. Elektroenergetski sistem predstavlja sponu između ovih oblasti.O. transformator.O. The paper shows a example of results of examination one of the 10kV feeders in district of ED Kraljevo.”Elektromontaža” Kraljevo 3 VŠTSS. ČAČAK . microproccesor raley. using DMS software. Električna energija predstavlja i poseban vid robe. Branislav Mladenić 2. This results allow easy way to locate the fault point. Nebojša Petković 3. potrošnja električne energije je skoncentrisana u oblastima gde su staništa ljudi i tamo gde postoje zahtevi za ovom energijom za potrebe proizvodnje. Ključne reči: Mikroprocesorska zaštita. Ovi podaci omogućavaju lakše lokalizovanje kvara uz korišćenje DMS programskog paketa.O. zalivi itd. and that results are useful for dispatcher for reduction of power interaption. motor itd.

koja reaguje: -sa vremenskom zadrškom pri strujnim opterećenjima koja prelaze vrednosti dozvoljenih strujnih opterećenja ldoz voda. 110/20 kV. primenjuje se prekostrujna zaštita i zemljospojna zaštita. . analizom mogućeg opterećenja voda u normalnim i havarijskim uslovima s obzirom na odabranu koncepciju mreže i uslova okruženja (tačka 5.82 Tehnika i praksa. Upravo zaštita celokupnog elektroenergetskog sistema od kvarova se ostvaruje relejnom zaštitom. u daljem tekstu: kratkospojna zaštita l». tako da se pogon može još neko vreme nastaviti. elektroenergetskog sistema od kvarova. Broj 3. Pri tome. može se smatrati da opasno pogonsko stanje predstavlja „lakši vid“ odstupanja od normalnog pogonskog stanja.1. opasnih pogonskih stanja. primenjuje se monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita l0>. u daljem tekstu: preko-strujna zaštita l>. Merni releji prekostrujne zaštite su za naznačenu struju ln = 5 A i za najmanji opseg podešavanja: . u koliko se ne preduzme odgovarajuća akcija.(3 . Ako je neutralna tačka mreže uzemljena preko niskoomske impendanse. 110/35/10 kV i 35/10 kV (u daljem tekstu: TS H/10(20) kV). Zato se koristi "preventivna zaštita" od preopterećenja.3) s. . 2. struja. vidi takođe TP-3.trenutno pri bliskim kratkim spojevima. Zaštita elektroenergetskog sistema se vrši od nenormalnih stanja: 1.4. 2010. po pravilu. pa se zatim. dok kod opasnog pogonskog stanja ta odstupanja nisu toliko velika. stanja sa kvarom (kvarovima) i 2. trajanje nekog režima itd. Osnovna zaštita vodova 10 kV i 20 kV Za zaštitu kablovskih i nadzemnih vodova 10 kV i 20 kV u transformatorskim stanicama (TS) 110/10 kV. sledi isključenje. zaštita od termičkog preopterećenja voda. Najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške prekostrujne zaštite l > treba da bude (0.2 . kao i pri udaljenim kratkim spojevima na vodu. 2) Prekostrujna zaštita l > nije. U stanju kvara odstupanja su toliko velika da se element ili deo elektroenergetskog sistema moraju trenutno isključiti.) izlaze iz okvira predviđenih projektima i konstrukcijom elektroenergetskog sistema (normalna radna stanja). 3) Zemljospojna zaštita je homopolarna zaštita čije izvođenje zavisi od načina uzemljenja neutralne tačke mreže 10 kV ili 20 kV (TP-6). frekvencija. koja se ostvaruje redovnim praćenjem i prognoziranjem opterećenja konzuma koji se napaja preko štićenog voda.9) A za prekostrujnu zaštitu l >.(20 . 1) Prekostrujna zaštita je dvofazna ili trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita. TP-8 i TP-14a). Napred pomenuta stanja predstavljaju stanja u kojima „parametri“ (napon.50) A za kratkospojnu zaštitu l ». Opasno pogonsko stanje se po pravilu signalizira pogonskom osoblju. .

do 60 s za zaštitu RZV>. Merni relej zemljospojne zaštite l0> je za naznačenu struju ln = 5 A.2 .2.3) s za zaštitu RZZ>. Izuzetno. Opseg podešavanja vremenske zadrške iznosi: . dok su kod kablovskih vodova znatno veće i iznose oko 1.2 . Ako je neutralna tačka mreže izolovana.03 A/km (oko 0.najmanje (0.5 . Rezervna zemljospojna zaštita izvodi se. kada se isključuje ET. koriste se sledeće dve vrste zemljospojne zaštite: 1) rezervna zemljospojna zaštita RZZ> deluje u slučaju otkazivanja rada zemljospojne zaštite na nekom od izvoda 10 kV (20 kV). TP-46) ima funkciju. u zavisnosti od načina uzemljenja neutralne tačke. pri čemu se samo signališe pojava visokoomskog zemljospoja. Funkciju rezervne kratkospojne zaštite vodova ima kratkospojna zaštita sabirnica. 83 Najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške zemljospojne zaštite l0> treba da bude (0. rezervne prekostrujne zaštite vodova.5) A. 2010. Merni relej rezervne zemljospojne zaštite RZZ> ili RZV> je monofazni prekostrujni rele i priključuje se na sekundar strujnog transformatora prenosnog odnosa 50/5 A ili 100/5 A koji je vezan između stezaljke neutralne tačke ET-a i jednopolnog rastavljača ispred otpornika za uzemljenje neutralne tačke (TP-Opseg podešavanja mernog relea RZZ> ili RZV> zaštite bira se tako da reaguje pri struji zemljospoja od: . ili u neutralni provodnik zvezdišta koje obrazuju sekundarni namotaji strujnih transformatora koji su postavljeni u sve tri faze. .2 A za merni relej RZV>.07 A/km). pod određenim uslovima. dok se opseg podešavanja bira tako da relej reaguje pri struji zemljospoja na vodu 10 kV (20 kV) od 30 A za kablovski vod i 20 A za nadzemni vod . . pri čemu se isključuje i primarna i sekundarna strana ET-a. osim ako TS nije uključena u sistem daljinskog upravljanja. Ove struje su kod nadzemnih vodova 10 kV (20 kV) veoma male i iznose oko 0.30 A za merni relej RZZ>. pored rezervne . Merni relej zemljospojne zaštite l0> se priključuje na obuhvatni kablovski transformator prenosnog odnosa 300/5 A ili 250/5 A.Tehnika i praksa. Rezervna prekostrujna zaštita ET-a 35/10 kV (Rl>. zemljospojna zaštita zavisi od veličine kapacitivne struje zemljospoja galvanski povezane mreže. Rezervna zaštita vodova 10 kV i 20 kV Rezervna prekostrujna zaštita vodova posebno se ne izvodi. Zaštita RZV> može da bude izostavljena u TS koja napaja isključivo kablovsku mrežu 10 kV (20) kV. Broj 3. 2) visokoomska zemljospojna zaštita RZV> deluje pri pojavi zemljospoja sa velikom prelaznom otpornošću. ako se u TS 110/10(20) kV snage 2x40 MVA koriste dva prekidača po trafo polju 10 kV (20 kV).4 A/km (oko 3 A/km). 2.3) s.obično zadovoljava opseg podešavanja(0. na sledeći način: Ako je neutralna tačka mreže uzemljena preko niskoomske impendanse.2.

Mogu se koristiti kao autonomni elementi ili kao deo sistema kontrole i zaštite. Zaštita takođe ima funkciju osnovne zemljospojne zaštite sabirnice 10 kV (20 kV) i rezervne zemljospojne zaštite niženaponskih namotaja ET-a. 2. funkcije dostupne za korisnike definisane su za svaki model pomoću programabilne logike (PLD). Broj 3.omogućavanje i podešavanje daljinskog upravljanja .3. Firmware je zajednički za sve modele. Sverker) se postavljaju na kleme za strujna kola na letvi za zaštitu prema šemi stujnih veza iz projekta za izvod koji se .podešavanje prenosnih odnosa i kontrola ispravnosti merenja kao i sagledavanje merenja tokom samog ispitivanja zaštite . merenja i kontrole kombinovanih. Firmware je moguće promeniti putem serijskog porta. 2. Ako je neutralna tačka mreže 10 kV (20 kV) izolovana. Sa letve je izvršeno ožičenje releja. Postoje različiti modeli unutar jedne familije koji se razlikuju međusobno po hardverskoj strukturi ili po funkcionalnosti.4. Kratak opis ispitivanja mikroprocesorske zaštite Sam proces ispitivanja mikroprocesorske zaštite se izvodi u tri faze: -programiranje samog releja pomoću programskog paketa -sekundarnog ispitivanja -primarnog ispitivanja 1) Programiranje mikroprocesorske zaštite Sam proces programiranja je već prethodno obavljen pomoću PC računara i programskog paketa namenjenog za odgovarajući rele (CONSOLA za Artechi). PL-300 zaštita Familiju PL-300 čine multifunkcionalni digitalni releji koji predstavljaju osnovne elemente zaštite. zemljospojne zaštite RZZ> treba dodatno da se ugradi i rezervna zemljospojna zaštita Rlos> vodova za svaku sekciju sabirnica. ali u ovom slučaju se ne predviđa korišćenje "automatskog tragača zemljospoja". visoko-naponskih i srednje-naponskih postrojenja.omogućavanje delovanja samih zaštita . Korišćenjem računara i programskog paketa moguće je izvršiti: .sagledavanje vrednost struja kvara (delovanja) 2) Sekundarno ispitivanje mikroprocesorske zaštite Sam proces sekundarnog ispitivanja mikroprocesorske zaštite se obavlja na letvi samog releja. Strujni provodnici sa kofera za ispitivanje zaštite (SIR-3.podešavanje zaštite . a na izvodima 10 kV (20 kV) je primenjena usmerena homopolarna zaštita l0 > kao rezervna zemljospojna zaštita vodova koristi se neselektivna homopolarna prenaponska zaštita U0>. Na taj način je već urađeno povezivanje kontakta unutar samog releja (ulaza i izlaza). U fazi same izrade mikroprocesorske zaštite izvršeno je ožičenje releja odnosno fizičko povezivanje P/F provodnika koje dolaze iz sekundara strujnih mernih transformatora odgovarajućeg izvoda preko letve u samoj ćeliji i letve u samom ormaru releja do samog mikroprocesorskog releja. 2010.84 Tehnika i praksa.

potenciometrom se menja vrednost struje čija se vrednost prati na releju i PS-u (prate se primarne vrednosti) kao i na samom ampermetru koji meri strujno opterećenje izvoda. Broj 3. . kratkospojna i prekostrujna zaštita zavisno od toga gde se zadaje vrednost struje prema projektu) sve do delovanja same odgovarajuće zaštite koja je unapred zadata preko PS-a. Postavljaju se elektrode kofera za primarno ispitivanje na same strujne merne transformatore. Slika 1: Slika struje kvara isčitana iz releja 3) Primarno ispitivanje mikroprocesorskih zaštita Primarno ispitivanje zaštite predstavlja završnu fazu ispitivanja. Vremensko podešenje delovanja zaštite se vrši pomoću PS-a. Koferom za ispitivanje zaštite se ispituje brzina reagovanja zaštite odnosno releja. Pošto je prethodno već dobijena sekundarna struja delovanja ista i za nijansu veća struja se memoriše koferom i direktnim zadavanjem relej daje komandu prekidaču koji isključuje izvod. Takođe je i računarom uspostavljena komunikacija sa samim relejom. Signali delovanja se takođe preslikavaju na isti način kao i kod sekundarnog ispitivanja. Ovo ispitivanje se vrši u ćeliji izvoda koji se ispituje. 2010. Na računaru samom releju i koferu za zaštitu se prati vrednost te sekundarne struje (zemljospojna. Primarno ispitivanje je u stvari kontrola i samog sekundarnog ispitivanja kao i kontrola celokupnih strujnih kola od strujnih mernih transformatora do releja. 85 ispituje. Programskim paketom moguće je i sagledati dijagram struje kvara. Za svaku vrstu zaštite i pri svakom delovanju mora postojati signal na signalnom tablou kao i signal u dispečerskom centru (SKADA) sa tačnim natpisom izvoda i vrste zaštite.Tehnika i praksa. Potenciometrom na koferu za ispitivanje zaštite se menja vrednost struje. To vreme se isčitava na koferu i to je vreme delovanja zaštite.

postoji mogućnost prijave kvara releja i zaštite odmah po nastanku (kod klasičnih releja kvar se može ustanoviti tek pri kontroli ili tek kada relej ne deluje). To veoma malo odstupanje predstavlja vreme odrađivanja samog prekidača kome stiže komanda sa mikroprocesorskog releja. ZAKLJUČAK U današnje vreme mikroprocesorska zaštita se koristi za zaštitu svih delova elektroenergetskog sistema. detaljan zapis svih parametara kvara. [4] Pri radu su korišćena uputstva radnika službe merenja i zaštite ED Kraljevo. kao i radnika firme Energy Company Kraljevo. 3. ali se smatra da je ono najpraktičnije i smatra se obaveznim pri puštanju novog izvoda. prevod Energy Company. stabilnost rada sa podešenim parametrima. Preporučujemo i primarno ispitivanje zaštite pomoću koga se sagledava kompletno merenje. veći broj funkcija se povezuje u okviru jedne zaštite. jednostavnije održavanje i zamena. Kvalitetnija i znatno širih mogućnosti u odnosu na klasičnu. sa smanjenjem žičanih veza smanjuje se i verovatnoća eventualnog oštećenja tih veza zbog korozije ili drugih oštećenja. [3] Hasović J. smanjuje se potreba za kontrolom veza. Po obavljenom ispitivanju sačinjava se izveštaj sa dobijenim rezultatima ispitivanja. značajno smanjen prostor koji se zahteva za montažu releja. Broj 3.86 Tehnika i praksa. omogućava se nadzor štićenog objekta i u slučajevima kada nema kvara. već samo zamene. korišćenje grafičkog (ekranskog) prikaza. održavanja praktično i nema. reagovanje zaštite kao i praćenje signala koji se prenose preko SKADE na računar u dispečerskom centru. Na području ED Kraljevo ova zaštita se pokazala kao veoma pouzdana a ima i prednost što se rezultati kvarova mogu koristiti uz DMS programski paket za priblizno tačnu lokalizaciju kvarova. . 4. theam Arteche (Španija). Pri ispitivanju mikroprocesorske zaštite izvod koji se ispituje mora biti isključen. već se samo nadziru alarmi o evenrualnoj neispravnosti. značajno smanjenje broja ljudi potrebnih za ove poslove. 2010. objedinjavanjem funkcija releja u mikroprocesorskoj zaštiti gube se žičane veze koje su postojale između klasičnih releja. popravke se ne vrše. omogućena je primena "inteligentnih" funkcija i postupaka. rastavljen i uzemljen sa postavljenom izolacionom pločom na sabirničkom rastavljaču. kao i mogućnost grešaka pri vezivanju i održavanju releja. omogućava se samonadzor i samokontrola ispravnosti. značajno smanjena potrošnja energije. ovakva zaštita služi kao podrška sistemu upravljanja i automatizaciji pogona. LITERATURA [1] Tehničke preporuke Elektrosrbija Kraljevo. Kraljevo. daljinski nadzor i upravljanje.: diplomski rad. Tehničke preporuke ne obavezuju vršenje primarnog ispitivanja zaštite. Iz samog primera izveštaja o ispitivanju mikroprocesorske zaštite jednog izvoda vidi se da nema velikih odstupanja vrednosti reagovanja od samih zadatih vrednosti. [2] Uputstvo za mikroprocesorski rele.

I / U pretvarača.ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENIČNIH STRUJA I VISOKIH NAPONA Slavko Vardić1. zasnovan na principu „pretvaranja“ struje u napon pomoću operacionog pojačavača TL082. without galvanic connection with a net. Uređaj radi na principu. Preopterećenje adaptera ne dovodi do oštećenja mernog pojačivača niti voltmetra (univerzalnog instrumenta). mogu se meriti efektivne vrednosti naizmenične struje u opsegu od 1mA do 50A i više. veoma. based on the „transforming“ of current using the operation amplifier TL082. UVOD U praksi je. Pomoću ovog uređaja. _______________________________________ 1 2 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak. 1. Ključne reči: Operacioni pojačavač. Key words: Operational amplifier. current. 2. napon. MUP Republike Srbije . IDEALNO OPERACIONO POJAČALO Idealno OP je elektronski sklop koji se sastoji od idealnog LIK (linearno integralno kolo) i povratne sprege od idealnih elemenata. često potrebno vršiti merenja jakih naizmeničnih struja i visokih napona. feedback. Ova merenja se mogu ostvariti adapterom sa strujnim transformatorom i OP TL082. Miloš Varagić2 REZIME U ovom radu je dat prikaz adaptera za merenje jakih naizmeničnih struja i visokih napona pomoću univerzalnog instrumenta. bez galvanske veze sa mrežom. povratna sprega. Simbol OP i raspored elektroda prikazan je na slici 1. frekvencije do 100kHz. ADAPTER FOR MESAUREMENT HIGHLY ALTERNATE CURRENT AND HIGH VOLTAGE ABSTRACT In this project there is a survey of the adapter for measurement highly alternate current and high voltage with the help of an universal instrument. i to bez galvanske veze sa mrežom. voltage. OP ima diferencijalni ulaz (između invertirajućeg i neinvertirajućeg izvoda) i nesimetričan izlaz. struja.

Slika 1: Principska šema idealnog OP OP se napaja jednosmernim naponom. 2010. Broj 3. Naziva se virtuelna (prividna) masa. u ovakvoj konfiguraciji. Napon izvora je simetričan u odnosu na masu. i pored toga što nema direktnu vezu sa masom. pa je potencijal tog ulaza jednak nuli. • Napon između ulaznih krajeva operacionog pojačivača je jednak nuli. • Tačka X [ invertujući (-) ulaz ]. • Potencijal invertujućeg (-) ulaza operacionog pojačivača je jednak nuli. ima potencijal jednak nuli.88 Tehnika i praksa. • Neinvertujući (+) ulaz operacionog pojačivača vezan je za masu. Slika 2: Objašnjenje virtuelne mase .

PRETVARAČ STRUJE U NAPON [I / U PRETVARAČ] Šema invertirajućeg I/U pretvarača prikazana je na sl. proporcionalan ulaznoj struji.3) može se zaključiti da je izlazni napon sklopa. za sklop prikazan na slici 3 može se pisati: I ul = − I ps (3. . Broj 3.1) I ps = U izl .2) Uvrštavanjem izraza (3. Rps Ips Iul +Us + -Us Ropt Uizl=-IulRps DC Slika 3: Šema invertirajućeg I / U pretvarača Uz idealni OP. prikazanog na sl.3) Na osnovu izraza (3. 2010. (3.2) dobija se: U izl = − I ul R ps .Tehnika i praksa. 3. što znači da "pretvara" ulaznu struju Iul u izlazni napon Uizl. uz faktor proporcionalnosti otpornosti u povratnoj sprezi: RPS. 3. 89 3.. R ps (3.1) u izraz (3.

jedan zavojak. ima 1000 zavojaka. 3 2 1 U iz 150p 3 R2 =1k R3 = 100 2 1 Pr I 1 Uul N1 =1 N 2 = 1000 2 I2 3 + + 12V 8 OP1 4 .1) I1 = 1000 I 2 Zbog virtuelne mase na ulazu OP1 ima se: (4.12V 1M 1 47µ + 5 + OP 2 6 18k 7 2k Slika 4: Šema adaptera Strujni transformator sadrži primarni namotaj koji ima. uz navedeni broj zavojaka.90 Tehnika i praksa. daje: (4. Električne struje u primaru i sekundaru stoje u odnosu: I1 N1 = I 2 N 2 . dok sekundarni. Broj 3. samo.2) I2 = odnosno: U1 .3) . Uređaj radi na principu već pomenutog I/U pretvarača. R2 (4. 2010. 4. ŠEMA I OPIS RADA ADAPTERA ZA MERENJE JAKIH NAIZMENIČNIH STRUJA I VISOKIH NAPONA Na slici 4 prikazana je električna šema adaptera. što.

Unošenjem brojnih vrednosti za R2 i R3 (sl.Tehnika i praksa. Pomoću ovog sklopa mogu se meriti i naizmenični naponi mreže. struja I1 je brojno jednaka izlaznom naponu pomnoženim faktorom 10. vezivanjem otpornika 10 kΩ.4) gde je: U1 . za merne opsege 1 i 2 dobija se: I1 = odnosno: 1000U1 ⎡A⎤ = 10 ⎢ ⎥ .napon na izlazu OP1. 4). U trećem položaju preklopnika osetljivost je 1mV za ulazni napon od 1V. Broj 3. 2010.1 ⎢ ⎥ ⎣V⎦ (4. 1 ili 0. u zavisnosti od izabranog mernog opsega. 0.7) Dakle. na način prikazan na slici 5.1.5 očitanih na instrumentu predstavlja 0. . U ovom adapteru korišćeno je OP TL082 a njegova konfiguracija i raspored pinova prikazan je na slici 6. Tako npr. 1000 ⎣V⎦ (4. u kolo se uključuje i OP2 čije naponsko pojačanje iznosi 10.5) I1 = 1000U1 ⎡A⎤ = 1⎢ ⎥ . Slika 5: Šema veze za merenje napona. a struja I2 zavisi od položaja preklopnika Pr. R3 (4.6) Kod izbora mernog opsega 3. tako da važi odnos: ⎡A⎤ I1 = 0. 91 I2 = U1 . Očitanu vrednost treba pomnožiti faktorom 1000 da bi se dobila vrednost merenog napona. 100 ⎣V⎦ (4.5 x 1000 = 500 V.

2010. 1 2 3 .: Elektronika II. Elektrotehnički fakultet Podgorica.Vcc 4 8 + Vcc 7 6 5 Slika 6: Konfiguracija i raspored pinova OP TL082. autorizovana predavanja. Prikazani adapter služi za bezbedno merenje jakih naizmeničnih struja i visokih napona. visokih napona…). [3] Kezić D. ZAKLJUČAK Elektronika zauzima vidno mesto u energetskim procesima. 2005. [2] Lekić N.: Operacioni pojačivači.1 + 12V + 470 7912 0. Univerzitet u Podgorici. 2008.92 Tehnika i praksa. a merenje se izvodi univerzalnim instrumentom (voltmetrom).12V Slika 7: Šema ispravljača za napajanje adaptera 5.: Elektronika. . Na slici 7 prikazana je šema ispravljača sa stabilizatorima napona ( IC 7812 i 7912) koji služe za napajanje adaptera. tako i u svim drugim oblastima kao što su regulacija EMP.1 . 6. Sveučilište u Zagrebu. nadzor i upravljanje EES i dr. bez korišćenja sondi. Broj 3. Galvanski je odvojen od električne mreže. 2008. šantova i drugih pomoćnih elemenata. LITERATURA [1] Mijanović Z. kako u oblasti merenja elektroenergetskih veličina (jakih struja. 220/15 V 100 mA 1N4001 1N4001 7812 470 + 0.

U trećem koraku se primenom brze aproksimativne formule popravljaju suboptimalna rešenja i koriguje rang lista iz prvog koraka. U prvom koraku se generišu više radijalnih konfiguracija distributivne mreže koje imaju fizički smisao. a zatim se prema vrednosti ovog proračuna rangiraju sve konfiguracije. RECONFIGURATION DISTRIBUTIVE NETS FROM THE ASPECT OF RELIABILITY ABSTRACT This paper deals with the categorization of the power consumers from aspect of reliability and the principal causes of failure in distributive networks. many radial configurations of the distributive web in the manual sense are generated. Ključne reči: distributivna mreza. by using a quick approximate formula the suboptimal solutions are reached and the list form the first step is corrected. for the selected configurations projected annual amount of non-delivered energy is calculated. 1. reconfiguration. UVOD Razvoj teorije pouzdanosti rezultat je velikog tehničko-tehnološkog napretka u dvadesetom veku. A review of reliability indicators of the distributive networks is presented. Elektroenergetska mreža se često koristi kao sinonim pojma “elektroenergetski sistem”. Dat je pregled pokazatelja pouzdanosti distributivne mreže. an algorithm for determination of the possible radial configuration of the distributive network is shown as well. Prikazan algoritam sastoji se iz tri koraka. Vladimir Mitrović2 REZIME U radu je izvrsena podela potrosaca sa aspekta pouzdanosti i analizirani osnovni uzroci otkaza u distributivnim mrežama. Prenos električne energije od proizvođača do potrošača 1 2 VŠTSS. Čačak OŠ .REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MREŽE SA ASPEKTA POUZDANOSTI Dojčilo Sretenović1. The illustrated algorithm contains three steps. Može se reći da je teorija pouzdanosti svoj največi razvoj doživela kroz elektrotehniku. In the third step. Obilić .Plemetina. U drugom koraku se za tako odabrane konfiguracije računa očekivana godišnja neisporučena energija. In the second step. In the first step. prikazan je jedan algoritam za određivanje moguće radijalne konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. Keywords: distributive network. and then according to the values of this calculation all configurations are ranked. rekonfiguracija..Sveti Sava’’.

POUZDANOST DISTRIBUTIVNE MREŽE Distributivne mreže kao važan deo elektroenergetskog sistema dele se na : srednjenaponske mreže i niskonaponske mreže. U ovom radu je prikazan jedan algoritam za određivanje moguće radijalne konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. Tačnost rezultata proračuna pouzdanosti u direktnoj je zavisnosti od kvaliteta upotrebljenih pokazatelja pouzdanosti elemenata i tačnosti metode proračuna pouzdanosti. a zatim se prema vrednosti ovog proračuna rangiraju sve konfiguracije. kao na primer radijalni (otvoreni). Postoji više sistema za raspodelu električne energije. 2. Teorija pouzdanosti je zapravo naučna disciplina koja se bavi razmatranjem i razvojem opštih metoda za proračun veličina kojima se . prstenasti (zatvoreni) i kombinacija ova dva. VODJENJE I UPRAVLJANJE DISTRIBUTIVNA MREZA može se PROIZVODNJA PRENOSNA MREZA 110-400 kv SN NN POTROSACI Slika 1: Elektroenergetski sastav Suština samog rada distributivne mreže zasniva se na tome da se potrošačima mora obezbediti kvalitetna električna energija. Prikazan algoritam sastoji se iz tri koraka. Prednost radijalnog su jednostavnost i manje investicije a nedostatak povećan pad napona kod potrošača. UGOVORI PLANIRANJE. obavlja se mrežama visokog napona različitog naponskog nivoa. Zatvoreni sistem je skuplji ali sigurniji. M. Pouzdanost ima glavni uticaj na dimenzionisanje i oblikovanje visokonaponskih. Položaj distributivne mreze u elektroenergetskom sistemu prikazati sledećom slikom: REGULACIJA. TARIFNI STAVOVI. 2010. Ako dođe do kvara u jednoj grani svi potrosači te grane ostaju bez napona napajanja. U drugom koraku se za tako odabrane konfiguracije računa očekivana godišnja neisporučena energija. niskonaponskih distributivnih mreža. ZAKONI. Broj 3. U trećem koraku se primenom brze aproksimativne formule popravljaju suboptimalna rešenja i koriguje rang lista iz prvog koraka. U prvom koraku prikazanog algoritma se generišu više radijalnih konfiguracija distributivne mreže koje imaju fizički smisao.94 Tehnika i praksa. Jedna veoma značajna upravljačka funkcija pri planiranju distributivnih mreža je rekonfiguracija (promena ukupnog stanja distributivne mreže iz jedne u drugu radijalnu topološku strukturu) u cilju poboljšanja operativnih perfomansi.

Do radijalne optimalne (najpovoljnije) konfiguracije distributivne mreže se dolazi u dve faze.5] i algoritam sa aspekta pozdanosti [4. Predlog klasifikacije potrošača sa aspekta pouzdanosti snabdevanja električnom energijom. .Potrošači bez strogih zahteva u pogledu pouzdanosti. poboljšavaju dokle god je to moguće. Broj 3. Rekonfiguracija mreža.6]. b) Ravnomerna raspodela opterećenja duž napojnih vodova. ALGORITAM ZA OPTIMALNU REKONFIGURACIJU DISTRIBUTIVNE MREŽE Jedna od osobina koja karakteriše distributivne mreže je radijalni pogon. U drugoj fazi se ova suboptimalna rešenja. 95 opisuju zakonitosti pojavljivanja otkaza elemenata i čitavih sistema kao i metode za njihovo prognoziranje[2]. Kriterijumska funkcija se sastoji iz gore navedenih šest članova. Od ukupnog broja kvarova na elektroenergetskom sistemu.Potrošači bez zahteva u pogledu pouzdanosti.Potrošači sa strogim zahtevima u pogledu pouzdanosti. 3. U prvoj fazi se traži suboptimalna rešenja na upetljanoj mreži.otkazi izazvani preopterećenjem. Otkazi elemenata elektro energetskog sistema mogu se podeliti u tri grupe [2]: .najavljeni otkazi.prinudni otkazi. . f) Maksimalna pouzdanost. d) Minimalna frekvencija prekida napajanja. je promena uklopnog stanja distributivne mreže iz jedne u drugu radijalnu topološku strukturu. Algoritmom za višekriterijumsku optimalnu rekonfiguraciju distributivnih mreža se vrši po više kriterijuma istovremeno. U literaturi je predložen čitav niz različitih algoritama koji su bazirani na kriterijumu minimuma snage aktivnih gubitaka.Tehnika i praksa. c) Minimalan najveći pad napona. u cilju poboljšanja operativnih performansi [1]. 2010. mogu se podeliti u tri osnovne grupe: .1.4. koja su rezultat završetka prve faze. On se koristi upravo zbog postojanja bočnih potencijalnih veza u okviru jedne distributivne mreže u kojoj se može realizovati više radijalnih konfiguracija tako da svi potrošači električne energije napajaju električnom energijom. . Višekriterijumski algoritam za optimalnu rekonfiguraciju distributivnih mreža Višekriterijumskim algoritmom za rekonfiguraciju distributivnih mreža veže se za sledeće optimizacione aspekte: a) Minimalna snaga aktivnih gubitaka. e) Ravnomerna raspodela napajanja važnih potrošača po napojnim transformatorima. . 3. najveci broj kvarova je na srednjenaponskoj distributivnoj mrezi. dok su u ovom delu rada opisani višekriterijumski algoritam [3. .

CD težinski faktor za kriterijum minimizacije najvećeg pada napona. C L težinski faktor za kriterijum minimizacije snage aktivnih gubitaka fidera. PL vrednost snage aktivnih gubitaka fidera.96 Tehnika i praksa. ENS vrednost indeksa pouzdanosti – očekivane godišnje neisporučene energije. .1) gde je: F vrednost integralne kriterijumske funkcije. Za kriterijumsku funkciju se uvažavaju ograničenja kapaciteta elemenata sistema i zaštitnih uređaja. proces iterativno nalazi bolje rešenje sve dok više nije moguće postići poboljšanje kriterijumske funkcije.1. CENS težinski faktor za kriterijum maksimalne pouzdanosti. CB težinski faktor za kriterijum ravnomerne raspodele opterećenja po napojnim transformatorima. CE težinski faktor za kriterijum ravnomerne raspodele napajanja važnih potrošača po napojnim transformatorima. Kriterijumska funkcija u ovoj fazi sadrži svih šest kriterijuma. Kao rezultat se dobija upetljana mreža. 3. Broj 3. Nakon toga treba otkriti koje rastavljače treba otvoriti da se postignu ciljevi rekonfiguracije vodova i održi radijalna konfiguracija distributivne mreže. pri čemu se za pojedinačne kriterijume koriste težinski faktori u integralnoj kriterijumskoj funkciji: F = C L ⋅ PL + C B ⋅ B + C D ⋅ D + CW ⋅W + C E ⋅ E + C ENS ⋅ ENS (3. Cw težinski faktor za kriterijum minimizacije frekvencije prekida napajanja. kada se simulira zatvaranje svakog NO rastavljača. E vrednost indeksa ravnomerne raspodele napajanja važnih potrošača po napojnim transformatorima.1. Rešavanje prve faze problema Za rešavanje prve faze u nekoj početnoj konfiguraciji distributivne mreže prvo se zatvore svi normalno otvoreni (NO) rastavljači. Integralna kriterijumska funkcija Kriterijumska funkcija za nalaženje optimalne konfiguracije distributivne mreže generalno može biti kombinacija šest gore navedenih kriterijuma. Rešavanje druge faze problema Rešenje druge faze problema vrši se na osnovu rešenja dobijenog u prvoj fazi. a otvaraju njemu susedni NC rastavljači. B vrednost debalansa u napojnim transformatorima. Zatim se otvara rastavljač u grani koja ima najmanju struju.3. jer se tako najmanje remeti tok snaga u upetljanoj mreži. D vrednost relativne vrednosti najvećeg pada napona. 2010.1. W vrednost indeksa učestanosti prekida napajanja. 3.2. uvek se polazi od upetljane mreže. 3. Bez obzira na to koji se kriterijum izabere u prvoj fazi rešavanja.1.

Po pravilu se bira kriterijum koji je najkritičniji. 3. U drugoj fazi se za tako odabrane konfiguracije računa indeks pouzdanosti – očekivana godišnja neisporučena energija i na osnovu vrednosti ovog indeksa rangiraju sve suboptimalne radijalne konfiguracije. na osnovu proračuna tokova snaga. koji se nalazi pored bilo kog NO rastavljača.5. 2010. ako je moguće. a njemu susedni NO zatvori. u početnoj konfiguraciji.2. 97 3.1 Prva faza problema – generisanje suboptimalnih konfiguracija sa aspekta pouzdanosti Ovaj algoritam je zasnovan na algoritmu stabla odlučivanja koji je izveden iz algoritma rekonfiguracije na bazi otvaranja rastavljača sa najmanjim strujama. 3. koja je dobijena zatvaranjem svih NO rastavljača u početnoj konfiguraciji distributivne mreže. i to na sledeći način. Tada se otvara odabrani rastavljač. Zatim se u tako upetljanoj mreži.2. 3. Metodologija rešavanja prve faze Metodologija rešavanja prve faze problema optimizacija se vrši po samo jednom kriterijumu iz integralne kriterijumske funkcije. otvori rastavljač u sekciji sa najmanjom strujom. Algoritam za određivanje optimalne radijalne konfiguracije distributivne mreže sa maksimalnom pouzdanošću Ovde je objašnjen jedan algoritam za određivanje optimalne konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. Rešenje je otvarati jedan po jedan rastavljač u onim sekcijama kroz koje teče najmanja struja. U prvoj fazi algoritma se korišćenjem algoritma sa više rešenja generišu više suboptimalnih (baznih) radijalnih konfiguracija razmatrane distributivne mreže koje imaju fizički smisao. Zato je potrebno odrediti koje rastavljače treba otvoriti tako da konfiguracija bude radijalna. Predloženi algoritam za određivanje optimalne konfiguracije distributivne mreže se sastoji iz tri faze. Broj 3. Tako je dobijen prvi bazni (NO) .1. Korišćenjem ovog algoritma se u prvoj fazi rešavanja problema dobija više suboptimalnih radijalnih konfiguracija. U trećoj fazi algoritma se primenom brze aproksimativne formule. što će dovesti do najvećeg poboljšanja kriterijumske funkcije. Prva faza se za različite pojedinačne kriterijume optimizacije razlikuje samo po podacima za sekcije fidera i čvorove.Tehnika i praksa. Metodologija rešavanja druge faze Metodologija rešavanja druge faze problema počinje od suboptimalnog rešenja koje je dobijeno u prvoj fazi. ali u praksi takav pogon nije dozvoljen zbog jednostavnosti relejne zaštite. U svakoj iteraciji traži se najbolja iterativa za rastavljač da se otvori i njemu susedni trenutno NO zatvori. Zajedničko za sve algoritme je da se polazi od upetljane mreže. nakon toga se proračunava vrednost integralne kriterijumske funkije. U distributivnim mrežama upetljana konfiguracija je optimalna. se zatvore svi NO rastavljači. popravljaju suboptimalna rešenja i koriguje rang lista.1. Ovaj proračun se vrši za svaki rastavljač kandidat.4. U ovoj fazi se simulira promena pozicije NO rastavljača sa početnog mesta na susedno. koja predstavlja realnu konfiguraciju mreže.

dužina i-te sekcije 2) U drugom koraku se na osnovu prethodno izračunatih intenziteta otkaza određuju očekivana godišnja trajanja otkaza svih Ncv čvorova mreže: (3.2. Za svaku od tih radijalnih konfiguracija. j = 1. N gde je sa Δj označen skup indeksa čvorova koji se nalaze na istom vodu kao i j-ti čvor.) U ( j) = λ ⋅ T . se izračuna indeks pouzdanosti .. rastavljač. označene prosečna godišnja aktivna snaga potrošnje i očekivano godišnje trajanje otkaza j-tog čvora. Broj 3.) gde su sa P(j) i U(j). Postupak otvaranja rastavljača se završava onog trenutka kada je dobijena radijalna konfiguracija koja predstavlja prvu suboptimalnu radijalnu konfiguraciju razmatrane distributivne mreže.2. respektivno. 3. nakon zatvaranja svih NO rastavljača zabrani otvaranje rastavljača u sekciji u kojoj je proračunom tokova snaga utvrđena najmanja struja.) gde je: li .2. a otvori prvi sledeći rastavljač sa najmanjom strujom. koje je izračunato u prethodnom koraku. Rangiranje radijalnih suboptimalnih konfiguracija Određivanja optimalne radijalne konfiguracije distributivne mreže.3. λi = λipod ⋅ li (3. došlo se do više suboptimalnih radijalnih konfiguracija..2.3. Na taj način je dobijen drugi bazni rastavljač.98 Tehnika i praksa.2 ovog rada.2. primenom proračuna iz dela 3.4. 3.očekivana godišnja neisporučena energija. na sledeći način: i∈Δ j ∑ i i cv ENS = ∑ P (i ) ⋅U ( j ) j =1 Nev (3. čime se dobija prvi bazni rastavljač u novoj konfiguraciji. očekivane godišnje neisporučene energije. Na vrhu rang liste se nalazi najpouzdanija suboptimalna radijalna . primenom proračuna opisanog u delu 3. ENS. 2010. sastoji se iz sledeća tri koraka [6]: 1) U prvom koraku se određuju intenziteti otkaza sekcija fidera razmatrane distributivne mreže.2. Na osnovu vrednosti tog indeksa vrši se rangiranje svih suboptimalnih konfiguracija.2 Proračun pouzdanosti radijalne distributivne mreže Proračun indeksa pouzdanosti. Zatim se ponovo proračunaju tokovi snaga i otvori rastavljač u sledećoj sekciji sa najmanjom strujom. Ti predstavlja trajanje jednog otkaza i-te sek 3) U trećem koraku algoritma se određuje vrednost indeksa pouzdanosti očekivana godišnja neisporučenja mreže.. Sledeća suboptimalna radijalna konfiguracija se dobija tako što se u početnoj konfiguraciji distributivne mreže.. Postupak dobijanja ostalih baznih rastavljača je isti kao u prvoj suboptimalnoj konfiguraciji.1.

DENS.) ⎟ i∈α i∈α j i∈α j i∈γ j ⎢i∈β j ⎥ ⎢ ⎥ ⎜ j ⎠ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎝ .4.5. ZONU A čine svi čvorovi koji se nalaze između izvora napajanja i čvora k. odnosno.očekivane godišnje neisporučene energije. između kojih postoji potencijalna bolja veza sa NO rastavljačem.2. Na prikazanoj slici su istaknuti čvorovi k i n. suboptimalna radijalna konfiguracija čiji je indeks pouzdanosti najmanji. Potrebno je utvrditi da li se pomeranjem rastavljača može povećati pouzdanost mreže. 2010. ZONI C pripadaju čvorovi koji se napajaju preko čvora k dok ZONI N (čvora k) pripadaju čvorovi koji se nalaze na istom vodu kao i čvor n. Broj 3. U postupku nalaženja bolje radijalne konfiguracije od suboptimalne pomeraju se pozicije svih baznih (NO) rastavljača. Bazni (NO) rastavljač se nalazi između čvorova k i n.popravka suboptimalnog rešenja primenom aproksimativne formule U drugoj fazi rešavanja problema je potrebno proveriti da li je sa aspekta pouzdanosti moguće poboljšati NVAR suboptimalnih radijalnih konfiguracija sa početne rang liste. To su tri zone. čvorovi ZONE C bi ostali bez napajanja sve dok se kvar u grani A ne otkloni. pa će se čvorovi ZONE C napajati preko čvora n i ostaće bez napajanja električnom energijom samo dok se kvar ne sekcioniše. Rešenje druge faze problema . l ZONA C ZONA A i k n j ZONA B Slika 2: Deo distributivne mreže Promena indeksa pouzdanosti . U slučaju da se kvar dogodio na sekciji k NO rastavljač između čvorova k i n će se zatvoriti. Radi boljeg objašnjenja definisaćemo skupove potrošačkih čvorova u slučaju da se kvar desio na sekciji k.5. koja je dobijena zatvaranjem otvorenog rastavljača između čvorova k i n i otvaranjem NC rastavljača na primer u grani j može se odrediti sledećom aproksimativnom formulom (3. 99 konfiguracija. napajan iz dva izvora. 3.) [7]: ⎞ ⎡ ⎤ ⎡ ⎤ ⎛ DENS = ⎢U (n) − U ( k ) − ∑ λ ⋅ Ts ⎥ ⋅ ⎜ P (i ) = ∑ P (i ) ⎟ + ∑ λi ⋅ Ts ⋅ ⎢ ∑ P (i ) − ∑ P (i )⎥ (3. Kada potencijalna bolja veza između čvorova k i n ne bi postojala. jednog po jednog. sekcija k se nalazi između čvorova i i k).Tehnika i praksa. Ako posmatramo deo distributivne mreže. prikazan na slici 2 sekcije vodova su numerisane tako da nose indekse njihovih krajnjih čvorova (npr.

U(n) godišje trajanje otkaza k-tog čvora. n indeksi čvorova između kojih se u početnoj konfiguraciji nalazi NO rastavljač. suboptimalnih rešenja. βj γj skup indeksa čvorova ZONE N čvora j. prva prednost leži u činjenici da se proračun promene vrednosti indeksa pouzdanosti sprovodi samo na osnovu podataka iz početne konfiguracije. 8 i 10 i 9 i 10) i sedam NC rastavljača (u ostalim sekcijama vodova po jedan). od kojih je jedan napojni. sadrži tri NO rastavljača (između čvorova 6 i 7. skup indeksa čvorova ZONE A čvora j. P(i) prosečna godišnja aktivna snaga potrošnje i-tog čvora. Šema početne konfiguracije razmatrane distributivne mreže. 2010. j indeks sekcije u kojoj se otvara NC rastavljač. αj skup indeksa čvorova ZONE C čvora j. gde su: k. Početna konfiguracija test mreže predstavlja aktuelnu konfiguraciju. VERIFIKACIJA METODOLOGIJE U ovom delu rada je dat test primer mreže koji se sastoji od jedanaest čvorova. čvora preko kog se prebacuje pozicija NO rastavljač. Broj 3. 4. prikazana na slici 3.100 Tehnika i praksa. godišnji intenzitet otkaza z'-te sekcije λi Ts trajanje sekcionisanja kvara Primenom aproksimativne formule. optimalna. U(k) godišnje trajanje otkaza k -tog čvora. . rešenja koja zavise od odgovarajućih početnih. Osnovni nedostatak ovakvog pristupa proračuna promene vrednosti indeksa pouzdanosti je da se njegovom primenom dobijaju konačna. a preostalih deset potrošački. Druga prednost aproksimativnog proračuna promene vrednosti indeksa pouzdanosti je što je značajno svedena dimenzionalnost problema rešavanja optimalne konfiguracije distributivne mreže.

zabrani otvaranje rastavljača u prve dve sekcije sa najmanjom strujom. ovog rada.Tehnika i praksa.2. Nakon toga se otvore ukupno tri rastavljača u sekcijama sa najmanjom strujom. dobijenoj zatvaranjem svih NO rastavljača u početnoj konfiguraciji.2.3. U drugoj fazi rešavanja problema koji je dat u delu 3. ali se sada u upetljanoj mreži. Treća subotimalna radijalna konfiguracija se dobija kao i druga. U trećoj fazi se primenom brze aproksimativne formule (3.2.2. na način opisan u delu 3. ako je moguće. popravljaju suboptimalna rešenja i koriguje rang lista. vrši se popravka suboptimalnih konfiguracija sa početne rang liste koja se može izvršiti na dva načina. do dobijanja radijalne konfiguracije. Tako je dobijena prva suboptimalna konfiguracija.1. Na samom početku rešavanja u početnoj konfiguraciji razmatrane test mreže se zatvore sva tri NO rastavljača i u tako upetljanoj mreži preračunaju tokovi snaga. pri čemu se nakon svakog otvaranja rastavljača računaju tokovi snaga. ovog rada. Broj 3. . Četvrta subotimalna radijalna konfiguracija se dobija tako što se u upetljanoj mreži zabrani otvaranje rastavljača u prve tri sekcije sa najmanjom strujom.5. tačno i primenom brze aproksimativne formule. a otvori se rastavljač u prvoj sledećoj sekciji sa najmanjom strujom i postupak otvaranja rastavljača se ponovi još dva puta. Druga suboptimalna radijalna konfiguracija se dobija na sličan način kao prva. Ako se sada. dobija se početna rang lista suboptimalnih radijalnih konfiguracija koje treba poređati prema vrednosti indeksa pouzdanosti izražene u MWh/god i %.). za svaku od ovih suboptimalnih radijalnih konfiguracija izračuna indeks pouzdanost očekivane godišnje neisporučena energija. primenom postupka opisanog u delu 3. 101 0 1 3 2 7 6 5 4 8 10 9 Slika 3: Šematski prikaz početne konfiguracije test mreže U prvoj fazi rešavanja problema se određuje pet suboptimalnih radijalnih konfiguracija test mreže. ali se nakon zatvaranja svih NO rastavljača u početnoj konfiguraciji zabrani otvaranje rastavljača u sekciji sa najmanjom strujom. 2010. a peta tako što se u upetljanoj mreži zabrani otvaranje rastavljača u prve četiri sekcije sa najmanjom strujom.

pp. Rad se bazira sa više rešenja. sa aspekta pouzdanosti.: Reliability evaluation of engineering systems. Magistarski rad. [2] Billinton R. On Power Delivery PWRD . decembar 2000. Boston. 5. M.. Nimrihter M. Na osnovu ovih rezultata korisnik dobija kvaltetan uvid u način dobijanja optimalne konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti. No. Elektrodistribucija.102 Tehnika i praksa.: Algoritmi za optimalnu rekonfiguracij u distributivnih mreža. Pitman Books. 2000. London.. Diplomski rad. S. . Beograd.: Optimalna rekonfiguracija distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti.: Formula za brzi proračun promene pouzdanosti distributivne mreže. jun 1997. 1999. 3.. Glamočić Lj. Ćirić R.. Izlazni rezultati predloženog algoritma predstavljeni su u obliku rangiranih optimalnih konfiguracija distributivne mreže. [7] Popović D.14(1999). 1983. Allan R. Elektroprivreda. Popravka selektovanih suboptimalnih konfiguracija. Glamočić Lj. Beograd. Broj 3. [6] Popović D. D. 2010.: Algoritmam za određivanje optimalne konfiguracije distributivne mreže sa aspekta pouzdanosti.: Pouzdanost elektrodistributivnih sistema. kojom se smanjuje dimenzionalnost problema optimalne konfiguracije distributivne mreže i znatno skraćuje vreme proračuna. 1134-1141. i dr. Melbourn. Studija. S. [3] Nahman J. Beograd. se veoma jednostavno izvodi primenom brze aproksimativne formule. R. LITERATURA [1] Glamočić Lj. ZAKLJUČAK U ovom radu je pokazan način za određivanje mogućih radijalnih konfiguracija distributivnih mreža sa aspekta pouzdanosti. [5] Vojnović V. S. IEEE Trans.: A Multi-Objective Algorithm for Distribution Networks Restoration. [4] Popović D. 6. pomoću koga se dobija skup suboptimalnih radijalnih konfiguracija distributivne mreže koja se razmatra.. decembar 2000.

Analize pravljene za EPS su pokazale da bi se kompenzacijom reaktivne snage na nivo cos ϕ = 0. a kupac istu nije u obavezi da plaća [1] jer ima brojilo za merenje preuzete aktivne energije. Petrović Goran2 REZIME U radu je dat jedan način odabira kondenzatorskih baterija za fiksnu vezu na niskonaponskoj strani transformatora (10/0. compensation. COMPENSATION OF REACTIVE POWER IN DISTRIBUTIONAL NETWORKS BY MEANING OF FIXED CONECTED CONDENSATOR BATERIES ABSTRACT In this article is presented one way of chooseing condenser batteries for rigid conection on low voltage side of transformer (10/0. Zbog toga se i investicija uložena u sprovođenju ove mere brzo vraća i mnogostruko isplati. Kompenzacija reaktivne snage (energije) je mera koja daje mnogobrojne tehničke i ekonomske efekte. technical losses.KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM MREŽAMA POMOĆU FIKSNO VEZANIH KONDENZATORSKIH BATERIJA Vujičić Momčilo1. Težnja je da se sa što manje ulaganja dobije što veći efekat kompenzacije. komercijalni gubici. Ovaj problem se vrlo efikasno rešava ugradnjom kondezatorskih baterija u distributivnu mrežu. 1.95 smanjili gubici u distributivnoj mreži za približno 1 2 Tehnički fakultet Čačak ED “Elektromorava” Smederevo . kada se mnogo koriste rashladni uređaji. Key words: Reactive energy. U ovom slučaju distributivno preduzeće kupuje reaktivnu energiju.4 kV/kV) and financial gain. kompenzacija. Nadležne distribucije u ovim periodima imaju velike tehničke gubitke u mrežama. Ključne reči: Reaktivna energija. tehnički gubici. Pored tehničkih gubitaka javlju se i povećani komercijalni gubici.4 kV/kV) i finansijska dobit ovakve kompenzacije. UVOD Kupci električne energije na niskom naponu (široka potrošnja) poslednjih godina povećali su potrošnju reaktivne energije. Ova pojava direkto je vezana za veoma visoke vrednosti temperature leti. commercial losses. Radonjić Zoran2.

odnosno njenom proizvodnjom kod kupca smanjuje se reaktivna snaga prenešena vodovima. a samim tim i struja. Pošto je gubitak snage direktno proporcionalan kvadratu struje. 15%. jer je vrednost faktora snage vrlo niska. Fazorski dijagram snaga Gubitak snage pre kompenzacije je: ΔP1 = k ⋅ R ⋅ I 12 (1) Kompenzacijom reaktivne snage. Slika 1. Fazorski dijagram struja Slika 2.(3)i (4) pokazju da je odnos gubitaka pre i posle kompenzacije obrnuto srazmeran kvadratima faktora snage koji važe pre i posle kompenzacije. odnosno proizvodnjom dela reaktivne struje iz kompenzatora ( I C = I r1 − I r 2 ) smanjuje se vrednost reaktivne struje koja protiče kroz vod sa I r1 na I r 2 odnosno vrednost prividne struje sa I 1 na I 2 tako da je vrednost gubitaka snage posle kompenzacije : 2 ΔP2 = k ⋅ R ⋅ I 2 (2) Izjednačavanjem vrednosti za aktivnu komponentu struje. koja je pre i posle kompenzacije ostala nepromenjena i data relacijom (3).104 Tehnika i praksa. Odnose između gubitaka pre i posle kompenzacije ustanovićemo koristeći vektorski dijagram na slici 1 i na slici 2. . 2010. Kompenzacijom reaktivne snage. mogu se odrediti gubici snage posle kompenzacije (4): I a = I 1 ⋅ cos ϕ1 и I a =I 2⋅ cos ϕ 2 ΔP2 = ΔP1 ⋅ cos 2 ϕ1 cos 2 ϕ 2 (3) (4) Izrazi (2). smanjenjem vrednosti struje smanjuju se gubici snage i energije. Broj 3. U nekim delovima smanjenje gubitaka bi bilo i veće.

C i XC – kapacitivnost i reaktansa kondenzatora. pri rezonantnoj frekfenciji (fr) vrednosti: 2π ⋅ LC XC fr = f ⋅ XL fr = f ⋅ S nt u k ⋅ QC fr = 1 (5) (6) (7) gde su: L i XL –induktivnost i reaktansa transformatora. REDNA REZONANCA I DIMENZIONISANJE KONDENZATORA Elementi rednog rezonantnog kola. Neopterećeni transformator SN/NN reaktanse Хt sa priključenim kondenzatorom reaktanse ХC na niskonaponskoj strani obrazuje redno L. Snt i uk – nominalna snaga i napon kratkog spoja transformatora. za odgovarajući red harmonika hr = fr Qcr 1 = 2 ispunjen uslov: f . izloženi su strujnim preopterećenjima i povišenim naponima a ukupne vrednosti struje i napona mogu prekoračiti najviše dozvoljene vrednosti. tj. Broj 3. koje obrazuju transformator sa reaktansom 2 U xt = u k ⋅ S nt i kondenzator sa kapacitivnom reaktansom (8) XC = U2 QC (9) može nastati rezonanca ukoliko je. 2010. 105 2.Reaktivna snaga kondenzatorske baterije U rednom kolu.C kolo u odnosu na više harmonike. Posebno su ugroženi kondenzatori. potrebno je pogodno .Tehnika i praksa. S nt h ⋅ u k (10) Da bi se izbegle opasnosti od redne rezonance u grani (Хt +ХC) za harmonike nižih redova. zbog povećanja struja i (padova) napona rezonantnog harmonika. koje su po pravilu i veće. QC . Za određeni harmonik napona reda (hr = fr/f) može nastati redna rezonanca [2] u tom kolu.

2 ≥ 67.1–145.6 – 41. Kondezatori su fiksno priključeni na sabirnice niskonaponskog ormana.0 77.8 – 65.7 – 258.8 94.0 31.106 Tehnika i praksa. Slika 3.7 Vrednosti Qc (kVAr) Dozvoljene vrednosti (1.9 Vrednosti koje treba izbegavati ≥ 42.6 130.2 7. dimenzionisati kondenzatore u sekundarnoj mreži transformatora.god.4 148. Tabela 1. Šema priključenja kondenzatorske baterije .5 ≥ 168. Dozvoljene snage kondenzatora Qc (boldovane vrednosti) i vrednosti koje treba izbegavati (neboldovane vrednosti) hr=fr/f Snt kVA) uk=4% 100 kVA 160 kVA 250 kVA 400 kVA 630 kVA uk=6% 1000 kVA 1600kVA 81. ukoliko su kondenzatori priključeni na transformator koji radi u režimu praznog hoda.9 U tabeli 1 su date vrednosti za dozvoljene snage kondezatorskih baterija koje se smeju fiksno priključiti na sekundarnu stranu transformatora.0 – 102.1 Vrednosti koje treba izbegavati 12.1 37.0(25*) ≤ 30.8 50. tabele 1. Broj 3.0 – 57. kako je prikazano na slici 3.1 – 37.4 – 14.8 – 10.5 ≥ 105.6 ≤ 50. [3]. po transformator i kondenzatore. Na području pogona Velika Plana u letnjim mesecima reaktivna snaga se uvećava za 5MVAr te je krajem 2005.4 – 164.3 ≤ 7.1 – 92.1 20.6 Dozvoljene vrednosti (2.3 10.8 ≥ 265. moralo biti ugrađeno nekoliko kondezatorskih baterija kako bi se kompnezovala ova snaga.4 – 23. 2010.5 83. ne smeju se priključiti jer postoji velika mogućnost pojave rezonancije. Kondenzatorske baterije sa snagama koje su date u koloni tri i pet.8 59.5 ≤20.0– 247 157 – 274 251 – 438 ≥ 281 ≥ 450 ≥ 14. nivo) ≤ 12. nivo) 23.0 – 154 133.4 78. Kako su rezonantne pojave izraženije što je impendansa i otpornost potrošača manja to su najveće opasnosti.

jer nismo datu energiju prenosili do kupca. Distributivno preduzeće električne energije kao neposredni trgovac mora da vodi računa o svom profitu. U radu je pokazano da se za tri godine celokupna investicija isplati u ovom pogonu. Vrednosti finansijske uštede u odnosu na 2005 godinu God. Efekti stvarne uštede su mnogo veći. pa su samim tim smanjeni gubici u vodovima.407. Kod prenosa električne energije vrednosti padova napona su manji.408 4.893 3. godinu.ener.GOD. ovu investiciju isplaćuje za tri godine. 2005 2006 2007 2008 2009 Preuz.69 18.Tehnika i praksa. Prema tome ako distributivno preduzeće ne prodaje reaktivnu energiju nego samo kupuje. ZAKLJUČAK Proizvodnjom reaktivne energije u distributivnoj mreži koristi ima ceo elektroenergetski sistem.160 34. 107 3. U drugoj koloni su prikazane vrednosti ukupne preuzete reaktivne energije.811 Ušteda u (din) 0 1.64 27.000 din).423 3.18 Cena kondenzatorskih fiksnih baterija sa ugradnjom je oko 600 din/kVAr (5000 kVAr x 600 din/kVAr = 3.337. Proizvođači električne energije svoje generatore ne opterećuju sa velikom reaktivnom snagom.440.228 893. Ako se uzme u obzir da se deo te reaktivne energije proda kupcima (niski napon) koji imaju i merenje raktivne energije ova investicija se i te kako isplati.651 3.840 Ušteda u (%) 0 27.291.758 1.859.243 695.320 40.320 38. EKONOMSKI EFEKTI PRIMENJENE KOMPENZACIJE U PERIODU OD 2005 DO 2009.227. 4. Preuzeta reaktivna energija po godinama i vrednosti uštede na ime finasijskog zaduženja prema dobavljaču (EMS-u) data su u tabeli 2.056. U petoj koloni su prikazane vrednosti uštede u procentima u odnosu na 2005. rek. godinu. Tabela 2. U prvoj koloni su godine za koje razmatramo preuzetu reaktivnu energiju.470.79 14. U četvrtoj koloni su vrednosti finansijske uštede u dinarima u odnosu na 2005. (kVArh) 47.230 Fakturisana vrednost (din) 4. Analiza uštede izvedena je samo na osnovu ne preuzete reaktivne energije od EMS-a.752.300 34. samim tim gubici snage i energije su manji.316. čime smanjuju gubitke.460. .000.436. 2010. Broj 3. Profit će se povećati ako se reaktivna energija ne kupuje.

Broj 3.: Distributivne i industrijske mreže. Akademska misao. Beograd 2005. Tasić D.: Transformatori. [3] Rajaković N. Beograd 2008. 109/2009.: Dozvoljene snage kondenzatorskih baterija na sekundarnoj strani distributivnih transformatora SN/NN. Perić D... Naučna knjiga. Beograd 2007. [6] Bojković T.rešeni primeri. Beograd 2009. Akademska misao.glasnik RS“ br.: Distribucija električne energije . [5] Mitraković B.: Distribucija električne energije.108 Tehnika i praksa. Beograd 1987.. [4] Tanasković M. 2010. Institut Nikola Tesla. Akademska misao. . LITERATURA [1] Tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce „Sl. [2] Kostić M. Perić D. Bojković T.. 5. Tanasković M..

The user interface consists of a system menu of each user depending on the approval which is allocated. Korisnički interfejs obuhvata sistem menija svakog korisnika zavisno od ovlašćenja koje mu je dodeljeno za generisanje potrebnih dokumenata prema definisanim procesima. The application of the information system is based on the existence of user application whose main aim is to support everyday bussiness operations such as transactions. odnosno korigovanje greške ukoliko se ona pojavi u nekom izveštaju. Primena informacionih sistema zasniva se na postojanju korisničkih aplikacija čiji je osnovni zadatak da podrže svakodnevne poslovne procese u vidu transakcija i obradu podataka nad transakcionom bazom podataka. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE Procedura ima za cilj da definiše aktivnosti i način njihovog sprovođenja u slučajevima pojave neusaglašenog proizvoda ili usluga od uočavanja do rešenja neusaglašenosti kako bi se sprečila prodaja ili isporuka neusaglašenog proizvoda ili usluge. information system 1. Ključne reči: neusaglašenosti. Key words: anticoincidences.PODRŠKA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA PROCEDURU „UPRAVLJANJE NEUSAGLAŠENOSTIMA“ Nataša Gojgić1 REZIME U vremenu velike ekspanzije primene informacionih tehnologija u svim sfverama poslovanja. and to enable data processing in the transactional data base. for the development of the needed documents according to the previously defined procedures. 1 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. This paper deals with an example of a documented procedure of managing anticoincidence with the information subsystem support which has a process model in its base. informacioni sistem INFORMATION SUBSYSTEM SUPPORT FOR THE PROCEDURE OF MANAGING ANTICOINCIDENCES ABSTRACT In the time of wide information system expansions in all areas of business. U radu je prikazan jedan primer dokumentovane procedure upravljanje neusaglašenostima sa podrškom informacionog podsistema koji za osnovu ima procesni model. nerihvatjivo je da i QMS ostane na nivou dokumentovanja u vidu posebnih datoteka kao podrška dokumenata na papirnom mediju. Čačak . it is not acceptable that QMS remains at the same level as just plain documentation tool as simple as special data intended to be a support for a paper-oriented one.

01 Pružanje dokumentaciono-informacionih usluga Q3. 2010.05 Upotreba OLAP-a Q3. VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA Veza sa standardima i opštim aktima SRPS ISO 9001:2008 (tačka 8. odnosno usluge. 2.05 Rešavanje molbi. Broj 3.01 Nabavka 3.44.3) Veza sa dokumentima sistema kvaliteta Q2.03 Analize povratnih informacija od korisnika Q3. u principu podrazumevani ili obavezni.neispunjenost zahteva.32. privremena. lokalna mera) .61.12. 4.01 Realizacija studijskih programa Q3. otkloniti i/ili odustati od isporuke neusaglašenog proizvoda.22.12. žalbi i prigovora korisnika Q3.14.mera preduzeta da bi se odstranila otkrivena neusaglašenost.05 Korektivne. TERMINI I DEFINICIJE OJ: Organizaciona jedinica fakulteta Neusaglašenost .13. IZVOĐENJE PROCESA Na slici 1 prikazan je dekompozicioni dijagram procesa upravljanja neusaglašenostima. preventivne i mere poboljšanja Q3. Ispravka (ternutna. Procedura se primenjuje kod rešavanja neusaglašenosti na svim proizvodima-uslugama Fakulteta za koje se proceni i/ili odluči da ih treba sprečiti. Zahtev .25.03 Interne provere Q2.12. .01 Rad studentske službe Q3. Zaposleni primenjuju postupak na sistem menadžmenta kvalitetom i/ili druge menadžmente poslovanja.potreba ili očekivanje koji su iskazani.02 Preispitivanje Q3.110 Tehnika i praksa.

0 4 Up ra vlja nje ne u sa gla sen o stima Q 3 .03.1 2 .dokumenta. neusaglašenosti utvrđene u toku procesa rada odnosno merenjem i praćenjem procesa Q3. prijavi i evidentira neusaglašenost (sistema. bilo za sopstveni posao koji obavlja i/ili za posao koji je izvršen od strane drugih izvršilaca. Neposredni izvršilac koji prima posao i/ili nadležno radno mesto koje nastavlja naredni posao (operaciju..44.S T IMA NUMB E R: Slika 1: Dekompozicioni dijagram upravljnja neusaglašenostima 4.12. proverava.1 NE US A G L A E NO ST I P roto ko l IP I O B E ZB E DJ E NJE Info rma cije o re savan ju S A G L A S NO S T I rekla m acije do b avlja cu S a gla sn ost ko risnika K O RIS NIK A 1 24 2 1 24 1 Z ah tev za sa gla sn ost Q 4 .0 4 .1 2 .1 P roto ko l z a K P P me re 1 24 4 Q 4 .05.1-2 P roto ko l n eu sa gla e n osti / Ra zre e nje Q 2 .0 4 . nadzire. Svaki zaposleni koji uoči grešku u procesu rada. neposredni izvršilac i/ili nadležno lice kome rukovodilac neposrednog izvršioca izda nalog.01.12 ..1 2 . procesa. troškove i rokove izvršenja posla i može se odmah otkloniti bez većih posledica.1 2 . Njeno otklanjanje obavlja. Broj 3.1-3 O T K L A NJA NJE P roto ko l NE US A G L A E NO ST I n eu sa gla e n osti / O tklan jan je 1 24 3 A NA LIZ A NE US A G L A E NO ST I Ide n tifika cio ni ka rton Q 4 . 2010.2 Izve ta j o p re g led u n eu sa gla e n osti P red sta vn ik ru ko vo dstva z a kvalitet Ru kov od ilac OJ NO DE : 1 24 T IT LE : UP RA V LJ A NJE NE US AG LA E NO .25.05. kada otkrije neusaglašenost koja utiče na korisnika. eksterne) Q2. . Q3.Tehnika i praksa. proizvoda.0 4 .01.2..0 5 .01. Sve neusaglašenosti su kategorisane i opisane u pripadajućim dokumentima: neusaglašenosti utvrđene internom proveroma QMS (interne.) pre početka istog prima (pregleda. aktivnost.0 4 .1 -1 P roto ko l n eu sa gla e n osti / P rija va Q 4 . Kada neusaglašenost ne utiče znatno na korisnika.0 4 . nema potrebe za njenim evidentiranjem. dužan je da odmah grešku i otkloni (ako može) i da obavesti rukovodioca OJ fakulteta koji je odgovoran za praćenje procesa.13 . u sklopu redovnih radnih obaveza.12.2. kontroliše i slično) prethodnu operaciju i/ili posao i utvrđuje obavezu da.1 2 .0 5 Up otre ba O L A P -a Q 4 .0 3 . ispitivanja.2. neusaglašenosti utvrđene od strane korisnika Q3.).2.1 P roto ko l n e usa g la en o sti 111 RA Z RE E NJ E Q 4 .. Dostavljene prijave su osnova za pokretanje korektivnih mera i utvrđivanje uzroka neusaglašenosti prema postupku Q2.1 Prijava neusaglašenosti Neusaglašenost može i mora utvrditi svaki izvršilac.2.1 2 . info rma cija iz re a liz acije svih pro ce sa info rma cija iz re a liza cije svih pro ce sa Q 4 .22.2..32..2.1 2 . troškove i rokove izvršenja posla. Q3.

zatim određuje stepen greške (kritična.05.04. sporedna) na osnovu procene posledica koje greška može da izazove.. dužan je da odmah obavesti neposrednog rukovodioca koji je odgovoran za preispitivanje situacije i popunjava formu (slika 2) iz menija: QMS//Upravljanje neusaglašnostima//Prijava. neusaglašenosti utvrđene na osnovu analize podataka Q3.61.2 Razrešenje neusaglašenosti i obezbeđenje saglasnosti korisnika Razrešenje neusaglašenosti i obezbeđenje saglasnosti korisnika pokreće rukvodilac OJ (na osnovu evidentirane neusaglašenosti).12. velika.12.112 Tehnika i praksa. radi utvrđivanja uzroka nastale neusaglašenosti i otklanjanja uzroka neusaglašenosti koje overava predstavik rukovodstva za kvalitet. Na osnovu uvida o realizaciji aktivnosti za otklanjanje neusaglašenosti informacija se prosleđuje u status dokumenta realizovano. Svi elementi procesa rada koji su obuhvaćeni neusaglašenošću obeležavaju se crvenom bojom/etiketom na koju se upisuje broj neusaglašenosti sa potpisom rukovodioca OJ. Svaki zapoleni koji uoči grešku u procesu rada. 2010. Rukovodilac OJ proceni da je nastala neusaglašenost manjeg značaja na troškove i posledice i da se može rešiti bez poketanja korektivnih mera i rešava je u okviru svoje organizacione jedinice pokretanjem trenutne mere.03. neusaglašenosti utvrđene preispitivanjem ciljeva i QMS Q3. neusaglašenosti utvrđene od strane isporučioca dobavljača Q3. Kada je neusaglašenost koja zavisi i utiče na ostale organizacione jedinice pokreće korektivne/preventivne mere prema Q2.14. Broj 3.02.12. 4.1-1 Protokol neusaglašenosti/Prijava Rukovodilac organizacione jedinice fakulteta je odgovoran da utvrdi vremenski okvir u kojem je pravljena greška.01. Slika 2: Izgled forme za Q4. Pokretanje forme za razrešenje neusaglašenosti (slika 3) je u meniju QMS//Upravljanje neusaglašnostima//Razrešenje .

4. Ukoliko je bilo uticaja. 113 Slika 3: Izgled forme za Q4. Ako korisnik ne da saglasnost za traženo rešenje. . a dalji odnosi sa korisnikom se regulišu po odredbama ugovora. Broj 3. rukovodilac OJ nalaže pokretanje korektivnih mera prema Q2.3 Otklanjanje neusaglašenosti Otklanjanje neusaglašenosti obuhvata sprovođenje odluka iz razrešenja i sprovodi se u organizacionim jedinicama gde je identifikovana neusaglašenost. korisnika ) u utvrđenom vremenskom okviru.12. Verifikacija obuhvata potvrđivanje usaglašenosti sa zahtevima posle sprovedenih mera za ispravljanje.1-2 Protokol neusaglašenosti/Razrešenje Obezbeđenje saglasnosti korisnika o neusaglašenosti se sprovodi ukoliko je greška imala uticaj na korisnika. 2010. odluka o neusaglašenosti se automatski menja u odluku za suspendovanje usluge. Pokretanje forme za otklanjanje neusaglašenosti (slika 4) je u meniju QMS//Upravljanje neusaglašnostima//Otklanjanje.12.04. Rukovodilac OJ je odgovoran za analizu neusaglašenosti u vremenu za koje je procenjeno da se činila greška i da identifikuje korisnike na koje greška ima uticaj i na osnovu toga donosi odluku da li je uočena greška imala uticaj na rezultate ispitivanja ( tj. rukovodioca OJ dostavlja pisano obaveštenje korisnika o utvrđenoj neusaglašenosti i može tražiti saglasnost korisnika za neusaglašenost ili za dalje mere koje će preduzeti.Tehnika i praksa.05. Ukoliko se ne verifikuje otklanjanje neusaglašenosti otvara se nova prijava.

12. 2010. Naziv Stepena Greške. 5. Broj 3. Izveštaj se radi pozivom iz menija QMS//Upravljanje neusaglašenostima /Periodični izveštaj o neusaglašenostima. kvartalne) izveštaje o Pregledu neusaglašenostima na osnovu definisanih mera i dimenzija. . Dimenzije: Naziv organizacije. Mesec. Naziv statusa dokumenta. Mere: broj utvrđenih neusaglašenosti (BrojUtvrdjenihNeusag). broj uvedenih korektivnih mera (BrojKm). Naziv Vrste Prijave Neusaglasenosti.4 Analiza neusaglašenosti Predstavnik rukovodstva za kvalitet izrađuje periodične (mesečne. broj uvedenih preventivnih mera (BrojPm). Naziv Procesa. Tačka standarda.Kvartal. broj otklonjenih neusaglašenosti (BrojOtklonjenihNeusag).04.114 Tehnika i praksa. broj uvedenih trenutnih mera (BrojTm). što predstavlja prilog Izveštaja o neusaglašenostima.13.05.1-3 Protokol neusaglašenosti/Oklanjanje 4. Vremenske dimenzije: Godina.xls u Excel-u kako je opisano u Q3. Radno mesto. Šestomesečni. Slika 4: Izgled forme za Q4. Za kontrolu ovog dokumenta odgovoran je predstavnik rukovodstva za kvalitet. ODGOVORNOSTI I OVLAŠĆENJA Za primenu ovog dokumenta odgovoran je dekan fakulteta. Za izradu grafika za navedene dimenzije i mere se koristi šablon Neusaglašenosti.

2 Naziv zapisa Mesto čuvanja Vreme čuvanja Trajno Protokol Registar protokola neusaglašenosti neusaglašenosti (prilog 1) Periodični izveštaj o Registar periodičnih izveštaja o Trajno neusaglašenostima neusaglašenosti (prilog 2) 7.1. 2010. Registar protokol neusaglašenosti Prilog 2: Registar periodičnih izveštaja o neusaglašenosti Slika 6: Izgled forme za Q4. Registar periodičnih izveštaja o neusaglašenosti 8.12.04. ZAPISI Oznaka Q4. Svaka stavka u meniju predstavlja proces u funkcionalnom . Broj 3. 115 6.Tehnika i praksa.12. ZAKLJUČAK Da bi se osiguralo da su odgovarajuće informacije na raspolaganju i da se spreči nesmotrena upotreba pogrešnih informacija.2.1 Q4.12. PRILOZI Prilog 1: Registar protokola neusaglašenosti Slika 5: Izgled forme za Q4.04. potrebno je uspostaviti informacioni podsistem za upravljanje neusaglašenostima kako je definisano procesnim modelom.04.12.04.

modelu i pokretanjem određene stavke u korisničkom meniju se dobijaju forme za stvaranje zapisa o tom procesu. LITERATURA [1] Veljović A. Gojgić N. S J Childe. Časopis Kvalitet.: Informaciona integracija procesa korektivnih. Beograd. 2010. Stanojević LJ. Broj 3. [3] Kamberović i dr. [2] SRPS ISO 9001:2008 – Sistem menadžmenta kvalitetom – Zahtevi. [4] Joachim G. Institut za standardizaciju. 2008.2008. Novi Sad.. Amsterdam: Dec 2002.: A modelling technique for reengineering business processes controlled by ISO 9001. 9. omogućuje postojanje dokumentovane procedure koja opisuje proces i definiše zapise koja je komplementarna sa uputstvom za korišćenje informacionog podsistema prikazanog procesa. M E Miles..: Sistem kvaliteta ISO 9001:2000. 2003.. 7-8. preventivnih i mera poboljšanja. Computers in Industry.116 Tehnika i praksa. Adekvatno projektovan i dokumentovan proces upravljanje neusagalšenostima zasnovan na procesnom modelu predstavlaja veoma dobru osnovu za projektovanje informacionog podsistema za podršku procesu upravljanja neusaglašenostima tj. .

Čačak . uses the concept of data base which provides an opportunity to analyse the anticoincidence indicators in many aspects. odvaja i otklanja 1 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. OLAP APPLICATION OF THE DATA BASE IN THE ANALYSIS OF THE ANTICOINCIDENCE PERFORMANCE INDICATORS ABSTRACT The paper deals with one of the methods of organization. data base. The methodological approach for indicator performance establishing and collecting of its values. Ključne reči: analiza neusaglašenosti. koristi koncept skladišta podataka koji daje mogućnost analize indikatora neusaglašenosti sa aspekta više dimenzija. skladište podataka. Praćenje i merenje procesa su glavne aktivnosti u otkrivanja neusaglašenosti jer se utvrđuju trenutne vrednosti indikatora i varijabli koje se upoređuju sa planiranim i prethodnim vrednostima. presenting and usage of the data. 1. It is also one of the ISO 9001 standard demands. Time se obezbeđuju kvalitetne informacije radi izvođenja značajnih zaključaka o uspešnosti procesa ili donošenja odluka o konkretnim merama u cilju kontinualnog unapređenja što je jedan od zahteva stadarda ISO 9001. For the graphic display MS Excel is used. UVOD Svaki poslovni proces karakterišu odgovarajuće performanse. Metodološki pristup za uspostavljanje indikatora performansi i prikupljanju vrednosti istih. quality information for making right conclusions about the success of a process or the specific measures in order to advance it. In that way. upravljanje neusaglašenošću identifikuje. Key words: antioincidence analysis. Performanse se prate i mere tokom vremena vrednostima definisanih indikatora performansi/mera kako bi se pratila uspešnost procesa i sagledali mogući načini njihovog unapređenja. prezentovanja i upotrebe podataka dobijenih merenjem performansi indikatora za analizu neusaglašenosti.PRIMENA SKLADIŠTA PODATAKA U ANALIZI INDIKATORA PERFORMANSI NEUSAGLAŠEOSTI Nataša Gojgić1 REZIME U radu je prikazan jedan od načina organizovanja. Analiza se zasniva bazi višedimenzionih tabela (OLAP kocke) kreiranih u programu MS SQL Server -Anlysis Services a za grafički prikaz se koristi MS Excel. is provided. Kontrolisanje otkriva neusaglašenost. obtained by measuring the performances of the indicator for the anticoincidence analysis. OLAP. The analysis is based on the manydymensional tables (OLAP cubes) designed in MS SQL Server -Anlysis Services programme.

a za grafički prikaz je korišćen MS Excel. neusaglašenost.118 Tehnika i praksa. broj uvedenih trenutnih mera (Broj . Analiza se zasniva na konceptu višedimenzionih tabela (OLAP kocke) kreiranih u programu MS SQL Server Anlysis Services. U okviru UML standarda koncept se opisuje kao "strukturne relacije". Slika 1: Konceptualni model za analizu neusaglašenosti Na slici neusaglašenost je koncept činjenica i sadrži atribute: broj utvrđenih neusaglašenosti (Broj Utvrdjenih Neusag). Na osnovu potreba za izradom skladišta podataka. Izradom konceptualnog modela se opisuje domen realnog sistema i vezan je za dizajn budućeg skladišta podataka i analizu podataka u procesu upravljanja neusaglašenostima. 2. Potreba analize učestalosti pojavljivanja neusaglašenosti je jedan od zahteva standarda ISO 9001 da bi se definisale korektivne mere za otklanjanje uzroka neusaglašenosti. Izvor podataka za skladište podataka je transakciona baza koja omogućava unos i prikupljanje podataka o neusaglašnostima u svim procesima. Atribut je logička vrednost podataka za objekat. Informacioni sistem upravljanja neusaglašenostima koji za osnovu ima skladište podataka daje mogućnost analize neusaglašenosti sa aspekta više dimenzija. ispravka (trenutna mera) je mera preduzeta samo da bi se odstranila otkrivena neusaglašenost. kao i preventivne mere za sprečavanje nastanka mogućih neusaglašenosti. Broj 3. 2010. a što je prikazano sledećim dijagramom konceptualnog modela (slika 1). Definisanje indikatora performansi podrazmeva i definisanje načina prikupljanja podataka koji mora da bude adekvatan. broj otklonjenih neusaglašenosti (Broj Otklonjenih Neusag). KONCEPTUALNI MODEL Konceptom se prave apstrakcije koje su izvučene iz problema koji se istražuje i koje su važne i za korisnike i za one koji projektuju sistem. Korektivna mera je mera za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije. Za razliku od nje. izdvojeni su koncepti: činjenica čijim atributima se definišu mere koje korisnici analiziraju dimenzija čijim atributima se definiše način sagledavanja informacija. pouzdan i validan i to je deo funkcionisanja integrisanog informacionog sistema u kome indikatori performansi predstavljaju deo jedinstvene baze podataka.

kvartalni. 119 Tm). • atributa u kolone. uzrok neusaglašenosti. gde se izvodi definisanje hijerarhije elemenata i atributa. tabela dimenzija gde se smeštaju perspektive iz kojih će se vršiti analiza mera. broj uvedenih preventivnih mera (Broj Pm) itd. . Ostalo su koncepti dimenzija. GENERISANJE SKLADIŠTA PODATAKA Fizički model skladišta podataka prevodi dimenzioni model skladišta podataka i tom prilikom dolazi do konvertovanja: • entiteta iz modela podataka u tabele fizičke baze podataka. tačka standarda. poreklo prijave neusaglašenosti. Generisanje se izvodi tako što se koristi jezik za definisanje podataka – Data Definition Language (DDL) za relacione baze podataka (slika 3).Tehnika i praksa. u odgovarajućim tabelama i • kandidata za ključeve entiteta u primarne ključeve u tabelama. 3. status neusaglašenosti. proces. Informacije potrebne za generisanje su određene u okviru kreiranja fizičkog modela koji predstavlja interpretaciju tih informacija. 2010. Slika 2: Dimenzionalni model neusaglašenosti 4. indikatori performansi. denormalizacija modela definisanjem tabela činjenica gde su smeštene mere. vremenski periodi analiziranja (mesečni.). odnosno atributi iz čijih perspektiva će se anlizirati neusaglašenosti a to su: organizacija/radno mesto. a ishod je dimenzionalni model (slika 2). broj uvedenih korektivnih mera (Broj Km). itd. DIMENZIONALNI MODEL Dimenziono modeliranje je tehnika logičkog dizajna koja ima za cilj prezentaciju podataka u obliku koji obezbeđuje visoke performanse sistema radi vršenja analize podataka. Realizacija dimenzionalnog modeliranja se izvodi korišćenjem CASE alata ERwin. Broj 3.

Osnovni gradivni element skladišta podataka se naziva “kocka”.120 Tehnika i praksa. Interaktivno analitičko procesiranje (On Line Analytical Processing – OLAP) namenjeno je on line analizama i izveštavanjima. 2010. obradu i prezentaciju multidimenzionih podataka namenjenih analizama za potrebe odlučivanja. Skraćenica OLAP podrazumeva kategoriju aplikacija i tehnologije namenjenu za skupljanje. Izvor podataka za skladište podataka je transakciona baza koja omogućava unos i prikupljanje podataka o neusaglašnostima u svim procesima. 5. Slika 3: Skladište podataka za neusaglašenosti realizovan u MS SQL Server 2000 Učitavanja podataka je ključna faza u implementaciji skladišta podataka. za razliku od produkcionih sistema namenjenih ažuriranju baza podataka i obradi transakcija (On Line Transaction Processing – OLTP). odnosno tabele iz koje se preuzimaju podaci i odredišne tabele. koja sledi posle generisanja skladišta podataka. Koncept OLAP kocke namenjen za jedan od mogućih načina izrade izveštaja . U okviru nje se sumarni podaci mogu prikazivati na bilo kom nivou detaljnosti. VIŠEDIMENZIONALNA ANALIZA KORIŠĆENJEM OLAP –A I GRAFIČKOG PRIKAZA Za pristup uskladištenim podacima koristi se tehnologija interaktivnog analitičkog procesiranja . Ona služi za tabelarno prikazivanje podataka u više dimenzija.OLAP koja omogućava najrazličitije vidove analize podataka koje variraju od jednostavnih izveštaja do detaljnih višedimanzionalnih analiza i predviđanja. zbog sličnosti sa geometrijskim telom.kreiranje korisničkog interfejsa OLAP –a prikazanog u radu korišćenjem MS SQL Server – Anlysis Services (slika 4). Broj 3. . upravljanje. odnosno tabele u koju se učitavaju podaci. Prvi korak je izbor izvora podataka.

2.3 0 4.1 7. . kojim se direktno pristupa OLAP kocki u MS Analysis Services i gde se izborom odgovarajućih mera i dimenzija dobija odgovarajući grafik.2 6.godine.4 6. kao i otklanjanje neusaglašenosti po kvartalima u toku 2008. Na grafiku (slika 5) može se videti da je najviše neusaglašenosti otkriveno kod procesa personalno praćenje studenata u ispunjenju zahteva tačke standarda 8.3 7. Broj otkrivenih neusaglašenosti 4 3 2 1 Izrada resenja o promeni Izrada i pracenje Odlučivanje i planiranje Upravljanje nastavnim Vođenje dosijea Izavačka delatnost Organizovanje naučnih Odlučivanje i planiranje Poslovi planiranja i Izdavanje diplome i Izdavanje uverenja Personalno praćenje Prelazak i priznavanje Prijem studenata Polaganje prijemnog Evidentiranje realizacije Evidentiranje realizacije Prelazak i priznavanje Upis visih semestara i Vođenje dosijea Personalno praćenje Rešavanje reklamacije Vrednovanje nastave Izdavanje diplome i Personalno praćenje Praćenje ispita Vodjenje maticne knjige Vrednovanje nastave Rešavanje reklamacije 8.2.2.3 8.1 8.2 7.3 Tačka standarda / proces Slika 5: Analiza neusaglašenosti po tački standarda i procesu Na grafiku (slika 6) se može pratiti broj utvrđenih neusaglašenosti po poreklu prijave.3 7.4 8.2.2. što ukazje da se taj proces mora preispitati. 121 Slika 4 : Korisnički interfejs OLAP kocke za analizu neusaglašenosti Drugi način analize podataka je izvršena primenom alata u okviru Microsoft Excel.3.Tehnika i praksa.2.5. Broj 3.4 5. 2010.5 7.

and Delivering Data. Megatrend Univerzitet primenjenih nauka Beograd. 2004. 2010.: The Data Warehouse ETL Toolkit: Practical Techniques for Extracting. ZAKLJUČAK Korisne informacije su zapravo skrivene u već ogromnoj (i stalno rastućoj) masi podataka tranasakcionih baza podataka i potrebno je pronaći način za njihovo dalje korišćenje. 7. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. Broj 3. .. 6. 2005.. [2] Veljović A.122 6 5 4 3 2 1 0 I II Analize Broj otklonjenih neusagl. [3] Ralph K. Objektno modeliranje informacionih sistema. 1 2 1 0 3 3 I II III IV I III Merenje i praćenje 2 1 4 4 4 4 Tehnika i praksa. Analize koje se još mogu uraditi su: u kojim OJ/ radnim mestima je prijavljeno najviše neusaglašenosti.: Osnove relacionih i analitičkih baza podataka. LITERATURA [1] Veljović A.. Beograd. Na osnovu ovih analiza mogu se preduzimati korektivne mere radi sprečavanja njihovog ponovnog javljanja i prevetivne mere radi sprečavanja pojave mogućih neusaglašenosti. Rezultati poređenja se dalje koriste za odgovarajuće mere i aktivnosti za unapređenje i postizanje planiranih vrednosti indikatora kako bi se povratnom informacijom ostvarila povratna sprega i PDCA ciklus. status neusaglešenosti. Joe C. kao izvor podataka i na taj način dobijanje kvalitetnih informacija za podršku u odlučivanju u oblasti sistema menadžmenta kvalitetom. Cleaning. Njeguš A. koji je najčešći uzrok neusaglašenosti. U radu je dat je primer generisanja izveštaja za analizu neusaglašenosti korišćenjem interaktivnog analitičkog procesiranja podataka (OLAP) na bazi višedimenzionih tabela (OLAP kocke) korišćenjem skladišta podataka. I II III IV I III Interna provera 4 4 4 5 Preispitivanje ciljeva 2 3 2 1 1 1 1 1 Reklamacija 1 1 1 1 Slika 6: Analiza neusaglašenosti po poreklu prijave i kvartalu Na osnovu dobijenih rezultata (slika 6) može se videti da je najveći broj neusaglašenosti otkriveno putem internih provera i to u trećem kvartalu. Broj utvrdjenuh neusag. Conforming. Wiley. 2004. Jedno od mogućih rešenja je primena koncepta skladišta podataka gde se uspostavljaju indikatori performansi i priklupljaju vrednosti o istima za dalju primenu u višedimenzionalnim analizama.

an OLAP cube is created which is used as an data resource for a graphic review of MS Excel data. 1. ustanova. Za uspešno ostvarivanje cilja firma mora upravljati kvalitetom usluga prema zahtevima standarda ISO 9001. Rudarski basen „Kolubara” je 13. Analiza prodaje uglja obuhvata izradu periodičnih izveštaja i kontrolu planiranih isporuka koja uz primenu informacionog sistema daje mnogo brži uvid u realizaciju prodaje i odluke za potrebe planiranja. DATA BASE APPLICATION IN THE COAL SELLING PROCESS ABSTRACT The paper deals with an information sub-system for coal selling analysis based on data base. Milica Jovičić1 REZIME U radu je prikazan informacioni podsistem za analizu prodaje uglja zasnovan na skladištu podataka. uglja Rudarski basen „Kolubara“ d. preradu i transp. OLAP kocka. BPwin. godine. primio uverenje o dobijanju sertifikata ISO 9001 i ISO 14001.o. Čačak Priv. Zadovoljstvo korisnika (kupaca s jedne strane i društvenih subjekata s druge strane) pruženom uslugom je strateški cilj svake firme. Lazarevac . sušenja i prodaje uglja i sve te aktivnosti možemo posmatrati kao procese. Veleprodaja uglja obavlja se između RB “Kolubara” kao prodavca i određenih firmi. Ugalj se na utovarnim mestima utovara u kamione i vagone pa se potom distribuira kupcima.PRIMENA SKLADIŠTA PODATAKA U PROCESU PRODAJE UGLJA Nataša Gojgić1. Jelena Plevnik2. Such a concept of an information system allows multi-dimensional analysis of coal selling from the basis of many business performances which are used to define everyday transactions for coal selling. Za pristup uskladištenim podacima kreirana je OLAP kocka koja se kao izvor podataka koristi za grafički prikaz podataka u MS Excel-u. information system. 1 2 Visoka škola tehničkih strukovnih studija. društvo za proizv. jula 2009. termoelektrana i ostalih korisnika kao kupaca. In order to access the data base. prerade. informacioni sistem.o. Takav koncept informacionog sistema omogućuje višedimenzionalne analize prodaje uglja iz više poslovnih performansi koje opisuju svakodnevne transakcije za prodaju uglja. Key words: IDEF0. UVOD Rudarski basen „Kolubara“ obavlja proizvodnu delatnost otkopavanja. Ključne reči: skladište podataka.

Broj 3. generisanje izveštaja. Na osnovu opisa sistema za operativnu i analitičku obradu. PRIMENA SKLADIŠTA PODATAKA U PRODAJI UGLJA Primena skladišta podataka u prodaji uglja vezana je za analizu prodaje i davanje odgovora na pitanja kao što su: • Kolika količina uglja je otpremljena sa kog utovarnog mesta? . Činjenice su veličine čija se vrednost prati u tačkama n-dimenzionog apstraktnog prostora. čuvanje informacija o izvršenim transakcijama. može se zaključiti da postoji bitna razlika u dizajnu baze podatka kaja služi za različite tipove obrada. Ovde se podaci ne menjaju u proizvoljnim vremenskim intervalima. Skladište podataka je tako projektovano da može primiti veliki broj read-only podataka na osnovu kojih će se dobiti informacije koje se koriste u procesu donošenja odluka. Baza podataka u sistemu za operativnu obradu je najčešće tako projektovana da omogući operacije unosa. 3. Pod dimenzijom se podrazumeva specifična dimenzija u n-dimenzionom prostoru. 2. očuvanja integriteta podataka i obavljanja transakcija na najbrži mogući način. Nasuprot OLTP. odnosno način na koji se iskazuje vrednost na koordinati. specifičan pogled na skup transakcionih podataka. tj. Razvoj višedimenzionalnog modela podataka se vrši odvajanjem poslovnih entiteta i atributa u tabele činjenica i dimenzija. Tabele dimenzija (nazivaju se još i sporedne tabele) su po veličini manje i sadrže deskriptivne podatke o podacima iz tabele činjenica. promene. Koncept višedimenzionalnog modela skladišta podataka najbolje se može prikazati šemom zvezde. Element ("član dimenzije") je neka vrednost na odgovarajućoj koordinati. analitička obrada podataka se obavlja upoređivanjem ili obradom izvornih podataka i analizom trendova. Pri projektovanju skladišta podataka ne mora se voditi računa ni o jednoj od gore pomenutih funkcija.124 Tehnika i praksa. 2010. usklađivanja veličine podataka. već u tačno određenim intervalima u zavisnosti od prirode problema koji se analizira. OLTP predstavlja operativni proces obrade podataka u kome se vrednosti podataka menjaju kontinualno u toku dana i u trenucima koji se ne mogu unapred specificirati. 4. Skladište podataka čuva podatke u odvojeno integrisanim relacionim bazama podataka koje obezbeđuju istorijski pregled informacija potrebnih za donošenje odluka i postavljanje upita. VIŠEDIMENZIONALNO MODELIRANJE Višedimenzionalno modeliranje je proces prevođenja poslovnih koncepata u formu dijagrama koja se može konvertovati u fizičku strukturu podataka i koji obezbeđuje osnovu za izvođenje analize podataka. KONCEPT SKLADIŠTA PODATAKA Nov pristup sistemima za podršku odlučivanju omogućava objedinjavanje međusobno zavisnih podataka u odvojeno projektovanom okruženju nazvanom skladište podataka (Data Warehouse). Koncept skladišta podataka se zasniva na odvajanju OLTP (On Line Transaction Processing) i OLAP (On Line Analytical Processing) procesa. Tabele činjenica (nazivaju se još i glavne tabele) sadrže kvantitativne ili činjenične podatke.

2010. Na osnovu potrebnih podataka za analizu napravljen je fizički model skladišta podataka u vidu šeme zvezde na osnovu analize otpremnice. Po startovanju MS Query-ja izabere se odgovarajuća baza podataka (u radu je to baza. kao što je prikazano na slici 2. Broj 3. koji omogućava ostvarivanje veze između konceptualnog. Fizički model za potrebe našeg skladišta podataka biće orijentisan relacionim bazama podataka i koristiće se za kreiranje šeme baze podataka.Tehnika i praksa. ta šema zvezde je predstavljena tabelom činjenica – Otpremnica koja je okružena tabelama dimenzija: Kupac. Proces kreiranja OLAP kocke se odvija na sledeći način.mdb u novo kreirano skladište baze. 125 • Koja vrsta uglja je najprodavanija za određeni period? • Kolika količina uglja je isporučena svakom kupcu? Precizna analiza može biti osnova za planiranje proizvodnje i prodaje uglja. dimenzionog i fizičkog modela.mdb). Na slici 1. Na osnovu prikazanih tabela biraju se kolone. izvodi se postupak prevođenja logičkog modela u fizički model prikazan preko dijagrama entiteti – veze koji fokusira podatke. Proizvod. Za kreiranje fizičkog modela koristi se CASE alat ERWin. Slika 1: Šema zvezde fizičkog modela skladišta podataka za analizu prodaje U okviru kreiranja fizičkog modela baze podataka. Način otpreme. Mesto utovara.Vreme. ERwin omogućava automatsko generisanje koda preko jezika za definisanje podataka odnosno DDL (Data Definition Language). 5.mdb. ANALIZA PODATAKA KORIŠĆENJEM OLAP KOCKI Kreiranje OLAP kocki (cuba) korišćenjem Cube Wizard-a integrisanog u Microsoft Query vrši se na osnovu prethodno definisanih upita nad skladištem podataka. . Pomoću Append Query-a izvršeno je učitavanje podataka iz transakcione baze prodajauglja.

Slika 2: MS Query izbor kolona U sledećem koraku bira opcija Create OLAP Cube i dobija se prikaz podataka kao na slici 3.126 Tehnika i praksa. Slika 3: Prikaz OLAP kocke u MS Query-ju Za analizu podataka organizovanih u OLAP kocke u radu je korišćen Excel gde se analiza izvodi izradom tzv. pivot tabela. Broj 3. Pivot tabela predstavlja . 2010.

Slika 4: Formiranje pivot tabele za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima Grafički prikaz pivot tabele prikazan je na slici 5.Tehnika i praksa. Broj 3. koji su njegov sastavni deo. Sa prozora PivotTable Fild vrši se prevlačenje polja (dimenzija i sumarnih podataka) na odgovarajuća mesta u pivot tabeli (polja. Slika 5: Grafički prikaz za analizu prodaje uglja po vrsti uglja i kupcima . 2010. Formirana pivot tabela je prikazana na slici 4. U okviru nje se sumarni podaci mogu prikazivati na bilo kom nivou detaljnosti. reda i kolone). strane. Ona služi za tabelarno prikazivanje više vrsta podataka. Korisnik ima mogućnost da direktno iz Excel-a vrši štampanje izveštaja za određeni pogled na podatke (izabrani nivoi detaljnosti i raspored dimenzija). 127 dinamičku tabelu sa objedinjenim podacima iz neke baze podataka. U radu je izvršeno povezivanje sa spoljnim izvorom podataka – bira se opcija OLAP Cubes i u okviru nje se bira kocka na osnovu koje formiramo pivot tabelu. Microsoft Excel omogućava i vršenje analiza korišćenjem dodatnih alata.

6. Wiley.. [7] Veljović А. 2004 . Njeguš А.o.128 Tehnika i praksa. Rad sadrži analizu količine otpremljenog uglja za vremenski period od godinu dana prema vrsti i kupcima što pruža kvalitetne informacije za potrebe odlučivanja u domenu daljeg planiranja prodaje. ZAKLJUČAK Data Warehouse omogućava raspolaganje i skladištenje podataka koji su transformisani u oblik koji omogućava jednostavniji pristup i analizu podataka u cilju kvalitetnijeg odlučivanja. The Data Warehouse Toolkit: The Complete Guide to Dimensional Modeling. 2010. Analiza podataka o prodaji uglja korišćenjem ovog koncepta omogućava lakši način formiranja izveštaja i uvid u praćenje otpreme uglja po utovarnim mestima za određeni vremenski period. Osnove relacionih i analitičkih baza podataka. Pomoću skladišta podataka omogućena je analiza nezavisno od transakcione baze podataka. Iz grafika se vidi da je najviše prodato uglja lignit sušeni – komad kupcu AD „Sloga“. LITERATURA [5] Dokumentacija Privrednog društva za prizvodnju. Beograd. Margy R. 2002.o. Lazarevac.. 7. preradu i transport uglja Rudarski basen „Kolubara“ d. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. [6] Ralph K.. Ovaj koncept definitivno predstavlja revolucionaran pristup raspolaganju "kritične mase" korisnih informacija koje će olakšati procese donošenja odluka. Broj 3..

UVOD Menadžment predstavlja specifičan termin koji se zbog mnogobrojnih značenja teško tumači na svim jezicima. uraditi nešto. Zajednički činilac u značenju navedenih izraza jeste da su to jednosmerni procesi koji proizilaze iz 1 2 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak Mašinski fakultet Baograd . the paper deals with the phenomena of organization and management. principles 1. voditi. pa i na engleskom. the dominant presence of the empirical and corporative responsibility as a phenomenon of the 21st century. principi MANAGEMENT THEORY AND CORPORATIVE RESPONSIBILITY ABSTRACT Starting with definitions which describe the essence on the one hand. teorija. theory. ali i disciplinu i oblast poslovanja. uspeti i slično. škole. izvršiti. rukovati. Ako se pođe od pretpostavke da značenje reči „management“ potiče iz životnih situacija u kojima se čovek nalazi pa ih rečima iskazuje i opisuje. rukovoditi. Key words: Organization. U nekim jezicima kao što su švedski. and the principles and assumptions on the other. veka. On označava funkciju.TEORIJE MENADŽMENTA I KORPORATIVNA ODGOVORNOST Radisav Đukić1. Jelena Jovanović2 REZIME Polazeći od definicija koje opisuju suštinu sa jedne strane i principa. management. Označava društveni položaj i rang. ali i ljude koji je obavljaju. then. francuski i srpski nema jedinstvenog pojma koji bi u potpunosti odgovarao značenju engleske reči “manage”. dok Oksfordski rečnik daje još značenje “manipulisati” i “trpeti”. imati pod svojom kontrolom. Zato su često u upotrebi alternativni izrazi. završiti. menadžment. savladati. moći. snaći se. načela i pretpostavki sa druge strane. rad tretira fenomen organizacije i menadžmenta respektujući evolutivni put i uslove u kojima se traže rešenja za uočene probleme. Ključne reči: Organizacija. moći zavladati situacijom. dominantnu prisutnost empirije i korporativnu odgovornost kao fenomen 21. onda imenica management znači upravljati. schools. Američki univerzitetski rečnik barata sa pojmom “dominirati” ili “zapovedati”. with respect to to the evolutional path and conditions in which solutions are searched for.

raspon rukovođenja. i dominantnu prisutnost empirije i lične intuicije. Broj 3. kompleksnost. američki inženjer mašinstva Frederick Taylor i nemački sociolog Max Weber. brojnost uticajnih faktora i značaj okruženja ističući . Bulat [1] ističe dve bitne karakteristike: velika raznovrsnost uslova u kojima se traže rešenja za uočene probleme. Uslovljena je razvojem novih materijala i tehnologija. tvorac naučne organizacije rada. za nastanak velikog broja različitih koncepcija i teorija. i koordinacija. Frederick Herzberg. tvorac administrativne doktrine. dobio je. zahteve i motive za rad. Po Isaku Adižesu većina autora razmatra menadžment kao fenomen koji je nastao da bi se ovladalo procesom: promene–problemi–rešenja. saglasno principu podele rada predlaže grupisanje svih poslova u funkcije. teoriju o organizaciji deli na: klasičnu. pravila i procedure i delegiran autoritet. na osnovu kojih bi se formirali kriterijumi za ocenu ponuđenih rešenja. koje ima svoje potrebe. podela rada. Inspirisan funkcionisanjem vojnih organizacija. Dominira statički aspekt organizacije. koji utiču na porast asortimana proizvoda i njegovu složenost. veka izložio je osnovne principe birokratske organizacije: hijerarhijska organizaciona struktura. dominantan uticaj empirije i vremensku dimenziju. Posmatrano sa aspekta razvoja organizacione misli. Abraham Maslow. opšte prihvaćen pristup u tehnici da se naučna argumentacija i dokaz za neku teorijsku postavku može dobiti i potvrditi eksperimentom u laboratoriji. neslavnu implikaciju u oblasti organizacije i menadžmenta. nemački sociolog Max Weber krajem 19. i početkom 20. Uloga čoveka svedena je na nivo sredstva za rad. nuklearne tehnike i kosmosa. motivacija. U težnji da proniknu u suštinu procesa koji utiču na ponašanje čoveka Herzberg. Rensis Likert i drugi [4. imajući u vidu uslove u kojima se organizacija kao nauka razvijala. Glavni principi su: cilj. Dvadesetih godina prošlog veka. opredelio se za izučavanje problematike u neposrednoj proizvodnji. data je velika šansa neznanju i improvizaciji. Klasična teorija stavlja akcenat na formalnu stranu organizacije gde dominira hijerarhijska organizaciona struktura. McGregor i Maslow istražuju motivaciju i motivacione faktore. Herbert Hicks.130 Tehnika i praksa. i participacija u odlučivanju. Douglas McGregor. Ray Gullett i Ernest Dale. komunikacija. Moderna teorija o organizaciji nastaje 50–tih godina prošlog veka. impozantnim rezultatima industrije u Nemačkoj i ličnim iskustvom u svojim poslovima. Naime. hijerarhijska struktura. Zbog nedostatka valjanih dokaza i argumenata. pri čemu tretira čoveka kao psiho– socijalno biće. neoklasičnu i modernu. zatim Louis Allen. Ključan doprinos klasičnoj školi dali su pre svega. u većini slučajeva. razvija se humanistička škola organizacije koja čini stožer neoklasične teorije nudeći drugačiji pristup ljudskom faktoru i uslovima rada. transformacijom manufakturne proizvodnje u industrijsku. Bulat [1]. 5]. Ova teorija stavlja akcenat na naučni pristup. Glavni principi neoklasične teorije su: neformalna organizacija. 2010. ali i značajnim naučnim otkrićima u oblasti elektronike. Fayol [2]. francuski inženjer rudarstva Henri Fayol. višenivovske organizacione strukture koja ima svoj korelat u menadžerskoj strukturi. Značajne radove u ovoj oblasti daju Chester Bernard. Taylor. Neoklasična teorija kao pandan klasičnoj stavlja akcenat na neformalnu (niskostrukturiranu) stranu organizacije. Chris Argiris. Tražeći zajednički imenitelj za sve pravce i škole.

situacioni pristup. otvorenost. Kontigentna teorija identifikuje ključne faktore. Kontigentni menadžerski pristup uveli su 1967. fleksibilne organizacione strukture. Razvoj i primena kontigentne teorije. i razvoja preduzeća). Robins. već da potrebe određene situacije diktiraju izbor spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji deluju na organizaciju kao celinu. ekstrapolaciju trenda. Donaldson. procesa i elemenata. Mayer. Burns. istražuje njihove međusobne veze i sklad kako bi se organizacija. tehniku mrežnog planiranja. organizacioni tokovi i tehnologija). veličina i starost organizacije. godine istraživači sa Harvarda. Pionirske radove na polju kontigentne teorije dali su: Woodward–ova. proces. Glavni principi moderne teorije su: sistemski pristup. Child. moral. Škola sistemskog pristupa nastaje početkom 60-tih godina 20. strategijske (ciljevi. višekriterijumsko odlučivanje i drugo. održiv razvoj. 131 problemsku stranu organizacije i timski rad. godine. zahtev za upravljanjem. u datoj situaciji. Burton. od 1970. Khandwalla. Obel i drugi. potrebu za adaptacijom i upravljanjem. faktorsku analizu. 2. Khan. Mintzberg. ističući dinamički karakter procesa. stil upravljanja i vođenja poslova. modele zaliha. Respektujući evolutivni put i uslove u kojima se traže rešenja za uočene probleme izložićemo najvažnije pravce i škole menadžmenta. stopa rasta. Kontigentni faktori predstavljaju varijable koje utiču na oblikovanje i funkcionisanje organizacije. Mansfield. propraćeni su velikim brojem radova: Aston grupa. koji se sastoji iz više podsistema. Škole sistemskog pristupa tretiraju organizaciju kao sistem. Miller. strukturne (infrastruktura organizacije. adekvatno prilagodila zahtevima okruženja i postigla najoptimalnije rezultate. izlaz. metode matematičkog programiranja. Katz. drvo odlučivanja. Schoenherr. Njihova istraživanja pokazala su da iste menadžment tehnike ne daju iste efekte u različitim situacijama. Khandwalla [5] predlaže model koji ističe pet grupa varijabli važnih za funkcionisanje organizacije i to: situacione (okruženje. Lawrence i Lorsch. Chandler. Thompson. značaj okruženja. izdvajajući pet glavnih elemenata i to: ulaz. Blau. ili njene delove. adaptivnost. Norbert Wiener u svom kapitalnom delu Kibernetika (1948) dao je značajan doprinos izučavanju sistema sa aspekta upravljanja (kibernetski sistemi). varijable ponašanja (motivacija. linovativna proizvodna doktrina. transportni problem. redove čekanja. teoriju igara. Lorsch. veka nalazeći uporište u opštoj teoriji sistema koja je zasnovana na pionirskom radu Ludwig von Bertalanffy-a (1950).Tehnika i praksa. i varijable performansi (efikasnost. Misli se prevashodno na: regresionu i korelacionu analizu. Stalker. Broj 3. ŠKOLE MENADŽMENTA Mnoštvo nastalih teorija i pravaca Harold Koontz naziva teorijska džungla. . vlasništvo i delatnost). godine do danas. dinamičko angažovanje i integrisani sistemi menadžmenta. Lawrence. Mayer i Reimann u periodu od 1958–1967. povratna sprega i okruženje. Perrow. Caufield. Škola situacionog (kontigentnog) pristupa polazi od pretpostavke da ne postoji opšte primenljiv pristup problemima menadžmenta. 2010. inovacije i konflikti). Matematička škola sintetizuje metode i tehnike pomoću kojih se ukazuje na stepen stohastičke zavisnosti između posmatranih veličina i efikasno korišćenje resursa.

referentni okvir.” Ne postoji opšte teorijsko rešenje za strategijske dileme. već zbrinute u onoj meri u kojoj je to moguće. konkurentno) inženjerstvo je savremeni koncept razvoja proizvoda i tehnologije pomoću koga smanjujemo troškove i vreme razvoja uz povećanje kvaliteta projektovanja i tehnologije izrade. konstrukcije. samo istinsko kreativno mišljenje može premostiti prazninu. Broj 3. Drucker. Drugim rečima. tako da organizacije dolaze u stanje neravnoteže. Reinženjering kao pristup radikalnim promenama u poslovnom sistemu je planski. radikalne. izrade. Ansoff. reper. strategijsko kreiranja alternativa. to se upravljanje biznisom mora postarati da ove ozbiljne odgovornosti ne budu previđene ili zanemarene. 2010. Nastale su krajem 70–tih godina prošlog veka kao odgovor na zahteve okruženja. Umesto tradicionalnog pristupa sa redno vezanim fazama počev od ideje. organizovan i dugotrajan proces koji uvodi najsavremenije metode i tehnologije u cilju njegove adaptacije i unapređenja tehničko–tehnološkog i organizacionog nivoa. U središtu reinženjeringa su inovacije koje omogućavaju prodorno i skokovito unapređenje. da shvate i primene odgovarajuću strategiju. Istaknute radove i doprinos u ovoj oblasti dali su Peters. Model je objavio početkom 2001. profitabilnost). Champy. Smrtnicima nije dato da bilo koju od ovih stvari urade dobro. Benčmarking kao izveden pojam predstavlja osnovu i sinonim za . pažljivo isplanirane i sveobuhvatne promene koje traže primenu najsavremenijih metoda i tehnologija i pomoću kojih se generišu novi procesi sa visokim stepenom rizika. ostvaruje se uz preklapanje navedenih aktivnosti i koordinaciju rada većeg broja stručnjaka. model. Menadžerima nije lako da strategijski upravljaju jer je budućnost uvek neizvesna a odlučivanje se često zasniva na nepotpunim i pogrešnim informacijama. kao pojam. Strategijski menadžment je povezan sa onim što će se najverovatnije desiti i ostvariti u budućnosti na osnovu preduzetih aktivnosti danas. Hammer. Škole inovacionog menadžmenta zasnivaju se na strategijama inoviranja. Thompson [9] ističe da strategijski menadžment počiva na četiri elementa: strategijska analiza. Donaldson [6] predlaže model „strukturne adaptacije radi povratka u ravnotežno stanje“. pošto menadžment nema božanskih moći za vođenjem. god. Benčmarking. Integrisano (simultano. Gary Hamel [8] smatra da sve metode razvijajućih strategija uvek ostavljaju prazninu. konkurentno inženjerstvo. Peter Drucker [7] ističe: „Menadžment nema izbora nego da anticipira budućnost. uveden je u savremenu teoriju i praksu menadžmenta u cilju unapređenja poslovanja preduzeća. benčmarkinga. u okviru svoje nekontigentne teorije. konkurentnog inženjerstva. Fundamentalna načela reinženjeringa su: struktuirane. izboru optimalne strategije i strategijskoj implementaciji. projektovanja tehnologije. Ali. da razumeju značenje promena. da pokuša da oblikuje i da uravnoteži kratkoročne i dugoročne ciljeve. reinženjeringa i slično. Ove škole obuhvataju pravce strategijskog menadžmenta.132 Tehnika i praksa. testiranja i pripreme za serijsku proizvodnju. on zahteva razmišljanje i akciju koja se zasniva na sposobnosti menadžera da predvide budućnost. Protokom vremena uticaj pojedinih kontigentnih faktora slabi ili jača. Ohmae i drugi. Odrednicu „benchmark” možemo povezati sa rečima i frazama: standard za poređenje. koristeći savremene informacione sisteme.

Sa aspekta očuvanja životne sredine treba istaći dve jasne činjenice: do sad nismo živeli na prijateljski način sa svojim okruženjem i ako tako nastavimo suočićemo se sa razornim posledicama. Zatim. Proces benčmarkinga obuhvata: odluku o tome šta se benčmarkuje. Drugim rečima. već podrazumeva i proces njegove izrade koji je sve bolji i bolji. To je ustvari sredstvo za upravljanje procesima promena i kao alat se bazira na učenju na tuđim graškama. Kao prilog napred iznetog navode mišljenje Johna Stewarta „Ne postoji definicija kvaliteta. Totalno upravljanje kvalitetom. Benčmarking predstavlja sistemski i kontinuirani proces merenja. Zagađivača ima bezbroj. William Shewhart. 133 identifikaciju standarda kojima se ocenjuje uspešnost menadžmenta jednog poslovno–proizvodnog sistema. identifikovanje benčmarking partnera. kriterijum uspešnosti rada. Philip Crosby. bez greške i potrebe da se ona otklanja. i model održivog razvoja. podrazumeva da se proizvodi ili usluge urade u prvom pokušaju kako treba. Najpoznatiji autori i konsultanti u oblasti kvaliteta su: Edwards Deming. 12].Tehnika i praksa. definisanje jakih i slabih tačaka preduzeća. analiza i sagledavanje trenutne pozicije preduzeća. formulisanje seta operativnih ciljeva kojima se želi ostvariti promena. bezbedan transport i skladištenje. 2010. Kao proces obuhvata istraživanje i primenu najbolje industrijske prakse koja vodi stvaranju superiornih perfomansi i rezultata. Lista ekoloških problema je dugačka: globalno zagrevanje i klimatske promene. Lloyd Dobbins i Clare Cramford-Mason [13] istražujući problem kvaliteta došli su do zaključka da nisu naišli na dve osobe koje bi se složile oko toga kako se može definisati kvalitet. tako da cena progresivno postaje konkurentnija. Postoji obimna literatura koja tretira ovu problematiku pri čemu izdvajamo radove Camp-a. Karlof-a. upoređivanja i unapređenja svih aspekata poslovanja. kisele kiše koje nastaju zbog zagađivanja vazduha itd. uništavanje ozonskog omotača. i menadžeri moraju da se podjednako interesuju i za naučne činjenice i za opažanja javnosti. Ostblom-a i Watson-a [10. veka respektujući zahteve okruženja za: ekološki prihvatljivim proizvodima i procesima. Kaoru Išikava . Procena kvaliteta menja se tokom ljudskog života. nije u stvaranju „uspešnog” preduzeća. koje moraju ne samo da se bave promenama koje nalažu zakoni i propisi već i opažanjima javnosti. i zaštitu prirodne sredine. prikupljanje informacija. kako se koristi u menadžmentu. sagledavanje reakcije tržišta na usvojene strategijske i marketinške napore i implementaciju radi obezbeđenja efekata. Kvalitet je osećanje da je nešto bolje od nečeg drugog. a uveliko zavisi i od mnogobrojnih aspekata ljudskih aktivnosti“. sagledavanje budućih trendova grane. Joseph Juran. Kvalitet je veoma kompleksan koncept u poslovnom svetu i jedan je od najinteresantnijih u teoriji menadžmenta. Broj 3. Škola ekološkog menadžmenta nastaje 90-tih godina 20. Pojam „kvalitet“. Povećana pažnja ekološkim pitanjima ima ogroman uticaj na mnoge organizacije. ne podrazumeva samo definiciju proizvoda koji je bolji od prosečnog. nalaze se u sva tri agregatna stanja i koriste se u procesu proizvodnje ili predstavljaju nus proizvod industrije. po benčmarkingu. već preduzeća koje je „bolje od najboljih”. doradom ili preradom čime se uvećavaju troškovi poslovanja. 11. Postoje dva pristupa (modela) koja služe kao okvir za procenjivanje akcija koje treba preuzeti kao odgovor na ekološke probleme: model trošak–korist. menja se i od jedne generacije do druge.

preokreću tradicionalna shvatanja. globalizacije poslovanja i novih tehnologija komunikacija. Skladišta između procesa se eliminišu sinhronizacijom procesa rada po principu “Just–in–time” koji omogućava snabdevanje procesa pravim elementima. 2010. veka ostala je dilema da li je koncept menadžmenta totalnim kvalitetom organističke ili mehanističke prirode. Jungi Naguchi i Peter Ducker smatraju da je Juranov koncept kvaliteta [14] odredio smernice za definisanje onoga što se zove Total Quality Managament (TQM). u magacinima i skladištima angažuje 35% ukupnog kapitala uz težnju. kao japanski model. Kaoru Išikava igra važnu ulogu u sistematizaciji pojmova kvaliteta i promeni svesti o kvalitetu u industriji Japana. Pravilo da su velike serije jedino ekonomične i efikasne osporeno je i promenjeno. vreme postaje najznačajniji činilac ali i resurs. konsenzus pri donošenju odluka i doslednost u realizaciji. u pravoj količini i u pravom trenutku. Japanska proizvodnja teži smanjenju robnog kapitala i povećanju koeficijenta obrta. ciljevi. doživotno zaposlenje i solidarnost. razmena informacija i vrednosnih sudova. da se izvrši optimalno balansiranje između kapitala i troškova. postavljanje težih ciljeva. poverenje između menadžmenta i radnika. kompanija pripada onima koji u njoj rade. Philip Crosby je ostavio veliki trag u razvoju kvaliteta popularizovajući ideju “Troškovi siromašnog kvaliteta”. 3. a koja se dobija tako što se od cene koju priznaje tržište oduzmu troškovi. saglasno tradicionalnom načinu razmišljanja. 16] ukazuju na česte neuspehe programa kvaliteta. univerzalan ili kontekstualan. poluproizvoda i gotove robe eliminišu se proizvodnjom po porudžbini i proizvodnjom u malim serijama. teorijski ili praktičan po svojoj suštini. Zalihe materijala. zastupajući tzv. i početkom 21. prema [17]. vodeći se idejom da je “kvalitet besplatan” odnosno. opovrgavajući njegovu univerzalnost i dovodeći ga u vezu sa kontigentnom teorijom. rotacija na radnim mestima. Uveo je koncept nultog defekta (Zero Defects). Inicirao je organizovanje sastanaka sa radnicima na kojima se raspravljalo o predlozima za poboljšanje rada. Mnoga istraživanja [15.134 Tehnika i praksa. troškovi kvaliteta treba da su niski i ugrađeni u proces proizvodnje. Steve Jobs. pohvale i prekori od jednog minuta. Nameće se pitanje . Japanski pristup menadžmentu. Upravljanje. Krajem 20. Najvažniji principi japanskog menadžmenta su: prihvatanje svih saveta. važna uloga srednjeg nivoa menadžera. definišući kvalitet kao „zadovoljstvo korisnika–kupaca“. U evropskoj industriji se. Organizacija rada i stil menadžmenta u Japanu izgrađeni su na osnovu principa koji su zastupljeni u japanskoj kulturi i širokog shvatanja pojedinca u sistemu rada. KORPORATIVNA ODGOVORNOST U okolnostima brzih promena. stalno usavršavanje i postepeno napredovanje. razvio se na osnovama “japanske proizvodne filozofije” sa novim principima koji potpuno. Zaslužan je za rađanje pojma “kružok za kvalitet” a konkretan doprinos daje sa svojim dijagramom uzrok–posledica poznatiji kao dijagram riblje kosti. Broj 3. posmatrano sa aspekta poboljšanja performansi preduzeća. itd. Joseph Juran je svojim konsultantskim radom u Japanu uticao na razvoj misli o kvalitetu. Deming je jedan od najpoznatijih autora u oblasti menadžmenta kvalitetom. “netroškovni princip” koji podrazumeva dobit.

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

135

kako će organizacija i menadžment evoluirati u 21. veku. Autori [14] predviđaju nalet novih teorija koje nazivaju dinamično angažovanje. Da bi istakli intenzitet modernih organizacionih odnosa i intenzitet pritiska vremena koje rukovodi ovim odnosima, teorija dinamičkog angažovanja treba da obuhvati više aktuelnih tema iz oblasti korporativne odgovornosti: Nova organizaciona okruženja. Imaju za cilj stvaranje kompleksne i dinamične mreže menadžera koji moraju da vode računa ne samo o svojim problemima, već da sagledaju šta je važno i drugim menadžerima unutar i izvan korporacije. Posmatrano u tom kontekstu, ekološka pitanja i takmičarske strategije stavljaju se u sam centar teorije menadžmenta. Etika i socijalna odgovornost. Pristup dinamičkog angažovanja mora da vodi računa o stavovima i vrednostima koji vode ljude unutar korporacije, na organizacionu kulturu koja otelotvoruje te vrednosti i na vrednosti ljudi u okruženju. Tomas Peters, Robert Woterman i Robert Solomon koriste termin „u potrazi za vrhunskim”. U 21. veku nije dovoljno da menadžeri rade ono što su uvek radili ili da se zadovolje time što su isti kao i konkurencija. Stalno stremljenje ka “vrhunskom” postala je korporacijska tema 21. veka. Vrednosti, uključujući i vrhunsko, kao etički koncepti, nalaze se u samom središtu teorije dinamičkog angažovanja. Globalizacija i menadžment. Globalizacija je svet bez granica. U 21. veku menadžeri moraju sebe da smatraju građanima sveta. Industrijski najrazvijenije zemlje sveta, kroz proces globalizacije, vide šansu za dalje ekonomsko jačanje i dominaciju. U procesu globalizacije treba sačuvati naučni potencijal, primenjena znanja i strateški važne prirodne resurse. Kako ekonomsku moć prate vojna i politička u procesu globalizacije, pri rešavanju konfliktnih situacija, sve više je prisutniji tzv. „krizni menadžment”. Preispitivanje i ponovo stvaranje organizacija. Thomas Peters, Michael Hammer i James Champy podstiču menadžere da sprovedu značajna preispitivanja svrhe postojanja njihovih korporacija i ponovo da razmisle o standardnim organizacionim strukturama na koje su se navikli. Njihov koncept „menadžment oslobađanja” suprostavlja se krutim organizacijama terajući menadžere da ponovo stvaraju i osmisle procese na kojima korporacija funkcioniše i hrabro zamene one koji joj smetaju da bi bila efikasnija. Polikulturalizam. Joanne Martin, Charles Taylor i Kornel West ističu kako različita kulturna nasleđa predstavljaju izazov bez presedana za moderne menadžere. U procesu globalizacije ljudi mogu da održe svoju autentičnost samo ako cene ono što im je zajedničko i teže da to zajedničko prošire kroz korporacije i zajednice u kojima žive. Svesni da to prihvatanje neće ići lako polikulturalizam definišu kao pokretan cilj koji treba da sjedini „dinamičko” i „angažovano”. Kvalitet. Kao polikulturalizam i kvalitet uvek predstavlja pokretan cilj. U prilazu dinamičkog angažovanja menadžment totalnim kvalitetom mora da bude prisutan kod svakog menadžera kako bi svaki organizovani proces postavili tako da proizvodi i usluge odgovore sve strožim zahtevima potrošača. Odgovornost prema zaposlenima. Dovesti korporaciju do top forme, zadržati je u najboljem delu životnog ciklusa, smanjiti jaz između tehničko–

136

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

tehnološkog i organizacionog nivoa i obezbediti profitabilno poslovanje, predstavlja primarni zadatak i odgovornost top menadžmenta svake korporacije. 4. STUDIJA SLUČAJA – CASE STUDY Korporativnu odgovornost razmatranu sa aspekta ekoloških standarda (nova organizaciona okruženja), prema [14], objasnićemo pomoću studije slučaja McDONALD′S-a (način pakovanja hrane). U žiži debate našle su se čuvene polistirinske (stiropor) „školjke“ koje se koriste za pakovanje hamburgera i druge hrane. Protivnici školjki su isticali da ovo nije način pakovanja koji ukazuje na odgovornost prema okruženju, čak su organizovali i bojkotovanje McDONALD′Sa. Naročito je brinula brzina kojom su se punile deponije. Spaljivanje, koje je jedno vreme smatrano podesnom alternativom, takođe se pokazalo kao problematično zbog brige o kvalitetu vazduha i uklanjanja pepela. Konačno je školjka pala kao žrtva narastajuće svesti o okruženju u američkoj javnosti. Ironija u ovom slučaju bila je da ovakav stav javnosti nije imao realnog osnova. U stvarnosti, plastika je činila svega 8% ukupnog gradskog čvrstog otpada, dok je na hartiju otpadalo 40%. Štaviše, kontejneri za brzu hranu činili su manje od pola odsto sadržine na deponijama. Čuvari okruženja trebalo je svoju pažnju da usmere na druge zagađivače. Imidž, koji je McDONALD′S godinama stvarao, često kroz dobrotvorne akcije za pomoć deci doveden je u pitanje. Zbog interesa McDONALD′S-a da očuva svoj javni imidž, protesti protiv školjke, bili oni opravdani ili ne, morali su da se saslušaju i da se na njih daju odgovori. U početku je McDONALD′S podsticao pokušaje da se reciklira polistiren, kao odgovor na brigu javnosti. Pored poduhvata na reciklaži, on se složio i da sarađuje sa Fondom za odbranu okoline (EDF). Sastavljen je zajednički tim da dublje razmotri pitanje čvrstog otpada u okviru McDONALD′S-ovog sistema. Tim je imao zadatak da napravi okvir, sistemski prilaz i jaku naučnu bazu za odluke McDONALD′S-a u vezi s čvrstim otpadom. Jedna od 42 inicijative odnosila se na upotrebu kesa od recikliranog papira. Školjka je konačno napuštena iako je služila kao korisna ambalaža, i estetski i funkcionalno, ali je postala tačka na koju su se obrušili zagovornici čiste okoline. Na kraju, McDONALD′S je odlučio da u roku od 60 dana ukine sva pakovanja sendviča u stiroporu na tlu SAD. Papirni omotač, koji se sada koristi umesto školjki, ne može se reciklirati, ali je ipak bolji za okolinu i očekuje se da će smanjiti zapreminu otpada za 90%. Richard Denison, stariji naučni saradnik u EDF-u, kaže: „Urađena je prava stvar“.

Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

137

5. ZAKLJUČAK Organizacija, tehnologija i marketing, integrisani, putem menadžmenta, u odgovarajuću proizvodnu doktrinu predstavljaju trojstvo održivog razvoja i ključne determinante dinamičkog upravljanja. U periodu od 90–tih godina prošlog veka pa do danas napisano je dosta knjiga, naučno–stručnih radova i praktičnih ekspertiza u kojima su nuđeni okviri za svaki od ovih domena. Naučnici su osmišljavali programe i doktrine a profesionalne organizacije, prateći rezultate praktičnih ostvarenja, postavljali su koncepte za razne uslove i sredine. Ono što može da se uoči kroz dosadašnju praksu, to je da ne postoji globalna programska doktrina usled dubokih razlika u domenu kulturoloških, industrijskih i mentalnih specifičnosti pojedinih naroda ili civilizacijskih celina. 6. LITERATURA 1. Bulat V., Teorija organizacije, Informator, Zagreb, 1977.Tourki M., 2. Fayol H., Administracija i organizacija industrijskih i drugih tehničkih preduzeća, Ministarstvo trgovine i industrije, Beograd, 1920. 3. Taylor F., Naučno upravljanje, Rad, Beograd, 1967. 4. Holt K., Managament and Organization through 100 years, Technovation, 1999. 5. Khandwall P., The Design of Organization, NewYork, 1977. 6. Donoldson L., The Contigency Theory of Organizations, Sage Publications, London, 2001. 7. Drucker P., The Practice of Management, Pan Piper, London, 1970. 8. Hamel G., Talk to the Strategic Planning Society Conference, 1997. 9. Thampson J., Strategic Management–Awareness and Change, Tompson Business Press International, 1997. 10. Camp C., Benchmarking: The Search for industry best practices that lead to superior performance, Quality Press, Milvaukee, 1987. 11. Karlof B., Ostblom S., Benchmarking–A Sign post to Excellence in Quality and Productivity, Wiley, New York, 1993. 12. Watson H., Strategic Benchmarking Hpw to rate your Compan.s Performance against the World s Best, Wiley, New York, 1993. 13. Dobyns L., Crawford C., Quality or Else: The Revolution in World Business, Houghton Mifflin, Boston, 1991. 14. Stoner J., Freeman E., Gilbert D., Menažment, Želnid Beodrad, Beograd, 2000. 15. Sila I., Ebrahimpour M., Examining the effects of contexstual factors on TQM and performance through the lens of organizational theori es: An empripical study, Journal of Orevations Management, No.26, 2007. 16. Makayo T., Hikida K., Sanada F., Effects of ISO 9000 series on quality systems and their performance, International Conference on Quality, Yokohama, 1996. 17. Todorović J., Japanski menadžment, Mrlješ, Beograd, 2000.

2010. . Broj 3.138 Tehnika i praksa.

Munjas Nedeljko.com svetom@nadlanu. ]iri} Radovan.grujicic@vstss.com jelena. Jovanovi} Jelena.com dragan. Tanjevi} Du{ko.kovacevic@vstss.radonjic@vstss. Radosavljevi} Milovan.com nebojsa.com bane.bubalo@vstss.rs Stojanovi} Nemanja.com milan.com nedeljko. Vuji} [}epo.com vladimir.mitrovic@vstss.com goran.com nemanja. Mladeni} Branislav. 2010.com radovan. Mandi} Vesna.com petar.com dario. \uki} Radisav.com radonjic.com dusko. Markovi} Svetislav.com vujicic@tfc. 139 INDEKS AUTORA Aksentijevi} Predrag.plavnik@vstss.Tehnika i praksa.petkovic@vstss. dojcilo.sretenovic@vstss.simic@vstss. Milo{evi} Branislavka.com zoran.com nedeljko.com dragan.munjas@vstss.djuric@vstss. Petrovi} Goran.com natasa.com branislavka.com Ordagi} Sne`ana.gojgic@vstss.niksic@vstss.vardic@vstss. Petkovi} Neboj{a. Eri} Dragan.jovanovic@vstss.mladenic@vstss.dobricic@vstss. Radonji} Zoran.tanjevic@vstss.stojanovic@vstss.mandic@vstss. .com slavko. Jovi~i} Milica.com radisav.com aleksandar.com snezana.com branislav. Brajovi} Dragan. Gojgi} Nata{a. Todori} Dario.milosevic@vstss. Radovanovi} Milo{.ciric@vstss. \uri} Bane.vujic@vstss.com zoran.com arhminja@eunet.com jelena.rs igor.jovicic@vstss.todoric@vstss.varagic@vstss.com milica. Varagi} Milo{.com scepo.v@hotmail.com pera. Vuji~i} Mom~ilo.djukic@vstss. Gruji~i} Pera.radosavljevic@vstss.damnjanovic@vstss. Simi} Goran.com milos. Bubalo Nedeljko.petrovic@vstss. Radonji} Vojislav. Savi} Igor. Tanasijevi} Zoran.savic@vstss. Plevnik Jelena.com aleksandar. Dobri~i} Milan.com goran.kg.brajovic@vstss.ac.com vesna.aksentijevic@vstss. Damnjanovi} Aleksandar. Sretenovi} Doj~ilo. Nik{i} Petar. predrag. Mitrovi} Vladimir.com milovan. Vardi} Slavko.eric@vstss. Broj 3.tanasijevic@vstss.ordagic@vstss. Kova~evi} Aleksandar.

. 2010. Broj 3.140 Tehnika i praksa.

Detaljno uputstvo autorima na sajtu Visoke škole tehničkih strukovnih studija. Rezime rada i ključne reči dati na srpskom i engleskom jeziku. [2. arapskim brojevima normalne veličine u uglastim zagradama. Broj 3.djukic@vstss. slikama). U tekstu se pozivati na broj jednačine. Čačak: http://www. dijagrama i grafičkih priloga. koji treba da su jasni. pripremljene u skladu sa ovim uputstvom. kao i preporučenih IUPAC-ovih simbola fizičkih i hemijskih veličina. Literaturni navodi se numerišu onim redom kojim se pojavljuju u tekstu. (2) itd. Čačak. razradu. Svetog Save 65. [4-7]. Visoka škola tehničkih strukovnih studija.vlastelica@vstss. brojevi i simboli treba da su dovoljno veliki da su nakon smanjenja jasno uočljivi i čitljivi. lspod naslova rada staviti ime i prezime svakog autora bez titula.com Radisav Đukić..edu. slati na adrese urednika Recenzija Konačnu odluku o kategorizaciji rada i štampanju rada donosi Uredništvo časopisa.com . Tabele treba numerisati po redu kako se pozivaju u tekstu. radisav. 150 dpi).rs/ Podnošenje rukopisa Rukopise u elektronskoj formi. Fotografije ili druge ilustracije treba da su crno-bele i zadovoljavajuće rezolucije (min. jednačina (3). Skraćenice i simbole−oznake treba objasniti pri prvoj upotrebi u tekstu. [1]. Čačak. uvod. npr. npr. Naslov rada dati na srpskom i engleskom jeziku. 2010.. Svetog Save 65.Tehnika i praksa. Rad treba da sadrži: rezime. redom kojim se pojavljuju u tekstu. Naročitu pažnju treba posvetiti redosledu navođenja podataka u interpunkciji. bez suvišnih detalja i teksta. zaključak i literaturu. ivo. koristeći font Times New Roman. pregledni..3]. Pridržavati se Međunarodnog sistema jedinica (SI) i Zakona o mernim jedinicama i merama. slova. npr. elektrotehnike. Rukopis treba da je pisan sa jednostrukim proredom (B5-ISO format).visokaskolacacak. S obzirom da se grafički prilozi smanjuju. U tabelama ne treba dati rezultate koji su prikazani u rukopisu. Adrese urednika Ivo Vlastelica. Uz rad dostaviti imejl adresu autora. informatike. zvanja i funkcija (u fusnoti naziv radne organizacije i mesto u kojoj je zaposlen). grafičke tehnike i in`enjerskog menadžmeta. Skraćene naziva časopisa treba navoditi prema međunarodnom kodeksu za skraćivanje naslova periodičnih publikacija. Visoka škola tehničkih strukovnih studija. (1). npr. Svaka jednačina se numeriše arapskim brojem u zagradi. UPUTSTVO AUTORIMA 141 Časopis Tehnika i praksa objavljuje naučne i stručne radove iz oblasti mašinstva. Posebnu pažnju treba posvetiti izradi crteža.

142 Tehnika i praksa. Broj 3. 2010. .

Broj 3. 2010.Tehnika i praksa. 143 .

.144 Tehnika i praksa. 2010. Broj 3.