P. 1
Uvod u Gradjansko Pravo

Uvod u Gradjansko Pravo

|Views: 722|Likes:
Published by Miroslav Krstic

More info:

Published by: Miroslav Krstic on Apr 27, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/11/2013

pdf

text

original

Materijalno i Procesno pravo.

Gradjansko pravo je deo materijalnog prava, a Procesno pravo sadrzi pravne norme kojima se uredjuje postupak za ostvarivanje prava priznatih gradjanskim pravom.

Gradjansko pravo, kao deo pravnog sistema: Skup pravnih normi kojima se regulisu subjektivna gradjanska prava. Gradj. pravo u obj. i subj. smislu: U obj – Grana privatnog prava koju cini skup pravnih normi kojima se uredjuju gradjanskopravni odnosi uspostavljeni medju ljudima, povodom stvari, cinidaba i imovine. U subj – Objektivnim pravom priznata ovlascenja (prerogative) subjektima prava da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje svojih interesa, imovinskih i neimovinskih. Gradjansko pravo kao pravna disciplina izucava gradjanskopravne norme, pojmove i institute koji cine gradjansko pravo kao deo pravnog sistema. Pravne discipline: Opsti deo gradjanskog prava (Statusno pravo) i Posebni deo (Stvarno, Obligaciono, Porodicno i Nasledno), kao i Medjunarodno privatno (nadgradnja nad gradjanskim) i pravne grane iz familije gradj. prava (gradj. prava u sirem smislu, odnosno pripadaju privatnom pravu): Privredno (trgovinsko), Pravo osiguranja, Radno, Autorsko i pronalazacko, socioloske i ekonomske nauke, Uporedno pravo, Materijalno i Procesno. Licna prava ne spadaju u gradjanska prava. Sistematika (klasifikacija): Razvrstavanje celokupne materije prema odredjenim kriterijumima. U gradj. pravu, postoji sistematika na Institucionu (Gajev sistem triparticije) i Pandektnu (Opsti i Posebni deo). Pravni sistem: Skup pravnih normi u jednom drustvu kojima se ostvaruje pravni poredak, odnosno drustvena kontrola podrzana fizickom prinudom drzave. Struktura pravnog sistema: Gradjanskopravne norme koje regulisu jednu vrstu drustvenih odnosa cine gradjanskopravni institut (institute svojine, institute zaloge). Srodne gradjanskopravne grane (sastavljene od srodnih institute, npr, stvarno pravo, obligaciono pravo) obrazuju gradjanskopravne oblasti (gradjanskopravna, krivicnopravna oblast). Najzad, gradjanskoravne oblasti i samostalne grane prava (Radno pravo, Upravno (Prekrsajno) cine pravni sistem. Veliki pravni sistemi : Evropsko-kontinentalni, Anglo-americki, Serijatsko (islamsko) pravo, Hindu pravo i Kinesko pravo. Odlike EK i AA pravnog sistema: EK – Civil Law: Familija prava nastala na nasledju grcke i rimske tradicije i kulture. Karakterise ga zakon kao osnovni izvor prava i opsta pravna norma
1

koja se primenjuje na neodredjen broj slucajeva. Gradjansko pravo je regulisano zakonima ili gradjanskim kodifikacijama. 3 pravna kruga EK sistema: romanski, germanski i skandinavski. AA – Common Law: Pravo koje vazi u vecini zemalja engleskog govornog podrucja. Nije se razvijalo pod uticajem rimskog prava. Izvor prava je obicajno pravo koje se ispoljava u vidu sudskih odluka – precendenata. Precendent je tipicna sudska odluka (ili slucaj – case) koja se primenjuje na sve kasnije slucajeve koji su isti ili isti u bitnim elementima. Stvarani su sudskim odlukama donosenim po opstem pravu. Podele unutar Evropsko-kontinentalnog sistema: Na Privatno pravo (Stvarno, Obligaciono, Nasledno, Trgovinsko, Autorko i pronalazacko) i Javno (Ustavno, Krivicno, Upravno); na Materijalno i Procesno... U mesovita prava spadaju: Porodicno, Radno i Gradjansko procesno pravo. Odlike privatnog i javnog prava - Podela potice iz rimskog prava - Privatno: Odnosi se na zivot pojedinaca, karakteristican je princip autonomije volje. Pravni subjekti privatnog prava su pojedinci i njihova udruzenja. Dominira princip koordinacije. Cilj pravnih normi privatnog prava jeste zastita interesa pojedinaca. Privante interese stite: Gradjansko pravo, Trgovinsko, Pravo intelektualne svojine. Javno: Interesi koji se ticu drzave kao politicke organizacije. Pravni subjekti su drzava i njene organizacije, na jednoj, i pojedinci na drugoj strani. Dominira princip subordinacije. Cilj pravnih normi javnog prava jeste zastita javnih interesa. Javne interese stite: Ustavno, Upravno (Prekrsajno), Krivicno, Finansijko pravo… Javni poredak: Skup pravnih principa kojima se regulise organizacija drzave i njenih organa i njime se stiti opsti interes . Pravni poredak: Skup pravnih normi cvrsto povezanih medju sobom, koje se ostvaruju u drustvenim odnosima medju ljudima, koji se ponasaju po njima. Pravni poredak obuhvata i pravni sistem i tumacenje prava. Skole: Glosatori i postglosatori, Skola elegantne jurisprudencije, Prirodnoprava skola, Istorijska pravna skola, Pozitivisticke skole. Unifikacija: Donosenje jedinstvenih pravila koja ce vaziti na teritoriji vise zemalja ili jedne zemlje. Harmonizacija: Uskladjivanje nacionalnih prava u okviru sire regionalne zajednice (EU). Vazniji gradjanski zakonici: Bavarski gradjanski zakonik (1756) – Codex Maximilianeus Bavaricus - prva kodifikacija gradjanskog prava u savremenom smislu, Pruski Landreht (1794), Francuski gradjanski zakonik – sa njim je otpoceo proces modernih kodifikacija gradjanskog prava (Code civil, 1804, podeljen u 36 delova, tradicionalna, troclana podela, delo je burzoaske revolucije), Austrijski gradjanski zakonik (1811, kratak zakonik, s velikom opstoscu pravnih pravila, uradjen kao udzbenik, sastoji se iz 1502 paragrafa), Srpski gradjanski zakonik (25.
2

U okviru EU postoje 3 tipa pravnih sistema – Angloamericki (Engleska). Veliku ulogu u razvoju evropskog privatnog prava i harmonizaciji nacionalnih prava imaju Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i Sud pravde Evropskih zajednica u Luksemburgu. Cehoslovacki gradjanski zakonik (1950 i 1964). Nemacki gradjanski zakonik (1900. Cilj EV jeste usaglasavanje domacih. Alibi – na drugom mestu.marta 1844. komunitarnog prava. napusta tradicionalnu troclanu podelu. sastoji se od 950 paragrafa). nacionalnih zakona clanica. Evropsko-kontinentalni (zemlje kontinentalne Evrope) I mesoviti tip (Skotska). ali jezgrovito objasnjavaju odredjene pojmove i pitanja. same clanice i njihovi organi. ne mogu se menjati voljom stranaka – poverilac i duznik ne mogu sporazumno promeniti rok zastarelosti za neplacenu TV pretplatu – Imperativne norme su u krivicnom pravu zabranjujuce. Ostale gradjanske kodifikacije: Zakonik Ruske Sovjetske Federativne Socijalisticke Republike (1922). Madjarski gradjanski zakonik (1959). skracena verzija Austrijskog gradjanskog zakona. Rumusnki gradjanski zakonik (1864. pravne izreke): pravila iz starije pravne teorije ili sudske prakse koja mudro i koncizno. sa zakonima na nivou EU (harmonizacija) i stvaranje zajednickog. postenje). Bogisic je uveo narodne izraze). 2 tipa pravnih normi: dispozitivne (zakupnina se placa sestomesecno. a u upravnom – naredjujuce). a clanice EU. 3 . Izvori gradjanskog prava: Postoje 2 aspekta – Materijalnopravni (ukazuje na poreklo volje koja odredjuje pravnu normu – volja narodne vecine formirana na parlamentarnim izborima) i Formalnopravni (ukazuju na oblik u kome je pravna norma utvrdjena. Grcki gradjanski zakonik (1940). Metod apstraktne generalizacije (jednakost svih pred zakonom. od 1991 – Trgovacki zakon). a ti izvori su: zakon. Sentence (maksime.Komunitarni pravni sistem: Skup pravnih normi kojima se regulisu medjusobni odnosi u koje stupaju drzavljani i pravna lica koja imaju sediste u nekoj od drzava clanica. EU kreira razlicite Konvencije i Protokole. ako stranke ne ugovore drugacije) i imperativne (obavezne. Quieta non movere – Ne diraj u ono sto je mirno. Na primer. Italijanski gradjanski zakonik (1942). Pravo Evropske unije . Svajcarski gradjanski zakonik (1912). brokari. pravicna primena prava) i Sistem kombinacije (predstavlja najbolje resenje). Pravni standard: Pravno pravilo cija sadrzina nije unapred data jer konkretnu sadrzinu standarda odredjuje sudija (savesnost. kao i one koje tom clanstvu teze. pun apstrakcija i naucnih konstrukcija). Specificna vrsta pravnih normi su: pravni standard (generalna klauzula) i sentence (brokari). Poljski gradjanski zakonik (1965). Nacini regulisanja gradjanskopravnih odnosa: Kazuisticki metod (teznja ka potpunoj zakonskoj regulativi svih pravnih odnosa). Opsti imovinski zakonik za Crnu Goru (1888. duzne su da ih ratifikuju.

Gradjansko zakonodavstvo u Srbiji pocinje sa donosenjem Srpskog gradjanskog zakonika 1844. sudska praksa i pravna teorija). godine. Zakon o prometu nepokretnosti.obicajno pravo. 4 . Zakon o gradjevinskom zemljistu. Posebni (specijalni) zakoni: Zakon o poljoprivrednom zelmljistu. Naravno. Zakon o osiguranju. Zakon o privrednim drustvima – Zakon o hipoteci – uredjena hipoteka Porodicni zakon RS donet je 2005 – Osnovni izvor porodicnog prava. donosenjem Zakona o nevaznosti (1946) pravnih propisa donetih pre 6. Zakon o zastiti potrosaca. novele 1996 – Osnovni izvor stvarnog prava. zakon Vasilija Makedonca i Vlastareva Sintagma. ali ih sudovi mogu primenjivati i ubuduce kao pravna pravila. godine uradjena je Predosnova Gradjanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju. Razvoj srpskog zakonodavstva: Dusanov zakonik – Prvi samostalni zakonik srpskih vladara. a zatim vizantijski zakoni. Zakon o zastiti potrosaca. Zakon o osiguranju. Posebni zakoni: Zakon o poljoprivrednom zemljistu. ukoliko nisu u suprotnosti sa Ustavom FNRJ. Vazan izvor gradjanskog prava je i:   Protokol 1 uz Evropsku Konvenciju o pravima coveka (ratifikovan 2003). Konstantinovicu) donet je 1978 (izmenjen i dopunjen 1993) – Osnovni izvor obligacionog prava. Zakon o nasledjivanju 1955 – Osnovni izvor za regulisanje naslednog prava. Predratni propisi gube pravnu snagu. Prohiron. Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima – 1980. Zakon o prometu nepokretnosti. Zakon o sumama. Po zavrsetku Drugog svetskog rata.  Obicajno pravo: Za njegov nastanak neophodna su 2 elementa: objektivni (dugotrajno ponasanje ljudi u odredjenoj zajednici – obicaj) i subjektivni (svest o pravnoj obaveznosti odredjenog ponsanja). ali je naisla na ostre kritike. ova podela karakteristicna je za EK pravni sistem. Zakon o sumama. Osnovni zakon o braku je donet 1946. 1934. aprila 1941. koji predvidja pojacanu zastitu prava svojine koja se moze zatraziti i pred ESS. revolucionarna vlast je izvrsila abrogaciju (ukidanje) predratnog prava. Zakon o gradjevinskom zemljistu. Ostavinski postupak je regulisan Zakonom o vanparnicnom postupku (1982).         Zakon o obligacijama (poveren prof.

pravni poredak) vezuje nastanak. Kraj 19. Nisu svi dogadjaji pravni relevantni. Pravna nauka: Misljenja pravnih teoreticara izlozena u raznim vrstama naucnih radova povodom postojeceg prava. promena ili prestanak subj. Ljudske radnje (voljne pravne cinjenice za koje objektivno pravo vezuje odredjene pravne posledice). Strukturu pravnog odnosa cine: subjekti (fizicko ili pravno lice). Dele se na opste (primenjuju se na sve subjekte trgovackog prava) i posebne (samo u slucaju prometa odredjene robe). Vrste pravnih cinjenica: Dogadjaji (cinjenice na koje ljudi ne mogu uticati svojom voljom – rodjenje. U EK pravnom sistemu sudska odluka nije neposredni izvor prava (jer sudovi moraju da sude na osnovu zakona). iako subjekt nije to izricito zeleo. Dozvoljene ljudkse radnje se dele na izjave volje (voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat – nastanak. pravo vezuje odredjeno pravno dejstvo. i pocetak 20. koja realnim cinjenicama daje pravni znacaj. promenu ili prestanak odredjenog pravnog odnosa. Pravni odnos: Drustveni odnos izmedju pravnih subjekata koji je regulisan pravnom normom. veka smatra se ‘zlatnim vekom’ sudske prakse. Sudska praksa: Skup presuda i drugih sudskih odluka. Gradjanskopravni odnos cine oni drustveni odnosi koji su regulisani gradjanskopravnom normom.Uzanse: Trgovacki obicaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovacke asocijacije. uporednog prava ili pravne istorije. prava) i radnje saglasne pravu – nalaz stvari (kada je pravni subjekt preduzeo odredjenu dopustenu radnju za koju obj. Jedna ista cinjenica moze biti pravno relevantna (elementarna nepogoda usled koje je unistena kuca je pravno relevantna za prestanak svojine) ili irelevantna (protek vremena je pravno irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika). za razliku od AA. Pravno relevantni dogadjaji su oni za koje se vezuju odredjene pravne posledice (rodjenje)). objekt (dobro pomocu koga nastaje fakticki odnos koji pravna norma uredjuje) i subjektivno pravo (ovlascenja i obaveze povodom objekta). Nedozvoljene ljudske radnje (delikti) su pravno relevantne cinjenice – pravnom normom je predvidjena opsta zabrana nanosenja stete drugome (nepaznjom vozaca moze da dodje do povrede pesaka. Pravna cinjenica: Okolnost za koju pravna norma (objektivno pravo. 5 . npr. Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. kao sto je pravno relevantna i za krivicno delo (naknada materijalne I nematerijalne stete). smrt lica. nalaz tudje stvari stvara obavezu nalazaca da stvar vrati vlasniku).

da je dete rodjeno u braku zaceto od muza) i neoborive .presumptions iuris tantum (one kod kojih je dopusteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugacije pravne cinjenice – pretpostavka da je drzalac stvari savestan. Nacelo imovinske sankcije: Za povredu pravnih normi predvidjena je pravna sankcija za lice koje je povredilo istu. ta sloboda u kreiranju gradjanskopravnih odnosa namece princip obaveznosti izjavljene volje.presumptions iuris et de iure (ne dopustaju mogucnost dokazivanja suprotnog – proglasenje lica za poslovno nesposobno vazi za sve vreme trajanja proglasenja). ali i ne samo na licnost (imovinska sankcija postoji i placa se drzavi). gde sledi sankcija uperena na licnost. Nacelo autonomije volje: Dopustenost slobodne inicijative subjekata u zasnivanju. Zajednicka nacela: Vaze za sve grane gradjanskog prava i to su: princip autonomije volje subjekata. Suprotno nacelu dispozocije je nacelo oficijelnosti. npr. U parnicnom postupku. nacelo pravne jednakosti strana (ravnopravnosti. Imovinska 6 . Proizasao je iz liberalne filozofije 19. odnosno sud je ovlascen da spor resava po sluzbenoj duznosti. obligaciono). ne moze se zameniti zatvorskom kaznom. Ako se jedno lice slobodno obaveze na cinjenje ili necinjenje. iako se zna da ona nije nastupila. a to znaci da se sudski postupak pokrece po privatnoj inicijativi (ex private). Imovinska sankcija vazi i kada se imovinom odgovornog lica ne moze naplatiti pocinjena steta. odnosno da ne postoji. Ali. Dele se na oborive . u prekrsajnopravnim odnosima (upravnopravnim) vlada nacelo subordinacije (podredjenosti) ili cak subjekcije (potcinjenosti. za razliku od prekrsaja krivicnopravne norme. Pravne fikcije: Takva pravna cinjenica za koju se smatra da postoji. Suprotno. Nacela (principi) gradjanskog prava: Opste usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. s jedne. onda je duzno da ispuni obavezu. i drzave s druge strane). Pretpostavke su pravne cinjenice cije se postojanje izvodi posrednim zakljucivanjem na osnovu vec postojecih cinjenica.Posebna vrsta pravnih cinjenica cine pravne pretpostavke i pravne fikcije. Od pravne jednakosti u gradjanskopravnom odnosu treba razlikovati jednakost svih ljudi pred zakonom. U gradjanskom pravu vazi princip koordinacije volja (cak i u odnosu pojedinca. Nacelo pravne jednakosti strana: Gradjanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. Ovaj princip prozima sve grane gradjanskog prava. dakle. modifikovanju i prestanku gradjanskih prava. odnos poreski organ – poreski obveznik). Ona moze pogadjati direktno licnost ili njegovu imovinu. Za povredu gradjanskopravnih pravila pravna sankcija pogadja pociniocevu imovinu. odnosno da je nastupila (najpoznatija je fikcija nasciturusa). ovaj princip se naziva principom dispozicije. koordinacije) nacelo imovinske sankcije i princip prenosivosti gradjanskih subjektivnih prava. Izdvajaju se opsta ili zajednicka (vaze za sve grane i oblasti pravnog sistema i garantovana su Ustavom) i posebna nacela (vaze za pojedine grane prava: stvarno. veka.

u naslednom – testamentom). u obligacionom – preko cesija. b) o cijem zivotu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti. a od cijeg rodjenja je proteklo sedamdeset godina. kao bioloska jedinka. Pravni subjektivitet fizicko lica ne moze u toku zivota prestati (u moderno doba). neimovinskih autorskih prava itd. zemljotres. Sustina svojine se ostvaruje kroz 2 ovlascenja – koriscenja stvari i raspolaganje sa stvari prenosom za zivota (inter vivos) ili prenosom za slucaj smrti (mortis causa). prodaja) ili delimicno – kada se pored postojeceg konstituise novo pravo (davanje u zakup). porodicna prava. Sto se tice fikcije o nasciturusu (uslovni subjektivitet). Proglasenje nestalog lica za umrlo . njegovim roditeljima zacetka. ali uslovni subj. tako da se o njegovom zivotu nista ne zna. Prenosenje prava moze biti potpuno – kada se gasi pravo prenosioca (poklon. Prema nasem Zakonu o vanparnicnom postupku. a cinjenica smrti se upisuje u maticnu knjigu umrlih. a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za sest meseci od dana prestanka opasnosti. saobracajnoj nesreci. Neprenosivost prava je vezana za licne sluzbenosti. Imovinska sankcija se moze javiti u obliku naturalne ili novcane restitucije. Da bi stekao pravnu sposobnost. ali pored duze odsutnosti neophdna je i neizvesnost o njegovom zivotu. Za prenosenje obaveze potrebna je i saglasnot poverioca. ugovora. fizicko lice u modernom pravu stice rodjenjem. Nacelo prenosivosti (prometljivosti) gradjanskih prava i obaveza: Gradj. podrazumeva pravo na naknadu stete u slucaju eventualne povrede prava na zivot i telesni integritet. traje od rodjenja do smrti (potvrda bioloske smrti (smrtovnica) od strane nadleznog lekara.sankcija se placa ostecenom licu kako bi se njegov ekonomski polozaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogucilo zadovoljenje na drugi nacin (satisfakcija – zadovoljenje ostecenog kome se ne moze nadoknaditi povredjeno dobro. koja se postavlja kada je lice duze vreme odsutno iz mesta prebivalista. potrebno je da se zaceto dete rodi zivo i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rodjenja. pravo na naknadu stete pripada.. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogucnost da bude imalac prava i obaveza. Pravni subjekti su fizicka (covek. odnosno da budu imaoci istih. a okolnosti pod kojima je lice nestalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. Pravni subjekti: Lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. npr. Pravna sposobnost ili subjektivitet. c) koje je nestalo u brodolomu. eventualno. d) koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjajima. poplavi. prava nisu vezana za licnost titular. licna prava na cast i ugled. zacetak je uslovni subjekat u pravu. cas i minut rodjenja evidentira se u javne maticne knjige rodjenih). ili se se primenjuje sudsko… . Priznanje bezuslovnog subjektiviteta zacetku nije realno. U slucaju smrti zacetka. vec se mogu preneti na drugo lice i to prenosenje odvija se u formi pravnog prometa. dusevni bol ili pretrpljeni stres).Oboriva pretpostavka. a o cijem zivotu nije 7 . pozaru. za umrlo se moze proglasiti lice: a) o cijem zivotu za proteklih 5 godina nije bilo nikakvih vesti. subj. Nacelo prenosivosti vazi u svim granama prava (u stvarno pravu – preko svojine. a dan.. zaloznih prava.

a imovina prelazi na naslednike.Komorijenata (comores – zajedno umiruci): Komorijenati su lica koja su umrla u istoj nesreci (zemljotres. Prvi sistem – iz Justinijanove kodifikacije – uglavnom je napusten jer ne uzima cinjenicu da su komorijenati umrli istovremeno. a nalaze se u odnosima znacajnim za prenos nekog prava (nasledjivanja).bilo nikakvih vesti za godinu dana od prestanka neprijateljstva. ogranicenu poslovnu sposobnost i poslovnu nesposobnost. Pravni status: Niz pravnih svojstava koji pravnim subjektima omogucava sticanje. fizicko lice moze postati poslovno sposobno i pre toga – emancipacijom ili zakljucenjem braka pre punoletstva. Opsta poslovna sposobnost (omogucava zakljucivanje svih pravnih poslova) se deli na potpunu poslovnu sposobnost.Sposobnost lica da svojom izjavom volje zakljucuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Porodicnim zakonom Srbije predvidjene su 2 mogucnosti emancipacije – odobrenjem zakljucenja braka pre roka (maloletno lice je zadrzava i u slucaju da se brak prekine pre punoletstva) ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. prenos. U savremenom pravu postoje dva sistema pretpostavki za odredjivanje redosleda smrti u slucaju komorijenata. pak. sudskom presudom. Ako se. a u oba slucaja odlukom suda sa najmanje 16 godina. Razlikujemo: opstu poslovnu sposobnost i posebnu poslovnu sposobnost. Stice se punoletstvom. Za takvo lice. ali da bi tu moigucnost mogli realizovati. Potpuna poslovna sposobnost: Omogucava fizickom lici da. Izuzetno. Drugi sistem – oslanja se na pandektnu pravnu nauku. ali to je pretpostavka i oboriva je. vec postavlja odredjene kriterijume po kojima se utvrdjuje redosled nastupanja smrti. ukida se resenje o proglasenju smrti (prethodno treba sprovesti sudski postupak I dokazati svoj identitet). poplava. a da bi je preuzeo. prestaju licna prava. ako je dostiglo odredjenu dusevnu i telesnu zrelost. izjavom volje samostalno preduzima sve pravne poslove. neophodno je priznati im njihov pravni status. 8 . Problem ‘zajedno umrlih lica’ . deliktna i parnicna sposobnost. saobracajni udes) pri cemu nije moguce utvrditi tacan cas smrti svakog od njih. lice koje je proglaseno za umrlo pojavi. Fizicka lica imaju pravnu sposobnost. Emancipacija: Sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom odredjenog roka. gubitak i zastitu imovinskih i licnih prava i odredjuju im polozaj lica u pravu. Punoletstvo: Zakonom odredjeni rok kada se pretpostavlja da je lice postalo sposobno za rasudjivanje zbog cega mu se priznaje sticanje potpune poslovne sposobnosti. kao I kod utvrdjene smrti. a prihvata ga vecina savremenih pravnih sistema – uvodi pravilo istovremene smrti komorijenata. Poslovna sposobnost – svojevlast . mora dostici odredjeni stepen psihicke i fizicke zrelosti. Elementi pravnog statusa su poslovna.

lica koja se odaju pijanstvu I drogama…) . parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti.sudska odluka u ovom slucaju stvara neoborivu pretpostavku. bez posrednika). Za stetu odgovaraju njihovi roditelji. Lica do 7 godine zivota ne odgovaraju za stetu koju drugome prouzrokuje – deliktno su nesposobni i to je neoboriva pretpostavka. lice moze zakljuciti brak (predlog mora podneti samo maloletno lice. lica sa telesnim nedostacima. Lica sa delimicnom sposobnoscu. Uzrast se krece od 10. Deliktna sposobnost: Mogucnost da se odgovara za prouzrokovanu stetu i obaveza na njenu naknadu. osim u slucaju lucida intervalla. prekid trudnoce moze se izvrsiti samo na zahtev zene starije od 16 godina. dete koje je navrsilo 15 godina zivota i sposobno je za rasudjivanje moze izvrsiti uvid u maticne knjige rodjenih. Ona se priznaje u slucajevima od izuzetnog znacaja. U nasem pravu. Posebna poslovna sposobnost: Mogucnost subjekta da samostalno zakljuci odredjeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno od stepena poslovne sposobnosti. Neki primeri ove sposobnosti: Sa navrsenih 16 godina i sposobno je za rasudjivanje . ali ova pretpostavka je oboriva. Stranka je parnicno sposobna ukoliko ima poptpunu poslovnu sposobnost. za zasnivanje usvojenja mora se saglasiti dete koje je navrsilo 10 godina zivota i sposobno je za rasudjivanje.Poslovna nesposobnost: Lica sa ovim statusom jesu ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovazno sticati prava i obaveze. do 16. Ona se moraju medjusobno razlikovati. postoji oboriva zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. Parnicna sposobnost: Sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovazno preuzima parnicne radnje pred sudom radi zastite svojih prava. ali samo uz dozvolu roditelja ili staratelja) i punoletna lica koja su delimicno lisena poslovne sposobnosti (bolest ili smetnja u psiho-fizickom razvoju koja je dovela do delimicne nesposobnosti punoletnog lica za rasudjivanje. Individualizacija fizickih lica: Za ucestvovanje fizickih lica u gradjanskopravnim odnosima nije dovoljno das u pravni subjekti i da su poslovno sposobna. ne odgovara. takodje. koji imaju pravo na poklon i zakljucivanje poslova malog znacaja (kupovina hrane. potpuno nesposobna lica su maloletnici do navrsene 14 godine zivota (mladji maloletnici. mogu I njih zakljucivati. a razlikuje ih tezina posledica izazvanih bolescu). Lice sa dusevnom bolescu. Konsultativna sposobnost: Omogucava se maloletniku da se izjasni o pravnim radnjama koje za njega preduzima zakonski zastupnik. godine. Postoje 3 elementa za individualizaciju fizickih lica: licno ime (stalan naziv lica 9 . Za maloletnike izmedju 7 i 14 godina. ulaznica…) i punoletna lica potpuno lisena poslovne sposobnosti (dusevno bolesna lica. Ogranicena poslovna sposobnost: Imaju je maloletnici izmedju 14 i 18 godine zivota – stariji maloletnici (imaju ista prava kao I mladji maloletnici. ali sto se tice ostalih poslova. a koje se odnose na njegov pravni status.

otpustom). Jedno lice je ili drzavljanin ili stranac. ali pravna lica nisu medjusobno jednaka u pogledu svih prava. a sistem posebne pravne sposobnosti za pravna lica javnog prava. Poslovna sposobnost pravnog lica: Sposobnost da izjavama volje i pravnim radnjama stice. Pravna lica ili moralne licnosti – les personnes morales (organizacije ili udruzenja ljudi sa posebnom imovinom kojima je priznato svojstvo pravnog subjekta). Sistem odobrenja – koncesije (nije dovoljan samo osnivacki akt. Pravna sposobnost pravnog lica: Svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlascenja i obaveze. konspirativno ime). Ne postoji jedinstveni nacin priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica. kao sto je to slucaj sa fizickim licima. Postoje i lica bez drzavljanstva – apatridi. Sposobnost stice samim osnivanjem. Sistem prijave – deklaracije (organizacija na osnovu svog osnivackog akta postaje pravno lice momentom prijave nadleznom drzavnom organu). To je mesto u kome se fizicko lice nalazi na neko vreme. samo kada ih zastupaju lica koja oni ovlaste). Sticanje svojstva pravnog lica se upisuje u odredjene registre – publicitet. vec drzavni organ ocenjuje svrhu i ciljeve osnivanja) i Sistem normativnog odredjivanja uslova (predvidjen. kada se traze odredjeni uslovi koje je pravno lice duzno da ispuni). bez namere da u njemu stalno zivi) i drzavljanstvo (pravna pripadnost fizickog lica odredjenoj drzavi. prebivaliste – domicil (mesto u kome fizicko lice stalno zivi i po zakonu se smatra njegovim prebivalistem. Priznavanje pravnog subjektiviteta pravnog lica od strane pravnog poretka je konstitutivni element. nezavisnu od imovine njegovih clanova) i pravni element (priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka). Pravno lice je titular samo onih prava i obaveza koje spadaju u okvir njegove delatnosti. imovinski (patrimonijalni. Pravni status pravnog lica: Pravna i poslovna sposobnost se pravnim licima istovremeno priznaju. menja i gasi gradjanska subjektivna prava. a to uredjenje se ostvaruje putem statuta i pravilnika i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice). obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. za trgovacka drustva. Pored licnog imena moze se koristiti i pseudonim (nadimak. Za komercijalna drustva prihvacen je sistem opste pravne sposobnosti. sastoji se iz imena i prezimena. Drzavljanstvo RS stice se rodjenjem na teritoriji RS i prijemom. uglavnom. Upisuje se u maticnu knjigu rodjenih. a gubi se: sticanjem drzavljanstva druge drzave. ali i ona sa dvojnim – bipatridi.(vazi za sticanje subjektiviteta drzave). Od prebivalista treba razlikovati boraviste. Najcesce to radi izjavama volje i pravnim 10 . prenosi. odnosno da bude imalac prava i obaveza. odricanjem. kao i parnicnu ( ali.pomocu koga se ono identifikuje u pravnom prometu. a imaju i deliktnu sposobnost. vec se izdvaja nekoliko razlicitih: Sistem autopriznanja – imanentnog priznanja . Opsti elementi prisutni kod svih pravnih lica su: personalni (organizacija radi ostvarenja zajedniuckih interesa.

sindikati. kulture. Pravna lica imaju specijalnu i pravnu i poslovnu sposobnost. pravilnikom). veterinara. Drzavljanstvo (pravna pripadnost pravnog lica odredjenoj drzavi. sporta… Sindikati su posebna vrsta udruzenja. Takodje. to je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane stete od odgovornog fizickog lica njegove organizacije. drzavni organi. Nastaje istovremeno kad i pravna sposobnost. advokata). Sediste (teritorijalno odredjenje mesta u kome se nalazi srediste delatnosti. prema sedistu pravnog lica. a za cilj imaju da stite prava radnika. Ime komercijalnog pravnog lica (trgovacko drustvo) je firma. zbog velike pokretljivosti kapitala.(sacinjavaju ih fizicka lica. One su. Izuzetno. ali u strukturi sadrze elemente i javnog i privatnog prava i to su: nacionalizovane banke. Postoje i mesovita pravna lica koja nastaju na osnovu zakona. zaduzbinu moze da osnuje i fizicko lice. bolnice. Pravo na ime javnog lica je licno. Odredjuje se. vazi podela na udruzenja – universitas personarum . onda se imenu jednog od njih dodaje jos jedna oznaka radi razlikovanja. Ukoliko dva pravna lica zele isto ime. bolnice. Prema kvalitetu unutrasnjeg uredjenja. a ne njen personalni supstrat. sa odredjenim brojem clanova. a nekomercijalnog (ustanove) – naziv.poslovima (ugovori). zeleznice. Deliktna sposobnost pravnog lica: Sposobnost da odgovara za stetu koju clanovi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizickom licu u obavljanju svojih delatnosti. mora se navesti u statutu i upisati u javni registar prilikom nastanka pravnog lica. U savremenim drustvima. To je pravno lice koje se osniva voljom vise lica radi postizanja odredjenih ciljeva – udruzenja u sferi nauke. univerziteti…) i privatnog prava (osnivaju se slobodnom voljom i to su: preduzeca. Elementi za individualizaciju pravnih lica: Ime (odredjuje se osnivackim aktom. po pravilu. vec postoje korisnici i organi. pravno lice ne odgovara za prouzrokovanu stetu od strane svojih radnika izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. Mahom se osnivaju za ostvarivanje opstih interesa (fakulteti. Preduzimaju radnje koje su u skladu sa ciljem zbog koga je pravno lice osnovano. neprenosivo i neimovinsko pravo. patrimonii: Pravna lica kod kojih je bitna imovina. vec su duzni da upravljaju imovinom ustanove u korist drugih lica – korisnika (destinatera). Clanova pravnog lica nema. kao protivteza poslodavcima. 11 . udruzenja lekara. skole. Clanovi (zaposleni) ustanove ne ostvaruju svoje interese. Vrste pravnih lica: Prema cilju koji ostvaruju i oblastima u kojima deluju izdvajamo lica javnog prava (osnivaju se zakonom i to su: drzava. moguce je osnivanje pravnih lica i na teritoriji druge zemlje. Odredjuje se aktom o osnivanju (statutom. uz dozvolu nadleznog organa. Ali. nekomercijalnog karaktera. Ustanove – universitas bonorum. po pravilu. muzeji) i osnivaju ih pravna lica javnog prava.

dobrocino. promenu ili prestanak gradj. zivot. ali moze i izjavom volje za zivota. sluzbenosti. Ciljevi zaduzbine su ili mecenatski (unapredjenje culture. prava koji je prema proceni zakonodavca dostojan zastite (pravo stiti savesnog i zakonitog uzukapijenta. gde su sva treca lica duzna da se uzdrzavaju od povrede vlasnikovih ovlascenja). cast. takodje. a moze imati i vise (vlasnik ima pravo drzanja. ali fondom upravljaju ili opstina ili preduzece i to je nesamostalna institucija. Ona nema samostalni pravni objekt. npr. prava da svoje pravo izvrsi prinudnim putem (predaja stvari) ili da se naknadi odredjena steta. 12 . zaduzbina se osniva testamentom. Fondacije: Mogu ih osnivati samo pravna lica. pravo na potrazivanja. po kome se gradj. koriscenja i raspolaganja predmetom svojine). gde je ono sto je ovlascenje za kupca (ovlascenje na predaju stvari). Pravne moci su: pravo prece kupovine. da izjavom volje uticu na nastanak. priznata zakonom ili ugovorom. Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i drzavnog organa). prava. prava. iako nije postao vlasnik. npr. pravo mora imati bar jedno ovlascenje (potrazivanje isplate duga). Svako subj. radi opstekorisnih ciljeva. Pravne moci su ovlascenja koja nastaju povodom odredjenih subj. prava: Ovlascenje (osnovni element. Pravno stanje: Samo onaj stepen u nastajanju subj. prava i zato nemaju onaj domasaj koji imaju subj. prava razlikuju od ostalih prava. Najcesce. Subjektivno pravo: Objektivnim pravom priznato ovlascenje pravnim subjektima radi zastite odredjenih interesa. gradj.Prema interesu koji ostvaruju razlikujemo nekomercijalna – altruisticka (ustanove) i komercijalna – lukrativna (udruzenja) koja postoje radi ostvarenja profita I to su: akcionarska drustva. Osnivaju se u dobrotvorne svrhe. pravo opoziva. kao kod ugovora o prodaji u kome i jedna i druga strana imaju istovremeno i polozaj poverioca i polozaj duznika povodom odredjenih cinidbi). kod svojine. Mogu biti privatne i javne. vec je u odrzaju radi sticanja svojine). zaloge. privatnost. zadruge… Zaduzbine: Organizacija ciju je imovinu njen osnivac nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje odredjeni drustveno korisni cilj. obaveza je za prodavca (obaveza predaje stvari) i pasivna – kod apsolutnih prava. Pravna moc: Mogucnost pravnih subjekata. Zahtev (mogucnost imaoca subj. subj. bez naknade. U subj. Obaveza (moze da bude aktivna – kod obligacionih odnosa. prava spadaju: pravo svojine. obrazovanja) ili humanitarni. Osniva se. kod potrazivanja. Ovlascenja mogu pripadati obema stranama. pravo otkaza… Garantuju se pravnim subj. radi zastite odredjenih interesa. Fond: Mogu ga osnovati i pojedinci i pravna lica. pravo autorstva… Elementi subj.

Imovinska prava: prava svojine. Pronalazacko pravo: Apsolutno subj. pravo koriscenja patenta traje 20 godina). Subjekt autorskog prava je autor. 13 . koja moze biti obicna (neiskljuciva:pronalazac zadrzava pravo da i sam koristi patent) i iskljuciva. Stvarna subjektivna prava: Ovlascenja koja pripadaju pravnim subjektima povodom stvari. izmeni… i imovinskih ovlascenja (pravo na belezenje i umnozavanje dela i pustanja u promet. Porodicna subj. prava: Porodicno pravo se sastoji iz 3 dela: bracnog prava. roditeljskog prava i starateljskog prava. prava koja nastaju kao rezultat covekovog umnog rada). Predmet obligacionog odnosa je duznikova obaveza. Ona se moze sastojati u obavezi predaje stvari – dare. Autorsko pravo se sastoji iz 2 vrste ovlascenja: licnopravnih (moralnih) – Postoje i nakon smrti autora i pravo na njihovu zastitu ne zastareva. Obligaciona subjektivna prava: Ovlascuju titular koje se naziva poverilac da zahteva od drugog lica koje se naziva duznik da izvrsi predmet obligacije. subj. Broj stvarnih prava je tacno odredjen. kao sto su pravo na zivot. Objekt obligacionog prava je cinidba. dostojanstvo. Imovinska prava autora traju za njegovog zivota i 70 godina nakon njegove smrti. pravo koje za predmet ima pronalazak ili tehnicko unapredjenje. Autorsko pravo: Skup pravnih normi kojima se regulisu subj. Autor ima pravo da bude oznacen kao autor dela. a osnovno stvarno pravo je pravo svojine. porodicna prava. Obligaciona prava: Imaju za objekt duznikovu radnju ili obavezu. prestacija ili obligaciona radnja. Neimovinska prava: licna prava. sluzbenosti. cast. zalozno pravo. Objekt stvarnog prava je stvar. legatari… Prava intelektualne svojine – autorsko i pronalazacko pravo: Apsolutna gradj. deluju izmedju tacno odredjenih lica – inter partes. Ugovor na osnovu koga se prenosi iskoriscavanje patenta je ugovor o licenci. odlucuje o objavljivanju.Stvarna prava: Nastaju povodom stvari i odnose se na stvar. Nasledna subj. prava autora povodom koriscenja autorskog dela. u cinjenju – facere ili u nepreduzimanju neke radnje – non facere. pravo emitovanja). Pronalazac ima neimovinska prava i imovinska prava (npr. prava: Univerzalna i singularna sukcesija. Pravo na iskoriscavanje dela ustupa se autorskim ugovorom. Dele se u 2 grupe – umna svojina (autorsko pravo) i industrijska svojina (pronalazacko pravo).

Gradjanin moze da zahteva uvid u podatke. vakcinacija kao mera predostroznosti protiv epidemije bolesti) i psihicki integritet (pravo na zastitu u slucaju psihicke povrede. uzivajuci ga (postovanje imena. Pojedina licna prava: Pravo na zivot. Licna dobra (neimovinske su 14 . Vrste pravnih objekata: Obj. pravo na sliku.. Subjekti licnih prava su fizicka i pravna lica. Pravo na sliku: Pravo fizickog lica da njegov lik ne moze biti opredmecen na fotografiji (osim u slucaju fotografisanja za dosije o gradjaninu – licna karta. dusevne patnje. reklamni spot). prema licima se mogu primeniti mere zdravstvene zastite protivno njihovoj volji. recimo. su dve nerazdvojne stvari covekove licnosti. ispravku. Neimovinska su i neprenosiva. npr. pasos. subj. telo. CD. Pravo na dostojanstvo licnosti: Obuhvata zastitu casti i ugled lica. cast) i ona koja predstavljaju opredmecene izraze licnosti (pisma. privatnosti) i raspolazuci njime (da objavi fotografiju. pravo na dostojanstvo licnosti… Pravo na zivot: Pravo svakog coveka na bioloski opstanak i pravo na zivot dostojan coveku – slobodan i kvalitetan. video i tonski zapisi). brisanje. Pravo na privatnost zasticeno je mnogobrojnim zakonima. Tvorevine intelektualnog stvaralastva (autorska dela – knjiga. gradj. Pravni objekt: Dobra koja pravni poredak tretira kao objekte gradjanskih subjektivnih prava. pravo na telesni integritet. javnim licnostima koja su izuzeta od ovih prava) niti ona moze biti objavljena bez saglasnosti lica). pak. Licna dobra delimo na 2 grupe: ona koja su sastavni deo licnosti (zivot.. zdravlje.Licna prava: Apsolutna subj. pravo na privatnost. Fiz. Objekti licnih prava su licna dobra. kao i zastitu imena (izuzetak je objavljeno ime kriminalca jer se radi o pravosnaznoj sudskoj odluci kojom je utvrdjeno postojanje krivicnog dela) i licnih podataka (lice suvereno odlucuje o davanju svojih podataka). patent). pravo ocuvanja kontrole nad nekim licnim informacijama i slobodu delovanja bez icijeg uplitanja). izdvajaju se 4 vrste pravnih objekata: Stvari (specificna vrsta stvari su novac i hartije od vrednosti). pravo na psihicki integritet. ili. presadjivanja organa… Izuzetno. Zabranjen je govor mrznje kojima se podstice diskriminacija ili nasilje. prava koja ovlascuju titulara da svoje licno dobro koristi. i psih. Pravo na telesni integritet (pravo na zastitu od nanosenja telesnih povreda. Prava licnosti ne zastarevaju niti mogu prestati. Pravo na privatnost: Obuhvata 3 komponente koje se stite: slobodu od upadanja i posmatranja necijeg privatnog zivota. Isto je i sa slucajnim uslikavanjem lica na. u opstem interesu. razglednici na kojoj je naslikan trg. ugled. fotografije. prava mogu biti samo ona dobra na kojima se moze ostvariti neposredna pravna vlast. sprovodjenja tortura i vrsenja eksperimenata. Na osnovu ovog shvatanja.

Za derivativno sticanje pravo zahteva iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji. Sticanje prava i obaveza ostvaruje se derivativnim sticanjem i originarnim sticanjem.prirode jer predstavljaju moralne vrednosti coveka i vezana su za licnost – cast. a pravo svojine stice lice B). bilo translativnim prometom prava (prenos svojine – kupovinom. U slucaju potrazivanja. dok prenosilac gubi pravo koje je dotle imao (ako lice A proda automobile licu B. upis stecenog prava na nepokretnosti). poklonom. prava sa pravnog prethodnika (tradens. Vrste pravnog prometa: Translativni (Postoji kada singularni sukcesor stice pravo. Derivativno sticanje: Postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. Sto se tice derivativnog sticanja. Singularna sukcesija: Postoji kada se prenosi jedno ili vise odredjenih prava sa prenosioca na sukcesora (prenos svojine na automobilu – kupovinom. Licna prava i pravo izdrzavanja su neprenosiva prava. ono prestaje da bude njegov vlasnik. koje zakon predvidja kao podobne da dovedu do konstituisanja prava (odrzaj. Singularna sukcesija oznacava stupanje sledbenika. prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). vec se zasniva na skupu pravnih cinjenica. Gradjanskopravni promet: Prenos subj. prava ili pojedinih ovlascenja i obaveza iz subj. poklonu) i modus acquirendi – nacin sticanja (predaja pokretne stvari. Imovina se u celini prenosi jednim aktom. pravo na sliku. okupacija). Sukcesor derivira (izvodi) svoje pravo iz prava prethodnika. sticanje moze biti izvrseno singularnom i univerzalnom sukcesijom. Univerzalna sukcesija: Postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika prenosioca . Pravni sledbenik stice isto pravo. zaloge). a ne da preda stvar). bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje sluzbenosti. Originarno sticanje: Postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. kakvo je imao i pravni prethodnik. isporukom). U nasem pravu – delovi covecijeg tela ne predstavljaju stvari) i Ljudske radnje (predmeti su u obligacionim odnosima gde je predmet obligacije ljudska radnja jer se prodavac obavezuje da prenese svojinu. tako i u obaveze. ‘’Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet’’ – ‘‘Niko ne moze preneti na drugoga vise prava nego sto sam ima’’. Konfiskacija celokupne imovine predstavlja univerzalnu sukcesiju. kako u ovlascenja. ne zahteva se nacin sticanja (potreban je samo punovazan ugovor o ustupanju – cesiji poveriocevog potrazivanja na trece lice – cesionara). poklonom).na sukcesora. Translativnim prenosom dolazi do promene 15 . zdravlje.

Ako se menja subjekt pravnog odnosa.subjekta nosioca ovlascenja i obaveza u pravnom odnosu. koje se mogu izraziti u novcu. Prenosilac ne gubi postojece pravo. koji preuzima pravni prirodu i polozaj prethodne stvari). Niko ne moze biti lisen svoje imovine. zajam. ostava). Jedinstvenost: Imovina uvek pripada jednom licu. Ako je vrednost objekata na kojima postoje imovinska prava veca od vrednosti obaveze titulara imovine. tako da konstituisu (obrazuju) novo gradjansko subjektivno pravo. Subrogacija: Oznacava zamenu jednog elementa pravnog odnosa drugim. To omogucava da za obaveze titulara imovine odgovara celokupna njegova imovina. Imovinska prava se mogu svesti na novac ili drugi ekonomski ekvivalent. rec je o solventnosti titulara. vec ga umanjuje (sluzbenost. Nedeljivost: Jedno lice moze imati samo jednu imovinu i uvek pripada samo jednom licu. vec odredjena ovlascenja (i obaveze. osim u javnom interesu i pod uslovima predvidjenim zakonom i opstim nacelima medjunarodnog prava. U imovinu ne ulaze prava licnosti. Neprenosivost: Ona se ne moze odvojiti od titulara (u toku njegovog zivota). Prvog protokola – ‘’Svako fizicko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uzivanje svoje imovine. 16 . zaloga. Imovina: Imovina je skup imovinskih prava (i obaveza) koja pripadaju jednom licu. ni na koji nacin ne uticu na pravo drzave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala koriscenje imovine u skladu s opstim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dazbina ili kazni’’. Znacaj imovine: Imovina omogucava: a) mogucnost poverioca da se namiri za svoja potrazivanja iz duznikove imovine – imovinska sankcija. Konstitutivni (Postoji kada se ne prenosi postojece subjektivno pravo. odnosno prenosenja prava i obaveza sa jednog lica na drugo. ako ih ima) iz tog prava. c) prenosenje imovine na naslednike u stanju u kome se nalazila. postoji realna subrogacija (stupanje novog objekta. Imovinska prava su ona prava koja za predmet imaju stvar. Zastita imovine: Clan 1. Imovinska masa: Skup predmeta povodom kojih nastaju imovinska prava koja pripadaju jednom licu. Prethodne odredbe. nedeljivost i neprenosivost. novac ili neko drugo dobro. Osnovne karakteristike imovine su: jedinstvenost. zakup. onda je to personalna subrogacija (podrazumeva svaku promenu pravnog subjekta u gradjanskopravnom odnosu). s tim da sam pravni odnos ostaje nepromenjen. radi se o njegovoj insolventnosti. U suprotnom slucaju. b) obavljanje pravnog prometa. Sadrzina imovina: Sadrzinu imovine cine imovinska prava. a ako se menja predmet pravnog odnosa.

javno obecanje nagrada). nije svaka pravna radnja pravni posao. deliktna radnja. promenu ili prestanak subjektivnih prava. poput dozvole (odobrenja). znacima.voluntas: Psihicka cinjenica koja cini sastavni deo covekove licnosti i predstavlja pokretacku snagu covekovih aktivnosti i emanciju njegovih sposobnosti. a ponekad za nastanak pravnog posla zahtevaju se i druge cinjenice. Da bi izjava volje proizvela pravno dejstvo potrebno je: a) da bude data od poslovno sposobnog lica (pravni subjekti moraju biti svesni radnje koju preduzimaju. Ono sto je zajednicki i kod radnje i kod posla jeste izjava volje. sadrzi tri jasno odredjena pravila. b) da je izjavljena slobodno (ako je data u zabludi. Pravni posao je uvek voljna radnja. na osnovu kojih nastaje obaveza za nadoknadu stete. zastarelost. Kod pravne radnje zakon vezuje odredjeni pravni ucinak za izrazenu volju. Zabrana lisavanja imovine. Volja . osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opstim nacelima 3. Pravne cinjenice su dogadjaji i ljudske radnje. nasledni odnosi). radnjama – saznaje. pravni posao ne moze proizvesti pravno dejstvo). cak iako ona nije usmerena na postizanje odredjenog pravnog dejstva. Pravne radnje su: nalaz stvari. Pravo na nesmetano uzivanje imovine 2. zauzeto je stanoviste da clan 1. Ali. robni odnosi na trzistu. npr. Ljudske radnje mogu biti dozvoljene – izjave volje. jedne voljne i druge zakonske. data u sali) d) da 17 . a to je posledica principa autonomije volje. Zakljucivanje pravnih poslova podrazumeva saglasnost i svest pravnih subjekata o pravnim posledicama. Izjave volje omogucuju pravnim subjektima da ostvare svoju volju i interese. a kod pravnog posla je to dejstvo posledica jasne namere u izjavljenoj volji.delikti. Izjava volje: Saopstavanje unutrasnje volje trecim licima koja se tek spoljnom manifestacijom – recima. U pravne poslove spadaju ugovori (kojima se regulisu porodicni. kao i jednostrani pravni poslovi (izdavanje hartija od vrednosti. zakonska obaveza izdrzavanja… Pravni posao je izraz dveju cinjenica.U praksi Evropskog suda za zastitu ljudskih prava. pod prevarom ili pretnjom. c) da je saglasna i moguca (nemoguca i neozbiljna volja. pomocu kojih se mogu odrediti sadrzina imovine i granice njene zastite: 1. Pravo drzave da vrsi kontrolu nad koriscenjem imovine i sprovodi ogranicenja u skladu sa opstim interesom. na osnovu kojih nastaju pravni poslovi i nedozvoljene . Pravni poslovi su najznacajnija vrsta pravnih radnji. 2 teorije o volji: Teorija volje (Savinji) i Teorija izjave volje (Koler). dok je svaki pravni posao pravna radnja. Pravni posao: Ona pravna radnja koja je izraz volje pravnih subjekata usmerena na nastanak.

izjava volje ucinjena tzv. beskamatnom zajmu. usmeno. mogu se modifikovati. Npr. ali ne i iskljuciti. Odredjene su dispozitivnim normama. u pravnoj literaturi se srece podela nacina izjave na neposrednu (kada se volja izjavljuje u direktnom kontaktu. a nisu ni prirodni. stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju (kaparu. Medjutim. telegramom ili preko glasnika). dakle. Osnov (kauza) pravnog posla: Neposredni pravni cilj koji strane zele postici zakljucivanjem pravnog posla. Obaveza jesne strane. npr. osim kada je to. Npr. osnov obavezivanja prodavca da reda stvar kupcu jeste obaveza kupca da za prodatu stvar plati kupovnu cenu. zahtevaju se I druge pravne cinjenice ili zakonski uslovi kao sto su forma. Nacini izjave volje: Svi nacini se dele u 2 grupe – Izricna izjava volje (volja se izjavljuje recima. Causa donandi – cilj obaveze je uvecanje imovine druge strane bez odgovarajuce protivcinidbe (dobrocini pravni posao. e) kao i drugi uslovi (pored izjave volje. npr. takav pravni posao ima nemoralnu kauzu i ne moze proizvesti pravno dejstvo. dispozitivnom normom je odredjeno da je duznik obavezan da poveriocu vrati pozajmljenu sumu novca u mestu prebivalista (boravista) poverioca.. npr. Definise se kao duznikova radnja ili duznikova obaveza (prestacija). dopusteno. Tako. konkludentnim radnjama). ako se ocu devojke daje odredjena naknada da bi se devojka udala za odredjenog coveka. Elementi pravnog posla: Prirodni elementi – naturalia negotii . 18 . Predmet pravnog posla mora biti odredjen ili odrediv – bez toga pravni posao je nistav. Bitni elementi pravnog posla (essentialia negotii): Oni elementi bez cijeg postojanja pravni posao ne moze da proizvede pravno dejstvo. a to su: predmet (ono povodom cega nastaje pravni posao. cini osnov obaveze druge strane. Npr. npr. uzmeno ili pismeno.). Strane nisu obavezane da ugovaraju ove elemente. zalogu). u ugovoru o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar (na strani prodavca) i obaveza da se plati kupovna cena (na strani kupca) jer je u pitanju cvostrano obavezujuci pravni posao ili teretni pravni posao. Slucajni elementi – accidentalia negotii – (izjavljena volja moze sadrzati neke delove koji nisu vazni.(dopunjujuce odredbe o pravnom poslu. npr. Predvidjene su zakonom.. a koje otezavaju ispunjenje obavezejedne strane. Prirodni elementi su mesto i vreme ispunjenja ugovorne obaveze.postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova (bitan element kod najvaznije vrste pravnih poslova – ugovora). Nedopustena kauza (nemoralna) – izaziva nistavost pravnog posla. pravni posao se moze raskinuti ili izmeniti. Izmenjena kauza – Ako posle zakljucenja pravnog posla nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti u vreme zakljucenja ugovora. kod ugovora o poklonu. volja se saznaje direktno) i precutna izjava volje (kada se volja manifestuje znacima. moguc (bez toga ne dolazi do nastanka pravnog posla) i dopusten (bez toga pravni posao je nistav). telefonom) i posrednu (daje se putem nekog sredstva. izuzetno. dozvola drzavnog organa ili treceg lica). vec predstavljaju nova pravila koja same strane predvidjaju.

nalazaca da primi nagradu). Ipak. promenu ili prestanak subjektivnih gradjanskih prava. Kod apstraktnih pravnih poslova vazi pretpostavka o postojanju dopustenog i istinitog osnova. kao i izdavanje hartija od vrednosti (u nasem pravu se tretira kao jednostrani posao). Tako se. zajmu). koji nije zakljucen kada je poslugodavac obecao poslugoprimcu stvar. poklonu ili trampi i to je pravni osnov. Dvostrani (negotia bilateralia): Za njihov nastanak potrebna je saglasnost najmanje dveju volja. odnosno valjanosti (punovaznosti) pravnog posla. Tipican primer je menica. ‘Causa donandi‘ – namera da se drugoj ugovornoj strani da ili ucini nesto nesto radi uvecanja imovine bez naknade (postoji kod dobrocinih pravnih poslova. beskamatnog zajma). Pravni osnov – iusta causa. 19 . a pravni osnov sticanja ili prestanka subjektivnih prava. Konsensualni ugovori su: ugovor o kupoprodaji.Motiv: To su skrivene pobude i njihovi nedostaci ne dovode do nevaznosti pravnog posla. zakupu. obaveza druge. obaveza lica A da isplati 100. ‘Causa credendi‘ – postoji kod svih pravnih poslova. javno obecanje nagrade. Ovim poslovima izjavilac se obavezuje da nesto izvrsi u osnosu na drugo lice. ali se ne vidi razlog obavezivanja – kauza. Apstraktni: Kod njih osnov nije objektivno poznat trecim licima iz tipa pravnog posla. titulus iuris: Treba ga razlikovati od osnova pravnog posla (kauze). ali i predaja stvari kao realni akt. Pravni osnov cini skup pravnih cinjenica koje pravni poredak zahteva za sticanje. U slucaju vise od dva lica. Vrste pravnih poslova: Jednostrani (negotia unilateralia): Za njihov nastanak dovoljna je izjava voljesamo jednog lica kao strane u poslu. ugovor o zakupu. najnovija teorija kaze da je potrebna i saglasnost drugog lica (npr. npr. posluzi. Npr. ugovor o delu.000 dinara licu B). kod kojih je osnov obaveze jedne strane. Konsensualni: Oni se zakljucuju prostom saglasnoscu volja ugovornih strana o bitnim elementima. kod poklona. Kod menice se vidi predmet cinidbe (npr. kada lice zakljucuje ugovor o kupoprodaji. onda ona moraju imati polozaj ili poverioca ili duznika. Kauza ili osnov pravnog posla tice se nastanka. Primer je ugovor o posluzi. njegov motiv moze biti da kupljenu stvar preproda po visoj ceni ili da je koristi za sebe. Dvostrani pravni poslovi su svi ugovori (ugovor o kupoprodaji. Jednostrani poslovi su i jednostrane pravne radnje (testament). Kauzalni: Kod njih je osnov (kauza) poznat iz same vrste pravnog posla i poznat je za treca lica. poklonu. za sticanje svojine na pokretnim stvarima zahteva zakljucenje punovaznog ugovora o kupovini. npr. Realni: Oni za ciju je punovaznost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla. Npr. vec tek kada mu je stvar i predao.

Dobrocini: Oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora. kupoprodaja. kao i to koja je strana duznik. a ko potrazuje ili koliko jedna strana duguje jer to zavisi od nekog neizvesnog dogadjaja. Komutativni: Oni kod kojih su u trenutku zakljucenja poznate cinidbe (ovlascenja i obaveze) strana. ugovor o zajmu. smrcu ostavioca dolazi do nasledjivanja zaostavstine). kod kojih su bitna svojstva predmeta ugovora (automobil. duzna da drugoj strani da odredjenu naknadu.Teretni: Glavna razlika izmedju njih i dobrocinih je u kauzi. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist. ugovor o jemstvu. ugovor o hipoteci. Osnov cinidbe jedne strane je protivcinidba druge strane (causa credendi). ugovor o delu (izrada portreta od strane priznatog slikara). ugovor o osiguranju. Samostalni: Takvi koji proizvode pravno dejstvo nezavisno od drugog pravnog posla. Pravni poslovi medju zivima (inter vivos): Oni koji proizvode pravno dejstvo za zivota davaoca izjave ili saugovaraca i u njihovoj imovini. Takvi su: ugovor o kupoprodaji. a ne duznika. ugovor o zakupu. ugovor o posluzi. vec svoje postojanje vezuju za drugi pravni posao. Takav je ugovor o kupoprodaji. ugovor o posluzi. posluga. ugovor o poklonu. 20 . Aleatorni (odvazni): Oni kod kojih se u momentu zakljucenja ne zna ko duguje. knjiga). ugovor o zakupu. Nelicni: Kada za njihovo zakljucenje i izvrsenje nije odlucujuci kvalitet jedne ili obe ugovorne strane. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane. ugovor o ostavi. ugovor o dozivotnom izdrzavanju. a koja poverilac. ugovor o dozivotnom izdrzavanju. ugovor o besplatnoj ostavi. ugovor o beskamatnom zajmu. Namera jedne strane je da uveca imovinu druge strane bez dobijanja naknade (causa donandi). ugovor o zakupu. To su uzajamni ugovori. Nesamostalni (zavisni): Takvi koji ne mogu postojati samostalno. Licni (intuitu personae): Oni koji se zakljucuju upravo zbog licnih kvaliteta jedne ili obe strane u pravnom poslu. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o delu. ugovor o trampi. Ovakvi pravni ugovori su: ugovor o opkladi. Takvi su poslovi: ugovor o poklonu (postenje ili iskrenost poklonoprimca). ugovor o punomocstvu (iskustvo advokata). ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu. Pravni poslovi za slucaj smrti (mortis causa): Zakljuceni da bi pravno dejstvo proizveli tek nakon smrti jedne ugovorne strane i u imovini drugog lica (npr. ugovor o zajmu. To su zajam. U takve ugovore spadaju: ugovor o kupoprodaji. To su ugovor o zalozi.

ugovor o licenci. izricito. Nepostovanje odredjene forme ima za posledicu nevaznost pravnog posla. a duznik nije obavezan da ispuni ono na sta se obavezao pravnim poslom. poverenje). koji je duzan da pravo vrsi u interesu fiducijanta i da ga. ugovor o osiguranju.Formalni: Oni kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred odredjen nacin (pisano. Ako se zakljuci usmeni dogovor i dobrovoljno ispuni. 3) Mesoviti uslovi – pravne cinjenice cije nastupanje zavisi i od dogadjaja i od ljudske volje (npr. postoji samo nada da ce uslov nastupiti. nedostatak forme je bez znacaja. vrste i dejstvo uslova: Uslov (conditio) je buduca i neizvesna cinjenica koja utice na dejstvo pravnog posla. Pojam. ugovor o gradjenju. Vrste forme: Razlikuju se: Bitna forma (solemnitatna) – ona cije nepostovanje povlaci nistavost pravnog posla jer predstavlja njegov bitan element. Uslovi se dele prema prirodi i prema dejstvu. Prema dejstvu: 1) Odlozni uslovi – takvi kod kojih do nastupanja uslova pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo (npr. Vrsenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju (fides – postenje. 2) Potestativni uslovi – oni koji zavise od ljudske volje (npr. zakljucuje se ugovor o kupoprodaji televizora pod uslovom da se kupcu dopadne). precutno. ako polozim ispit). 21 . Fiducijarni pravni posao: Kod njega se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. Retroaktivno dejstvo osloznog uslova: ima za posledicu da se sve obaveze koje su preduzete do nastupanja uslova smatraju punovaznim. Fikcija nenastupanja osloznog uslova: Ako odlozni uslov ne nastane. Primeri: ugovor o prodaji nepokretnosti. overa potpisa od strane suda). potpisi. pravni posao proizvodi pravno dejstvo kao da uslova nije bilo. pred svedocima). Poverilac ne moze zahtevati ispunjuenje potrazivanja. Uslov mora da bude moguc i pravno dopusten. da ih koristi do povratka lica A. a svojinu na plantazi vocaka prenosi prijatelju. Kada nastupi odlozni uslov. Uslov ugovaraju strane u pravnom poslu. Lice B ce po povratku lica A podneti racun i vratiti fiducijarno steceno pravo svojine na plantazi. pisano. Fiducijarni pravni posao se obicno odnosi na pokretne stvari. Primer: lice A odlazi na duzi put. kupujem skije. usmeno. pod uslovom da se preseli za Beograd). Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o nepokretnosti (pisane izjave. vec od spoljasnjih uticaja ili nekog treceg lica (npr. Neformalni: Oni kod kojih se volja moze izjaviti na bilo koji nacin. kada se ispune uslovi. smatra se da pravni posao nije ni zakljucen. Dokazna forma (probaciona) – ona cije nepostovanje ne povlaci nistavost pravnog posla (izuzetak je kada jedna od strana u sporu zahteva odredjenu formu). poklonicu knjigu biblioteci. licu B. vrati nazad ili prenese trecem licu. Prema prirodi: 1) Kazuelni – dogadjaj cije nastupanje ne zavisi od volje strana. lice zakljuci pravni posao o prodaji kuce. ako padne sneg). Dakle.

Rok odredjen u nedeljama.2) Raskidni uslov – kada uslov nastupanjem (ili nenastupanjem) prekida pravno dejstvo pravog posla (npr. Raskidni rok ima za posledicu prestanak dejstva pravnog posla. mesecima ili godinama zavrsava se onog dana koji se poi menu I broju poklapa sa danom nastanka dogadjaja od koga se rok racuna. on pocinje da tece prvog narednog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna. Prema dejstvu na pravni posao rokovi mogu da budu: odlozni (odlaze dejstvo pravnog posla) i raskidni (prekida dejstvo pravnog posla. Ako takvog dana u mesecu nema. a zavrsava se istekom poslednjeg dana. ugovor o izdrzavanju do punoletstva). s tim da njegova pravna dejstva pocinju da teku od 1. a ono se primenjuje kod onih prava gde vlada pravilo: Prior tempore. testamenta ili legata. npr. promeni. npr. prenosu ili prestanku imovinskih gradjanskih subjektivnih prava. Nalog je najcesca modifikacija ugovora o poklonu. obaveza izdrzavanja prestaje). Nalog: Nalog (modus) ili namet je teret koji se namece sticaocu kod dobrocinih pravnih poslova ili pravnih radnji. potior iure – Prvi u vremenu. rokovi za podnosenje tuzbe za pobijanje materijalnog prava) i procesne (odredjeni su propisima procesnog prava). Posle diplomiranja. To je buduca i izvesna pravna cinjenica (npr. kao poslednji dan roka se uzima poslednji dan tog meseca. Nalog postoji kada nalogodavac nalozi poklonoprimcu da izvesnu sumu novca (koju je dobio kao poklon) prenese u fond osnovne skole za nagradu najboljeg djaka prvog razreda. da nesto ucini ili da trecem licu. i to je civilno racunanje rokova. mora da bude moguc. pa do nastupanja raskidnog uslova. Fikcija nenastupanja raskidnog uslova: Njegovo nenastupanje ima za posledicu da pravni posao vazi i dalje kao da uslov I nije ugovoren. Rok (Dies): Rok je pravna cinjenica koja se sastoji u proteku odredjenog vremena ili nastupanju odredjenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. Racunanje rokova: Rokovi se racunaju u redovnim kalendarskim jedinicama (godine. septembra iduce godine). Nalog moze biti u interesu nalogoprimca ili u interesu treceg lica. jedno lice se obaveze drugom da ce ga izdrzavati do zavrsetka studija. meseci. Ukoliko se racuna na osnovu sata i minuta rec je o astronomskom racunanju vremena. Rokovi se mogu podeliti na materijalne (odredjeni su propisima materijalnog prava. Pravni posao zakljucen pod raskidnim uslovom proizvodi pravno dejstvo od zakljucenja. Pravno dejstvo proizvodi samo punovazan pravni posao. Opsti pravni uslovi (condiciones iuris) su: 1) opsta. Njegovo dejstvo nasteje kada i sam pravni posao. odnosno ako ispunjava zakonom predvidjene uslove za njegov nastanak. odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana 2) saglasnost volja u pogledu pravnog ucinka i sadrzine posla 22 . Ako je rok odredjen u danima. dopusten i razumljiv. jaci u pravu. zakljucen je ugovor o zakupu poslovne prostorije. Da bi nalog vazio I proizveo pravno dejstvo. dani). Dejstvo pravnog posla i vrste nevaznosti: Pravno dejstvo se ogleda u nastanku.

. moguc. pravni posao je nevazeci i ne moze da proizvede pravno dejstvo. pak.. Moderno pravo sadrzi podelu nevazecih pravnih poslova na apsolutno nistave (povredjuju se opsti interesi) i relativno nistave (rusljive) pravne poslove (povredjuju se pretezno rivatni interesi). odredjen) 4) osnov (kauza) – istinit 5) forma (kod formalnih ugovora) 6) nekada se zahtevaju i dozvola. odobrenje. U francuskom. Ako neki od uslova ne bude ispunjen. Ovakvi poslovi se ne moraju ni ponistavati jer se smatra da nisu ni nastali.(ponuda-prihvat) 3) predmet ugovora (dopusten. 23 . pravu postoji jos jedna podela – nepostojeci poslovi koji oznacavaju pokusaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opstih zakonskih uslova. Vrste nevaznosti pravnog posla: Nevazeci pravni posao sadrzi nedostatak zbog koga ne moze da nastane pravno dejstvo koje su strane ocekivale.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->