FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA POLJOPRIVREDU I HRANU

Project GCP/FRY/001/NET

Development assistance to livestock farmers in mountainous areas of Prijepolje,Sjenica and Tutin in Sandzak region
Pomoć u razvoju stočarstva u planinskim oblastima Sandžačkog regiona

RASNI SASTAV

Sjenica,2004.godina 1

SADRŽAJ
I GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA—2 1.1 Metode odgajivanja ovaca ------------------------------------- 2 1.2 Metode za odabiranje ovaca za priplod----------------------- 7 II UZGOJ OVACA U BAVARSKOJ-------------------------------- 14 2.1 Obeležja plodnosti ------------------------------------------- 18 III NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI------20 3.1 Konformacije ---------------------------------------------------- 23 IV NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ---- 24 V PITANJA I ODGOVORI------------------------------------------- 34

2

GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA
Populacije ovaca su biološke zajednice determinisane kao rase ( u svetu postoji više od 450 rasa ovaca) i zapati kao manje grupe unutar rasa .Rase ovaca imaju veoma složenu naslednu osnovu,sastavljenu od velikog broja različitih gena,koji utiču na ispoljavanje njihovih osobina u različitim uslovima. Neke osobine ovaca se nasleđuju i to su nasledne osobine ,a druge se ne nasleđuju i to su stečene osobine. Stručnjaci i odgajivači ovaca stvaraju zapate ,rase i tipove ovaca sa pozitivnim naslednim osobinama.Tako se zapati i rase ovaca menjaju postepeno, ali stalno,prelazeći iz kvantiteta u novi kvalitet.

Metode odgajivanja ovaca
Metode odgajivanja ovaca podrazumeva sistem parenja,odnosno plansko korišćenje odabranih životinja u reprodukciji,da bi se dobilo potomstvo koje će najviše odgovarati cilju odgajivanja. Postoji više metoda odgajivanja ovaca koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

A ) Metoda odgajivanja u čistoj rasi
B ) Metoda ukrštanja Odgajivanje ovaca u čistoj rasi može biti : 1. Van srodstva 2. U srodstvu 3. Linijsko odgajivanje 4. Osvežavanje krvi

Odgajivanje ovaca u srodstvu
U poboljšanim uslovima gajenja primenjuje se odgajivanje u srodstvu.To je metoda gde se pare muška i ženska grla koja su u nekom rodbinskom srodstvu.Ova grla imaju zajedničke pretke u nekoj od predhodnih generacija,tako da se nalaze u bližem ili daljem krvnom srodstvu.Odgajivanje u srodstvu je u stvari sakupljanje pozitivnih naslednih osobina u genotipu roditelja. Primena ove metode kod primitivnih rasa ovaca može u velikoj meri ubrzati stvaranje zapata ako se izvrši pravilan izbor roditeljskih parova. O srodstvu ovaca govori se onda kada se njihov isti zajednički predak nalazi u jednoj od najbližih 4-6 generacija nalazi se u umerenom rodbinskom odnosu. Odgajivanje u uskom srodstvu je parenje ujaka i sestričine,strica sa sinovicom i tetke sa nećakom ( 3-4 stepen srodstva) . Parenje brata sa sestrom,roditelja sa decom,babe i dede sa unučadima predstavlja parenje u najužem krvnom srodstvu( 1-2 stepen). Najznačajnije evropske i svetske rase ovaca nastale su primenom odgajivanja u srodstvu i to naročito u najužem krvnom srodstvu. Odgajivanje u srodstvu zahteva određeno znanje i praksu ,inače u suprotnom posledice su veoma štetne i mogu da dovedu do : 3

Metod ukrštanja ovaca Ukrštanje ovaca meleženjem ili metizacija je parenje između muških i ženskih grla različitih rasa.tako da se teže aklimatizuje. Za ukrštanje se često upotrebljava dve ili više rasa ovaca.To je metod reprodukcije u bliže srodstvo sa istaknutim pretkom. Upotrebljava se onda kada se u jednom zapatu primeti da : . Potiskujuće(pretapanje) 4.Smanjuje se otpornost i konstitucija .- Smanjenja plodnosti Smanjenja proizvodnje Rađanje avitalne i mrtvorođene jagnjadi.Grudi uske .Plodnost i otpornost slabe Ovaj oblik odgajivanja najčešče se koristi kod uveženih rasa ovaca koje u novoj domovini nemaji iste pre svega ekološke uslove kao zemlji postanka. Industrijsko ukrštanje 2. osnivačem linije.Kostur postaje prefinjen . gde se pri parenju stalno kome se nastoji održati što izgradnju populacije ovaca osobinama i genetičkim Osvežavanje krvi Osvežavanje krvi je poseban oblik ogajivanja ovaca u čistoj krvi. Najvažnija karakteristika ukrštanje je heterozis koji se javlja kao oblik potomaka ukrštenih rasa. Ukrštanje ovaca se sprovodi zbog tri osnovna cilja: 1. 3.Takvo grlo je osnivač linije. Kombinacijsko Dobijena potomstva su melezi ili metisi.Ova metoda se primenjuje u kao: 1. Ukrštanjem rasa veoma različitih osobina brže se menjaju proizvodne osobine jedne populacije. Odgajivanje po krvnim linijama i rodovima Linijsko odgajivanje predstavlja poseban oblik odgajivanja u srodstvu upotrebljava jedan poznati muški priplodnjak.mesa i vune. Meliorativno 3. Na taj način zasnivamo na jednom pretku poznatom po svojim proizvodima superiornostima. Ukrštanje je osnova koja omogućava stvaranje nove rase. 2. Ukrštanje sojeva moguće je samo onda kada se oba soja razlikuju u više osobina.Slabi zdravlje . Industrijsko ukrštanje 4 .Povećava se proizvodnja mleka. Da bi se ukrštanjem dobila nova generacija čije će proizvodne osobine u proseku biti bolje od vrednosti roditeljskih rasa.Ukrštanjem melezi imaju izraženije proizvodne osobine.

rase koja se popravlja i kvalitetni ovnovi rase koja se koristi kao meliorator.Ugnuta leđa .A popravljaju se i proizvodne osobine . Sva jagnjad dobijanjem ovim ukrštanjem kako muška tako i ženska koriste se za tov i klanje.Sva muška jagnjad se tove i kolju u cilju proizvodnje mesa. Rotacijsko ukrštanje za razliku od naizmeničnog zahteva tri rase ovaca koje će se koristiti kroz tri generacije tako da se posle svake generacije menja ovan jedne od triju rasa koje su upotrebljene u toj rotaciji.nega.Veći porast . 6. 3.Povećavaju se tovne sposobnosti Uspeh u ovom radu može se postići samo ako se odaberu dobra ženska grla. 5.Kada se plemenitoj rasi dodaje osobina druge plemenite rase Primenom ovakvog ukrštanja popravljaju se eksterijerni nedostatci kao što su: .a dobijeno žensko potomstvo se pari sa ovnovima druge rase. Meliorativno ukrštanje Meliorativno ukrštanje se primenjuje kada se želi oplemeniti neka rasa ovaca tako da joj se popravi jedna osobina Ili mali broj osobina.Ovo ukrštanje može biti : Jednokratno Naizmenično Rotacijsko Jednokratno ukrštanje je ukrštanje grla dveju rasa da bi se dobili melezi F-1 generacije kod kojih će biti izražena jedna ili više ekonomskih osobina.Veća masa tela . Dobro zdravlje Otpornost prema klimatskim činiocima Otpornost prema obolenjima Bolje iskorišćavaju hranu Brže rastu i postižu veću težinu u istim uslovima gajenja Smrtnost je mala Unakrsno ili naizmenično ovakvo ukrštanje primenjuje se u ovčarstvu na taj način što se naizmenično ukrštaju dve rase .Njihove odlike su: 1.smeštaj i zdravstvena zaštita. a da se očuvaju osnovne odlike i proizvodne osobine rase.Nagnute sapi . 5 .Uzane grudi I sapi .Razlikujemo dva načina ovog ukrštanja : . 2.Ranije stasavanje .Kada se primitivna rasa popravlja plemenitom . 4. Jedna generacija ženskih potomaka se pari sa ovnovima jedne rase .a zatim da se obezbedi dobra ishrana.Masa tela pri rođenju .

mleka i vune Selekcija ovaca predstavlja niz zootehničkih zahvata i mera. Sistem je takav da se formira centralni nukleus gde svaki kooperant daje iz svog stada 2-3 6 .Potiskujuće ukrštanje(pretapanje) Primena ove metode je moguća kada se ostvare prilike za intenzivnije stočarstvo tj.Familijska . B) Kriterijumi selekcije za poboljšanje proizvodnje mesa. čije proizvodne osobine želimo da popravimo. To je veoma složen proces pri kojem se jedne životinje favorizuju .a druge eliminišu da bi se obezbedio cilj proizvodnje.Kooperativna Individualna selekcija primenjuje se kod izbora grla za priplod na osnovu vrednosti pojedinih grla: . Kombinacijsko uktštanje – stvaranje novih rasa Kombinacijsko ukrštanje u ovčarstvu se primenjuje u cilju stvaranje nove produktivnije populacije.Parenje se vrši kroz 5-6 generacija tako da se ostvari veći broj kombinacija meleza. Postoje sledeći sistemi selekcije : .Individualna .Kada se koriste dve rase onda je to prosto. Osnova savremene selekcije u ovčarstvu je sigurna i potpuna evidencija o proizvodnim i fenotipskim karakteristikama svake individue.Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje roditeljskih parova narednih generacija koje će imati bolje fenotipske karakteristike i veću proizvodnju.Na bazi jednog podatka iz proizvodnje .Zatim se odabiraju za dalji priplod.Ukrštaju se dve i više rasa da bi se došlo do kombinovanja gena i stvaranja novog tipa odnosno nove rase sa planiranom proizvodnjom. koje se sprovode u cilju bržeg i sigurnijeg povećanja i poboljšanja fenotipskih i proizvodnih osobina ovaca. Kooperativni grupni sistem ovaj oblik selekcije primenjuje se os 1967 godine. Suština ove metode je da se ovnovi plemenitih rasa pare sa plotkinjama primitivnih rasa ovaca. Uspeh u ovčarskoj proizvodnji se može postići ako se precizno vrši kontrola proizvodnih osobina ovaca i ukoliko se povećavaju matična stada i aktivni deo populacije ovaca. kada mogu da se gaje plemenite rase ovaca koje će imati bolje proizvodne osobine od lokalnih rasa na tom području.a kada se koriste tri rase onda je to složeno kombinacijsko ukrštanje. U genetskom smislu selekcijom ovaca se ne stvaraju novi geni već se menja frekfencija gena. Najkvalitetnija muška i ženska grla se međusobno pare i ustaljuju se željeni tip odnosno nova rasa ovaca. Ustanovljen je u Novom Zelandu. Familijska selekcija ova selekcija vrši se na osnovu proseka vrednosti familija i između familija.odnosno rase ovaca.Na bazi ponovljenih podataka iz proizvodnje za nekoliko godina.

pre svega standardu rase kojoj pripada I da ima izražene primarne I sekundarne polne odlike. Zdrava grla su: Živahna. Dobro jedu I preživaju. Ova grla moraju biti zdrava jer bolesna grla kraće žive I imaju nisku proizvodnju. Metoda za odabiranje ovaca za priplod Najpoznatije metode za odabiranja ovaca za priplod su: -Odabiranje prema morfološkom izgledu.visoko produktivnih grla. Za priplod se ne uzimaju ovce koje imaju sledeće osobine: dugačak i mršav vrat nedovoljnu dužinu i širinu grudnog koša ulegnuća iza grebena ulegnuća leđa ulegnuće na prelazu slabinskog u krsni deo kratke zašiljene i nedovoljno mišićave sapi prazne butove visoke noge nekorektne stavove nogu slabe papke nedovoljno izražene primarne i sekundarne polne odlike To su konstitucijske mane koje se prenose na Potomstvo.smanjujući na taj način ovčarsku proizvodnju 7 . Sluzokože su im crvene Oči su jasne. Lako se kreću. Kriterijumi za nukleus su jako visoki i traže se najproduktivnija grla po svim proizvodnjama. čvrstu gradju tela I dobro razvijen kostur. -Odabiranje prema poreklu. -Odabiranje prema potomstvu ( progeni test ) Odabiranje prema morfološkom izgledu Svako grlo odabrano za priplod treba da odgovara . -Odabiranje prema proizvodnim osobinama ( performans test ).

finoća vlakana .prinos mesa.razvijenosti grla . a kakvo je očevo poreklo i da li ona i kom stepenu obećavaju sigurnost nasleđivanja.broj bižnih predaka .vijugavost vlakana . OCENJIVANJE PROIZVODNJE VUNE vrši se po proizvodnji mase runa(nepranog) i čiste vunske mase (randman). grudima sa strane kod poslednjeg rebra i sapima.datum rođenja .tip rođenja . IZBOR GRLA PREMA PEDIGREU-POREKLU Za izbor grla prema poreklu potrebno je imati podatke najmanje za 3 generacije predaka unazad zajedno sa njihovim proizvodnim osobinama. Posmatranje sa vrši sa 3-4 metara.jačina i rastegljivost vlakana OCENA PROIZVODNJE MESA može se vršiti od oka tj.ujednačenost i finoće vlakana na različitim mestima životinje Ove osobine procenjuju se na plećki. posmatranjem .podaci o prirastu IZBOR GRLA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA ( PERFORMANS TEST ) Ovaj metod se sastoji u tome što se ocenjuje proizvodnja vune.Priplodno grlo se na osnovu eksterijera ocenjuje po pravilu. Tačne rezultate o prinosu vune dobijemo kontrolom rune posle striže. dužini pramena i veličini tela. odmah posle striže i to tako što se životinja posmatra i opipava rukama iznad korena repa i u predelu grudi.dubina i gustina runa .Kvalitet vune se kontroliše u laboratoriji gre se ispituje . finoći vlakana. Podatak o poreklu sadrži .vune i mleka . Na taj način može se videti kakvo je majčino.broj oca i majke .pol grla .dužina i visina vlakana . mleka i mesa za svako grlo uz kontrolu plodnosti.obraslost vunom . Proizvodnja i kvalitet vune ocenjuje se na zivotinji od oka i to posmatranjem .telesna građe 8 .broj grla .Prinos vune i kvalitet vlakana ocenjuje se na životinjama pre striže i posle striže kod samo runa.

broja jagnjadi.Radi se u laboratoriji.mortalitet jagnjadi do zalučenja 9 . OCENA PROIZVODNJE MLEKA se sprovodi na tri načina .Zato se zadnjih godina vrši selekcija ovaca u pogledu tipa vimena i sisa u cilju korišćenje mašinske muže.Ocenjuje se .masa tela jagnjadi pri rođenju . Direktna kontrola pomuženog mleka sprovodi se merenjima i kasnije određivanjem sadržaja mleka (procena masti i proteina).- razvijenosti i kondicije životinje merenjem njihove telesne mase Dobri praktičari hvataju grla i obema rukama pritiskaju ovcu odmah iza plećki. Masa tela mladih grla procenjuje se merenjem .Sprovodi se merenjam.broj mrtvo rođenih jagnjadi .broj jagnadi rođenih i ojagnjenih do zalučenja pri svakom jagnjenju . građe i oblika mlečne žlezde .Ovce koje imaju veće prostranjije i dublje vime sa razvijenim sisama luče veće količine mleka od ovaca sa manjim vimenom i slabo razvijenim sisama.observacijom veličine .procenat oplodnje . Indirektna kontrola na osnovu prirasta jagnjadi. na leđima i slabinama.ukupne proizvodnje žive jagnjadi i tovu sa 90 dana . Masa tela odraslih ovaca meri se posle striže.Jagnjad se mere po rođenju . .vreme ulaska grla u priplod . žive mere i količine vune za vreme produktivnog života plotkinje.procena jagnjenja ovaca .mase tema jagnjadi pri rođenju i zalučenju .indirektno preko prirasta jagnjadi Žlezdano vime luči više mleka tako da se posle muže znatno više smanji od mesnatog vimena.direktno kontrolom pomužene količine mleka .dužina bremenitosti . Za proizvodnju mesa odabiranje roditeljskih parova se vrši na osnovu . a onda tokom prve striže.vitalnosti jagnjadi . Ocenjivanje plodnosti Je veoma značajan postupak za podizanje nivoa reproduktivnih osobina jednog zapata.dužina korišćenja u priplodu .sapima u predelu korena repa i hvataju grudi spreda te tako ocenjuju da li je grlo mršavo ili utovljeno.a potom svakih 10 dana do zalučenja a potom svakih 30 dana do starosti od godinu dana.

Tipovi selekcije koji mogu da se primene kog sjeničke populacije: Odgajivanje u čistoj rasi. a primenom veštačkog osemenjavanja 1000 i više potomaka za isti period. tip mleko-meso Industrijsko ukrštanje.a leta kratka i topla zadnjih godina i veoma suva.METODA ODABIRANJA GRLA PREMA POTOMSTVU -PROGENI TESTTestiranjem potomstva utvrđuje se koji ovan ima veću moć u prenošenju svojih osobina da bi se u proizvodnji iskoristio na najbolji način. da se obezbedi dovoljno količine hrane i koji se opredeljuju za 10 .Ishrana je nedovoljna .a obroci nisu izbalansirani. tip meso-mleko vuna Dodavanje kapi krvi . UZGOJ I TIPOVA SEKCIJE DA ODGOVARAJU SPECIFIČNOJ SREDINI I PRAKSI UPRAVLJANJA Ovčarska proizvodnja na prostorima Peštera je: tradicionalna poluintenzivna Ovce se gaje na način kako su se gajile pre 50 i više godina.Pronalaženje ovih grla je veoma značajno pošto od 1 ovna prirodnim parenjem može da se dobije 30-70 potomaka godišnje. Od rasa dominantna je sjenička ovca koja je domaća pramenka ukrštana dugi niz godina sa vinterbergom tako da je to ustvari oplemenjena sjenička ovca.a ovce se jagnje krajem decembra i početkom januara. Mali je broj odgajivača koji gaje 200 i više ovaca. Udeo krvi je oko 25%. Zimska ishrana se bazira na kabastoj hrani uglavnom sena sa prirodnih livada i veštačkih livada uz dodatak zrnaste hrane koja se prizvodi na ovom terenu (ovas i raž) dok se kukuruz kupuje.a od mleka se proizvodi na daleko poznati sjenički sir. u manjim ili većim stadima koja broje od 30-200 ovaca. 3. Progeno-testna metoda se koristi u mnogim zemljama iako je veoma skupa.Glavna hrana je ispaša koja je krajem leta i početkom jeseni veoma oskudna pa i u ponekim delovima nedovoljna.Parenje je nekontrolisano jer se ovnovi drže celog leta sa ovcama. Jagnjad za prodaju stižu prvim prolećnim danima kada im je cena najniža.Celokupna proizvodnja prilagođena je klimatskim uslovima koji vladaju na Pešteru gde su zime veoma hladne i duge .tip meso mleko Odgajivanje u čistoj rasi treba primeniti kod onih proizođača koji imaju mogućnosti da pre svega poprave nivo ishrane kod ovaca.Izbor grla prema potomstvu organizuje se tako što se odabira izvestan broj ovnova 5-10 kojima se dodeljuje podjednak broj ovaca i taj broj može da varira od 20-100 grla. Ovce se na proleće teraju u planine u katune i tamo provode vreme sve do prvih snegova. Posle prodaja jagnjadi počinje muža koje je isključivo ručna . Parenje ovaca je sezonski tokom jula i septembra . U to vreme nije moglo da dođe do oplemenjivanja u većem procentu jer uslovi za gajenje ovaca su bili ekstenzivni pa vinterberg nije mogao duže da se koristi.

Društvene firme i poljoprivredna dobra na kojima su se uvezena grla nalazila nisu u potpunosti ispoštovale programa rada pa su kroz nekoliko generacija u potpunosti nestali i dobijeni melezi pa su efekti uvoza u potpunosti izostali. a 11 . ovce su prosečne težine oko 55-75 kg.glava obrasla vunom .su otpornja od drugih grla i idt. sa veoma izraženim primarnim i sekundarnim polnim karakteristikama. Dodavanje kapi krvi mogu da sprovedu oni proizvođači koji žele da im proizvodnja mleka-sira bude primarna.čvrsta građa tela . nege i smeštaja tako i zdravstvene zaštite grla U svetu postoji veliki broj mlečnih rasa ovaca kao što su istočnofrizijska avasi lakon hios sardinijska plevenska crnoglava Od gore navedenih rasa u ranijem preiodu uvožena je u našu zemlju istočnofrizijska rasa i plevenska crno glava ovca.proizvodnju tipa meso-mleko-vuna. Selekcionisana stada lakona u Francuskoj u proseku daju oko 220 kg.imaju produženu laktaciju . ali zbog poluintezivnog gajenja .imaju velike porođajne težine kod jagnjadi .rađaju vitalnu i zdravu jagnjad . a koje žive u približno istim uslovima .Ovce su teške od 60-70kg.ali pre svega zbog nemogućnosti aklimatizacije nemara i nebrige rezultati su bili polovični gotovo loši.imaju veliku proizvodnju mleka koja prevazilazi prosek rase .Za primenu ove selekcijske mere potrebni su najbolji uslovi kako u pogledu ishrane. A ovnovi od 80-100 kg. po masivu na 800 metara nadmorske visine u jugoistočnom delu pokrajine Torn.snažna konstrukcija.ali na nešto manjim nadmorskim visinama su francuska rasa LAKON i bugarska PLEVENSKA CRNOGLAVA. izražena dubinama i širina trupa .noge i trbuh slabo obrasli vunom (mana) Mleko lakona se koristi za proizvodnju čuvenog sira ROKFOR Da bi se dobile što veće količine mleka jagnjad se kolju sa težinama od 9-14 kg. Naročitu pažnju treba obratiti kod izbora ovnova za dalje parenje jer to moraju biti superiorna grla u svakom pogledu jake i snažne konstitucije.Dobila je ime po mestu Mont da Lakon tj. Dve rase koje bi mogle da porave proizvodnju mleka na ovom području. Odlike ove rase su . a proizvodnja mesa sekundarna. Plevenska crnoglava ovca je nastala u okolini grada Pleven u Bugarskoj kombinacijom ukrštanjem između ovaca domaće pramenke i ovnova cigaje i istočnofrizijske rase. Mleka. Za poboljšanje proizvodnje u zapatu za priplod je potrebno ostavljati potomstvo od najproduktivnijih grla koja .stalno blizne .

To mogu biti samo ona gazdinstva proizvođači koji imaju dovoljno količine kako kabaste tako koncentrovane hrane. a kod ovaca 4-4. Odlike ove rase su .ovnovi mogu biti teški i preko 100kg. Kod izbora rasa za jednokratno industrijsko ukrštanje treba izabrati grla kojima odgovaraju prirodni i klimatski uslovi Peštera i okoline. Industrijsko ukrštanje treba primeniti kod onih proizvođača koji žele da se bave proizvodnjom mesa.Lokalno stanovništvo je voli i rado je čuva naročito zbog visoke mlečnosti. 0.Međusobnim parenjem dobijenih meleza slabiji su proizvodni rezultati. Na ovoj visini i u ovim klimatskim uslovima mogu dobre rezultate dati Virtenberg i Pirotska oplemenjena ovca.čvrstog je kostura i dobre građe tela .0 kg senaže dodajte ovcama mineralno. a ovna od 130-150 kg.dobro podnosi dugo hodanje Težine odraslih ovaca ja od 80-90 kg. 1.5 kg kukuruza. a proizvodni rezultati su bili približno isti kao i u Bugarskoj.glava i noge su pokrivene crnom dlakom Uvožena je u Dimitrovgradu i dala je odlične rezultate. Prinos vune je 7-8 kg. a prinos vune je kod ovaca od 3-4 kg.krupnoća .5-6. Na ovčarskim farmama ZZ Stočar iz Dimitrovgrada gajena je ova rasa na nadmorskim visinama višim od 1200 metara na Staroj planini. U ovakvoj proizvodnji kolju se i muška i ženska grla jer ona imaju bolje proizvodne rezultate od proseka obeju rasa zbog izraženog dejstva HETEROZIS efekta. a kod ovnova od 4-6 kg.4 kg. A ima grla koja daju i preko 400 kg mleka.5 kg.dug rep .snažne je konstitucije . onda je pirotska oplemenjena ovca u prednosti. Aklimatizacija je bila odlična. Jagnjad su kod rođenja teška od 4-5 kg. I među ovim rasama postoji razlika naročito u pogledu ranostasnosti prirasta i porasta gde je rasa Vinterberg neprikosnovena. Odlike Nemačkog domaćeg merina-Virtemberga .Prosečna mlečnost po grlu je 150-160 kg.Ali kada je u pitanju otpornost na bolesti i mogučnost korišćenja pašnjaka preživljavanje na ekstremno visokim i niskim temperaturama itd. Težina odrasle ovce je 60-70 kg. U Nemačkoj gde je Virtemberg stvoren on se gaji na nadmorskim visinama nižim od 800 metara jer na većim visinama ne daje dobre rezultate. Indeks jagnjenja je oko 170-180% jagnjad su kod rođenja teška 5.vitaminske dodatke 12 . a težina ovnova je do 120 kg. a dobijena kombinacija je kasnije ukrštena sa ovnovima Virtemberške rase. ZAKLJUČAK Pre nego što se neko od vas odluči da primeni u praksi neku od napred navedenih selekcijskih mera neka najpre pokusa kod ovaca i na imanju sledeće nahranite dobro i dovoljno svoja stada obrok da sadrži 2-3 kg sena . Pirotska oplemenjena ovca nastale je u Pirotu složenim kombinacijskim ukrštanjem ovaca domaće pramenke najpre sa ovnovima Francuske rase merino grla. kod ovnova .

Belo runo u tipu je merino vune i finoće od 26-28 mikrona.0 – 2. srednjeg do velikog okvira. 13 . viseće uši. dugačku glavu tipično obraslu runom do linije očiju (Schaupe) i široke.0 kg Odrasla ovca 75-90 kg 4. Finoća niti jednoličnog belog gustog runa iznosi 30-35 mikrona Uzgaja se kao ranozrela mesna ovca sa sposobnošću ne samo za napasivanje nego i stadno držanje. veka u Vestfaliji ukrštanjem nekih engleskih mesnih rasa kao što su oksford i hempšir sa domaćim rasama.5-7. praznici ne određuju početak kosidbe kosite zelenu travu pre pupljenja (tada ima najviše proteina). Uzgaja se za prelaženje velikih razdaljina i očuvanje pejzaža uz visoke prinose pri različitim itenzitetima držanja. Dobra mišićavost. Noge su smeđe do crne boje. ima klinastu. ranozrelost. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska pasmina. Uzgoj ovaca u Bavarskoj Merinolandschaf-Virtemberg Merinolandschaf (internacionalno: „Württemberger“) nastao je u 19. Ova ovca bele je boje. Koristite savete stručnjaka. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima srednje široku glavu s jakim ušima koje stoje postrance.- sprovedite preventivu dobijte od njih maksimalnu proizvodnju ne verujte onima koji vam govore da su ovce skromne životinje zasnivajte veštačke livade stare livade i pašnjake podsejavajte bacajte pored stanjaka i mineralna đubriva(200kg po hektaru) čistite korove sa vaših pašnjaka uklanjajte krtičnjake kosite na vreme.0-5. vansezonsko gonjenje uz najbolju majčinsku sposobnost. Jagnjad rano sazreva i ima dobar prirast.5 Crnoglava mesna ovca Crnoglava mesna ovca nastala je sredinom 19.0 kg 2. Poželjne su izražene mesne partije. veku u regionu južne i srednje Nemačke oplemenjivanjem domaćih rasa ovaca sa španjolskom i južnofrancuskom merino-ovcom. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrastao ovan 125-160 kg 6.

Odrasli ovan Odrasla ovca Težina 120-160 kg 5. Uzgaja se kao mesna ovca sa najboljim klaničkim kvalitetom trupa uz naglašenu sposobnost stadnog držanja i ukrštanja pri intenzivnom načinu držanja. usana i pojedinih mrlja na snažnim stajaćim ušima.5-4. finoće 30-34 cm.3 Suffolk (Safolk) Prapostojbina safolka je Engleska.0 kg 1. gde je bio uzgojen početkom 19-og veka ukrštanjem sautdaun i norfolk rasa.5-4.0 14 . Poželjna je ranozrelost i uska glava. Noge su crne i nisu prekrivene vunom. tankim i pomalo visećim ušima.9 – 2. nosa. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 115-145 kg 4. finoća niti runa iznosi 33–35 mikrona. Spada među najvažnije mesne rase i rasprostranjena je širom sveta.1 Texel (Teksel) Ova rasa izvorno je nastala na ostrvu Teksel u Holandiji sredinom 19-og veka ukrštanjem engleskih rasa lester i linkoln. Danas pripada najvažnijim mesnim rasama i rasprostranjen je širom sveta. Vuna je bele boje.0-5.8 – 2. gusta.0-5. Mišićavost je veoma izražena.0-6.0-7. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima glavu s dugačkim.0 kg Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi 2.0 kg Odrasla ovca 70-80 k 3.0 kg 70-100 kg 4. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira je bele boje izuzev pigmentiranih sluznica. Težina Vuna Godišnje ojagnjene jagnjadi Odrasli ovan 120-160 kg 4.5 kg 1.0 – 2. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska rasa. Uzgaja kao ovca koja brzo raste i sposobna je ne samo za napasivanje nego i stadno držanje u intenzivnim uslovima.0 kg Odrasla ovca 70-100 kg 3. gonjenje je sezonsko. Poželjan je dugačak i širok trup izraženih mesnih partija.

a njihova postojbina su Bavarska. Poželjna je kao brzorastuća i ranozrela ovca trostrukog korišćenja visoke plodnosti i mlečnosti .0-8. Također je važan dobar prinos vune.0 kg Odrasla ovca 75-85 kg 4. Ova ovca velikog okvira ima plemenitu. šutu glavu zakrivljenog profila i dugačke. Vuna je finoće 32-38 mikrona. ova domaća ranozrela ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. čiste je bele ili smeđecrne boje. U Bavarskoj se nekad uzgajala za proizvodnju zahtevnog lovačkog lodena. ukrštena dva tamošnja soja marš-ovaca (Groninger i Friesenschaf) pri čemu je stvoren jedinstveni tip ovce.0 – 2. Ova potpuno bela ovca srednjeg je do velikog okvira.0-7.0 kg 2. Dugačak. Ima usku.0 kg 4.600 kg mleka uz 6% mlečne masti i 5% mlečnih proteina. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 90-120 kg 6. ravna vuna svilenastog odsjaja finoće je 32-36 cm. Težina 110-130 k g 70-100 kg Vuna 5. gde su početkom 20-og veka ukrštane bergamaška rasa ovaca sa autohtonom štajnšaf rasom. južni Tirol i Švajcarska. 15 . tanak rep nije obrastao vunom. gde su 1850. padajuća.0 – 2. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. a dugačka. papci čvrsti.4 Odrasli ovan Odrasla ovca Bela planinska ovca Bavarska bela planinska ovca uzgojena je u pokrajini Verdenfelzer.0-6.5 Smeđa planinska ovca Smeđe planinske ovce nastale su od alpskih planinskih rasa ovaca. široke i viseće uši. laganu glavu ovnovskog profila i dugačke uši usmerene prema napred.Istočno-frizijska mlečna ovca Ova mlečna ovca nastala je u istočnoj Friziji. Tirol.0 kg Godišnje ojagnji jagnjadi 2. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine.0-5. Noge su jake.

ima usku. Uzgaja se kao otporna domaća ovca skromnih zahteva koja se prilagođava napasivanju kao i stadnom držanju.0 Obeležja plodnosti 1. runo jagnjadi je crvenosmeđe.Korekcija prema starosti prvog jagnjeta i uticaju farme 16 .0-6.Broj odgojene jagnjadi 3.0 kg Odrasla ovca 60-80 kg 4.0 – 2.0-7. ravna vuna svilenkastog odsjaja finoće je 32-36 cm. Duga padajuća glatka vuna ima zlatni do crvenosmeđi odsjaj („zlatno runo“). širokim i visećim ušima.0-5. Regionalni sojevi ove rase treba da ostanu sačuvani. Eifeler Füchse.Broj rođene jagnjadi 2.0 kg Odrasla ovca 55-75 kg 3. naprimer tipovi Coburger Füchse.0 kg 1.0-4. ova domaća brzorastuća ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. niti ima rogove. Ova ovca srednjeg okvira ima usku glavu koja nije prekrivena vunom. Sezona mrkanja je duga. Oberpfälzer Füchse. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 85-110 kg 6. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. papci čvrsti.Ova jednobojna smeđa ovca domaće rase srednjeg je do velikog okvira. a dugačka. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 80-100 kg 4. Zlatno žute je do crveno žute boje. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine. Westerwälder Füchse. padajuća.5 Koburška riđa ovca Koburška riđa ovca spada u Landschafen i prvobitno se uzgajala u mnogim srednjogornim regionima Nemačke. Noge su jake. šutu glavu zakrivljenog profila s dugačkim.7 – 2.0 kg 2.

0 181.5 189. 17 .7 215.90 8.2 193.30 12. godina Rasa Po jagnjenju rodene jagnjadi Merinolandschaf (virt.9 189.92 ovce koje su se ojagnjile u % godišnje jagnjenje 2 puta 24.7 164.2 170.60 32.66 1.7 Provera težine u 105.2 213.3 190.0 198.10 rod.6 207. Suffolk (safolk) Texel (teksel) Bela planinska ovca Smeda planinska ovca Koburška rida ovca Mlecna ovca 1.75 1.75 1.20 28.0 173.50 1.69 1.73 1.9 185.Obeležja plodnosti 2002.2 181. jagnjadi odgojene jagnjadi 191.14 dana.9 154.80 22.70 3.) Crnoglava mesna ovca. danu života Vaganje sve muške jagnjadi na uzgojnoj farmi pri starosti od 105 dana života(+/.20 1.50 1.

6 4 0 .72 23. laktacija Mleko kg Mast kg Mast % Proteina kg Proteina % 117 463 26.1 336 372 361 313 273 245 247 301 Provera mlečnosti 1998 .2 4 2 .1 4.7 5.Rezultati prirasta u 105 dana 2002 R as a Me rino la nds chaf (virte mb e rg) C rnog la va me sna o vc a S uffo lk (s afo lk ) Texel (te ks e l) B e la pla nins ka ovca S me d a p la ninsk a o vc a K o buršk a rida o vca Mle cna o vca težina kg dn. prir. g 4 3 .96 18 .9 4 5 .2002 Zaključ.5 3 7 .6 3 1 .1 3 3 .8 3 1 .

Plodnost 150% 19 .NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI BARDOKA OVCA -Najmlečnija rasa u Srbiji i Crnoj Gori u ispitivanjima Dr Nurgina Memišija -Prosek pojedinih stada je 250 kg mleka -Postoje dva soja:bela i žuta -Težina ivaca je 50-55 kg -Plodnost iznosi 1. ovnova od 130-150 kg .0 BARDOKA OVAN -Dostiže težinu do 80 kg I‘L de FRANCE -Francuska tovna rasa -Ovca sa 4 buta.traži idealne uslove sa dosta hrane -Težina ovaca 80-100 kg .velike mesne partije -Pogodna za ravnicu.

Ne zahteva posebne uslove za gajenje i negu -Težina ovce 55-60 kg -Plodnost 120 % OVAN SVRLJIŠKE RASE -Težina ovna do 80 kg 20 .PIROTSKA OPLEMENJENA OVCA -Jedina plemenita rasa ovaca Srbije I Crne Gore u tipu merina -Drugačiji je naziv domaći Wirtermberg -Odličan za gajenje u brdsko-planinskom području -Težina ovaca 60-70 kg -Plodnost 150% -Mlečnost 60-80 litara PIROTSKI OPLEMENJENI OVAN -Težina ovna je do 120 kg SVRLJIŠKA RASA -Pramenka koja živi na svrljiškim planinama -Daje oko 120 litara mleka -Veoma je otporna.

a ovnovi oko 80 kg -Živi u malim stadima -Neuspeli uvoz 21 .VIRTEMBERŠKA RASA -Uvezena ovca iz Nemačke -Koristi se za proizvodnju mesa -Najviše korišćena u Srbiji I Crnoj Gori kod oplemenjivanja domaćih ovaca -Težina ovce od 80-100 kg -Plodnost 170 % -Postoji i mlečni Virtemberg koji daje do 150 kg mleka SUFOLK -Engleska tovna rasa uvožena u Srbiju I Crnu Goru za ukrštanje sa cigajom.a ovnova od 120-140 kg ISTOČNO FRIZIJSKA OVCA -Najmlečnija rasa ovaca na svetu -Prosek za pojedina stada od 600-1200 litara mleka -Zahteva intenzivne uslove gajenja -Glava.stomak i rep obrasli su dlakom -Plodnost je 180 % -Ovce su teške oko 60 kg.dala dobre rezultate -Odgajivači je nisu dobro prihvatili pa se nije raširila -Sada je uvezeno jedno stado u Srbiju I Crnu Goru pri poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu -Težina ovaca od 80-100 kg.

AUSTRALIJSKI MERINO -Rasa za proizvodnju vune i mesa -Prinos runa 8-12 kg KONFORMACIJE NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ 22 .

Nemački holštajn (crno-beli) Nemački crveno-beli holštajn Nemački Angler (‘Crveno govedo’) Nemački Jersey (Džersi) 23 .

Nemački Vorder & Hinterwalder Nemački Gelbvieh (Nemačko žuto govedo) Nemački Fleckvieh (‘Simentalac‘) 24 .

godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti .Zastuplljenost rasa u Nemačkoj: 25% od svih umatičenih goveda u Nemačkoj Raspoređenost simentalca: Činjenice i podaci za 2002.61 391 30.000 25 .51 > 1.090.meso: međutelidbeni interval (dan): mjeseci dob pri prvom teljenju: Ø broja somatskih stanica: ~ 4.314 6.000 643.469 4.350 > 58 1 : 4.4 < 170.16 3.

26 .Prednosti nemačkog Fleckvieh-a(„Simentalac“): •dvonamenska pasmina visoke proizvodnje mleka i mesa •najniži broj somatskih stanica. Fleckvieh junice se tradicionalno drže vani na paši. počevši od proleća sve do kasne jeseni . Ovaj zdravi period rasta je podloga za buduću visoku proizvodnju kombinovanu sa zdravljem i dugovječnosti. dokazana na svim kontinentima •visoko vredna muška telad i visoka vrednost trupa •miran i staložen temperament jedinki oba pola •visoka ekonomska efektivnost u sastavu krava-tele postignuta brzim rastom teladi i niskim zahtevima s obzirom na okolinu •idealna pasmina za unakrsna ukrštanja sa čistim mlečnim pasminama Tradicionalni uzgajivač nemačkog Fleckvieh-a muze 20 do 50 krava i odgaja mladu stoku za obnovu stada i kao podlogu budućeg uspeha farme. 24 sata na dan. Nakon godinu dana intenzivne ishrane. redovna steonost. brzi rast •izuzetno snažna i zdrava goveda koja se brzo prilagođavaju svim klimatskim uslovima i uslovima ishrane.

dvonamenska pasmina: 60 % mleko + 40 % meso = 100 % profitabilnost ! Nemački Braunvieh (‘Smeđe govedo‘) 27 . trup Fleckvieh krava postiže najviše prihode putem najviše mase i izvanredne mišićavosti uz niski postotak masti. Između svih mlečnih ili dvonamenskih pasmina.Današnja Fleckvieh krava za dvonamensku svrhu sa 60 % vrednosti u mlečnoj i 40 % vrednosti u proizvodnji mesa rezultat je tradicionalno organizovanog intenzivnog uzgoja u trajanju više od 100 godina i preko mnogih generacija uzgajivača.

Raspoređenost smeđeg goveda: Činjenice i podaci za 2002.: •dobroćudna pasmina dvostrukog korišćenja •8.5 Prednosti nemačkog smeđeg gov.meso: međutelidbeni interval mjeseci dob pri prvom Ø starost pri izluèenju ~ 495.250 > 57 1 : 4.61 > 1. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti .0 > 6.889 6.784 4.000 do 9.000 kg mleka sa 7% do 8% proteina + masti 28 .000 157.24 3.88 409 32.

•visok kvalitet mleka sa izvrsnim ukusom i mogućnošću proizvodnje sira (Kappa Casein B) •idealno se prilagođava različitim načinima držanja i podnosi tropske vrućine jednako dobro kao i ekstremne hladnoće bez ikakvih poteškoća •čvsrte noge sa izuzetno čvrstim papcima osiguravaju nadaleko čuvenu dugovečnost smeđih goveda •izvrsno zdravlje vimena i oblik s najboljom dojnošću Budući da se INTERBOVES nalazi u mestu Altusried. od tropskih vrućina do oštre klime gorskih predela sa oskudnom krmnom bazom. Uzgoj nemačkog smeđeg goveda bio je oduvek izrazito usmeren na visoku proizvodnju mleka. nemačke smeđe krave su bez konkurencije. Pod najekstremnijim uslovima. Širom sveta nemačko smeđe govedo poznato je i traženo kao visokoproizvodna pasmina sa sposobnostima aklimatizacije. Uz optimalne uslove one mogu u potpunosti razviti svoje proizvodne sposobnosti. i naša mlečna farma. Svaki odabir pratiće stručnjak iz udruženja uzgajivača. prilagođene svim načinima držanja. od 1968. godine. čija je članica. 29 . odabir Vaših goveda održa će se u neposrednoj blizini našeg ureda. u srcu regije uzgoja nemačkog smeđeg govečeta.

094 4. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): ~ 55. Nemačko smeđe govedo idealan je izbor za farme srednje veličine u svim klimatskim uslovima s glavnim ciljem-profitabilnom proizvodnjom mlijeka! Tirolsko sivo govedo Cinjenice i podaci za 2002.798 3.200 > 58 30 .28 > 1.000 12.81 3.Kod nemačkog smeđeg goveda iz ekonomskih razloga pridaje se važnost i proizvodnji mesa kao druge komponente iskorištavanja.

Dali preko vas(Institut u Pirotu) možemo da kupimo ovce ili rasne ovnove? Možete.vitaminske smeše? Za bremenite ovce oko 14 gr.Kako su napravljeni ovčarnici kod vas otvoreni ili zatvoreni? Tradicionalno zatvoreni i veoma ne fukcionalni. 12. 11. A za ostale 6-10 gr.Sivo tirolsko govedo je tipična planinska pasmina koja je rasprostranjena u području Alpa i Dolomita u Austriji i Italiji. 8.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? U zavisnosti od težine .Koje starosti treba da bude ovan da bi mogao da osemenjava ovce? Najmanje 2 godine . Zašto se krate repovi kod ovaca ? Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Kako i na koji način se to vrši? Kada u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? Iz higijenskih razloga i i zbog lakše oplodnje kod prirodnog parenja.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Bolje je davatI samleveno zrno zbog lakšeg varenja.Ko ocenjuje kvalitet stoke na sajmu a ko u selu i na farmi? Na sajmu kvalitet stoke određuje posebna komisija. mineralno. 9.Ovce su postale sitnije i izrodile se. 3.Najlakše se vrši gumicama koje se stavljaju između četvrtog i petog repnog pršljenja kod starosti od 7-10 dana. 5. da li ta osobina može da se popravi ? Ovce su sitnije zbog uskog parenja u srodstvu.najbolje 3-4 godine kada budu gotovi testovi. PITANJA I ODGOVORI 1. 2.Ovca teška 60kg od 2-3 kg. 4. ali samo ako je kvalitetan i ako sadržaj odgovara deklaraciji na vreći.Koliko članova broji udruzenje Čobana u Pirotu? Nema udruženja čobana u Pirotu.Dali se ovnovi radjaju bez rogova? Da ovnovi se rđaju bez rogova i to je rasna karakteristika. loših uslova gajenja počev od smeštajnih uslova pa do ishrane.Ova osobina se popravlja nabavkom novih ovnova druge rase. samleveni kukuruz ili koncentrat? Naravno da je bolji koncentrat. skromnih su zahteva. a na selu lokalna selekcijska služba.Šta je bolje davati ovcama. 6. 13. poseduju jak instinkt u pronalaženju hrane na pašnjacima i imaju sposobnost efikasne konverzije čak i grube vegetacije.Zašto Vitemberg ovca u Sjenici nije uspela? Zbog neadekvatnog tretmana. Ova goveda su jednostavna.Kolika je normalna potreba za jedan dan ovcama. 10. 31 . 7.

15. kada se životinja leči pre nego što je veterinar pregleda ili posle pregleda veterinara? Krava se leči kada se pregledom utvrdi da je obolela.Da li druga ili treća grneracija od te krave može da služi kao bikovska majka? Ima veliku predispoziciju.5 – 2 kg sena. 31. koji ako uspešno savlada obuku radi u selu pod kontrolom službe koja ga je poslala.Ako krava ne ostane steona.Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Zato što jagnjad dok su mala vrlo lako podnose taj zahvat.. 33.14.Koju školu treba da imam pa da mogu da konkurušem za osemenioca? Potrebno je da kandidat ima : .Bar osnovno obrazovanje. 30. naročito meleženjem sa rasama za meso. 18. 32 .Koliko košta ovčije mleko u Pirotu i kako vi formirate cenu? Otkupna cena mleka je između 25 i 30 din sa najmanje 7% mlečne masti. 34.Kada ovce postanu sitnije i izrode se.Šta je to genetika? Genetika je naučna grana koja se bavi ispitivanjem nasleđivanjama pojedinih osobina i mogućnosti da se kombinovanjem ovih osobina postigne poboljšanje proizvodnje (mleka-mesa) 36. da li ta osobina može da se popravi ? Ova osobina se vrlo lako popravlja i brzo. 35.Kako i na koji način se to vrši? U starosti od dve do tri nedelje uz korišćenje specijalnih gumica koje zaustave protok krvi i rep otpadne za 10 do 14 dana. 24. 20. 17.Koliko koštaju ovce akoliko koštaju ovnovi? Ovce koštaju oko 150 Euro . a ovnovi od 200-230 Eura.krava koja je zdrava(ispitana na bolesti) i bez velikih nedostataka u eksterijeru.izraženu odgovornost za svoj rad. služba) pošalje se uputom da se obuči za poslove osemenjavanja kandidata. olakšava parenje i jagnjenje.Da je opšte prihvaćen kod ljudi u čijem selu treba da radi.Šta je to bikovska majka? Krava koja u prvoj laktaciji daje 15. 16.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Krupno mleveni kukuruz.izraženu želju da se bave ovim poslom. ali ne mora da bude .Cenu formira tržište.Šta je bolje davati ovcama samleveni kukuruz ili koncentrat? Koncentrat jer je to smeša potpuno normirano pripremljena za ishranu .Zašto se krate repovi kod ovaca ? Iz higijenskih razloga.Kako da izaberem bika koji je dobar za osemenjavanje krave? Treba se obavezno posavetovati sa službom osemenjavanja-veterinarom koji osemenjava na vašem terenu krave. . 26.000 kg mleka.Koje starosti treba da bude ovan da bi mogo da osemenjava ovce? Ovan kod prvog pripusta mora da bude najmanje starosti od jedne godine.Kada i u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? U dve do tri nedelje.privatna vet. 21.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? Ovca u zimskom periodu držanja treba da pojede zavisno od proizvodnje ( MESO – MLEKO) od 1. 23. 19. 32.Kako da pošaljemo čoveka koji bi se obučio da osemenjava krave? Potrebno je da ovlašćena organizacija (veterinarska stanica.