FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA POLJOPRIVREDU I HRANU

Project GCP/FRY/001/NET

Development assistance to livestock farmers in mountainous areas of Prijepolje,Sjenica and Tutin in Sandzak region
Pomoć u razvoju stočarstva u planinskim oblastima Sandžačkog regiona

RASNI SASTAV

Sjenica,2004.godina 1

SADRŽAJ
I GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA—2 1.1 Metode odgajivanja ovaca ------------------------------------- 2 1.2 Metode za odabiranje ovaca za priplod----------------------- 7 II UZGOJ OVACA U BAVARSKOJ-------------------------------- 14 2.1 Obeležja plodnosti ------------------------------------------- 18 III NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI------20 3.1 Konformacije ---------------------------------------------------- 23 IV NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ---- 24 V PITANJA I ODGOVORI------------------------------------------- 34

2

GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA
Populacije ovaca su biološke zajednice determinisane kao rase ( u svetu postoji više od 450 rasa ovaca) i zapati kao manje grupe unutar rasa .Rase ovaca imaju veoma složenu naslednu osnovu,sastavljenu od velikog broja različitih gena,koji utiču na ispoljavanje njihovih osobina u različitim uslovima. Neke osobine ovaca se nasleđuju i to su nasledne osobine ,a druge se ne nasleđuju i to su stečene osobine. Stručnjaci i odgajivači ovaca stvaraju zapate ,rase i tipove ovaca sa pozitivnim naslednim osobinama.Tako se zapati i rase ovaca menjaju postepeno, ali stalno,prelazeći iz kvantiteta u novi kvalitet.

Metode odgajivanja ovaca
Metode odgajivanja ovaca podrazumeva sistem parenja,odnosno plansko korišćenje odabranih životinja u reprodukciji,da bi se dobilo potomstvo koje će najviše odgovarati cilju odgajivanja. Postoji više metoda odgajivanja ovaca koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

A ) Metoda odgajivanja u čistoj rasi
B ) Metoda ukrštanja Odgajivanje ovaca u čistoj rasi može biti : 1. Van srodstva 2. U srodstvu 3. Linijsko odgajivanje 4. Osvežavanje krvi

Odgajivanje ovaca u srodstvu
U poboljšanim uslovima gajenja primenjuje se odgajivanje u srodstvu.To je metoda gde se pare muška i ženska grla koja su u nekom rodbinskom srodstvu.Ova grla imaju zajedničke pretke u nekoj od predhodnih generacija,tako da se nalaze u bližem ili daljem krvnom srodstvu.Odgajivanje u srodstvu je u stvari sakupljanje pozitivnih naslednih osobina u genotipu roditelja. Primena ove metode kod primitivnih rasa ovaca može u velikoj meri ubrzati stvaranje zapata ako se izvrši pravilan izbor roditeljskih parova. O srodstvu ovaca govori se onda kada se njihov isti zajednički predak nalazi u jednoj od najbližih 4-6 generacija nalazi se u umerenom rodbinskom odnosu. Odgajivanje u uskom srodstvu je parenje ujaka i sestričine,strica sa sinovicom i tetke sa nećakom ( 3-4 stepen srodstva) . Parenje brata sa sestrom,roditelja sa decom,babe i dede sa unučadima predstavlja parenje u najužem krvnom srodstvu( 1-2 stepen). Najznačajnije evropske i svetske rase ovaca nastale su primenom odgajivanja u srodstvu i to naročito u najužem krvnom srodstvu. Odgajivanje u srodstvu zahteva određeno znanje i praksu ,inače u suprotnom posledice su veoma štetne i mogu da dovedu do : 3

Ukrštanjem rasa veoma različitih osobina brže se menjaju proizvodne osobine jedne populacije.Takvo grlo je osnivač linije.mesa i vune. Industrijsko ukrštanje 4 . osnivačem linije.- Smanjenja plodnosti Smanjenja proizvodnje Rađanje avitalne i mrtvorođene jagnjadi.Ukrštanjem melezi imaju izraženije proizvodne osobine. Ukrštanje ovaca se sprovodi zbog tri osnovna cilja: 1. Metod ukrštanja ovaca Ukrštanje ovaca meleženjem ili metizacija je parenje između muških i ženskih grla različitih rasa.Povećava se proizvodnja mleka. Ukrštanje sojeva moguće je samo onda kada se oba soja razlikuju u više osobina. 3. Potiskujuće(pretapanje) 4. Meliorativno 3. Ukrštanje je osnova koja omogućava stvaranje nove rase. Na taj način zasnivamo na jednom pretku poznatom po svojim proizvodima superiornostima.Slabi zdravlje . Da bi se ukrštanjem dobila nova generacija čije će proizvodne osobine u proseku biti bolje od vrednosti roditeljskih rasa. gde se pri parenju stalno kome se nastoji održati što izgradnju populacije ovaca osobinama i genetičkim Osvežavanje krvi Osvežavanje krvi je poseban oblik ogajivanja ovaca u čistoj krvi.Kostur postaje prefinjen . Kombinacijsko Dobijena potomstva su melezi ili metisi. Upotrebljava se onda kada se u jednom zapatu primeti da : .Smanjuje se otpornost i konstitucija . Za ukrštanje se često upotrebljava dve ili više rasa ovaca. 2.Grudi uske .Plodnost i otpornost slabe Ovaj oblik odgajivanja najčešče se koristi kod uveženih rasa ovaca koje u novoj domovini nemaji iste pre svega ekološke uslove kao zemlji postanka.Ova metoda se primenjuje u kao: 1.tako da se teže aklimatizuje. Odgajivanje po krvnim linijama i rodovima Linijsko odgajivanje predstavlja poseban oblik odgajivanja u srodstvu upotrebljava jedan poznati muški priplodnjak. Najvažnija karakteristika ukrštanje je heterozis koji se javlja kao oblik potomaka ukrštenih rasa. Industrijsko ukrštanje 2.To je metod reprodukcije u bliže srodstvo sa istaknutim pretkom.

Ranije stasavanje .Masa tela pri rođenju .A popravljaju se i proizvodne osobine .Veća masa tela . Jedna generacija ženskih potomaka se pari sa ovnovima jedne rase . 3. Dobro zdravlje Otpornost prema klimatskim činiocima Otpornost prema obolenjima Bolje iskorišćavaju hranu Brže rastu i postižu veću težinu u istim uslovima gajenja Smrtnost je mala Unakrsno ili naizmenično ovakvo ukrštanje primenjuje se u ovčarstvu na taj način što se naizmenično ukrštaju dve rase .Kada se primitivna rasa popravlja plemenitom .smeštaj i zdravstvena zaštita.rase koja se popravlja i kvalitetni ovnovi rase koja se koristi kao meliorator.Ovo ukrštanje može biti : Jednokratno Naizmenično Rotacijsko Jednokratno ukrštanje je ukrštanje grla dveju rasa da bi se dobili melezi F-1 generacije kod kojih će biti izražena jedna ili više ekonomskih osobina.Povećavaju se tovne sposobnosti Uspeh u ovom radu može se postići samo ako se odaberu dobra ženska grla. Rotacijsko ukrštanje za razliku od naizmeničnog zahteva tri rase ovaca koje će se koristiti kroz tri generacije tako da se posle svake generacije menja ovan jedne od triju rasa koje su upotrebljene u toj rotaciji. Sva jagnjad dobijanjem ovim ukrštanjem kako muška tako i ženska koriste se za tov i klanje. 4. a da se očuvaju osnovne odlike i proizvodne osobine rase.Ugnuta leđa .Njihove odlike su: 1. 2.Uzane grudi I sapi .nega. 5.Nagnute sapi . Meliorativno ukrštanje Meliorativno ukrštanje se primenjuje kada se želi oplemeniti neka rasa ovaca tako da joj se popravi jedna osobina Ili mali broj osobina. 6.Razlikujemo dva načina ovog ukrštanja : .Veći porast .a zatim da se obezbedi dobra ishrana.Kada se plemenitoj rasi dodaje osobina druge plemenite rase Primenom ovakvog ukrštanja popravljaju se eksterijerni nedostatci kao što su: . 5 .Sva muška jagnjad se tove i kolju u cilju proizvodnje mesa.a dobijeno žensko potomstvo se pari sa ovnovima druge rase.

Familijska selekcija ova selekcija vrši se na osnovu proseka vrednosti familija i između familija. B) Kriterijumi selekcije za poboljšanje proizvodnje mesa. Kombinacijsko uktštanje – stvaranje novih rasa Kombinacijsko ukrštanje u ovčarstvu se primenjuje u cilju stvaranje nove produktivnije populacije.Ukrštaju se dve i više rasa da bi se došlo do kombinovanja gena i stvaranja novog tipa odnosno nove rase sa planiranom proizvodnjom.Parenje se vrši kroz 5-6 generacija tako da se ostvari veći broj kombinacija meleza. Sistem je takav da se formira centralni nukleus gde svaki kooperant daje iz svog stada 2-3 6 .odnosno rase ovaca. Uspeh u ovčarskoj proizvodnji se može postići ako se precizno vrši kontrola proizvodnih osobina ovaca i ukoliko se povećavaju matična stada i aktivni deo populacije ovaca. To je veoma složen proces pri kojem se jedne životinje favorizuju .Zatim se odabiraju za dalji priplod. Ustanovljen je u Novom Zelandu. čije proizvodne osobine želimo da popravimo.Kada se koriste dve rase onda je to prosto. Najkvalitetnija muška i ženska grla se međusobno pare i ustaljuju se željeni tip odnosno nova rasa ovaca. kada mogu da se gaje plemenite rase ovaca koje će imati bolje proizvodne osobine od lokalnih rasa na tom području.Familijska .a kada se koriste tri rase onda je to složeno kombinacijsko ukrštanje.Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje roditeljskih parova narednih generacija koje će imati bolje fenotipske karakteristike i veću proizvodnju. koje se sprovode u cilju bržeg i sigurnijeg povećanja i poboljšanja fenotipskih i proizvodnih osobina ovaca.Individualna .Na bazi jednog podatka iz proizvodnje . U genetskom smislu selekcijom ovaca se ne stvaraju novi geni već se menja frekfencija gena.Kooperativna Individualna selekcija primenjuje se kod izbora grla za priplod na osnovu vrednosti pojedinih grla: .a druge eliminišu da bi se obezbedio cilj proizvodnje.Na bazi ponovljenih podataka iz proizvodnje za nekoliko godina. Osnova savremene selekcije u ovčarstvu je sigurna i potpuna evidencija o proizvodnim i fenotipskim karakteristikama svake individue. Postoje sledeći sistemi selekcije : .mleka i vune Selekcija ovaca predstavlja niz zootehničkih zahvata i mera. Suština ove metode je da se ovnovi plemenitih rasa pare sa plotkinjama primitivnih rasa ovaca.Potiskujuće ukrštanje(pretapanje) Primena ove metode je moguća kada se ostvare prilike za intenzivnije stočarstvo tj. Kooperativni grupni sistem ovaj oblik selekcije primenjuje se os 1967 godine.

-Odabiranje prema poreklu. -Odabiranje prema proizvodnim osobinama ( performans test ). Dobro jedu I preživaju. Za priplod se ne uzimaju ovce koje imaju sledeće osobine: dugačak i mršav vrat nedovoljnu dužinu i širinu grudnog koša ulegnuća iza grebena ulegnuća leđa ulegnuće na prelazu slabinskog u krsni deo kratke zašiljene i nedovoljno mišićave sapi prazne butove visoke noge nekorektne stavove nogu slabe papke nedovoljno izražene primarne i sekundarne polne odlike To su konstitucijske mane koje se prenose na Potomstvo. čvrstu gradju tela I dobro razvijen kostur. Zdrava grla su: Živahna. pre svega standardu rase kojoj pripada I da ima izražene primarne I sekundarne polne odlike. Kriterijumi za nukleus su jako visoki i traže se najproduktivnija grla po svim proizvodnjama. Ova grla moraju biti zdrava jer bolesna grla kraće žive I imaju nisku proizvodnju.visoko produktivnih grla. Sluzokože su im crvene Oči su jasne. -Odabiranje prema potomstvu ( progeni test ) Odabiranje prema morfološkom izgledu Svako grlo odabrano za priplod treba da odgovara . Lako se kreću.smanjujući na taj način ovčarsku proizvodnju 7 . Metoda za odabiranje ovaca za priplod Najpoznatije metode za odabiranja ovaca za priplod su: -Odabiranje prema morfološkom izgledu.

Priplodno grlo se na osnovu eksterijera ocenjuje po pravilu.dužina i visina vlakana . Podatak o poreklu sadrži .razvijenosti grla . Tačne rezultate o prinosu vune dobijemo kontrolom rune posle striže. grudima sa strane kod poslednjeg rebra i sapima.broj grla .broj oca i majke . IZBOR GRLA PREMA PEDIGREU-POREKLU Za izbor grla prema poreklu potrebno je imati podatke najmanje za 3 generacije predaka unazad zajedno sa njihovim proizvodnim osobinama.ujednačenost i finoće vlakana na različitim mestima životinje Ove osobine procenjuju se na plećki.Prinos vune i kvalitet vlakana ocenjuje se na životinjama pre striže i posle striže kod samo runa. odmah posle striže i to tako što se životinja posmatra i opipava rukama iznad korena repa i u predelu grudi. mleka i mesa za svako grlo uz kontrolu plodnosti.datum rođenja .podaci o prirastu IZBOR GRLA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA ( PERFORMANS TEST ) Ovaj metod se sastoji u tome što se ocenjuje proizvodnja vune.dubina i gustina runa .finoća vlakana .vijugavost vlakana .broj bižnih predaka . dužini pramena i veličini tela. posmatranjem .Kvalitet vune se kontroliše u laboratoriji gre se ispituje .jačina i rastegljivost vlakana OCENA PROIZVODNJE MESA može se vršiti od oka tj. finoći vlakana. Posmatranje sa vrši sa 3-4 metara. Proizvodnja i kvalitet vune ocenjuje se na zivotinji od oka i to posmatranjem .pol grla .obraslost vunom . Na taj način može se videti kakvo je majčino.tip rođenja . a kakvo je očevo poreklo i da li ona i kom stepenu obećavaju sigurnost nasleđivanja. OCENJIVANJE PROIZVODNJE VUNE vrši se po proizvodnji mase runa(nepranog) i čiste vunske mase (randman).vune i mleka .prinos mesa.telesna građe 8 .

sapima u predelu korena repa i hvataju grudi spreda te tako ocenjuju da li je grlo mršavo ili utovljeno. a onda tokom prve striže. .broj mrtvo rođenih jagnjadi . na leđima i slabinama.broja jagnjadi. Za proizvodnju mesa odabiranje roditeljskih parova se vrši na osnovu .observacijom veličine .mase tema jagnjadi pri rođenju i zalučenju .indirektno preko prirasta jagnjadi Žlezdano vime luči više mleka tako da se posle muže znatno više smanji od mesnatog vimena.Zato se zadnjih godina vrši selekcija ovaca u pogledu tipa vimena i sisa u cilju korišćenje mašinske muže.masa tela jagnjadi pri rođenju . žive mere i količine vune za vreme produktivnog života plotkinje.vitalnosti jagnjadi .vreme ulaska grla u priplod .Ocenjuje se . Indirektna kontrola na osnovu prirasta jagnjadi. Ocenjivanje plodnosti Je veoma značajan postupak za podizanje nivoa reproduktivnih osobina jednog zapata.Sprovodi se merenjam. Masa tela mladih grla procenjuje se merenjem .procena jagnjenja ovaca .a potom svakih 10 dana do zalučenja a potom svakih 30 dana do starosti od godinu dana. građe i oblika mlečne žlezde . OCENA PROIZVODNJE MLEKA se sprovodi na tri načina .mortalitet jagnjadi do zalučenja 9 .ukupne proizvodnje žive jagnjadi i tovu sa 90 dana .broj jagnadi rođenih i ojagnjenih do zalučenja pri svakom jagnjenju .Jagnjad se mere po rođenju .dužina bremenitosti .procenat oplodnje .Radi se u laboratoriji. Direktna kontrola pomuženog mleka sprovodi se merenjima i kasnije određivanjem sadržaja mleka (procena masti i proteina).dužina korišćenja u priplodu .direktno kontrolom pomužene količine mleka .Ovce koje imaju veće prostranjije i dublje vime sa razvijenim sisama luče veće količine mleka od ovaca sa manjim vimenom i slabo razvijenim sisama. Masa tela odraslih ovaca meri se posle striže.- razvijenosti i kondicije životinje merenjem njihove telesne mase Dobri praktičari hvataju grla i obema rukama pritiskaju ovcu odmah iza plećki.

tip meso mleko Odgajivanje u čistoj rasi treba primeniti kod onih proizođača koji imaju mogućnosti da pre svega poprave nivo ishrane kod ovaca. tip mleko-meso Industrijsko ukrštanje. Mali je broj odgajivača koji gaje 200 i više ovaca. Parenje ovaca je sezonski tokom jula i septembra .a ovce se jagnje krajem decembra i početkom januara. u manjim ili većim stadima koja broje od 30-200 ovaca. Od rasa dominantna je sjenička ovca koja je domaća pramenka ukrštana dugi niz godina sa vinterbergom tako da je to ustvari oplemenjena sjenička ovca.METODA ODABIRANJA GRLA PREMA POTOMSTVU -PROGENI TESTTestiranjem potomstva utvrđuje se koji ovan ima veću moć u prenošenju svojih osobina da bi se u proizvodnji iskoristio na najbolji način.a obroci nisu izbalansirani.Celokupna proizvodnja prilagođena je klimatskim uslovima koji vladaju na Pešteru gde su zime veoma hladne i duge . Jagnjad za prodaju stižu prvim prolećnim danima kada im je cena najniža. 3. da se obezbedi dovoljno količine hrane i koji se opredeljuju za 10 .Izbor grla prema potomstvu organizuje se tako što se odabira izvestan broj ovnova 5-10 kojima se dodeljuje podjednak broj ovaca i taj broj može da varira od 20-100 grla.a leta kratka i topla zadnjih godina i veoma suva. Udeo krvi je oko 25%. a primenom veštačkog osemenjavanja 1000 i više potomaka za isti period. tip meso-mleko vuna Dodavanje kapi krvi . Posle prodaja jagnjadi počinje muža koje je isključivo ručna .Pronalaženje ovih grla je veoma značajno pošto od 1 ovna prirodnim parenjem može da se dobije 30-70 potomaka godišnje. Progeno-testna metoda se koristi u mnogim zemljama iako je veoma skupa. Ovce se na proleće teraju u planine u katune i tamo provode vreme sve do prvih snegova.a od mleka se proizvodi na daleko poznati sjenički sir.Glavna hrana je ispaša koja je krajem leta i početkom jeseni veoma oskudna pa i u ponekim delovima nedovoljna. UZGOJ I TIPOVA SEKCIJE DA ODGOVARAJU SPECIFIČNOJ SREDINI I PRAKSI UPRAVLJANJA Ovčarska proizvodnja na prostorima Peštera je: tradicionalna poluintenzivna Ovce se gaje na način kako su se gajile pre 50 i više godina. U to vreme nije moglo da dođe do oplemenjivanja u većem procentu jer uslovi za gajenje ovaca su bili ekstenzivni pa vinterberg nije mogao duže da se koristi. Tipovi selekcije koji mogu da se primene kog sjeničke populacije: Odgajivanje u čistoj rasi.Ishrana je nedovoljna .Parenje je nekontrolisano jer se ovnovi drže celog leta sa ovcama. Zimska ishrana se bazira na kabastoj hrani uglavnom sena sa prirodnih livada i veštačkih livada uz dodatak zrnaste hrane koja se prizvodi na ovom terenu (ovas i raž) dok se kukuruz kupuje.

rađaju vitalnu i zdravu jagnjad . ali zbog poluintezivnog gajenja .čvrsta građa tela . izražena dubinama i širina trupa .ali pre svega zbog nemogućnosti aklimatizacije nemara i nebrige rezultati su bili polovični gotovo loši. A ovnovi od 80-100 kg. Društvene firme i poljoprivredna dobra na kojima su se uvezena grla nalazila nisu u potpunosti ispoštovale programa rada pa su kroz nekoliko generacija u potpunosti nestali i dobijeni melezi pa su efekti uvoza u potpunosti izostali. Plevenska crnoglava ovca je nastala u okolini grada Pleven u Bugarskoj kombinacijom ukrštanjem između ovaca domaće pramenke i ovnova cigaje i istočnofrizijske rase.imaju produženu laktaciju . Za poboljšanje proizvodnje u zapatu za priplod je potrebno ostavljati potomstvo od najproduktivnijih grla koja .ali na nešto manjim nadmorskim visinama su francuska rasa LAKON i bugarska PLEVENSKA CRNOGLAVA.glava obrasla vunom . Odlike ove rase su . Dodavanje kapi krvi mogu da sprovedu oni proizvođači koji žele da im proizvodnja mleka-sira bude primarna.snažna konstrukcija.stalno blizne . a 11 .imaju veliku proizvodnju mleka koja prevazilazi prosek rase .Za primenu ove selekcijske mere potrebni su najbolji uslovi kako u pogledu ishrane. nege i smeštaja tako i zdravstvene zaštite grla U svetu postoji veliki broj mlečnih rasa ovaca kao što su istočnofrizijska avasi lakon hios sardinijska plevenska crnoglava Od gore navedenih rasa u ranijem preiodu uvožena je u našu zemlju istočnofrizijska rasa i plevenska crno glava ovca. po masivu na 800 metara nadmorske visine u jugoistočnom delu pokrajine Torn. Mleka. Selekcionisana stada lakona u Francuskoj u proseku daju oko 220 kg.Ovce su teške od 60-70kg. ovce su prosečne težine oko 55-75 kg. Dve rase koje bi mogle da porave proizvodnju mleka na ovom području.imaju velike porođajne težine kod jagnjadi .su otpornja od drugih grla i idt. a proizvodnja mesa sekundarna.noge i trbuh slabo obrasli vunom (mana) Mleko lakona se koristi za proizvodnju čuvenog sira ROKFOR Da bi se dobile što veće količine mleka jagnjad se kolju sa težinama od 9-14 kg. sa veoma izraženim primarnim i sekundarnim polnim karakteristikama. Naročitu pažnju treba obratiti kod izbora ovnova za dalje parenje jer to moraju biti superiorna grla u svakom pogledu jake i snažne konstitucije.Dobila je ime po mestu Mont da Lakon tj.proizvodnju tipa meso-mleko-vuna. a koje žive u približno istim uslovima .

Međusobnim parenjem dobijenih meleza slabiji su proizvodni rezultati. Odlike Nemačkog domaćeg merina-Virtemberga . A ima grla koja daju i preko 400 kg mleka.glava i noge su pokrivene crnom dlakom Uvožena je u Dimitrovgradu i dala je odlične rezultate. Aklimatizacija je bila odlična.dobro podnosi dugo hodanje Težine odraslih ovaca ja od 80-90 kg.0 kg senaže dodajte ovcama mineralno.4 kg.ovnovi mogu biti teški i preko 100kg. Indeks jagnjenja je oko 170-180% jagnjad su kod rođenja teška 5. Jagnjad su kod rođenja teška od 4-5 kg. Odlike ove rase su . ZAKLJUČAK Pre nego što se neko od vas odluči da primeni u praksi neku od napred navedenih selekcijskih mera neka najpre pokusa kod ovaca i na imanju sledeće nahranite dobro i dovoljno svoja stada obrok da sadrži 2-3 kg sena . I među ovim rasama postoji razlika naročito u pogledu ranostasnosti prirasta i porasta gde je rasa Vinterberg neprikosnovena. Industrijsko ukrštanje treba primeniti kod onih proizvođača koji žele da se bave proizvodnjom mesa.čvrstog je kostura i dobre građe tela .5 kg kukuruza.Prosečna mlečnost po grlu je 150-160 kg.krupnoća .snažne je konstitucije . a proizvodni rezultati su bili približno isti kao i u Bugarskoj. 0. a težina ovnova je do 120 kg. Na ovčarskim farmama ZZ Stočar iz Dimitrovgrada gajena je ova rasa na nadmorskim visinama višim od 1200 metara na Staroj planini. Na ovoj visini i u ovim klimatskim uslovima mogu dobre rezultate dati Virtenberg i Pirotska oplemenjena ovca. a prinos vune je kod ovaca od 3-4 kg. Kod izbora rasa za jednokratno industrijsko ukrštanje treba izabrati grla kojima odgovaraju prirodni i klimatski uslovi Peštera i okoline.Ali kada je u pitanju otpornost na bolesti i mogučnost korišćenja pašnjaka preživljavanje na ekstremno visokim i niskim temperaturama itd.5-6.To mogu biti samo ona gazdinstva proizvođači koji imaju dovoljno količine kako kabaste tako koncentrovane hrane.5 kg. a kod ovnova od 4-6 kg. onda je pirotska oplemenjena ovca u prednosti. a kod ovaca 4-4. Težina odrasle ovce je 60-70 kg.vitaminske dodatke 12 . Pirotska oplemenjena ovca nastale je u Pirotu složenim kombinacijskim ukrštanjem ovaca domaće pramenke najpre sa ovnovima Francuske rase merino grla. 1. Prinos vune je 7-8 kg. U ovakvoj proizvodnji kolju se i muška i ženska grla jer ona imaju bolje proizvodne rezultate od proseka obeju rasa zbog izraženog dejstva HETEROZIS efekta. kod ovnova . a ovna od 130-150 kg. a dobijena kombinacija je kasnije ukrštena sa ovnovima Virtemberške rase. U Nemačkoj gde je Virtemberg stvoren on se gaji na nadmorskim visinama nižim od 800 metara jer na većim visinama ne daje dobre rezultate.Lokalno stanovništvo je voli i rado je čuva naročito zbog visoke mlečnosti.dug rep .

5 Crnoglava mesna ovca Crnoglava mesna ovca nastala je sredinom 19. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima srednje široku glavu s jakim ušima koje stoje postrance. praznici ne određuju početak kosidbe kosite zelenu travu pre pupljenja (tada ima najviše proteina). dugačku glavu tipično obraslu runom do linije očiju (Schaupe) i široke. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrastao ovan 125-160 kg 6.5-7. veka u Vestfaliji ukrštanjem nekih engleskih mesnih rasa kao što su oksford i hempšir sa domaćim rasama. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska pasmina. Uzgoj ovaca u Bavarskoj Merinolandschaf-Virtemberg Merinolandschaf (internacionalno: „Württemberger“) nastao je u 19. Belo runo u tipu je merino vune i finoće od 26-28 mikrona. ranozrelost. veku u regionu južne i srednje Nemačke oplemenjivanjem domaćih rasa ovaca sa španjolskom i južnofrancuskom merino-ovcom. ima klinastu.- sprovedite preventivu dobijte od njih maksimalnu proizvodnju ne verujte onima koji vam govore da su ovce skromne životinje zasnivajte veštačke livade stare livade i pašnjake podsejavajte bacajte pored stanjaka i mineralna đubriva(200kg po hektaru) čistite korove sa vaših pašnjaka uklanjajte krtičnjake kosite na vreme. Ova ovca bele je boje. Jagnjad rano sazreva i ima dobar prirast. vansezonsko gonjenje uz najbolju majčinsku sposobnost. viseće uši.0 – 2. Poželjne su izražene mesne partije.0-5. Dobra mišićavost. 13 . Koristite savete stručnjaka.0 kg Odrasla ovca 75-90 kg 4. Uzgaja se za prelaženje velikih razdaljina i očuvanje pejzaža uz visoke prinose pri različitim itenzitetima držanja. Noge su smeđe do crne boje. srednjeg do velikog okvira.0 kg 2. Finoća niti jednoličnog belog gustog runa iznosi 30-35 mikrona Uzgaja se kao ranozrela mesna ovca sa sposobnošću ne samo za napasivanje nego i stadno držanje.

0 kg Odrasla ovca 70-80 k 3.5 kg 1. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira je bele boje izuzev pigmentiranih sluznica. finoće 30-34 cm. usana i pojedinih mrlja na snažnim stajaćim ušima.0-7.8 – 2.0 kg Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi 2. Vuna je bele boje. Spada među najvažnije mesne rase i rasprostranjena je širom sveta.0 kg 1.0 kg 70-100 kg 4.0 14 .Odrasli ovan Odrasla ovca Težina 120-160 kg 5. Mišićavost je veoma izražena. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima glavu s dugačkim.1 Texel (Teksel) Ova rasa izvorno je nastala na ostrvu Teksel u Holandiji sredinom 19-og veka ukrštanjem engleskih rasa lester i linkoln.5-4. Uzgaja se kao mesna ovca sa najboljim klaničkim kvalitetom trupa uz naglašenu sposobnost stadnog držanja i ukrštanja pri intenzivnom načinu držanja.0-5. nosa.3 Suffolk (Safolk) Prapostojbina safolka je Engleska. Težina Vuna Godišnje ojagnjene jagnjadi Odrasli ovan 120-160 kg 4. gde je bio uzgojen početkom 19-og veka ukrštanjem sautdaun i norfolk rasa.0-5. Poželjna je ranozrelost i uska glava. gusta.9 – 2. finoća niti runa iznosi 33–35 mikrona. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska rasa. Danas pripada najvažnijim mesnim rasama i rasprostranjen je širom sveta.0 – 2. gonjenje je sezonsko. Uzgaja kao ovca koja brzo raste i sposobna je ne samo za napasivanje nego i stadno držanje u intenzivnim uslovima. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 115-145 kg 4. Noge su crne i nisu prekrivene vunom.0 kg Odrasla ovca 70-100 kg 3.0-6.5-4. tankim i pomalo visećim ušima. Poželjan je dugačak i širok trup izraženih mesnih partija.

Ova potpuno bela ovca srednjeg je do velikog okvira. Noge su jake. Dugačak.4 Odrasli ovan Odrasla ovca Bela planinska ovca Bavarska bela planinska ovca uzgojena je u pokrajini Verdenfelzer. Tirol.600 kg mleka uz 6% mlečne masti i 5% mlečnih proteina. šutu glavu zakrivljenog profila i dugačke. gde su početkom 20-og veka ukrštane bergamaška rasa ovaca sa autohtonom štajnšaf rasom. Ima usku. laganu glavu ovnovskog profila i dugačke uši usmerene prema napred. ukrštena dva tamošnja soja marš-ovaca (Groninger i Friesenschaf) pri čemu je stvoren jedinstveni tip ovce.0 – 2.0-8. gde su 1850. 15 . Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine. ravna vuna svilenastog odsjaja finoće je 32-36 cm.0 kg Godišnje ojagnji jagnjadi 2.0-5. papci čvrsti. Vuna je finoće 32-38 mikrona.0-6. Također je važan dobar prinos vune.0 – 2.Istočno-frizijska mlečna ovca Ova mlečna ovca nastala je u istočnoj Friziji.5 Smeđa planinska ovca Smeđe planinske ovce nastale su od alpskih planinskih rasa ovaca. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. široke i viseće uši. južni Tirol i Švajcarska. padajuća. ova domaća ranozrela ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem.0 kg 2. čiste je bele ili smeđecrne boje.0-7.0 kg Odrasla ovca 75-85 kg 4. Ova ovca velikog okvira ima plemenitu. tanak rep nije obrastao vunom. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 90-120 kg 6. Poželjna je kao brzorastuća i ranozrela ovca trostrukog korišćenja visoke plodnosti i mlečnosti .0 kg 4. Težina 110-130 k g 70-100 kg Vuna 5. a dugačka. U Bavarskoj se nekad uzgajala za proizvodnju zahtevnog lovačkog lodena. a njihova postojbina su Bavarska.

Ova ovca srednjeg okvira ima usku glavu koja nije prekrivena vunom.0 kg 1.0 kg Odrasla ovca 55-75 kg 3. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 85-110 kg 6. Eifeler Füchse. Westerwälder Füchse. padajuća. Zlatno žute je do crveno žute boje. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. a dugačka.Broj rođene jagnjadi 2. širokim i visećim ušima. Uzgaja se kao otporna domaća ovca skromnih zahteva koja se prilagođava napasivanju kao i stadnom držanju. ravna vuna svilenkastog odsjaja finoće je 32-36 cm.5 Koburška riđa ovca Koburška riđa ovca spada u Landschafen i prvobitno se uzgajala u mnogim srednjogornim regionima Nemačke. Noge su jake. naprimer tipovi Coburger Füchse.Broj odgojene jagnjadi 3.0-4.Korekcija prema starosti prvog jagnjeta i uticaju farme 16 . runo jagnjadi je crvenosmeđe. niti ima rogove.0 – 2. papci čvrsti. ova domaća brzorastuća ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. Regionalni sojevi ove rase treba da ostanu sačuvani.0 Obeležja plodnosti 1. Sezona mrkanja je duga.0 kg 2. Oberpfälzer Füchse. ima usku. Duga padajuća glatka vuna ima zlatni do crvenosmeđi odsjaj („zlatno runo“).0-7. šutu glavu zakrivljenog profila s dugačkim.7 – 2. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 80-100 kg 4.0-5. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine.0 kg Odrasla ovca 60-80 kg 4.0-6.Ova jednobojna smeđa ovca domaće rase srednjeg je do velikog okvira.

20 28.6 207.9 189.92 ovce koje su se ojagnjile u % godišnje jagnjenje 2 puta 24. danu života Vaganje sve muške jagnjadi na uzgojnoj farmi pri starosti od 105 dana života(+/.9 154. jagnjadi odgojene jagnjadi 191.7 215.0 198.14 dana.Obeležja plodnosti 2002.80 22.69 1.0 181.75 1.0 173.60 32.30 12.2 181.5 189.2 193.10 rod.2 213.90 8. Suffolk (safolk) Texel (teksel) Bela planinska ovca Smeda planinska ovca Koburška rida ovca Mlecna ovca 1.9 185.70 3.2 170.20 1. godina Rasa Po jagnjenju rodene jagnjadi Merinolandschaf (virt.) Crnoglava mesna ovca. 17 .73 1.66 1.75 1.50 1.7 Provera težine u 105.7 164.50 1.3 190.

2 4 2 .8 3 1 .5 3 7 .1 4.96 18 . g 4 3 .7 5.6 4 0 .Rezultati prirasta u 105 dana 2002 R as a Me rino la nds chaf (virte mb e rg) C rnog la va me sna o vc a S uffo lk (s afo lk ) Texel (te ks e l) B e la pla nins ka ovca S me d a p la ninsk a o vc a K o buršk a rida o vca Mle cna o vca težina kg dn.9 4 5 .2002 Zaključ. laktacija Mleko kg Mast kg Mast % Proteina kg Proteina % 117 463 26.6 3 1 .72 23.1 336 372 361 313 273 245 247 301 Provera mlečnosti 1998 .1 3 3 . prir.

velike mesne partije -Pogodna za ravnicu.traži idealne uslove sa dosta hrane -Težina ovaca 80-100 kg . ovnova od 130-150 kg .NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI BARDOKA OVCA -Najmlečnija rasa u Srbiji i Crnoj Gori u ispitivanjima Dr Nurgina Memišija -Prosek pojedinih stada je 250 kg mleka -Postoje dva soja:bela i žuta -Težina ivaca je 50-55 kg -Plodnost iznosi 1.0 BARDOKA OVAN -Dostiže težinu do 80 kg I‘L de FRANCE -Francuska tovna rasa -Ovca sa 4 buta.Plodnost 150% 19 .

PIROTSKA OPLEMENJENA OVCA -Jedina plemenita rasa ovaca Srbije I Crne Gore u tipu merina -Drugačiji je naziv domaći Wirtermberg -Odličan za gajenje u brdsko-planinskom području -Težina ovaca 60-70 kg -Plodnost 150% -Mlečnost 60-80 litara PIROTSKI OPLEMENJENI OVAN -Težina ovna je do 120 kg SVRLJIŠKA RASA -Pramenka koja živi na svrljiškim planinama -Daje oko 120 litara mleka -Veoma je otporna.Ne zahteva posebne uslove za gajenje i negu -Težina ovce 55-60 kg -Plodnost 120 % OVAN SVRLJIŠKE RASE -Težina ovna do 80 kg 20 .

VIRTEMBERŠKA RASA -Uvezena ovca iz Nemačke -Koristi se za proizvodnju mesa -Najviše korišćena u Srbiji I Crnoj Gori kod oplemenjivanja domaćih ovaca -Težina ovce od 80-100 kg -Plodnost 170 % -Postoji i mlečni Virtemberg koji daje do 150 kg mleka SUFOLK -Engleska tovna rasa uvožena u Srbiju I Crnu Goru za ukrštanje sa cigajom.a ovnovi oko 80 kg -Živi u malim stadima -Neuspeli uvoz 21 .a ovnova od 120-140 kg ISTOČNO FRIZIJSKA OVCA -Najmlečnija rasa ovaca na svetu -Prosek za pojedina stada od 600-1200 litara mleka -Zahteva intenzivne uslove gajenja -Glava.dala dobre rezultate -Odgajivači je nisu dobro prihvatili pa se nije raširila -Sada je uvezeno jedno stado u Srbiju I Crnu Goru pri poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu -Težina ovaca od 80-100 kg.stomak i rep obrasli su dlakom -Plodnost je 180 % -Ovce su teške oko 60 kg.

AUSTRALIJSKI MERINO -Rasa za proizvodnju vune i mesa -Prinos runa 8-12 kg KONFORMACIJE NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ 22 .

Nemački holštajn (crno-beli) Nemački crveno-beli holštajn Nemački Angler (‘Crveno govedo’) Nemački Jersey (Džersi) 23 .

Nemački Vorder & Hinterwalder Nemački Gelbvieh (Nemačko žuto govedo) Nemački Fleckvieh (‘Simentalac‘) 24 .

469 4.Zastuplljenost rasa u Nemačkoj: 25% od svih umatičenih goveda u Nemačkoj Raspoređenost simentalca: Činjenice i podaci za 2002.16 3.350 > 58 1 : 4.000 643.4 < 170.61 391 30.000 25 .51 > 1.meso: međutelidbeni interval (dan): mjeseci dob pri prvom teljenju: Ø broja somatskih stanica: ~ 4.314 6.090. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti .

26 . Ovaj zdravi period rasta je podloga za buduću visoku proizvodnju kombinovanu sa zdravljem i dugovječnosti. dokazana na svim kontinentima •visoko vredna muška telad i visoka vrednost trupa •miran i staložen temperament jedinki oba pola •visoka ekonomska efektivnost u sastavu krava-tele postignuta brzim rastom teladi i niskim zahtevima s obzirom na okolinu •idealna pasmina za unakrsna ukrštanja sa čistim mlečnim pasminama Tradicionalni uzgajivač nemačkog Fleckvieh-a muze 20 do 50 krava i odgaja mladu stoku za obnovu stada i kao podlogu budućeg uspeha farme.Prednosti nemačkog Fleckvieh-a(„Simentalac“): •dvonamenska pasmina visoke proizvodnje mleka i mesa •najniži broj somatskih stanica. 24 sata na dan. Fleckvieh junice se tradicionalno drže vani na paši. redovna steonost. Nakon godinu dana intenzivne ishrane. brzi rast •izuzetno snažna i zdrava goveda koja se brzo prilagođavaju svim klimatskim uslovima i uslovima ishrane. počevši od proleća sve do kasne jeseni .

trup Fleckvieh krava postiže najviše prihode putem najviše mase i izvanredne mišićavosti uz niski postotak masti. Između svih mlečnih ili dvonamenskih pasmina.Današnja Fleckvieh krava za dvonamensku svrhu sa 60 % vrednosti u mlečnoj i 40 % vrednosti u proizvodnji mesa rezultat je tradicionalno organizovanog intenzivnog uzgoja u trajanju više od 100 godina i preko mnogih generacija uzgajivača. dvonamenska pasmina: 60 % mleko + 40 % meso = 100 % profitabilnost ! Nemački Braunvieh (‘Smeđe govedo‘) 27 .

24 3.889 6. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti .Raspoređenost smeđeg goveda: Činjenice i podaci za 2002.: •dobroćudna pasmina dvostrukog korišćenja •8.000 157.61 > 1.5 Prednosti nemačkog smeđeg gov.784 4.0 > 6.meso: međutelidbeni interval mjeseci dob pri prvom Ø starost pri izluèenju ~ 495.88 409 32.250 > 57 1 : 4.000 kg mleka sa 7% do 8% proteina + masti 28 .000 do 9.

i naša mlečna farma. prilagođene svim načinima držanja. Uzgoj nemačkog smeđeg goveda bio je oduvek izrazito usmeren na visoku proizvodnju mleka. čija je članica. Širom sveta nemačko smeđe govedo poznato je i traženo kao visokoproizvodna pasmina sa sposobnostima aklimatizacije. od tropskih vrućina do oštre klime gorskih predela sa oskudnom krmnom bazom. 29 . Uz optimalne uslove one mogu u potpunosti razviti svoje proizvodne sposobnosti. nemačke smeđe krave su bez konkurencije.•visok kvalitet mleka sa izvrsnim ukusom i mogućnošću proizvodnje sira (Kappa Casein B) •idealno se prilagođava različitim načinima držanja i podnosi tropske vrućine jednako dobro kao i ekstremne hladnoće bez ikakvih poteškoća •čvsrte noge sa izuzetno čvrstim papcima osiguravaju nadaleko čuvenu dugovečnost smeđih goveda •izvrsno zdravlje vimena i oblik s najboljom dojnošću Budući da se INTERBOVES nalazi u mestu Altusried. u srcu regije uzgoja nemačkog smeđeg govečeta. odabir Vaših goveda održa će se u neposrednoj blizini našeg ureda. godine. od 1968. Svaki odabir pratiće stručnjak iz udruženja uzgajivača. Pod najekstremnijim uslovima.

godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): ~ 55.798 3.28 > 1. Nemačko smeđe govedo idealan je izbor za farme srednje veličine u svim klimatskim uslovima s glavnim ciljem-profitabilnom proizvodnjom mlijeka! Tirolsko sivo govedo Cinjenice i podaci za 2002.000 12.094 4.81 3.Kod nemačkog smeđeg goveda iz ekonomskih razloga pridaje se važnost i proizvodnji mesa kao druge komponente iskorištavanja.200 > 58 30 .

skromnih su zahteva. A za ostale 6-10 gr.Kolika je normalna potreba za jedan dan ovcama.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? U zavisnosti od težine .Šta je bolje davati ovcama. 8. 6.najbolje 3-4 godine kada budu gotovi testovi. samleveni kukuruz ili koncentrat? Naravno da je bolji koncentrat. 4. 11. mineralno. 13. 10.Dali se ovnovi radjaju bez rogova? Da ovnovi se rđaju bez rogova i to je rasna karakteristika. 5.Koliko članova broji udruzenje Čobana u Pirotu? Nema udruženja čobana u Pirotu. PITANJA I ODGOVORI 1. 2.vitaminske smeše? Za bremenite ovce oko 14 gr.Koje starosti treba da bude ovan da bi mogao da osemenjava ovce? Najmanje 2 godine .Sivo tirolsko govedo je tipična planinska pasmina koja je rasprostranjena u području Alpa i Dolomita u Austriji i Italiji. loših uslova gajenja počev od smeštajnih uslova pa do ishrane.Najlakše se vrši gumicama koje se stavljaju između četvrtog i petog repnog pršljenja kod starosti od 7-10 dana. a na selu lokalna selekcijska služba. 3. 12.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Bolje je davatI samleveno zrno zbog lakšeg varenja.Ova osobina se popravlja nabavkom novih ovnova druge rase. Zašto se krate repovi kod ovaca ? Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Kako i na koji način se to vrši? Kada u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? Iz higijenskih razloga i i zbog lakše oplodnje kod prirodnog parenja. Ova goveda su jednostavna.Kako su napravljeni ovčarnici kod vas otvoreni ili zatvoreni? Tradicionalno zatvoreni i veoma ne fukcionalni.Ko ocenjuje kvalitet stoke na sajmu a ko u selu i na farmi? Na sajmu kvalitet stoke određuje posebna komisija.Dali preko vas(Institut u Pirotu) možemo da kupimo ovce ili rasne ovnove? Možete. 7. 31 .Ovce su postale sitnije i izrodile se. da li ta osobina može da se popravi ? Ovce su sitnije zbog uskog parenja u srodstvu.Zašto Vitemberg ovca u Sjenici nije uspela? Zbog neadekvatnog tretmana. poseduju jak instinkt u pronalaženju hrane na pašnjacima i imaju sposobnost efikasne konverzije čak i grube vegetacije.Ovca teška 60kg od 2-3 kg. 9. ali samo ako je kvalitetan i ako sadržaj odgovara deklaraciji na vreći.

.Koje starosti treba da bude ovan da bi mogo da osemenjava ovce? Ovan kod prvog pripusta mora da bude najmanje starosti od jedne godine.krava koja je zdrava(ispitana na bolesti) i bez velikih nedostataka u eksterijeru. 32.Da je opšte prihvaćen kod ljudi u čijem selu treba da radi. koji ako uspešno savlada obuku radi u selu pod kontrolom službe koja ga je poslala.Šta je bolje davati ovcama samleveni kukuruz ili koncentrat? Koncentrat jer je to smeša potpuno normirano pripremljena za ishranu . kada se životinja leči pre nego što je veterinar pregleda ili posle pregleda veterinara? Krava se leči kada se pregledom utvrdi da je obolela. 20. naročito meleženjem sa rasama za meso. 33.Da li druga ili treća grneracija od te krave može da služi kao bikovska majka? Ima veliku predispoziciju. .Koju školu treba da imam pa da mogu da konkurušem za osemenioca? Potrebno je da kandidat ima : .Kada ovce postanu sitnije i izrode se.privatna vet.izraženu želju da se bave ovim poslom.Zašto se krate repovi kod ovaca ? Iz higijenskih razloga.Kada i u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? U dve do tri nedelje.Kako da izaberem bika koji je dobar za osemenjavanje krave? Treba se obavezno posavetovati sa službom osemenjavanja-veterinarom koji osemenjava na vašem terenu krave.14. 23.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? Ovca u zimskom periodu držanja treba da pojede zavisno od proizvodnje ( MESO – MLEKO) od 1.Ako krava ne ostane steona. 19.Bar osnovno obrazovanje. a ovnovi od 200-230 Eura.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Krupno mleveni kukuruz. 18. 32 .000 kg mleka. 15.izraženu odgovornost za svoj rad.5 – 2 kg sena.Koliko koštaju ovce akoliko koštaju ovnovi? Ovce koštaju oko 150 Euro . 30. olakšava parenje i jagnjenje. ali ne mora da bude . 16. 24. 17. 34.Koliko košta ovčije mleko u Pirotu i kako vi formirate cenu? Otkupna cena mleka je između 25 i 30 din sa najmanje 7% mlečne masti.Šta je to bikovska majka? Krava koja u prvoj laktaciji daje 15.Cenu formira tržište. služba) pošalje se uputom da se obuči za poslove osemenjavanja kandidata.Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Zato što jagnjad dok su mala vrlo lako podnose taj zahvat. 26. 21. 31.Kako da pošaljemo čoveka koji bi se obučio da osemenjava krave? Potrebno je da ovlašćena organizacija (veterinarska stanica.Šta je to genetika? Genetika je naučna grana koja se bavi ispitivanjem nasleđivanjama pojedinih osobina i mogućnosti da se kombinovanjem ovih osobina postigne poboljšanje proizvodnje (mleka-mesa) 36. 35. da li ta osobina može da se popravi ? Ova osobina se vrlo lako popravlja i brzo.Kako i na koji način se to vrši? U starosti od dve do tri nedelje uz korišćenje specijalnih gumica koje zaustave protok krvi i rep otpadne za 10 do 14 dana.