FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA POLJOPRIVREDU I HRANU

Project GCP/FRY/001/NET

Development assistance to livestock farmers in mountainous areas of Prijepolje,Sjenica and Tutin in Sandzak region
Pomoć u razvoju stočarstva u planinskim oblastima Sandžačkog regiona

RASNI SASTAV

Sjenica,2004.godina 1

SADRŽAJ
I GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA—2 1.1 Metode odgajivanja ovaca ------------------------------------- 2 1.2 Metode za odabiranje ovaca za priplod----------------------- 7 II UZGOJ OVACA U BAVARSKOJ-------------------------------- 14 2.1 Obeležja plodnosti ------------------------------------------- 18 III NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI------20 3.1 Konformacije ---------------------------------------------------- 23 IV NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ---- 24 V PITANJA I ODGOVORI------------------------------------------- 34

2

GENETIKA I PRIMENA PRINCIPA UZGOJA ŽIVOTINJA
Populacije ovaca su biološke zajednice determinisane kao rase ( u svetu postoji više od 450 rasa ovaca) i zapati kao manje grupe unutar rasa .Rase ovaca imaju veoma složenu naslednu osnovu,sastavljenu od velikog broja različitih gena,koji utiču na ispoljavanje njihovih osobina u različitim uslovima. Neke osobine ovaca se nasleđuju i to su nasledne osobine ,a druge se ne nasleđuju i to su stečene osobine. Stručnjaci i odgajivači ovaca stvaraju zapate ,rase i tipove ovaca sa pozitivnim naslednim osobinama.Tako se zapati i rase ovaca menjaju postepeno, ali stalno,prelazeći iz kvantiteta u novi kvalitet.

Metode odgajivanja ovaca
Metode odgajivanja ovaca podrazumeva sistem parenja,odnosno plansko korišćenje odabranih životinja u reprodukciji,da bi se dobilo potomstvo koje će najviše odgovarati cilju odgajivanja. Postoji više metoda odgajivanja ovaca koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

A ) Metoda odgajivanja u čistoj rasi
B ) Metoda ukrštanja Odgajivanje ovaca u čistoj rasi može biti : 1. Van srodstva 2. U srodstvu 3. Linijsko odgajivanje 4. Osvežavanje krvi

Odgajivanje ovaca u srodstvu
U poboljšanim uslovima gajenja primenjuje se odgajivanje u srodstvu.To je metoda gde se pare muška i ženska grla koja su u nekom rodbinskom srodstvu.Ova grla imaju zajedničke pretke u nekoj od predhodnih generacija,tako da se nalaze u bližem ili daljem krvnom srodstvu.Odgajivanje u srodstvu je u stvari sakupljanje pozitivnih naslednih osobina u genotipu roditelja. Primena ove metode kod primitivnih rasa ovaca može u velikoj meri ubrzati stvaranje zapata ako se izvrši pravilan izbor roditeljskih parova. O srodstvu ovaca govori se onda kada se njihov isti zajednički predak nalazi u jednoj od najbližih 4-6 generacija nalazi se u umerenom rodbinskom odnosu. Odgajivanje u uskom srodstvu je parenje ujaka i sestričine,strica sa sinovicom i tetke sa nećakom ( 3-4 stepen srodstva) . Parenje brata sa sestrom,roditelja sa decom,babe i dede sa unučadima predstavlja parenje u najužem krvnom srodstvu( 1-2 stepen). Najznačajnije evropske i svetske rase ovaca nastale su primenom odgajivanja u srodstvu i to naročito u najužem krvnom srodstvu. Odgajivanje u srodstvu zahteva određeno znanje i praksu ,inače u suprotnom posledice su veoma štetne i mogu da dovedu do : 3

Meliorativno 3. Industrijsko ukrštanje 4 .Povećava se proizvodnja mleka. Ukrštanje je osnova koja omogućava stvaranje nove rase.- Smanjenja plodnosti Smanjenja proizvodnje Rađanje avitalne i mrtvorođene jagnjadi.Grudi uske . Najvažnija karakteristika ukrštanje je heterozis koji se javlja kao oblik potomaka ukrštenih rasa. Na taj način zasnivamo na jednom pretku poznatom po svojim proizvodima superiornostima. Ukrštanje sojeva moguće je samo onda kada se oba soja razlikuju u više osobina.tako da se teže aklimatizuje. gde se pri parenju stalno kome se nastoji održati što izgradnju populacije ovaca osobinama i genetičkim Osvežavanje krvi Osvežavanje krvi je poseban oblik ogajivanja ovaca u čistoj krvi. Da bi se ukrštanjem dobila nova generacija čije će proizvodne osobine u proseku biti bolje od vrednosti roditeljskih rasa.Kostur postaje prefinjen . Potiskujuće(pretapanje) 4.Ukrštanjem melezi imaju izraženije proizvodne osobine. Ukrštanjem rasa veoma različitih osobina brže se menjaju proizvodne osobine jedne populacije. 2. Industrijsko ukrštanje 2. Ukrštanje ovaca se sprovodi zbog tri osnovna cilja: 1.Slabi zdravlje . osnivačem linije.Takvo grlo je osnivač linije. Za ukrštanje se često upotrebljava dve ili više rasa ovaca. Upotrebljava se onda kada se u jednom zapatu primeti da : . 3.Ova metoda se primenjuje u kao: 1.Smanjuje se otpornost i konstitucija .Plodnost i otpornost slabe Ovaj oblik odgajivanja najčešče se koristi kod uveženih rasa ovaca koje u novoj domovini nemaji iste pre svega ekološke uslove kao zemlji postanka. Odgajivanje po krvnim linijama i rodovima Linijsko odgajivanje predstavlja poseban oblik odgajivanja u srodstvu upotrebljava jedan poznati muški priplodnjak. Kombinacijsko Dobijena potomstva su melezi ili metisi.mesa i vune.To je metod reprodukcije u bliže srodstvo sa istaknutim pretkom. Metod ukrštanja ovaca Ukrštanje ovaca meleženjem ili metizacija je parenje između muških i ženskih grla različitih rasa.

a zatim da se obezbedi dobra ishrana. 3.Razlikujemo dva načina ovog ukrštanja : .Ugnuta leđa . Jedna generacija ženskih potomaka se pari sa ovnovima jedne rase .rase koja se popravlja i kvalitetni ovnovi rase koja se koristi kao meliorator.Kada se primitivna rasa popravlja plemenitom .Ovo ukrštanje može biti : Jednokratno Naizmenično Rotacijsko Jednokratno ukrštanje je ukrštanje grla dveju rasa da bi se dobili melezi F-1 generacije kod kojih će biti izražena jedna ili više ekonomskih osobina.nega.Kada se plemenitoj rasi dodaje osobina druge plemenite rase Primenom ovakvog ukrštanja popravljaju se eksterijerni nedostatci kao što su: .Masa tela pri rođenju . a da se očuvaju osnovne odlike i proizvodne osobine rase.Ranije stasavanje . 2.Uzane grudi I sapi .smeštaj i zdravstvena zaštita. 5 . Meliorativno ukrštanje Meliorativno ukrštanje se primenjuje kada se želi oplemeniti neka rasa ovaca tako da joj se popravi jedna osobina Ili mali broj osobina.Veći porast .Njihove odlike su: 1. 6. Rotacijsko ukrštanje za razliku od naizmeničnog zahteva tri rase ovaca koje će se koristiti kroz tri generacije tako da se posle svake generacije menja ovan jedne od triju rasa koje su upotrebljene u toj rotaciji. 4.Nagnute sapi .a dobijeno žensko potomstvo se pari sa ovnovima druge rase. Sva jagnjad dobijanjem ovim ukrštanjem kako muška tako i ženska koriste se za tov i klanje.Povećavaju se tovne sposobnosti Uspeh u ovom radu može se postići samo ako se odaberu dobra ženska grla.A popravljaju se i proizvodne osobine .Veća masa tela . 5.Sva muška jagnjad se tove i kolju u cilju proizvodnje mesa. Dobro zdravlje Otpornost prema klimatskim činiocima Otpornost prema obolenjima Bolje iskorišćavaju hranu Brže rastu i postižu veću težinu u istim uslovima gajenja Smrtnost je mala Unakrsno ili naizmenično ovakvo ukrštanje primenjuje se u ovčarstvu na taj način što se naizmenično ukrštaju dve rase .

Familijska . Uspeh u ovčarskoj proizvodnji se može postići ako se precizno vrši kontrola proizvodnih osobina ovaca i ukoliko se povećavaju matična stada i aktivni deo populacije ovaca.Kada se koriste dve rase onda je to prosto. Osnova savremene selekcije u ovčarstvu je sigurna i potpuna evidencija o proizvodnim i fenotipskim karakteristikama svake individue.Na bazi jednog podatka iz proizvodnje . U genetskom smislu selekcijom ovaca se ne stvaraju novi geni već se menja frekfencija gena.Parenje se vrši kroz 5-6 generacija tako da se ostvari veći broj kombinacija meleza. Familijska selekcija ova selekcija vrši se na osnovu proseka vrednosti familija i između familija. Suština ove metode je da se ovnovi plemenitih rasa pare sa plotkinjama primitivnih rasa ovaca.a druge eliminišu da bi se obezbedio cilj proizvodnje.a kada se koriste tri rase onda je to složeno kombinacijsko ukrštanje. kada mogu da se gaje plemenite rase ovaca koje će imati bolje proizvodne osobine od lokalnih rasa na tom području. Kooperativni grupni sistem ovaj oblik selekcije primenjuje se os 1967 godine.Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje roditeljskih parova narednih generacija koje će imati bolje fenotipske karakteristike i veću proizvodnju.mleka i vune Selekcija ovaca predstavlja niz zootehničkih zahvata i mera. Postoje sledeći sistemi selekcije : .Potiskujuće ukrštanje(pretapanje) Primena ove metode je moguća kada se ostvare prilike za intenzivnije stočarstvo tj. Kombinacijsko uktštanje – stvaranje novih rasa Kombinacijsko ukrštanje u ovčarstvu se primenjuje u cilju stvaranje nove produktivnije populacije. Ustanovljen je u Novom Zelandu. koje se sprovode u cilju bržeg i sigurnijeg povećanja i poboljšanja fenotipskih i proizvodnih osobina ovaca. B) Kriterijumi selekcije za poboljšanje proizvodnje mesa.odnosno rase ovaca. čije proizvodne osobine želimo da popravimo. Sistem je takav da se formira centralni nukleus gde svaki kooperant daje iz svog stada 2-3 6 .Kooperativna Individualna selekcija primenjuje se kod izbora grla za priplod na osnovu vrednosti pojedinih grla: .Ukrštaju se dve i više rasa da bi se došlo do kombinovanja gena i stvaranja novog tipa odnosno nove rase sa planiranom proizvodnjom.Na bazi ponovljenih podataka iz proizvodnje za nekoliko godina.Individualna .Zatim se odabiraju za dalji priplod. To je veoma složen proces pri kojem se jedne životinje favorizuju . Najkvalitetnija muška i ženska grla se međusobno pare i ustaljuju se željeni tip odnosno nova rasa ovaca.

Sluzokože su im crvene Oči su jasne.smanjujući na taj način ovčarsku proizvodnju 7 . Zdrava grla su: Živahna. pre svega standardu rase kojoj pripada I da ima izražene primarne I sekundarne polne odlike. Dobro jedu I preživaju. Ova grla moraju biti zdrava jer bolesna grla kraće žive I imaju nisku proizvodnju. Za priplod se ne uzimaju ovce koje imaju sledeće osobine: dugačak i mršav vrat nedovoljnu dužinu i širinu grudnog koša ulegnuća iza grebena ulegnuća leđa ulegnuće na prelazu slabinskog u krsni deo kratke zašiljene i nedovoljno mišićave sapi prazne butove visoke noge nekorektne stavove nogu slabe papke nedovoljno izražene primarne i sekundarne polne odlike To su konstitucijske mane koje se prenose na Potomstvo. Metoda za odabiranje ovaca za priplod Najpoznatije metode za odabiranja ovaca za priplod su: -Odabiranje prema morfološkom izgledu. -Odabiranje prema poreklu. Lako se kreću. -Odabiranje prema proizvodnim osobinama ( performans test ). Kriterijumi za nukleus su jako visoki i traže se najproduktivnija grla po svim proizvodnjama. čvrstu gradju tela I dobro razvijen kostur.visoko produktivnih grla. -Odabiranje prema potomstvu ( progeni test ) Odabiranje prema morfološkom izgledu Svako grlo odabrano za priplod treba da odgovara .

broj grla .broj oca i majke .finoća vlakana .broj bižnih predaka . Na taj način može se videti kakvo je majčino. Tačne rezultate o prinosu vune dobijemo kontrolom rune posle striže. Posmatranje sa vrši sa 3-4 metara.obraslost vunom .jačina i rastegljivost vlakana OCENA PROIZVODNJE MESA može se vršiti od oka tj. a kakvo je očevo poreklo i da li ona i kom stepenu obećavaju sigurnost nasleđivanja.pol grla . posmatranjem .Prinos vune i kvalitet vlakana ocenjuje se na životinjama pre striže i posle striže kod samo runa.tip rođenja . Podatak o poreklu sadrži .prinos mesa. mleka i mesa za svako grlo uz kontrolu plodnosti.razvijenosti grla .Kvalitet vune se kontroliše u laboratoriji gre se ispituje . finoći vlakana.telesna građe 8 .Priplodno grlo se na osnovu eksterijera ocenjuje po pravilu.dužina i visina vlakana . odmah posle striže i to tako što se životinja posmatra i opipava rukama iznad korena repa i u predelu grudi.vijugavost vlakana . OCENJIVANJE PROIZVODNJE VUNE vrši se po proizvodnji mase runa(nepranog) i čiste vunske mase (randman).ujednačenost i finoće vlakana na različitim mestima životinje Ove osobine procenjuju se na plećki. dužini pramena i veličini tela. grudima sa strane kod poslednjeg rebra i sapima.podaci o prirastu IZBOR GRLA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA ( PERFORMANS TEST ) Ovaj metod se sastoji u tome što se ocenjuje proizvodnja vune.datum rođenja . Proizvodnja i kvalitet vune ocenjuje se na zivotinji od oka i to posmatranjem .vune i mleka . IZBOR GRLA PREMA PEDIGREU-POREKLU Za izbor grla prema poreklu potrebno je imati podatke najmanje za 3 generacije predaka unazad zajedno sa njihovim proizvodnim osobinama.dubina i gustina runa .

Sprovodi se merenjam. a onda tokom prve striže. Masa tela mladih grla procenjuje se merenjem .Radi se u laboratoriji. Indirektna kontrola na osnovu prirasta jagnjadi.procenat oplodnje .vreme ulaska grla u priplod . Ocenjivanje plodnosti Je veoma značajan postupak za podizanje nivoa reproduktivnih osobina jednog zapata.Jagnjad se mere po rođenju .direktno kontrolom pomužene količine mleka .Ovce koje imaju veće prostranjije i dublje vime sa razvijenim sisama luče veće količine mleka od ovaca sa manjim vimenom i slabo razvijenim sisama.ukupne proizvodnje žive jagnjadi i tovu sa 90 dana .sapima u predelu korena repa i hvataju grudi spreda te tako ocenjuju da li je grlo mršavo ili utovljeno.Zato se zadnjih godina vrši selekcija ovaca u pogledu tipa vimena i sisa u cilju korišćenje mašinske muže.broja jagnjadi.broj mrtvo rođenih jagnjadi .mase tema jagnjadi pri rođenju i zalučenju . Direktna kontrola pomuženog mleka sprovodi se merenjima i kasnije određivanjem sadržaja mleka (procena masti i proteina).a potom svakih 10 dana do zalučenja a potom svakih 30 dana do starosti od godinu dana.broj jagnadi rođenih i ojagnjenih do zalučenja pri svakom jagnjenju .Ocenjuje se .dužina korišćenja u priplodu .- razvijenosti i kondicije životinje merenjem njihove telesne mase Dobri praktičari hvataju grla i obema rukama pritiskaju ovcu odmah iza plećki. . žive mere i količine vune za vreme produktivnog života plotkinje.dužina bremenitosti . OCENA PROIZVODNJE MLEKA se sprovodi na tri načina . Za proizvodnju mesa odabiranje roditeljskih parova se vrši na osnovu .observacijom veličine .procena jagnjenja ovaca .mortalitet jagnjadi do zalučenja 9 .indirektno preko prirasta jagnjadi Žlezdano vime luči više mleka tako da se posle muže znatno više smanji od mesnatog vimena. građe i oblika mlečne žlezde .vitalnosti jagnjadi . na leđima i slabinama. Masa tela odraslih ovaca meri se posle striže.masa tela jagnjadi pri rođenju .

a obroci nisu izbalansirani. Mali je broj odgajivača koji gaje 200 i više ovaca.Izbor grla prema potomstvu organizuje se tako što se odabira izvestan broj ovnova 5-10 kojima se dodeljuje podjednak broj ovaca i taj broj može da varira od 20-100 grla. Od rasa dominantna je sjenička ovca koja je domaća pramenka ukrštana dugi niz godina sa vinterbergom tako da je to ustvari oplemenjena sjenička ovca. a primenom veštačkog osemenjavanja 1000 i više potomaka za isti period. da se obezbedi dovoljno količine hrane i koji se opredeljuju za 10 .a ovce se jagnje krajem decembra i početkom januara. UZGOJ I TIPOVA SEKCIJE DA ODGOVARAJU SPECIFIČNOJ SREDINI I PRAKSI UPRAVLJANJA Ovčarska proizvodnja na prostorima Peštera je: tradicionalna poluintenzivna Ovce se gaje na način kako su se gajile pre 50 i više godina. 3.Glavna hrana je ispaša koja je krajem leta i početkom jeseni veoma oskudna pa i u ponekim delovima nedovoljna. Posle prodaja jagnjadi počinje muža koje je isključivo ručna . Parenje ovaca je sezonski tokom jula i septembra . Tipovi selekcije koji mogu da se primene kog sjeničke populacije: Odgajivanje u čistoj rasi.a od mleka se proizvodi na daleko poznati sjenički sir. tip mleko-meso Industrijsko ukrštanje. Zimska ishrana se bazira na kabastoj hrani uglavnom sena sa prirodnih livada i veštačkih livada uz dodatak zrnaste hrane koja se prizvodi na ovom terenu (ovas i raž) dok se kukuruz kupuje.METODA ODABIRANJA GRLA PREMA POTOMSTVU -PROGENI TESTTestiranjem potomstva utvrđuje se koji ovan ima veću moć u prenošenju svojih osobina da bi se u proizvodnji iskoristio na najbolji način. Progeno-testna metoda se koristi u mnogim zemljama iako je veoma skupa. tip meso-mleko vuna Dodavanje kapi krvi .a leta kratka i topla zadnjih godina i veoma suva. Jagnjad za prodaju stižu prvim prolećnim danima kada im je cena najniža.Pronalaženje ovih grla je veoma značajno pošto od 1 ovna prirodnim parenjem može da se dobije 30-70 potomaka godišnje. Udeo krvi je oko 25%.Parenje je nekontrolisano jer se ovnovi drže celog leta sa ovcama. U to vreme nije moglo da dođe do oplemenjivanja u većem procentu jer uslovi za gajenje ovaca su bili ekstenzivni pa vinterberg nije mogao duže da se koristi. u manjim ili većim stadima koja broje od 30-200 ovaca.Celokupna proizvodnja prilagođena je klimatskim uslovima koji vladaju na Pešteru gde su zime veoma hladne i duge .tip meso mleko Odgajivanje u čistoj rasi treba primeniti kod onih proizođača koji imaju mogućnosti da pre svega poprave nivo ishrane kod ovaca. Ovce se na proleće teraju u planine u katune i tamo provode vreme sve do prvih snegova.Ishrana je nedovoljna .

po masivu na 800 metara nadmorske visine u jugoistočnom delu pokrajine Torn. izražena dubinama i širina trupa . Naročitu pažnju treba obratiti kod izbora ovnova za dalje parenje jer to moraju biti superiorna grla u svakom pogledu jake i snažne konstitucije.imaju produženu laktaciju .ali pre svega zbog nemogućnosti aklimatizacije nemara i nebrige rezultati su bili polovični gotovo loši.čvrsta građa tela . nege i smeštaja tako i zdravstvene zaštite grla U svetu postoji veliki broj mlečnih rasa ovaca kao što su istočnofrizijska avasi lakon hios sardinijska plevenska crnoglava Od gore navedenih rasa u ranijem preiodu uvožena je u našu zemlju istočnofrizijska rasa i plevenska crno glava ovca. Mleka.noge i trbuh slabo obrasli vunom (mana) Mleko lakona se koristi za proizvodnju čuvenog sira ROKFOR Da bi se dobile što veće količine mleka jagnjad se kolju sa težinama od 9-14 kg. Dodavanje kapi krvi mogu da sprovedu oni proizvođači koji žele da im proizvodnja mleka-sira bude primarna.su otpornja od drugih grla i idt.Za primenu ove selekcijske mere potrebni su najbolji uslovi kako u pogledu ishrane. a 11 . Selekcionisana stada lakona u Francuskoj u proseku daju oko 220 kg.imaju veliku proizvodnju mleka koja prevazilazi prosek rase . Plevenska crnoglava ovca je nastala u okolini grada Pleven u Bugarskoj kombinacijom ukrštanjem između ovaca domaće pramenke i ovnova cigaje i istočnofrizijske rase. sa veoma izraženim primarnim i sekundarnim polnim karakteristikama.imaju velike porođajne težine kod jagnjadi . ovce su prosečne težine oko 55-75 kg.rađaju vitalnu i zdravu jagnjad .proizvodnju tipa meso-mleko-vuna.Ovce su teške od 60-70kg. Društvene firme i poljoprivredna dobra na kojima su se uvezena grla nalazila nisu u potpunosti ispoštovale programa rada pa su kroz nekoliko generacija u potpunosti nestali i dobijeni melezi pa su efekti uvoza u potpunosti izostali.stalno blizne . Za poboljšanje proizvodnje u zapatu za priplod je potrebno ostavljati potomstvo od najproduktivnijih grla koja .glava obrasla vunom . Odlike ove rase su .Dobila je ime po mestu Mont da Lakon tj. A ovnovi od 80-100 kg. Dve rase koje bi mogle da porave proizvodnju mleka na ovom području.snažna konstrukcija. a koje žive u približno istim uslovima .ali na nešto manjim nadmorskim visinama su francuska rasa LAKON i bugarska PLEVENSKA CRNOGLAVA. a proizvodnja mesa sekundarna. ali zbog poluintezivnog gajenja .

Industrijsko ukrštanje treba primeniti kod onih proizvođača koji žele da se bave proizvodnjom mesa.glava i noge su pokrivene crnom dlakom Uvožena je u Dimitrovgradu i dala je odlične rezultate.Međusobnim parenjem dobijenih meleza slabiji su proizvodni rezultati.0 kg senaže dodajte ovcama mineralno. U Nemačkoj gde je Virtemberg stvoren on se gaji na nadmorskim visinama nižim od 800 metara jer na većim visinama ne daje dobre rezultate.Lokalno stanovništvo je voli i rado je čuva naročito zbog visoke mlečnosti. kod ovnova . Kod izbora rasa za jednokratno industrijsko ukrštanje treba izabrati grla kojima odgovaraju prirodni i klimatski uslovi Peštera i okoline.5-6. Na ovoj visini i u ovim klimatskim uslovima mogu dobre rezultate dati Virtenberg i Pirotska oplemenjena ovca. I među ovim rasama postoji razlika naročito u pogledu ranostasnosti prirasta i porasta gde je rasa Vinterberg neprikosnovena.5 kg kukuruza.ovnovi mogu biti teški i preko 100kg. Na ovčarskim farmama ZZ Stočar iz Dimitrovgrada gajena je ova rasa na nadmorskim visinama višim od 1200 metara na Staroj planini. A ima grla koja daju i preko 400 kg mleka. Odlike ove rase su .dug rep .dobro podnosi dugo hodanje Težine odraslih ovaca ja od 80-90 kg. a proizvodni rezultati su bili približno isti kao i u Bugarskoj. 1. a dobijena kombinacija je kasnije ukrštena sa ovnovima Virtemberške rase. a kod ovaca 4-4.4 kg.Prosečna mlečnost po grlu je 150-160 kg.čvrstog je kostura i dobre građe tela . Aklimatizacija je bila odlična. ZAKLJUČAK Pre nego što se neko od vas odluči da primeni u praksi neku od napred navedenih selekcijskih mera neka najpre pokusa kod ovaca i na imanju sledeće nahranite dobro i dovoljno svoja stada obrok da sadrži 2-3 kg sena .krupnoća .To mogu biti samo ona gazdinstva proizvođači koji imaju dovoljno količine kako kabaste tako koncentrovane hrane. a kod ovnova od 4-6 kg. Težina odrasle ovce je 60-70 kg. 0. onda je pirotska oplemenjena ovca u prednosti. a prinos vune je kod ovaca od 3-4 kg. Jagnjad su kod rođenja teška od 4-5 kg. Prinos vune je 7-8 kg. Odlike Nemačkog domaćeg merina-Virtemberga . Indeks jagnjenja je oko 170-180% jagnjad su kod rođenja teška 5.5 kg.snažne je konstitucije .vitaminske dodatke 12 . U ovakvoj proizvodnji kolju se i muška i ženska grla jer ona imaju bolje proizvodne rezultate od proseka obeju rasa zbog izraženog dejstva HETEROZIS efekta.Ali kada je u pitanju otpornost na bolesti i mogučnost korišćenja pašnjaka preživljavanje na ekstremno visokim i niskim temperaturama itd. a težina ovnova je do 120 kg. a ovna od 130-150 kg. Pirotska oplemenjena ovca nastale je u Pirotu složenim kombinacijskim ukrštanjem ovaca domaće pramenke najpre sa ovnovima Francuske rase merino grla.

Koristite savete stručnjaka.0 kg 2. Noge su smeđe do crne boje.0 – 2. ranozrelost. Finoća niti jednoličnog belog gustog runa iznosi 30-35 mikrona Uzgaja se kao ranozrela mesna ovca sa sposobnošću ne samo za napasivanje nego i stadno držanje. 13 .5 Crnoglava mesna ovca Crnoglava mesna ovca nastala je sredinom 19. dugačku glavu tipično obraslu runom do linije očiju (Schaupe) i široke. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima srednje široku glavu s jakim ušima koje stoje postrance. veku u regionu južne i srednje Nemačke oplemenjivanjem domaćih rasa ovaca sa španjolskom i južnofrancuskom merino-ovcom. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska pasmina. Jagnjad rano sazreva i ima dobar prirast. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrastao ovan 125-160 kg 6. srednjeg do velikog okvira. Dobra mišićavost. praznici ne određuju početak kosidbe kosite zelenu travu pre pupljenja (tada ima najviše proteina). ima klinastu. Uzgoj ovaca u Bavarskoj Merinolandschaf-Virtemberg Merinolandschaf (internacionalno: „Württemberger“) nastao je u 19. viseće uši.0-5. Poželjne su izražene mesne partije. Ova ovca bele je boje.5-7. veka u Vestfaliji ukrštanjem nekih engleskih mesnih rasa kao što su oksford i hempšir sa domaćim rasama. Uzgaja se za prelaženje velikih razdaljina i očuvanje pejzaža uz visoke prinose pri različitim itenzitetima držanja.- sprovedite preventivu dobijte od njih maksimalnu proizvodnju ne verujte onima koji vam govore da su ovce skromne životinje zasnivajte veštačke livade stare livade i pašnjake podsejavajte bacajte pored stanjaka i mineralna đubriva(200kg po hektaru) čistite korove sa vaših pašnjaka uklanjajte krtičnjake kosite na vreme. vansezonsko gonjenje uz najbolju majčinsku sposobnost.0 kg Odrasla ovca 75-90 kg 4. Belo runo u tipu je merino vune i finoće od 26-28 mikrona.

0-5. Mišićavost je veoma izražena. Vuna je bele boje.0-7.5-4. Noge su crne i nisu prekrivene vunom. usana i pojedinih mrlja na snažnim stajaćim ušima. gde je bio uzgojen početkom 19-og veka ukrštanjem sautdaun i norfolk rasa. Uzgaja se kao mesna ovca sa najboljim klaničkim kvalitetom trupa uz naglašenu sposobnost stadnog držanja i ukrštanja pri intenzivnom načinu držanja. nosa. Danas pripada najvažnijim mesnim rasama i rasprostranjen je širom sveta.5-4. tankim i pomalo visećim ušima. Spada među najvažnije mesne rase i rasprostranjena je širom sveta.1 Texel (Teksel) Ova rasa izvorno je nastala na ostrvu Teksel u Holandiji sredinom 19-og veka ukrštanjem engleskih rasa lester i linkoln. Uzgaja se u čistoj krvi ili kao očinska rasa. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira je bele boje izuzev pigmentiranih sluznica. finoće 30-34 cm.0-6.0 kg Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi 2. gonjenje je sezonsko.3 Suffolk (Safolk) Prapostojbina safolka je Engleska.0 kg Odrasla ovca 70-100 kg 3.0 kg Odrasla ovca 70-80 k 3.0 kg 1. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 115-145 kg 4. finoća niti runa iznosi 33–35 mikrona.8 – 2.0 kg 70-100 kg 4. Ova mesna ovca srednjeg do velikog okvira ima glavu s dugačkim.Odrasli ovan Odrasla ovca Težina 120-160 kg 5. gusta. Uzgaja kao ovca koja brzo raste i sposobna je ne samo za napasivanje nego i stadno držanje u intenzivnim uslovima.5 kg 1. Poželjna je ranozrelost i uska glava.0 14 . Težina Vuna Godišnje ojagnjene jagnjadi Odrasli ovan 120-160 kg 4. Poželjan je dugačak i širok trup izraženih mesnih partija.0-5.9 – 2.0 – 2.

0 kg 4. a dugačka. čiste je bele ili smeđecrne boje. Ova ovca velikog okvira ima plemenitu. a njihova postojbina su Bavarska. 15 . Težina 110-130 k g 70-100 kg Vuna 5.0-7. Ova potpuno bela ovca srednjeg je do velikog okvira. Također je važan dobar prinos vune. ravna vuna svilenastog odsjaja finoće je 32-36 cm.0-5. padajuća.0 – 2. Dugačak. ukrštena dva tamošnja soja marš-ovaca (Groninger i Friesenschaf) pri čemu je stvoren jedinstveni tip ovce.0 kg 2. Vuna je finoće 32-38 mikrona. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine.0 kg Godišnje ojagnji jagnjadi 2. gde su početkom 20-og veka ukrštane bergamaška rasa ovaca sa autohtonom štajnšaf rasom. tanak rep nije obrastao vunom. Tirol.0 kg Odrasla ovca 75-85 kg 4. papci čvrsti.Istočno-frizijska mlečna ovca Ova mlečna ovca nastala je u istočnoj Friziji. južni Tirol i Švajcarska. ova domaća ranozrela ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. Ima usku. laganu glavu ovnovskog profila i dugačke uši usmerene prema napred.600 kg mleka uz 6% mlečne masti i 5% mlečnih proteina. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 90-120 kg 6.5 Smeđa planinska ovca Smeđe planinske ovce nastale su od alpskih planinskih rasa ovaca.0 – 2.4 Odrasli ovan Odrasla ovca Bela planinska ovca Bavarska bela planinska ovca uzgojena je u pokrajini Verdenfelzer. šutu glavu zakrivljenog profila i dugačke. gde su 1850.0-8.0-6. U Bavarskoj se nekad uzgajala za proizvodnju zahtevnog lovačkog lodena. široke i viseće uši. Poželjna je kao brzorastuća i ranozrela ovca trostrukog korišćenja visoke plodnosti i mlečnosti . Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. Noge su jake.

0-4. Duga padajuća glatka vuna ima zlatni do crvenosmeđi odsjaj („zlatno runo“).Korekcija prema starosti prvog jagnjeta i uticaju farme 16 .0 Obeležja plodnosti 1. Uzgaja se kao otporna domaća ovca skromnih zahteva koja se prilagođava napasivanju kao i stadnom držanju. a dugačka. ima usku.Ova jednobojna smeđa ovca domaće rase srednjeg je do velikog okvira.0 kg 1.5 Koburška riđa ovca Koburška riđa ovca spada u Landschafen i prvobitno se uzgajala u mnogim srednjogornim regionima Nemačke.7 – 2. Sezona mrkanja je duga. Uzgajana za držanje u sirovim uslovima planinskih regija velike nadmorske visine. Noge su jake.0-5. Westerwälder Füchse. ravna vuna svilenkastog odsjaja finoće je 32-36 cm.0 kg Odrasla ovca 60-80 kg 4. Najbolja majčinska sposobnost garantuje dobre izlazne rezultate uzgoja. Zlatno žute je do crveno žute boje. runo jagnjadi je crvenosmeđe. papci čvrsti. naprimer tipovi Coburger Füchse. širokim i visećim ušima.0 kg 2.Broj odgojene jagnjadi 3. Regionalni sojevi ove rase treba da ostanu sačuvani.0 kg Odrasla ovca 55-75 kg 3.0 – 2.Broj rođene jagnjadi 2. ova domaća brzorastuća ovca brze ranozrelosti odlikuje se izraženim vansezonskim mrkanjem. šutu glavu zakrivljenog profila s dugačkim. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 85-110 kg 6.0-7. Eifeler Füchse. padajuća. Težina Vuna Godišnje ojagnji jagnjadi Odrasli ovan 80-100 kg 4.0-6. Ova ovca srednjeg okvira ima usku glavu koja nije prekrivena vunom. Oberpfälzer Füchse. niti ima rogove.

Suffolk (safolk) Texel (teksel) Bela planinska ovca Smeda planinska ovca Koburška rida ovca Mlecna ovca 1.30 12.80 22. 17 .2 170.0 173.20 28.70 3. danu života Vaganje sve muške jagnjadi na uzgojnoj farmi pri starosti od 105 dana života(+/.3 190.2 193. godina Rasa Po jagnjenju rodene jagnjadi Merinolandschaf (virt.92 ovce koje su se ojagnjile u % godišnje jagnjenje 2 puta 24.75 1.9 154.7 Provera težine u 105.0 181.73 1.2 181.50 1.60 32.5 189.0 198.20 1.50 1.9 185.14 dana. jagnjadi odgojene jagnjadi 191.2 213.90 8.9 189.Obeležja plodnosti 2002.7 164.) Crnoglava mesna ovca.66 1.69 1.10 rod.6 207.75 1.7 215.

2 4 2 .1 4.6 3 1 .Rezultati prirasta u 105 dana 2002 R as a Me rino la nds chaf (virte mb e rg) C rnog la va me sna o vc a S uffo lk (s afo lk ) Texel (te ks e l) B e la pla nins ka ovca S me d a p la ninsk a o vc a K o buršk a rida o vca Mle cna o vca težina kg dn.5 3 7 .9 4 5 .96 18 . g 4 3 . prir.6 4 0 .7 5.8 3 1 .1 3 3 . laktacija Mleko kg Mast kg Mast % Proteina kg Proteina % 117 463 26.1 336 372 361 313 273 245 247 301 Provera mlečnosti 1998 .72 23.2002 Zaključ.

NEKE RASE OVACA KOJE SE GAJE U SRBIJI I CRNOJ GORI BARDOKA OVCA -Najmlečnija rasa u Srbiji i Crnoj Gori u ispitivanjima Dr Nurgina Memišija -Prosek pojedinih stada je 250 kg mleka -Postoje dva soja:bela i žuta -Težina ivaca je 50-55 kg -Plodnost iznosi 1.0 BARDOKA OVAN -Dostiže težinu do 80 kg I‘L de FRANCE -Francuska tovna rasa -Ovca sa 4 buta. ovnova od 130-150 kg .traži idealne uslove sa dosta hrane -Težina ovaca 80-100 kg .velike mesne partije -Pogodna za ravnicu.Plodnost 150% 19 .

Ne zahteva posebne uslove za gajenje i negu -Težina ovce 55-60 kg -Plodnost 120 % OVAN SVRLJIŠKE RASE -Težina ovna do 80 kg 20 .PIROTSKA OPLEMENJENA OVCA -Jedina plemenita rasa ovaca Srbije I Crne Gore u tipu merina -Drugačiji je naziv domaći Wirtermberg -Odličan za gajenje u brdsko-planinskom području -Težina ovaca 60-70 kg -Plodnost 150% -Mlečnost 60-80 litara PIROTSKI OPLEMENJENI OVAN -Težina ovna je do 120 kg SVRLJIŠKA RASA -Pramenka koja živi na svrljiškim planinama -Daje oko 120 litara mleka -Veoma je otporna.

stomak i rep obrasli su dlakom -Plodnost je 180 % -Ovce su teške oko 60 kg.dala dobre rezultate -Odgajivači je nisu dobro prihvatili pa se nije raširila -Sada je uvezeno jedno stado u Srbiju I Crnu Goru pri poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu -Težina ovaca od 80-100 kg.VIRTEMBERŠKA RASA -Uvezena ovca iz Nemačke -Koristi se za proizvodnju mesa -Najviše korišćena u Srbiji I Crnoj Gori kod oplemenjivanja domaćih ovaca -Težina ovce od 80-100 kg -Plodnost 170 % -Postoji i mlečni Virtemberg koji daje do 150 kg mleka SUFOLK -Engleska tovna rasa uvožena u Srbiju I Crnu Goru za ukrštanje sa cigajom.a ovnova od 120-140 kg ISTOČNO FRIZIJSKA OVCA -Najmlečnija rasa ovaca na svetu -Prosek za pojedina stada od 600-1200 litara mleka -Zahteva intenzivne uslove gajenja -Glava.a ovnovi oko 80 kg -Živi u malim stadima -Neuspeli uvoz 21 .

AUSTRALIJSKI MERINO -Rasa za proizvodnju vune i mesa -Prinos runa 8-12 kg KONFORMACIJE NEKE RASE KRAVA ZASTUPLJENE U NEMAČKOJ 22 .

Nemački holštajn (crno-beli) Nemački crveno-beli holštajn Nemački Angler (‘Crveno govedo’) Nemački Jersey (Džersi) 23 .

Nemački Vorder & Hinterwalder Nemački Gelbvieh (Nemačko žuto govedo) Nemački Fleckvieh (‘Simentalac‘) 24 .

350 > 58 1 : 4.61 391 30.090.Zastuplljenost rasa u Nemačkoj: 25% od svih umatičenih goveda u Nemačkoj Raspoređenost simentalca: Činjenice i podaci za 2002. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti .000 25 .000 643.314 6.meso: međutelidbeni interval (dan): mjeseci dob pri prvom teljenju: Ø broja somatskih stanica: ~ 4.16 3.469 4.4 < 170.51 > 1.

dokazana na svim kontinentima •visoko vredna muška telad i visoka vrednost trupa •miran i staložen temperament jedinki oba pola •visoka ekonomska efektivnost u sastavu krava-tele postignuta brzim rastom teladi i niskim zahtevima s obzirom na okolinu •idealna pasmina za unakrsna ukrštanja sa čistim mlečnim pasminama Tradicionalni uzgajivač nemačkog Fleckvieh-a muze 20 do 50 krava i odgaja mladu stoku za obnovu stada i kao podlogu budućeg uspeha farme. brzi rast •izuzetno snažna i zdrava goveda koja se brzo prilagođavaju svim klimatskim uslovima i uslovima ishrane. Ovaj zdravi period rasta je podloga za buduću visoku proizvodnju kombinovanu sa zdravljem i dugovječnosti. Fleckvieh junice se tradicionalno drže vani na paši. 26 . redovna steonost. počevši od proleća sve do kasne jeseni . Nakon godinu dana intenzivne ishrane.Prednosti nemačkog Fleckvieh-a(„Simentalac“): •dvonamenska pasmina visoke proizvodnje mleka i mesa •najniži broj somatskih stanica. 24 sata na dan.

Današnja Fleckvieh krava za dvonamensku svrhu sa 60 % vrednosti u mlečnoj i 40 % vrednosti u proizvodnji mesa rezultat je tradicionalno organizovanog intenzivnog uzgoja u trajanju više od 100 godina i preko mnogih generacija uzgajivača. trup Fleckvieh krava postiže najviše prihode putem najviše mase i izvanredne mišićavosti uz niski postotak masti. Između svih mlečnih ili dvonamenskih pasmina. dvonamenska pasmina: 60 % mleko + 40 % meso = 100 % profitabilnost ! Nemački Braunvieh (‘Smeđe govedo‘) 27 .

000 do 9.meso: međutelidbeni interval mjeseci dob pri prvom Ø starost pri izluèenju ~ 495.250 > 57 1 : 4.61 > 1.: •dobroćudna pasmina dvostrukog korišćenja •8.000 157.0 > 6.784 4. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): odnos kosti .Raspoređenost smeđeg goveda: Činjenice i podaci za 2002.88 409 32.000 kg mleka sa 7% do 8% proteina + masti 28 .24 3.889 6.5 Prednosti nemačkog smeđeg gov.

Uzgoj nemačkog smeđeg goveda bio je oduvek izrazito usmeren na visoku proizvodnju mleka. prilagođene svim načinima držanja. od tropskih vrućina do oštre klime gorskih predela sa oskudnom krmnom bazom. nemačke smeđe krave su bez konkurencije. Svaki odabir pratiće stručnjak iz udruženja uzgajivača. Pod najekstremnijim uslovima. u srcu regije uzgoja nemačkog smeđeg govečeta. Širom sveta nemačko smeđe govedo poznato je i traženo kao visokoproizvodna pasmina sa sposobnostima aklimatizacije. 29 . godine. odabir Vaših goveda održa će se u neposrednoj blizini našeg ureda.•visok kvalitet mleka sa izvrsnim ukusom i mogućnošću proizvodnje sira (Kappa Casein B) •idealno se prilagođava različitim načinima držanja i podnosi tropske vrućine jednako dobro kao i ekstremne hladnoće bez ikakvih poteškoća •čvsrte noge sa izuzetno čvrstim papcima osiguravaju nadaleko čuvenu dugovečnost smeđih goveda •izvrsno zdravlje vimena i oblik s najboljom dojnošću Budući da se INTERBOVES nalazi u mestu Altusried. od 1968. Uz optimalne uslove one mogu u potpunosti razviti svoje proizvodne sposobnosti. i naša mlečna farma. čija je članica.

000 12.094 4. Nemačko smeđe govedo idealan je izbor za farme srednje veličine u svim klimatskim uslovima s glavnim ciljem-profitabilnom proizvodnjom mlijeka! Tirolsko sivo govedo Cinjenice i podaci za 2002.200 > 58 30 .Kod nemačkog smeđeg goveda iz ekonomskih razloga pridaje se važnost i proizvodnji mesa kao druge komponente iskorištavanja.81 3. godinu: broj goveda: broj umatičenih krava: Ø mlijeka (kg/laktacija): Ø masti (%): Ø proteina (%): dnevni prirast (g/dan): randman (%): ~ 55.798 3.28 > 1.

Kako su napravljeni ovčarnici kod vas otvoreni ili zatvoreni? Tradicionalno zatvoreni i veoma ne fukcionalni. skromnih su zahteva. da li ta osobina može da se popravi ? Ovce su sitnije zbog uskog parenja u srodstvu.Dali preko vas(Institut u Pirotu) možemo da kupimo ovce ili rasne ovnove? Možete. 11.najbolje 3-4 godine kada budu gotovi testovi.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? U zavisnosti od težine . ali samo ako je kvalitetan i ako sadržaj odgovara deklaraciji na vreći.Koliko članova broji udruzenje Čobana u Pirotu? Nema udruženja čobana u Pirotu.Ovca teška 60kg od 2-3 kg. a na selu lokalna selekcijska služba. PITANJA I ODGOVORI 1.Koje starosti treba da bude ovan da bi mogao da osemenjava ovce? Najmanje 2 godine . poseduju jak instinkt u pronalaženju hrane na pašnjacima i imaju sposobnost efikasne konverzije čak i grube vegetacije.vitaminske smeše? Za bremenite ovce oko 14 gr.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Bolje je davatI samleveno zrno zbog lakšeg varenja. 2. 7. 5. samleveni kukuruz ili koncentrat? Naravno da je bolji koncentrat. A za ostale 6-10 gr. 3.Sivo tirolsko govedo je tipična planinska pasmina koja je rasprostranjena u području Alpa i Dolomita u Austriji i Italiji. 13. 12.Ova osobina se popravlja nabavkom novih ovnova druge rase. 10.Ovce su postale sitnije i izrodile se. mineralno. loših uslova gajenja počev od smeštajnih uslova pa do ishrane.Ko ocenjuje kvalitet stoke na sajmu a ko u selu i na farmi? Na sajmu kvalitet stoke određuje posebna komisija. Ova goveda su jednostavna. 6. 9. 4.Zašto Vitemberg ovca u Sjenici nije uspela? Zbog neadekvatnog tretmana.Šta je bolje davati ovcama. 31 . 8.Dali se ovnovi radjaju bez rogova? Da ovnovi se rđaju bez rogova i to je rasna karakteristika.Najlakše se vrši gumicama koje se stavljaju između četvrtog i petog repnog pršljenja kod starosti od 7-10 dana. Zašto se krate repovi kod ovaca ? Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Kako i na koji način se to vrši? Kada u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? Iz higijenskih razloga i i zbog lakše oplodnje kod prirodnog parenja.Kolika je normalna potreba za jedan dan ovcama.

32. koji ako uspešno savlada obuku radi u selu pod kontrolom službe koja ga je poslala.Šta je to genetika? Genetika je naučna grana koja se bavi ispitivanjem nasleđivanjama pojedinih osobina i mogućnosti da se kombinovanjem ovih osobina postigne poboljšanje proizvodnje (mleka-mesa) 36.14.Šta je to bikovska majka? Krava koja u prvoj laktaciji daje 15.Da je opšte prihvaćen kod ljudi u čijem selu treba da radi.Zašto se krate repovi kod ovaca ? Iz higijenskih razloga. 30. a ovnovi od 200-230 Eura.000 kg mleka. da li ta osobina može da se popravi ? Ova osobina se vrlo lako popravlja i brzo. 34. ali ne mora da bude .Koje starosti treba da bude ovan da bi mogo da osemenjava ovce? Ovan kod prvog pripusta mora da bude najmanje starosti od jedne godine.Kada ovce postanu sitnije i izrode se. 26.Koju školu treba da imam pa da mogu da konkurušem za osemenioca? Potrebno je da kandidat ima : . 31.Koliko koštaju ovce akoliko koštaju ovnovi? Ovce koštaju oko 150 Euro . naročito meleženjem sa rasama za meso. 24.izraženu odgovornost za svoj rad.krava koja je zdrava(ispitana na bolesti) i bez velikih nedostataka u eksterijeru. služba) pošalje se uputom da se obuči za poslove osemenjavanja kandidata. 15.Bar osnovno obrazovanje. 20.izraženu želju da se bave ovim poslom.Cenu formira tržište.Koliko je potrebno da ovca pojede sena za jedan dan? Ovca u zimskom periodu držanja treba da pojede zavisno od proizvodnje ( MESO – MLEKO) od 1. . kada se životinja leči pre nego što je veterinar pregleda ili posle pregleda veterinara? Krava se leči kada se pregledom utvrdi da je obolela. 17. 18.Kako i na koji način se to vrši? U starosti od dve do tri nedelje uz korišćenje specijalnih gumica koje zaustave protok krvi i rep otpadne za 10 do 14 dana.Da li druga ili treća grneracija od te krave može da služi kao bikovska majka? Ima veliku predispoziciju.Šta je bolje davati samleveni kukuruz ili celo zrno kukuruza? Krupno mleveni kukuruz. olakšava parenje i jagnjenje.5 – 2 kg sena. 33.Zašto se odsecaju repovi jagnjadima? Zato što jagnjad dok su mala vrlo lako podnose taj zahvat. 21.Šta je bolje davati ovcama samleveni kukuruz ili koncentrat? Koncentrat jer je to smeša potpuno normirano pripremljena za ishranu .privatna vet.Kako da izaberem bika koji je dobar za osemenjavanje krave? Treba se obavezno posavetovati sa službom osemenjavanja-veterinarom koji osemenjava na vašem terenu krave. 32 .Koliko košta ovčije mleko u Pirotu i kako vi formirate cenu? Otkupna cena mleka je između 25 i 30 din sa najmanje 7% mlečne masti. 19..Kako da pošaljemo čoveka koji bi se obučio da osemenjava krave? Potrebno je da ovlašćena organizacija (veterinarska stanica. 16. 23.Kada i u kojoj starosnoj dobi se odsecaju repovi jaganjcima? U dve do tri nedelje. 35.Ako krava ne ostane steona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful