P. 1
Fabrika_koze_Ruma

Fabrika_koze_Ruma

|Views: 1,817|Likes:
Published by Nikola Lazin

More info:

Published by: Nikola Lazin on Apr 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/18/2013

pdf

text

original

1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn.• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank. biljni Goveđa napa. biljni Goveđi boks biljni. sarački Goveđi cepanik. hidrofobirani Goveđa postava 4 . blank. vašeta Navošteni anilin. obućarska Goveđi boks obućarski. anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. leđa • Galanterijski blank.

poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. čizme). svinjska. prateći svetske trendove na polju proizvodnje. Fabrika koža "Ruma" je. ovčija. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. kape. do kojih se dolazi kupovinom od farmi. poljoprivrednih dobara. jagnjeća. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija. tako da se. kozja i konjska koža. šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja.). • potrošni materijal (brusni papir. u laboratorijama. anilin • • Goveđa oputa. • anilinske i hromirane boje. kao i nivo kvaliteta koji propisuju. zakačaljke. samostalnih proizvođača iz cele zemlje. počela da primenjuje standarde ISO 9001. ekserčići itd. rukavice. 5 . lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. i sl.• Svinjska postava.

2. Organizaciona šema 6 .

na apsolutno svim organizacionim nivoima. ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću. naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. naime. U fabrici se. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja. te s pravom uživa toliko poštovanje. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. počev od proizvodnog pogona.2. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu.1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80. Skupština akcionara. ljudima. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . te bi uslove poslovanja. pa sve do zamenika samog direktora. čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije. Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće". iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. koji je još uvek u toku.-tih. sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu.

Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama. To nekad rezultuje čekanjem. a gde se i vrši najveći deo obrade. U daljem 8 . Štavno i Dovršno. Prikaz proizvodnje 4. a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. 4. odnosno proizvodna pogona: Krečno. 3. lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona.hijerarhijske piramide. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal. Ovo je ujedno i najobimniji sektor. gde koža stoji i po 24 časa. kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta. onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. za primer je uzeta funkcija proizvodnje.D. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape. Na taj način se. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana. što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. Fabrika koža “Ruma” A. Postoje tri odeljenja.

radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija.tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju. Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara. a data je i prostorna struktura sistema. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000. dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara. 9 .

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

6 radnika. merenje. 6 radnika. (bačve zakišeljavanje. obrezivanje kože. pranje kože od ostataka otkrečavanje. . 3 SSS. 3 NKV 11 . 4 radnika zanat 6.Štavno odeljenje: 1.Krečno odeljenje: 1.5m2 ). 3 radnika SSS 5.. 3 NKV 2. (rotacioni nož . 4 radnika SSS 8. 2 radnika sa zanatom 3. luženje. 6 radnika. 3 SSS. (bačva . 6 lužine. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. kao i dvojica zamenika šefa. klasiranje kože. radnika. po izgledu lica i kvalitetu. merenje kože golice. mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). mašinsko skidanje mesine. 3 SSS. 3 NKV 3.1.30m2 ). takođe sa višom stručnom spremom. 5 NKV radnika 2. 3 SSS. klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama. 4m2 ). 3 NKV 4. 4 radnika SSS 7.

kao i dvojica zamenika šefa. 2 radnika NKV. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože.6m2 ). kože. sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. (korita i 12m2 ). 6. 3 VS.4. 2 NKV 8. 2 radnika SSS mašinsko (valjci . uklanjanje nevezanih štavila. kože. kože. sa višom stručnom spremom. radnika sa zanatom 12. 3 SSS 13. 10. struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11. 3 radnika SSS 7.Dovršno odeljenje: 12 . 4 radnika sa zanatom 5. 3 radnika SSS.2m2 ). štavljenje. uštavljene anilinskim kože. 2 radnika NKV bojenje bojama. (špric-kabine . 1 SSS 9. * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. . 2 2 osi.

4 radnika 3 VS 5. 4 3 radnika. 15.1. 11. 9. vakumiranje. 3 NKV 2. bojenje. 3 SSS. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. 2 radnika zanat 8. četkanje. 4 radnika SSS 13 . brušenje. (paleta . mašinsko kože. 2 SSS 12.10m2 ). 13. pranje. blaga nadoštava. 4 radnika SSS 6. i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora. 6 radnika zanat. 6 neutralizacija. 2 radnika SSS. 2 SSS 14. 3 NKV. 1 zanat 10. radnika SSS 4. NKV 7. pranje i kvašenje. 4 radnika SSS dorade. mašćenje-regulisanje fiksiranje. mekoće. 6 radnika zanat. 3 radnika SSS. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. radnika SSS 3.

Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. obrezivanje. takođe sa VSS. odnosno direktoru proizvodnje. Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom. 4 radnika zanat završno merenje. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa.0. Odeljenja su dislocirana. nego na čitav proizvodni ciklus. sa VSS. sa višom stručnom spremom. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. (kožarska vaga . 2 radnika sa zanatom 17. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika.16. zanatlije i 14 . a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. pakovanje i skladištenje. kao i na dopremanju istih. kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa. pa. 18. 4. kao i dvojica zamenika šefa.5m2).2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici. Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje.

jeste propratni karton proizvodnje. njihov opis. broj komada za obradu. doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. 4.Ruma. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija. uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom. Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće.3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože . potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože.radnici sa srednjom školom. On se. Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta. prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. koji je priložen u nastavku rada. samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. kao i broj radnog naloga za proizvod. ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. kao prateći dokument. 15 . ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. kao što su npr.

Pored toga. kao i porudžbenice. kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 . brojne kalkulacije. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole. ali se u globalu.Naime. Naravno. izdanje. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme. kao i različiti izveštaji. trebovni listovi. računi za sirovu kožu i gotove proizvode. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta. i broj strane. ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. 4. trebovanja. za svaku pojedinačnu operaciju. zapisnici. koriste se recepture. akcepni nalozi i dr. tako i za celokupan tehnološki proces. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena.3. skladišnice. obračuni realizacije gotove kože. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. otpremnice. izjave kupaca i proizvođača. broj dokumenta.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni. zaključnice. od strane stručnih lica iz preduzeća. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno. postoje određeni radni nalozi. Pored toga. nalozi za izdavanje sirove kože.Pored toga. neophodna. uputstva za rad. ulaznice. planovi troškova. U magacinima. radni nalozi.

Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama. 17 . iskorišćenja sirove kože. a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija. kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje. kao i svih troškova u toku godine.gotovih proizvoda.

ceđenje bazifikacija maš.fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš. skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil. bojenje skladište sirove kože 18 . ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš.

misija. Dobro kreirana vizija. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji.5. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona. izdvaja preduzeće u očima drugih. • Zadovoljavanje zahteva. Vizija. zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. • Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije". potreba i očekivanja kupaca i potrošača. strategije. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. Ona je u određenoj meri ostvarena. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. • Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 . a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije.

Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova. 5. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. Vizija je dakle. Iz ovakve definicije. Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore. kao male fabrike. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. naravno u vezi sa vizijom. Koncept proizvodnje "kožare Ruma" . jer prema nekim istraživanja tržišta. permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog. O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu. 60% firmi koji se bave daljom obradom kože. Naglašava se kvalitet. vidi se poslovna orijentacija fabrike.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva. kao i misija i ciljevi.okolini. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . tehnološkog i kadrovskog potencijala. u našoj zemlji. strogo vezana za identitet preduzeća. stalno ili povremeno koristi njihove proizvode.1 Misija i poslovne politike Misija je. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda. Od momenta svog nastanka.

koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. radi povećanja poverenja. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože. na vreme i svaki put uz minimalne troškove. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. • • Poštovanje zakona. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine. kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad. One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. 21 .manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta.

i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. ali da je tržište dovoljno veliko. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju. Ali.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu.). spadaju u red stalnih kupaca kožare. a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu. "Manual" iz Novog Sada. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije. rastegljivost i sl. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. mogao bi poslužiti kao njena dopuna. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu.5. kao što je npr. Samim tim.000.1. PR služba i sl. što katkad izaziva probleme u poslovanju. Ali. da se onda i u društvu čuje i za njih. reklama. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2. elastičnost.00 dinara/m2. Što se tiče marketinških aktivnosti. međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200.000 dinara godišnje. 22 . Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom. kao što su sjaj.

Motivaciju treba još više forsirati. kojim se mora baratati. samim tim i konkurentnosti fabrike. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. koji odgovaraju pomoćnim direktorima. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje. sve osobine koje krase dobrog menadžera. Dakle. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju. analize poslovne situacije. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. ali isto tako. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti.5. Pored toga. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element. motivacija odgovornih osoba. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. pa čak i generalnom direktoru. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti.2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. 23 . Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. spremnost na inovacije.

uz predloge mogućih rešenja. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane. Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada. u proseku od oko 0. 6. plan njihovog izvođenja. rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije.1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija.6. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. Proces ima nekoliko faza: 24 . Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane. Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane.90 do 1 dinara po kilogramu mesine. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi. Međutim. između ostalog i velike količine organskog otpada. koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma".

polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno. Obzirom da bi novi 25 .1. • proširivanje kruga poslovnih partnera. • izgradnja nove hale. ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom. Međutim. • ljudski resursi. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi. izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. ali i velika investicija. ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike. • administrativni poslovi. Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale. polazi se od dve opcije. 6. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro.• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks.

izolaciju i dr. od toga 40. i dlake. onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. a onda se. krvi i sl.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja. Za ovaj proces potrebna su dva radnika. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100. Pod otpadom se podrazumeva mesina. Za mašinom za sečenje 26 .1.00 za elektro i vodovodne instalacije. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane.000. potrebno bi bilo izdvojiti približno 60. pripreme. Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura). a preostalih 20.000. ustakljavanje prozora i vrata.00 eura. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa. preorijentisati za neku drugu namenu. konzerviranja i zamrzavanja mesine. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke". čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu. potrebne veličine za mlevenje. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade. transportuje direktno u mašinu za mlevenje. 6. Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi. Delimična obrada obuhvata procese pranja. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane. deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine.000. odnosno površina od 360m2. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može.00 eura. npr. pokretnom trakom.ostaci mesa.).000.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora.

uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima.). mogli da se ustupe ovom postrojenju. što. i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. i sl. može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta.000. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30. Vremenom. kojom bi se smanjio broj radnika. dodavanjem raznih hemijskih reagenasa. Kožara već poseduje par viljuškara.00 eura. sprečava trulenje i ukvarivanje smese. Taj posao obavlja tehnolog. 27 . pakujući sadržinu u najlonske džakove. Konzerviranje podrazumeva proces kojim se.mesine radi jedan radnik. od kojih bi neki. u zavisnosti od ugovora. ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period. na račun kupca. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove. koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače.

U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina. Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca. jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu. 28 . KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala.

radnici sa SSS. jedan na viljuškaru.1. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom".4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika. dva na punjenju hladnjače.3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona. SSS radnik.00 dinara. NKV radnici. radnik sa VSS. primena standarda ISO 14 001. 6. transferi novčanih sredstava. mesečni 29 . • šef pogona. tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja. NKV radnici. a njihove plate su negde oko 20. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom. jedan za mašinom za sečenje. Znači.6. zapošljavanje radnika. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje.1. administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori. i sl. NKV radnici. VSS radnik. proknjižavanja. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike.000. manipulacije novčanim i drugim sredstvima.) i njihovu instalaciju. dva koja pune džakove mlevenom mesinom.

Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3.000. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7. 6.000.00 dinara po kilogramu. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga. Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt.00 i 5. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina. 6.00 EUR. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena.6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300. ali je zato potrebna u velikim količinama. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine. iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane.5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom.1.00 dinara.350 tona mesine. nije preskupa. Dobijena cifra. bez troškova marketinga. 30 .1. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape.

20 00 . U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003. a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004. i teške situacije u društvu i privredi.000 40.000 30.-će godine. saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća.000 80.000 60.000 50. 20 01 . 19 98 . količ ine u kg 19 96 . godine. koja je najreprezentativniji proizvod. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem. 19 99 .Analizom trenda proizvodnje goveđe nape. pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini.000 20. 20 02 .000 70. godine 31 . Ipak.toj godini zabeležen je porast poslovanja.000 5. što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta. u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom. 20 03 . 90. sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana.000 0 19 97 . kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore.000 10. uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999.

kožnoj galanteriji. ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući. koja je potrebno što pre unovčiti. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem. koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva.00 780..Beograd Sitni privatnici Obuća 2. koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca.530. U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca. Kupac "Fruška Gora" . To su prilično ozbiljna obrtna sredstva.650..2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema.800.000.000..6.).00 dinara u protekloj godini.00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6.. jakne.. Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije..Ruma "Boreli" . 32 .00 Galanterija (kaiši.) / / 1.300.00 1.000.000.000.

tako da nema dodatnih troškova za to. ili oko 23.400. Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici.00 €.000.000.1.00 din.00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150. obzirom na promet u maloprodaji. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije.000.2. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji. i sl. 6.18 % 27. • Komunalni troškovi (čišćenje. Zakup 300.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje.00 din.1 Ljudski i materijalni resursi. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom. • Voda • • 700.000.00 din. iznosi oko 18. u okviru računovodstvene funkcije.00 din. na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu. smeće. Što se tiče knjigovodstva.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama. Osim u Rumi. PDV .) 300. ono se vodi u samoj firmi.00 dinara.6. Prostom 33 . kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini.2.

računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1.000 . Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6. Naravno.00 dinara. osim administrativnih poteškoća.2. isplatio već u prva dva meseca.000.000. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje.400 = 97.2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća. 6. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18. i to funkcioniše prilično dobro. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli.200. U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona.00 dinara od samo jednog lokala. uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna. na iskazanom nivou ili nešto viša. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 .000.600.000. Zaključak je prost. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150. raznih taksi i zapošljavanja novih radnika. što iznosi 72.000. a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike. Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom. ali i po mišljenju direktora proizvodnje.52.00 dinara.00 dinara bruto. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima.

Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60. i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće. 6.žuriti. Cena jedne nove pumpe je oko 5.000. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen.).00 dinara mesečno. iz koga se dalje pumpa u pogon. pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal.000 dinara. 35 .00 eura. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije. dok se za delove izdvaja i mnogo više. Tu su i filteri za prečišćavanje vode.000. otkrečavanje. izraženo u novcu. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50. Ovo je jasno izražen problem. a preostalih pet. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen.00 eura. koji se menjaju na svakih godinu dana. jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože. i sl. u zavisnosti od potrebe. kišeljenje.3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m. što je neophodnost u narednih nekoliko godina. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa. to je trošak od 80. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode.000.

dodatni troškovi mreže (kopanje kanala. 293. obzirom da nema dodatnih troškova sistema.4 dinara po kubiku. Od pre par godina situacija je izmenjena. prema proceni ljudi iz fabrike. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije. prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1.000. po našoj računici oko 30.000. 36 ..000. ili bi se prethodno.000. Ovaj problem.760 kubnih metara. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava..00 dinara.6. odnosno oko 60. dakle.) 150. što je sasvim zadovoljavajuće. račve.00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci. pritisak je uvek na odgovarajućem nivou. i cena u gradskom vodovodu iznosi 33..00 a dodatne takse oko 35. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1. a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni.500 metara cevi. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara.00.00 dinara.000 dinara mesečno. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi. delovi mreže.1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi. dakle. Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu. Mesečna potrošnja vode.3. cena priključka oko 78.000.

. pouzdaniji kvalitet vode.3. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak.. 37 . Ovo je u neku ruku i neophodnost. u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda. što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata. smanjeni troškovi. rastetrećenost službe održavanja.). Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju. Pored toga..6. Pored toga. obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu. obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže.

pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća. kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. Samim tim. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide. Dakle. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. bez izuzetka. To. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. Naravno. odozgo nadole. to je veliki minus na račun menadžmenta. polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. Skoro da je neizvodljivo. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. Kao što je već rečeno. preko 38 . i to. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. Naravno. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. u svakom slučaju ima svoju cenu. što bi prema istraživanjima psihologa. postrojenje za otkup. ali i pozamašna novčana ulaganja. u jednom smeru. eventualno i preradu mleka i sl. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način.7. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. bez ikakvog restruktuiranja. vertikalnim komunikacionim kanalima. To znači da se komunikacija odvija skoro. uz adekvatna ulaganja. obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima.

za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno. ali je. itd. dosadni poslovi. i sl. nizak nivo obrazovanja u pogonu. posebno u društvu kao što je naše. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. problemi sa motivacijom. Zaključak je jasan . do predradnika i izvršilaca zadataka. Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja.).direktora sektora i pogona. obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji. ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje. S druge strane. nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. ne samo to i ostati. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. nego pravilnom upravljačkom politikom.lako je ubirati useve sa plodnog tla. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. 39 . Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->