1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank. hidrofobirani Goveđa postava 4 . anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn. blank. sarački Goveđi cepanik. vašeta Navošteni anilin. biljni Goveđi boks biljni. obućarska Goveđi boks obućarski. leđa • Galanterijski blank. biljni Goveđa napa.

kape. ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja. svinjska. čizme). prateći svetske trendove na polju proizvodnje. lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. počela da primenjuje standarde ISO 9001. ovčija. 5 . ekserčići itd. poljoprivrednih dobara. zakačaljke. • potrošni materijal (brusni papir. do kojih se dolazi kupovinom od farmi. u laboratorijama. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. Fabrika koža "Ruma" je. kozja i konjska koža. rukavice.). tako da se. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. kao i nivo kvaliteta koji propisuju. jagnjeća. anilin • • Goveđa oputa. šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. samostalnih proizvođača iz cele zemlje. • anilinske i hromirane boje. i sl. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija.• Svinjska postava. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa.

Organizaciona šema 6 .2.

naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži.1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80.2. iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede. pa sve do zamenika samog direktora. počev od proizvodnog pogona. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja. te s pravom uživa toliko poštovanje. U fabrici se. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću. čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije. koji je još uvek u toku. ljudima. te bi uslove poslovanja.-tih. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće". naime. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. Skupština akcionara. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . na apsolutno svim organizacionim nivoima. ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju.

a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. Na taj način se. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani.hijerarhijske piramide.D. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama. što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. To nekad rezultuje čekanjem. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana. 4.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. za primer je uzeta funkcija proizvodnje. Postoje tri odeljenja. U daljem 8 . kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta. Prikaz proizvodnje 4. gde koža stoji i po 24 časa. Fabrika koža “Ruma” A. 3. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal. lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona. odnosno proizvodna pogona: Krečno. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale. a gde se i vrši najveći deo obrade. Štavno i Dovršno. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. Ovo je ujedno i najobimniji sektor.

Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara.tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju. 9 . a data je i prostorna struktura sistema. dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000. radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija.

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

3 NKV 2. radnika.30m2 ). mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). 4m2 ). 2 radnika sa zanatom 3. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. 6 radnika. 3 SSS. 4 radnika SSS 8. klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama. po izgledu lica i kvalitetu. 3 NKV 4. 5 NKV radnika 2. 4 radnika zanat 6. (bačve zakišeljavanje. 3 SSS.Štavno odeljenje: 1. (rotacioni nož . klasiranje kože.. 6 radnika. luženje.1. 3 SSS. 3 radnika SSS 5. kao i dvojica zamenika šefa. takođe sa višom stručnom spremom. (bačva . 6 lužine. pranje kože od ostataka otkrečavanje. 4 radnika SSS 7. .5m2 ). 6 radnika. 3 SSS. merenje. 3 NKV 11 . obrezivanje kože.Krečno odeljenje: 1. mašinsko skidanje mesine. 3 NKV 3. merenje kože golice.

1 SSS 9. * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. 2 NKV 8. kože.Dovršno odeljenje: 12 . . uklanjanje nevezanih štavila. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože. 10. (špric-kabine . 4 radnika sa zanatom 5. 3 radnika SSS. 3 VS. 3 SSS 13. 2 2 osi.6m2 ). radnika sa zanatom 12. 3 radnika SSS 7.2m2 ). sa višom stručnom spremom. 2 radnika NKV bojenje bojama. 6. kao i dvojica zamenika šefa. sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11. 2 radnika SSS mašinsko (valjci . kože. uštavljene anilinskim kože.4. (korita i 12m2 ). štavljenje. kože. 2 radnika NKV.

(paleta . radnika SSS 3. pranje i kvašenje. mekoće. 3 radnika SSS. brušenje. 15. 4 radnika 3 VS 5. mašinsko kože. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. blaga nadoštava. 6 radnika zanat. 3 NKV. 2 SSS 14. 9.1. 4 radnika SSS dorade. 3 SSS. četkanje. 2 SSS 12. 4 radnika SSS 13 . 1 zanat 10. 3 NKV 2. 2 radnika SSS. i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora. 13. vakumiranje. 4 radnika SSS 6. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. 11. bojenje. 6 neutralizacija. radnika SSS 4. mašćenje-regulisanje fiksiranje. NKV 7. 6 radnika zanat.10m2 ). 2 radnika zanat 8. pranje. 4 3 radnika.

odnosno direktoru proizvodnje. 4 radnika zanat završno merenje. sa VSS. kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa. a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. zanatlije i 14 . pakovanje i skladištenje. Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje.16. 2 radnika sa zanatom 17. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje. 4.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici. Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom.5m2). takođe sa VSS.0. obrezivanje. 18. pa. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika. Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. (kožarska vaga . sa višom stručnom spremom. Odeljenja su dislocirana. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. kao i na dopremanju istih. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. nego na čitav proizvodni ciklus. kao i dvojica zamenika šefa.

Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije. ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. 4. kao što su npr. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta. potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija.radnici sa srednjom školom. On se. bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija. njihov opis. doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. kao i broj radnog naloga za proizvod. kao prateći dokument. 15 . prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. broj komada za obradu. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. koji je priložen u nastavku rada. jeste propratni karton proizvodnje. uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom.Ruma. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće. ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik.3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože .

i broj strane. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke. uputstva za rad. nalozi za izdavanje sirove kože. tako i za celokupan tehnološki proces.Naime. otpremnice. planovi troškova. neophodna. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. kao i različiti izveštaji. Naravno. kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste. za svaku pojedinačnu operaciju. trebovanja. obračuni realizacije gotove kože. zapisnici. računi za sirovu kožu i gotove proizvode. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima. kao i porudžbenice. ali se u globalu. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 . trebovni listovi. brojne kalkulacije. izdanje. radni nalozi. 4. Pored toga. zaključnice. ulaznice.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme. Pored toga.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni. od strane stručnih lica iz preduzeća. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta. skladišnice.Pored toga.3. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole. U magacinima. koriste se recepture. broj dokumenta. postoje određeni radni nalozi. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena. ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. akcepni nalozi i dr. izjave kupaca i proizvođača.

gotovih proizvoda. kao i svih troškova u toku godine. kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje. iskorišćenja sirove kože. a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija. Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama. 17 .

fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš. skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil. ceđenje bazifikacija maš. ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš. bojenje skladište sirove kože 18 .

Dobro kreirana vizija. potreba i očekivanja kupaca i potrošača. Vizija. ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih. izdvaja preduzeće u očima drugih. Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. • Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 .5. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. Ona je u određenoj meri ostvarena. a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. strategije. • Zadovoljavanje zahteva. • Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije". zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. misija.

kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva. Naglašava se kvalitet. tehnološkog i kadrovskog potencijala. stalno ili povremeno koristi njihove proizvode. Od momenta svog nastanka. kao i misija i ciljevi. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. Iz ovakve definicije. razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu. vidi se poslovna orijentacija fabrike. 5. u našoj zemlji. permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog. kao male fabrike. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . Koncept proizvodnje "kožare Ruma" . Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova.1 Misija i poslovne politike Misija je.okolini. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. jer prema nekim istraživanja tržišta. Vizija je dakle. naravno u vezi sa vizijom. strogo vezana za identitet preduzeća. 60% firmi koji se bave daljom obradom kože. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda.

Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001. Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože.manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta. kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad. identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. na vreme i svaki put uz minimalne troškove. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. radi povećanja poverenja. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. 21 . • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu. koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. • • Poštovanje zakona.

"Manual" iz Novog Sada. Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2. Ali. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom.000 dinara godišnje.00 dinara/m2. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. Samim tim. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200. što katkad izaziva probleme u poslovanju. kao što su sjaj.5. Ali. i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. Što se tiče marketinških aktivnosti. a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. ali da je tržište dovoljno veliko. reklama. PR služba i sl. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. mogao bi poslužiti kao njena dopuna.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu. 22 .000. kao što je npr. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva. međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože. spadaju u red stalnih kupaca kožare. da se onda i u društvu čuje i za njih. rastegljivost i sl.).1. elastičnost.

sve osobine koje krase dobrog menadžera. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. kojim se mora baratati. spremnost na inovacije.2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. motivacija odgovornih osoba. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. ali isto tako.5. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. samim tim i konkurentnosti fabrike. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. Motivaciju treba još više forsirati. 23 . Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. analize poslovne situacije. Dakle. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element. koji odgovaraju pomoćnim direktorima. Pored toga. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. pa čak i generalnom direktoru.

koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća. u proseku od oko 0.90 do 1 dinara po kilogramu mesine. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija. Proces ima nekoliko faza: 24 . Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi. uz predloge mogućih rešenja.6.1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. plan njihovog izvođenja. između ostalog i velike količine organskog otpada. 6. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože. Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane. Međutim. a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane. rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma".

• administrativni poslovi. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. Obzirom da bi novi 25 . 6. Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. Međutim. • proširivanje kruga poslovnih partnera.1. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno. polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon. • ljudski resursi. polazi se od dve opcije. Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale.• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks. • izgradnja nove hale. ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro. izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. ali i velika investicija. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije.

onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu.00 za elektro i vodovodne instalacije. Za ovaj proces potrebna su dva radnika.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine. transportuje direktno u mašinu za mlevenje. a preostalih 20.1. deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj. izolaciju i dr. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može.000.00 eura. odnosno površina od 360m2.000. i dlake. a onda se. npr. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa.).000. potrebno bi bilo izdvojiti približno 60.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. Za mašinom za sečenje 26 . pripreme.00 eura. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke". njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja.ostaci mesa. preorijentisati za neku drugu namenu. od toga 40. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade.000. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100. Pod otpadom se podrazumeva mesina. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora. krvi i sl. konzerviranja i zamrzavanja mesine. 6. potrebne veličine za mlevenje. ustakljavanje prozora i vrata. Delimična obrada obuhvata procese pranja. Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi. pokretnom trakom. Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura).

sprečava trulenje i ukvarivanje smese. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove. mogli da se ustupe ovom postrojenju. može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30. Taj posao obavlja tehnolog. pakujući sadržinu u najlonske džakove. 27 . i sl. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period. ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta. Konzerviranje podrazumeva proces kojim se.00 eura.mesine radi jedan radnik. dodavanjem raznih hemijskih reagenasa. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. na račun kupca. kojom bi se smanjio broj radnika. koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače. Vremenom. i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. od kojih bi neki. kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. Kožara već poseduje par viljuškara. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu. što.). u zavisnosti od ugovora.000. uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima.

jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu. Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca. KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala.U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina. 28 .

zapošljavanje radnika. radnici sa SSS. a njihove plate su negde oko 20. • šef pogona. Znači.000. NKV radnici.6. jedan na viljuškaru. proknjižavanja. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom.4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika. mesečni 29 .00 dinara. tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja.1. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike. 6. manipulacije novčanim i drugim sredstvima.3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona.1. SSS radnik. NKV radnici. NKV radnici. VSS radnik. jedan za mašinom za sečenje. primena standarda ISO 14 001. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje.) i njihovu instalaciju. administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori. dva koja pune džakove mlevenom mesinom. radnik sa VSS. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom". dva na punjenju hladnjače. transferi novčanih sredstava. i sl.

Dobijena cifra.00 dinara.6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300.00 EUR. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno.5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom.350 tona mesine. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape.00 i 5. 6. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga.1. iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape.000. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju. Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7. bez troškova marketinga.1.00 dinara po kilogramu. 30 . 6. nije preskupa. Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt.000. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena. ali je zato potrebna u velikim količinama. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine.

što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta. 19 99 . u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom. 20 02 .000 0 19 97 . sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana. i teške situacije u društvu i privredi. 90. uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999.000 20. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem. saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća.000 70.000 5.-će godine.000 40. kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore. koja je najreprezentativniji proizvod. količ ine u kg 19 96 .000 80. U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003.toj godini zabeležen je porast poslovanja. pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini.000 50. godine.000 10.000 30. a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004. 19 98 . godine 31 .Analizom trenda proizvodnje goveđe nape. Ipak. 20 01 . 20 00 .000 60. 20 03 .

000.. 32 . To su prilično ozbiljna obrtna sredstva.00 dinara u protekloj godini.000. Kupac "Fruška Gora" .000.. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem.000.. kožnoj galanteriji.300.2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema.. jakne..00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6.).. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava.00 1.00 Galanterija (kaiši. ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući.Beograd Sitni privatnici Obuća 2. Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije. U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca.530.000.Ruma "Boreli" . koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva. koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca.800. koja je potrebno što pre unovčiti.650.6.) / / 1.00 780.

2.6. • Komunalni troškovi (čišćenje. smeće. kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini. Što se tiče knjigovodstva. na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat.00 din. ili oko 23. obzirom na promet u maloprodaji.18 % 27. PDV . Zakup 300.00 din. u okviru računovodstvene funkcije. tako da nema dodatnih troškova za to.00 din.00 din. i sl. Osim u Rumi.1 Ljudski i materijalni resursi. 6.00 dinara. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici.000. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije.000.00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150.1.000. • Voda • • 700. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici. Prostom 33 . ono se vodi u samoj firmi. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje.) 300.400.00 €.000.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama. iznosi oko 18. Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom.2.

U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona.200. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice. ali i po mišljenju direktora proizvodnje.000.00 dinara od samo jednog lokala. osim administrativnih poteškoća.00 dinara.000. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije. što iznosi 72. na iskazanom nivou ili nešto viša. a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike.000. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150. Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli.600. 6. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije. uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju.000.00 dinara. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje.00 dinara bruto.52.2.000.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1. isplatio već u prva dva meseca.400 = 97.računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima.000 . Zaključak je prost. i to funkcioniše prilično dobro. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 . raznih taksi i zapošljavanja novih radnika. Naravno. Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom.

izraženo u novcu. u zavisnosti od potrebe. koji se menjaju na svakih godinu dana. kišeljenje. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50.). 35 . što je neophodnost u narednih nekoliko godina.000 dinara. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće. to je trošak od 80. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen.žuriti. pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal. a preostalih pet.000.000.00 dinara mesečno. Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama.00 eura. 6. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen. Ovo je jasno izražen problem. otkrečavanje. Tu su i filteri za prečišćavanje vode. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60. Cena jedne nove pumpe je oko 5.00 eura. i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode. i sl. jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože.000. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa.3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara. dok se za delove izdvaja i mnogo više. iz koga se dalje pumpa u pogon. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava.

Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara. Ovaj problem. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu.00 a dodatne takse oko 35. dakle. cena priključka oko 78.00 dinara.4 dinara po kubiku. po našoj računici oko 30. pritisak je uvek na odgovarajućem nivou. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi.00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci. dakle. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi. Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste..760 kubnih metara. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1.000. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije.1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone. što je sasvim zadovoljavajuće. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji.000.000. prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1.6. račve.) 150. Mesečna potrošnja vode.000. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava. prema proceni ljudi iz fabrike. ili bi se prethodno.. dodatni troškovi mreže (kopanje kanala.00 dinara. a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni.3. 293.. Od pre par godina situacija je izmenjena.500 metara cevi. odnosno oko 60.00. delovi mreže. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije. i cena u gradskom vodovodu iznosi 33. obzirom da nema dodatnih troškova sistema.000 dinara mesečno.000. 36 .

3.6. u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda. pouzdaniji kvalitet vode.). 37 .. smanjeni troškovi. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak.. što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat. obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode. rastetrećenost službe održavanja. Pored toga.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata. Ovo je u neku ruku i neophodnost. Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju.. obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu. Pored toga.

postrojenje za otkup. bez ikakvog restruktuiranja.7. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način. preko 38 . u jednom smeru. uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. Skoro da je neizvodljivo. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. eventualno i preradu mleka i sl. odozgo nadole. i to. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima. To znači da se komunikacija odvija skoro. polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. Naravno. Kao što je već rečeno. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). ali i pozamašna novčana ulaganja. bez izuzetka. To. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. Naravno. Samim tim. Dakle. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. u svakom slučaju ima svoju cenu. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. uz adekvatna ulaganja. što bi prema istraživanjima psihologa. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. vertikalnim komunikacionim kanalima. kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. to je veliki minus na račun menadžmenta.

Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja. ne samo to i ostati.direktora sektora i pogona. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. do predradnika i izvršilaca zadataka.). nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji. nego pravilnom upravljačkom politikom. S druge strane. nizak nivo obrazovanja u pogonu. 39 . Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. problemi sa motivacijom. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje.lako je ubirati useve sa plodnog tla. ali je. ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. i sl. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno. posebno u društvu kao što je naše. itd. Zaključak je jasan . čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. dosadni poslovi.