1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

obućarska Goveđi boks obućarski.• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank. biljni Goveđi boks biljni. anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. blank. leđa • Galanterijski blank. hidrofobirani Goveđa postava 4 . vašeta Navošteni anilin. polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn. sarački Goveđi cepanik. biljni Goveđa napa.

). šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. Fabrika koža "Ruma" je. počela da primenjuje standarde ISO 9001. • anilinske i hromirane boje. jagnjeća. 5 . ovčija. svinjska. lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. zakačaljke. poljoprivrednih dobara. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa. čizme). kozja i konjska koža. ekserčići itd. anilin • • Goveđa oputa. prateći svetske trendove na polju proizvodnje. rukavice. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. i sl.• Svinjska postava. u laboratorijama. kape. do kojih se dolazi kupovinom od farmi. tako da se. • potrošni materijal (brusni papir. ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja. kao i nivo kvaliteta koji propisuju. samostalnih proizvođača iz cele zemlje. poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija.

2. Organizaciona šema 6 .

Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede. sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . te bi uslove poslovanja. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. ljudima. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. te s pravom uživa toliko poštovanje. koji je još uvek u toku.1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80. pa sve do zamenika samog direktora. iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos. počev od proizvodnog pogona. naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. Skupština akcionara. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću.2. naime. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće". ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju.-tih. na apsolutno svim organizacionim nivoima. U fabrici se. čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije.

Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana. onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. za primer je uzeta funkcija proizvodnje. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta.hijerarhijske piramide. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale. U daljem 8 . koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama. što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. 4. Prikaz proizvodnje 4. a gde se i vrši najveći deo obrade. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal. Fabrika koža “Ruma” A. Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. Ovo je ujedno i najobimniji sektor. Štavno i Dovršno. Postoje tri odeljenja. 3. a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. gde koža stoji i po 24 časa.D. To nekad rezultuje čekanjem. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani. odnosno proizvodna pogona: Krečno. Na taj način se.

9 . dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara. Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara. a data je i prostorna struktura sistema. radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija.tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000.

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

radnika. mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). takođe sa višom stručnom spremom. klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama. 6 lužine. merenje.1.Štavno odeljenje: 1. pranje kože od ostataka otkrečavanje.. merenje kože golice. . 4 radnika SSS 7. 6 radnika. luženje. 3 SSS. 5 NKV radnika 2. 6 radnika. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. 3 NKV 3. obrezivanje kože.30m2 ). (rotacioni nož . 3 SSS. 3 NKV 4.5m2 ). 3 NKV 11 . po izgledu lica i kvalitetu. 2 radnika sa zanatom 3. 4m2 ). mašinsko skidanje mesine. 3 radnika SSS 5. klasiranje kože. 3 NKV 2. 4 radnika SSS 8. kao i dvojica zamenika šefa. (bačve zakišeljavanje.Krečno odeljenje: 1. (bačva . 4 radnika zanat 6. 3 SSS. 6 radnika. 3 SSS.

. 2 radnika NKV. uštavljene anilinskim kože. 2 radnika NKV bojenje bojama. 4 radnika sa zanatom 5. kao i dvojica zamenika šefa. 10.6m2 ). * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože. 3 radnika SSS. struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11. radnika sa zanatom 12. 2 NKV 8. sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. 3 SSS 13. uklanjanje nevezanih štavila.2m2 ). (špric-kabine . kože. štavljenje.Dovršno odeljenje: 12 . sa višom stručnom spremom. 6. 2 radnika SSS mašinsko (valjci .4. 3 radnika SSS 7. 2 2 osi. kože. kože. (korita i 12m2 ). 1 SSS 9. 3 VS.

pranje i kvašenje. 2 SSS 14. 1 zanat 10.1. 2 SSS 12. 3 NKV. 3 NKV 2. 4 3 radnika. bojenje. mašinsko kože.10m2 ). vakumiranje. blaga nadoštava. NKV 7. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. 4 radnika SSS 6. 2 radnika SSS. 13. 3 radnika SSS. mašćenje-regulisanje fiksiranje. (paleta . 6 radnika zanat. 4 radnika SSS dorade. 15. brušenje. 4 radnika SSS 13 . i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora. 11. 9. pranje. 4 radnika 3 VS 5. 6 radnika zanat. mekoće. 2 radnika zanat 8. 6 neutralizacija. radnika SSS 4. radnika SSS 3. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. četkanje. 3 SSS.

Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. odnosno direktoru proizvodnje. sa višom stručnom spremom. kao i dvojica zamenika šefa. kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa. a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje. sa VSS. obrezivanje. Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje.5m2). 2 radnika sa zanatom 17. pakovanje i skladištenje. nego na čitav proizvodni ciklus. kao i na dopremanju istih. Odeljenja su dislocirana. zanatlije i 14 .0. pa.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici. 4 radnika zanat završno merenje. takođe sa VSS. 4. 18.16. (kožarska vaga .

samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće. koji je priložen u nastavku rada. kao prateći dokument.radnici sa srednjom školom. kao što su npr.Ruma. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. njihov opis. Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija. 4. ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije. jeste propratni karton proizvodnje. ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik. uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom. potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije. doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. On se. kao i broj radnog naloga za proizvod. 15 . broj komada za obradu. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija.3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože .

kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. Pored toga. broj dokumenta. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme.3. planovi troškova. trebovanja. kao i različiti izveštaji. ulaznice. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. 4. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena. U magacinima. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno. izjave kupaca i proizvođača. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole. izdanje. Naravno. zapisnici. zaključnice. obračuni realizacije gotove kože. brojne kalkulacije. otpremnice. radni nalozi. trebovni listovi. neophodna. akcepni nalozi i dr. Pored toga.Naime. od strane stručnih lica iz preduzeća. kao i porudžbenice. tako i za celokupan tehnološki proces. računi za sirovu kožu i gotove proizvode. postoje određeni radni nalozi. nalozi za izdavanje sirove kože. skladišnice. i broj strane. uputstva za rad.Pored toga. za svaku pojedinačnu operaciju. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 . U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima. ali se u globalu. koriste se recepture.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni.

a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija. iskorišćenja sirove kože. kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje. 17 .gotovih proizvoda. kao i svih troškova u toku godine. Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama.

ceđenje bazifikacija maš.fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš. bojenje skladište sirove kože 18 . skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil. ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš.

što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva.5. stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 . • Zadovoljavanje zahteva. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona. misija. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. • Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. Ona je u određenoj meri ostvarena. potreba i očekivanja kupaca i potrošača. ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji. a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije. strategije. Vizija. Dobro kreirana vizija. zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. izdvaja preduzeće u očima drugih. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. • Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije".

stalno ili povremeno koristi njihove proizvode. Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . Koncept proizvodnje "kožare Ruma" .1 Misija i poslovne politike Misija je. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda. permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog.okolini. Naglašava se kvalitet. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. kao i misija i ciljevi. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova. razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu. jer prema nekim istraživanja tržišta. kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. tehnološkog i kadrovskog potencijala. strogo vezana za identitet preduzeća. kao male fabrike. O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. 60% firmi koji se bave daljom obradom kože. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. 5. vidi se poslovna orijentacija fabrike. naravno u vezi sa vizijom. Vizija je dakle. Od momenta svog nastanka. u našoj zemlji. Iz ovakve definicije.

radi povećanja poverenja. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. na vreme i svaki put uz minimalne troškove. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. • • Poštovanje zakona.manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu. koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. 21 . Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože. One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001.

kao što je npr. "Manual" iz Novog Sada. kao što su sjaj. da se onda i u društvu čuje i za njih.00 dinara/m2. rastegljivost i sl. spadaju u red stalnih kupaca kožare. a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2. Ali. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu. ali da je tržište dovoljno veliko. Što se tiče marketinških aktivnosti.1. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije.000 dinara godišnje.). što katkad izaziva probleme u poslovanju. 22 . mogao bi poslužiti kao njena dopuna. Samim tim. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože.000. reklama. Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje. Ali. elastičnost. PR služba i sl. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva.5. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200.

sve osobine koje krase dobrog menadžera. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti. ali isto tako. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. pa čak i generalnom direktoru. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. spremnost na inovacije. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. Motivaciju treba još više forsirati. Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. motivacija odgovornih osoba. samim tim i konkurentnosti fabrike. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. Pored toga. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje. kojim se mora baratati. 23 .5. Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. koji odgovaraju pomoćnim direktorima. Dakle. analize poslovne situacije.2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element.

Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća. Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma". rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije. Proces ima nekoliko faza: 24 . Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. uz predloge mogućih rešenja. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija. plan njihovog izvođenja. u proseku od oko 0. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane.1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane. 6. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože.6. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi. između ostalog i velike količine organskog otpada.90 do 1 dinara po kilogramu mesine. Međutim.

• ljudski resursi. izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane. Međutim.• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. Obzirom da bi novi 25 . ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike. • proširivanje kruga poslovnih partnera. ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro. ali i velika investicija. Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. 6. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom. • izgradnja nove hale. polazi se od dve opcije. Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje. • administrativni poslovi.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon.1. polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno.

izolaciju i dr. čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu. a preostalih 20. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100. potrebno bi bilo izdvojiti približno 60. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane. a onda se. i dlake.000. Za mašinom za sečenje 26 . krvi i sl.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke". pokretnom trakom. preorijentisati za neku drugu namenu.000. Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi. npr.000. konzerviranja i zamrzavanja mesine. ustakljavanje prozora i vrata. odnosno površina od 360m2. Pod otpadom se podrazumeva mesina.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine.00 eura. Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura). pripreme.ostaci mesa. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade.00 za elektro i vodovodne instalacije. deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora. potrebne veličine za mlevenje. njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja. 6. onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. transportuje direktno u mašinu za mlevenje. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane. od toga 40. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa.1. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može.).00 eura. Delimična obrada obuhvata procese pranja. Za ovaj proces potrebna su dva radnika.000.

kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu.mesine radi jedan radnik. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta. u zavisnosti od ugovora. Taj posao obavlja tehnolog. i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. Kožara već poseduje par viljuškara. Vremenom.). dodavanjem raznih hemijskih reagenasa. sprečava trulenje i ukvarivanje smese. i sl. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. mogli da se ustupe ovom postrojenju. uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima. koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače. može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. što. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove. na račun kupca.000. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30.00 eura. od kojih bi neki. 27 . Konzerviranje podrazumeva proces kojim se. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period. pakujući sadržinu u najlonske džakove. kojom bi se smanjio broj radnika.

U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina. KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala. Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca. jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu. 28 .

000. 6. zapošljavanje radnika. Znači. radnici sa SSS.) i njihovu instalaciju. primena standarda ISO 14 001. proknjižavanja. NKV radnici. transferi novčanih sredstava. dva na punjenju hladnjače. tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje. jedan na viljuškaru. dva koja pune džakove mlevenom mesinom. NKV radnici.1. manipulacije novčanim i drugim sredstvima. administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori. mesečni 29 .1.00 dinara.6. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike.4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika. VSS radnik. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom. a njihove plate su negde oko 20. radnik sa VSS. NKV radnici. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom". jedan za mašinom za sečenje. i sl.3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona. SSS radnik. • šef pogona.

00 dinara. 6. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju. bez troškova marketinga. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena.1. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga.1. 30 . nije preskupa.000. ali je zato potrebna u velikim količinama. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan.6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina.5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom. Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7. Dobijena cifra. iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape.00 i 5. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape.000.00 dinara po kilogramu. 6. Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane.350 tona mesine. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine.00 EUR. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane.

U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem.000 40.000 30. saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća. količ ine u kg 19 96 . što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta. 20 03 .000 50. koja je najreprezentativniji proizvod. 20 00 . godine. Ipak.-će godine. u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom.000 70.toj godini zabeležen je porast poslovanja.Analizom trenda proizvodnje goveđe nape. i teške situacije u društvu i privredi. 19 98 . kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore.000 0 19 97 .000 80.000 20.000 5.000 10. 20 01 . pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini. uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999. U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003. sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana. 90.000 60. godine 31 . 19 99 . 20 02 . a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004.

650. koja je potrebno što pre unovčiti..300.000.00 dinara u protekloj godini.).000.Beograd Sitni privatnici Obuća 2..) / / 1. To su prilično ozbiljna obrtna sredstva.00 1. 32 . ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući.2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema.530. koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva.000.. koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca.00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6.000. Kupac "Fruška Gora" .00 Galanterija (kaiši.. kožnoj galanteriji. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava. jakne... U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca.Ruma "Boreli" .00 780. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem.000.800.6. Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije.

2. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici.00 din.6. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom.00 din.000.00 din. na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat.00 din.00 €. kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini.1. i sl. Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1. Prostom 33 .00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150. obzirom na promet u maloprodaji. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije. • Voda • • 700. tako da nema dodatnih troškova za to. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici. 6.18 % 27.1 Ljudski i materijalni resursi. smeće. ili oko 23.000. Zakup 300. u okviru računovodstvene funkcije. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji.000.2.400.) 300.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama.000. Što se tiče knjigovodstva. iznosi oko 18. ono se vodi u samoj firmi. Osim u Rumi. PDV . • Komunalni troškovi (čišćenje.00 dinara.

000.000.2. U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona. ali i po mišljenju direktora proizvodnje. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije.računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.000. raznih taksi i zapošljavanja novih radnika. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150.400 = 97.00 dinara. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice.000. što iznosi 72. Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6.00 dinara od samo jednog lokala. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima.00 dinara bruto.600. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18.00 dinara.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 . Naravno. Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom. i to funkcioniše prilično dobro. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli. osim administrativnih poteškoća.2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća.52. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije.200.000. a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike. na iskazanom nivou ili nešto viša. 6. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje.000 . Zaključak je prost. isplatio već u prva dva meseca. uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju.

00 dinara mesečno. jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože. koji se menjaju na svakih godinu dana. 35 .3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m. to je trošak od 80. kišeljenje.000. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće. a preostalih pet. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara.00 eura. Ovo je jasno izražen problem. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen.00 eura. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode.000 dinara. Tu su i filteri za prečišćavanje vode. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50.000. izraženo u novcu. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije.žuriti.000. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen. u zavisnosti od potrebe. iz koga se dalje pumpa u pogon. otkrečavanje. 6. što je neophodnost u narednih nekoliko godina. i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa. i sl. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava. Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama. Cena jedne nove pumpe je oko 5.). pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal. dok se za delove izdvaja i mnogo više. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60.

i cena u gradskom vodovodu iznosi 33.4 dinara po kubiku. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije. odnosno oko 60. Mesečna potrošnja vode.00 dinara. prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1. 36 .000. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu. delovi mreže. račve. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara..1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi.00. a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni.6. dakle. po našoj računici oko 30.3.) 150. obzirom da nema dodatnih troškova sistema. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava. dodatni troškovi mreže (kopanje kanala.000 dinara mesečno.00 dinara. što je sasvim zadovoljavajuće. 293.000. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije.500 metara cevi. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi. Od pre par godina situacija je izmenjena. prema proceni ljudi iz fabrike..00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci.00 a dodatne takse oko 35. Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste.760 kubnih metara. ili bi se prethodno. pritisak je uvek na odgovarajućem nivou.000. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1.000.000. Ovaj problem.. dakle. cena priključka oko 78.

. Pored toga. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak.). Pored toga. obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu.3. Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju. pouzdaniji kvalitet vode.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata. rastetrećenost službe održavanja.6.. u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda. što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat. Ovo je u neku ruku i neophodnost. 37 . obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode. smanjeni troškovi. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže..

Samim tim. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. što bi prema istraživanjima psihologa. u jednom smeru. odozgo nadole. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide. Kao što je već rečeno. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća. bez ikakvog restruktuiranja. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način. eventualno i preradu mleka i sl. preko 38 . kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. i to. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. Skoro da je neizvodljivo. uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. Naravno. ali i pozamašna novčana ulaganja. Dakle. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. to je veliki minus na račun menadžmenta. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. bez izuzetka. polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. To znači da se komunikacija odvija skoro. u svakom slučaju ima svoju cenu. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). uz adekvatna ulaganja.7. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima. To. vertikalnim komunikacionim kanalima. postrojenje za otkup. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. Naravno.

nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije. za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno. Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja. čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. nizak nivo obrazovanja u pogonu. problemi sa motivacijom.). pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje. ali je. itd. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju. dosadni poslovi. ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. ne samo to i ostati. do predradnika i izvršilaca zadataka. S druge strane. obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji.lako je ubirati useve sa plodnog tla. posebno u društvu kao što je naše. 39 .direktora sektora i pogona. i sl. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. nego pravilnom upravljačkom politikom. Zaključak je jasan .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful