1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

obućarska Goveđi boks obućarski. biljni Goveđa napa. biljni Goveđi boks biljni.• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank. vašeta Navošteni anilin. sarački Goveđi cepanik. polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn. anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. blank. hidrofobirani Goveđa postava 4 . leđa • Galanterijski blank.

• potrošni materijal (brusni papir. kao i nivo kvaliteta koji propisuju. tako da se. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija. do kojih se dolazi kupovinom od farmi. prateći svetske trendove na polju proizvodnje. počela da primenjuje standarde ISO 9001. Fabrika koža "Ruma" je. kozja i konjska koža. svinjska. zakačaljke.• Svinjska postava. šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. u laboratorijama. ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja. i sl. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. kape. ekserčići itd. čizme). samostalnih proizvođača iz cele zemlje. ovčija. • anilinske i hromirane boje. jagnjeća.). 5 . poljoprivrednih dobara. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa. rukavice. lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. anilin • • Goveđa oputa.

2. Organizaciona šema 6 .

ljudima. U fabrici se. naime. te bi uslove poslovanja. ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju.-tih. iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu. pa sve do zamenika samog direktora. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos. Skupština akcionara. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. te s pravom uživa toliko poštovanje. koji je još uvek u toku. na apsolutno svim organizacionim nivoima. sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži. počev od proizvodnog pogona. naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće".1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80.2.

Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. odnosno proizvodna pogona: Krečno. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. 3. za primer je uzeta funkcija proizvodnje.hijerarhijske piramide. 4. Prikaz proizvodnje 4. U daljem 8 .1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. Na taj način se. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape. gde koža stoji i po 24 časa. a gde se i vrši najveći deo obrade. Ovo je ujedno i najobimniji sektor. kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta. Fabrika koža “Ruma” A. lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona. To nekad rezultuje čekanjem. Postoje tri odeljenja. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal.D. Štavno i Dovršno. koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama. što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale.

tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju. radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000. 9 . dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara. Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara. a data je i prostorna struktura sistema.

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

(bačve zakišeljavanje. obrezivanje kože. 4 radnika SSS 7. 5 NKV radnika 2.Štavno odeljenje: 1.1. 4m2 ). luženje.30m2 ). takođe sa višom stručnom spremom. 6 radnika. klasiranje kože. 3 NKV 11 . (rotacioni nož . merenje kože golice. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. 4 radnika zanat 6. 4 radnika SSS 8.. mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). 3 SSS. .5m2 ). 3 NKV 3. 3 SSS. po izgledu lica i kvalitetu. klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama.Krečno odeljenje: 1. 3 SSS. 3 NKV 4. (bačva . 3 NKV 2. 3 radnika SSS 5. radnika. kao i dvojica zamenika šefa. 6 radnika. mašinsko skidanje mesine. merenje. 3 SSS. 2 radnika sa zanatom 3. 6 lužine. pranje kože od ostataka otkrečavanje. 6 radnika.

(špric-kabine . .2m2 ). 2 radnika SSS mašinsko (valjci . 10. 1 SSS 9. 3 VS. 2 2 osi.6m2 ). struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11. 3 radnika SSS. 6. sa višom stručnom spremom. sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. (korita i 12m2 ). 3 radnika SSS 7. kože. kože. štavljenje. * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom.4. uklanjanje nevezanih štavila. kao i dvojica zamenika šefa. 4 radnika sa zanatom 5.Dovršno odeljenje: 12 . radnika sa zanatom 12. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože. 2 NKV 8. 3 SSS 13. 2 radnika NKV. uštavljene anilinskim kože. 2 radnika NKV bojenje bojama. kože.

1. radnika SSS 4. 15. mašćenje-regulisanje fiksiranje. NKV 7. pranje. 2 SSS 14. (paleta . 2 SSS 12. 4 radnika SSS 13 . 4 3 radnika. radnika SSS 3. 2 radnika SSS. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. 3 radnika SSS. 3 NKV. 4 radnika SSS dorade. 11. 13. 4 radnika 3 VS 5. 4 radnika SSS 6. 6 neutralizacija. bojenje. četkanje. brušenje. mašinsko kože. 6 radnika zanat. 2 radnika zanat 8. blaga nadoštava. 3 SSS. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. 6 radnika zanat. 1 zanat 10. 9. pranje i kvašenje. 3 NKV 2. mekoće. vakumiranje. i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora.10m2 ).

takođe sa VSS. sa VSS. 4 radnika zanat završno merenje. pa. 4.0. pakovanje i skladištenje. Odeljenja su dislocirana. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje. sa višom stručnom spremom. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika.16. Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. zanatlije i 14 . (kožarska vaga . nego na čitav proizvodni ciklus.5m2). Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom. Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici. odnosno direktoru proizvodnje. 18. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. kao i na dopremanju istih. kao i dvojica zamenika šefa. obrezivanje. 2 radnika sa zanatom 17. kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa.

bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. broj komada za obradu. jeste propratni karton proizvodnje. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom.radnici sa srednjom školom. prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije. koji je priložen u nastavku rada. On se. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože. ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik.Ruma. samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće. kao prateći dokument. potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije. kao i broj radnog naloga za proizvod. 15 .3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože . Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta. njihov opis. doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija. ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. kao što su npr. 4.

kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste.Naime. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima. Pored toga. broj dokumenta. planovi troškova. brojne kalkulacije. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno. ali se u globalu. Pored toga. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. za svaku pojedinačnu operaciju. nalozi za izdavanje sirove kože.Pored toga. od strane stručnih lica iz preduzeća. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta. radni nalozi. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. 4. računi za sirovu kožu i gotove proizvode. izdanje.3. tako i za celokupan tehnološki proces. neophodna. postoje određeni radni nalozi. koriste se recepture.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme. trebovni listovi. izjave kupaca i proizvođača. ulaznice. kao i porudžbenice. skladišnice. akcepni nalozi i dr. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena. zapisnici.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni. uputstva za rad. obračuni realizacije gotove kože. otpremnice. kao i različiti izveštaji. trebovanja. i broj strane. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke. zaključnice. ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 . Naravno. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole. U magacinima.

17 . kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje. iskorišćenja sirove kože.gotovih proizvoda. Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama. a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija. kao i svih troškova u toku godine.

bojenje skladište sirove kože 18 .fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš. ceđenje bazifikacija maš. skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil. ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš.

Dobro kreirana vizija. izdvaja preduzeće u očima drugih. ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji. Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. strategije. misija. zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva. • Zadovoljavanje zahteva. potreba i očekivanja kupaca i potrošača. • Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije".5. stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 . a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije. Ona je u određenoj meri ostvarena. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona. • Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. Vizija.

permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog. u našoj zemlji. 60% firmi koji se bave daljom obradom kože. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. strogo vezana za identitet preduzeća. Naglašava se kvalitet.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva.1 Misija i poslovne politike Misija je. Od momenta svog nastanka. Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. naravno u vezi sa vizijom. razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu. tehnološkog i kadrovskog potencijala. kao i misija i ciljevi. 5. kao male fabrike. kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda. jer prema nekim istraživanja tržišta. Iz ovakve definicije. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . vidi se poslovna orijentacija fabrike. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. Vizija je dakle. Koncept proizvodnje "kožare Ruma" . O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. stalno ili povremeno koristi njihove proizvode.okolini.

One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu. • • Poštovanje zakona. na vreme i svaki put uz minimalne troškove.manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001. identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. radi povećanja poverenja. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine. 21 . kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad.

PR služba i sl. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije. ali da je tržište dovoljno veliko.). Ali. što katkad izaziva probleme u poslovanju.00 dinara/m2. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. da se onda i u društvu čuje i za njih. Samim tim. i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200. rastegljivost i sl. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva. "Manual" iz Novog Sada.000 dinara godišnje. kao što je npr. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu. Što se tiče marketinških aktivnosti. spadaju u red stalnih kupaca kožare.1. međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. elastičnost. a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu. mogao bi poslužiti kao njena dopuna. Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje. reklama.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu.000.5. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. Ali. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan. kao što su sjaj. 22 .

2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. ali isto tako. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. sve osobine koje krase dobrog menadžera. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. analize poslovne situacije. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. pa čak i generalnom direktoru. spremnost na inovacije. motivacija odgovornih osoba. 23 . kojim se mora baratati. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element.5. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju. Pored toga. koji odgovaraju pomoćnim direktorima. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. Motivaciju treba još više forsirati. Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene. Dakle. samim tim i konkurentnosti fabrike. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti.

koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. uz predloge mogućih rešenja. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože. Međutim.1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane. između ostalog i velike količine organskog otpada. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija.90 do 1 dinara po kilogramu mesine. Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. Proces ima nekoliko faza: 24 . u proseku od oko 0. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada.6. plan njihovog izvođenja. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. 6. rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije. Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma". a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane.

• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon. Obzirom da bi novi 25 . ali i velika investicija. 6. ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. • ljudski resursi. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro. • proširivanje kruga poslovnih partnera. izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane. Međutim. polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. • izgradnja nove hale. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. polazi se od dve opcije. Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale. • administrativni poslovi. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi.1. Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno.

od toga 40. ustakljavanje prozora i vrata. deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi.1. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može. a onda se. izolaciju i dr.ostaci mesa.). čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu. konzerviranja i zamrzavanja mesine. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100. njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja. pokretnom trakom.00 za elektro i vodovodne instalacije. transportuje direktno u mašinu za mlevenje. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa. Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura). onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade.00 eura. krvi i sl. 6.000. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane.000. a preostalih 20. pripreme. potrebno bi bilo izdvojiti približno 60.000.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora. Pod otpadom se podrazumeva mesina. Za mašinom za sečenje 26 . preorijentisati za neku drugu namenu. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke". Za ovaj proces potrebna su dva radnika.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane. potrebne veličine za mlevenje.000.00 eura. Delimična obrada obuhvata procese pranja. npr. i dlake. odnosno površina od 360m2.

Konzerviranje podrazumeva proces kojim se. sprečava trulenje i ukvarivanje smese. ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona. Kožara već poseduje par viljuškara. na račun kupca.000. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima. dodavanjem raznih hemijskih reagenasa. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. i sl. od kojih bi neki. koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače.). 27 . u zavisnosti od ugovora. kojom bi se smanjio broj radnika. pakujući sadržinu u najlonske džakove. Taj posao obavlja tehnolog. Vremenom. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove. može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30. što. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta.00 eura. mogli da se ustupe ovom postrojenju. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period.mesine radi jedan radnik.

28 . Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca. KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala.U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina. jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu.

mesečni 29 . a njihove plate su negde oko 20. dva koja pune džakove mlevenom mesinom. NKV radnici. VSS radnik. proknjižavanja. jedan na viljuškaru. primena standarda ISO 14 001. manipulacije novčanim i drugim sredstvima.4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika. tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja.6. NKV radnici. i sl. radnici sa SSS.1. • šef pogona. 6. radnik sa VSS. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike.000. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje. administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom". jedan za mašinom za sečenje. NKV radnici. zapošljavanje radnika. Znači.00 dinara.) i njihovu instalaciju. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom. transferi novčanih sredstava.3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona.1. dva na punjenju hladnjače. SSS radnik.

6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300.5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom.00 dinara. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga.00 i 5. 30 . 6.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200.1.00 EUR. ali je zato potrebna u velikim količinama. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane. Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3. 6. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan.1. iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape. Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt.000. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine. bez troškova marketinga. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina.350 tona mesine.000. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7.00 dinara po kilogramu. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno. nije preskupa. Dobijena cifra. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju.

20 01 . što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta. sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana. pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini.000 80.000 50. U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003.000 20. 20 03 .000 30.000 70. 19 98 .000 10. 20 00 .000 40.-će godine. 20 02 .Analizom trenda proizvodnje goveđe nape.000 60. u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem. godine. i teške situacije u društvu i privredi. Ipak.toj godini zabeležen je porast poslovanja. a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004. uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999. koja je najreprezentativniji proizvod. 90. količ ine u kg 19 96 .000 0 19 97 . kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore. 19 99 .000 5. godine 31 . saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća.

kožnoj galanteriji. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem.).000.. To su prilično ozbiljna obrtna sredstva.000.Ruma "Boreli" . Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije.650. jakne.000. U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca.00 Galanterija (kaiši.) / / 1.00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6.6. ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući.800. 32 .300.00 dinara u protekloj godini. Kupac "Fruška Gora" . Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava.. koja je potrebno što pre unovčiti...00 1.000. koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva.530.. koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca.000.00 780..Beograd Sitni privatnici Obuća 2.2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema.

6.1 Ljudski i materijalni resursi. • Komunalni troškovi (čišćenje.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama. tako da nema dodatnih troškova za to.00 din.00 din.00 din. obzirom na promet u maloprodaji.6. Osim u Rumi. u okviru računovodstvene funkcije.000.00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150.2. • Voda • • 700.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje. ili oko 23. Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1.00 din. Što se tiče knjigovodstva. i sl.) 300. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici.000. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici.18 % 27. kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije. na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat.400. Prostom 33 .1.00 €.2.000. Zakup 300.000. ono se vodi u samoj firmi. iznosi oko 18. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom. smeće.00 dinara. PDV .

52.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1.000.400 = 97. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima. U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice. i to funkcioniše prilično dobro. Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom.000. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna. raznih taksi i zapošljavanja novih radnika. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje. ali i po mišljenju direktora proizvodnje.00 dinara od samo jednog lokala.00 dinara. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 .2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća. 6. Naravno.000. isplatio već u prva dva meseca. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18.2. osim administrativnih poteškoća.000.600. uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju. a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike.200. Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6.00 dinara bruto. Zaključak je prost.000.00 dinara. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150. na iskazanom nivou ili nešto viša. što iznosi 72.računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.000 .

Cena jedne nove pumpe je oko 5. što je neophodnost u narednih nekoliko godina.). jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće. 6. 35 . koji se menjaju na svakih godinu dana. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen. Ovo je jasno izražen problem. kišeljenje.000. i sl. izraženo u novcu. iz koga se dalje pumpa u pogon.000. otkrečavanje. u zavisnosti od potrebe.00 dinara mesečno. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode.3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m.žuriti. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa. pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal. to je trošak od 80. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije. dok se za delove izdvaja i mnogo više. Tu su i filteri za prečišćavanje vode.000 dinara. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen. i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju.00 eura. Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama.000. a preostalih pet. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60.00 eura. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara.

Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste.1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone.000. odnosno oko 60.00 a dodatne takse oko 35.760 kubnih metara.00.4 dinara po kubiku.3. 36 . po našoj računici oko 30. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava. cena priključka oko 78. 293. obzirom da nema dodatnih troškova sistema. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1. Mesečna potrošnja vode. delovi mreže.) 150. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji.000 dinara mesečno. dakle.500 metara cevi. prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1. dakle. ili bi se prethodno.000. dodatni troškovi mreže (kopanje kanala. što je sasvim zadovoljavajuće.000.00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci.00 dinara. Od pre par godina situacija je izmenjena. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi..000. Ovaj problem. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije. i cena u gradskom vodovodu iznosi 33.6.000. pritisak je uvek na odgovarajućem nivou. prema proceni ljudi iz fabrike. račve...00 dinara. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi. a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni.

obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu. 37 . obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode. smanjeni troškovi. Ovo je u neku ruku i neophodnost.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata. u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda.. što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat. pouzdaniji kvalitet vode. Pored toga. Pored toga. Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak... rastetrećenost službe održavanja.3.).6. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže.

obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. Naravno. polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. preko 38 . Kao što je već rečeno. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. eventualno i preradu mleka i sl. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. ali i pozamašna novčana ulaganja. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. To znači da se komunikacija odvija skoro. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. postrojenje za otkup. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide.7. To. što bi prema istraživanjima psihologa. i to. uz adekvatna ulaganja. bez izuzetka. pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća. to je veliki minus na račun menadžmenta. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. u jednom smeru. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). Skoro da je neizvodljivo. Samim tim. kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. vertikalnim komunikacionim kanalima. Dakle. bez ikakvog restruktuiranja. Naravno. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. u svakom slučaju ima svoju cenu. odozgo nadole.

itd.lako je ubirati useve sa plodnog tla. Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije. ne samo to i ostati. ali je. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju. ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. problemi sa motivacijom. Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja.). nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. nego pravilnom upravljačkom politikom. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. posebno u društvu kao što je naše. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno.direktora sektora i pogona. nizak nivo obrazovanja u pogonu. pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. 39 . i sl. S druge strane. Zaključak je jasan . do predradnika i izvršilaca zadataka. obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji. dosadni poslovi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful