1.

UVOD

Fabrika koa Ruma A.D. Ruma uspeno je prela svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane govee koe i zapoljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane govee koe dnevno i zapoljava preko 270 radnika.U poetku se proizvodila samo onska koa, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vaeta, onskih koa, koa za izradu nametaja, koa za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzee je organizovano na sledei nain:

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) odravanje (raunovodstvo, kadrovska sluba,

opti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladitenja i obezbeuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledea:

8 radnika- visoka struna sprema

12 radnika- via struna sprema 75 radnika- srednja struna sprema 45 radnika- zanat 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju koarske proizvodnje kreu se prema:

Ekoloki istoj proizvodnji u smislu smanjenja uea hromnih soli. Primeni i poveanju stepena zatite radne i ivotne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklau. Vraanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stone hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteeni sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledei trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe trita, Fabrika koa "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:

Racionalizaciji postojee otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojeih proizvodnih linija (poveanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tritu);

 Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stone hrane od postojeeg otpada;

Zavretku projekta uvoenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklau proizvodnog otpada; Preiavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obue i kone galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda koe u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske koare smeteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladita sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, suare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koa u Rumi obuhvata najrazliitije vrste proizvoda od sirove koe, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzea koja se bave proizvodnjom nametaja, obue, kone galanterije, odee i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proirenja kapaciteta, ime su stvoreni uslovi za izuzetno irok asortiman, koji obuhvata sve vrste koa i preraevina od koe koje se mogu nai na naem tritu:

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

 Vrat ZNO Vrat komerc Kravina za opremu Okrajina AGO Okrajina komerc Okrajina glancana Okrajina ZNO Okrajina postavna Kravina za opremu Masna kravina

Galanterijski blank, lea

Galanterijski blank, polutka

Govei tehn. blank, saraki Govei cepanik, biljni Govei boks biljni, vaeta Navoteni anilin, biljni Govea napa, obuarska Govei boks obuarski, anilin Govei boks korigovanog lica Boks za jezike Semihrom govei, hidrofobirani Govea postava

 Svinjska postava, anilin

Govea oputa, iva Konjska postava

Kozja postava

Telei boks korigovanog lica Napa za nametaj Govei wet blue Govei cepanik, lak

Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se:

govea, svinjska, jagnjea, ovija, kozja i konjska koa, do kojih se dolazi kupovinom od farmi, poljoprivrednih dobara, samostalnih proizvoaa iz cele zemlje, ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja;

anilinske i hromirane boje, hemijske supstance za tretiranje koe u svim fazama proizvodnog procesa; potroni materijal (brusni papir, zakaaljke, ekserii itd.). Fabrika koa "Ruma" je, pratei svetske trendove na polju proizvodnje, poela da primenjuje standarde ISO 9001, kao i nivo kvaliteta koji propisuju, tako da se, u laboratorijama, vri konstantno praenje nivoa opasnih i kancerogenih materija, potuju se zahtevi o zatiti ivotne sredine, ugrauju se filteri za preiavanje otpadnih voda, propisuju se naini zatite na individualnim radnim mestima (maske, rukavice, kape, izme), i sl.

2. Organizaciona ema

2.1 Kritiki osvrt na organizacionu strukturu preduzea

Postojea organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identina strukturi iz vremena 80.-tih. Skuptina akcionara, iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora, predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije, koji je jo uvek u toku, ali kojoj apsolutno jo uvek nisu dodeljene nadlenosti koje joj po zakonu i pripadaju. U fabrici se, naime, na apsolutno svim organizacionim nivoima, i bez obzira na nivo odgovornosti koji odreena radna mesta nose neguje idolopokloniki odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. Svakako je neobina situacija da svaki radnik u preduzeu, poev od proizvodnog pogona, pa sve do zamenika samog direktora, sa strahopotovanjem priaju priu o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu, proao kroz sve sektore i "u duu upoznao preduzee", te s pravom uiva toliko potovanje. Ako bi se malo detaljnije prouio ovaj odnos, ini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovoenja, naravno uz nuno prilagoavanje balkanskim stereotipima. Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede, te bi uslove poslovanja, kao i uslove strukturne organizacije bilo poeljno uskladiti sa psiholokom projekcijom poslovanja u demokratskom okruenju kome nae drutvo tei. To znai da bi u uslovima u kojima se danas ivi i radi bilo poeljno izvriti kombinaciju autokratskog, u smislu nametanja potovanja prema autoritetu, ljudima, ija su moralna i etika naela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima drutva koje je jedva u mogunosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije, i demokratskog stila rukovoenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proistiu ak i iz najnieg nivoa

hijerarhijske piramide. Na taj nain se, lukavim koritenjem psiholokih zamki i ablona, kod potinjenih stvara impresija da su neophodni za uspeno poslovanje proizvodnog giganta, to u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u veini situacija jedini izvor prihoda za itave porodice rezultuje privrenou i prinudnim poveanjem motivacije za rad.

3. Organizaciona celina

Poto je preduzee veliko i kompleksno, za primer je uzeta funkcija proizvodnje. Ovo je ujedno i najobimniji sektor. Postoje tri odeljenja, odnosno proizvodna pogona: Kreno, tavno i Dovrno. Fabrika koa Ruma A.D. Ruma je firma iji kapaciteti nisu predimenzirani. Postojei asortiman proizvoda se izrauje u dve suare i tri proizvodne hale. To nekad rezultuje ekanjem, koje je naroito izraeno pri trajanju procesa rada u bavama, gde koa stoji i po 24 asa, a gde se i vri najvei deo obrade. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlino projektovana.

4. Prikaz proizvodnje

4.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji

U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program, a u ovom delu bie dat celokupan proizvodni proces na izradi Govee Nape, koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo neto, a proizvede se godinje oko 3000 tona ovog proizvoda. Ako se razmotri i injenica da od jedne koe 70% predstavlja otpadni materijal, ali i da se proizvode i drugi proizvodi, onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. U daljem

tekstu bie naznaeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju, a data je i prostorna struktura sistema, radi lakeg sagledavanja na koji nain se proizvodnja odvija. Prosena bruto plata iznosi priblino 25000 dinara, sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000, dok plate rukovodilaca sektora dostiu i do 40000 dinara.

BAVE (otkreavanje)

ROTACIONI NO (skidanje mesine)

KORITA (tavljenje)

VALJCI (ceenje)

BAVE (luenje) PRICKABINE (bojenje)

PALETE (suenje) SKLADITENJE (Magacin sirove koe) VAGA (zavrno merenje) 10

- Kreno odeljenje:
1. klasiranje sirove koe po teinskim kategorijama; 5

NKV radnika
2. merenje; 2 radnika sa zanatom 3. luenje, (bava - 30m2 ); 6 radnika, 3 SSS, 3 NKV 4. mainsko skidanje mesine, (rotacioni no - 1.5m2 ); 3

radnika SSS
5. obrezivanje koe; 4 radnika zanat 6. klasiranje koe, po izgledu lica i kvalitetu; 4 radnika

SSS
7. mainsko cepanje koe golice (oluena koa); 4 radnika

SSS
8. merenje koe golice. 2 radnika sa zanatom

* 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krenom odeljenju postoji ef sa viom strunom spremom, kao i dvojica zamenika efa, takoe sa viom strunom spremom. - tavno odeljenje:
1.

pranje koe od ostataka otkreavanje, (bave zakieljavanje; 6

luine; 6 radnika, 3 SSS, 3 NKV

2.

4m2 ); 6 radnika, 3 SSS, 3 NKV

3.

radnika, 3 SSS, 3 NKV

11

4.

tavljenje,

(korita

12m2 ); 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje koe; 4 radnika sa zanatom

5. 6.

uklanjanje

nevezanih

tavila; 3 radnika SSS

7.

seenje koe na pola po klasiranje utavljene ceenje, koe; koe; 2 2

osi; 3 radnika SSS, 2 NKV

8.

koe; 2 radnika SSS mainsko (valjci - 2m2 ); 2 radnika NKV, 1 SSS

9. 10.

struganje obrezivanje merenje

radnika sa zanatom
11.

radnika sa zanatom
12.

utavljene anilinskim

koe; 2 radnika NKV bojenje bojama, (pric-kabine - 6m2 ). 3 VS, 3 SSS

13.

* 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U tavnom odeljenju postoji ef sa visokom strunom spremom, kao i dvojica zamenika efa, sa viom strunom spremom. - Dovrno odeljenje:

12

1.

pranje i kvaenje; 6 neutralizacija; blaga nadotava; 4 3

radnika, 3 SSS, 3 NKV

2.

radnika SSS
3.

radnika SSS
4.

bojenje; 3 radnika SSS, maenje-regulisanje fiksiranje; 4 radnika

3 VS
5.

mekoe; 4 radnika SSS

6.

NKV
7.

pranje; 2 radnika SSS, i mainsko

2 zanat ceenje izravnavanje nabora; 2 radnika zanat

8. 9.

vakumiranje; 2 radnika sobnoj mekanje

zanat suenje na temperaturi, (paleta - 10m2 ); 3 NKV, 1 zanat

10. 11.

mainsko

koe; 3 SSS peglanje na protonoj ili obinoj pegli; 6 radnika zanat, 2 SSS
12. 13.

bruenje;

radnika

zanat, 2 SSS
14. 15.

etkanje; 4 radnika SSS dorade; 4 radnika SSS

13

16.

obrezivanje; 4 radnika

zanat zavrno merenje, (koarska vaga - 0.5m2); 2 radnika sa zanatom

17. 18.

pakovanje

skladitenje. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovrnom odeljenju postoji ef sa visokom strunom spremom, kao i dvojica zamenika efa, sa viom strunom spremom. Odeljenja su dislocirana, pa, kao to je i navedeno za svako od njih postoji i ef i dva zamenika efa. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje, sa VSS, odnosno direktoru proizvodnje, takoe sa VSS. Visoku strunu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. Na isprobavanju i meanju boja radi petoro zaposlenih sa viom strunom spremom, a viu spremu ima i rukovalac pric-kabinama. Pakovanje i skladitenje nisu procesi koji se odnose samo na dovrno odeljenje, nego na itav proizvodni ciklus. Na ovim radovima angauju se ljudi u magacinima sirove koe i gotovih proizvoda, kao i na dopremanju istih. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika.

4.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih

Iz obrazovne strukture zaposlenih uoljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji ine nekvalifikovani radnici, zanatlije i

14

radnici sa srednjom kolom. Samim tim namee se zakljuak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaniko obavljanje unapred poznatih operacija, te ne trae nikakvu kreativnost niti nameu preveliku odgovornost. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. Ako poemo od injenice da u zapoetom procesu privatizacije, bilo koji od tih radnika moe dobiti otkaz, uz obrazloenje da vie nema potrebe za njegovim radnim mestom, ili da se vri sistematsko smanjenje broja zaposlenih, ili bilo koji drugi razlog koji navede veinski vlasnik, jasno je da e svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja to je bolje mogue, a i da e svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadravanju njegovog radnog mesta, kao to su npr. samostalno proirivanje znanja iz dotinih oblasti, dokolovavanje i slini procesi kojima se proiruje nivo znanja.

4.3 Osnovni nosioci informacija

Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike koe - Ruma, jeste propratni karton proizvodnje, koji je priloen u nastavku rada. On se, prema reima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod, kao pratei dokument. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvaenje i luenje sirove koe, kao i broj radnog naloga za proizvod. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija, njihov opis, broj komada za obradu, potpis smenovoe i datum i smena obavljanja operacije.

15

Propratni karton proizvodnje sadri i naziv firme, broj dokumenta, izdanje, i broj strane. Pored toga, u procesu izrade proizvoda koriste se razliita dokumenta, neophodna, kako za proces izrade pojedinanog proizvoda, tako i za celokupan tehnoloki proces. U magacinima, kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste, trebovanja, ulaznice, otpremnice, radni nalozi, skladinice, nalozi za izdavanje sirove koe.Naime, za svaku pojedinanu operaciju, postoje odreeni radni nalozi, kao i porudbenice, trebovni listovi, ali se u globalu, ove vrste dokumenata koriste u itavom toku proizvodnje. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima, koriste se recepture, uputstva za rad, kao i razliiti izvetaji.Pored toga, u tehnoloku dokumentaciju spadaju i obraunski listovi, zakljunice, rauni za sirovu kou i gotove proizvode, brojne kalkulacije, planovi trokova, obrauni realizacije gotove koe, izjave kupaca i proizvoaa, zapisnici, akcepni nalozi i dr.

4.3.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija

Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni, pouzdani i sadre sve potrebne podatke. U itavom procesu poslovanja Fabrike koe "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno, a tehnoloka dokumentacija je paljivo sastavljena. Naravno, sve ovo je mogue usled otre i temeljne kontrole, od strane strunih lica iz preduzea. Pored toga, bitna stvar koja karakterie uspenost poslovanja je detaljno planiranje cena

16

gotovih proizvoda, iskorienja sirove koe, kao i svih trokova u toku godine. Na sledeoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama, a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija, kao to su radni nalog i propratni karton proizvodnje.

17

fiksiranje

pranje obrezivanje merenje

klasiranje

seenje na pola suenje vaenje na palete

maenje

ma. ceenje

dorade skladitenje gotovih proizvoda

ma. ceenje

bazifikacija ma. skidanje mesine luenje i kvaenje

bojenje

vakumiranje

etkanje

struganje i bruenje

tavljenje obrezivanje koe merenje

blaga nadotava

suenje

bruenje

obrezivanje klasiranje zakieljavanje klasiranje

neutralizacija

mekanje

peglanje

merenje pranje i otkreavanje mainsko cepanje

merenje

pranje i kvaenje

anil. bojenje

skladite sirove koe

18

5. Vizija, misija, strategije, ciljevi i poslovne politike preduzea

Vizija koare Ruma je da postane vodei proizvoa produkata od koe u Jugoistonoj Evropi i potovana robna marka u proizvodno-preraivakoj industriji. Ona je u odreenoj meri ostvarena, a oslanja se na sledee strateke ciljeve:

Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku koe Ruma" izdvajaju od konkurencije.

Zadovoljavanje zahteva, potreba i oekivanja kupaca i potroaa, to se postie neprekidnim unapreenjem kvaliteta. Formiranje i podsticanje strunog tima zaposlenih, ija se znanja i sposobnosti permanentno usavravaju. Obezbeenje dobrog ivotnog standarda i uslova za rad zaposlenima, postajui tako najpoeljnije mesto za rad u okruenju. irenje ideja upravljanja kvalitetom i prenoenje sopstvenih znanja i iskustva, radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljaima i obezbeivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. Nesebina pomo drugima i izgradnja imida "dobrog komije", postajui tako nosilac privrednog i drutvenog razvoja regiona. Dobro kreirana vizija, zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima, izdvaja preduzee u oima drugih. Potrebno je istai da je evidentno da se veliki znaaj posveuje izgradnji imida kompanije, stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u

19

okolini. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava pratei domae i svetske trendove. O trinom udelu koare "Ruma" vie podataka bie dato kasnije, ali pored velikog trinog kolaa ogroman doprinos afirmaciji preduzea daje konstantno praenje prilika u okruenju i permanentna komunikacija sa dobavljaima. Interesantna je injenica da je "koara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore, jer prema nekim istraivanja trita, 60% firmi koji se bave daljom obradom koe, u naoj zemlji, stalno ili povremeno koristi njihove proizvode. Vizija je dakle, kao i misija i ciljevi, strogo vezana za identitet preduzea.

5.1 Misija i poslovne politike

Misija je, naravno u vezi sa vizijom, razvojem i napretkom preduzea u svakom pogledu. Koncept proizvodnje "koare Ruma" - postoji da bi svim potroaima pruao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajui time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju drutva. Iz ovakve definicije, vidi se poslovna orijentacija fabrike. Naglaava se kvalitet, i naglaava se kvalitetna komponenta proizvoda. Takoe se pominje razvoj kompletnog drutva, na nain na koji se forsira aktivno uee koncepta na privrednoj sceni, veliki uticaj na potroako mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalistikog stava prema ponudi preduzea. Od momenta svog nastanka, kao male fabrike, permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog, tehnolokog i kadrovskog potencijala, kao i praenjem svetskih dostignua i trendova, kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske koarske industrije. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju

20

manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta, koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. Zato je to tako? Odgovor treba potraiti u znanju i umenosti da se oslunu, identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potroaa i da se strateki modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim meunarodni sertifikat ISO 9001. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj, na tritu je pokazana velika snaga i uspenost u takmienju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. Poslovne politike preduzea oslikavaju nameru da preduzee postane lider u jugoistonoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade koe i proizvoda od koe. One se odnose na : Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potroaima iji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greke, na vreme i svaki put uz minimalne trokove. Neprekidno unapreenje sistema kvaliteta.

Potovanje zakona, standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade koe. Voenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna panja posveti kvalitetu proizvoda i zatiti ivotne sredine.

Sistematski razvoj i unapreenje motivacije zaposlenih, kao osnovne pokretake podloge za kvalitetan rad. Stvaranje trajnih veza u preduzeu i izvan njega, radi poveanja poverenja, razmene znanja i uzajamne pomoi u prevazilaenju problema.

21

5.1.2 Kraa analiza misije

Sa aspekta delatnosti Fabrika koa "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu, a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. Samim tim, jasno je da konkurencija na ovom polju postoji, ali da je trite dovoljno veliko, pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. Proizvodi Fabrike koa "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzea visoko kvalitetne preraevine od ivotinjske koe. Neki od ISO standarda se ve primenjuju u procesu proizvodnje, i uglavnom su vezani za fizike i hemijske karakteristike koe, kao to su sjaj, elastinost, rastegljivost i sl. Tome u prilog ide injenica da zvuna imena iz sveta konopreraivake industrije, kao to je npr. "Manual" iz Novog Sada, spadaju u red stalnih kupaca koare. Kad je re o ceni navodimo da komad govee nape kota priblino 2.000,00 dinara/m2, meutim u duhu ekonomske situacije u naoj zemlji, veina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakanjenjem ili kroz kompenzaciju, to katkad izaziva probleme u poslovanju. Ali, objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. to se tie marketinkih aktivnosti, one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzea i proizvoda na tritu. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200.000 dinara godinje, to je relativno mala suma ako je cilj preduzea suverenost na zauzetom trinom segmentu. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinki nastup (prepoznatljiv slogan, reklama, PR sluba i sl.). Ali, poto ovaj problem nije obuhvaen definisanom misijom, mogao bi posluiti kao njena dopuna, pa kad ve koara ima nameru da doprinosi razvoju drutva, da se onda i u drutvu uje i za njih.

22

5.2 Nain rada rukovodeih struktura

Struktura upravljakog sistema bitna je za odreivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzeem. Preduslovi za dobru upravljaku strukturu su : efektivno planiranje, analize poslovne situacije, spremnost na inovacije, dobre procene iskorienja resursa uz minimalne trokove, motivacija odgovornih osoba, lina povezanost sa kolektivom i dobro usaen oseaj pripadnosti, sve osobine koje krase dobrog menadera. Organizaciona klima se u literaturi esto spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljakih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. Meusobna saradnja je veoma zahvalan element, kojim se mora baratati, ukoliko se eli povoljna organizaciona klima. Upravljaki sistem u fabrici koe "Ruma" definitivno funkcionie solidno, ali isto tako, vrlo brzo e morati da pretrpi odreene promene. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budunost, uvek su dobrodoli mladi i zainteresovani ljudi, to dodatno utie i na pojaavanje stepena strune spreme, samim tim i konkurentnosti fabrike. Dakle, potrebno je posvetiti vie panje na projekte pri odreenju poslova. Pored toga, treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogunosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. Sluaj se odnosi na rukovodioce sektora, koji odgovaraju pomonim direktorima, pa ak i generalnom direktoru. Motivaciju treba jo vie forsirati, ne treba suavati podruja rada pri ovom razmatranju.

23

6. Definisanje i analiza problema u Fabrici koa "Ruma"

Analizom naina poslovanja Fabrike koa "Ruma", uoeno je niz problema koji su manje ili vie izraeni u datoj strukturi. U daljem tekstu dat je krai osvrt na neke od njih, uz predloge moguih reenja, plan njihovog izvoenja, rentabilnost i procenu mogunosti njihove implementacije.

6.1 Problem upravljanja otpadom

Proces prerade sirove koe za posledicu ima, izmeu ostalog i velike koliine organskog otpada, koji bi mogao racionalnije da se iskoristi, jer se u dosadanjem procesu prerade sav taj otpad unitavao, delimino prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove koe. Meutim, na ovaj nain se ne ostvaruje neka uteda u novanim resursima jer se velike koliine otpada zahtevaju za relativno male koliine koa, to rezultuje neizbenim aktiviranjem novanih dobara, a ak i samo unitavanje tih materija se plaa, u proseku od oko 0.90 do 1 dinara po kilogramu mesine, zbog primene posebnih tehnologija kojima se titi ivotna sredina i spreava oslobaanje toksinih materija. Iz toga se namee zakljuak da bi bilo logino osmisliti efikasniji nain iskoriavanja otpada. Jedan od moguih naina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladitenje i dalju preradu otpada. Ideja je da se otpad prerauje u formu koja je pogodna za dovrnu obradu u industriji za proizvodnju stone hrane. Ta smea bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljaima, ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane, a obzirom na to da je jedan od dugoronih planova uprave Fabrike koa "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stone hrane, to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. Proces ima nekoliko faza:

24

 izgradnja hale u kojoj bi bio smeten celokupan kompleks; opremanje dobijenog prostora potrebnim mainama i prateom opremom; administrativni poslovi; ljudski resursi;

proirivanje kruga poslovnih partnera.

6.1.1 Izgradnja hale

U razmatranju problema prostora u koji bi bio smeten novi pogon, polazi se od dve opcije, a to su:

prilagoavanje postojeeg skladinog prostora za potrebe nove tehnologije,

izgradnja nove hale. Kad je u pitanju prilagoavanje nekog od postojeih skladita, polazi se od injenice da se radi o ogromnim povrinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. Meutim, ako se uzme u obzir da je strateki cilj fabrike, koji bi se realizovao u skorijoj budunosti, izgradnja pogona za proizvodnju stone hrane, onda bi ovakvo reenje bilo samo privremeno. Trokovi bi u svakom sluaju bili daleko manji nego to su trokovi izgradnje nove hale, ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi, tako da je logino reenje da se tome odmah pristupi. Izgradnja novog objekta je dugorono reenje, ali i velika investicija. Poto koara raspolae potrebnim zemljitem, u daljoj budunosti moda preraste i u poljoprivredno dobro, ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. Obzirom da bi novi

25

pogon za preradu i proizvodnju stone hrane bio srednje veliine, onda bi potrebe skladitenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m, odnosno povrina od 360m2. Angaovanjem nekog graevinskog preduzea za izgradnju hale po principu "klju u ruke", potrebno bi bilo izdvojiti priblino 60.000,00 eura, od toga 40.000,00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora, a preostalih 20.000,00 za elektro i vodovodne instalacije, ustakljavanje prozora i vrata, izolaciju i dr. Prednost ovakvog reenja je u tome to se hala moe, po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stone hrane, preorijentisati za neku drugu namenu, npr. njenom nadogradnjom moe da se dobije prostor za smetanje celokupnog postrojenja.

6.1.2 Opremanje dobijenog prostora

Prema prvobitnoj ideji novoizgraeni prostor bi se koristio i za skladitenje i za deliminu preradu otpada. Pod otpadom se podrazumeva mesina, deo koji se pre poetka procesa prerade skida sa sirove koe (loj,ostaci mesa, krvi i sl.), i dlake. Delimina obrada obuhvata procese pranja, pripreme, konzerviranja i zamrzavanja mesine, koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stone hrane. Pranje podrazumeva fiziko odstranjivanje prljavtine i krvi, ime se dobija ista mesina pogodna za dalju obradu. Vri se ispiranjem obinom vodom u betonskim koritima (priblina cena izrade je par stotina eura). Za ovaj proces potrebna su dva radnika. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva seenje mesine na komade, potrebne veliine za mlevenje. Seenje se vri na za to projektovanoj maini pomou rotacionih noeva, a onda se, pokretnom trakom, transportuje direktno u mainu za mlevenje. Maine imaju priblino istu cenu koja se kree oko sume od 100.000,00 eura. Za mainom za seenje

26

mesine radi jedan radnik, dok rezervoar maine za mlevenje prazne dva radnika, pakujui sadrinu u najlonske dakove. Vremenom, kad bi dolo da proirenja kapaciteta ovog pogona, mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu, kojom bi se smanjio broj radnika. Konzerviranje podrazumeva proces kojim se, dodavanjem raznih hemijskih reagenasa, spreava trulenje i ukvarivanje smese. Taj posao obavlja tehnolog, ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. Zamrzavanje se vri u hladnjai srednjeg kapaciteta, i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. Sirovina se nakon mlevenja smeta u najlonske dakove, koji se pomou viljukara prenose do hladnjae. Tako skladitena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdri dosta dug vremenski period. Sledei korak je transport zaleene sirovine do kupaca, to, u zavisnosti od ugovora, moe da se vri na razliite naine (u sopstvenoj reiji, na raun kupca, i sl.). Koara ve poseduje par viljukara, od kojih bi neki, uz neophodna prilagoavanja procesa rada u drugim sektorima, mogli da se ustupe ovom postrojenju. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostiu trinu cenu od 30.000,00 eura.

27

U nastavku je dat predlog mogueg rasporeda navedenih maina.

KORITA ZA PRANJE

MAINA ZA SEENJE

POKRETNA TRAKA

HLADNJAA

MAINA ZA MLEVENJE

Ovakav raspored nam se ini kao najekonominiji kad su u pitanju tokovi materijala, jer se sirovina kree pravolinijski bez veih gubitaka vremena u transportu. Na izlazu iz sistema smetena je hladnjaa iz koje se roba isporuuje direktno u vozilo kupca.

28

6.1.3 Administrativni poslovi

Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona, administrativni poslovi vezani za kupovinu maina (razni ugovori, transferi novanih sredstava, proknjiavanja, i sl.) i njihovu instalaciju, zapoljavanje radnika, manipulacije novanim i drugim sredstvima, primena standarda ISO 14 001, licence i sve drugo to moemo grubo nazvati "papirologijom".

6.1.4 Ljudski resursi

Za rad na mainama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika, i to:

dva radnika na koritima za pranje, NKV radnici; jedan za mainom za seenje, radnici sa SSS; dva koja pune dakove mlevenom mesinom, NKV radnici; jedan na viljukaru, SSS radnik; dva na punjenju hladnjae, NKV radnici; tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja, radnik sa VSS;

ef pogona, VSS radnik. Iz priloenog se moe izraunati visina plata za sve radnike, to ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga to je vie od polovine radnika NKV i sa srednjom strunom spremom, a njihove plate su negde oko 20.000,00 dinara. Znai, meseni

29

izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili priblino 200.000,00 dinara.

6.1.5 Proirivanje kruga poslovnih partnera

Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno za skladitenje i deliminu preradu mesine, otvara se mogunost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzeima iz tog domena. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadlenosti marketinga. Saradnja se moe ojaati i sa preduzeima sa kojim je ve ostvaren bilo kakav kontakt.

6.1.6 Komentar izvedene analize

Iz prethodno izvedene analize moe se zakljuiti da bi ukupni trokovi implementacije ovakvog projekta iznosili priblino 300.000,00 EUR, bez trokova marketinga. Obzirom da 70% mase sirove koe predstavlja mesina, ovakva ideja izgleda veoma rentabilno, jer se samo od govee nape godinje dobije oko 7.350 tona mesine. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stone hrane, nije preskupa, ali je zato potrebna u velikim koliinama. Grubom procenom za kilogram ovakve smee odreena je cena izmeu 3,00 i 5,00 dinara po kilogramu, tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godinje dobiti od nape. Dobijena cifra, iako se ini nitavnom u poreenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom govee nape, i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da e to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stone hrane. Ako se pitamo da li je preduzee sposobno za ovakvu investiciju, prema naim istraivanjima odgovor je potvrdan.

30

Analizom trenda proizvodnje govee nape, koja je najreprezentativniji proizvod, uvideli smo da je do znaajnijeg pada u poslovanju dolo 1999. godine, kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore, i teke situacije u drutvu i privredi. Ipak, u narednim godinama postignuto je poveanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom. U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003.-e godine, a prema reima direktora proizvodnje Stojana Marovia i u 2004.toj godini zabeleen je porast poslovanja, pa smo pretpostavili da e tako biti i u narednoj godini. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Bokom Ljubinkoviem, saznali smo da su odreena novana sredstva oroena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzea, sa povraajem uloenih sredstava za manje od godinu dana, to pokazuje i naa analiza isplativosti projekta.
koli ine u kg
19 96 .

90.000

80.000 70.000 60.000 50.000 40.000 30.000 20.000 10.000 5.000 0

19 97 . 20 03 . 19 98 . 19 99 . 20 00 . 20 01 . 20 02 .

godine

31

6.2 Problem zaliha kompenzovane robe

Jedan od problema, koji oteava proirenu reprodukciju i upoljava dodatna sredstva, koja nisu planski predviena za investicije je loa naplativost od pojedinih kupaca. Kompenzacija je jedno od reenja naplate u trgovini sa fabrikama obue i kone galanterije. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzea poveava, ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obui, konoj galanteriji,...). U narednoj tabeli dato je nekoliko najveih kupaca, koji su u prethodnoj godini robu plaali kompenzacijom i koliine sredstava do kojih smo doli sopstvenim istraivanjem.

Kupac "Fruka Gora" - Ruma "Boreli" - Beograd Sitni privatnici

Obua 2.650.000,00 780.000,00 1.800.000,00

Galanterija (kaii, jakne,...) / / 1.300.000,00

Samo od navedenih firmi u robi je naplaeno oko 6.530.000,00 dinara u protekloj godini. To su prilino ozbiljna obrtna sredstva, koja je potrebno to pre unoviti.

32

6.2.1 Predlog poboljanja

Obzirom da je maloprodaja dobar nain da se kompenzovana roba novano realizuje, kao logino reenje namee se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini. Istraivanjem smo doli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosenoj prodavnici kone obue i galanterije. Osim u Rumi, predlog bi bio da se lokali otvore i u Iniji, Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu, obzirom na promet u maloprodaji, na potranju za ovakvim proizvodima i mogunostima preduzea za ovakav poduhvat.

6.2.1.1 Ljudski i materijalni resursi, isplativost reenja

U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom kolom. Prosena bruto zarada je neto nia nego plata radnika sa istim stepenom strune spreme u fabrici, iznosi oko 18.000,00 dinara. to se tie knjigovodstva, ono se vodi u samoj firmi, u okviru raunovodstvene funkcije, tako da nema dodatnih trokova za to. Meseni materijalni trokovi otprilike iznose oko: Elektrina energija 1.400,00 din. Komunalni trokovi (ienje, smee, i sl.) 300,00 din. Voda

700,00 din.

Zakup 300,00 , ili oko 23.000,00 din. PDV - 18 % 27.000,00

Meseni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150.000,00 dinara s tim to su cene obue uglavnom neto nie nego u ostalim prodavnicama. Prostom

33

raunicom dolazimo do zakljuka o isplativosti ovakvog (nunog) vida naplate. Meseni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosenih prihoda oduzmu proseni rashodi i to je sledea raunica: 150.000 - 52.400 = 97.600,00 dinara Na godinjem nivou to je zarada od oko 1.200.000,00 dinara od samo jednog lokala. Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6.000.000,00 dinara, gotovo itav kompenzacioni dug od najveih kupaca datih u gornjoj tabeli. Dodatna uteda mogla bi se postii i na taj nain to bi prodavnice radile u skladu sa potranjom, koja je prema naim istraivanjima uglavnom stalna, na iskazanom nivou ili neto via.

6.2.2 Komentar predloenog reenja

Dati trokovi ne predstavljaju veliko optereenje za budet preduzea, osim administrativnih potekoa, raznih taksi i zapoljavanja novih radnika. Uteda bi se mogla postii raspodelom odreenog broja radnika predvienih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa teih radnih mesta u prodavnice, naravno uz odgovarajue kvalifikacije. U fabrici smo doli do podatka da bi se na ovaj nain moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona. To znai da bi rashodi za plate radnika u sluaju jedne ovakve investicije, nakon mesec dana bili poveani samo za etiri nova lina dohotka od po 18.000,00 dinara bruto, to iznosi 72.000,00 dinara. Zakljuak je prost, uloen novac bi se prema ovakvom predvianju, a uzimajui u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike, isplatio ve u prva dva meseca. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima, i to funkcionie prilino dobro, ali i po miljenju direktora proizvodnje, otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno reenje. Naravno, ni sa jednim reenjem ne bi trebalo

34

uriti, pa je najloginije prvo otvoriti jedan lokal, i isplativost o kojoj priamo proveriti u stvarnom poslovanju.

6.3 Problem snabdevanja vodom

Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koa "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m, koji su izgraeni priblino kad i fabrika jer je to bio jedini nain da se doe do ovog resursa. Voda je inae resurs koji se troi u ogromnim koliinama, jer je nuna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove koe, kieljenje, otkreavanje, i sl.). Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako to se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen, iz koga se dalje pumpa u pogon. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i slue za crpenje vode iz bunara u bazen, a preostalih pet, "hidroforskih" su u bazenu i slue za transport vode do pogona i odravanje konstantnog pritiska vode. Svaka pumpa troi po 14 kw/h elektrine energije, izraeno u novcu, to je troak od 80.000,00 dinara meseno. Tu su i filteri za preiavanje vode, koji se menjaju na svakih godinu dana. Postojee stanje pumpi je nezadovoljavajue, obzirom da se meseno za trokove odravanja bunarskog sistema izdvaja 60.000 dinara, dok se za delove izdvaja i mnogo vie, u zavisnosti od potrebe. Cena jedne nove pumpe je oko 5.000,00 eura, to znai da bi trokovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50.000,00 eura, ukljuujui i rekonstrukciju bazena i buenje novog bunara, to je neophodnost u narednih nekoliko godina. Ovo je jasno izraen problem, koji smo predstavili konkretnim trokovima novanih sredstava, na kom bi se dobrim projektom moglo dosta utedeti.

35

6.3.1 Predlog reenja

Jedan od razloga za odranje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome to gradska vodovodna mrea nije dosezala do svih delova industrijske zone, pa je postojee reenje bilo mnogo isplativije. Od pre par godina situacija je izmenjena, a uslovi za prikljuenje na vodovodnu mreu mnogo su povoljniji. Mesena potronja vode, prema naem istraivanju iznosi u proseku oko 1.760 kubnih metara, i cena u gradskom vodovodu iznosi 33,4 dinara po kubiku, odnosno oko 60.000 dinara meseno, to je sasvim zadovoljavajue, obzirom da nema dodatnih trokova sistema, pritisak je uvek na odgovarajuem nivou, a voda za pie je proverenog kvaliteta i trokovi uvoenja prikljuka su dosta smanjeni. Fabrike su specifine pri uvoenju vodovodnih prikljuaka i naplauje se po broju mokrih vorova koji se koriste. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara, a po naim proraunima za uvoenje prikljuka fabrici koe bi trebalo oko 1.500 metara cevi, jer je od bazena do pogona ve sproveden cevovod koji se koristio ranije. Inicijalni trokovi mree iznosili bi, dakle, po naoj raunici oko 30.000,00 dinara, cena prikljuka oko 78.000,00, dodatni trokovi mree (kopanje kanala, rave, delovi mree,...) 150.000,00 a dodatne takse oko 35.000,00 dinara. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi, dakle, 293.000,00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci, prema proceni ljudi iz fabrike. Ovaj problem, takoe bi mogao biti reen iz oroenih sopstvenih sredstava, ili bi se prethodno, pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu.

36

6.3.2 Komentar isplativosti reenja

Reenje je rentabilno posmatrajui sa vie aspekata, koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak, pouzdaniji kvalitet vode, smanjeni trokovi, rastetreenost slube odravanja,...). Postojei bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u sluajevima kada vodovodna mrea zakae. Ovo je u neku ruku i neophodnost, obzirom da se vie ne moe zamisliti normalno poslovanje uz samo korienje bunarske vode. Pored toga, obnova celokupnog bunarskog postrojenja kotala bi mnogo vie nego prikljuenje na vodovodnu mreu. Sami meseni trokovi elektrine energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju. Pored toga, u sklopu ekoloke politike drave vrlo brzo morae mnogo ozbiljnije da se razmilja i o tretmanu otpadnih voda, to e za preduzee predstavljati vrlo ozbiljan projekat.

37

7. Zakljuak

Fabrika koa "Ruma" smetena je na povrini koja bi, uz adekvatna ulaganja, mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro; obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku, polja zasaena krmnim i industrijskim biljem, postrojenje za otkup, eventualno i preradu mleka i sl. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na to efikasniji nain, uz voenje rauna o tome da se uzme u obzir i injenica da je, za uspenu integraciju u evropske ekonomske tokove, potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameu postupnost u procesu implementacije, ali i pozamana novana ulaganja. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaivi uz prihvatljiva odricanja. Naravno, ovakav poduhvat nametnuo bi itav niz promena u postojeoj proizvodnoj i upravljakoj strukturi. Skoro da je neizvodljivo, bez ikakvog restruktuiranja, pogotovo upravljakog segmenta preduzea, ispuniti zahteve pred koje se dovodi preraivaka i industrija uopte. Kao to je ve reeno, celokupna upravljaka struktura Fabrike koa "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovoenja. To znai da se komunikacija odvija skoro, bez izuzetka, u jednom smeru, i to, odozgo nadole, vertikalnim komunikacionim kanalima. Samim tim, jasno je da ne postoji komunikacioni feedback, ili je jako slabo izraen na viim upravljakim nivoima. To, u svakom sluaju ima svoju cenu, u smislu da top menadment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona, kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. Naravno, to je veliki minus na raun menadmenta, jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa niim nivoima hijerarhijske piramide, to bi prema istraivanjima psihologa, trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. Dakle, proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kree od samog vrha (generalnog direktora), preko

38

direktora sektora i pogona, do predradnika i izvrilaca zadataka. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta, pa ako se jo uzme u obzir i injenica da se ta informacija usput modifikuje, jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom, ije je reavanje nuan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. S druge strane, za ovu fabriku se moe rei da posluje dosta uspeno, obzirom na socijalno-ekonomske uslove u naoj zemlji. Iz toga moemo zakljuiti da su neki elementi autokratskog naina rukovoenja poeljni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju, dosadni poslovi, nizak nivo obrazovanja u pogonu, i sl.), ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije, kao to su ve pomenuti komunikacijski problemi, problemi sa motivacijom, itd. Fabrika koa "Ruma" je stabilna kompanija sa izraenom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilaku strukturu i mere prihvatljivog rizika. Ono to sledi u najblioj budunosti jeste zavretak procesa privatizacije, koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima e preduzee morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj dogaaja. Zakljuak je jasan - lako je ubirati useve sa plodnog tla, ali je, posebno u drutvu kao to je nae, mnogo lake ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. Nadajmo se da e fabrika koja ve vie decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja podruja, ne samo to i ostati, nego pravilnom upravljakom politikom, nastaviti sa ostvarenjem svoje misije.

39