Fabrika_koze_Ruma

1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

sarački Goveđi cepanik. blank. leđa • Galanterijski blank. obućarska Goveđi boks obućarski. biljni Goveđi boks biljni. polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn. hidrofobirani Goveđa postava 4 .• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank. vašeta Navošteni anilin. anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. biljni Goveđa napa.

tako da se. Fabrika koža "Ruma" je. šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. kape. ovčija. rukavice. zakačaljke. poljoprivrednih dobara. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. ekserčići itd. jagnjeća. lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. kozja i konjska koža. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija. kao i nivo kvaliteta koji propisuju.). samostalnih proizvođača iz cele zemlje.• Svinjska postava. do kojih se dolazi kupovinom od farmi. 5 . počela da primenjuje standarde ISO 9001. poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. • anilinske i hromirane boje. ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja. svinjska. u laboratorijama. prateći svetske trendove na polju proizvodnje. čizme). • potrošni materijal (brusni papir. i sl. anilin • • Goveđa oputa.

2. Organizaciona šema 6 .

ljudima. ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću. Skupština akcionara. Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu.2. naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije. počev od proizvodnog pogona. sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja.1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80. na apsolutno svim organizacionim nivoima. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće".-tih. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. te s pravom uživa toliko poštovanje. te bi uslove poslovanja. pa sve do zamenika samog direktora. naime. U fabrici se. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos. koji je još uvek u toku.

onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama. 3. Fabrika koža “Ruma” A.hijerarhijske piramide.D. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape. 4. Prikaz proizvodnje 4. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. To nekad rezultuje čekanjem. a gde se i vrši najveći deo obrade. Postoje tri odeljenja. kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana. Štavno i Dovršno. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani. za primer je uzeta funkcija proizvodnje. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal. U daljem 8 . Ovo je ujedno i najobimniji sektor. Na taj način se. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. odnosno proizvodna pogona: Krečno. gde koža stoji i po 24 časa. lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona.

Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara. 9 . dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara. radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000. a data je i prostorna struktura sistema.tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju.

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

4 radnika SSS 8. 6 radnika. pranje kože od ostataka otkrečavanje. klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama. 3 NKV 3. luženje. klasiranje kože. merenje. 3 SSS. kao i dvojica zamenika šefa. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. 4 radnika SSS 7. takođe sa višom stručnom spremom.5m2 ). mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). 6 radnika. 2 radnika sa zanatom 3. 3 SSS. (bačva . 4 radnika zanat 6. 4m2 ). obrezivanje kože. 3 SSS. radnika.30m2 ). (bačve zakišeljavanje. 3 NKV 4.. 6 radnika. mašinsko skidanje mesine. 3 NKV 2. 5 NKV radnika 2. merenje kože golice. . 3 SSS.Štavno odeljenje: 1. po izgledu lica i kvalitetu.Krečno odeljenje: 1. (rotacioni nož . 3 NKV 11 .1. 6 lužine. 3 radnika SSS 5.

2 radnika NKV bojenje bojama. 2 radnika SSS mašinsko (valjci . (špric-kabine . . sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. 3 radnika SSS. kao i dvojica zamenika šefa. 1 SSS 9. * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. 3 VS.2m2 ). (korita i 12m2 ).Dovršno odeljenje: 12 .4. 4 radnika sa zanatom 5. kože. 2 NKV 8. 10. 3 radnika SSS 7. 6. kože. radnika sa zanatom 12. uštavljene anilinskim kože. 2 2 osi. sa višom stručnom spremom. uklanjanje nevezanih štavila. struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11. 3 SSS 13. štavljenje.6m2 ). 2 radnika NKV. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože. kože.

četkanje. pranje i kvašenje. NKV 7. 4 3 radnika. radnika SSS 3. 3 SSS. 6 radnika zanat. mašinsko kože.10m2 ). 3 NKV. pranje. 2 SSS 14. 1 zanat 10. 13. 2 radnika zanat 8. 2 radnika SSS. mašćenje-regulisanje fiksiranje. brušenje. i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora. 6 neutralizacija. (paleta . radnika SSS 4.1. blaga nadoštava. mekoće. 2 SSS 12. bojenje. 4 radnika 3 VS 5. 6 radnika zanat. vakumiranje. 4 radnika SSS 6. 15. 9. 3 radnika SSS. 11. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. 4 radnika SSS dorade. 4 radnika SSS 13 . 3 NKV 2.

Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. takođe sa VSS. odnosno direktoru proizvodnje.5m2). Odeljenja su dislocirana. Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje. kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa. Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. nego na čitav proizvodni ciklus. a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. 2 radnika sa zanatom 17. 4. 18. (kožarska vaga . Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika. pakovanje i skladištenje. 4 radnika zanat završno merenje.0.16. zanatlije i 14 . kao i na dopremanju istih.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. kao i dvojica zamenika šefa. sa VSS. sa višom stručnom spremom. obrezivanje. pa.

Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija. kao što su npr. Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće. ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik. kao prateći dokument. njihov opis. kao i broj radnog naloga za proizvod. koji je priložen u nastavku rada. jeste propratni karton proizvodnje. potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije. broj komada za obradu. samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože. ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. 4.3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože . uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom. Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija.Ruma. bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. 15 . doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. On se.radnici sa srednjom školom.

brojne kalkulacije. skladišnice. Pored toga. tako i za celokupan tehnološki proces. akcepni nalozi i dr. uputstva za rad.Naime. trebovanja. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. za svaku pojedinačnu operaciju. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole.3. kao i različiti izveštaji. U magacinima. kao i porudžbenice. planovi troškova.Pored toga. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. 4. zapisnici. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena. koriste se recepture. trebovni listovi. otpremnice. računi za sirovu kožu i gotove proizvode. ali se u globalu. nalozi za izdavanje sirove kože. Pored toga.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme. izjave kupaca i proizvođača. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni. i broj strane. ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. ulaznice. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno. obračuni realizacije gotove kože. zaključnice. od strane stručnih lica iz preduzeća. izdanje. radni nalozi. Naravno. neophodna. postoje određeni radni nalozi. kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste. broj dokumenta. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 .

17 . kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje. a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija.gotovih proizvoda. kao i svih troškova u toku godine. iskorišćenja sirove kože. Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama.

skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil. ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš. bojenje skladište sirove kože 18 . ceđenje bazifikacija maš.fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš.

• Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije". stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 . • Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. potreba i očekivanja kupaca i potrošača.5. izdvaja preduzeće u očima drugih. strategije. misija. ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji. • Zadovoljavanje zahteva. Ona je u određenoj meri ostvarena. što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona. Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. Vizija. zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva. a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije. Dobro kreirana vizija.

strogo vezana za identitet preduzeća. tehnološkog i kadrovskog potencijala. 5.1 Misija i poslovne politike Misija je. Od momenta svog nastanka. Naglašava se kvalitet. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova. u našoj zemlji. razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu.okolini. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. naravno u vezi sa vizijom. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog. jer prema nekim istraživanja tržišta. stalno ili povremeno koristi njihove proizvode. kao i misija i ciljevi. kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. kao male fabrike. Koncept proizvodnje "kožare Ruma" . 60% firmi koji se bave daljom obradom kože. Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva. Vizija je dakle. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća. vidi se poslovna orijentacija fabrike. Iz ovakve definicije. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove.

na vreme i svaki put uz minimalne troškove. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. • • Poštovanje zakona. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine. identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. radi povećanja poverenja. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože. koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu.manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta. 21 . Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima.

elastičnost. PR služba i sl. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200.000 dinara godišnje. mogao bi poslužiti kao njena dopuna. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou.1. ali da je tržište dovoljno veliko. da se onda i u društvu čuje i za njih. Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje. što katkad izaziva probleme u poslovanju. kao što je npr. međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. Samim tim.5.000. reklama. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu. spadaju u red stalnih kupaca kožare. a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. rastegljivost i sl. 22 . Što se tiče marketinških aktivnosti. i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju. Ali. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2.). kao što su sjaj. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. Ali.00 dinara/m2. "Manual" iz Novog Sada.

Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. Dakle. Motivaciju treba još više forsirati. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. Pored toga. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. motivacija odgovornih osoba. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. pa čak i generalnom direktoru. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti. 23 . sve osobine koje krase dobrog menadžera. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. koji odgovaraju pomoćnim direktorima.2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje.5. Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. spremnost na inovacije. ali isto tako. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene. kojim se mora baratati. Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. samim tim i konkurentnosti fabrike. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. analize poslovne situacije.

između ostalog i velike količine organskog otpada. Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća. Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma". Međutim. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane. Proces ima nekoliko faza: 24 .1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. u proseku od oko 0. rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije.6. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. 6. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane. plan njihovog izvođenja. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi.90 do 1 dinara po kilogramu mesine. uz predloge mogućih rešenja. koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija.

izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane. ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon. ali i velika investicija.• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks.1. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike. • proširivanje kruga poslovnih partnera. • administrativni poslovi. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. 6. Međutim. Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. polazi se od dve opcije. Obzirom da bi novi 25 . Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale. • ljudski resursi. • izgradnja nove hale.

Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi. pokretnom trakom.ostaci mesa.00 eura. Za mašinom za sečenje 26 . potrebno bi bilo izdvojiti približno 60. preorijentisati za neku drugu namenu. npr. čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu. Delimična obrada obuhvata procese pranja. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke". njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja. Za ovaj proces potrebna su dva radnika. deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj. 6.000.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. pripreme. od toga 40. ustakljavanje prozora i vrata. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100. odnosno površina od 360m2. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane. transportuje direktno u mašinu za mlevenje.). Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura). potrebne veličine za mlevenje. Pod otpadom se podrazumeva mesina. a onda se. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa.000.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora.000.00 za elektro i vodovodne instalacije. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine. i dlake. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade. krvi i sl.1. izolaciju i dr. a preostalih 20. konzerviranja i zamrzavanja mesine.00 eura.000.

i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. u zavisnosti od ugovora. 27 . može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. Konzerviranje podrazumeva proces kojim se. Vremenom. Taj posao obavlja tehnolog. sprečava trulenje i ukvarivanje smese. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. što. kojom bi se smanjio broj radnika. dodavanjem raznih hemijskih reagenasa.). pakujući sadržinu u najlonske džakove. od kojih bi neki.mesine radi jedan radnik. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove.00 eura. mogli da se ustupe ovom postrojenju.000. na račun kupca. kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta. Kožara već poseduje par viljuškara. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period. i sl. uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima. koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30.

Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca. 28 . KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala. jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu.U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina.

tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja. manipulacije novčanim i drugim sredstvima. mesečni 29 . zapošljavanje radnika. SSS radnik. a njihove plate su negde oko 20.1. Znači. NKV radnici. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom". administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori.) i njihovu instalaciju.3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona.1. dva koja pune džakove mlevenom mesinom. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike. NKV radnici.4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika. jedan na viljuškaru. radnici sa SSS.6.000.00 dinara. 6. primena standarda ISO 14 001. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje. radnik sa VSS. • šef pogona. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom. VSS radnik. dva na punjenju hladnjače. transferi novčanih sredstava. i sl. proknjižavanja. NKV radnici. jedan za mašinom za sečenje.

350 tona mesine.6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300.000. Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt.00 dinara.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7. 6. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape.000. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno.00 dinara po kilogramu. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane. ali je zato potrebna u velikim količinama. bez troškova marketinga. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena. 30 .00 EUR. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina. Dobijena cifra.5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom.00 i 5. Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3. 6. iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape.1. nije preskupa. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan.1.

Ipak. a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004.000 30. 20 00 . u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom.000 20.000 0 19 97 .toj godini zabeležen je porast poslovanja.000 50. količ ine u kg 19 96 . 90.000 60. što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta. koja je najreprezentativniji proizvod.000 10.000 80. kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore. 20 01 . U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003. godine.000 5. saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća.000 40. 20 03 . 19 98 . uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999. godine 31 . 19 99 .Analizom trenda proizvodnje goveđe nape.-će godine.000 70. 20 02 . sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana. i teške situacije u društvu i privredi. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem. pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini.

000.000.00 1.) / / 1.000.650.. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem. koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca. kožnoj galanteriji. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava. Kupac "Fruška Gora" .000.800.. 32 .00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6. To su prilično ozbiljna obrtna sredstva.2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema. koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva.. ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući.).000..300.Ruma "Boreli" ..00 780. jakne. koja je potrebno što pre unovčiti..6. U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca. Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije.Beograd Sitni privatnici Obuća 2.530.00 dinara u protekloj godini.00 Galanterija (kaiši.

18 % 27.1. Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje.1 Ljudski i materijalni resursi. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama.000. Prostom 33 .00 €. tako da nema dodatnih troškova za to. ono se vodi u samoj firmi. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu.000. iznosi oko 18. obzirom na promet u maloprodaji.00 din. kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini.00 dinara. ili oko 23.6.000. 6. u okviru računovodstvene funkcije. i sl.) 300. Što se tiče knjigovodstva. • Voda • • 700.00 din. smeće.2. Osim u Rumi.00 din. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom.400.000. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije. Zakup 300. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji.00 din. • Komunalni troškovi (čišćenje.2. PDV . na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici.00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150.

Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom.2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća.000. osim administrativnih poteškoća.000. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18.200.000. a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike. Naravno. Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6. 6.400 = 97.2. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 . uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima.00 dinara. raznih taksi i zapošljavanja novih radnika. Zaključak je prost.600.000. i to funkcioniše prilično dobro.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije. ali i po mišljenju direktora proizvodnje. U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona. isplatio već u prva dva meseca. na iskazanom nivou ili nešto viša. što iznosi 72.00 dinara bruto.00 dinara od samo jednog lokala.52. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje.000.000 .računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.00 dinara. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna.

iz koga se dalje pumpa u pogon. Tu su i filteri za prečišćavanje vode. 35 .00 dinara mesečno. koji se menjaju na svakih godinu dana. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara. jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode.3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m.000 dinara. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa. otkrečavanje. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen.000. izraženo u novcu. što je neophodnost u narednih nekoliko godina. kišeljenje. u zavisnosti od potrebe. 6. dok se za delove izdvaja i mnogo više. a preostalih pet.). i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju.000. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen. Ovo je jasno izražen problem. i sl.00 eura. Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće.00 eura. to je trošak od 80.000. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije. Cena jedne nove pumpe je oko 5. pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal.žuriti. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50.

obzirom da nema dodatnih troškova sistema.. 36 . prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1. dakle. a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni.000 dinara mesečno.1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone.000.00.000.000. odnosno oko 60.760 kubnih metara. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije.00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci.00 dinara. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi.500 metara cevi. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara. po našoj računici oko 30.4 dinara po kubiku. prema proceni ljudi iz fabrike. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji. dakle. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije. cena priključka oko 78. Mesečna potrošnja vode. dodatni troškovi mreže (kopanje kanala.. ili bi se prethodno. što je sasvim zadovoljavajuće. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi. račve. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1.6.) 150. Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste. Ovaj problem.00 a dodatne takse oko 35.000.000. delovi mreže.. pritisak je uvek na odgovarajućem nivou.3. Od pre par godina situacija je izmenjena.00 dinara. 293. i cena u gradskom vodovodu iznosi 33.

Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju. obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode. Pored toga.. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže.6..). u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda.3. Pored toga.. 37 . Ovo je u neku ruku i neophodnost.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata. smanjeni troškovi. rastetrećenost službe održavanja. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak. obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu. pouzdaniji kvalitet vode. što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat.

Samim tim. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. To znači da se komunikacija odvija skoro.7. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. odozgo nadole. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. Kao što je već rečeno. bez izuzetka. što bi prema istraživanjima psihologa. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. bez ikakvog restruktuiranja. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. to je veliki minus na račun menadžmenta. polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. Naravno. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. preko 38 . Dakle. u jednom smeru. vertikalnim komunikacionim kanalima. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način. Naravno. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. i to. u svakom slučaju ima svoju cenu. ali i pozamašna novčana ulaganja. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. uz adekvatna ulaganja. Skoro da je neizvodljivo. postrojenje za otkup. eventualno i preradu mleka i sl. uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). To. pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća.

ne samo to i ostati. Zaključak je jasan . nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja. Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije. i sl. S druge strane. itd.lako je ubirati useve sa plodnog tla. do predradnika i izvršilaca zadataka. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. posebno u društvu kao što je naše.). 39 . ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. ali je. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje. nizak nivo obrazovanja u pogonu.direktora sektora i pogona. obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji. nego pravilnom upravljačkom politikom. dosadni poslovi. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno. čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. problemi sa motivacijom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful