1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. biljni Goveđi boks biljni. obućarska Goveđi boks obućarski. biljni Goveđa napa. hidrofobirani Goveđa postava 4 . sarački Goveđi cepanik. vašeta Navošteni anilin. leđa • Galanterijski blank. polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn. blank.• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank.

prateći svetske trendove na polju proizvodnje. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. svinjska.). 5 . zakačaljke. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. jagnjeća. tako da se. ovčija.• Svinjska postava. samostalnih proizvođača iz cele zemlje. anilin • • Goveđa oputa. kozja i konjska koža. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa. i sl. kape. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija. • potrošni materijal (brusni papir. u laboratorijama. poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. kao i nivo kvaliteta koji propisuju. ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja. Fabrika koža "Ruma" je. • anilinske i hromirane boje. počela da primenjuje standarde ISO 9001. rukavice. lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. poljoprivrednih dobara. šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. čizme). do kojih se dolazi kupovinom od farmi. ekserčići itd.

2. Organizaciona šema 6 .

naime. na apsolutno svim organizacionim nivoima. te bi uslove poslovanja. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće". sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu. ljudima. počev od proizvodnog pogona. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži. Skupština akcionara. koji je još uvek u toku. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja. te s pravom uživa toliko poštovanje.1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80. Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede. čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu.-tih.2. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. pa sve do zamenika samog direktora. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću. ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . U fabrici se.

lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona. U daljem 8 . što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. a gde se i vrši najveći deo obrade.hijerarhijske piramide. odnosno proizvodna pogona: Krečno. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana. Fabrika koža “Ruma” A. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. Štavno i Dovršno. Ovo je ujedno i najobimniji sektor. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani. Prikaz proizvodnje 4. To nekad rezultuje čekanjem. 4. za primer je uzeta funkcija proizvodnje. 3.D. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape. a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale. koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta. gde koža stoji i po 24 časa. Na taj način se. Postoje tri odeljenja.

dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara.tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju. 9 . Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara. radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija. a data je i prostorna struktura sistema. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000.

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

5 NKV radnika 2. 6 radnika. 3 SSS. 3 SSS. (bačva . 3 SSS. po izgledu lica i kvalitetu. 3 NKV 3. obrezivanje kože. 6 lužine. 6 radnika.Krečno odeljenje: 1. luženje. 4m2 ). takođe sa višom stručnom spremom.5m2 ). 3 NKV 4. 3 SSS. (bačve zakišeljavanje. (rotacioni nož . mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama. 3 radnika SSS 5..Štavno odeljenje: 1. . klasiranje kože. 6 radnika. merenje. 2 radnika sa zanatom 3. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. 4 radnika SSS 8.1. 3 NKV 2.30m2 ). pranje kože od ostataka otkrečavanje. 4 radnika zanat 6. 4 radnika SSS 7. 3 NKV 11 . merenje kože golice. mašinsko skidanje mesine. kao i dvojica zamenika šefa. radnika.

radnika sa zanatom 12. (špric-kabine . 3 VS. 1 SSS 9. 3 SSS 13. kože. 3 radnika SSS. .Dovršno odeljenje: 12 . 10. 6. 3 radnika SSS 7. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože. 2 NKV 8. 2 radnika SSS mašinsko (valjci .2m2 ). 2 2 osi. 2 radnika NKV bojenje bojama. kože. (korita i 12m2 ). uklanjanje nevezanih štavila. * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. 2 radnika NKV.4. 4 radnika sa zanatom 5. struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11. uštavljene anilinskim kože. kože. štavljenje.6m2 ). sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. sa višom stručnom spremom. kao i dvojica zamenika šefa.

3 SSS. bojenje. 2 SSS 14. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. pranje. (paleta . 3 NKV 2. 3 NKV. 2 SSS 12. 4 radnika SSS 13 . 4 radnika 3 VS 5. 2 radnika zanat 8. blaga nadoštava. i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora. pranje i kvašenje.1. NKV 7. mašinsko kože. 4 radnika SSS 6. 1 zanat 10. 11. četkanje. 3 radnika SSS. 4 3 radnika. radnika SSS 4. 2 radnika SSS. 13. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. 4 radnika SSS dorade. 6 neutralizacija. brušenje. 6 radnika zanat.10m2 ). mekoće. mašćenje-regulisanje fiksiranje. 6 radnika zanat. 9. radnika SSS 3. 15. vakumiranje.

kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici.16. Odeljenja su dislocirana. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje. takođe sa VSS. kao i dvojica zamenika šefa. Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. pa. a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. 4. nego na čitav proizvodni ciklus. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. sa VSS. kao i na dopremanju istih.5m2). Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje. 18.0. zanatlije i 14 . odnosno direktoru proizvodnje. obrezivanje. 4 radnika zanat završno merenje. 2 radnika sa zanatom 17. sa višom stručnom spremom. Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. (kožarska vaga . pakovanje i skladištenje.

kao prateći dokument. kao i broj radnog naloga za proizvod. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta.radnici sa srednjom školom. 4. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće. 15 . doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. njihov opis. jeste propratni karton proizvodnje. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca. kao što su npr.Ruma. koji je priložen u nastavku rada. Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije.3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože . broj komada za obradu. potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije. Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože. Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija. bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik. prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. On se. samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom.

kao i porudžbenice. za svaku pojedinačnu operaciju. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole. nalozi za izdavanje sirove kože. akcepni nalozi i dr. trebovanja. uputstva za rad. 4.Naime. Pored toga. otpremnice. brojne kalkulacije. ulaznice. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 . ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. od strane stručnih lica iz preduzeća. kao i različiti izveštaji. koriste se recepture.3. radni nalozi. obračuni realizacije gotove kože. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. Naravno. broj dokumenta. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni. i broj strane. izdanje. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena. kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste. tako i za celokupan tehnološki proces. Pored toga. skladišnice. računi za sirovu kožu i gotove proizvode.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme. postoje određeni radni nalozi.Pored toga. zaključnice. izjave kupaca i proizvođača. neophodna. U magacinima. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima. ali se u globalu. planovi troškova. trebovni listovi. zapisnici. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno.

Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama. 17 . iskorišćenja sirove kože. a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija. kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje.gotovih proizvoda. kao i svih troškova u toku godine.

ceđenje bazifikacija maš. skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil. bojenje skladište sirove kože 18 .fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš. ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš.

• Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. izdvaja preduzeće u očima drugih. stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 . Vizija. a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. strategije. misija. Dobro kreirana vizija. • Zadovoljavanje zahteva. potreba i očekivanja kupaca i potrošača. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona.5. ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji. Ona je u određenoj meri ostvarena. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih. zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. • Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije". Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama.

okolini. Koncept proizvodnje "kožare Ruma" . razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova. naravno u vezi sa vizijom. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . vidi se poslovna orijentacija fabrike. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. u našoj zemlji. kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. 60% firmi koji se bave daljom obradom kože.1 Misija i poslovne politike Misija je. kao i misija i ciljevi. Iz ovakve definicije. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća. O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog. Od momenta svog nastanka. Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva. kao male fabrike. jer prema nekim istraživanja tržišta. tehnološkog i kadrovskog potencijala. 5. strogo vezana za identitet preduzeća. Naglašava se kvalitet. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove. stalno ili povremeno koristi njihove proizvode. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. Vizija je dakle.

One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. na vreme i svaki put uz minimalne troškove. radi povećanja poverenja. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine.manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta. Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu. kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad. koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih. • • Poštovanje zakona. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. 21 . identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001.

da se onda i u društvu čuje i za njih. Ali. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2. mogao bi poslužiti kao njena dopuna. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. "Manual" iz Novog Sada. Ali.000.). Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva. kao što su sjaj. Samim tim. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože. i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu.5. PR služba i sl. spadaju u red stalnih kupaca kožare. elastičnost. kao što je npr.000 dinara godišnje. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200.1. ali da je tržište dovoljno veliko. reklama. 22 . što katkad izaziva probleme u poslovanju. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu. međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. Što se tiče marketinških aktivnosti.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu. rastegljivost i sl. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju.00 dinara/m2.

analize poslovne situacije. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. ali isto tako. samim tim i konkurentnosti fabrike. Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. Pored toga. pa čak i generalnom direktoru. Dakle.5.2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. Motivaciju treba još više forsirati. kojim se mora baratati. 23 . sve osobine koje krase dobrog menadžera. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element. spremnost na inovacije. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju. koji odgovaraju pomoćnim direktorima. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. motivacija odgovornih osoba. Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene.

6. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija. Međutim.1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća.90 do 1 dinara po kilogramu mesine. koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja. rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. plan njihovog izvođenja. uz predloge mogućih rešenja. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. između ostalog i velike količine organskog otpada. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. u proseku od oko 0. Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane. 6. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane. a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. Proces ima nekoliko faza: 24 . Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma".

ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi. ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije.1. 6. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno. • proširivanje kruga poslovnih partnera. Međutim. polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada. ali i velika investicija. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. polazi se od dve opcije. Obzirom da bi novi 25 . Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. • administrativni poslovi. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi. • izgradnja nove hale.• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks. izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje. • ljudski resursi. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro.

i dlake. npr. Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi. čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu. Delimična obrada obuhvata procese pranja. izolaciju i dr. Za ovaj proces potrebna su dva radnika. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane. pokretnom trakom.000. Za mašinom za sečenje 26 . a preostalih 20.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine. potrebno bi bilo izdvojiti približno 60. 6. pripreme. krvi i sl.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. od toga 40. Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura). deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj. preorijentisati za neku drugu namenu. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100.ostaci mesa. onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. ustakljavanje prozora i vrata.000.00 eura.00 eura. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može.000. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane.00 za elektro i vodovodne instalacije. transportuje direktno u mašinu za mlevenje. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke". Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade. njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja.1. potrebne veličine za mlevenje.000. Pod otpadom se podrazumeva mesina. konzerviranja i zamrzavanja mesine. a onda se. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa. odnosno površina od 360m2.).

mesine radi jedan radnik.00 eura. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period. 27 . i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. sprečava trulenje i ukvarivanje smese. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. Vremenom. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta. ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. Konzerviranje podrazumeva proces kojim se.). Kožara već poseduje par viljuškara. od kojih bi neki. Taj posao obavlja tehnolog. kojom bi se smanjio broj radnika. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. dodavanjem raznih hemijskih reagenasa. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu. pakujući sadržinu u najlonske džakove. uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove. mogli da se ustupe ovom postrojenju. koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače. na račun kupca. kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona.000. što. i sl. u zavisnosti od ugovora. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30.

U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina. jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu. KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala. 28 . Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca.

1. dva na punjenju hladnjače. primena standarda ISO 14 001. NKV radnici. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom". radnik sa VSS.1. mesečni 29 . tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja. VSS radnik.4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika.3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona.6. SSS radnik.) i njihovu instalaciju. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje. NKV radnici. i sl. jedan na viljuškaru.000. NKV radnici.00 dinara. • šef pogona. manipulacije novčanim i drugim sredstvima. administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori. zapošljavanje radnika. dva koja pune džakove mlevenom mesinom. a njihove plate su negde oko 20. jedan za mašinom za sečenje. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom. proknjižavanja. radnici sa SSS. Znači. 6. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike. transferi novčanih sredstava.

6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan. Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3.00 dinara. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine.1.000. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena. nije preskupa. 30 . iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape. Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt.00 i 5. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga.00 dinara po kilogramu. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane. ali je zato potrebna u velikim količinama. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno. Dobijena cifra.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200.00 EUR. 6. bez troškova marketinga.1. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina. 6.350 tona mesine. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane.000.5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom.

Ipak. saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća. i teške situacije u društvu i privredi. kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem. u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom. 20 01 .000 80. a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004. 20 00 . što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta.000 0 19 97 . U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003. sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana.000 10. pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini. uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999.toj godini zabeležen je porast poslovanja. 20 02 . 20 03 .000 30. 90. godine.000 20.000 60.000 50.000 40.000 5.000 70. količ ine u kg 19 96 .-će godine. 19 98 . koja je najreprezentativniji proizvod. godine 31 .Analizom trenda proizvodnje goveđe nape. 19 99 .

Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije. koja je potrebno što pre unovčiti.00 dinara u protekloj godini.).Ruma "Boreli" .000. koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca.650.530..000.00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6.6.00 780.. koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem.00 1.2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema. jakne. U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca.... kožnoj galanteriji..Beograd Sitni privatnici Obuća 2. 32 .00 Galanterija (kaiši.800. Kupac "Fruška Gora" .000. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava. To su prilično ozbiljna obrtna sredstva. ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući.000.000.300.) / / 1.

400. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje.000.) 300. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom. 6. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije. Osim u Rumi.00 din.1. Što se tiče knjigovodstva. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici.000.000.2. • Komunalni troškovi (čišćenje. na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat.00 €. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici. obzirom na promet u maloprodaji.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama.00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150.00 din.18 % 27. PDV .00 dinara.1 Ljudski i materijalni resursi. ili oko 23.000. Zakup 300. tako da nema dodatnih troškova za to.00 din. u okviru računovodstvene funkcije. iznosi oko 18. Prostom 33 . ono se vodi u samoj firmi. kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini.00 din. • Voda • • 700.6. i sl. smeće.2. Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1.

što iznosi 72.000. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 . a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli.2.000. isplatio već u prva dva meseca.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1.2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća. ali i po mišljenju direktora proizvodnje.000. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna. Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom. 6.000.200. U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona. i to funkcioniše prilično dobro.00 dinara. osim administrativnih poteškoća. Naravno.52. Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima. uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju. na iskazanom nivou ili nešto viša. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150.000 . Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6.00 dinara od samo jednog lokala.600. Zaključak je prost. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije. raznih taksi i zapošljavanja novih radnika. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18.00 dinara bruto.00 dinara.računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.000.400 = 97.

000. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60. Tu su i filteri za prečišćavanje vode. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti.00 dinara mesečno.00 eura. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće. 6. iz koga se dalje pumpa u pogon.3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa.000.000 dinara. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50.00 eura. to je trošak od 80. Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen. kišeljenje. koji se menjaju na svakih godinu dana. i sl. Cena jedne nove pumpe je oko 5. otkrečavanje. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode. a preostalih pet. dok se za delove izdvaja i mnogo više. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava. 35 . u zavisnosti od potrebe.žuriti. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije. Ovo je jasno izražen problem. pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen. jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože.). Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama. i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju.000. što je neophodnost u narednih nekoliko godina. izraženo u novcu.

a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni... delovi mreže. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1. dakle. Od pre par godina situacija je izmenjena. račve. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara. odnosno oko 60. Mesečna potrošnja vode.00. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije.000. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji.) 150. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi. 293.00 dinara.00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci.500 metara cevi. prema proceni ljudi iz fabrike. dodatni troškovi mreže (kopanje kanala.760 kubnih metara. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu. i cena u gradskom vodovodu iznosi 33.00 dinara.000. što je sasvim zadovoljavajuće.000 dinara mesečno. Ovaj problem.000.3.4 dinara po kubiku. ili bi se prethodno. prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1. pritisak je uvek na odgovarajućem nivou. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi. obzirom da nema dodatnih troškova sistema. Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije.000. po našoj računici oko 30. 36 . dakle.000.00 a dodatne takse oko 35.. cena priključka oko 78.6.1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone.

što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat. obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode. Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju..3. 37 . Ovo je u neku ruku i neophodnost. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak. u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda.. pouzdaniji kvalitet vode. Pored toga.. obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu. rastetrećenost službe održavanja.).6. Pored toga.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže. smanjeni troškovi.

polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. Naravno.7. bez ikakvog restruktuiranja. preko 38 . bez izuzetka. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. u svakom slučaju ima svoju cenu. to je veliki minus na račun menadžmenta. odozgo nadole. postrojenje za otkup. u jednom smeru. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. To znači da se komunikacija odvija skoro. i to. pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća. što bi prema istraživanjima psihologa. Skoro da je neizvodljivo. kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način. uz adekvatna ulaganja. uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. Kao što je već rečeno. To. Naravno. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. Samim tim. Dakle. vertikalnim komunikacionim kanalima. ali i pozamašna novčana ulaganja. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). eventualno i preradu mleka i sl.

39 . Zaključak je jasan . pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju.direktora sektora i pogona. dosadni poslovi. Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije. nizak nivo obrazovanja u pogonu. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. S druge strane. nego pravilnom upravljačkom politikom.lako je ubirati useve sa plodnog tla. posebno u društvu kao što je naše. ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. ali je.). do predradnika i izvršilaca zadataka. i sl. obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji. problemi sa motivacijom. Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja. za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno. itd. ne samo to i ostati.