1.

UVOD

Fabrika koža “Ruma” A.D. Ruma uspešno je prešla svoj razvojni put od 1936. godine do danas. Od male radionice koja je kvasila dnevno 1000 kg. sirove slane goveđe kože i zapošljavala 30-tak radnika, prerasla je u proizvodni kapacitet koji kvasi od 20 do 25 tona sirove slane goveđe kože dnevno i zapošljava preko 270 radnika.U početku se proizvodila samo đonska koža, da bi danas iz proizvodnje izlazile najkvalitetnije vrste anilina, boksova, napa, vašeta, đonskih koža, koža za izradu nameštaja, koža za zanatstvo, kao i za sve potrebe namenske proizvodnje. Preduzeće je organizovano na sledeći način:
• • • •

proizvodna funkcija marketing komercijala(nabavka i prodaja) održavanje (računovodstvo, kadrovska služba,

• opšti poslovi finansije)

Proizvodna funkcija u svom sklopu obuhvata i funkciju skladištenja i obezbeđuje pravilno upravljanje zalihama. U proizvodnji je zaposleno 180 radnika. Njihova obrazovna struktura je sledeća:

8 radnika- visoka stručna sprema

• 12 radnika- viša stručna sprema • 75 radnika- srednja stručna sprema • 45 radnika- zanat • 40 radnika- nekvalifikovana radna snaga
1

8 40

12

VSS VS SSS KV 75 45 NKV

Nove tehnologije u razvoju kožarske proizvodnje kreću se prema:
• • •

Ekološki čistoj proizvodnji u smislu smanjenja učešća hromnih soli. Primeni i povećanju stepena zaštite radne i životne sredine i primeni i razvoju tehnologije za reciklažu. Vraćanju proizvodnog otpada u proces proizvodnje (sirovina i reprodukcionog materijala) koji se koristi u proizvodnji stočne hrane.

Svi ovi poduhvati moraju biti uravnoteženi sa ekonomskim pokazateljima-ostvarivanjem profita u ukupnom proizvodnom ciklusu. Sledeći trendove razvoja novih tehnologija u zemlji i svetu, kao i potrebe tržišta, Fabrika koža "Ruma" A.D. Ruma, svoj razvoj gradi i usmerava prema:
• •

Racionalizaciji postojeće otklanjanja uskih grla;

proizvodnje

u

cilju

Modernizaciji i automatizaciji postojećih proizvodnih linija (povećanje stope profitabilnosti i konkurentnosti na tržištu);

2

• Pristupu izgradnji objekta za pripremu i proizvodnju stočne hrane od postojećeg otpada;
• • • •

Završetku projekta uvođenja integralnog kvaliteta prema standardima ISO 9002;

sistema

Razvoju i primeni tehnologije za reciklažu proizvodnog otpada; Prečišćavanju otpadnih voda; Proizvodnji i prodaji obuće i kožne galanterije sa ciljem bolje i racionalnije ugradnje proizvoda kože u proizvodnju finalnih proizvoda.

Celokupno postrojenje rumske kožare smešteno je u industrijskoj zoni grada, a obuhvata skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, proizvodne hale, sušare, laboratorije i upravnu zgradu. Program proizvodnje Fabrike koža u Rumi obuhvata najrazličitije vrste proizvoda od sirove kože, koji kao takvi, predstavljaju ulazne sirovine za preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja, obuće, kožne galanterije, odeće i sl.

1.1 Prikaz programa proizvodnje

Saradnja sa namenskom industrijom prethodnih godina, dovela je do proširenja kapaciteta, čime su stvoreni uslovi za izuzetno širok asortiman, koji obuhvata sve vrste koža i prerađevina od kože koje se mogu naći na našem tržištu:
• • •

Krupon AGO Krupon komerc Krupon hromirani

3

• Vrat ZNO • Vrat komerc • Kravina za opremu • Okrajina AGO • Okrajina komerc • Okrajina glancana • Okrajina ZNO • Okrajina postavna • Kravina za opremu • Masna kravina • Galanterijski blank. anilin Goveđi boks korigovanog lica Boks za jezičke Semihrom goveđi. sarački Goveđi cepanik. blank. obućarska Goveđi boks obućarski. biljni Goveđi boks biljni. biljni Goveđa napa. hidrofobirani Goveđa postava 4 . vašeta Navošteni anilin. leđa • Galanterijski blank. polutka • • • • • • • • • • Goveđi tehn.

i sl. tako da se. Fabrika koža "Ruma" je. kape. vrši konstantno praćenje nivoa opasnih i kancerogenih materija. šivač Konjska postava • Kozja postava • • • • Teleći boks korigovanog lica Napa za nameštaj Goveđi wet blue Goveđi cepanik. zakačaljke. svinjska. samostalnih proizvođača iz cele zemlje.). ali u skorije vreme i iz okolnih zemalja. poštuju se zahtevi o zaštiti životne sredine. lak Kao sirovine za proces proizvodnje koriste se: • goveđa. do kojih se dolazi kupovinom od farmi. ugrađuju se filteri za prečišćavanje otpadnih voda. jagnjeća. hemijske supstance za tretiranje kože u svim fazama proizvodnog procesa. 5 . ekserčići itd. počela da primenjuje standarde ISO 9001. anilin • • Goveđa oputa. propisuju se načini zaštite na individualnim radnim mestima (maske. u laboratorijama. • potrošni materijal (brusni papir. kao i nivo kvaliteta koji propisuju. ovčija.• Svinjska postava. poljoprivrednih dobara. kozja i konjska koža. • anilinske i hromirane boje. prateći svetske trendove na polju proizvodnje. rukavice. čizme).

Organizaciona šema 6 .2.

te bi uslove poslovanja.1 Kritički osvrt na organizacionu strukturu preduzeća Postojeća organizaciona struktura zasnovana je na autokratskom stavu generalnog direktora i skoro je identična strukturi iz vremena 80. Trendovi u poslovanju se menjaju u skladu sa nametnutim imperativima svetske privrede.2. u smislu nametanja poštovanja prema autoritetu. koji je još uvek u toku. Svakako je neobična situacija da svaki radnik u preduzeću. iako bi prema zakonu trebala da bude organ koji nadgleda rad generalnog direktora. To znači da bi u uslovima u kojima se danas živi i radi bilo poželjno izvršiti kombinaciju autokratskog. sa strahopoštovanjem pričaju priču o tome kako je njihov direktor krenuo sa radnog mesta u pogonu. kao i uslove strukturne organizacije bilo poželjno uskladiti sa psihološkom projekcijom poslovanja u demokratskom okruženju kome naše društvo teži. predstavlja samo formalnu tvorevinu koja je nametnuta novosprovedenim postupkom privatizacije. prošao kroz sve sektore i "u dušu upoznao preduzeće". pa sve do zamenika samog direktora. čija su moralna i etička načela skoro sasvim srozana i svedena na nivo labave simbioze sa principima društva koje je jedva u mogućnosti da obezbedi uslove marginalne egzistencije. naime. U fabrici se. ljudima. ali kojoj apsolutno još uvek nisu dodeljene nadležnosti koje joj po zakonu i pripadaju. i bez obzira na nivo odgovornosti koji određena radna mesta nose neguje idolopoklonički odnos prema instituciji koju predstavlja generalni direktor. naravno uz nužno prilagođavanje balkanskim stereotipima. čini se da bi dosta efikasno mogao da se iskoristi za ubacivanje izvesnih elemenata japanskog stila rukovođenja. počev od proizvodnog pogona. i demokratskog stila rukovođenja sa ciljem stvaranja utiska prividnog prihvatanja i vrednovanja ideja koje proističu čak i iz najnižeg nivoa 7 . Skupština akcionara. Ako bi se malo detaljnije proučio ovaj odnos.-tih. na apsolutno svim organizacionim nivoima. te s pravom uživa toliko poštovanje.

za primer je uzeta funkcija proizvodnje. koje je naročito izraženo pri trajanju procesa rada u bačvama. Prikaz proizvodnje 4. Organizaciona celina Pošto je preduzeće veliko i kompleksno. Na taj način se. onda ideja o novom pogonu izgleda kao najisplativija opcija. Ovo je ujedno i najobimniji sektor. ali i da se proizvode i drugi proizvodi. koja je jedan od najreprezentativnijih proizvoda za takvo nešto. Tokovi u sistemu su neprekidni i prostorna struktura je odlično projektovana.hijerarhijske piramide. Ako se razmotri i činjenica da od jedne kože 70% predstavlja otpadni materijal.1 Osnovne aktivnosti u proizvodnji U ranijem tekstu prikazan je proizvodni program. U daljem 8 .D. kod potčinjenih stvara impresija da su neophodni za uspešno poslovanje proizvodnog giganta. što u sprezi sa podsvesnom strepnjom od gubitka posla koji je u većini situacija jedini izvor prihoda za čitave porodice rezultuje privrženošću i prinudnim povećanjem motivacije za rad. 4. lukavim korištenjem psiholoških zamki i šablona. gde koža stoji i po 24 časa. 3. a u ovom delu biće dat celokupan proizvodni proces na izradi Goveđe Nape. a proizvede se godišnje oko 3000 tona ovog proizvoda. a gde se i vrši najveći deo obrade. Štavno i Dovršno. odnosno proizvodna pogona: Krečno. Ruma je firma čiji kapaciteti nisu predimenzirani. Postoje tri odeljenja. Postojeći asortiman proizvoda se izrađuje u dve sušare i tri proizvodne hale. To nekad rezultuje čekanjem. Fabrika koža “Ruma” A.

9 . a data je i prostorna struktura sistema.tekstu biće naznačeno i koliko radnika ima u svakom odeljenju. Prosečna bruto plata iznosi približno 25000 dinara. radi lakšeg sagledavanja na koji način se proizvodnja odvija. sa napomenom da je bruto plata NKV radnika oko 18000. dok plate rukovodilaca sektora dostižu i do 40000 dinara.

BAČVE (otkrečavanje) ROTACIONI NOŽ (skidanje mesine) KORITA (štavljenje) VALJCI (ceđenje) BAČVE (luženje) ŠPRICKABINE (bojenje) PALETE (sušenje) SKLADIŠTENJE (Magacin sirove kože) VAGA (završno merenje) 10 .

radnika.5m2 ). mašinsko skidanje mesine. takođe sa višom stručnom spremom. 4 radnika SSS 7. 3 SSS. mašinsko cepanje kože golice (olužena koža). 3 NKV 2. 3 SSS. 4m2 ). obrezivanje kože. 5 NKV radnika 2. po izgledu lica i kvalitetu. kao i dvojica zamenika šefa. 3 SSS. 2 radnika sa zanatom * 14 radnika SSS 8 radnika NKV 8 radnika sa zanatom U krečnom odeljenju postoji šef sa višom stručnom spremom. 2 radnika sa zanatom 3. 6 radnika.Krečno odeljenje: 1.1. klasiranje kože. merenje.Štavno odeljenje: 1. luženje. 3 radnika SSS 5. merenje kože golice. (bačva . 3 NKV 3. 3 NKV 4.30m2 ). klasiranje sirove kože po težinskim kategorijama. pranje kože od ostataka otkrečavanje. 6 radnika. (rotacioni nož . 3 SSS. 4 radnika SSS 8. (bačve zakišeljavanje. 4 radnika zanat 6. 6 lužine.. 3 NKV 11 . . 6 radnika.

3 radnika SSS 7.Dovršno odeljenje: 12 . štavljenje. kao i dvojica zamenika šefa. (korita i 12m2 ). . 6. 2 2 osi. sečenje kože na pola po klasiranje uštavljene ceđenje. 4 radnika sa zanatom 5. uklanjanje nevezanih štavila. 2 NKV 8. struganje obrezivanje merenje radnika sa zanatom 11.4. * 21 radnik SSS 12 radnika sa zanatom 15 radnika NKV U štavnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. 3 SSS 13. 2 radnika NKV. 3 VS. 3 radnika SSS. uštavljene anilinskim kože. 1 SSS 9. 2 radnika SSS mašinsko (valjci . 10. sa višom stručnom spremom. 4 radnika sa zanatom bazifikacija konzerviranje kože. (špric-kabine . kože. radnika sa zanatom 12. 2 radnika NKV bojenje bojama.6m2 ). kože.2m2 ). kože.

4 radnika SSS 6. 15. mašinsko kože. mekoće. (paleta . 2 SSS 12. bojenje. vakumiranje. 2 radnika zanat 8. 2 radnika SSS. 6 neutralizacija. 9. radnika SSS 3. 6 radnika zanat. NKV 7. 2 radnika sobnoj mekšanje zanat sušenje na temperaturi. 6 radnika zanat. 13. brušenje. 4 radnika SSS dorade. 4 3 radnika. 3 NKV. blaga nadoštava. i mašinsko 2 zanat ceđenje izravnavanje nabora. 3 SSS peglanje na protočnoj ili običnoj pegli. 3 radnika SSS. radnika SSS 4.1. 11.10m2 ). 2 SSS 14. pranje i kvašenje. mašćenje-regulisanje fiksiranje. 1 zanat 10. četkanje. 4 radnika SSS 13 . 3 NKV 2. 3 SSS. pranje. 4 radnika 3 VS 5.

a višu spremu ima i rukovalac špric-kabinama. zanatlije i 14 . nego na čitav proizvodni ciklus. Na ovim radovima angažuju se ljudi u magacinima sirove kože i gotovih proizvoda. sa VSS.16. (kožarska vaga . odnosno direktoru proizvodnje. takođe sa VSS. obrezivanje.2 Nivo znanja i svesti zaposlenih Iz obrazovne strukture zaposlenih uočljivo je da skoro 90 % zaposlenih u proizvodnji čine nekvalifikovani radnici. sa višom stručnom spremom. Odeljenja su dislocirana. kao i na dopremanju istih. kao i dvojica zamenika šefa. 18.5m2). 4. Oni su direktno odgovorni zameniku direktora proizvoidnje.0. * 34 radnika SSS 10 radnika NKV 25 radnika sa zanatom U Dovršnom odeljenju postoji šef sa visokom stručnom spremom. Pakovanje i skladištenje nisu procesi koji se odnose samo na dovršno odeljenje. Visoku stručnu spremu u proizvodnji imaju i rukovodilac laboratorije i tri tehnologa. Na isprobavanju i mešanju boja radi petoro zaposlenih sa višom stručnom spremom. kao što je i navedeno za svako od njih postoji i šef i dva zamenika šefa. pakovanje i skladištenje. Ukupno 6 radnika sa SSS i 7 NKV radnika. 2 radnika sa zanatom 17. 4 radnika zanat završno merenje. pa.

15 . ili bilo koji drugi razlog koji navede većinski vlasnik. On se. kao prateći dokument. Ako pođemo od činjenice da u započetom procesu privatizacije. a i da će svakako biti otvoren za sve varijante koje pogoduju zadržavanju njegovog radnog mesta. doškolovavanje i slični procesi kojima se proširuje nivo znanja. prema rečima zaposlenih odnosi na sve radne operacije kroz koje prolazi proizvod. kao i broj radnog naloga za proizvod. 4.radnici sa srednjom školom. jasno je da će svaki od tih ljudi da se trudi da svoj posao obavlja što je bolje moguće. kao što su npr. te ne traže nikakvu kreativnost niti nameću preveliku odgovornost. samostalno proširivanje znanja iz dotičnih oblasti. jeste propratni karton proizvodnje. potpis smenovođe i datum i smena obavljanja operacije.Ruma. U principu radi se o takvoj strukturi koja zahteva autoritativan stav rukovodioca.3 Osnovni nosioci informacija Osnovni nosilac informacija u proizvodnom pogonu fabrike kože . Na ovom kartonu upisuju se broj radnog naloga za kvašenje i luženje sirove kože. Tu su nabrojani i nazivi radnih operacija. ili da se vrši sistematsko smanjenje broja zaposlenih. Samim tim nameće se zaključak da su to radna mesta koja zahtevaju mehaničko obavljanje unapred poznatih operacija. uz obrazloženje da više nema potrebe za njegovim radnim mestom. bilo koji od tih radnika može dobiti otkaz. njihov opis. koji je priložen u nastavku rada. broj komada za obradu.

kao i porudžbenice. radni nalozi. izdanje. pouzdani i sadrže sve potrebne podatke. kao i različiti izveštaji. Pored toga.3.Pored toga. otpremnice. 4. akcepni nalozi i dr. za svaku pojedinačnu operaciju. i broj strane. ulaznice. zaključnice. U čitavom procesu poslovanja Fabrike kože "Ruma" pristupa se izuzetno ozbiljno. uputstva za rad. nalozi za izdavanje sirove kože. U pojedinim odeljenjima i proizvodnim pogonima. od strane stručnih lica iz preduzeća. u procesu izrade proizvoda koriste se različita dokumenta. postoje određeni radni nalozi. planovi troškova. koriste se recepture. tako i za celokupan tehnološki proces. sve ovo je moguće usled oštre i temeljne kontrole. izjave kupaca i proizvođača. u tehnološku dokumentaciju spadaju i obračunski listovi. kako za proces izrade pojedinačnog proizvoda. a tehnološka dokumentacija je pažljivo sastavljena.Naime. trebovanja. neophodna. obračuni realizacije gotove kože. skladišnice. kao i u proizvodnim pogonima se koriste radne liste. trebovni listovi. ove vrste dokumenata koriste u čitavom toku proizvodnje. računi za sirovu kožu i gotove proizvode. Pored toga.Propratni karton proizvodnje sadrži i naziv firme. zapisnici.1 Osnovni tokovi nosilaca informacija Gore navedeni nosioci informacija koji se koriste prilikom obavljanja operacija na izradi proizvoda su uglavnom potpuni. ali se u globalu. U magacinima. broj dokumenta. brojne kalkulacije. bitna stvar koja karakteriše uspešnost poslovanja je detaljno planiranje cena 16 . Naravno.

17 . iskorišćenja sirove kože. a samim tim i osnovni tok kretanja nosilaca informacija.gotovih proizvoda. Na sledećoj slici prikazan je tok procesa proizvodnje po operacijama. kao što su radni nalog i propratni karton proizvodnje. kao i svih troškova u toku godine.

skidanje mesine luženje i kvašenje bojenje vakumiranje četkanje struganje i brušenje štavljenje obrezivanje kože merenje blaga nadoštava sušenje brušenje obrezivanje klasiranje zakišeljavanje klasiranje neutralizacija mekšanje peglanje merenje pranje i otkrečavanje mašinsko cepanje merenje pranje i kvašenje anil.fiksiranje pranje obrezivanje merenje klasiranje sečenje na pola sušenje vađenje na palete mašćenje maš. ceđenje dorade skladištenje gotovih proizvoda maš. ceđenje bazifikacija maš. bojenje skladište sirove kože 18 .

stvaranju kvalitetnog identiteta i prepoznatljivosti u 19 . ciljevi i poslovne politike preduzeća Vizija kožare Ruma je da postane vodeći proizvođač produkata od kože u Jugoistočnoj Evropi i poštovana robna marka u proizvodno-prerađivačkoj industriji. postajući tako nosilac privrednog i društvenog razvoja regiona. • Nesebična pomoć drugima i izgradnja imidža "dobrog komšije". zasnovana na dobro isprojektovanim ciljevima. Vizija. čija se znanja i sposobnosti permanentno usavršavaju. Ona je u određenoj meri ostvarena. • Obezbeđenje dobrog životnog standarda i uslova za rad zaposlenima. • Širenje ideja upravljanja kvalitetom i prenošenje sopstvenih znanja i iskustva. • Zadovoljavanje zahteva. misija. a oslanja se na sledeće strateške ciljeve: • Upotreba najpouzdanijih sredstava i stvaranje najboljeg kvaliteta proizvoda koji "Fabriku kože Ruma" izdvajaju od konkurencije. potreba i očekivanja kupaca i potrošača. postajući tako najpoželjnije mesto za rad u okruženju. izdvaja preduzeće u očima drugih.5. Dobro kreirana vizija. što se postiže neprekidnim unapređenjem kvaliteta. Potrebno je istaći da je evidentno da se veliki značaj posvećuje izgradnji imidža kompanije. strategije. radi izgradnje dobrih partnerskih odnosa sa svojim dobavljačima i obezbeđivanje stabilnih izvora snabdevanja sirovinama. • Formiranje i podsticanje stručnog tima zaposlenih.

kao male fabrike. vidi se poslovna orijentacija fabrike. Vizija je dakle. tehnološkog i kadrovskog potencijala. Poslednjih nekoliko godina XX veka predstavljaju 20 . naravno u vezi sa vizijom. Jasno se vidi da su ambicije firme velike i da se razvoj usmerava prateći domaće i svetske trendove. strogo vezana za identitet preduzeća. Naglašava se kvalitet. O tržišnom udelu kožare "Ruma" više podataka biće dato kasnije. 5. Interesantna je činjenica da je "kožara Ruma" prisutna u gotovo svim domovima Srbije i Crne Gore. Koncept proizvodnje "kožare Ruma" . Od momenta svog nastanka. na način na koji se forsira aktivno učešće koncepta na privrednoj sceni. jer prema nekim istraživanja tržišta. ali pored velikog tržišnog kolača ogroman doprinos afirmaciji preduzeća daje konstantno praćenje prilika u okruženju i permanentna komunikacija sa dobavljačima. kompanija je izrasla u jednog od lidera Srpske kožarske industrije. u našoj zemlji.1 Misija i poslovne politike Misija je.postoji da bi svim potrošačima pružao kvalitetne i nadasve dobre proizvode dajući time svojevrstan doprinos sveukupnom razvoju društva. razvojem i napretkom preduzeća u svakom pogledu. i naglašava se kvalitetna komponenta proizvoda. 60% firmi koji se bave daljom obradom kože. stalno ili povremeno koristi njihove proizvode.okolini. permanentnim ulaganjem u vrednosti inventivnog. veliki uticaj na potrošačko mnjenje i urezivanje u glavu kupca tradicionalističkog stava prema ponudi preduzeća. kao i praćenjem svetskih dostignuća i trendova. Iz ovakve definicije. Takođe se pominje razvoj kompletnog društva. kao i misija i ciljevi.

• • Poštovanje zakona. • Sistematski razvoj i unapređenje motivacije zaposlenih. na vreme i svaki put uz minimalne troškove. Zašto je to tako? Odgovor treba potražiti u znanju i umešnosti da se oslušnu. One se odnose na : • Visok nivo kvaliteta proizvoda namenjenih potrošačima čiji se zahtevi moraju razumeti i zadovoljavati bez greške. identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede. Uvodi se sistem kvaliteta i sa njim međunarodni sertifikat ISO 9001. kao osnovne pokretačke podloge za kvalitetan rad. razmene znanja i uzajamne pomoći u prevazilaženju problema. Poslovne politike preduzeća oslikavaju nameru da preduzeće postane lider u jugoistočnoj Evropi u oblasti proizvodnje i prerade kože i proizvoda od kože. • Stvaranje trajnih veza u preduzeću i izvan njega. koje ostvaruje poslovni sistem od jedne fabrike i 270 zaposlenih.manifestacije vrhunskih poslovnih performansi koncepta. radi povećanja poverenja. na tržištu je pokazana velika snaga i uspešnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima. • Neprekidno unapređenje sistema kvaliteta. Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj. Vođenje brige da se pri projektovanju i proizvodnji posebna pažnja posveti kvalitetu proizvoda i zaštiti životne sredine. standarda i propisa relevantnih za industriju proizvodnje i prerade kože. 21 .

a u celoj Vojvodini je 2000-te godine bilo par takvih pogona. reklama. Da bi se ostvario ovaj cilj potreban je agresivniji marketinški nastup (prepoznatljiv slogan. Ali. pošto ovaj problem nije obuhvaćen definisanom misijom. pa kad već kožara ima nameru da doprinosi razvoju društva.1. Ali. ali da je tržište dovoljno veliko. rastegljivost i sl. elastičnost. što je relativno mala suma ako je cilj preduzeća suverenost na zauzetom tržišnom segmentu.00 dinara/m2.2 Kraća analiza misije Sa aspekta delatnosti Fabrika koža "Ruma" je jedina fabrika te vrste u Sremu. kao što je npr.000 dinara godišnje. Što se tiče marketinških aktivnosti. PR služba i sl.5. Neki od ISO standarda se već primenjuju u procesu proizvodnje.000. pogotovo ako se uzme u obzir i to da se uspostavlja saradnja sa okolnim zemljama. većina komitenate svoje obaveze izmiruje sa zakašnjenjem ili kroz kompenzaciju. Samim tim. "Manual" iz Novog Sada. Recimo samo da se za reklamu i propagandu izdvaja 200. mogao bi poslužiti kao njena dopuna. i uglavnom su vezani za fizičke i hemijske karakteristike kože. 22 . spadaju u red stalnih kupaca kožare. što katkad izaziva probleme u poslovanju. Proizvodi Fabrike koža "Ruma" su prema dokumentaciji samog preduzeća visoko kvalitetne prerađevine od životinjske kože. one nisu ni blizu nivoa prepoznatljivosti preduzeća i proizvoda na tržištu. Tome u prilog ide činjenica da zvučna imena iz sveta kožnoprerađivačke industrije. jasno je da konkurencija na ovom polju postoji. Kad je reč o ceni navodimo da komad goveđe nape košta približno 2. objektivno odnos cena-kvalitet je na solidnom nivou. kao što su sjaj.). međutim u duhu ekonomske situacije u našoj zemlji. da se onda i u društvu čuje i za njih.

Upravljački sistem u fabrici kože "Ruma" definitivno funkcioniše solidno. sve osobine koje krase dobrog menadžera. koji odgovaraju pomoćnim direktorima.5. ne treba sužavati područja rada pri ovom razmatranju.2 Način rada rukovodećih struktura Struktura upravljačkog sistema bitna je za određivanje procenta ostvarenih efekata upravljanja preduzećem. analize poslovne situacije. lična povezanost sa kolektivom i dobro usađen osećaj pripadnosti. Sa jasno iskristalisanim stavovima i pogledima u budućnost. Organizaciona klima se u literaturi često spominje kao jedna od premisa za ispravno funkcionisanje sprege upravljačkih odluka i efekata koje proizvode prikazanim na direktnim poslovnim rezultatima. samim tim i konkurentnosti fabrike. uvek su dobrodošli mladi i zainteresovani ljudi. treba poduzeti neophodne korake ka smanjenju mogućnosti pojave konfliktnih situacija u rezultatu dvojne odgovornosti. Dakle. kojim se mora baratati. Pored toga. vrlo brzo će morati da pretrpi određene promene. Preduslovi za dobru upravljačku strukturu su : efektivno planiranje. Slučaj se odnosi na rukovodioce sektora. potrebno je posvetiti više pažnje na projekte pri određenju poslova. 23 . pa čak i generalnom direktoru. Međusobna saradnja je veoma zahvalan element. ukoliko se želi povoljna organizaciona klima. spremnost na inovacije. ali isto tako. dobre procene iskorišćenja resursa uz minimalne troškove. Motivaciju treba još više forsirati. što dodatno utiče i na pojačavanje stepena stručne spreme. motivacija odgovornih osoba.

90 do 1 dinara po kilogramu mesine. delimično prodavao poljoprivrednim dobrima ili kompenzovao za sirove kože. Proces ima nekoliko faza: 24 . između ostalog i velike količine organskog otpada. Jedan od mogućih načina da se to obavi je izgradnja nove hale koja bi se koristila za skladištenje i dalju preradu otpada. jer se u dosadašnjem procesu prerade sav taj otpad uništavao. na ovaj način se ne ostvaruje neka ušteda u novčanim resursima jer se velike količine otpada zahtevaju za relativno male količine koža. a obzirom na to da je jedan od dugoročnih planova uprave Fabrike koža "Ruma" izgradnja pogona za pripremu i proizvodnju stočne hrane. to bi predstavljalo korak ka ostvarenju ovog cilja.1 Problem upravljanja otpadom Proces prerade sirove kože za posledicu ima. koji bi mogao racionalnije da se iskoristi. uočeno je niz problema koji su manje ili više izraženi u datoj strukturi. 6. Iz toga se nameće zaključak da bi bilo logično osmisliti efikasniji način iskorišćavanja otpada. U daljem tekstu dat je kraći osvrt na neke od njih. Ideja je da se otpad prerađuje u formu koja je pogodna za dovršnu obradu u industriji za proizvodnju stočne hrane. Definisanje i analiza problema u Fabrici koža "Ruma" Analizom načina poslovanja Fabrike koža "Ruma". plan njihovog izvođenja. rentabilnost i procenu mogućnosti njihove implementacije. što rezultuje neizbežnim aktiviranjem novčanih dobara. u proseku od oko 0. ali i sa drugim zainteresovanim klijentima iz date industrijske grane. uz predloge mogućih rešenja.6. Ta smeša bi se prodavala ili kompenzovala sa dobavljačima. Međutim. zbog primene posebnih tehnologija kojima se štiti životna sredina i sprečava oslobađanje toksičnih materija. a čak i samo uništavanje tih materija se plaća.

1. ali i velika investicija. • administrativni poslovi. izgradnja pogona za proizvodnju stočne hrane.1 Izgradnja hale U razmatranju problema prostora u koji bi bio smešten novi pogon. 6. polazi se od činjenice da se radi o ogromnim površinama koje bi uz manju reorganizaciju mogle da se adaptiraju na nove uslove rada.• izgradnja hale u kojoj bi bio smešten celokupan kompleks. • izgradnja nove hale. • proširivanje kruga poslovnih partnera. ali bi za par godina ta hala svejedno morala da se gradi. Kad je u pitanju prilagođavanje nekog od postojećih skladišta. polazi se od dve opcije. • ljudski resursi. u daljoj budućnosti možda preraste i u poljoprivredno dobro. koji bi se realizovao u skorijoj budućnosti. ako se uzme u obzir da je strateški cilj fabrike. • opremanje dobijenog prostora potrebnim mašinama i pratećom opremom. tako da je logično rešenje da se tome odmah pristupi. ovakav poduhvat ne bi trebao da predstavlja problem. Obzirom da bi novi 25 . Troškovi bi u svakom slučaju bili daleko manji nego što su troškovi izgradnje nove hale. Međutim. a to su: • prilagođavanje postojećeg skladišnog prostora za potrebe nove tehnologije. onda bi ovakvo rešenje bilo samo privremeno. Pošto kožara raspolaže potrebnim zemljištem. Izgradnja novog objekta je dugoročno rešenje.

ustakljavanje prozora i vrata. pokretnom trakom. a onda se. od toga 40.ostaci mesa.000. onda bi potrebe skladištenja zadovoljio prostor dimenzija 18x20m. potrebne veličine za mlevenje.1. pripreme. Pod otpadom se podrazumeva mesina. Prednost ovakvog rešenja je u tome što se hala može. Priprema je obimniji proces pod kojim se podrazumeva sečenje mesine na komade. Za mašinom za sečenje 26 . deo koji se pre početka procesa prerade skida sa sirove kože (loj. potrebno bi bilo izdvojiti približno 60. preorijentisati za neku drugu namenu. Angažovanjem nekog građevinskog preduzeća za izgradnju hale po principu "ključ u ruke".000.000.00 eura. njenom nadogradnjom može da se dobije prostor za smeštanje celokupnog postrojenja. odnosno površina od 360m2.pogon za preradu i proizvodnju stočne hrane bio srednje veličine.00 za samu izgradnju i pokrivanje prostora. po izgradnji kompleksa za proizvodnju i preradu stočne hrane.). Delimična obrada obuhvata procese pranja. Mašine imaju približno istu cenu koja se kreće oko sume od 100. krvi i sl. koja tako tretirana predstavlja poluproizvod za fabrike za proizvodnju stočne hrane.2 Opremanje dobijenog prostora Prema prvobitnoj ideji novoizgrađeni prostor bi se koristio i za skladištenje i za delimičnu preradu otpada. izolaciju i dr. Vrši se ispiranjem običnom vodom u betonskim koritima (približna cena izrade je par stotina eura).00 eura. npr. čime se dobija čista mesina pogodna za dalju obradu. 6. konzerviranja i zamrzavanja mesine. Pranje podrazumeva fizičko odstranjivanje prljavštine i krvi.000. Sečenje se vrši na za to projektovanoj mašini pomoću rotacionih noževa. transportuje direktno u mašinu za mlevenje. i dlake. Za ovaj proces potrebna su dva radnika. a preostalih 20.00 za elektro i vodovodne instalacije.

u zavisnosti od ugovora. od kojih bi neki.). koji se pomoću viljuškara prenose do hladnjače. sprečava trulenje i ukvarivanje smese. mogli da se ustupe ovom postrojenju. Hladnjace koje se koriste za ovako duboko zamrzavanje dostižu tržišnu cenu od 30.mesine radi jedan radnik. dodavanjem raznih hemijskih reagenasa. što.00 eura. pakujući sadržinu u najlonske džakove. Zamrzavanje se vrši u hladnjači srednjeg kapaciteta. kojom bi se smanjio broj radnika. uz neophodna prilagođavanja procesa rada u drugim sektorima. i sl. Sirovina se nakon mlevenja smešta u najlonske džakove. Konzerviranje podrazumeva proces kojim se. dok rezervoar mašine za mlevenje prazne dva radnika. može da se vrši na različite načine (u sopstvenoj režiji. Taj posao obavlja tehnolog. kad bi došlo da proširenja kapaciteta ovog pogona. Tako skladištena sirovina u stanju je da na veoma niskim teperaturama izdrži dosta dug vremenski period. mogla bi da se instalira i posebna pakerica za mlevenu mesinu. Kožara već poseduje par viljuškara.000. i ono samo podrazumeva duboko zamrzavanje predhodno pripremljene i konzervirane mesine. 27 . ubacivanjem potrebnih konzervanasa u rezervoar sa mlevenim mesom. Sledeći korak je transport zaleđene sirovine do kupaca. Vremenom. na račun kupca.

28 . jer se sirovina kreće pravolinijski bez većih gubitaka vremena u transportu. Na izlazu iz sistema smeštena je hladnjača iz koje se roba isporučuje direktno u vozilo kupca.U nastavku je dat predlog mogućeg rasporeda navedenih mašina. KORITA ZA PRANJE MAŠINA ZA SEČENJE POKRETNA TRAKA HLADNJAČA MAŠINA ZA MLEVENJE Ovakav raspored nam se čini kao najekonomičniji kad su u pitanju tokovi materijala.

VSS radnik. • šef pogona. administrativni poslovi vezani za kupovinu mašina (razni ugovori. i sl. primena standarda ISO 14 001. što ne bi trebalo da predstavlja neki veliki izdatak zbog toga što je više od polovine radnika NKV i sa srednjom stručnom spremom.1.1. mesečni 29 .3 Administrativni poslovi Pod poslovima ovog tipa podrazumevaju se sve aktivnosti usmerene na registrovanje ovakvog pogona. a njihove plate su negde oko 20. radnici sa SSS. Znači. licence i sve drugo što možemo grubo nazvati "papirologijom". jedan na viljuškaru. jedan za mašinom za sečenje. dva na punjenju hladnjače.000. NKV radnici. i to: • • • • • • dva radnika na koritima za pranje.00 dinara. transferi novčanih sredstava. tehnolog koji nadgleda proces konzerviranja. dva koja pune džakove mlevenom mesinom. manipulacije novčanim i drugim sredstvima. zapošljavanje radnika.6.) i njihovu instalaciju. radnik sa VSS. NKV radnici. SSS radnik.4 Ljudski resursi Za rad na mašinama u pogonu potrebno je ukupno 10 radnika. proknjižavanja. Iz priloženog se može izračunati visina plata za sve radnike. NKV radnici. 6.

Saradnja se može ojačati i sa preduzećima sa kojim je već ostvaren bilo kakav kontakt. odnosno za skladištenje i delimičnu preradu mesine. Obzirom da 70% mase sirove kože predstavlja mesina.00 i 5.1.00 EUR.000. ovakva ideja izgleda veoma rentabilno. tako da bi dobijena cifra predstavljala oko 2% ukupne godišnje dobiti od nape.00 dinara. Dobijena cifra. Grubom procenom za kilogram ovakve smeše određena je cena između 3. Ti kontakti uglavnom spadaju u poslove koji su u nadležnosti marketinga.1.000. otvara se mogućnost za uspostavljanje novih poslovnih kontakata sa preduzećima iz tog domena.izdaci za plate u novom postrojenju bi iznosili približno 200. 6. bez troškova marketinga. Pri prodaji ove mesine polazi se od toga da osnova koja se koristi za dalju preradu u fabrikama za proizvodnju stočne hrane. iako se čini ništavnom u poređenju sa dobiti koja se ostvaruje samo prodajom goveđe nape.00 dinara po kilogramu.350 tona mesine. i nije tako mizerna ako se uzme u obzir da će to biti predfaza proizvodnje u sopstvenom postrojenju za proizvodnju stočne hrane. Ako se pitamo da li je preduzeće sposobno za ovakvu investiciju. 6. nije preskupa. ali je zato potrebna u velikim količinama.6 Komentar izvedene analize Iz prethodno izvedene analize može se zaključiti da bi ukupni troškovi implementacije ovakvog projekta iznosili približno 300. prema našim istraživanjima odgovor je potvrdan. jer se samo od goveđe nape godišnje dobije oko 7. 30 .5 Proširivanje kruga poslovnih partnera Izgradnjom postrojenja za upravljanje otpadom.

20 02 . sa povraćajem uloženih sredstava za manje od godinu dana.000 10. količ ine u kg 19 96 .-će godine. kao posledica bombardovanja Srbije i Crne Gore. godine. pa smo pretpostavili da će tako biti i u narednoj godini. a prema rečima direktora proizvodnje Stojana Marovića i u 2004. 20 01 . 20 03 .toj godini zabeležen je porast poslovanja. koja je najreprezentativniji proizvod. godine 31 .000 5.000 50. uvideli smo da je do značajnijeg pada u poslovanju došlo 1999. U razgovorima sa rukovodiocem finansijskog knjigovodstva Boškom Ljubinkovićem.000 60.000 40. što pokazuje i naša analiza isplativosti projekta.000 0 19 97 .Analizom trenda proizvodnje goveđe nape.000 30. Ipak. i teške situacije u društvu i privredi. 19 99 . u narednim godinama postignuto je povećanje proizvodnje a kako se na narednoj slici i vidi trend ide uzlaznom putanjom. 90. 20 00 . U fabrici smo dobili podatke do kraja 2003. saznali smo da su određena novčana sredstva oročena u Delta banci i da bi se celokupan projekat mogao realizovati iz sopstvenih fondova preduzeća.000 70. 19 98 .000 80.000 20.

. Kupac "Fruška Gora" .) / / 1. 32 . jakne. U narednoj tabeli dato je nekoliko najvećih kupaca. kožnoj galanteriji..000.000.300. koji su u prethodnoj godini robu plaćali kompenzacijom i količine sredstava do kojih smo došli sopstvenim istraživanjem. koja je potrebno što pre unovčiti.6. Kompenzacija je jedno od rešenja naplate u trgovini sa fabrikama obuće i kožne galanterije. ali problem predstavljaju sredstva zarobljena u gotovim proizvodima (obući..000. Pri tome se prihodovna strana u bilansu uspeha preduzeća povećava.000.00 dinara u protekloj godini....530.800.650.Beograd Sitni privatnici Obuća 2.00 Samo od navedenih firmi u robi je naplaćeno oko 6. koji otežava proširenu reprodukciju i upošljava dodatna sredstva.00 780. To su prilično ozbiljna obrtna sredstva.000.). koja nisu planski predviđena za investicije je loša naplativost od pojedinih kupaca.00 Galanterija (kaiši.00 1.Ruma "Boreli" .2 Problem zaliha kompenzovane robe Jedan od problema.

1 Ljudski i materijalni resursi. Što se tiče knjigovodstva.000. Istraživanjem smo došli do aproksimativnih podataka o prihodima i rashodima u prosečnoj prodavnici kožne obuće i galanterije. na potražnju za ovakvim proizvodima i mogućnostima preduzeća za ovakav poduhvat.1 Predlog poboljšanja Obzirom da je maloprodaja dobar način da se kompenzovana roba novčano realizuje.6. iznosi oko 18.2.000. kao logično rešenje nameće se otvaranje nekoliko maloprodajnih objekata u Rumi i okolini. smeće.00 din.000.000.00 din.00 din. PDV . Mesečni materijalni troškovi otprilike iznose oko: • Električna energija 1. predlog bi bio da se lokali otvore i u Inđiji. ono se vodi u samoj firmi. i sl.00 dinara s tim što su cene obuće uglavnom nešto niže nego u ostalim prodavnicama.1. obzirom na promet u maloprodaji.00 din. ili oko 23. Prostom 33 .18 % 27. u okviru računovodstvene funkcije.00 dinara. Prosečna bruto zarada je nešto niža nego plata radnika sa istim stepenom stručne spreme u fabrici. Zakup 300. • Voda • • 700. isplativost rešenja U lokalu je zaposleno dvoje radnika sa srednjom školom. Osim u Rumi. Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici. Komentar isplativosti ovakve ideje dat je u narednom tekstu. • Komunalni troškovi (čišćenje.00 €. 6.2. tako da nema dodatnih troškova za to.400.00 Mesečni prihod koji se dobija od prodaje u ovom objektu iznosi u proseku oko 150.) 300.

Do sada se kompenzovana roba uglavnom ponovo kompenzovala i razmenjivala sa drugim komitentima. 6. otvaranje maloprodajnih objekata bilo bi sasvim rentabilno rešenje.2.00 dinara Na godišnjem nivou to je zarada od oko 1. a uzimajući u obzir i ranije dat trend poslovanja fabrike. osim administrativnih poteškoća.52. na iskazanom nivou ili nešto viša.000. što iznosi 72. U fabrici smo došli do podatka da bi se na ovaj način moglo uposliti 6-oro radnika iz pogona. nakon mesec dana bili povećani samo za četiri nova lična dohotka od po 18.000. Ukoliko se otvori 5 lokala zarada bi iznosila oko 6.000 . isplatio već u prva dva meseca.600. ni sa jednim rešenjem ne bi trebalo 34 .000. ali i po mišljenju direktora proizvodnje. uložen novac bi se prema ovakvom predviđanju. naravno uz odgovarajuće kvalifikacije.200.00 dinara. To znači da bi rashodi za plate radnika u slučaju jedne ovakve investicije.000.00 dinara bruto. koja je prema našim istraživanjima uglavnom stalna. Dodatna ušteda mogla bi se postići i na taj način što bi prodavnice radile u skladu sa potražnjom. Zaključak je prost.računicom dolazimo do zaključka o isplativosti ovakvog (nužnog) vida naplate.00 dinara od samo jednog lokala. gotovo čitav kompenzacioni dug od najvećih kupaca datih u gornjoj tabeli. Mesečni profit jedne prodavnice dobija se kada se od prosečnih prihoda oduzmu prosečni rashodi i to je sledeća računica: 150. Naravno. i to funkcioniše prilično dobro.00 dinara.2 Komentar predloženog rešenja Dati troškovi ne predstavljaju veliko opterećenje za budžet preduzeća. raznih taksi i zapošljavanja novih radnika.400 = 97. Ušteda bi se mogla postići raspodelom određenog broja radnika predviđenih za isplatu otpremnina i raniji odlazak u penziju sa težih radnih mesta u prodavnice.000.

i isplativost o kojoj pričamo proveriti u stvarnom poslovanju.3 Problem snabdevanja vodom Kompletan proizvodni kompleks Fabrike koža "Ruma" snabdeva se vodom iz sopstvenih bunara dubine do 100 m. dok se za delove izdvaja i mnogo više. koji se menjaju na svakih godinu dana. u zavisnosti od potrebe.). Postoji ukupno 8 pumpi od kojih su 3 "dubinske" i služe za crpenje vode iz bunara u bazen. pa je najlogičnije prvo otvoriti jedan lokal. Voda je inače resurs koji se troši u ogromnim količinama. izraženo u novcu.000. na kom bi se dobrim projektom moglo dosta uštedeti. 35 .žuriti. koji smo predstavili konkretnim troškovima novčanih sredstava. to je trošak od 80.000.000 dinara. 6. koji su izgrađeni približno kad i fabrika jer je to bio jedini način da se dođe do ovog resursa.00 eura.000. Tu su i filteri za prečišćavanje vode. a preostalih pet. otkrečavanje. Postojeće stanje pumpi je nezadovoljavajuće. obzirom da se mesečno za troškove održavanja bunarskog sistema izdvaja 60.00 eura. Cena jedne nove pumpe je oko 5. kišeljenje. Svaka pumpa troši po 14 kw/h električne energije.00 dinara mesečno. "hidroforskih" su u bazenu i služe za transport vode do pogona i održavanje konstantnog pritiska vode. što je neophodnost u narednih nekoliko godina. iz koga se dalje pumpa u pogon. i sl. što znači da bi troškovi zamene celokupnog postrojenja iznosili oko 50. jer je nužna za odvijanje brojnih operacija procesa rada (pranje sirove kože. Ovo je jasno izražen problem. Proces crpenja vode iz ova tri bunara odvija se tako što se pumpama crpi voda sa dubine od 30 metara i akumulira u bazen. uključujući i rekonstrukciju bazena i bušenje novog bunara.

pritisak je uvek na odgovarajućem nivou..00 a dodatne takse oko 35. pa je postojeće rešenje bilo mnogo isplativije. prema proceni ljudi iz fabrike. ili bi se prethodno.6. prema našem istraživanju iznosi u proseku oko 1. a uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu mnogo su povoljniji..000. Od pre par godina situacija je izmenjena.500 metara cevi.00 dinara. dakle. dodatni troškovi mreže (kopanje kanala. obzirom da nema dodatnih troškova sistema. račve.760 kubnih metara.000 dinara mesečno.) 150. cena priključka oko 78. što je sasvim zadovoljavajuće.000.00. Inicijalni troškovi mreže iznosili bi. Mesečna potrošnja vode.000.. 36 . dakle. jer je od bazena do pogona već sproveden cevovod koji se koristio ranije. Ukupan iznos nabrojanih stavki bio bi. po našoj računici oko 30. i cena u gradskom vodovodu iznosi 33.000. Ovaj problem. odnosno oko 60.4 dinara po kubiku. Cena jednog metra PVC cevi iznosi 20 dinara.00 dinara i isplatio bi se za otprilike 6 meseci. a po našim proračunima za uvođenje priključka fabrici kože bi trebalo oko 1.3.00 dinara. delovi mreže. 293. takođe bi mogao biti rešen iz oročenih sopstvenih sredstava. Fabrike su specifične pri uvođenju vodovodnih priključaka i naplaćuje se po broju mokrih čvorova koji se koriste. a voda za piće je proverenog kvaliteta i troškovi uvođenja priključka su dosta smanjeni.1 Predlog rešenja Jedan od razloga za održanje bunarskog sistema ranijih godina pa i do sada bio je u tome što gradska vodovodna mreža nije dosezala do svih delova industrijske zone. pola godine unapred izdvajao novac u poseban fond namenjen za ovu svrhu.000.

37 . Ovo je u neku ruku i neophodnost. smanjeni troškovi.).6. obnova celokupnog bunarskog postrojenja koštala bi mnogo više nego priključenje na vodovodnu mrežu. obzirom da se više ne može zamisliti normalno poslovanje uz samo korišćenje bunarske vode.. rastetrećenost službe održavanja. Pored toga. Sami mesečni troškovi električne energije za pogon bunarskih pumpi za par meseci mogli bi da pokriju gotovo celokupnu investiciju. koji su izneseni u prethodnom rezimeu (konstantan pritisak.. pouzdaniji kvalitet vode. što će za preduzeće predstavljati vrlo ozbiljan projekat. Postojeći bunarski sistem mogao bi da se koristi u mnogo manjoj meri za neke posebne potrebe i u slučajevima kada vodovodna mreža zakaže.3. Pored toga.2 Komentar isplativosti rešenja Rešenje je rentabilno posmatrajući sa više aspekata.. u sklopu ekološke politike države vrlo brzo moraće mnogo ozbiljnije da se razmišlja i o tretmanu otpadnih voda.

Blagovremenim preduzimanjem samo neophodnih koraka ovaj projekat mogao bi da zaživi uz prihvatljiva odricanja. obiman kompleks koji bi podrazumevao sopstvene staje za stoku. jer je krajnje vreme da se stupi u aktivniju interakciju sa nižim nivoima hijerarhijske piramide. preko 38 . Samim tim. potrebno primeniti niz standarda i novih tehnologija koje nameću postupnost u procesu implementacije. u svakom slučaju ima svoju cenu. trebalo pozitivno da se odrazi na poslovanje. za uspešnu integraciju u evropske ekonomske tokove. Zaključak Fabrika koža "Ruma" smeštena je na površini koja bi. Dakle. u smislu da top menadžment ne dobija adekvatne informacije iz proizvodnog pogona. pogotovo upravljačkog segmenta preduzeća. polja zasađena krmnim i industrijskim biljem. bez izuzetka. To znači da se komunikacija odvija skoro. ispuniti zahteve pred koje se dovodi prerađivačka i industrija uopšte. to je veliki minus na račun menadžmenta. u jednom smeru. ovakav poduhvat nametnuo bi čitav niz promena u postojećoj proizvodnoj i upravljačkoj strukturi. odozgo nadole. To su potencijali koje bi trebalo iskoristiti na što efikasniji način.7. celokupna upravljačka struktura Fabrike koža "Ruma" utemeljena je na autokratskom stilu rukovođenja. jasno je da ne postoji komunikacioni feedback. i to. uz adekvatna ulaganja. kao nosioca celokupnog procesa poslovanja. mogla da preraste u samostalno poljoprivredno dobro. vertikalnim komunikacionim kanalima. Kao što je već rečeno. postrojenje za otkup. eventualno i preradu mleka i sl. ili je jako slabo izražen na višim upravljačkim nivoima. uz vođenje računa o tome da se uzme u obzir i činjenica da je. proces komunikacije svodi se na dodelu radnih zadataka i kreće od samog vrha (generalnog direktora). To. bez ikakvog restruktuiranja. Naravno. Skoro da je neizvodljivo. što bi prema istraživanjima psihologa. ali i pozamašna novčana ulaganja. Naravno.

Nadajmo se da će fabrika koja već više decenija slovi za jednog od nosilaca privrednog razvoja područja.lako je ubirati useve sa plodnog tla. Fabrika koža "Ruma" je stabilna kompanija sa izraženom tendencijom razvoja uz odgovornu rukovodilačku strukturu i mere prihvatljivog rizika. mnogo lakše ubrati svoj deo i ostaviti tlo kontaminirano. Zaključak je jasan . itd. koji neminovno sa sobom donosi gomilu novih momenata u kojima će preduzeće morati precizno da odredi svoje pozicije u odnosu na razvoj događaja. za ovu fabriku se može reći da posluje dosta uspešno. nizak nivo obrazovanja u pogonu.). i sl. ne samo to i ostati. ali da tu sigurno postoje i negativne konotacije. dosadni poslovi.direktora sektora i pogona. čije je rešavanje nužan preduslov za bilo kakav pomak ka modernizaciji. Komunikacija u obrnutom pravcu je vrlo slabog intenziteta. 39 . obzirom na socijalno-ekonomske uslove u našoj zemlji. problemi sa motivacijom. Ono što sledi u najbližoj budućnosti jeste završetak procesa privatizacije. pa ako se još uzme u obzir i činjenica da se ta informacija usput modifikuje. Iz toga možemo zaključiti da su neki elementi autokratskog načina rukovođenja poželjni u ovakvoj strukturi (operacije rada koje se ponavljaju. nego pravilnom upravljačkom politikom. kao što su već pomenuti komunikacijski problemi. do predradnika i izvršilaca zadataka. nastaviti sa ostvarenjem svoje misije. jasno je da stojimo pred potencijalnim problemom. S druge strane. ali je. posebno u društvu kao što je naše.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful