OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIŽEVNOSTI Način trajanja - Dela usmene književnosti nisu tvorevine pojedinačnog stvaraoca.

Prenošenje usmenim putem nužno uključuje veći broj prenosliaca koji često pripadaju različitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene književnosti su u najvećem broju slučajeva individualnog porekla, ali su podložne neprestalnom menjanju. Čak i kada je zabeležena, usmena tvorevina uhvaćena je i fiksirana samo u jednom određenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno književno stvaralaštvo aktivno u vreme beleženja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj život u usmenom prenošenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u različitim krajevima nastavlja da živi u različitim oblicima. Recepcija - Zbog toga što se prenose usmenim putem dela usmene književnosti su suštinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najčešće kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevači prilagođavaju svoje izvođenje određenoj publici. Ako društvo nije oštro diferencirano (a to važi za naše društvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgrađeni moralni principi i ujednačenost shvatanja utiču na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podređuju umetničke tvorevine. Motivi - Najčistije oblike usmene književnosti treba tražiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopšte nisu imali svoje pismenosti, već se celokupno životno iskustvo prenosilo usmenim putem. Međutim, usmena književnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, već se, naročito u specifičnim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti književnog porekla. U tom slučaju, nakon brojnih izmena tokom prenošenja, motivi koji su umetničkog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takođe i internacionalni motivi koji se različito objašnjavaju: npr. zajedničkim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braća Grim, tipološke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne isključuje ispoljavanjje individualnih pevača. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili priča i postoje razlike u obdarenosti pevača (esej: Pevač priča). U usmenu književnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i kraće vreme, živele u usmenom prenošenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane više pojedinaca, bez obzira da li je građa za njih preuzeta direktno iz života ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i široko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda čuva se kao usmeno predanje; na taj način su se prenosile i medicinske poruke, vradžbine i verovanja. Međutim, iako spadaju u širu oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za književni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku možemo kao izuzetak uzeti za umetničko delo ako je data u umetničkoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao književna dela, koliko god da su sažete. Poslovice sažimaju životno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. Često je reč o uopštavanju iskustva povodom nekog konkretnog događaja; ostatak toga vidi se u završecima nekih pesama (Ženidba Dušanova) i još češće pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne književnosti (kriterijum fikcionalnosti). Važna osobina usmene književnosti je njena sinkretičnost; usmeno pesništvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili više drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, često u

1

kolu, uz ples. Kod kraljičkih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U slučaju epskih pesama opet imamo pevanje praćeno guslama - što jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena književnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, već ih je književnost takoreći apsorbovala; isto važi i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna kniževnost je u početku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i čitav kolektiv – prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralaštva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izložena su kolektivna shvatanja. Ujednačavanje tih shvatanja vrši se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjeviše ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvršeno, pa se može govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma složen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o više kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za naše pesništvo karakteristične su različite, pa i suprotne ocene hajdučije, ili postupaka Marka Kraljevića. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etničkoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednačenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesništvu samo u granicama određene kulturne zone (naročito patrijahalne, koja je po sebi uporište usmene književnosti). U drugim zonama ujednačavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama društveni razvitak, praćen diferencijacijom slojeva, ipak brži nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo što je ujednačenost veća u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdučkog. Te tvorevine su se uobličile pre nego što su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaoštrile. Za jugoslovensko pesništvo pre bi se moglo reći da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova književnost sadrži gledišta različitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Važna odlika usmene književnosti je široka upotreba ustaljenih motiva i sižea, u različitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Pevač priča). Stvaraoci usmenih tvorevina - čak i u izmenjenim društvenim prilikama - radije će posegnuti za već upotrebljenim motivom ili sižeom, nego što će nastojati da smisle novi. Konvencionalni siže se samo ispunjava novim iskustvom iz života. Te pojedinosti iz života mogu postepeno početi da preovladavaju i na taj način nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako oštrih preokreta u usmenoj književnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska građa. To se obično dešava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrišćanstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim slučajevima se stara motivska građa nikad ne gubi naglo, već se postepeno prilagođava novim uslovima.

2

Još je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta. posebne običajne uslove i specifičnosti života u pojedinim oblastima.). Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objašnjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina.siže je skelet i ostaje isti.. To važi za bajke. Dobro iskorišćena epska ponavljanja drže ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili priče. U muslimanskoj epici bosanske krajine često je udvajanje radnje. I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862. Nije neobično da se isti motiv veže za različite likove iz različitih vremena i krajeva. simbolična imena (Vuk). 3 . I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u više kulturnih zona u kojima je način života bio različit. priče o životinjama (basne). Zatim. Isto važi i za pripovetke. Ali. u nekim delovima . Tu su i stalni epiteti. Karakteristični su i stereotipni počeci i završeci pesama (slovenska antiteza). one se tiču ocene događaja i ljudi koji u njima učestvuju. Kao i slične pojedinačnosti iz života tako su i imena lica i geografskih pojmova često podložna promenama. . Čitav niz pojedinačnosti i situacija uvek se kazuje istim rečima: sabljom manu. šaljive priče.. a sintaksa podešena prema zahtevima stiha. odseče mu glavu. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije. Likovi su najčešće dati samo u nekoliko oštrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je složenije). Zbog toga su i pesme i priče pri prenošenju iz jedne zone u drugu trpele izmene. tako da je npr. sižei se obično čvrsto drže i u raznim obradama . kad se u stočarskoj varijanti pominju pored cveća i jaganci. tiču se lokalizovanja radnje i njenog prenošenja s jedne ličnosti na drugu. I u stilskim formacijama postoji težnja ka ujedinjavanju. prenošenje tvorevine iz stočarske u zemljoradničku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene. 9. Karakteristično je i naglašavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). Kompozicioni šablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi. ustaljeni brojevi (3. Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izražajna sredstva kojih ima veoma mnogo. Istovremeno. svuda je bilo i ratarskih i stočarskih oblasti. Skoro za svaku vrstu usmene književnosti potpuno su izgrađeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridržavaju. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost veća nego kod drugih naroda. VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj književnosti svaka poznatija pesma živi u više varijanata . Jezik usmene književnosti nije svakodnevni.postojalo je građanstvo.)-5x Ženidba kralja Vukašina. postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti.bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. Vojvodini . Isti pevač neće istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). Hrvatskoj. ali se i tu može govoriti o opštim principima i tipovima kompozicije. Za usmenu književnost karakteristični su kontrasti i hiperbole i oni su često ustaljeni. ponekad vrlo bitne. Pojedinosti prenosioci najčešće crpe iz vlastitog iskustva. Takav je slučaj sa Baladom o Omeru i Merimi.Sloveniji. Rečnik je probran. Najznačajniji uzroci promene kod nas su: prenošenje pesme ili priče iz jedne etničke grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu.

Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. propis) . Da bi se održala pesma ili priča ona mora tretirati bitan sadržaj ili tipičan događaj. Ali. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa reči koja se redovno upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila određena misao ili osnovna 4 . ličnost prenosioca. Mnogo zavisi i od dužine prozne tvorevine. tj. XVI. Vuk tvrdi da je čuo pet varijanti Ženidbe kralja Vukašina na istom mestu. od njegovog pamćenja i darovitosti mnogo zavisi. Pevači se drugačije odnose prema starim nego prema novim pesmama. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevača neće nikada kazivati u istom obliku. Stih donekle konzervira pesmu. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku.Prenošenje sa jedne generacije na drugu takođe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja. kliše ili šablon. Svaka pesma koja se duže zadrži u narodnom pamćenju dobija sve dovršeniji oblik i manje je podložna promenama od onih koje su tek nastale. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se meša. kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve). dok su pripovetke podložnije promenama. bilo je i pevača koji su učili mehanički. On jeste predstavnik neke socijalne. a dobar da od rđave načini dobru. Postavlja se i pitanje dužine održavanja usmenih tradicija. Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako česta kao kod epskih i pripovedaka. lakše se pamte u celini. paralelno mesto. ali on ima i individualnih crta koje utiču na menjanje pesama.najčešće je reč o dovođenju u vezu ličnosti i mešanje događaja iz raznih vremena.od kojeg preuzima strukturne i sižejne osobenosti. Sem toga. pa stoga ne utiče mnogo na čuvanje teksta epske. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvođenju redovna pojava.događaje iz prošlosti. pa i XVII veka. varijante lirskih pesama obično su bliže od varijanata epskih. dok potpuno nova obrada nije pravilo. bolje se čuva. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opšte mesto. opšta slika. Najznačajniji faktor u promenama je. pravilo. napamet. ipak. Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela – pravarijante . Pravarijanta se može samo pretpostaviti i to kako je izgledala. Kraće tvorevine se češće drže kao celina. kao i drugačiji pogled na iste stvari . lirska pesma. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvrđen je red izlaganja. Takođe postoji i potiskivanje pojedinih pesama. Uži smisao varijante je ono što je isto ili zajedničko sa pravarijantom.ponavljanje delova teksta ili iskaza. tj. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi . Od toga je li pevač vešt improvizator ili pasivan prenosilac. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat. I kraća epska pesme bolje se drži kao celina od duže. XV. vremena iz političkih. kao i pitalice i zagonetke. Da li će se tvorevina menjati ili ne zavisi i od dužine njenog postojanja u usmenoj tradiciji. Guslarski recitativ je u osnovi približno jednak za sve pesme. Vuk kaže da je loš pevač u stanju da upropasti dobru pesmu. Tako se Marko Kraljević dovodi u vezu sa ličnostima iz XIV. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvođenju improvizuju držeći se samo osnovne strukture. Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. od njene umetničke dovršenosti. od nje zavisno. Od sadržaja i forme usmene tvorevine takođe zavisi u kojoj meri će se ona menjati u prenošenju. po pravilu kraća od epske. ipak pripovedač građu stalno iznova obrađuje. etničke grupe i generacije.

ubistvo rođaka u neznanju).srpska kruna zlatna. preoblačenje itd. sintaksički. izdajnik. Najčešće: stalni epiteti – vjerna ljuba. dato obećanje đavolu).. Po Lordu. varijanta – u užem smislu. maćeha). On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u različitim kontekstima. verovanja i pravila ponašanja . stilske figure.vrsta negativnog paralelizma. Po koncepciji je znatno šira od statičkih pojmova. glavna radnja 3. Stvaralac odbija. glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. zatim sklop motiva – čitave fabule (povratak muža na svadbu svoje žene. U Bijeloj / od kamena kuli). i u kome je usmena tradicija ipak dominantna.zubi su joj dva niza bisera. Najstabilnije formule: 1. junačka crna zemlja. ali i: tiho besjedi. Olakšavajući improvizaciju. pa izvor formalne strukture treba tražiti u tradiciji usmenog poetskog načina izražavanja.). kumstvo). formule su i vid umetničkog apstrahovanja i uopštavanja. u potrebi pevača da stvori što veći broj metričkih obrazaca koji će mu omogućiti brzinu improvizacije. ženidba s preprekama. iako ponovljiva. često uvodna formula naše narodne poezije. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije. stalnih epiteta. stereotipnih fraza. To su: motiv – najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (čudesno začeće. Ona kao zakonitost proističe iz same prirode usmene književnosti. leksički. slovenska antiteza . rano rani. ipak dinamička jedinica. kao i gradacija. Formula može da obuhvata npr. vreme opevanih događaja. ustaljeni opisi situacije – statički motivi (megdani. sadržinski – nivo sadržinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograničena posebnom leksikom i sintaksom. vita jela. oživljavanje umrlih. govorimo o Kraljeviću Marku: Vino pije / od Orašca Tale. izražajni – nivo izražajnih oblika: zvukovni sloj. prostor 4. opisi ratnika. Formula je. ritmički. zatim u ulozi apozicije: Car Lazar . pretvaranje u biljku ili životinju. kada oblikuje neku pesmu. zmaj.ideja. 2. To je tehnika stvaranja i umetničkog oblikovanja usmene književnosti pomoću formula. prihvata ili modifikuje u tradiciji postojeće obrasce. britka sablja. u bugaršticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo. iz odnosa stvaralac-tradicija koji je recipročan. pobratimstvo. formula je produktivni metričko-akustički sintaksički model za stvaranje novih stihova. RODOVI I VRSTE USMENE KNJIŽEVNOSTI 5 . on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike. Formulativnost ima dva nivoa: 1. koja su usvojena u tradiciji.. rezultat vekovnog odabira i tipizacije. Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome. poređenja . tipski likovi – i njihove funkcije (vila. običaji. ime junaka 2. Formulativnost omogućava stvaraocu da. ima na raspolaganju niz gotovih modela. epohe itd.(prosidba. a ako podatke uzima iz stvarnosti. Formulativnost je karakteristično svojstvo usmene književnosti. kažnjavanje zle žene. kompozicioni modeli. formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije. časni krst.

Jakšiće. Razlika između deseteračkih pesama i bugarštica je u tome što se bugarštice koriste dvostrukim epitetima – junačka britka sablja. Obuhvata i Kosovski boj 1389. lirska narodna poezija 2. tj. Bugarštice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. zabeležio je hvarski pesnik Petar Hektorović. i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom. drama.refren. već se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. Miloša Kobilovića. Postoji i bugarštica o Banović Strahinji mada mnogo kraća od Vukove pesme. Dve grupe bugarštica: 1. godine (tada je zabeležena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu. Najduža bugarštica u Bogišićevoj zbirci ima oko 250 stihova. tj. Brankoviće. one koje pevaju o lokalnim junacima. dok većina ima između 50 i 90. Stih bugarštica je petnaesterac ili šesnaesterac sa cenzurom posle sedmog. Kneza Lazara. Zrinskog i Ivana Karlovića. Postoji priličan broj bugarštica koje imaju identičan predmet kao i deseteračke pesme iz Vukove zbirke. Vrlo čest je i pripev od šest slogova. posle svakog drugog stiha ide pripev . – Janka. epika 3. u kojoj su ženske. a one u kojima preovladava naracija na početak II sa junačkim. učesnike drugog Kosovskog boja 1448. Ovo 6 . one koje pevaju o opštepoznatim junacima i događajima 2. Tematika bugarštica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka – Marka Kraljevića. Najstarija bugarštica. rumeno bjelo lice. potiče iz 1497. ali i ugarske junake. Sekulu.. Gotovo sva lična imena koja se nalaze u opštenarodnim bugaršticama. Dve bugarštice o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugarštica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeležio (a to znači da su se još uvek pevale u XIX veku) u Bogišićevoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac. nalaze se u odgovarajućim deseteračkim pesmama. Broj stihova/dužina bugarštica Znatno su kraće od deseteračkih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. Prva pesma kod Bogišića je o Bušić Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. Pesme na međi – epsko lirske.Pisana književnost (rodovi): 1. lirika 2. Rodovi i vrste usmene književnosti: 1. U usmenoj književnosti je situacija drugačija: drame kao čiste nema. njen fragment. osmog sloga. duboko sinje more. narodna proza. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige. epska narodna poezija 3. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki.

pesme starijih vremena.udvostručavanje epiteta verovatno nešto duguje dužini stiha. do XV veka. manje snažnih slika. Znatno veći broj pesama odnosi se na ličnosti i događaje iz XIV veka: širok krug pesama o Marku Kraljeviću i o Kosovskom boju. pa i one koje govore o ljudskoj žrtvi (Zidanje Skadra – doduše. To je možda zbog toga što je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju. nosioci radnje su poznati likovi. pesme najnovijih vremena. To je i doba borbe protiv turskih osvajača. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka. Veliko bogatstvo u natprirodnim bićima gotovo da ne postoji u bugaršticama. Bogišić: U bugaršticama ove knjige najviše pada u oči uvelost. sveti Sava). Boj na Mišaru. Dalje. To su pesme o narodnim borbama za oslobođenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s početka XIX veka (Početak bune protiv dahija. VUKOVA PODELA JUNAČKIH PESAMA Epiku. Treba imati u vidu i to da je među sakupljačima bugarštica bilo mnogo sveštenika koji nisu želeli da zapisuju takva verovanja. tu su i pesme koje obrađuju razne motive. što je i deo tema ovih pesama. Mrnjačevići Vukašin. u bugaršticama ima manje hiperbola. tj. 7 . Gojko).. prema živoj snazi deseterca. 2. nedostatak plana umesto logičkog zapleta pojedinih elemenata. Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakšiće. Nalaze se u Vukovoj II knjizi. ugarske vazale iz XV veka. 3. pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu. Uglješa. Starije pesme daju više opštih motiva o događajima. Janković Stojan i starac Vujadin. Niža vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome što su zapisivane kad su već bile u opadanju. muške ili junačke pesme Vuk j podelio na: 1. tj. i u njima su sačuvana tačna imena mesta i junaka. Opevaju događaje i ličnosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. Rastanak Karađorđija sa Srbijom). Česti junaci tih pesama su Starina Novak. a počeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). Najraniji pomeni lica iz naše istorije odnose se na XII vek (Nemanja. pesme junačke srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. kao i prirodne i logične povezanosti pripovedanja. pesme srednjih vremena.bugarštice su manje bogate poređenjima. . Jedva da se pojavljuje po neka vila. a i neka mlitavost. U ovim pesmama su istorijski događaji prikazani vernije nego u ostalim.hroničarske. već su hteli da ona nestanu.. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvišen moralni motiv Mitrove odluke. Savremena podela junačkih pesama (tip epskih modela): . u bugaršticama nema slovenske antiteze i mahom počinju dosta direktno. tj pesme junačke najstarije – one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih država. Uvodne formule se razlikuju. zatim nedostatak prave poetske lepote. tj. Pesma o diobi Jakšića deluje kao neslana šala.motivske pesme . ovde je to skoro smešno. kao što je Zmija mladoženja. dok su novije hroničarske. Za razliku od desetaračkih pesama – smatra Bogišić. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku.

U narodnoj pesmi Miloševom podvigu prethodi dramski zaplet – kneževa večera (fragment koji je Vuk zabeležio od svog oca) koji je projekcija budućih događaja. kao što su to činili Nemanjići (pritom navodi opsežan katalog nemanjićkih zadužbina). predstavljaju jedinstvenu celinu. stilsko i idejno jedinstvo. 32). što značajno pomaže uvođenju lika izdajnika. Miloš dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice. pobratimskih. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve događaje koji prethode boju (mogu biti i u uzročnoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih događaja). čime se utvrđuje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Vuk II. i drugi put kada odbacuje Lazareve optužbe i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. ponašanja i uvek tipskih odnosa: porodičnih. Vuk je junačke pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1. uzročno-posledični razvoj događaja. sačinjavajući jedinstvenu celinu karakterističnu za epopeju.) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru. Prema Ženidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovića. Na taj način se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede. Miloš Obilić Nosioci događaja povezani su na planu delanja. feudalnih. to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Dušan. Tako se katalogu ktitora zadužbina pridodaje i Lazarevo ime. On se shvata kao zakoniti produžetak Nemanjića.Ne postoje stroge granice između njih. Istu funkciju – pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjića imaju i pesme o zidanju Ravanice. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junačku biografiju kneza Lazara. to je skup koji će obuhvatiti likove tih događaja i dati njihove odlike. verskog i nacionalnog opredeljenja – podvig Miloša Obilića motivisan je (npr. bez obzira što dolaze od različitih pevača. hronološki – gore navedena podela 2. Njih ne vezuje samo jedinstvo središnje teme. 8 . Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova večera. već i doslednost u slikanju likova. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednačava sa pošljednjim vremenom. To nije nimalo slučajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi među članove srpske carske dinastije. Likovi su povezani i na planu zajedničke ideje. ali je produbljen idejom žrtvovanja za slobodu naroda. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima. a nemanjićkim manastirima i Ravanica. počev od njegovog boravka na Dušanovom dvoru i ženidbe Milicom (Ženidba kralja Lazara. tematski – grupisanje pesama prema događaju ili junaku o kome se peva.

III Bitka – Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se međusobno dopunjuju: 1. Vuk Branković. i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musić Stefana (47). II). uhođenje neprijatelja. izdaja negativnog junaka (Vuk Branković). Sižejnu osnovicu pesama o Kosovu čine dva osnovna motiva: 1. on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retoričkog pitanja: Koji ono dobar junak beše? I opet sledi epski katalog (Banović Strahinja. u jednom dubljem slučaju buduće zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora. ali i Miloševu nameru da ubije turskog sultana. Boško Jugović) 2. Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica. sveznajući prpovedač u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga). Prisutni su mnogi internacionalni motivi – oklevetani junak i njegov zavet na podvig. Zatim je tu Kneževa večera (fagment 50. sećanja i osećanja onih koji su ostali živi. podvig pozitivnog junaka (Miloš Obilić) i 2.Ove dve pesme takođe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. Musić Stefan). Srđa Zlopogleđa. II Neposredno pre bitke – Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru. Fragment 50/IV donosi izveštaj Kosančić Ivana Milošu o velikoj brojnosti turske vojske. Pojavljuju se protagonisti koji će igrati bitnu ulogu u boju – Miloš Obilić i Jugovići. Događaji posle boja imaju karakter epiloga. Po pravilu se Milošev herojski čin stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. majka Jugovića. sve do njihove smrti. Miloš Obilić. Kosančić Ivan i Toplica Milan. večera pred odlučujuće zbivanje. Jugovići. Milošev odgovor na Lazarevu optužbu otkriva pravog izdajnika. kada glasnici daju retrospektivan izveštaj – dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). zakasneli junak. LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU 9 . koja je neka vrsta završetka kneževe epsko-poetske biografije. te ponavljanja zakletve. treći je slučaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreću sa kosovskim bojištem (Kosovka devojka. U Propasti carstva srpskoga imamo pričešćivanje srpske vojske. Ta dramska scena upućuje (prejudicira) na buduća zbivanja. zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci – Jug Bogdan. svesnog izbora kneza Lazara između carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). kao i Miloševo raspitivanje o položaju Muratovog šatora. Posebnu temu čini Obretenije glave kneza Lazara (53).

knežev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovića EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA - Ženidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjića Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor između nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneževa večera Kosančić Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara Vuk Branković Istorijski je bio najveći srpski velikaš svoga doba. Braća Jugović 10 . Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja središnju temu njegove epske biografije.- Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovića Vuk Branković (svi su učesnici kneževe večere) Miloš Obilić Kosančić Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musić Stefan Banović Strahinja Gojko i Vukašin Mrnjačević Orlović Pavle. U idejnom obrascu kneževe večere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj večeri. po pravilu se završavaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica. uz kneza Lazara. Vuku Brankoviću pripala je uloga izdajnika. Carica Milica i Vladeta vojvoda). Propast carstva srpskoga. Izveštaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa.

Međutim. Istorski nepoznat. u kojoj Boško i Vojin Jugović odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruševcu. Objica su pobratimi Miloša Obilića. Banović Strahinja Vuk je pesmu o Banović Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. Musić Stefan Pesma o njemu je specifična. junaka i konja. čija je funkcionalnost problematična. ubija tri turska ratnika i gine od četvrtog. Postoji više tumačenja: 11 . Banović Strahinja – neće da poštede svoju sestru. Banović Strahinja štiti ženu od gnevne braće. koja im priča o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka. Lazar je prokleo sve koji ne dođu na Kosovo i Musić Stefan zna da mu je odlazak u boj dužnost. Noć pre pije sa slugom. Ona je najdublje poniranje u psihu junaka. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV). izvršenje koje stoji izvan svake racionalnosti. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. imenu glavnog junaka. jer se strah od kletve pretvara u ličnu tragediju.Najsnažniju sliku odanosti braće Jugovića herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica. Pored Vukove varijante postoji i veći broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikaši (npr. Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. On je poseban lik jer njegovo ponašanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama – praštanje ženi je nešto što epski junak ne bi učinio (on je oženjen sestrom braće Jugovića. U drugim varijantama (pa i u Bogišićevoj istoimenoj bugarštici) žena je kažnjena smrću. inače istorijski nepoznati. u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj. Miloš. kao izvidnik. njegovo herojstvo je samo izvršenje onoga što junak oseća kao moralnu nužnost. njegova žena moli slugu da ga ne budi jer je usnila strašan san. Zajedno odlaze u boj i na putu sreću Kosovku devojku. godine. Daruje je sa tri dukata. Jug Bogdan mu je tast). Jug Bogdan i Jugovići. jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika. Ujutru. Motiv zakasnelog junaka – on ulazi u već izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost državi. Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima. onih koje boju prethode). imaju važnu ulogu u kosovskom mitu. taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja čojstvenog junaka u pesmi. sluga budi gospodara jer je to njegova dužnost. oni vrše ogrešenje o običajni kodeks u korist junačkog principa odanosti otadžbini i opredeljenja za nacionalne ideale. i koga Miloš zaklinje da knezu Lazaru ne saopšti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). Kosančić Ivan i Toplica Milan Oni su takođe istorijski neindetifikovani. Ma koliko odudarao od usmene tradicije. sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu. Banovu ženu). Kosančić Ivan je taj koji daje. Odlazi. pre svega kad je reč o završetku.

Neprijatelji su mu Musa Kesedžija. do tada je bio tri godine u tamnici). božja volja 3. sultan ga polumrtvog poušta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk. Neobično je što ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk. dvojicom turskih odmetnika. Bez vas bih je mogao stopiti. II. Uostalom. recimo. internacionalne teme – drugovanje sa natprirodnim bićima (npr. Štaviše.otac mu je kralj Vukašin. nadmoćnost turske vojske 2. prerastanje ciklusa u ep. Za njega se vezuju i opšte. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. za sultanov račun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama. a nekada ne. II. Ljutica Bogdan. njegov brat Andrija nekada se pominje. Narodne pesme ne pominju Marka među kosovskim junacima. tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom). Al’ ću stopit svu tazbinu moju. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu.prašta radi tazbine (srodstvo po braku) . Uzeta su tri: 1. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu. Banović Strahinja i deset Jugovića su kontrastni likovi. izdaja Vuka Brankovića. a drugi i treći u Propast carstva srpskoga. vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik.prašta i raskida sa tazbinom. Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazeći razne uzroke. On ima i herojski moral i požrtvovanje. II. Nemam s kime ladno piti vino. U građenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu. Oranja Kraljevića Marka).. sugeriše se da je baš Marko jedini koji može da reši problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama. starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od. U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedžijom. 60) on se bori protiv odmetnika. Turci i Arapi. U pesmi Marko Kraljević i Arapin (Vuk. 70). 67). proces ženidbe u pesmi Ženidba kralja Vukašina). Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljević i brat mu Andrijaš i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv – Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok društveni status . Razlog spora je u poslednja četiri stiha govora: Ne dam vašu sestru poharčiti. megdan sa crnim ratnicima (Arapima). vila od Vrvina). crnog arapina. dok se treći nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda. No sam ljubi mojoj poklonio. On ume i da uplaši i da ubije boljeg od 12 . Prvi se potvrđuje pesmom Kosančić Ivan uhodi Turke. Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbežnosti Markove borbe sa Turcima. Građenje epskog lika Marka Kraljevića On je najpopularniji epski junak srpskih pesama.

Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. utoliko pre što se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne može a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. Doslednu sliku Markovog prkošenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato što ga voli i nije mu bitno što je zabranjeno). a počastice nisu ništa drugo do pripjevi uz zdravice. ali isprva odbija da izađe na megdan Arapinu. bačvanske pesme treba pridodati ljubavnim. šalje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i već zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. VUKOVA PODELA 1. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu običajnih pesama. Kreće tek pošto mu sama careva kći to zatraži . vrste na osnovu: 1. 2. po pravilu dorastao i najvećim junacima koji se bore za pravdu. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje. ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. namene pesme – prema prigodi (događaju) uz koju se pevaju: svatovske. dodolske itd. zatim još jedna hiperbola – kreće u bitku tek pošto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovaču koji ga vređa i prema sestri Leke kapetana). Isto tako. jer čine posebne podvrste. Hiperbola je i sama dužina Markovog života – preko 300 godina. upravo ta početna situacija zaboravljenog i utamničenog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljiviča. Najveći deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadržati. Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifičan način dat je u pesmi Marko Kraljević i Ljutica Bogdan. u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka. inače.ispisano krvlju sa njenog obraza. Vuk ih je svrstao u 20 grupa. Pesme kao što su Marko Kraljević i Arapin i Marko Kraljević i Musa Kesedžija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. kraljičke.sebe. Obe pesme imaju vrlo sličnu strukturu. Međutim. Pjesme svatovske 13 . Bitka je duga i ravnopravna. ženskih pesama znatno je otežala njihovu klasifikaciju. koji odmah po izlasku traži vina i rakije. U prvoj pesmi Marko se javlja u caričinonm snu. kao i u prvoj pesmi. pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. mesa i hleba. Velika rasprostranjenost lirskih. koji je. Međutim. izdvajanje pesama po mestu gde su zabeležene nije prihvatljivo – pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama. mesta izvođenja – mesto ili pokrajina gde se pevaju (poštrovsko naricanje nad mrtvima. RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. vreme izvođenja. jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje.

koje su najverovatnije i najmlađe. žetalačke) 3. dodolske. dok je ona za muške na drugom mestu. Najčešće su u osmercu. Ton je radostan. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani. * Svatovske pesme – u njima preovlađuje svečano raspoloženje. vojničke 5. izgubili su magijsku i kultnu moć i zadržali su se samo kao običaji. 14 . tužbalice 2. Peraške počaške 4. Ono se ogleda u raskoši mladosti. Pjesme sljepačke 13. Pjesme kraljičke 7. mada ženske uglavnom pevaju žene. Pjesme dodolske 8. Pjesme svećarske 6.2. Pjesme igračke 17. ljubavne pesme. desetercu i trinaestercu. Kriterijum podele na muške i ženske vezan je za činjenicu da je emotivnost lirike za žene. Savremena podela (princip podele je namena): 1. religiozne pesme (religiozno-moralističke) – još je Vuk razlikovao hrišćanske i mitološke pesme. Paštrovsko naricanje za mrtvima 5. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18. Pjesme bačvanske našega vremena Ženske pesme su u I knjizi. a junački događaji su iz muškog sveta. spasovske. kraljičke. Pjesme od kolede 9. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. Za ženske pesme bitna je melodija. Pjesme koje se pevaju na prelu 15. Paštrovski pripjevi uza zdravice 3. u ovu grupu spadaju i sljepačke pesme 4. posleničke pesme (pesme o radu – npr. Pjesme žetelačke 16. bogatstva i lepote. Ljubavne i druge različite ženske pjesme 20. Najbrojnije su porodične i ljubavne. svatovske. Pjesme osobito mitološke 14. Pjesme onako pobožne 12. Redosled pevanja pesama koji se još čuva u nekim područjima ukazuje na nekadašnji obredni karakter i starost ovih pesama. na ranilu. porodične pesme – pečalbarske. Pjesme koje se pevaju uz časni post 11. jer ih ne sužava mesto izvođenja i namena. Ljubavne su najraznovrsnije. uskršnje. Nije bitan pol pripovedača. sahrane itd. OBIČAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiču od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za čovekovu ličnost – svadbe. božićne. ali ima i sete u opevavanju devojačkog rastanka od doma. obredne i običajne pesme – koledarske. Pjesme božićne 10.

Banatu i Bačkoj. Sunce. (Opet kada igra dodola (Vuk. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme suše. Obredne pesme imale su javnu funkciju. Obred je uvek praćen pesmom. I. sa improvizovanim krunama i mačevima. uz izvođenje sa dramskim elementima. Česta je slika zelenog bora. Običaji i pesme sa sličnim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. Vezane su za zemljoradnju. U obredne pesme spadaju još i vodičarske. a dodola igra dok je domaćica poliva vodom. Devojke kraljice obilaze kuće svečano odevene. teranjem zime. čitavoj severnoj Srbiji peva se svatovac – narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. Imale su magijsku funkciju. Koledarske pesme – obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti. obredne pesme namenjene dozivanju kiše pomoću imitativne i kontaktne magije. Obred – centralni lik je žensko biće – dodola. uskršnje. ličnoj i porodičnoj sreći. Kraljičke pesme – vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice. pa su poznate u većini zemalja gde je ona razvijena. Vezuju se za svetkovine i pojedina godišnja doba (kalendarske = koledarske). (Devojci (161). Kada idu preko sela (Vuk. 187) – izrazito narativna pesma) 2. predaka). Pesme su kraće. zemlje. budući da su izvođene pred kolektivom i za njega. Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Reč je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije. mladog boga. 185). XII). RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na: 15 . pevaju o životnoj radosti. Zaustavljaju se pred kućama gde pevaju. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa muškim učesnicima. Dodolske pesme – letnje. simbola večnog života ili mladog konjanika raskošne opreme što je personifikacija mladorođenog boga Sunca (kod Vuka – pesme od koledi Domaćinu (191)). sa pripevom lenjo ili lado. I. (Kad se isprosi devojka (6. iskazivanje prirodne pojave i željene posledice koje iz nje proizilaze. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. đurđevske. iz Srbije). a vremenom su hristijanizovani. Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji. rađanjem Sunca i Nove godine. hristijanizovane su i vezane za praznik duhova. nakon čega sledi darivanje. spasovke itd. Koledanje se održava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21.U Sremu. Djetetu (176)) 3. 1. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca. u šestosložnom stihu (šesterac). Gospođi (169). a često i igrom. U novije vreme osnov ovih pesama čini iskazivanje dobrih želja. Koledo označava kolo.

data je u nekoj vrsti antiteze. 2. Slično je i u pesmi Što bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552). Mesecu. sa nastojanjem da religiozno u pučkim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. Podgrupe su vojničke i pečelbarske pesme. 246). pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladića i devojke. Mitološke pesme – pevaju o vilama. Teme – pesma Riba i devojka – prva među pesmama kod Vuka (285). kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama. ili samo u porodičnom krugu – uspavanke. Opšta odlika ovih pesama je posredno iznošenje osećanja kroz nekakav događaj. Zanimljivo je. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare. biser zube. ali i ljubavni elementi (Nadžnjeva se momak i devojka. ima crne oči. tekstovi danas poznatih naših narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po rečniku nisu stariji od tri veka. gde je gradska poezija jače uticala na narodnu. Ovu podelu nije moguće dosledno sprovesti jer se mešaju paganska i hrišćanska shvatanja.žetalačke). Hrišćanske pesme – mahom ih stvarali crkveni ljudi. tanka i visoka. Međutim. simboličnu sliku. po Latkoviću pripadaju periodu između XIV i polovine XIX veka). Tu opet imamo i situaciju i devojčino držanje. samorazumljiv prirodni nagon. U njoj je. kakav nalazimo u dužim epskim i lirsko-epskim pesmama. berba . 245). Češće se peva o lepoti devojke: bjela i rumena. medna usta. kojim se izražava etički ideal. jer pesme potiču iz različitih vremena i sredina.kao u pesmi Srpska devojka. zmajevima. Muslimanske devojke imaju nešto od ideala haremske lepotice koja je 16 . POSLENIČKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu. PORODIČNE PESME Pevaju o životu u porodici ili zadruzi. Ona obrađuje široko popularnu temu da je devojci dragi draži od svega. Taj ideal nije uvek isti. Česti motivi su: materinska i sestrinska ljubav. Bez obzira na starost. situaciju. već se razlikuje od sredine do sredine. Ženidba Mesečeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena moć da utiču na ljudsku sudbinu. suprotstavljanje ideala. opet. U pesmi Tri mane (540) ideal nežnog mladića ponikao je u primorskim krajevima. Mladića treba da krasi zdravlje i snaga. nebeskim telima (Suncu. U njima nema idealizacije patrijahalnog života. Najčešće su vezane za veće radove koji se izvode kolektvino (žetva. Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i čednost .1. Posebnu grupu čine slepačke pesme koje su slepi pevali proseći milostinju. U njima su prisutne socijalne razlike (Kad žanju Turcima u nedelju. Na srpskom jeziku nije zabeleženo mnogo ovih pesama. npr. niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom.

Motivi – po motivima ljubavne pesme su različite. zatim se situacija ponavlja praktično istim stihovima. Oko ovih tipičnih momenata (susreti. Priroda – saživljavanje sa prirodom najjače se oseća u patrijahalnim zonama: prvi susreti. po pravilu. tugovanja – sve se to dešava u složenoj prirodi: na obalama reka. ali se najčešće peva o tipičnim momentima ljubavi: o prvim susretima. čežnje. Izgleda da je bilo važno opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak. ona ga odbija. Mesecu i zvezdama. na livadi. sastancima. 323 i 324). Ljubavna osećanja bude se na ovim. savlađivanju prepreka. Maćeha. 359). veza bude osujećena. i naivnost je često isticana osobina mlade devojke (430). pesme na međi između lirskih i epskih. smetnje. kako Vuk kaže. ne želi sreću pastorki (Mara bjeljarica). u šumi. Porodične obaveze česta su prepreka ostvarivanju ljubavnih želja. Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada žena tuguje zbog udaje za nedragog (310. 311) . Čest je slučaj da kada rodbina sazna za ljubav. U njima se prepliću dva elementa: narativnost 17 . To su. nego jednom na vodi studenoj. po tom pitanju. 388 Nijesam ga nikad ni viđela. po pravilu uzeta iz prirode. Rastanak obično nije jasno motivisan. prvim susretima. nešto drugačije: po pravilu sve se zbiva u kući ili oko kuće – skoro opšte mesto je susret u uskom sokaku. Dragojlo i Smiljana – devojčina braća se ne slažu sa njenim izborom. Ideal mladića ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima. Raskošna odeća i bogat nakit česti su atributi lepe muslimanke (382) – bugarke. Rastanku voljenih često prethode zloslutni snovi (640).snažne metafore snega i hladnoće. Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrećna devojka. Česti su motivi devojčinog razgovora sa konjem mladićevim ili sa ogledalom (407. U nekim pesmama samo devojaštvo istaknuto je kao osobina žene koja zaslužuje ljubav (Devojka je bolja od udovice. Odnos prirode i čoveka može biti sasvim neposredan – nije retko ni obraćanje stvarima iz prirode: Suncu. U muslimanskim pesmama. po pitanju ove teme. Poređenja su. 425). do srećnog ili tragičnog završetka. rastanci. Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru. U nekim pesmama nalazimo i kletve. slutnje) može se grupisati najveći broj pesama. rastanci. a da je sve ostalo sporedno (Tužba na polje). sastanci. ali sa puno osećanja. Pored čednosti i stidljivosti. zbivanje se ređe dešava u selu. Prvi susreti su uglavnom slučajni – npr. npr.rasla odvojena od okoline (nit’ je videlo sunca ni meseca. ima više senzualnosti i neposrednosti. Mnogo se peva i o čežnji posle prvog susreta (319. a ljubav se izražava i preko pesme u kolu. Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac. Muslimanske pesme su. samo sa mladićem koga devojka prihvata. mada ima zajedničkih crta. LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki događaj. 384). ređe je reč o nekom postupnom upoznavanju i zbližavanju (554). Izražavanje ljubavi je obično diskretno (baca venac cveća niz reku da ga odnese dragom) i često posredno (devojka mladiću daje cveće) – 331.

ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju – fantastika ili realizam. udeo humora u prikazivanju. Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska). One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se više pevaju). predanja. kao i da postoje one za koje se. ozbiljan ili humoristički stav prema događajima. ali sumorno i bolno osećanje. u Beču. Motivi su skoro uvek iz porodičnog života: Hasanaginica. Kriterijumi Vukove podele: 1. samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama. Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. kratkoća. Podela muških pripovedaka na duge i kratke takođe ne govori mnogo. sa puno osećanja. basne. neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo. ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima: Biljana platno beliše. dužina priče – u savremenoj književnoj teoriji to je kompozicija dela 3. Dalje Vuk kaže da bi se muške pripovetke mogle podeliti na dugačke i kratke. balada 2. Stojan i Ljiljana (porodična). pripovetke. a u lirskim često ima realističkih detalja. ne može reći da li su muške ili ženske. legenda u stihu 4. odnos između fantastičnih i realističnih elemenata 2. Ženske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva čudesa što ne može biti. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti. 18 . Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama. ali je to pričanje veoma živo. dužina tj. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realističnost. novelističke teme u stihu (o porodičnim odnosima) Vuk ih je nazivao baladičnim narodnim pesmama i delio na: 1. izdate 1853. a one u kojima preovladava naracija na početak II knjige (one se više kazuju). epske poezije. muške su one u kojima nema čudesa. Smrt Omera i Merime. šaljive priče. Vuk kaže da postoje muške i ženske priče. bajka u stihu 5. Pa. dramatično. a kraj najčešće tragičan. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije baš najsrećnije rešenje – među epskim pesmama ima dosta fantastike. Dakle. Ženidba Milića Barjaktara.i emotivnost. VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke. To su pripovetke na međi i one kombinuju elemente bajke. kao ni za pesme. što je odlika epske poezije. romansa 3. 2. nago ono što se pripoveda rekao bi čovek da je zaista moglo biti. odnosno fantastika. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje.

Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru. Kad je reč o nosiocima radnje. *Motivi: sve su bajke međusobno slične. svaki motivski krug. U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta. ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi. Bajke – vrsta fantastičnih priča (fantastike ima i u basnama i u pričama o životinjama. kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive – mladić koji se nalazi pred teškim zadatkom. odabiru i kombinaciji određenih motiva. Najproblematičnija su verovanja budući da uopšte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolška građa. Kada junak dospe u donji svet. bajke. Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi. 2. Psihološki razvoj junaka izostaje. ali se ogleda samo u tome što se izvesna svojstva pripisuju životinjama). vremena i nosilaca radnje. dolazi. Problematična je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. koji je deli na: priče o životinjama (basne). Postoje tri tipa formula u bajkama: . Svaka basna ima pouku. Može postojati samo doslovan fizički preobražaj (npr. koje su više epizodične i po pitanju dužine razvijenije. on je osporavana ličnost (najmlađi brat. Značajan napor u klasifikovanju naše narodne proze načino je Veselin Čajkanović. verovanja. U nekim bajkama taj junak je siromašan mladić (retko devojka). mada problematičnu podelu 1868.Formule žanra: osobito uvodne i završne. Zlatna jabuka i devet paunica). njihovih osobina i karakteristika. postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastičan. šaljive priče. Svet bajki je jednodimenzionalan. U pričama o životinjama takođe se kazuju karakteristične osobine životinja. ako je osnovni motiv zmija. Moglo bi se reći da se u bajci teži vraćanju ustaljenog reda koji je u samom početku poremećen. Basne i priče o životinjama – uvek kratke i alegorijske. legende. ali je važno to što je kao vrstu uveo basne i što je dao dobar naziv za pitalice.Lokalne: funkcionišu samo u određenoj pripovetci . u uvodu će se pojaviti žena bez poroda. ograničenom broju delokruga likova i formulnim izrazima. mladoženja ili čudnovato začeće. ali je ograničen linearnim vremenskim tokom. Da bi rešio zadatak junak mora da 19 . do inverzije.Opšte: zajedničke za različite rodove i vrste usmene književnosti . pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u Đavo i njegov šegrt). tu dimenziju nemaju priče o životinjama. Đavoljev sluga). novele (muške pripovetke). kao što je slučaj sa basnama.. stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. Za bajke je karakteristična distanca kolektiva prema sadržaju (koji i slušalac i pripovedač smatraju neistinitim i nestvarnim). kao u basnama. skaske. U bajci nije reč o alegorijskom tipu fantastike. Fantastičnost prostora u bajkama ne postoji. obično. sticanje velikog blaga započeće služenjem siromašnog seljaka kod bogataša itd. i sam je dao jednu. Junak i njegovi pomagači nastoje da povrate revnotežu koja je narušena i da isprave nepravdu načinjenu junaku koristeći se svim sredstvima.Vukov savremenik i nastavljač Vuk Vrčević. svaki tip. najavljuje se već u uvodnoj formuli. a nema ni emotivnih doživljaja.

Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeležje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba – Era). Lik novele je dinamičan. Šaljive priče – jednoepizodične priče (inače prerastaju u novelu). U mnogome se približava šaljivoj pripovetci. Poput epske pesme one se osnose na određeno lice. izađe na kraj ne samo sa natprirodnim bićima. U njima ima i veliki broj izmišljenih ličnosti (zmajeva. običaja. duhovite priče o nekom zanimljivom i malo poznatom događaju iz života poznatih ljudi najrazličitije sadržine.3. već i sa neprijateljstvom i mržnjom drugih ljudi. Skaske – etimološka i eshatološka predanja. To zlo često dolazi od najrođenijih. Vuk je predanja klasifikovao tematski. sredini. 5. Za potrebe izdavanja te knjige. tj. Funkcija im se proteže od zabavne do poučne. jednu osobinu. Želja pripovedača je da nas upozna sa postankom naselja. uz poslovice i uz pojedine epske pesme. vila. po opisu: 20 . Teže zanimljivosti pa se često drže neobičnih i iznenadnih obrta. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju). Poučavaju i zabavljaju. Legendarne priče i skaske – višeepizodične. npr. uzdižu junaštvo. Opisana situacija je smešna i slikovita. Ima ih mnogo manje od bajki i kraće su. One ne služe uveseljavanju već osvetljavanju istorijskog perioda. uvek religiozno obeleženih. religiji itd. daju jedan odgovor. ime neke ličnosti ili naselja.Život i običaji naroda srpskog. Hercegovina). po strukturi slične bajkama. planina. bez opisa. ali je sama priča izmišljena. Novele – muške pripovetke realistične sadržine. Samo u retkim slučajevima on ne postiže pobedu svojom snagom (Aždaja i carev sin). 4. a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. Sve su šaljive priče muške. u njima nema ničeg fantastičnog i neverovatnog. ličnosti i deluju poučno. Pobedu nad natprirodnim čudovištem junak postiže tako što uz pomoć nekog drugog lika (oteta sestra ili žena) sazna gde se krije snaga čudovišta. sa dosta čudesnih elemenata. Anegdote i ratničko-patrijahalne anegdote – kratke. Ratničko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja. Pojavljuje se humoristička tendencija da bi se narušila ozbiljnost. etička poenta. PREDANJA Vuk je predanja štampao u Riječniku. opisuju jedan događaj. 6. menja se u okviru priče (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). Karakteristične su za rodovsko-plemenska uređenja (Crna gora. a daje na kraju jednu širu ideju o ljudima. Kratka slika događaja. pa je nekada teško odvojiti legendu od bajke. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja . U legendama uvek ima i ponešto istine. Čudesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera. vukodlaka).

Stih je najčešće deseterac (4+6). pričaju ljudi. – time što znamo da postoje i vidimo i mlečni put i krticu. vile.. Izražavaju se najčešće pomoću metaforičke slike. KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. zavičaju. Mogu izražavati opšte prihvaćene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. 21 . Basne i šaljive priče se često sažimaju u poslovice.npr. Kada se govori o događajima posle smrti ili pošljednjem vremenu (smak sveta. životinja. To su sažeto formulisana opažanja. a zasnovana na iskustvu generacija. on je bio prisutan. Postoji takođe. Etimološka i eshatološka predanja – o postanku sveta. kataklizma) onda je reč o eshatološkim predanjima. Teže da slušaocu uliju divljenje prema precima. a pouku otkriva tek prenosno značenje – Gvožđe se kuje dok je vruće. o postanku gdekojih stvari 3. vjerovanja u stvari kojih nema 2. jezgrovite zaključke iz ličnog ili opšteg života. I narodne priče sadrže poslovično kazane misli o životu koje su preuzete kao i stihovi pesama. i obratan postupak – prvo je izrečeno zapažanje u obliku poslovice. krtice i sl. Mitološka i demonotološka predanja – zasnovana na čovekovom verovanju u natprirodna bića (zmajevi. I slušaoci i pripovedači treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja završavaju materijalnim dokazima za ispričan događaj. Da bi se naglasila istinitost mitoloških i demonoloških predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (noć. 3. iz staroorijentalne i grčkorimske tradicije. Poslovice – najčešće u svečanom tonu. junaci i konji njihovi. U predanjima je drugačiji tip fantastike nego u bajkama. nastanak mlečnog puta. Ipak. 2. čoveka. biljaka. One mogu i da utvrde stanje stvari – Sve je dobro što se dobro svrši.).1. prihvaćena u tradiciji. iz književnosti. Poslovice predstavljaju individualno stvaralaštvo.. tako je i u pripovetkama. kosmosa. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraženu crtu istinitosti. u stihu ili u ritmičkoj prozi. Većina poslovica u deseteračkom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina. Kazivač to naglašava stalno: Srbi pripovjedaju. više poslovica je u ritmičko sređenoj prozi. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz određene sredine. tabuisana mesta). tj. pa se proširilo u priču. Kulturno-istorijska predanja – neka vrsta usmene istorije o junacima i događajima. dok kazivač predanja priča u prvom licu. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. iz Biblije. Istinitost se potvrđuje kod etioloških i eshatoloških predanja . po čemu se razlikuju od pripovedaka. ili da budu delimično važeće pravilo – Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.

U istoriji on je legitiman kralj. Brzalice – govorni izrazi za zabavu i vežbu. pojave u prirodi. Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. Raspon humora je od obične šale do gorke satire. a retko upravljene ka budućnosti i tada ostaju samo preporuka. dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji. a motiv caroubice je 22 . u vidu pitanja. pa reci. Bugari). razne životinje. Poslovice se odnose na sve domene ljudskog života. i ta moralna stanovišta nisu uvek visoki moralni ideal. nekad su u vidu preporuke da se preživi – Umiljato jagnje dvije ovce sisa. 3. bio je turski vazal u Prilepu. čak se za njega vezuje i motiv caroubice. 6. branio je Kosovo i svoje teritorije. Kletve – ritmički uobličene želje koje prizivaju zlo onome kome su upućene. potpuno protivrečne 2. delovi čovečijeg tela itd. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi. Sastoje se iz metaforičkog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma. uzurpator kraljevstva. retko su u neposrednom imperativu – Ispeci. gorkog i prijatnog iskustva. Marko Kraljević – istorijska je činjenica da je vladao posle svog oca Vukašina. uglavnom besmislena kazivanja. Retko se šire u priču. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholoških i etičkih odnosa među likovima. Pitalice – kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijaloškog dela: pitanja i odgovora. Motivi su očigledno rasprostranjeniji od istorije. Prikazuju jedno zapažanje iz života. Predmet zagonetki mogu biti najrazličitije stvari i pojave iz života ljudi: nebeska tela. 5. Ima ih u lirskoj. istorija može da služi kao jezgro oko koga se pletu motivi – istorijski sloj se često povlači pred zanimljivošću motiva. Makedonci. Brojalice – stihovana. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. kojima se razbrajaju učesnici u igri. epskoj poeziji i baladama. Mogu biti izvučene iz priče ili novele. 7. Tekođe. Najčešće su retrospektivne. Vukašin – u poeziji zapamćen kao izrazito negativan lik. 4. Hrvati. godišnja doba. ali su ipak priče češće sažimane u pitalice. uobličavaju sliku naših naravi i istorijskih situacija. Vuk Branković – u poeziji je zapamćen kao kosovski izdajnik što je istorijski netačan podatak. čije ime treba pogoditi.2. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. a ne zapovest. Zagonetke – misaone govorne igre – enigmatične forme. Narativni deo služi samo da uvede ličnost – koja može biti istorijska ličnost a ponekad i životinja. Blagoslovi – najčešće stihovane. može se desiti da se poklapaju 3. Zasnivaju se na igri glasova i slogova teških za izgovor.

Izražena je jačina linije po majci. buzdovan. Junaci starijih vremena nastaju u braku između smrtnika i fantastičnih bića – brak čoveka i vile ili žene i zmaja – što objašnjava junakovu snagu (mitsko polazište): Vukašin se ženi vilom = Marko Kraljević. Žena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk. Janko od Kotara – Stojan Janković. Ban Milutin i Duka Hercegovac). Miloša Obilića mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. pobratimstvo. koplje. Vukašin proklinje Marka jer je njegova odluka čije će biti carstvo pala na Uroša. Opisi su najčešće pred megdan i pripreme za svadbu. *Junak – majka: veoma je bitna uloga žene u patrijahalnoj porodici. može i njega samog. Ovo je internacionalni sloj – Ahil. nož. Epski atributi su junačko oružje i konj. u Maričkoj bici). retko samo u jednoj varijanti. Jugovići – epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. Individualizacija junaka se postiže njegovim fizičkim opisom. Jason. Najduži opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. Orfej.Sveti Sava. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Despotica Jerina – u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka – prokleta. Vukašin i Dušan su kumovi. Šarac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. naglašava se u imenu junaka: Starina Novak – Grujica Novaković. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije.istorijski nemoguć zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroša jer je poginuo 1371. Ženidba Marka Kraljevića. Starina Novak se ženi vilom = Grujica Novaković. kao i njihovi sinovi Marko i Uroš. 23 . Junačko oružje starijih vremena su: mač ili sablja. to je kao krvno srodstvo. *Junak – otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja – Sveti Sava). opis junaka: fizički opisi. svaki junak ima svoje atribute. Individualizacija. Junački konji – njihovo ponašanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka.Uroš. Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujičine. a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku. Duhovna srodstva su važna – neprikosnoveno je kumstvo. Uroš i Mrnjačevići. a novijih: vatreno oružje. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (mač kralja Artura). Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabučila Momčilovog onesposobi (krila mu sprži). sablja i vatreno oružje. Žena i zmaj = Relja Krilatica. Toplica Milan i Kosančić Ivan su pobratimi Miloša Obilića. srednjih: mač. Negativni: Vukašin i Marko Kraljević. Bilo kakav kontakt među pobratimoom i posestrinom je nemoguć. Oranje Marka Kraljevića). odnos Marka Kraljevića i majke Jevrosime (Uroš i Mrnjačevići. b) Odnos otac – sin (srednja vremena). Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac – sin: Dušan . a) Odnos ujak – sestrić (starija vremena): Momčilo vojvoda je ujak Marka Kraljevića. Nemanja . Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. Porodični odnosi – do opisa odnosa junaka i članova porodice se dolazi na osnovu više pesama o junaku.

na koje je Vuk podelio našu epiku. Pesme o crnogorskim borbama 8. Jakšićima i Crnojevićima) 4. *Junak – ujak: najveći stepen idealizacije. ali i prijatelja za svoje roditelje . Ideal bratske sloge imamo kod Jugovića. *Junak – ljuba: ona je uvek verna. Kosovski ciklus 3. sestra vojvode Momčila kontrast je njegovoj nevernoj ženi).*Junak – brat: često se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankovićima. Pretkosovski ciklus 2. Kada junak treba da nađe nevestu. Pesme o muslimanskoj sredini 7. Žena može da podstiče muža na bratoubistvo. a sestra bi sve učinila za brata (Milica i Jugovići. vađenje očiju. Pesme o Marku Kraljeviću 5. Preljubnicu stiže kazna: rastrzanje konjima na repove. Kada muž sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suočavanja i muž će savladati ljubavnika. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. on svojoj ženi prašta. *Junak – sestra: uvek su emotivno vezani. Ustaničke pesme POKUŠAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su veštačke tvorevine iz XIX i XX veka. Izuzetak je Banović Strahinja. Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. Bratska sloga može da izazove vilinsku zavist. spaljivanje. Ženidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjića. Hajdučke i uskočke pesme 6.oba uslova moraju biti ispunjena. kao što su to 24 . dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove. Brat je sestrin zaštitnik. na snazi je formula: on traži za sebe devojku. oformljene na osnovu događaja i junaka o kojima se peva: 1. Vidosava zarad raskošnog života izdaje Momčila. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama.

ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. odvraćenje junaka od boja ne uspeva. Miloša Obilića i Vuka Brankovića. zatim dolazi i ranjeni sluga i izveštava: veliča Jugoviće i govori o izdajstvu Vuka Brankovića – on je izveo čak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. srebra i bisera već od mermera kamena. Miloš se obavezuje da će pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti. i takođe da će vratiti Brankovića u boj. da je ne bi srušili Turci. Kletva – kneževa kletva. ali nijedan Jugović neće da ostane. oklevetanog junaka. Sluga Milutin – na početku dva gavrana donose vest carici Milici da je potučena srpska vojska. Momčilovom ljubom (dvor na Durmitoru. kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankovićem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni). Mrnjačević Gojko. 2. pa stoga neiskusni . ali i on posle toga odlazi na Kosovo. pripaja se telu – Sveta sam glava od svetoga tela – odnose telo u Ravanicu. on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da učestvuju u bici. Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički. kako bi dokazao svoju ispravnost. Zidanje Skadra – tri brata Mrnjačevića: kralj Vukašin. tj. on dopušta. centralni sukob je sukob izdajnika i podvižnika. zove je da pređe njemu 25 . Četrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov – u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potčini sultanu ili da se bori protiv njega. on je glas razuma. Pavle Orlović i Vladeta vojvoda. Car Lazar i carica Milica – ona ga moli da joj od kletve poštedi jednog od devetorice braće. Miloš Obilić najavljuje pošljednje vreme. Glavu je sa polja odneo mladi Turčin. najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata. da bi joj pomogao on je razrešen kletve. Kneževa večera uoči boja. ali se dogovaraju da Lazaru kažu kako bi naša vojska mogla da ih potuče jer su turski vojnici ili stari ili mladi. Jedino Gojko nije rekao svojoj ženi i ona je donela sutradan ručak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. Sluga Golubak onesvešćenu Milicu vodi u dvor. Kosovka devojka. majka Jugovića. Glasnički izveštaji – sluga Milutin. čija je majka srpska robinja. vojvoda Uglješa. Ženidba kralja Vukašina – Vukašin u dogovoru sa Vidosavom. Kosančić Ivan uhodi Turke .laž zarad dobiti. EPSKE NARODNE PESME 1. Tara). odlazi.odlazi da izvidi kolika je turska vojska. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Bogorodica po svetom Iliji šalje pismo Lazaru da se odluči ili za smrt i carstvo nebesko tj.činili Nemanjići. Obretenje glave kneza Lazara – javlja se obilje biblijskih motiva. vraća se Milošu Obiliću i govori da je brojnija. neprolaznu slavu. Dilema se prepliće sa izazovom – Propast carstva srpskoga.

Propast carstva srpskoga – odlučuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke. 5. Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake. i on mu pomaže da oženi Milicu – tako mu je bilo suđeno. a za ženu uzeo Jevrosimu. 10. 26 . Musić Stefan – zakasneli junak. Njih traži po Kosovu a Orlović Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula.3. Ženidba kneza Lazara – Lazar je bio sluga car Stjepanu. 7. koji mu na samrti govori kako će da slaže majku šta se sa njim desilo. car se maša rukom u džepove… Idi. ubio i Šarca. Jabučilu je spalila krila i Momčilovo oružje potopila u krv. Marko Kraljević i Ljutica Bogdan – oba junaka se plaše jedan drugog. kao bratu jednom bez drugoga. na jednome ljuta guja spava. Na kraju kad je Vukašin ubio Momčila i shvatio kakav je on junak bio. konja i ljubu. Banović Strahinja – konj Karaman. ubio je i Vidosavu. On ne daje ni jedno. tazbina – Kruševac. svu su zemlju lepo podelili. ubio konja i zajedno sa ženom skočili sa zidina u Moravu. 11. a onda je njegova žena Jela ušla u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjičari. Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i naređuje ljubi Anđeliji da mu otruje brata. Na kraju izmirenje. 16. Marko pije uz ramazan vino – dok otera cara do duvara. Marko proliva suze što je ubio boljega od sebe. Marko te se napij vina. a konj polomi noge. Car Lazar i carica Milica – o Kosovskom boju. ali se zavade oko sokola i konja.Marko Kraljević presuđuje da nasleđe pada u ruke Urošu (njegov otac Vukašin ga juri da ga ubije). u Skadar. Anđelija to nije mogla već je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. Vratio se u dvor. 15. 12. Dioba Jakšića – u Bijogradu braća Bogdan i Dmitar dele očevinu. Uroš i Mrnjačevići . Smrt vojvode Kaice – ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. Kosovka devojka – darivana od strane Miloša Obilića. što je proverio star Jug Bogdan. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš – posvađali se pošto nisu mogli da podele tri konja među sobom i Marko ubija svog brata. 6. Marko Kraljević i Musa Kesedžija . Opkolili Turci Stalać i 3 godine ništa nisu mogli da urade. 13. U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega. 14. pomaže mu Turčin koji je deset godina bio kod njega u tamnici. Kosančić Ivana i Toplice Milana. 9. Požrtvovana sestra Jevrosima. polomio sablju. 8.Marko Kraljević je 3 godine bio u tamnici. 17. Smrt vojvode Prijezde – njemu turski car Memed piše pismo i traži njegova tri dobra: sablju. sultan ga oslobađa da bi izašao na megdan Musi Kesedžiji. 4. dosta su ih pobili – od 3000 ostalo 500. Oranje Marka Kraljevića – živeo 160 godina. u njemu tri srca junačka.

Stari Vujadin – Turci ga mučili da otkrije drugove. Nemušti jezik 4. U ropstvu devet godina i sedam meseci. Sin carev i tri labuda 16. Početak bune protiv dahija – sedmorici dahija proriču smrt. Fočić Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe. Otac i njegove kćeri 17. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa ženom dočekaju majku koja kad ga vidi umire. Zla žena 11. ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji – kao što je Murat govorio. što neće kadgod biti javno 9. So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Aždaja i carev sin 3. 20. Pobegli su. Čardak ni na nebu ni na zemlji 2. Moć burme 12. Ali Mehmed ga nije slušao već krenu u seču knezova i junaka. a mlada Smiljanić Ilije od petnaest dana. Prebili mu ruke i noge. Ništa nije tajno. a oči iskopali. Ropstvo Janković Stojana – mlada ljuba od nedelje dana. jatake. Zmija mladoženja 5. iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) – Ako ti nije prilika / usedni konja pa beži 2. Žabica carica 14. Zlatna jabuka i devet paunica 6. Vlatko i mrtvi 7. ali on nije hteo. 19. Dmitar se pokajao. Djevojka brža od konja 15. Đavo i njegov šegrt 10. dok nije naišao na crnog Đorđija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka.18. Obredne pjesme 27 . veće sam te s bratom pomirila. i car ih poturčio. a starac Fočo govori kako treba smanjiti poreze. Snaja – Jela. Kako su radile onako su i prošle 8. Anđelija: Nijesam ti brata otrovala. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5. NARODNE BAJKE 1. Gvozden čovjek 13. Stojan prvo ide u vinograd i sreće majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. Risanska) – Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6.

ali je ona na pola puta između njegove i svoje kuće umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. a ljubi đevojku h) Dragi i nedragi (310). 4. Po srcu zima (311) – Sarajevska.Oni su se iz malena gledali. a) Opet kad igra dodola (185) – Naša doda boga moli / Oj dodo. a za mlada jest (398) – Anđelija. Stara neće. 28 . ne ljub’ udovice (324) – već pij vino. treću stavila sebi u nedra. ako ašikuje nikad joj neće doći. l) Djevojka i konj momački (407). Ne pij vode. a mlada hoće (400) . sve dok nije čuo za lepu Ljeposavu.3. Kad je stigao kući i legao na postelju. već joj je u srcu zima. ali joj nije hladno. ali drukčije (399) . Žalosni rastanak (554) . Najveća žalost (359) – Sarajevska. 6. Opet to. Posleničke pjesme – pjesme žetelačke a) Kad žanju Turcima u nedjelu (246) b) Nadžnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge različite ženske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) Šta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) – Momak je premalen. Isprosio je. a četvrtu njoj donela. Sakupio je svatove i otišao da je prosi. n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) – U Milice duge trepavice… *Najveća je žalost za bratom (304) LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME Balade 1. citat). / Oj dodo. drugu dragom. / iz malena do golema djeteta. oj dodo le! / Da udari rosna kiša. oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljičke a) Djevojci (161) b) Gospođi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domaćinu /191) – Na čem’ ćemo molit’ / Za staroga za Badnjaka. Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ružici (319). umire i on. Ženidba Milića Barjaktara – svu je zemlju obišao a nije mogao sebi da nađe ženu. gazi bosa po snegu. k) Marino pravdanje (331) – govori majci kako je brala cveće i kako je jednu kitu dala bratu. ako boluje kad ozdravi doći će joj.iz Dubrovnika.iz Dubrovnika j) Zaručnica natrag udata (388. 5. pretanak i prebleđen d) Ljuba Alagina (384) – muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka – raskoš bugarske devojke f) Voda bez broda (430) – naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323). / Za mladoga za Božića. i) Za stara nije.

Osećanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna osećanja prikazujući svoja različita raspoloženja (radost. Nju brat odvodi i ona se preudaje. majka Omera hoće da oženi Fatimom koja pored toga što je lepa je i bogata. pripoveda o određenom događaju. pesnik stapa svoja osećanja sa objektivnim svetom. tugu. u svoje ja . KNJIŽEVNI RODOVI Našu književnost smo po sadržini i obliku podelili na tri velika književna roda: 1. težeći da nam što objektivnije. obilaze ga mati i sestra. 29 .lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti. epsku poeziju (epika) – piščev odnos prema spoljašnjem svetu je sasvim drugačiji: on je predstavljen kao posmatrač određenog događaja koji se desio i završio u prošlosti. Piše pismo majci i umire. Najvažnija karakteristika lirske pesme je subjektivnost. slikovitije prikaže dati događaj. ona ih sve dariva. epska pesma b) epska dela u prozi: roman. kao i trećeg sina u kolevci. Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep. tj. Druga osobenost lirske pesme je neposrednost. / već je blago što je srcu drago. ime je dobila u staroj Grčkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). fabula. zato je najvažnija karakteristika epskih dela – objektivnost. sreću). On nam priča. 3.2. Hasanaga boluje od ljutijeh rana. Smrt Omera i Merime – (343). pretvara ga u svoj unutrašnji svet. novela. istinitije. sirotice moje! / Kad se neće smilovati na vas / Majka vaša srca kamenoga. Kad je bila blizu dvora dve ćerke je gledale sa kule. Ona umire. ali da on nju samo voli. pa samim tim i sadržina. ona ih zaustvalja i ljubeći ga padne mrtva. pa joj on poručuje da ga ne čeka na dvoru. U epskim delima je prisutno pričanje. jer pesnik direktno iznosi svoja osećanja čitaocu. a dva sina izašla pred nju. Hasanaginica – preveo je Gete. ipak ga majka ženi na silu. prva naša narodna pesma koja se pojavila u učenoj Evropi. 2. on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato. a ljuba ne. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora. lirsku poeziju (lirika) – dosta stara. On Fatimi govori da je ona lepša od njegove Mere. Hasanaga: Hod’te amo. bol. epopeja. pripovetka 3. dramsku poeziju (drama).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful