P. 1
Narodna_knjizevnost

Narodna_knjizevnost

3.0

|Views: 14,455|Likes:
Published by Svetlana Ilic

More info:

Published by: Svetlana Ilic on Apr 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/09/2015

pdf

text

original

OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIŽEVNOSTI Način trajanja - Dela usmene književnosti nisu tvorevine pojedinačnog stvaraoca.

Prenošenje usmenim putem nužno uključuje veći broj prenosliaca koji često pripadaju različitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene književnosti su u najvećem broju slučajeva individualnog porekla, ali su podložne neprestalnom menjanju. Čak i kada je zabeležena, usmena tvorevina uhvaćena je i fiksirana samo u jednom određenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno književno stvaralaštvo aktivno u vreme beleženja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj život u usmenom prenošenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u različitim krajevima nastavlja da živi u različitim oblicima. Recepcija - Zbog toga što se prenose usmenim putem dela usmene književnosti su suštinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najčešće kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevači prilagođavaju svoje izvođenje određenoj publici. Ako društvo nije oštro diferencirano (a to važi za naše društvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgrađeni moralni principi i ujednačenost shvatanja utiču na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podređuju umetničke tvorevine. Motivi - Najčistije oblike usmene književnosti treba tražiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopšte nisu imali svoje pismenosti, već se celokupno životno iskustvo prenosilo usmenim putem. Međutim, usmena književnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, već se, naročito u specifičnim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti književnog porekla. U tom slučaju, nakon brojnih izmena tokom prenošenja, motivi koji su umetničkog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takođe i internacionalni motivi koji se različito objašnjavaju: npr. zajedničkim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braća Grim, tipološke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne isključuje ispoljavanjje individualnih pevača. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili priča i postoje razlike u obdarenosti pevača (esej: Pevač priča). U usmenu književnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i kraće vreme, živele u usmenom prenošenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane više pojedinaca, bez obzira da li je građa za njih preuzeta direktno iz života ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i široko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda čuva se kao usmeno predanje; na taj način su se prenosile i medicinske poruke, vradžbine i verovanja. Međutim, iako spadaju u širu oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za književni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku možemo kao izuzetak uzeti za umetničko delo ako je data u umetničkoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao književna dela, koliko god da su sažete. Poslovice sažimaju životno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. Često je reč o uopštavanju iskustva povodom nekog konkretnog događaja; ostatak toga vidi se u završecima nekih pesama (Ženidba Dušanova) i još češće pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne književnosti (kriterijum fikcionalnosti). Važna osobina usmene književnosti je njena sinkretičnost; usmeno pesništvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili više drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, često u

1

kolu, uz ples. Kod kraljičkih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U slučaju epskih pesama opet imamo pevanje praćeno guslama - što jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena književnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, već ih je književnost takoreći apsorbovala; isto važi i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna kniževnost je u početku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i čitav kolektiv – prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralaštva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izložena su kolektivna shvatanja. Ujednačavanje tih shvatanja vrši se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjeviše ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvršeno, pa se može govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma složen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o više kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za naše pesništvo karakteristične su različite, pa i suprotne ocene hajdučije, ili postupaka Marka Kraljevića. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etničkoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednačenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesništvu samo u granicama određene kulturne zone (naročito patrijahalne, koja je po sebi uporište usmene književnosti). U drugim zonama ujednačavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama društveni razvitak, praćen diferencijacijom slojeva, ipak brži nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo što je ujednačenost veća u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdučkog. Te tvorevine su se uobličile pre nego što su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaoštrile. Za jugoslovensko pesništvo pre bi se moglo reći da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova književnost sadrži gledišta različitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Važna odlika usmene književnosti je široka upotreba ustaljenih motiva i sižea, u različitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Pevač priča). Stvaraoci usmenih tvorevina - čak i u izmenjenim društvenim prilikama - radije će posegnuti za već upotrebljenim motivom ili sižeom, nego što će nastojati da smisle novi. Konvencionalni siže se samo ispunjava novim iskustvom iz života. Te pojedinosti iz života mogu postepeno početi da preovladavaju i na taj način nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako oštrih preokreta u usmenoj književnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska građa. To se obično dešava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrišćanstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim slučajevima se stara motivska građa nikad ne gubi naglo, već se postepeno prilagođava novim uslovima.

2

. Zatim.)-5x Ženidba kralja Vukašina. ponekad vrlo bitne. tako da je npr. Kao i slične pojedinačnosti iz života tako su i imena lica i geografskih pojmova često podložna promenama. Zbog toga su i pesme i priče pri prenošenju iz jedne zone u drugu trpele izmene. Skoro za svaku vrstu usmene književnosti potpuno su izgrađeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridržavaju. U muslimanskoj epici bosanske krajine često je udvajanje radnje.Sloveniji. Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objašnjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina. Čitav niz pojedinačnosti i situacija uvek se kazuje istim rečima: sabljom manu. I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862. To važi za bajke.siže je skelet i ostaje isti. postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti. Za usmenu književnost karakteristični su kontrasti i hiperbole i oni su često ustaljeni. Takav je slučaj sa Baladom o Omeru i Merimi.postojalo je građanstvo. Hrvatskoj. priče o životinjama (basne). šaljive priče. Karakteristično je i naglašavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). I u stilskim formacijama postoji težnja ka ujedinjavanju. one se tiču ocene događaja i ljudi koji u njima učestvuju. posebne običajne uslove i specifičnosti života u pojedinim oblastima. Vojvodini . 3 . Jezik usmene književnosti nije svakodnevni. Najznačajniji uzroci promene kod nas su: prenošenje pesme ili priče iz jedne etničke grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu.. 9. Dobro iskorišćena epska ponavljanja drže ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili priče. Rečnik je probran. Ali. a sintaksa podešena prema zahtevima stiha. Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izražajna sredstva kojih ima veoma mnogo.Još je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta. u nekim delovima . ali se i tu može govoriti o opštim principima i tipovima kompozicije. Pojedinosti prenosioci najčešće crpe iz vlastitog iskustva. sižei se obično čvrsto drže i u raznim obradama .). . ustaljeni brojevi (3. I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u više kulturnih zona u kojima je način života bio različit. prenošenje tvorevine iz stočarske u zemljoradničku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene. Kompozicioni šablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi. Tu su i stalni epiteti. simbolična imena (Vuk). VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj književnosti svaka poznatija pesma živi u više varijanata . Likovi su najčešće dati samo u nekoliko oštrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je složenije). odseče mu glavu. Nije neobično da se isti motiv veže za različite likove iz različitih vremena i krajeva. tiču se lokalizovanja radnje i njenog prenošenja s jedne ličnosti na drugu. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost veća nego kod drugih naroda. Istovremeno. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije.bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. Isti pevač neće istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). Isto važi i za pripovetke. svuda je bilo i ratarskih i stočarskih oblasti. Karakteristični su i stereotipni počeci i završeci pesama (slovenska antiteza). kad se u stočarskoj varijanti pominju pored cveća i jaganci.

Pravarijanta se može samo pretpostaviti i to kako je izgledala. XV. ipak pripovedač građu stalno iznova obrađuje. etničke grupe i generacije. Svaka pesma koja se duže zadrži u narodnom pamćenju dobija sve dovršeniji oblik i manje je podložna promenama od onih koje su tek nastale. Kraće tvorevine se češće drže kao celina. Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. tj. od njene umetničke dovršenosti. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku. lakše se pamte u celini. pa stoga ne utiče mnogo na čuvanje teksta epske. Vuk kaže da je loš pevač u stanju da upropasti dobru pesmu.najčešće je reč o dovođenju u vezu ličnosti i mešanje događaja iz raznih vremena. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvrđen je red izlaganja. vremena iz političkih. kao i pitalice i zagonetke. kao i drugačiji pogled na iste stvari . bilo je i pevača koji su učili mehanički. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevača neće nikada kazivati u istom obliku. ličnost prenosioca. po pravilu kraća od epske. pravilo. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi . pa i XVII veka. Od toga je li pevač vešt improvizator ili pasivan prenosilac. Tako se Marko Kraljević dovodi u vezu sa ličnostima iz XIV. tj. propis) . Pevači se drugačije odnose prema starim nego prema novim pesmama. od nje zavisno. Guslarski recitativ je u osnovi približno jednak za sve pesme. Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. ipak. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa reči koja se redovno upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila određena misao ili osnovna 4 . kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve). Vuk tvrdi da je čuo pet varijanti Ženidbe kralja Vukašina na istom mestu. opšta slika. Najznačajniji faktor u promenama je. XVI. Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela – pravarijante .Prenošenje sa jedne generacije na drugu takođe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja. dok potpuno nova obrada nije pravilo. bolje se čuva. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvođenju improvizuju držeći se samo osnovne strukture. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se meša. On jeste predstavnik neke socijalne. Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako česta kao kod epskih i pripovedaka. Takođe postoji i potiskivanje pojedinih pesama. Postavlja se i pitanje dužine održavanja usmenih tradicija. napamet. Od sadržaja i forme usmene tvorevine takođe zavisi u kojoj meri će se ona menjati u prenošenju. Da bi se održala pesma ili priča ona mora tretirati bitan sadržaj ili tipičan događaj. Sem toga. ali on ima i individualnih crta koje utiču na menjanje pesama. varijante lirskih pesama obično su bliže od varijanata epskih. I kraća epska pesme bolje se drži kao celina od duže. Uži smisao varijante je ono što je isto ili zajedničko sa pravarijantom.od kojeg preuzima strukturne i sižejne osobenosti.ponavljanje delova teksta ili iskaza. Stih donekle konzervira pesmu. Ali. Da li će se tvorevina menjati ili ne zavisi i od dužine njenog postojanja u usmenoj tradiciji. kliše ili šablon.događaje iz prošlosti. paralelno mesto. dok su pripovetke podložnije promenama. a dobar da od rđave načini dobru. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opšte mesto. Mnogo zavisi i od dužine prozne tvorevine. od njegovog pamćenja i darovitosti mnogo zavisi. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvođenju redovna pojava. lirska pesma.

ustaljeni opisi situacije – statički motivi (megdani. kumstvo). To su: motiv – najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (čudesno začeće. a ako podatke uzima iz stvarnosti. stilske figure. Najstabilnije formule: 1. On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u različitim kontekstima. govorimo o Kraljeviću Marku: Vino pije / od Orašca Tale. Olakšavajući improvizaciju. ženidba s preprekama. prihvata ili modifikuje u tradiciji postojeće obrasce. Po Lordu. Formulativnost je karakteristično svojstvo usmene književnosti. ubistvo rođaka u neznanju). Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome. 2. Formula može da obuhvata npr. ipak dinamička jedinica. Po koncepciji je znatno šira od statičkih pojmova. sadržinski – nivo sadržinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograničena posebnom leksikom i sintaksom. u bugaršticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo. pa izvor formalne strukture treba tražiti u tradiciji usmenog poetskog načina izražavanja.vrsta negativnog paralelizma. preoblačenje itd. Stvaralac odbija. vreme opevanih događaja. epohe itd. kao i gradacija. formula je produktivni metričko-akustički sintaksički model za stvaranje novih stihova. zatim sklop motiva – čitave fabule (povratak muža na svadbu svoje žene. slovenska antiteza .. i u kome je usmena tradicija ipak dominantna. često uvodna formula naše narodne poezije. glavna radnja 3. kada oblikuje neku pesmu.srpska kruna zlatna. glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. Formula je. formule su i vid umetničkog apstrahovanja i uopštavanja. izdajnik. Formulativnost ima dva nivoa: 1. zatim u ulozi apozicije: Car Lazar . ritmički. zmaj. formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije. varijanta – u užem smislu. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije. on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike.(prosidba. britka sablja. vita jela. prostor 4. izražajni – nivo izražajnih oblika: zvukovni sloj. junačka crna zemlja.. običaji. maćeha). ima na raspolaganju niz gotovih modela. ime junaka 2. oživljavanje umrlih. stereotipnih fraza. rezultat vekovnog odabira i tipizacije. sintaksički. opisi ratnika. kažnjavanje zle žene. u potrebi pevača da stvori što veći broj metričkih obrazaca koji će mu omogućiti brzinu improvizacije. tipski likovi – i njihove funkcije (vila. verovanja i pravila ponašanja . iz odnosa stvaralac-tradicija koji je recipročan. leksički. časni krst.zubi su joj dva niza bisera. RODOVI I VRSTE USMENE KNJIŽEVNOSTI 5 . ali i: tiho besjedi. rano rani. U Bijeloj / od kamena kuli). Ona kao zakonitost proističe iz same prirode usmene književnosti. koja su usvojena u tradiciji. kompozicioni modeli. To je tehnika stvaranja i umetničkog oblikovanja usmene književnosti pomoću formula. stalnih epiteta. Najčešće: stalni epiteti – vjerna ljuba. pretvaranje u biljku ili životinju. iako ponovljiva.). dato obećanje đavolu). Formulativnost omogućava stvaraocu da.ideja. poređenja . pobratimstvo.

Najstarija bugarštica. Sekulu. njen fragment. učesnike drugog Kosovskog boja 1448. Kneza Lazara.refren. one koje pevaju o lokalnim junacima. Jakšiće. Pesme na međi – epsko lirske. a one u kojima preovladava naracija na početak II sa junačkim.Pisana književnost (rodovi): 1. lirska narodna poezija 2. epska narodna poezija 3. Ovo 6 . dok većina ima između 50 i 90. Dve bugarštice o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. Stih bugarštica je petnaesterac ili šesnaesterac sa cenzurom posle sedmog. Bugarštice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. tj. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac. već se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. one koje pevaju o opštepoznatim junacima i događajima 2. – Janka. Najduža bugarštica u Bogišićevoj zbirci ima oko 250 stihova. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige. tj. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki. osmog sloga. potiče iz 1497. Broj stihova/dužina bugarštica Znatno su kraće od deseteračkih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. ali i ugarske junake. U usmenoj književnosti je situacija drugačija: drame kao čiste nema. Zrinskog i Ivana Karlovića. nalaze se u odgovarajućim deseteračkim pesmama. epika 3. narodna proza. zabeležio je hvarski pesnik Petar Hektorović. Gotovo sva lična imena koja se nalaze u opštenarodnim bugaršticama. duboko sinje more. Miloša Kobilovića. Obuhvata i Kosovski boj 1389. u kojoj su ženske. Rodovi i vrste usmene književnosti: 1. Postoji i bugarštica o Banović Strahinji mada mnogo kraća od Vukove pesme. godine (tada je zabeležena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu. lirika 2. posle svakog drugog stiha ide pripev . Vrlo čest je i pripev od šest slogova. Razlika između deseteračkih pesama i bugarštica je u tome što se bugarštice koriste dvostrukim epitetima – junačka britka sablja. Dve grupe bugarštica: 1. Brankoviće.. Tematika bugarštica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka – Marka Kraljevića. i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom. drama. rumeno bjelo lice. Prva pesma kod Bogišića je o Bušić Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. Postoji priličan broj bugarštica koje imaju identičan predmet kao i deseteračke pesme iz Vukove zbirke. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugarštica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeležio (a to znači da su se još uvek pevale u XIX veku) u Bogišićevoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova.

kao i prirodne i logične povezanosti pripovedanja.motivske pesme . Niža vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome što su zapisivane kad su već bile u opadanju. VUKOVA PODELA JUNAČKIH PESAMA Epiku. Bogišić: U bugaršticama ove knjige najviše pada u oči uvelost. Rastanak Karađorđija sa Srbijom).. zatim nedostatak prave poetske lepote. manje snažnih slika. Veliko bogatstvo u natprirodnim bićima gotovo da ne postoji u bugaršticama. a i neka mlitavost. Dalje. pesme junačke srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. U ovim pesmama su istorijski događaji prikazani vernije nego u ostalim.udvostručavanje epiteta verovatno nešto duguje dužini stiha. pa i one koje govore o ljudskoj žrtvi (Zidanje Skadra – doduše. Starije pesme daju više opštih motiva o događajima. dok su novije hroničarske. do XV veka. tj pesme junačke najstarije – one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih država. tj. u bugaršticama ima manje hiperbola. Za razliku od desetaračkih pesama – smatra Bogišić. 3. Uglješa. Najraniji pomeni lica iz naše istorije odnose se na XII vek (Nemanja. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku. To su pesme o narodnim borbama za oslobođenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s početka XIX veka (Početak bune protiv dahija. nosioci radnje su poznati likovi. Savremena podela junačkih pesama (tip epskih modela): . Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakšiće. već su hteli da ona nestanu. ugarske vazale iz XV veka. prema živoj snazi deseterca. kao što je Zmija mladoženja. Uvodne formule se razlikuju. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka. 7 . pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu. muške ili junačke pesme Vuk j podelio na: 1. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvišen moralni motiv Mitrove odluke. Nalaze se u Vukovoj II knjizi. i u njima su sačuvana tačna imena mesta i junaka. Boj na Mišaru.bugarštice su manje bogate poređenjima. . 2. pesme najnovijih vremena.hroničarske. To je možda zbog toga što je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju. tu su i pesme koje obrađuju razne motive. ovde je to skoro smešno. pesme srednjih vremena. Treba imati u vidu i to da je među sakupljačima bugarštica bilo mnogo sveštenika koji nisu želeli da zapisuju takva verovanja.. tj. Jedva da se pojavljuje po neka vila. Česti junaci tih pesama su Starina Novak. sveti Sava). Znatno veći broj pesama odnosi se na ličnosti i događaje iz XIV veka: širok krug pesama o Marku Kraljeviću i o Kosovskom boju. Pesma o diobi Jakšića deluje kao neslana šala. što je i deo tema ovih pesama. tj. a počeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). pesme starijih vremena. Gojko). Mrnjačevići Vukašin. To je i doba borbe protiv turskih osvajača. Opevaju događaje i ličnosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. u bugaršticama nema slovenske antiteze i mahom počinju dosta direktno. nedostatak plana umesto logičkog zapleta pojedinih elemenata. Janković Stojan i starac Vujadin.

Istu funkciju – pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjića imaju i pesme o zidanju Ravanice. i drugi put kada odbacuje Lazareve optužbe i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. feudalnih. Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova večera. to je skup koji će obuhvatiti likove tih događaja i dati njihove odlike. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima. U narodnoj pesmi Miloševom podvigu prethodi dramski zaplet – kneževa večera (fragment koji je Vuk zabeležio od svog oca) koji je projekcija budućih događaja. sačinjavajući jedinstvenu celinu karakterističnu za epopeju. Tako se katalogu ktitora zadužbina pridodaje i Lazarevo ime. stilsko i idejno jedinstvo.) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru. predstavljaju jedinstvenu celinu. Vuk II. što značajno pomaže uvođenju lika izdajnika. ponašanja i uvek tipskih odnosa: porodičnih. To nije nimalo slučajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi među članove srpske carske dinastije. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve događaje koji prethode boju (mogu biti i u uzročnoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih događaja). Miloš Obilić Nosioci događaja povezani su na planu delanja. Vuk je junačke pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1.Ne postoje stroge granice između njih. to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Dušan. 32). verskog i nacionalnog opredeljenja – podvig Miloša Obilića motivisan je (npr. bez obzira što dolaze od različitih pevača. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junačku biografiju kneza Lazara. hronološki – gore navedena podela 2. čime se utvrđuje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. ali je produbljen idejom žrtvovanja za slobodu naroda. tematski – grupisanje pesama prema događaju ili junaku o kome se peva. kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednačava sa pošljednjim vremenom. Likovi su povezani i na planu zajedničke ideje. počev od njegovog boravka na Dušanovom dvoru i ženidbe Milicom (Ženidba kralja Lazara. Na taj način se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede. Prema Ženidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovića. kao što su to činili Nemanjići (pritom navodi opsežan katalog nemanjićkih zadužbina). pobratimskih. Njih ne vezuje samo jedinstvo središnje teme. Miloš dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice. On se shvata kao zakoniti produžetak Nemanjića. već i doslednost u slikanju likova. uzročno-posledični razvoj događaja. 8 . a nemanjićkim manastirima i Ravanica.

II Neposredno pre bitke – Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru. Miloš Obilić. III Bitka – Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se međusobno dopunjuju: 1. Kosančić Ivan i Toplica Milan. kao i Miloševo raspitivanje o položaju Muratovog šatora. i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musić Stefana (47). sveznajući prpovedač u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga). svesnog izbora kneza Lazara između carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). izdaja negativnog junaka (Vuk Branković). II). Događaji posle boja imaju karakter epiloga. Jugovići. Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica. podvig pozitivnog junaka (Miloš Obilić) i 2. zakasneli junak. on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retoričkog pitanja: Koji ono dobar junak beše? I opet sledi epski katalog (Banović Strahinja. zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci – Jug Bogdan. Musić Stefan). Pojavljuju se protagonisti koji će igrati bitnu ulogu u boju – Miloš Obilić i Jugovići. Zatim je tu Kneževa večera (fagment 50. Prisutni su mnogi internacionalni motivi – oklevetani junak i njegov zavet na podvig. te ponavljanja zakletve. uhođenje neprijatelja. Srđa Zlopogleđa. Vuk Branković. Fragment 50/IV donosi izveštaj Kosančić Ivana Milošu o velikoj brojnosti turske vojske. Po pravilu se Milošev herojski čin stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. u jednom dubljem slučaju buduće zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora. sve do njihove smrti. majka Jugovića. koja je neka vrsta završetka kneževe epsko-poetske biografije. U Propasti carstva srpskoga imamo pričešćivanje srpske vojske. sećanja i osećanja onih koji su ostali živi. ali i Miloševu nameru da ubije turskog sultana. LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU 9 . Posebnu temu čini Obretenije glave kneza Lazara (53). kada glasnici daju retrospektivan izveštaj – dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). Ta dramska scena upućuje (prejudicira) na buduća zbivanja. Boško Jugović) 2. Milošev odgovor na Lazarevu optužbu otkriva pravog izdajnika. Sižejnu osnovicu pesama o Kosovu čine dva osnovna motiva: 1. treći je slučaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreću sa kosovskim bojištem (Kosovka devojka.Ove dve pesme takođe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. večera pred odlučujuće zbivanje.

Braća Jugović 10 . Izveštaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa. Propast carstva srpskoga. Vuku Brankoviću pripala je uloga izdajnika. knežev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovića EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA - Ženidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjića Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor između nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneževa večera Kosančić Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara Vuk Branković Istorijski je bio najveći srpski velikaš svoga doba. Carica Milica i Vladeta vojvoda). U idejnom obrascu kneževe večere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj večeri. po pravilu se završavaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica.- Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovića Vuk Branković (svi su učesnici kneževe večere) Miloš Obilić Kosančić Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musić Stefan Banović Strahinja Gojko i Vukašin Mrnjačević Orlović Pavle. Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja središnju temu njegove epske biografije. uz kneza Lazara.

U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. Kosančić Ivan je taj koji daje. ubija tri turska ratnika i gine od četvrtog. Ujutru. Miloš. pre svega kad je reč o završetku. Banović Strahinja štiti ženu od gnevne braće. Kosančić Ivan i Toplica Milan Oni su takođe istorijski neindetifikovani. Istorski nepoznat. Banovu ženu). Objica su pobratimi Miloša Obilića. sluga budi gospodara jer je to njegova dužnost. njegova žena moli slugu da ga ne budi jer je usnila strašan san. junaka i konja. Pored Vukove varijante postoji i veći broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV). onih koje boju prethode). Ona je najdublje poniranje u psihu junaka. imaju važnu ulogu u kosovskom mitu. Noć pre pije sa slugom. U drugim varijantama (pa i u Bogišićevoj istoimenoj bugarštici) žena je kažnjena smrću. imenu glavnog junaka. Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. čija je funkcionalnost problematična. njegovo herojstvo je samo izvršenje onoga što junak oseća kao moralnu nužnost. godine. u kojoj Boško i Vojin Jugović odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruševcu. inače istorijski nepoznati. Musić Stefan Pesma o njemu je specifična. oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikaši (npr. oni vrše ogrešenje o običajni kodeks u korist junačkog principa odanosti otadžbini i opredeljenja za nacionalne ideale. jer se strah od kletve pretvara u ličnu tragediju. Postoji više tumačenja: 11 . Međutim. taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja čojstvenog junaka u pesmi. jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. Daruje je sa tri dukata. i koga Miloš zaklinje da knezu Lazaru ne saopšti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). Banović Strahinja Vuk je pesmu o Banović Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj. Zajedno odlaze u boj i na putu sreću Kosovku devojku. koja im priča o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka. Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima.Najsnažniju sliku odanosti braće Jugovića herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica. sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu. On je poseban lik jer njegovo ponašanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama – praštanje ženi je nešto što epski junak ne bi učinio (on je oženjen sestrom braće Jugovića. Ma koliko odudarao od usmene tradicije. Banović Strahinja – neće da poštede svoju sestru. Odlazi. Motiv zakasnelog junaka – on ulazi u već izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost državi. Lazar je prokleo sve koji ne dođu na Kosovo i Musić Stefan zna da mu je odlazak u boj dužnost. kao izvidnik. Jug Bogdan mu je tast). izvršenje koje stoji izvan svake racionalnosti. Jug Bogdan i Jugovići.

prerastanje ciklusa u ep. Banović Strahinja i deset Jugovića su kontrastni likovi. dok se treći nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda. II. Oranja Kraljevića Marka). crnog arapina.prašta i raskida sa tazbinom. a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. 70). On ume i da uplaši i da ubije boljeg od 12 . II. 60) on se bori protiv odmetnika. starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od. nadmoćnost turske vojske 2. Prvi se potvrđuje pesmom Kosančić Ivan uhodi Turke. Štaviše.prašta radi tazbine (srodstvo po braku) . Građenje epskog lika Marka Kraljevića On je najpopularniji epski junak srpskih pesama. božja volja 3. Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbežnosti Markove borbe sa Turcima. Za njega se vezuju i opšte. Bez vas bih je mogao stopiti. Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazeći razne uzroke. tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom). a nekada ne. Neprijatelji su mu Musa Kesedžija. Narodne pesme ne pominju Marka među kosovskim junacima. recimo. Turci i Arapi. U građenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu. Nemam s kime ladno piti vino. sultan ga polumrtvog poušta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. On ima i herojski moral i požrtvovanje. vila od Vrvina). U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedžijom. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu. proces ženidbe u pesmi Ženidba kralja Vukašina). Ljutica Bogdan. Uzeta su tri: 1. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu. a drugi i treći u Propast carstva srpskoga. No sam ljubi mojoj poklonio. njegov brat Andrija nekada se pominje. internacionalne teme – drugovanje sa natprirodnim bićima (npr.otac mu je kralj Vukašin. do tada je bio tri godine u tamnici). Al’ ću stopit svu tazbinu moju. vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik. Neobično je što ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk. 67).. sugeriše se da je baš Marko jedini koji može da reši problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama. U pesmi Marko Kraljević i Arapin (Vuk. za sultanov račun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama. dvojicom turskih odmetnika. megdan sa crnim ratnicima (Arapima). Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljević i brat mu Andrijaš i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv – Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok društveni status . II. Uostalom. izdaja Vuka Brankovića. Razlog spora je u poslednja četiri stiha govora: Ne dam vašu sestru poharčiti.

ispisano krvlju sa njenog obraza. dodolske itd. koji odmah po izlasku traži vina i rakije. kao i u prvoj pesmi. izdvajanje pesama po mestu gde su zabeležene nije prihvatljivo – pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama. RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. vrste na osnovu: 1. Bitka je duga i ravnopravna. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. namene pesme – prema prigodi (događaju) uz koju se pevaju: svatovske. mesa i hleba.sebe. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljiviča. Velika rasprostranjenost lirskih. Isto tako. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje. kraljičke. vreme izvođenja. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne može a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. šalje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom. Međutim. Doslednu sliku Markovog prkošenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato što ga voli i nije mu bitno što je zabranjeno). po pravilu dorastao i najvećim junacima koji se bore za pravdu. 2. mesta izvođenja – mesto ili pokrajina gde se pevaju (poštrovsko naricanje nad mrtvima. zatim još jedna hiperbola – kreće u bitku tek pošto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovaču koji ga vređa i prema sestri Leke kapetana). Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifičan način dat je u pesmi Marko Kraljević i Ljutica Bogdan. Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. Hiperbola je i sama dužina Markovog života – preko 300 godina. Međutim. Vuk ih je svrstao u 20 grupa. ali isprva odbija da izađe na megdan Arapinu. U prvoj pesmi Marko se javlja u caričinonm snu. Kreće tek pošto mu sama careva kći to zatraži . ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. Obe pesme imaju vrlo sličnu strukturu. u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka. upravo ta početna situacija zaboravljenog i utamničenog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme. a počastice nisu ništa drugo do pripjevi uz zdravice. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i već zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. jer čine posebne podvrste. Pesme kao što su Marko Kraljević i Arapin i Marko Kraljević i Musa Kesedžija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. utoliko pre što se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje. VUKOVA PODELA 1. Najveći deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadržati. inače. ženskih pesama znatno je otežala njihovu klasifikaciju. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu običajnih pesama. Pjesme svatovske 13 . koji je. bačvanske pesme treba pridodati ljubavnim.

Pjesme koje se pevaju uz časni post 11. Ljubavne i druge različite ženske pjesme 20. Redosled pevanja pesama koji se još čuva u nekim područjima ukazuje na nekadašnji obredni karakter i starost ovih pesama. bogatstva i lepote. obredne i običajne pesme – koledarske. Pjesme onako pobožne 12. kraljičke. Pjesme bačvanske našega vremena Ženske pesme su u I knjizi. svatovske. mada ženske uglavnom pevaju žene. Najbrojnije su porodične i ljubavne. porodične pesme – pečalbarske. religiozne pesme (religiozno-moralističke) – još je Vuk razlikovao hrišćanske i mitološke pesme. Pjesme kraljičke 7. ali ima i sete u opevavanju devojačkog rastanka od doma. na ranilu. Pjesme osobito mitološke 14. koje su najverovatnije i najmlađe. Pjesme božićne 10. desetercu i trinaestercu. u ovu grupu spadaju i sljepačke pesme 4. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. uskršnje. Pjesme igračke 17. žetalačke) 3. Nije bitan pol pripovedača. tužbalice 2. dok je ona za muške na drugom mestu. Pjesme žetelačke 16. dodolske. Peraške počaške 4. a junački događaji su iz muškog sveta. OBIČAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiču od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za čovekovu ličnost – svadbe. Paštrovsko naricanje za mrtvima 5. Za ženske pesme bitna je melodija. Najčešće su u osmercu. Pjesme sljepačke 13. Pjesme od kolede 9. Paštrovski pripjevi uza zdravice 3. Kriterijum podele na muške i ženske vezan je za činjenicu da je emotivnost lirike za žene. ljubavne pesme. izgubili su magijsku i kultnu moć i zadržali su se samo kao običaji. posleničke pesme (pesme o radu – npr. jer ih ne sužava mesto izvođenja i namena. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18. Pjesme dodolske 8. Savremena podela (princip podele je namena): 1. Ono se ogleda u raskoši mladosti. 14 . sahrane itd. * Svatovske pesme – u njima preovlađuje svečano raspoloženje. Pjesme svećarske 6. božićne. Ljubavne su najraznovrsnije. spasovske. Pjesme koje se pevaju na prelu 15. vojničke 5. Ton je radostan.2.

(Kad se isprosi devojka (6. pevaju o životnoj radosti. Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Reč je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. Vezuju se za svetkovine i pojedina godišnja doba (kalendarske = koledarske). Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. Devojke kraljice obilaze kuće svečano odevene. Obred je uvek praćen pesmom.U Sremu. uskršnje. Gospođi (169). U novije vreme osnov ovih pesama čini iskazivanje dobrih želja. spasovke itd. rađanjem Sunca i Nove godine. (Devojci (161). I. Imale su magijsku funkciju. predaka). đurđevske. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme suše. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca. kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije. Koledarske pesme – obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti. 187) – izrazito narativna pesma) 2. Zaustavljaju se pred kućama gde pevaju. sa improvizovanim krunama i mačevima. Djetetu (176)) 3. RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na: 15 . Kada idu preko sela (Vuk. iz Srbije). Banatu i Bačkoj. a dodola igra dok je domaćica poliva vodom. XII). a često i igrom. uz izvođenje sa dramskim elementima. I. 185). Kraljičke pesme – vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice. Koledo označava kolo. a vremenom su hristijanizovani. iskazivanje prirodne pojave i željene posledice koje iz nje proizilaze. u šestosložnom stihu (šesterac). teranjem zime. pa su poznate u većini zemalja gde je ona razvijena. Česta je slika zelenog bora. Vezane su za zemljoradnju. mladog boga. Obred – centralni lik je žensko biće – dodola. U obredne pesme spadaju još i vodičarske. 1. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa muškim učesnicima. Dodolske pesme – letnje. zemlje. Sunce. nakon čega sledi darivanje. sa pripevom lenjo ili lado. čitavoj severnoj Srbiji peva se svatovac – narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. obredne pesme namenjene dozivanju kiše pomoću imitativne i kontaktne magije. Pesme su kraće. simbola večnog života ili mladog konjanika raskošne opreme što je personifikacija mladorođenog boga Sunca (kod Vuka – pesme od koledi Domaćinu (191)). Koledanje se održava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21. Običaji i pesme sa sličnim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. budući da su izvođene pred kolektivom i za njega. Obredne pesme imale su javnu funkciju. ličnoj i porodičnoj sreći. (Opet kada igra dodola (Vuk. hristijanizovane su i vezane za praznik duhova.

U njima su prisutne socijalne razlike (Kad žanju Turcima u nedelju. nebeskim telima (Suncu. Muslimanske devojke imaju nešto od ideala haremske lepotice koja je 16 .1. kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama. tanka i visoka. biser zube. ili samo u porodičnom krugu – uspavanke. 246). Mesecu. Ženidba Mesečeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena moć da utiču na ljudsku sudbinu. jer pesme potiču iz različitih vremena i sredina. Teme – pesma Riba i devojka – prva među pesmama kod Vuka (285). berba . Česti motivi su: materinska i sestrinska ljubav. data je u nekoj vrsti antiteze. Tu opet imamo i situaciju i devojčino držanje. Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i čednost . Mladića treba da krasi zdravlje i snaga. Na srpskom jeziku nije zabeleženo mnogo ovih pesama. niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom.kao u pesmi Srpska devojka. Opšta odlika ovih pesama je posredno iznošenje osećanja kroz nekakav događaj. kakav nalazimo u dužim epskim i lirsko-epskim pesmama. Međutim. U pesmi Tri mane (540) ideal nežnog mladića ponikao je u primorskim krajevima. po Latkoviću pripadaju periodu između XIV i polovine XIX veka). Češće se peva o lepoti devojke: bjela i rumena. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare. pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladića i devojke. ali i ljubavni elementi (Nadžnjeva se momak i devojka. opet. U njima nema idealizacije patrijahalnog života. kojim se izražava etički ideal. Slično je i u pesmi Što bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552). gde je gradska poezija jače uticala na narodnu. POSLENIČKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu. suprotstavljanje ideala. Bez obzira na starost. Ona obrađuje široko popularnu temu da je devojci dragi draži od svega. ima crne oči. Mitološke pesme – pevaju o vilama. PORODIČNE PESME Pevaju o životu u porodici ili zadruzi. Taj ideal nije uvek isti. simboličnu sliku.žetalačke). Najčešće su vezane za veće radove koji se izvode kolektvino (žetva. Hrišćanske pesme – mahom ih stvarali crkveni ljudi. Zanimljivo je. samorazumljiv prirodni nagon. sa nastojanjem da religiozno u pučkim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. medna usta. tekstovi danas poznatih naših narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po rečniku nisu stariji od tri veka. U njoj je. 245). Posebnu grupu čine slepačke pesme koje su slepi pevali proseći milostinju. situaciju. 2. Podgrupe su vojničke i pečelbarske pesme. Ovu podelu nije moguće dosledno sprovesti jer se mešaju paganska i hrišćanska shvatanja. već se razlikuje od sredine do sredine. npr. zmajevima.

prvim susretima. do srećnog ili tragičnog završetka. smetnje. mada ima zajedničkih crta. U njima se prepliću dva elementa: narativnost 17 . pesme na međi između lirskih i epskih. Ljubavna osećanja bude se na ovim. Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrećna devojka. Odnos prirode i čoveka može biti sasvim neposredan – nije retko ni obraćanje stvarima iz prirode: Suncu. npr. ne želi sreću pastorki (Mara bjeljarica). Oko ovih tipičnih momenata (susreti. Čest je slučaj da kada rodbina sazna za ljubav. 388 Nijesam ga nikad ni viđela. nego jednom na vodi studenoj. kako Vuk kaže. 359). ređe je reč o nekom postupnom upoznavanju i zbližavanju (554). Česti su motivi devojčinog razgovora sa konjem mladićevim ili sa ogledalom (407. Izgleda da je bilo važno opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak. sastancima. Maćeha.rasla odvojena od okoline (nit’ je videlo sunca ni meseca. Priroda – saživljavanje sa prirodom najjače se oseća u patrijahalnim zonama: prvi susreti. 384). a ljubav se izražava i preko pesme u kolu. nešto drugačije: po pravilu sve se zbiva u kući ili oko kuće – skoro opšte mesto je susret u uskom sokaku. a da je sve ostalo sporedno (Tužba na polje). zbivanje se ređe dešava u selu.snažne metafore snega i hladnoće. Mnogo se peva i o čežnji posle prvog susreta (319. To su. po pravilu uzeta iz prirode. LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki događaj. po pravilu. po pitanju ove teme. Poređenja su. Mesecu i zvezdama. Motivi – po motivima ljubavne pesme su različite. ima više senzualnosti i neposrednosti. ona ga odbija. 323 i 324). Rastanak obično nije jasno motivisan. Ideal mladića ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima. Prvi susreti su uglavnom slučajni – npr. sastanci. tugovanja – sve se to dešava u složenoj prirodi: na obalama reka. rastanci. Dragojlo i Smiljana – devojčina braća se ne slažu sa njenim izborom. zatim se situacija ponavlja praktično istim stihovima. Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru. 425). U muslimanskim pesmama. Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada žena tuguje zbog udaje za nedragog (310. U nekim pesmama samo devojaštvo istaknuto je kao osobina žene koja zaslužuje ljubav (Devojka je bolja od udovice. savlađivanju prepreka. čežnje. u šumi. samo sa mladićem koga devojka prihvata. Rastanku voljenih često prethode zloslutni snovi (640). rastanci. i naivnost je često isticana osobina mlade devojke (430). 311) . Porodične obaveze česta su prepreka ostvarivanju ljubavnih želja. Muslimanske pesme su. ali se najčešće peva o tipičnim momentima ljubavi: o prvim susretima. Izražavanje ljubavi je obično diskretno (baca venac cveća niz reku da ga odnese dragom) i često posredno (devojka mladiću daje cveće) – 331. po tom pitanju. slutnje) može se grupisati najveći broj pesama. veza bude osujećena. Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac. Raskošna odeća i bogat nakit česti su atributi lepe muslimanke (382) – bugarke. Pored čednosti i stidljivosti. U nekim pesmama nalazimo i kletve. na livadi. ali sa puno osećanja.

sa puno osećanja. ali je to pričanje veoma živo. Pa. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti. To su pripovetke na međi i one kombinuju elemente bajke. legenda u stihu 4. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se više pevaju). ne može reći da li su muške ili ženske. izdate 1853. Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama. 18 . ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima: Biljana platno beliše. Smrt Omera i Merime. basne. ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju – fantastika ili realizam. Podela muških pripovedaka na duge i kratke takođe ne govori mnogo. a one u kojima preovladava naracija na početak II knjige (one se više kazuju). dužina priče – u savremenoj književnoj teoriji to je kompozicija dela 3. odnosno fantastika. predanja. novelističke teme u stihu (o porodičnim odnosima) Vuk ih je nazivao baladičnim narodnim pesmama i delio na: 1. Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska). a u lirskim često ima realističkih detalja. Dalje Vuk kaže da bi se muške pripovetke mogle podeliti na dugačke i kratke. Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. 2. šaljive priče. balada 2. Ženidba Milića Barjaktara. Dakle. kao ni za pesme. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje. neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo. romansa 3. ali sumorno i bolno osećanje. ozbiljan ili humoristički stav prema događajima. Ženske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva čudesa što ne može biti. bajka u stihu 5. dužina tj. pripovetke. odnos između fantastičnih i realističnih elemenata 2. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realističnost. VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke. što je odlika epske poezije. muške su one u kojima nema čudesa.i emotivnost. u Beču. samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama. udeo humora u prikazivanju. kratkoća. nago ono što se pripoveda rekao bi čovek da je zaista moglo biti. Motivi su skoro uvek iz porodičnog života: Hasanaginica. a kraj najčešće tragičan. dramatično. Kriterijumi Vukove podele: 1. Stojan i Ljiljana (porodična). epske poezije. kao i da postoje one za koje se. Vuk kaže da postoje muške i ženske priče. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije baš najsrećnije rešenje – među epskim pesmama ima dosta fantastike.

Značajan napor u klasifikovanju naše narodne proze načino je Veselin Čajkanović. ako je osnovni motiv zmija. svaki tip. legende. Svet bajki je jednodimenzionalan. on je osporavana ličnost (najmlađi brat. Kad je reč o nosiocima radnje. Kada junak dospe u donji svet. kao u basnama. njihovih osobina i karakteristika. svaki motivski krug. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. Da bi rešio zadatak junak mora da 19 . ali je važno to što je kao vrstu uveo basne i što je dao dobar naziv za pitalice. koje su više epizodične i po pitanju dužine razvijenije. verovanja. 2.Formule žanra: osobito uvodne i završne. Problematična je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. Basne i priče o životinjama – uvek kratke i alegorijske. Za bajke je karakteristična distanca kolektiva prema sadržaju (koji i slušalac i pripovedač smatraju neistinitim i nestvarnim). Bajke – vrsta fantastičnih priča (fantastike ima i u basnama i u pričama o životinjama. mladoženja ili čudnovato začeće. kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive – mladić koji se nalazi pred teškim zadatkom. mada problematičnu podelu 1868. Psihološki razvoj junaka izostaje. vremena i nosilaca radnje. odabiru i kombinaciji određenih motiva. Najproblematičnija su verovanja budući da uopšte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolška građa.Vukov savremenik i nastavljač Vuk Vrčević.Opšte: zajedničke za različite rodove i vrste usmene književnosti . U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta. sticanje velikog blaga započeće služenjem siromašnog seljaka kod bogataša itd.Lokalne: funkcionišu samo u određenoj pripovetci . skaske. bajke. do inverzije. ali se ogleda samo u tome što se izvesna svojstva pripisuju životinjama). pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u Đavo i njegov šegrt). stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni. obično. a nema ni emotivnih doživljaja. dolazi. u uvodu će se pojaviti žena bez poroda. Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi. ali je ograničen linearnim vremenskim tokom. najavljuje se već u uvodnoj formuli. Junak i njegovi pomagači nastoje da povrate revnotežu koja je narušena i da isprave nepravdu načinjenu junaku koristeći se svim sredstvima. U pričama o životinjama takođe se kazuju karakteristične osobine životinja. tu dimenziju nemaju priče o životinjama. novele (muške pripovetke). U nekim bajkama taj junak je siromašan mladić (retko devojka). U bajci nije reč o alegorijskom tipu fantastike. *Motivi: sve su bajke međusobno slične.. koji je deli na: priče o životinjama (basne). Moglo bi se reći da se u bajci teži vraćanju ustaljenog reda koji je u samom početku poremećen. ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi. Fantastičnost prostora u bajkama ne postoji. i sam je dao jednu. Zlatna jabuka i devet paunica). postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastičan. Može postojati samo doslovan fizički preobražaj (npr. šaljive priče. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru. Postoje tri tipa formula u bajkama: . ograničenom broju delokruga likova i formulnim izrazima. kao što je slučaj sa basnama. Svaka basna ima pouku. Đavoljev sluga).

Hercegovina). sa dosta čudesnih elemenata. 5. Sve su šaljive priče muške. opisuju jedan događaj. uvek religiozno obeleženih. običaja. U njima ima i veliki broj izmišljenih ličnosti (zmajeva. Funkcija im se proteže od zabavne do poučne. Vuk je predanja klasifikovao tematski. Poučavaju i zabavljaju. ličnosti i deluju poučno. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja . menja se u okviru priče (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). 6. po opisu: 20 .Život i običaji naroda srpskog. duhovite priče o nekom zanimljivom i malo poznatom događaju iz života poznatih ljudi najrazličitije sadržine. a daje na kraju jednu širu ideju o ljudima. ali je sama priča izmišljena. Anegdote i ratničko-patrijahalne anegdote – kratke. Samo u retkim slučajevima on ne postiže pobedu svojom snagom (Aždaja i carev sin). vila. U legendama uvek ima i ponešto istine. Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeležje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba – Era). religiji itd. pa je nekada teško odvojiti legendu od bajke. Novele – muške pripovetke realistične sadržine. planina. ime neke ličnosti ili naselja. PREDANJA Vuk je predanja štampao u Riječniku.3. uzdižu junaštvo. Teže zanimljivosti pa se često drže neobičnih i iznenadnih obrta. Karakteristične su za rodovsko-plemenska uređenja (Crna gora. bez opisa. uz poslovice i uz pojedine epske pesme. vukodlaka). Lik novele je dinamičan. već i sa neprijateljstvom i mržnjom drugih ljudi. a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. daju jedan odgovor. sredini. tj. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju). U mnogome se približava šaljivoj pripovetci. Legendarne priče i skaske – višeepizodične. Šaljive priče – jednoepizodične priče (inače prerastaju u novelu). Opisana situacija je smešna i slikovita. jednu osobinu. Želja pripovedača je da nas upozna sa postankom naselja. 4. Pojavljuje se humoristička tendencija da bi se narušila ozbiljnost. Kratka slika događaja. Skaske – etimološka i eshatološka predanja. Čudesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera. npr. Poput epske pesme one se osnose na određeno lice. u njima nema ničeg fantastičnog i neverovatnog. po strukturi slične bajkama. Ratničko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja. Za potrebe izdavanja te knjige. Pobedu nad natprirodnim čudovištem junak postiže tako što uz pomoć nekog drugog lika (oteta sestra ili žena) sazna gde se krije snaga čudovišta. To zlo često dolazi od najrođenijih. izađe na kraj ne samo sa natprirodnim bićima. Ima ih mnogo manje od bajki i kraće su. One ne služe uveseljavanju već osvetljavanju istorijskog perioda. etička poenta.

biljaka. iz književnosti. iz Biblije. One mogu i da utvrde stanje stvari – Sve je dobro što se dobro svrši. a zasnovana na iskustvu generacija. pa se proširilo u priču. čoveka. kosmosa. Da bi se naglasila istinitost mitoloških i demonoloških predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (noć. više poslovica je u ritmičko sređenoj prozi. zavičaju. KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. ili da budu delimično važeće pravilo – Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata. u stihu ili u ritmičkoj prozi. Mogu izražavati opšte prihvaćene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. životinja. Poslovice – najčešće u svečanom tonu.. Postoji takođe. iz staroorijentalne i grčkorimske tradicije. krtice i sl. Izražavaju se najčešće pomoću metaforičke slike. prihvaćena u tradiciji. Mitološka i demonotološka predanja – zasnovana na čovekovom verovanju u natprirodna bića (zmajevi. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. I slušaoci i pripovedači treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja završavaju materijalnim dokazima za ispričan događaj. Kulturno-istorijska predanja – neka vrsta usmene istorije o junacima i događajima. pričaju ljudi. Ipak. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz određene sredine. i obratan postupak – prvo je izrečeno zapažanje u obliku poslovice. 2. po čemu se razlikuju od pripovedaka.. U predanjima je drugačiji tip fantastike nego u bajkama. vile. Kazivač to naglašava stalno: Srbi pripovjedaju. tako je i u pripovetkama. tabuisana mesta). a pouku otkriva tek prenosno značenje – Gvožđe se kuje dok je vruće. Basne i šaljive priče se često sažimaju u poslovice. – time što znamo da postoje i vidimo i mlečni put i krticu.npr.1. jezgrovite zaključke iz ličnog ili opšteg života. junaci i konji njihovi. tj. Etimološka i eshatološka predanja – o postanku sveta. vjerovanja u stvari kojih nema 2. Teže da slušaocu uliju divljenje prema precima. dok kazivač predanja priča u prvom licu. 3. Poslovice predstavljaju individualno stvaralaštvo. on je bio prisutan. 21 . Istinitost se potvrđuje kod etioloških i eshatoloških predanja . I narodne priče sadrže poslovično kazane misli o životu koje su preuzete kao i stihovi pesama. To su sažeto formulisana opažanja. Stih je najčešće deseterac (4+6). nastanak mlečnog puta. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraženu crtu istinitosti. Kada se govori o događajima posle smrti ili pošljednjem vremenu (smak sveta. kataklizma) onda je reč o eshatološkim predanjima.). Većina poslovica u deseteračkom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina. o postanku gdekojih stvari 3.

Blagoslovi – najčešće stihovane. Tekođe. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. Sastoje se iz metaforičkog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma. Kletve – ritmički uobličene želje koje prizivaju zlo onome kome su upućene. nekad su u vidu preporuke da se preživi – Umiljato jagnje dvije ovce sisa. 5. Zasnivaju se na igri glasova i slogova teških za izgovor. uglavnom besmislena kazivanja. delovi čovečijeg tela itd. Prikazuju jedno zapažanje iz života. Brojalice – stihovana. Marko Kraljević – istorijska je činjenica da je vladao posle svog oca Vukašina. Pitalice – kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijaloškog dela: pitanja i odgovora. Najčešće su retrospektivne. Hrvati. Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. u vidu pitanja. retko su u neposrednom imperativu – Ispeci. godišnja doba. potpuno protivrečne 2. Predmet zagonetki mogu biti najrazličitije stvari i pojave iz života ljudi: nebeska tela. istorija može da služi kao jezgro oko koga se pletu motivi – istorijski sloj se često povlači pred zanimljivošću motiva. epskoj poeziji i baladama.2. kojima se razbrajaju učesnici u igri. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. može se desiti da se poklapaju 3. pa reci. 7. Brzalice – govorni izrazi za zabavu i vežbu. Ima ih u lirskoj. 6. Motivi su očigledno rasprostranjeniji od istorije. i ta moralna stanovišta nisu uvek visoki moralni ideal. ali su ipak priče češće sažimane u pitalice. branio je Kosovo i svoje teritorije. Poslovice se odnose na sve domene ljudskog života. čak se za njega vezuje i motiv caroubice. Narativni deo služi samo da uvede ličnost – koja može biti istorijska ličnost a ponekad i životinja. Mogu biti izvučene iz priče ili novele. Retko se šire u priču. čije ime treba pogoditi. uzurpator kraljevstva. a ne zapovest. bio je turski vazal u Prilepu. a motiv caroubice je 22 . razne životinje. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi. 4. Raspon humora je od obične šale do gorke satire. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholoških i etičkih odnosa među likovima. a retko upravljene ka budućnosti i tada ostaju samo preporuka. gorkog i prijatnog iskustva. U istoriji on je legitiman kralj. Zagonetke – misaone govorne igre – enigmatične forme. uobličavaju sliku naših naravi i istorijskih situacija. dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji. Makedonci. Vukašin – u poeziji zapamćen kao izrazito negativan lik. pojave u prirodi. Bugari). 3. Vuk Branković – u poeziji je zapamćen kao kosovski izdajnik što je istorijski netačan podatak.

Epski atributi su junačko oružje i konj. Žena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk. Junačko oružje starijih vremena su: mač ili sablja. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Vukašin proklinje Marka jer je njegova odluka čije će biti carstvo pala na Uroša. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije.Sveti Sava. pobratimstvo. kao i njihovi sinovi Marko i Uroš. Bilo kakav kontakt među pobratimoom i posestrinom je nemoguć. može i njega samog. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (mač kralja Artura). Jugovići – epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. Žena i zmaj = Relja Krilatica. Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. Jason. u Maričkoj bici). Uroš i Mrnjačevići. Toplica Milan i Kosančić Ivan su pobratimi Miloša Obilića. Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujičine. Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabučila Momčilovog onesposobi (krila mu sprži). naglašava se u imenu junaka: Starina Novak – Grujica Novaković. nož. Porodični odnosi – do opisa odnosa junaka i članova porodice se dolazi na osnovu više pesama o junaku. *Junak – majka: veoma je bitna uloga žene u patrijahalnoj porodici. koplje. odnos Marka Kraljevića i majke Jevrosime (Uroš i Mrnjačevići. Miloša Obilića mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. Ženidba Marka Kraljevića. Junaci starijih vremena nastaju u braku između smrtnika i fantastičnih bića – brak čoveka i vile ili žene i zmaja – što objašnjava junakovu snagu (mitsko polazište): Vukašin se ženi vilom = Marko Kraljević. Nemanja . Duhovna srodstva su važna – neprikosnoveno je kumstvo. Starina Novak se ženi vilom = Grujica Novaković. Janko od Kotara – Stojan Janković.istorijski nemoguć zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroša jer je poginuo 1371. Opisi su najčešće pred megdan i pripreme za svadbu. retko samo u jednoj varijanti. a) Odnos ujak – sestrić (starija vremena): Momčilo vojvoda je ujak Marka Kraljevića. b) Odnos otac – sin (srednja vremena). Orfej. srednjih: mač. Vukašin i Dušan su kumovi. Individualizacija junaka se postiže njegovim fizičkim opisom. Ovo je internacionalni sloj – Ahil. a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku. a novijih: vatreno oružje. svaki junak ima svoje atribute. Despotica Jerina – u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka – prokleta. Negativni: Vukašin i Marko Kraljević. Junački konji – njihovo ponašanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka. sablja i vatreno oružje. 23 . Najduži opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. opis junaka: fizički opisi. Ban Milutin i Duka Hercegovac). Individualizacija. buzdovan. *Junak – otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja – Sveti Sava). to je kao krvno srodstvo. Šarac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt.Uroš. Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac – sin: Dušan . Izražena je jačina linije po majci. Oranje Marka Kraljevića).

Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama. Ženidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjića. Žena može da podstiče muža na bratoubistvo. na koje je Vuk podelio našu epiku. Hajdučke i uskočke pesme 6. Vidosava zarad raskošnog života izdaje Momčila. sestra vojvode Momčila kontrast je njegovoj nevernoj ženi). Kada muž sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suočavanja i muž će savladati ljubavnika. na snazi je formula: on traži za sebe devojku. *Junak – ujak: najveći stepen idealizacije. Ustaničke pesme POKUŠAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su veštačke tvorevine iz XIX i XX veka. oformljene na osnovu događaja i junaka o kojima se peva: 1. Pesme o Marku Kraljeviću 5. Pesme o muslimanskoj sredini 7. vađenje očiju. ali i prijatelja za svoje roditelje . Brat je sestrin zaštitnik. *Junak – sestra: uvek su emotivno vezani. Kada junak treba da nađe nevestu. *Junak – ljuba: ona je uvek verna.*Junak – brat: često se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). spaljivanje. on svojoj ženi prašta. Jakšićima i Crnojevićima) 4. Pretkosovski ciklus 2. dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove. Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankovićima. kao što su to 24 . a sestra bi sve učinila za brata (Milica i Jugovići. Izuzetak je Banović Strahinja. Preljubnicu stiže kazna: rastrzanje konjima na repove. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovića. Pesme o crnogorskim borbama 8. Bratska sloga može da izazove vilinsku zavist. Kosovski ciklus 3.oba uslova moraju biti ispunjena.

majka Jugovića. Glasnički izveštaji – sluga Milutin. pripaja se telu – Sveta sam glava od svetoga tela – odnose telo u Ravanicu. vojvoda Uglješa. odvraćenje junaka od boja ne uspeva. i takođe da će vratiti Brankovića u boj. odlazi. da je ne bi srušili Turci. Glavu je sa polja odneo mladi Turčin. ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. Obretenje glave kneza Lazara – javlja se obilje biblijskih motiva. ali nijedan Jugović neće da ostane. zove je da pređe njemu 25 . čija je majka srpska robinja.činili Nemanjići. kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankovićem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni). Tara). neprolaznu slavu. Bogorodica po svetom Iliji šalje pismo Lazaru da se odluči ili za smrt i carstvo nebesko tj. vraća se Milošu Obiliću i govori da je brojnija.laž zarad dobiti. Jedino Gojko nije rekao svojoj ženi i ona je donela sutradan ručak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. Dilema se prepliće sa izazovom – Propast carstva srpskoga. on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da učestvuju u bici. Ženidba kralja Vukašina – Vukašin u dogovoru sa Vidosavom. ali i on posle toga odlazi na Kosovo. Miloš se obavezuje da će pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti. Kosovka devojka. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov – u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potčini sultanu ili da se bori protiv njega. da bi joj pomogao on je razrešen kletve. 2. pa stoga neiskusni . Momčilovom ljubom (dvor na Durmitoru. najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata. zatim dolazi i ranjeni sluga i izveštava: veliča Jugoviće i govori o izdajstvu Vuka Brankovića – on je izveo čak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. centralni sukob je sukob izdajnika i podvižnika. Sluga Golubak onesvešćenu Milicu vodi u dvor. on dopušta. Sluga Milutin – na početku dva gavrana donose vest carici Milici da je potučena srpska vojska. Pavle Orlović i Vladeta vojvoda. EPSKE NARODNE PESME 1. Miloša Obilića i Vuka Brankovića. Kosančić Ivan uhodi Turke . tj. Car Lazar i carica Milica – ona ga moli da joj od kletve poštedi jednog od devetorice braće. Mrnjačević Gojko. kako bi dokazao svoju ispravnost. oklevetanog junaka. srebra i bisera već od mermera kamena. on je glas razuma. Četrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje. Kletva – kneževa kletva.odlazi da izvidi kolika je turska vojska. ali se dogovaraju da Lazaru kažu kako bi naša vojska mogla da ih potuče jer su turski vojnici ili stari ili mladi. Zidanje Skadra – tri brata Mrnjačevića: kralj Vukašin. Miloš Obilić najavljuje pošljednje vreme. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Kneževa večera uoči boja. Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički.

U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega. na jednome ljuta guja spava. Ženidba kneza Lazara – Lazar je bio sluga car Stjepanu. car se maša rukom u džepove… Idi. Požrtvovana sestra Jevrosima.Marko Kraljević je 3 godine bio u tamnici. Oranje Marka Kraljevića – živeo 160 godina. 10. sultan ga oslobađa da bi izašao na megdan Musi Kesedžiji. a onda je njegova žena Jela ušla u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjičari. Marko te se napij vina. 11. Na kraju kad je Vukašin ubio Momčila i shvatio kakav je on junak bio. Vratio se u dvor. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke. Smrt vojvode Prijezde – njemu turski car Memed piše pismo i traži njegova tri dobra: sablju. ubio konja i zajedno sa ženom skočili sa zidina u Moravu. 14. Opkolili Turci Stalać i 3 godine ništa nisu mogli da urade.3. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš – posvađali se pošto nisu mogli da podele tri konja među sobom i Marko ubija svog brata. 12. 8. Musić Stefan – zakasneli junak. 26 . Marko Kraljević i Ljutica Bogdan – oba junaka se plaše jedan drugog. Njih traži po Kosovu a Orlović Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula. 7. Na kraju izmirenje. dosta su ih pobili – od 3000 ostalo 500. 5. Dioba Jakšića – u Bijogradu braća Bogdan i Dmitar dele očevinu. Smrt vojvode Kaice – ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. 6. a za ženu uzeo Jevrosimu. ubio je i Vidosavu. Car Lazar i carica Milica – o Kosovskom boju. svu su zemlju lepo podelili. i on mu pomaže da oženi Milicu – tako mu je bilo suđeno.Marko Kraljević presuđuje da nasleđe pada u ruke Urošu (njegov otac Vukašin ga juri da ga ubije). što je proverio star Jug Bogdan. Marko proliva suze što je ubio boljega od sebe. 13. tazbina – Kruševac. ali se zavade oko sokola i konja. On ne daje ni jedno. a konj polomi noge. 17. Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i naređuje ljubi Anđeliji da mu otruje brata. Kosovka devojka – darivana od strane Miloša Obilića. 16. Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake. Propast carstva srpskoga – odlučuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. polomio sablju. Anđelija to nije mogla već je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. Marko Kraljević i Musa Kesedžija . koji mu na samrti govori kako će da slaže majku šta se sa njim desilo. Banović Strahinja – konj Karaman. kao bratu jednom bez drugoga. 4. 9. konja i ljubu. Jabučilu je spalila krila i Momčilovo oružje potopila u krv. u njemu tri srca junačka. 15. u Skadar. ubio i Šarca. Uroš i Mrnjačevići . Kosančić Ivana i Toplice Milana. Marko pije uz ramazan vino – dok otera cara do duvara. pomaže mu Turčin koji je deset godina bio kod njega u tamnici.

jatake. 20. dok nije naišao na crnog Đorđija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka. Pobegli su. Prebili mu ruke i noge. Moć burme 12. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5. Otac i njegove kćeri 17. Ali Mehmed ga nije slušao već krenu u seču knezova i junaka. Stari Vujadin – Turci ga mučili da otkrije drugove. a starac Fočo govori kako treba smanjiti poreze. Vlatko i mrtvi 7. So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Ropstvo Janković Stojana – mlada ljuba od nedelje dana. Žabica carica 14.18. 19. Zmija mladoženja 5. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa ženom dočekaju majku koja kad ga vidi umire. Fočić Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe. Djevojka brža od konja 15. Kako su radile onako su i prošle 8. i car ih poturčio. Obredne pjesme 27 . Zla žena 11. Risanska) – Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6. Sin carev i tri labuda 16. Stojan prvo ide u vinograd i sreće majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji – kao što je Murat govorio. Anđelija: Nijesam ti brata otrovala. Đavo i njegov šegrt 10. Nemušti jezik 4. a mlada Smiljanić Ilije od petnaest dana. Snaja – Jela. Gvozden čovjek 13. ali on nije hteo. iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) – Ako ti nije prilika / usedni konja pa beži 2. Početak bune protiv dahija – sedmorici dahija proriču smrt. Aždaja i carev sin 3. Dmitar se pokajao. Čardak ni na nebu ni na zemlji 2. Zlatna jabuka i devet paunica 6. U ropstvu devet godina i sedam meseci. NARODNE BAJKE 1. Ništa nije tajno. a oči iskopali. što neće kadgod biti javno 9. veće sam te s bratom pomirila.

Sakupio je svatove i otišao da je prosi. ali je ona na pola puta između njegove i svoje kuće umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. a četvrtu njoj donela. već joj je u srcu zima. citat). l) Djevojka i konj momački (407). / Oj dodo.iz Dubrovnika. pretanak i prebleđen d) Ljuba Alagina (384) – muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka – raskoš bugarske devojke f) Voda bez broda (430) – naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323). sve dok nije čuo za lepu Ljeposavu. 28 . 5. n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) – U Milice duge trepavice… *Najveća je žalost za bratom (304) LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME Balade 1. oj dodo le! / Da udari rosna kiša. treću stavila sebi u nedra. / Za mladoga za Božića. Ne pij vode. i) Za stara nije. Po srcu zima (311) – Sarajevska. / iz malena do golema djeteta. a) Opet kad igra dodola (185) – Naša doda boga moli / Oj dodo. ako ašikuje nikad joj neće doći. Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ružici (319). ne ljub’ udovice (324) – već pij vino. 6. Ženidba Milića Barjaktara – svu je zemlju obišao a nije mogao sebi da nađe ženu. ako boluje kad ozdravi doći će joj. 4. a za mlada jest (398) – Anđelija. oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljičke a) Djevojci (161) b) Gospođi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domaćinu /191) – Na čem’ ćemo molit’ / Za staroga za Badnjaka. Najveća žalost (359) – Sarajevska. ali drukčije (399) . k) Marino pravdanje (331) – govori majci kako je brala cveće i kako je jednu kitu dala bratu.Oni su se iz malena gledali. Kad je stigao kući i legao na postelju. drugu dragom. a mlada hoće (400) . Isprosio je. a ljubi đevojku h) Dragi i nedragi (310). Opet to. Žalosni rastanak (554) .iz Dubrovnika j) Zaručnica natrag udata (388. gazi bosa po snegu. umire i on. ali joj nije hladno. Posleničke pjesme – pjesme žetelačke a) Kad žanju Turcima u nedjelu (246) b) Nadžnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge različite ženske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) Šta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) – Momak je premalen.3. Stara neće.

On nam priča. epsku poeziju (epika) – piščev odnos prema spoljašnjem svetu je sasvim drugačiji: on je predstavljen kao posmatrač određenog događaja koji se desio i završio u prošlosti. On Fatimi govori da je ona lepša od njegove Mere. Najvažnija karakteristika lirske pesme je subjektivnost. ipak ga majka ženi na silu. slikovitije prikaže dati događaj. kao i trećeg sina u kolevci. težeći da nam što objektivnije. Piše pismo majci i umire. Druga osobenost lirske pesme je neposrednost. pa samim tim i sadržina. fabula. 3. dramsku poeziju (drama). bol. Nju brat odvodi i ona se preudaje. istinitije. pesnik stapa svoja osećanja sa objektivnim svetom.2. U epskim delima je prisutno pričanje. pa joj on poručuje da ga ne čeka na dvoru. sreću). 29 . a ljuba ne. tugu. pretvara ga u svoj unutrašnji svet. zato je najvažnija karakteristika epskih dela – objektivnost. U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna osećanja prikazujući svoja različita raspoloženja (radost. sirotice moje! / Kad se neće smilovati na vas / Majka vaša srca kamenoga. / već je blago što je srcu drago. Smrt Omera i Merime – (343). ali da on nju samo voli. pripoveda o određenom događaju. Ona umire. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora. ona ih zaustvalja i ljubeći ga padne mrtva. KNJIŽEVNI RODOVI Našu književnost smo po sadržini i obliku podelili na tri velika književna roda: 1. 2. obilaze ga mati i sestra. Osećanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. tj. jer pesnik direktno iznosi svoja osećanja čitaocu. Hasanaga: Hod’te amo. ime je dobila u staroj Grčkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). epopeja. lirsku poeziju (lirika) – dosta stara. a dva sina izašla pred nju. Kad je bila blizu dvora dve ćerke je gledale sa kule.lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti. ona ih sve dariva. Hasanaginica – preveo je Gete. majka Omera hoće da oženi Fatimom koja pored toga što je lepa je i bogata. prva naša narodna pesma koja se pojavila u učenoj Evropi. on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato. novela. epska pesma b) epska dela u prozi: roman. pripovetka 3. Hasanaga boluje od ljutijeh rana. u svoje ja . Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->