OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIŽEVNOSTI Način trajanja - Dela usmene književnosti nisu tvorevine pojedinačnog stvaraoca.

Prenošenje usmenim putem nužno uključuje veći broj prenosliaca koji često pripadaju različitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene književnosti su u najvećem broju slučajeva individualnog porekla, ali su podložne neprestalnom menjanju. Čak i kada je zabeležena, usmena tvorevina uhvaćena je i fiksirana samo u jednom određenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno književno stvaralaštvo aktivno u vreme beleženja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj život u usmenom prenošenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u različitim krajevima nastavlja da živi u različitim oblicima. Recepcija - Zbog toga što se prenose usmenim putem dela usmene književnosti su suštinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najčešće kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevači prilagođavaju svoje izvođenje određenoj publici. Ako društvo nije oštro diferencirano (a to važi za naše društvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgrađeni moralni principi i ujednačenost shvatanja utiču na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podređuju umetničke tvorevine. Motivi - Najčistije oblike usmene književnosti treba tražiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopšte nisu imali svoje pismenosti, već se celokupno životno iskustvo prenosilo usmenim putem. Međutim, usmena književnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, već se, naročito u specifičnim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti književnog porekla. U tom slučaju, nakon brojnih izmena tokom prenošenja, motivi koji su umetničkog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takođe i internacionalni motivi koji se različito objašnjavaju: npr. zajedničkim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braća Grim, tipološke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne isključuje ispoljavanjje individualnih pevača. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili priča i postoje razlike u obdarenosti pevača (esej: Pevač priča). U usmenu književnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i kraće vreme, živele u usmenom prenošenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane više pojedinaca, bez obzira da li je građa za njih preuzeta direktno iz života ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i široko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda čuva se kao usmeno predanje; na taj način su se prenosile i medicinske poruke, vradžbine i verovanja. Međutim, iako spadaju u širu oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za književni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku možemo kao izuzetak uzeti za umetničko delo ako je data u umetničkoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao književna dela, koliko god da su sažete. Poslovice sažimaju životno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. Često je reč o uopštavanju iskustva povodom nekog konkretnog događaja; ostatak toga vidi se u završecima nekih pesama (Ženidba Dušanova) i još češće pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne književnosti (kriterijum fikcionalnosti). Važna osobina usmene književnosti je njena sinkretičnost; usmeno pesništvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili više drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, često u

1

kolu, uz ples. Kod kraljičkih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U slučaju epskih pesama opet imamo pevanje praćeno guslama - što jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena književnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, već ih je književnost takoreći apsorbovala; isto važi i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna kniževnost je u početku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i čitav kolektiv – prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralaštva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izložena su kolektivna shvatanja. Ujednačavanje tih shvatanja vrši se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjeviše ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvršeno, pa se može govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma složen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o više kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za naše pesništvo karakteristične su različite, pa i suprotne ocene hajdučije, ili postupaka Marka Kraljevića. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etničkoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednačenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesništvu samo u granicama određene kulturne zone (naročito patrijahalne, koja je po sebi uporište usmene književnosti). U drugim zonama ujednačavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama društveni razvitak, praćen diferencijacijom slojeva, ipak brži nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo što je ujednačenost veća u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdučkog. Te tvorevine su se uobličile pre nego što su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaoštrile. Za jugoslovensko pesništvo pre bi se moglo reći da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova književnost sadrži gledišta različitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Važna odlika usmene književnosti je široka upotreba ustaljenih motiva i sižea, u različitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Pevač priča). Stvaraoci usmenih tvorevina - čak i u izmenjenim društvenim prilikama - radije će posegnuti za već upotrebljenim motivom ili sižeom, nego što će nastojati da smisle novi. Konvencionalni siže se samo ispunjava novim iskustvom iz života. Te pojedinosti iz života mogu postepeno početi da preovladavaju i na taj način nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako oštrih preokreta u usmenoj književnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska građa. To se obično dešava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrišćanstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim slučajevima se stara motivska građa nikad ne gubi naglo, već se postepeno prilagođava novim uslovima.

2

Tu su i stalni epiteti. Čitav niz pojedinačnosti i situacija uvek se kazuje istim rečima: sabljom manu. Likovi su najčešće dati samo u nekoliko oštrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je složenije).)-5x Ženidba kralja Vukašina. To važi za bajke. Istovremeno. Dobro iskorišćena epska ponavljanja drže ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili priče. priče o životinjama (basne).postojalo je građanstvo. odseče mu glavu. postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti. Najznačajniji uzroci promene kod nas su: prenošenje pesme ili priče iz jedne etničke grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu. ponekad vrlo bitne. I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u više kulturnih zona u kojima je način života bio različit. Isto važi i za pripovetke. I u stilskim formacijama postoji težnja ka ujedinjavanju. Za usmenu književnost karakteristični su kontrasti i hiperbole i oni su često ustaljeni..bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. Takav je slučaj sa Baladom o Omeru i Merimi. Zatim. one se tiču ocene događaja i ljudi koji u njima učestvuju. prenošenje tvorevine iz stočarske u zemljoradničku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene. tiču se lokalizovanja radnje i njenog prenošenja s jedne ličnosti na drugu. U muslimanskoj epici bosanske krajine često je udvajanje radnje. Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objašnjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina. Hrvatskoj. Skoro za svaku vrstu usmene književnosti potpuno su izgrađeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridržavaju. Karakteristični su i stereotipni počeci i završeci pesama (slovenska antiteza). tako da je npr.Još je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta. Rečnik je probran. šaljive priče. . Kao i slične pojedinačnosti iz života tako su i imena lica i geografskih pojmova često podložna promenama. sižei se obično čvrsto drže i u raznim obradama . Ali. ustaljeni brojevi (3. Vojvodini . simbolična imena (Vuk). 9. I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862.Sloveniji.). posebne običajne uslove i specifičnosti života u pojedinim oblastima. Pojedinosti prenosioci najčešće crpe iz vlastitog iskustva. Kompozicioni šablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi. VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj književnosti svaka poznatija pesma živi u više varijanata . kad se u stočarskoj varijanti pominju pored cveća i jaganci. u nekim delovima . Zbog toga su i pesme i priče pri prenošenju iz jedne zone u drugu trpele izmene.. Isti pevač neće istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). Nije neobično da se isti motiv veže za različite likove iz različitih vremena i krajeva. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost veća nego kod drugih naroda. svuda je bilo i ratarskih i stočarskih oblasti. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije. 3 . a sintaksa podešena prema zahtevima stiha. ali se i tu može govoriti o opštim principima i tipovima kompozicije. Karakteristično je i naglašavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izražajna sredstva kojih ima veoma mnogo. Jezik usmene književnosti nije svakodnevni.siže je skelet i ostaje isti.

etničke grupe i generacije. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi . Da bi se održala pesma ili priča ona mora tretirati bitan sadržaj ili tipičan događaj. ipak pripovedač građu stalno iznova obrađuje. dok potpuno nova obrada nije pravilo. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku. Mnogo zavisi i od dužine prozne tvorevine.od kojeg preuzima strukturne i sižejne osobenosti. Sem toga. Vuk tvrdi da je čuo pet varijanti Ženidbe kralja Vukašina na istom mestu. Vuk kaže da je loš pevač u stanju da upropasti dobru pesmu. ličnost prenosioca. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevača neće nikada kazivati u istom obliku. Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela – pravarijante . On jeste predstavnik neke socijalne. Da li će se tvorevina menjati ili ne zavisi i od dužine njenog postojanja u usmenoj tradiciji. Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. Postavlja se i pitanje dužine održavanja usmenih tradicija. Stih donekle konzervira pesmu. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvođenju redovna pojava. XVI. varijante lirskih pesama obično su bliže od varijanata epskih. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se meša. propis) . bilo je i pevača koji su učili mehanički. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvođenju improvizuju držeći se samo osnovne strukture. lirska pesma. Pevači se drugačije odnose prema starim nego prema novim pesmama. Guslarski recitativ je u osnovi približno jednak za sve pesme. I kraća epska pesme bolje se drži kao celina od duže. Uži smisao varijante je ono što je isto ili zajedničko sa pravarijantom. od njegovog pamćenja i darovitosti mnogo zavisi. Svaka pesma koja se duže zadrži u narodnom pamćenju dobija sve dovršeniji oblik i manje je podložna promenama od onih koje su tek nastale. tj. Ali. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvrđen je red izlaganja. napamet. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa reči koja se redovno upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila određena misao ili osnovna 4 . kao i pitalice i zagonetke. od nje zavisno. Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. Kraće tvorevine se češće drže kao celina.Prenošenje sa jedne generacije na drugu takođe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja. tj. Od toga je li pevač vešt improvizator ili pasivan prenosilac. po pravilu kraća od epske. kliše ili šablon. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opšte mesto. pravilo. XV. lakše se pamte u celini. Takođe postoji i potiskivanje pojedinih pesama. Tako se Marko Kraljević dovodi u vezu sa ličnostima iz XIV. Najznačajniji faktor u promenama je. Pravarijanta se može samo pretpostaviti i to kako je izgledala. bolje se čuva. ipak. a dobar da od rđave načini dobru. paralelno mesto.događaje iz prošlosti.ponavljanje delova teksta ili iskaza. opšta slika. Od sadržaja i forme usmene tvorevine takođe zavisi u kojoj meri će se ona menjati u prenošenju. pa i XVII veka. vremena iz političkih. dok su pripovetke podložnije promenama. pa stoga ne utiče mnogo na čuvanje teksta epske. kao i drugačiji pogled na iste stvari .najčešće je reč o dovođenju u vezu ličnosti i mešanje događaja iz raznih vremena. Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako česta kao kod epskih i pripovedaka. ali on ima i individualnih crta koje utiču na menjanje pesama. od njene umetničke dovršenosti. kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve).

sintaksički. on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike.. pretvaranje u biljku ili životinju.. ime junaka 2. pa izvor formalne strukture treba tražiti u tradiciji usmenog poetskog načina izražavanja.). u bugaršticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo.vrsta negativnog paralelizma. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije. vreme opevanih događaja. Formulativnost omogućava stvaraocu da. i u kome je usmena tradicija ipak dominantna. glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. tipski likovi – i njihove funkcije (vila. ali i: tiho besjedi.zubi su joj dva niza bisera. Po koncepciji je znatno šira od statičkih pojmova. ustaljeni opisi situacije – statički motivi (megdani. Formula je. prostor 4. glavna radnja 3. maćeha). poređenja . pobratimstvo. On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u različitim kontekstima. junačka crna zemlja.srpska kruna zlatna. kao i gradacija. slovenska antiteza . iako ponovljiva. stilske figure. Formula može da obuhvata npr. izdajnik. zatim u ulozi apozicije: Car Lazar . ritmički. To su: motiv – najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (čudesno začeće. 2. preoblačenje itd. verovanja i pravila ponašanja . RODOVI I VRSTE USMENE KNJIŽEVNOSTI 5 . kada oblikuje neku pesmu. sadržinski – nivo sadržinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograničena posebnom leksikom i sintaksom. rezultat vekovnog odabira i tipizacije. U Bijeloj / od kamena kuli). ipak dinamička jedinica. ima na raspolaganju niz gotovih modela. britka sablja. Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome.(prosidba. formule su i vid umetničkog apstrahovanja i uopštavanja. Formulativnost ima dva nivoa: 1. formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije. stereotipnih fraza. kumstvo). opisi ratnika. vita jela. često uvodna formula naše narodne poezije. varijanta – u užem smislu. To je tehnika stvaranja i umetničkog oblikovanja usmene književnosti pomoću formula.ideja. Najčešće: stalni epiteti – vjerna ljuba. ubistvo rođaka u neznanju). Po Lordu. formula je produktivni metričko-akustički sintaksički model za stvaranje novih stihova. a ako podatke uzima iz stvarnosti. prihvata ili modifikuje u tradiciji postojeće obrasce. leksički. Ona kao zakonitost proističe iz same prirode usmene književnosti. Olakšavajući improvizaciju. ženidba s preprekama. zmaj. Stvaralac odbija. govorimo o Kraljeviću Marku: Vino pije / od Orašca Tale. izražajni – nivo izražajnih oblika: zvukovni sloj. stalnih epiteta. koja su usvojena u tradiciji. kompozicioni modeli. časni krst. dato obećanje đavolu). običaji. zatim sklop motiva – čitave fabule (povratak muža na svadbu svoje žene. Formulativnost je karakteristično svojstvo usmene književnosti. Najstabilnije formule: 1. epohe itd. u potrebi pevača da stvori što veći broj metričkih obrazaca koji će mu omogućiti brzinu improvizacije. iz odnosa stvaralac-tradicija koji je recipročan. kažnjavanje zle žene. oživljavanje umrlih. rano rani.

Brankoviće. osmog sloga. Tematika bugarštica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka – Marka Kraljevića. lirika 2. a one u kojima preovladava naracija na početak II sa junačkim. Najduža bugarštica u Bogišićevoj zbirci ima oko 250 stihova. – Janka. U usmenoj književnosti je situacija drugačija: drame kao čiste nema. Sekulu. njen fragment. Miloša Kobilovića. one koje pevaju o opštepoznatim junacima i događajima 2. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac. Ovo 6 . Zrinskog i Ivana Karlovića. nalaze se u odgovarajućim deseteračkim pesmama. Broj stihova/dužina bugarštica Znatno su kraće od deseteračkih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. Najstarija bugarštica. u kojoj su ženske. epika 3. godine (tada je zabeležena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu. Postoji priličan broj bugarštica koje imaju identičan predmet kao i deseteračke pesme iz Vukove zbirke. tj. Bugarštice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. Razlika između deseteračkih pesama i bugarštica je u tome što se bugarštice koriste dvostrukim epitetima – junačka britka sablja. Pesme na međi – epsko lirske. rumeno bjelo lice. Kneza Lazara. dok većina ima između 50 i 90. Gotovo sva lična imena koja se nalaze u opštenarodnim bugaršticama. Jakšiće. zabeležio je hvarski pesnik Petar Hektorović. Dve grupe bugarštica: 1.refren. drama. duboko sinje more. već se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. Postoji i bugarštica o Banović Strahinji mada mnogo kraća od Vukove pesme. epska narodna poezija 3. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige. tj.. Obuhvata i Kosovski boj 1389. Stih bugarštica je petnaesterac ili šesnaesterac sa cenzurom posle sedmog. učesnike drugog Kosovskog boja 1448. narodna proza. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki. ali i ugarske junake. i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom. Rodovi i vrste usmene književnosti: 1. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugarštica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeležio (a to znači da su se još uvek pevale u XIX veku) u Bogišićevoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova.Pisana književnost (rodovi): 1. posle svakog drugog stiha ide pripev . Dve bugarštice o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. Vrlo čest je i pripev od šest slogova. potiče iz 1497. lirska narodna poezija 2. Prva pesma kod Bogišića je o Bušić Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. one koje pevaju o lokalnim junacima.

To je i doba borbe protiv turskih osvajača.. tj. 3. manje snažnih slika. Opevaju događaje i ličnosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. Znatno veći broj pesama odnosi se na ličnosti i događaje iz XIV veka: širok krug pesama o Marku Kraljeviću i o Kosovskom boju. Pesma o diobi Jakšića deluje kao neslana šala.udvostručavanje epiteta verovatno nešto duguje dužini stiha. Boj na Mišaru. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka. . Starije pesme daju više opštih motiva o događajima. tu su i pesme koje obrađuju razne motive. u bugaršticama nema slovenske antiteze i mahom počinju dosta direktno. pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu. 2. Janković Stojan i starac Vujadin. Jedva da se pojavljuje po neka vila. ovde je to skoro smešno. dok su novije hroničarske. Dalje. Uglješa. Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakšiće. Savremena podela junačkih pesama (tip epskih modela): . Niža vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome što su zapisivane kad su već bile u opadanju. Treba imati u vidu i to da je među sakupljačima bugarštica bilo mnogo sveštenika koji nisu želeli da zapisuju takva verovanja. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvišen moralni motiv Mitrove odluke. Uvodne formule se razlikuju. To su pesme o narodnim borbama za oslobođenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s početka XIX veka (Početak bune protiv dahija. nedostatak plana umesto logičkog zapleta pojedinih elemenata.. Za razliku od desetaračkih pesama – smatra Bogišić. prema živoj snazi deseterca. Najraniji pomeni lica iz naše istorije odnose se na XII vek (Nemanja. muške ili junačke pesme Vuk j podelio na: 1. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku. pesme junačke srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. i u njima su sačuvana tačna imena mesta i junaka.bugarštice su manje bogate poređenjima. pa i one koje govore o ljudskoj žrtvi (Zidanje Skadra – doduše. pesme srednjih vremena. VUKOVA PODELA JUNAČKIH PESAMA Epiku. U ovim pesmama su istorijski događaji prikazani vernije nego u ostalim. Bogišić: U bugaršticama ove knjige najviše pada u oči uvelost. Mrnjačevići Vukašin. tj pesme junačke najstarije – one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih država. u bugaršticama ima manje hiperbola. tj. što je i deo tema ovih pesama.motivske pesme . sveti Sava). tj. kao što je Zmija mladoženja. a i neka mlitavost. Česti junaci tih pesama su Starina Novak. već su hteli da ona nestanu.hroničarske. 7 . pesme najnovijih vremena. Gojko). do XV veka. a počeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). zatim nedostatak prave poetske lepote. ugarske vazale iz XV veka. To je možda zbog toga što je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju. Rastanak Karađorđija sa Srbijom). Veliko bogatstvo u natprirodnim bićima gotovo da ne postoji u bugaršticama. pesme starijih vremena. nosioci radnje su poznati likovi. Nalaze se u Vukovoj II knjizi. kao i prirodne i logične povezanosti pripovedanja.

U narodnoj pesmi Miloševom podvigu prethodi dramski zaplet – kneževa večera (fragment koji je Vuk zabeležio od svog oca) koji je projekcija budućih događaja. predstavljaju jedinstvenu celinu. i drugi put kada odbacuje Lazareve optužbe i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. bez obzira što dolaze od različitih pevača. Prema Ženidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovića. feudalnih. Tako se katalogu ktitora zadužbina pridodaje i Lazarevo ime. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junačku biografiju kneza Lazara. to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Dušan. On se shvata kao zakoniti produžetak Nemanjića.Ne postoje stroge granice između njih. što značajno pomaže uvođenju lika izdajnika. 8 . uzročno-posledični razvoj događaja. To nije nimalo slučajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi među članove srpske carske dinastije. Likovi su povezani i na planu zajedničke ideje. već i doslednost u slikanju likova. Istu funkciju – pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjića imaju i pesme o zidanju Ravanice. čime se utvrđuje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. hronološki – gore navedena podela 2. Miloš dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice. Vuk je junačke pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1. verskog i nacionalnog opredeljenja – podvig Miloša Obilića motivisan je (npr. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. počev od njegovog boravka na Dušanovom dvoru i ženidbe Milicom (Ženidba kralja Lazara. Miloš Obilić Nosioci događaja povezani su na planu delanja. Na taj način se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede. to je skup koji će obuhvatiti likove tih događaja i dati njihove odlike. ali je produbljen idejom žrtvovanja za slobodu naroda. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve događaje koji prethode boju (mogu biti i u uzročnoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih događaja). Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova večera. pobratimskih. tematski – grupisanje pesama prema događaju ili junaku o kome se peva. Vuk II. Njih ne vezuje samo jedinstvo središnje teme.) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru. kao što su to činili Nemanjići (pritom navodi opsežan katalog nemanjićkih zadužbina). a nemanjićkim manastirima i Ravanica. ponašanja i uvek tipskih odnosa: porodičnih. stilsko i idejno jedinstvo. kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednačava sa pošljednjim vremenom. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima. 32). sačinjavajući jedinstvenu celinu karakterističnu za epopeju.

Boško Jugović) 2. LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU 9 . Kosančić Ivan i Toplica Milan. u jednom dubljem slučaju buduće zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora. Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica. Ta dramska scena upućuje (prejudicira) na buduća zbivanja.Ove dve pesme takođe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musić Stefana (47). Milošev odgovor na Lazarevu optužbu otkriva pravog izdajnika. majka Jugovića. U Propasti carstva srpskoga imamo pričešćivanje srpske vojske. Sižejnu osnovicu pesama o Kosovu čine dva osnovna motiva: 1. Pojavljuju se protagonisti koji će igrati bitnu ulogu u boju – Miloš Obilić i Jugovići. sveznajući prpovedač u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga). II). Musić Stefan). Prisutni su mnogi internacionalni motivi – oklevetani junak i njegov zavet na podvig. večera pred odlučujuće zbivanje. sećanja i osećanja onih koji su ostali živi. Miloš Obilić. treći je slučaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreću sa kosovskim bojištem (Kosovka devojka. Po pravilu se Milošev herojski čin stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. Zatim je tu Kneževa večera (fagment 50. Posebnu temu čini Obretenije glave kneza Lazara (53). Događaji posle boja imaju karakter epiloga. Fragment 50/IV donosi izveštaj Kosančić Ivana Milošu o velikoj brojnosti turske vojske. ali i Miloševu nameru da ubije turskog sultana. II Neposredno pre bitke – Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru. koja je neka vrsta završetka kneževe epsko-poetske biografije. te ponavljanja zakletve. III Bitka – Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se međusobno dopunjuju: 1. zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci – Jug Bogdan. svesnog izbora kneza Lazara između carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). kao i Miloševo raspitivanje o položaju Muratovog šatora. uhođenje neprijatelja. Jugovići. zakasneli junak. podvig pozitivnog junaka (Miloš Obilić) i 2. izdaja negativnog junaka (Vuk Branković). Srđa Zlopogleđa. on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retoričkog pitanja: Koji ono dobar junak beše? I opet sledi epski katalog (Banović Strahinja. Vuk Branković. kada glasnici daju retrospektivan izveštaj – dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). sve do njihove smrti.

po pravilu se završavaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica. uz kneza Lazara. Braća Jugović 10 . Vuku Brankoviću pripala je uloga izdajnika.- Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovića Vuk Branković (svi su učesnici kneževe večere) Miloš Obilić Kosančić Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musić Stefan Banović Strahinja Gojko i Vukašin Mrnjačević Orlović Pavle. knežev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovića EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA - Ženidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjića Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor između nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneževa večera Kosančić Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara Vuk Branković Istorijski je bio najveći srpski velikaš svoga doba. Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja središnju temu njegove epske biografije. Propast carstva srpskoga. Izveštaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa. Carica Milica i Vladeta vojvoda). U idejnom obrascu kneževe večere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj večeri.

Najsnažniju sliku odanosti braće Jugovića herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica. Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. Kosančić Ivan je taj koji daje. Ma koliko odudarao od usmene tradicije. Banović Strahinja štiti ženu od gnevne braće. oni vrše ogrešenje o običajni kodeks u korist junačkog principa odanosti otadžbini i opredeljenja za nacionalne ideale. i koga Miloš zaklinje da knezu Lazaru ne saopšti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. Postoji više tumačenja: 11 . Banović Strahinja – neće da poštede svoju sestru. junaka i konja. u kojoj Boško i Vojin Jugović odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruševcu. Miloš. imaju važnu ulogu u kosovskom mitu. Kosančić Ivan i Toplica Milan Oni su takođe istorijski neindetifikovani. Ona je najdublje poniranje u psihu junaka. njegovo herojstvo je samo izvršenje onoga što junak oseća kao moralnu nužnost. u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj. Noć pre pije sa slugom. pre svega kad je reč o završetku. Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima. ubija tri turska ratnika i gine od četvrtog. On je poseban lik jer njegovo ponašanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama – praštanje ženi je nešto što epski junak ne bi učinio (on je oženjen sestrom braće Jugovića. Objica su pobratimi Miloša Obilića. koja im priča o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka. Banovu ženu). imenu glavnog junaka. Odlazi. godine. Jug Bogdan mu je tast). onih koje boju prethode). kao izvidnik. izvršenje koje stoji izvan svake racionalnosti. Musić Stefan Pesma o njemu je specifična. U drugim varijantama (pa i u Bogišićevoj istoimenoj bugarštici) žena je kažnjena smrću. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV). njegova žena moli slugu da ga ne budi jer je usnila strašan san. Daruje je sa tri dukata. čija je funkcionalnost problematična. inače istorijski nepoznati. jer se strah od kletve pretvara u ličnu tragediju. Banović Strahinja Vuk je pesmu o Banović Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. Jug Bogdan i Jugovići. oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikaši (npr. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. Istorski nepoznat. sluga budi gospodara jer je to njegova dužnost. Međutim. taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja čojstvenog junaka u pesmi. Motiv zakasnelog junaka – on ulazi u već izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost državi. sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu. Lazar je prokleo sve koji ne dođu na Kosovo i Musić Stefan zna da mu je odlazak u boj dužnost. Ujutru. Zajedno odlaze u boj i na putu sreću Kosovku devojku. Pored Vukove varijante postoji i veći broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje. jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika.

Uzeta su tri: 1. Banović Strahinja i deset Jugovića su kontrastni likovi. njegov brat Andrija nekada se pominje. Bez vas bih je mogao stopiti. Prvi se potvrđuje pesmom Kosančić Ivan uhodi Turke. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu.prašta radi tazbine (srodstvo po braku) . Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljević i brat mu Andrijaš i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv – Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok društveni status . megdan sa crnim ratnicima (Arapima). II. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu. On ima i herojski moral i požrtvovanje. vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik. Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazeći razne uzroke. do tada je bio tri godine u tamnici). U pesmi Marko Kraljević i Arapin (Vuk. a drugi i treći u Propast carstva srpskoga. Za njega se vezuju i opšte. a nekada ne. Nemam s kime ladno piti vino. On ume i da uplaši i da ubije boljeg od 12 . Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbežnosti Markove borbe sa Turcima. prerastanje ciklusa u ep. Oranja Kraljevića Marka). a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. 70). Štaviše. 60) on se bori protiv odmetnika. proces ženidbe u pesmi Ženidba kralja Vukašina).prašta i raskida sa tazbinom. dvojicom turskih odmetnika. Narodne pesme ne pominju Marka među kosovskim junacima. Neprijatelji su mu Musa Kesedžija. božja volja 3. Turci i Arapi. II. No sam ljubi mojoj poklonio. vila od Vrvina). II.. Ljutica Bogdan. Neobično je što ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk. Građenje epskog lika Marka Kraljevića On je najpopularniji epski junak srpskih pesama. nadmoćnost turske vojske 2. crnog arapina. U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedžijom. internacionalne teme – drugovanje sa natprirodnim bićima (npr. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. sultan ga polumrtvog poušta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk. Razlog spora je u poslednja četiri stiha govora: Ne dam vašu sestru poharčiti. starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od. za sultanov račun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama. U građenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu. Al’ ću stopit svu tazbinu moju.otac mu je kralj Vukašin. tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom). 67). dok se treći nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda. recimo. izdaja Vuka Brankovića. sugeriše se da je baš Marko jedini koji može da reši problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama. Uostalom.

Međutim. Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. jer čine posebne podvrste. ženskih pesama znatno je otežala njihovu klasifikaciju. vreme izvođenja. bačvanske pesme treba pridodati ljubavnim. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i već zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. po pravilu dorastao i najvećim junacima koji se bore za pravdu. VUKOVA PODELA 1. Hiperbola je i sama dužina Markovog života – preko 300 godina. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu običajnih pesama. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljiviča. u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka. Velika rasprostranjenost lirskih. šalje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom. Bitka je duga i ravnopravna. inače. izdvajanje pesama po mestu gde su zabeležene nije prihvatljivo – pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama. ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. a počastice nisu ništa drugo do pripjevi uz zdravice. vrste na osnovu: 1. 2. Doslednu sliku Markovog prkošenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato što ga voli i nije mu bitno što je zabranjeno). Pjesme svatovske 13 . koji odmah po izlasku traži vina i rakije. RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. Kreće tek pošto mu sama careva kći to zatraži . Pesme kao što su Marko Kraljević i Arapin i Marko Kraljević i Musa Kesedžija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. zatim još jedna hiperbola – kreće u bitku tek pošto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovaču koji ga vređa i prema sestri Leke kapetana).ispisano krvlju sa njenog obraza. mesta izvođenja – mesto ili pokrajina gde se pevaju (poštrovsko naricanje nad mrtvima. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. kao i u prvoj pesmi. dodolske itd. ali isprva odbija da izađe na megdan Arapinu. Međutim. upravo ta početna situacija zaboravljenog i utamničenog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme. Najveći deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadržati. kraljičke. Isto tako. utoliko pre što se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. U prvoj pesmi Marko se javlja u caričinonm snu. Obe pesme imaju vrlo sličnu strukturu. mesa i hleba. Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifičan način dat je u pesmi Marko Kraljević i Ljutica Bogdan. namene pesme – prema prigodi (događaju) uz koju se pevaju: svatovske.sebe. koji je. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne može a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje. Vuk ih je svrstao u 20 grupa. jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje.

Pjesme kraljičke 7. Za ženske pesme bitna je melodija. 14 . tužbalice 2. svatovske. ljubavne pesme. spasovske. uskršnje. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. religiozne pesme (religiozno-moralističke) – još je Vuk razlikovao hrišćanske i mitološke pesme. Ono se ogleda u raskoši mladosti. Paštrovsko naricanje za mrtvima 5. u ovu grupu spadaju i sljepačke pesme 4. izgubili su magijsku i kultnu moć i zadržali su se samo kao običaji. obredne i običajne pesme – koledarske. Nije bitan pol pripovedača. Pjesme bačvanske našega vremena Ženske pesme su u I knjizi. dok je ona za muške na drugom mestu. Pjesme koje se pevaju na prelu 15. a junački događaji su iz muškog sveta. Redosled pevanja pesama koji se još čuva u nekim područjima ukazuje na nekadašnji obredni karakter i starost ovih pesama. vojničke 5. ali ima i sete u opevavanju devojačkog rastanka od doma. Ljubavne su najraznovrsnije. božićne. Pjesme žetelačke 16. Pjesme igračke 17. jer ih ne sužava mesto izvođenja i namena. Savremena podela (princip podele je namena): 1. Najbrojnije su porodične i ljubavne. Pjesme osobito mitološke 14. Ljubavne i druge različite ženske pjesme 20. sahrane itd. porodične pesme – pečalbarske. Peraške počaške 4. žetalačke) 3. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18.2. dodolske. bogatstva i lepote. Pjesme božićne 10. Pjesme koje se pevaju uz časni post 11. OBIČAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiču od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za čovekovu ličnost – svadbe. koje su najverovatnije i najmlađe. na ranilu. Kriterijum podele na muške i ženske vezan je za činjenicu da je emotivnost lirike za žene. posleničke pesme (pesme o radu – npr. Pjesme dodolske 8. Najčešće su u osmercu. Pjesme onako pobožne 12. kraljičke. * Svatovske pesme – u njima preovlađuje svečano raspoloženje. Pjesme sljepačke 13. Paštrovski pripjevi uza zdravice 3. Pjesme od kolede 9. mada ženske uglavnom pevaju žene. desetercu i trinaestercu. Pjesme svećarske 6. Ton je radostan.

(Devojci (161). iz Srbije). obredne pesme namenjene dozivanju kiše pomoću imitativne i kontaktne magije. Vezane su za zemljoradnju. uskršnje. Kraljičke pesme – vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice. U obredne pesme spadaju još i vodičarske. Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Reč je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. 187) – izrazito narativna pesma) 2. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme suše. pevaju o životnoj radosti. 185). Običaji i pesme sa sličnim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. predaka). Česta je slika zelenog bora. a često i igrom. čitavoj severnoj Srbiji peva se svatovac – narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. Koledarske pesme – obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti. Obred – centralni lik je žensko biće – dodola. Obred je uvek praćen pesmom. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. 1. u šestosložnom stihu (šesterac). pa su poznate u većini zemalja gde je ona razvijena. nakon čega sledi darivanje. Imale su magijsku funkciju. I. simbola večnog života ili mladog konjanika raskošne opreme što je personifikacija mladorođenog boga Sunca (kod Vuka – pesme od koledi Domaćinu (191)). teranjem zime. Koledanje se održava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21. Dodolske pesme – letnje. hristijanizovane su i vezane za praznik duhova. Djetetu (176)) 3. RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na: 15 . đurđevske. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca. sa pripevom lenjo ili lado. iskazivanje prirodne pojave i željene posledice koje iz nje proizilaze. Zaustavljaju se pred kućama gde pevaju. sa improvizovanim krunama i mačevima. U novije vreme osnov ovih pesama čini iskazivanje dobrih želja. Gospođi (169). Kada idu preko sela (Vuk. Devojke kraljice obilaze kuće svečano odevene. Sunce. Banatu i Bačkoj. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa muškim učesnicima. Obredne pesme imale su javnu funkciju. kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije. zemlje. a vremenom su hristijanizovani. mladog boga. (Opet kada igra dodola (Vuk. Pesme su kraće. a dodola igra dok je domaćica poliva vodom.U Sremu. uz izvođenje sa dramskim elementima. rađanjem Sunca i Nove godine. spasovke itd. (Kad se isprosi devojka (6. ličnoj i porodičnoj sreći. Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji. budući da su izvođene pred kolektivom i za njega. XII). I. Vezuju se za svetkovine i pojedina godišnja doba (kalendarske = koledarske). Koledo označava kolo.

Zanimljivo je. 246). kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama. opet. Hrišćanske pesme – mahom ih stvarali crkveni ljudi. ima crne oči. Bez obzira na starost. PORODIČNE PESME Pevaju o životu u porodici ili zadruzi. Posebnu grupu čine slepačke pesme koje su slepi pevali proseći milostinju. medna usta.kao u pesmi Srpska devojka. Muslimanske devojke imaju nešto od ideala haremske lepotice koja je 16 . jer pesme potiču iz različitih vremena i sredina. Ona obrađuje široko popularnu temu da je devojci dragi draži od svega. POSLENIČKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu. Teme – pesma Riba i devojka – prva među pesmama kod Vuka (285). Podgrupe su vojničke i pečelbarske pesme. niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom. Tu opet imamo i situaciju i devojčino držanje. kojim se izražava etički ideal. Međutim. ili samo u porodičnom krugu – uspavanke. Slično je i u pesmi Što bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552). samorazumljiv prirodni nagon. tanka i visoka. Opšta odlika ovih pesama je posredno iznošenje osećanja kroz nekakav događaj. po Latkoviću pripadaju periodu između XIV i polovine XIX veka). Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i čednost . Česti motivi su: materinska i sestrinska ljubav. 2. sa nastojanjem da religiozno u pučkim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. zmajevima. U njima nema idealizacije patrijahalnog života. Najčešće su vezane za veće radove koji se izvode kolektvino (žetva. U pesmi Tri mane (540) ideal nežnog mladića ponikao je u primorskim krajevima. data je u nekoj vrsti antiteze. npr. pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladića i devojke. Ženidba Mesečeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena moć da utiču na ljudsku sudbinu. gde je gradska poezija jače uticala na narodnu. Mladića treba da krasi zdravlje i snaga.1. Češće se peva o lepoti devojke: bjela i rumena. Taj ideal nije uvek isti. Na srpskom jeziku nije zabeleženo mnogo ovih pesama. situaciju. Mesecu. kakav nalazimo u dužim epskim i lirsko-epskim pesmama. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare. već se razlikuje od sredine do sredine. nebeskim telima (Suncu. berba . biser zube. U njima su prisutne socijalne razlike (Kad žanju Turcima u nedelju. Mitološke pesme – pevaju o vilama. tekstovi danas poznatih naših narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po rečniku nisu stariji od tri veka. 245). Ovu podelu nije moguće dosledno sprovesti jer se mešaju paganska i hrišćanska shvatanja. U njoj je.žetalačke). simboličnu sliku. ali i ljubavni elementi (Nadžnjeva se momak i devojka. suprotstavljanje ideala.

sastanci. a ljubav se izražava i preko pesme u kolu. Motivi – po motivima ljubavne pesme su različite. po pravilu. ali se najčešće peva o tipičnim momentima ljubavi: o prvim susretima. Porodične obaveze česta su prepreka ostvarivanju ljubavnih želja. ređe je reč o nekom postupnom upoznavanju i zbližavanju (554). po tom pitanju. npr. 359). na livadi. LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki događaj. 311) . 388 Nijesam ga nikad ni viđela. ona ga odbija. 425). Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada žena tuguje zbog udaje za nedragog (310. Rastanku voljenih često prethode zloslutni snovi (640). Odnos prirode i čoveka može biti sasvim neposredan – nije retko ni obraćanje stvarima iz prirode: Suncu. rastanci. čežnje. Pored čednosti i stidljivosti. 384). Čest je slučaj da kada rodbina sazna za ljubav. U muslimanskim pesmama.snažne metafore snega i hladnoće. rastanci. samo sa mladićem koga devojka prihvata. Česti su motivi devojčinog razgovora sa konjem mladićevim ili sa ogledalom (407. nego jednom na vodi studenoj. U nekim pesmama nalazimo i kletve. Mnogo se peva i o čežnji posle prvog susreta (319. U njima se prepliću dva elementa: narativnost 17 . To su. smetnje. do srećnog ili tragičnog završetka. savlađivanju prepreka. Izražavanje ljubavi je obično diskretno (baca venac cveća niz reku da ga odnese dragom) i često posredno (devojka mladiću daje cveće) – 331. Ljubavna osećanja bude se na ovim. ne želi sreću pastorki (Mara bjeljarica). kako Vuk kaže. a da je sve ostalo sporedno (Tužba na polje). po pitanju ove teme. nešto drugačije: po pravilu sve se zbiva u kući ili oko kuće – skoro opšte mesto je susret u uskom sokaku. po pravilu uzeta iz prirode. Izgleda da je bilo važno opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak. Prvi susreti su uglavnom slučajni – npr. i naivnost je često isticana osobina mlade devojke (430). Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac. zatim se situacija ponavlja praktično istim stihovima. Dragojlo i Smiljana – devojčina braća se ne slažu sa njenim izborom. ima više senzualnosti i neposrednosti. Raskošna odeća i bogat nakit česti su atributi lepe muslimanke (382) – bugarke. ali sa puno osećanja. Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru. Priroda – saživljavanje sa prirodom najjače se oseća u patrijahalnim zonama: prvi susreti. zbivanje se ređe dešava u selu. pesme na međi između lirskih i epskih. Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrećna devojka. slutnje) može se grupisati najveći broj pesama. sastancima. Oko ovih tipičnih momenata (susreti. veza bude osujećena. u šumi. Rastanak obično nije jasno motivisan. Ideal mladića ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima.rasla odvojena od okoline (nit’ je videlo sunca ni meseca. prvim susretima. U nekim pesmama samo devojaštvo istaknuto je kao osobina žene koja zaslužuje ljubav (Devojka je bolja od udovice. 323 i 324). mada ima zajedničkih crta. tugovanja – sve se to dešava u složenoj prirodi: na obalama reka. Maćeha. Poređenja su. Mesecu i zvezdama. Muslimanske pesme su.

ozbiljan ili humoristički stav prema događajima. Smrt Omera i Merime. ali je to pričanje veoma živo. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se više pevaju). To su pripovetke na međi i one kombinuju elemente bajke. Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska). Motivi su skoro uvek iz porodičnog života: Hasanaginica. dužina tj. balada 2. predanja. u Beču. kao ni za pesme. novelističke teme u stihu (o porodičnim odnosima) Vuk ih je nazivao baladičnim narodnim pesmama i delio na: 1. udeo humora u prikazivanju. nago ono što se pripoveda rekao bi čovek da je zaista moglo biti. a one u kojima preovladava naracija na početak II knjige (one se više kazuju). kao i da postoje one za koje se. Vuk kaže da postoje muške i ženske priče. romansa 3. ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima: Biljana platno beliše. Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama. Ženske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva čudesa što ne može biti. dužina priče – u savremenoj književnoj teoriji to je kompozicija dela 3. Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. 18 . muške su one u kojima nema čudesa. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje. Pa. Dalje Vuk kaže da bi se muške pripovetke mogle podeliti na dugačke i kratke. Podela muških pripovedaka na duge i kratke takođe ne govori mnogo. ne može reći da li su muške ili ženske. epske poezije. a u lirskim često ima realističkih detalja. Ženidba Milića Barjaktara. legenda u stihu 4. Stojan i Ljiljana (porodična). 2. odnos između fantastičnih i realističnih elemenata 2. sa puno osećanja. neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo. odnosno fantastika. dramatično. kratkoća. bajka u stihu 5. Dakle. ali sumorno i bolno osećanje. a kraj najčešće tragičan. basne. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije baš najsrećnije rešenje – među epskim pesmama ima dosta fantastike. ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju – fantastika ili realizam. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti. što je odlika epske poezije. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realističnost. VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke. Kriterijumi Vukove podele: 1. izdate 1853. šaljive priče. pripovetke.i emotivnost. samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama.

postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastičan. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. svaki tip. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru. Junak i njegovi pomagači nastoje da povrate revnotežu koja je narušena i da isprave nepravdu načinjenu junaku koristeći se svim sredstvima. odabiru i kombinaciji određenih motiva. svaki motivski krug.Formule žanra: osobito uvodne i završne. Moglo bi se reći da se u bajci teži vraćanju ustaljenog reda koji je u samom početku poremećen. novele (muške pripovetke).Vukov savremenik i nastavljač Vuk Vrčević. ali je važno to što je kao vrstu uveo basne i što je dao dobar naziv za pitalice. Svaka basna ima pouku. najavljuje se već u uvodnoj formuli.Opšte: zajedničke za različite rodove i vrste usmene književnosti .Lokalne: funkcionišu samo u određenoj pripovetci . Kad je reč o nosiocima radnje. Fantastičnost prostora u bajkama ne postoji. Postoje tri tipa formula u bajkama: . tu dimenziju nemaju priče o životinjama. Psihološki razvoj junaka izostaje. sticanje velikog blaga započeće služenjem siromašnog seljaka kod bogataša itd. Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi. U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta. bajke. šaljive priče. Kada junak dospe u donji svet. Da bi rešio zadatak junak mora da 19 . a nema ni emotivnih doživljaja. 2. Značajan napor u klasifikovanju naše narodne proze načino je Veselin Čajkanović. U nekim bajkama taj junak je siromašan mladić (retko devojka). do inverzije. mladoženja ili čudnovato začeće. legende. Za bajke je karakteristična distanca kolektiva prema sadržaju (koji i slušalac i pripovedač smatraju neistinitim i nestvarnim). pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u Đavo i njegov šegrt). Bajke – vrsta fantastičnih priča (fantastike ima i u basnama i u pričama o životinjama. vremena i nosilaca radnje. Najproblematičnija su verovanja budući da uopšte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolška građa. U bajci nije reč o alegorijskom tipu fantastike. Može postojati samo doslovan fizički preobražaj (npr. stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni. koji je deli na: priče o životinjama (basne). on je osporavana ličnost (najmlađi brat. ali se ogleda samo u tome što se izvesna svojstva pripisuju životinjama). ali je ograničen linearnim vremenskim tokom. U pričama o životinjama takođe se kazuju karakteristične osobine životinja. obično.. njihovih osobina i karakteristika. ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi. verovanja. koje su više epizodične i po pitanju dužine razvijenije. i sam je dao jednu. ako je osnovni motiv zmija. u uvodu će se pojaviti žena bez poroda. dolazi. mada problematičnu podelu 1868. Problematična je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. skaske. kao što je slučaj sa basnama. Zlatna jabuka i devet paunica). Svet bajki je jednodimenzionalan. kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive – mladić koji se nalazi pred teškim zadatkom. kao u basnama. ograničenom broju delokruga likova i formulnim izrazima. Đavoljev sluga). *Motivi: sve su bajke međusobno slične. Basne i priče o životinjama – uvek kratke i alegorijske.

Pobedu nad natprirodnim čudovištem junak postiže tako što uz pomoć nekog drugog lika (oteta sestra ili žena) sazna gde se krije snaga čudovišta.Život i običaji naroda srpskog. Skaske – etimološka i eshatološka predanja. u njima nema ničeg fantastičnog i neverovatnog. 6. daju jedan odgovor. sa dosta čudesnih elemenata. bez opisa. Vuk je predanja klasifikovao tematski. U legendama uvek ima i ponešto istine. vila. po strukturi slične bajkama. sredini. po opisu: 20 . Šaljive priče – jednoepizodične priče (inače prerastaju u novelu). Poput epske pesme one se osnose na određeno lice. religiji itd. Ratničko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja. Čudesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera. Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeležje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba – Era). etička poenta. uzdižu junaštvo. a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. planina. Želja pripovedača je da nas upozna sa postankom naselja. jednu osobinu. ličnosti i deluju poučno. U njima ima i veliki broj izmišljenih ličnosti (zmajeva. Karakteristične su za rodovsko-plemenska uređenja (Crna gora. opisuju jedan događaj. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju). uz poslovice i uz pojedine epske pesme. Legendarne priče i skaske – višeepizodične. a daje na kraju jednu širu ideju o ljudima. npr. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja . Samo u retkim slučajevima on ne postiže pobedu svojom snagom (Aždaja i carev sin). U mnogome se približava šaljivoj pripovetci. običaja. Kratka slika događaja. Anegdote i ratničko-patrijahalne anegdote – kratke. Pojavljuje se humoristička tendencija da bi se narušila ozbiljnost. Ima ih mnogo manje od bajki i kraće su.3. Hercegovina). pa je nekada teško odvojiti legendu od bajke. 5. ali je sama priča izmišljena. Teže zanimljivosti pa se često drže neobičnih i iznenadnih obrta. menja se u okviru priče (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). Poučavaju i zabavljaju. Novele – muške pripovetke realistične sadržine. 4. PREDANJA Vuk je predanja štampao u Riječniku. Lik novele je dinamičan. duhovite priče o nekom zanimljivom i malo poznatom događaju iz života poznatih ljudi najrazličitije sadržine. Opisana situacija je smešna i slikovita. Sve su šaljive priče muške. vukodlaka). Funkcija im se proteže od zabavne do poučne. već i sa neprijateljstvom i mržnjom drugih ljudi. To zlo često dolazi od najrođenijih. One ne služe uveseljavanju već osvetljavanju istorijskog perioda. tj. Za potrebe izdavanja te knjige. uvek religiozno obeleženih. ime neke ličnosti ili naselja. izađe na kraj ne samo sa natprirodnim bićima.

po čemu se razlikuju od pripovedaka. Izražavaju se najčešće pomoću metaforičke slike. tako je i u pripovetkama. I narodne priče sadrže poslovično kazane misli o životu koje su preuzete kao i stihovi pesama. Mitološka i demonotološka predanja – zasnovana na čovekovom verovanju u natprirodna bića (zmajevi. One mogu i da utvrde stanje stvari – Sve je dobro što se dobro svrši. Mogu izražavati opšte prihvaćene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraženu crtu istinitosti. Kulturno-istorijska predanja – neka vrsta usmene istorije o junacima i događajima. i obratan postupak – prvo je izrečeno zapažanje u obliku poslovice. KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. životinja. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. vjerovanja u stvari kojih nema 2. kataklizma) onda je reč o eshatološkim predanjima. pričaju ljudi. vile. junaci i konji njihovi. biljaka. tj. 3. dok kazivač predanja priča u prvom licu. 2. Da bi se naglasila istinitost mitoloških i demonoloških predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (noć. Teže da slušaocu uliju divljenje prema precima. Kada se govori o događajima posle smrti ili pošljednjem vremenu (smak sveta. krtice i sl. iz staroorijentalne i grčkorimske tradicije.).. Poslovice – najčešće u svečanom tonu. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz određene sredine. jezgrovite zaključke iz ličnog ili opšteg života. čoveka. pa se proširilo u priču. iz Biblije. Kazivač to naglašava stalno: Srbi pripovjedaju. I slušaoci i pripovedači treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja završavaju materijalnim dokazima za ispričan događaj. u stihu ili u ritmičkoj prozi. o postanku gdekojih stvari 3. Basne i šaljive priče se često sažimaju u poslovice. on je bio prisutan. kosmosa. U predanjima je drugačiji tip fantastike nego u bajkama. 21 . Postoji takođe. – time što znamo da postoje i vidimo i mlečni put i krticu. zavičaju. a pouku otkriva tek prenosno značenje – Gvožđe se kuje dok je vruće.npr.. Stih je najčešće deseterac (4+6). više poslovica je u ritmičko sređenoj prozi. prihvaćena u tradiciji.1. ili da budu delimično važeće pravilo – Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata. nastanak mlečnog puta. a zasnovana na iskustvu generacija. Poslovice predstavljaju individualno stvaralaštvo. Ipak. tabuisana mesta). To su sažeto formulisana opažanja. iz književnosti. Većina poslovica u deseteračkom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina. Istinitost se potvrđuje kod etioloških i eshatoloških predanja . Etimološka i eshatološka predanja – o postanku sveta.

3.2. Marko Kraljević – istorijska je činjenica da je vladao posle svog oca Vukašina. razne životinje. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholoških i etičkih odnosa među likovima. bio je turski vazal u Prilepu. ali su ipak priče češće sažimane u pitalice. Kletve – ritmički uobličene želje koje prizivaju zlo onome kome su upućene. 7. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. Makedonci. delovi čovečijeg tela itd. Ima ih u lirskoj. Bugari). Poslovice se odnose na sve domene ljudskog života. čije ime treba pogoditi. nekad su u vidu preporuke da se preživi – Umiljato jagnje dvije ovce sisa. Tekođe. Brojalice – stihovana. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. 5. Zagonetke – misaone govorne igre – enigmatične forme. Raspon humora je od obične šale do gorke satire. Vukašin – u poeziji zapamćen kao izrazito negativan lik. potpuno protivrečne 2. retko su u neposrednom imperativu – Ispeci. gorkog i prijatnog iskustva. godišnja doba. čak se za njega vezuje i motiv caroubice. Retko se šire u priču. Sastoje se iz metaforičkog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma. dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji. uzurpator kraljevstva. Motivi su očigledno rasprostranjeniji od istorije. a motiv caroubice je 22 . a retko upravljene ka budućnosti i tada ostaju samo preporuka. 4. Najčešće su retrospektivne. Predmet zagonetki mogu biti najrazličitije stvari i pojave iz života ljudi: nebeska tela. Brzalice – govorni izrazi za zabavu i vežbu. Narativni deo služi samo da uvede ličnost – koja može biti istorijska ličnost a ponekad i životinja. Pitalice – kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijaloškog dela: pitanja i odgovora. pojave u prirodi. pa reci. Blagoslovi – najčešće stihovane. može se desiti da se poklapaju 3. Zasnivaju se na igri glasova i slogova teških za izgovor. uobličavaju sliku naših naravi i istorijskih situacija. istorija može da služi kao jezgro oko koga se pletu motivi – istorijski sloj se često povlači pred zanimljivošću motiva. kojima se razbrajaju učesnici u igri. Prikazuju jedno zapažanje iz života. Mogu biti izvučene iz priče ili novele. Vuk Branković – u poeziji je zapamćen kao kosovski izdajnik što je istorijski netačan podatak. u vidu pitanja. 6. branio je Kosovo i svoje teritorije. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi. Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. uglavnom besmislena kazivanja. epskoj poeziji i baladama. i ta moralna stanovišta nisu uvek visoki moralni ideal. U istoriji on je legitiman kralj. Hrvati. a ne zapovest.

Uroš. Ženidba Marka Kraljevića. *Junak – majka: veoma je bitna uloga žene u patrijahalnoj porodici. Epski atributi su junačko oružje i konj. Vukašin proklinje Marka jer je njegova odluka čije će biti carstvo pala na Uroša. Ovo je internacionalni sloj – Ahil. Despotica Jerina – u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka – prokleta. Jugovići – epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. nož. Šarac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. Individualizacija. Oranje Marka Kraljevića). Junaci starijih vremena nastaju u braku između smrtnika i fantastičnih bića – brak čoveka i vile ili žene i zmaja – što objašnjava junakovu snagu (mitsko polazište): Vukašin se ženi vilom = Marko Kraljević. *Junak – otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja – Sveti Sava). Janko od Kotara – Stojan Janković. a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku. a novijih: vatreno oružje. odnos Marka Kraljevića i majke Jevrosime (Uroš i Mrnjačevići. sablja i vatreno oružje. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Jason. Žena i zmaj = Relja Krilatica. Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac – sin: Dušan . opis junaka: fizički opisi. naglašava se u imenu junaka: Starina Novak – Grujica Novaković. Miloša Obilića mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. Orfej. kao i njihovi sinovi Marko i Uroš. b) Odnos otac – sin (srednja vremena). Starina Novak se ženi vilom = Grujica Novaković. Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabučila Momčilovog onesposobi (krila mu sprži). Bilo kakav kontakt među pobratimoom i posestrinom je nemoguć. 23 . to je kao krvno srodstvo. u Maričkoj bici). Porodični odnosi – do opisa odnosa junaka i članova porodice se dolazi na osnovu više pesama o junaku. Nemanja . retko samo u jednoj varijanti. Duhovna srodstva su važna – neprikosnoveno je kumstvo. može i njega samog. Ban Milutin i Duka Hercegovac). Uroš i Mrnjačevići. Žena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk. Junački konji – njihovo ponašanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije. buzdovan. Individualizacija junaka se postiže njegovim fizičkim opisom. Vukašin i Dušan su kumovi. Opisi su najčešće pred megdan i pripreme za svadbu. koplje.Sveti Sava. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (mač kralja Artura). pobratimstvo. Najduži opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. Izražena je jačina linije po majci. Junačko oružje starijih vremena su: mač ili sablja. Negativni: Vukašin i Marko Kraljević. Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujičine. svaki junak ima svoje atribute. Toplica Milan i Kosančić Ivan su pobratimi Miloša Obilića. srednjih: mač.istorijski nemoguć zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroša jer je poginuo 1371. Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. a) Odnos ujak – sestrić (starija vremena): Momčilo vojvoda je ujak Marka Kraljevića.

U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. oformljene na osnovu događaja i junaka o kojima se peva: 1. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovića. dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove. Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. *Junak – ujak: najveći stepen idealizacije. a sestra bi sve učinila za brata (Milica i Jugovići. Hajdučke i uskočke pesme 6. Ženidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjića. Jakšićima i Crnojevićima) 4. na snazi je formula: on traži za sebe devojku. Kada junak treba da nađe nevestu. Pretkosovski ciklus 2. kao što su to 24 . Izuzetak je Banović Strahinja. vađenje očiju. *Junak – ljuba: ona je uvek verna. on svojoj ženi prašta. ali i prijatelja za svoje roditelje . sestra vojvode Momčila kontrast je njegovoj nevernoj ženi). spaljivanje. Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankovićima. Kada muž sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suočavanja i muž će savladati ljubavnika.*Junak – brat: često se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). Pesme o muslimanskoj sredini 7. Brat je sestrin zaštitnik. Pesme o crnogorskim borbama 8. Preljubnicu stiže kazna: rastrzanje konjima na repove. na koje je Vuk podelio našu epiku. Kosovski ciklus 3. Žena može da podstiče muža na bratoubistvo. Pesme o Marku Kraljeviću 5. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama. Bratska sloga može da izazove vilinsku zavist. Ustaničke pesme POKUŠAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su veštačke tvorevine iz XIX i XX veka.oba uslova moraju biti ispunjena. *Junak – sestra: uvek su emotivno vezani. Vidosava zarad raskošnog života izdaje Momčila.

Tara). Sluga Golubak onesvešćenu Milicu vodi u dvor. odlazi. kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankovićem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni). da bi joj pomogao on je razrešen kletve. Glavu je sa polja odneo mladi Turčin. Sluga Milutin – na početku dva gavrana donose vest carici Milici da je potučena srpska vojska. on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da učestvuju u bici. i takođe da će vratiti Brankovića u boj. Mrnjačević Gojko. Kosančić Ivan uhodi Turke . oklevetanog junaka. odvraćenje junaka od boja ne uspeva.odlazi da izvidi kolika je turska vojska. Kosovka devojka. Ženidba kralja Vukašina – Vukašin u dogovoru sa Vidosavom. EPSKE NARODNE PESME 1. Kneževa večera uoči boja. Car Lazar i carica Milica – ona ga moli da joj od kletve poštedi jednog od devetorice braće. Miloš Obilić najavljuje pošljednje vreme. ali i on posle toga odlazi na Kosovo. vojvoda Uglješa. Jedino Gojko nije rekao svojoj ženi i ona je donela sutradan ručak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. Glasnički izveštaji – sluga Milutin. kako bi dokazao svoju ispravnost. Kletva – kneževa kletva. najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata. čija je majka srpska robinja. Dilema se prepliće sa izazovom – Propast carstva srpskoga. ali se dogovaraju da Lazaru kažu kako bi naša vojska mogla da ih potuče jer su turski vojnici ili stari ili mladi. srebra i bisera već od mermera kamena. Miloša Obilića i Vuka Brankovića. Četrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje. neprolaznu slavu. Pavle Orlović i Vladeta vojvoda. Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički. zove je da pređe njemu 25 . da je ne bi srušili Turci.činili Nemanjići. zatim dolazi i ranjeni sluga i izveštava: veliča Jugoviće i govori o izdajstvu Vuka Brankovića – on je izveo čak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. Obretenje glave kneza Lazara – javlja se obilje biblijskih motiva. on je glas razuma. pripaja se telu – Sveta sam glava od svetoga tela – odnose telo u Ravanicu. 2. Bogorodica po svetom Iliji šalje pismo Lazaru da se odluči ili za smrt i carstvo nebesko tj. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov – u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potčini sultanu ili da se bori protiv njega. majka Jugovića. Momčilovom ljubom (dvor na Durmitoru.laž zarad dobiti. on dopušta. ali nijedan Jugović neće da ostane. pa stoga neiskusni . vraća se Milošu Obiliću i govori da je brojnija. centralni sukob je sukob izdajnika i podvižnika. Zidanje Skadra – tri brata Mrnjačevića: kralj Vukašin. tj. Miloš se obavezuje da će pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti. ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice.

ubio i Šarca. Vratio se u dvor. Kosančić Ivana i Toplice Milana. Dioba Jakšića – u Bijogradu braća Bogdan i Dmitar dele očevinu. 4. i on mu pomaže da oženi Milicu – tako mu je bilo suđeno. Njih traži po Kosovu a Orlović Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula. Požrtvovana sestra Jevrosima. Marko te se napij vina. na jednome ljuta guja spava. Banović Strahinja – konj Karaman. 26 . Opkolili Turci Stalać i 3 godine ništa nisu mogli da urade.Marko Kraljević presuđuje da nasleđe pada u ruke Urošu (njegov otac Vukašin ga juri da ga ubije). Na kraju izmirenje. Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i naređuje ljubi Anđeliji da mu otruje brata. Marko Kraljević i Ljutica Bogdan – oba junaka se plaše jedan drugog. car se maša rukom u džepove… Idi. u Skadar. a konj polomi noge. Marko pije uz ramazan vino – dok otera cara do duvara. pomaže mu Turčin koji je deset godina bio kod njega u tamnici. tazbina – Kruševac. 9. 16. Ženidba kneza Lazara – Lazar je bio sluga car Stjepanu. 15. 12. Smrt vojvode Kaice – ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. ali se zavade oko sokola i konja. Marko Kraljević i Musa Kesedžija . Jabučilu je spalila krila i Momčilovo oružje potopila u krv. 5. 11. Musić Stefan – zakasneli junak. konja i ljubu. 8. što je proverio star Jug Bogdan. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš – posvađali se pošto nisu mogli da podele tri konja među sobom i Marko ubija svog brata. 10. 17.3. Propast carstva srpskoga – odlučuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke. Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake. a za ženu uzeo Jevrosimu. ubio konja i zajedno sa ženom skočili sa zidina u Moravu. Car Lazar i carica Milica – o Kosovskom boju. 14. Uroš i Mrnjačevići . svu su zemlju lepo podelili.Marko Kraljević je 3 godine bio u tamnici. 13. Marko proliva suze što je ubio boljega od sebe. Na kraju kad je Vukašin ubio Momčila i shvatio kakav je on junak bio. Anđelija to nije mogla već je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. kao bratu jednom bez drugoga. Oranje Marka Kraljevića – živeo 160 godina. sultan ga oslobađa da bi izašao na megdan Musi Kesedžiji. On ne daje ni jedno. dosta su ih pobili – od 3000 ostalo 500. 6. polomio sablju. 7. U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega. Smrt vojvode Prijezde – njemu turski car Memed piše pismo i traži njegova tri dobra: sablju. u njemu tri srca junačka. koji mu na samrti govori kako će da slaže majku šta se sa njim desilo. a onda je njegova žena Jela ušla u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjičari. Kosovka devojka – darivana od strane Miloša Obilića. ubio je i Vidosavu.

So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Pobegli su. Početak bune protiv dahija – sedmorici dahija proriču smrt. Čardak ni na nebu ni na zemlji 2. Aždaja i carev sin 3. Obredne pjesme 27 . Đavo i njegov šegrt 10. veće sam te s bratom pomirila. Djevojka brža od konja 15. Ropstvo Janković Stojana – mlada ljuba od nedelje dana. dok nije naišao na crnog Đorđija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka. Stari Vujadin – Turci ga mučili da otkrije drugove. Ali Mehmed ga nije slušao već krenu u seču knezova i junaka. Gvozden čovjek 13. a starac Fočo govori kako treba smanjiti poreze. Ništa nije tajno. a oči iskopali. Zmija mladoženja 5. Zlatna jabuka i devet paunica 6. Dmitar se pokajao. iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) – Ako ti nije prilika / usedni konja pa beži 2. Prebili mu ruke i noge. NARODNE BAJKE 1. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa ženom dočekaju majku koja kad ga vidi umire. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5.18. Sin carev i tri labuda 16. Anđelija: Nijesam ti brata otrovala. 20. Nemušti jezik 4. Moć burme 12. Vlatko i mrtvi 7. i car ih poturčio. Snaja – Jela. ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji – kao što je Murat govorio. Risanska) – Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6. jatake. Zla žena 11. Stojan prvo ide u vinograd i sreće majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. Fočić Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe. Žabica carica 14. Kako su radile onako su i prošle 8. ali on nije hteo. Otac i njegove kćeri 17. što neće kadgod biti javno 9. a mlada Smiljanić Ilije od petnaest dana. 19. U ropstvu devet godina i sedam meseci.

/ Za mladoga za Božića. ali drukčije (399) . pretanak i prebleđen d) Ljuba Alagina (384) – muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka – raskoš bugarske devojke f) Voda bez broda (430) – naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323). 6. ne ljub’ udovice (324) – već pij vino. ali je ona na pola puta između njegove i svoje kuće umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. Posleničke pjesme – pjesme žetelačke a) Kad žanju Turcima u nedjelu (246) b) Nadžnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge različite ženske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) Šta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) – Momak je premalen. i) Za stara nije. a ljubi đevojku h) Dragi i nedragi (310). / iz malena do golema djeteta. Opet to.3. Ženidba Milića Barjaktara – svu je zemlju obišao a nije mogao sebi da nađe ženu. Stara neće. ali joj nije hladno. drugu dragom. umire i on. citat). a za mlada jest (398) – Anđelija. 28 . a) Opet kad igra dodola (185) – Naša doda boga moli / Oj dodo. treću stavila sebi u nedra. oj dodo le! / Da udari rosna kiša. Kad je stigao kući i legao na postelju. n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) – U Milice duge trepavice… *Najveća je žalost za bratom (304) LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME Balade 1. Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ružici (319). k) Marino pravdanje (331) – govori majci kako je brala cveće i kako je jednu kitu dala bratu. a mlada hoće (400) . Najveća žalost (359) – Sarajevska. sve dok nije čuo za lepu Ljeposavu. Isprosio je. 5. ako ašikuje nikad joj neće doći.iz Dubrovnika. oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljičke a) Djevojci (161) b) Gospođi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domaćinu /191) – Na čem’ ćemo molit’ / Za staroga za Badnjaka. l) Djevojka i konj momački (407).Oni su se iz malena gledali. Po srcu zima (311) – Sarajevska. 4. već joj je u srcu zima. ako boluje kad ozdravi doći će joj. Žalosni rastanak (554) . / Oj dodo. a četvrtu njoj donela. Sakupio je svatove i otišao da je prosi. Ne pij vode. gazi bosa po snegu.iz Dubrovnika j) Zaručnica natrag udata (388.

On nam priča. U epskim delima je prisutno pričanje. Hasanaga: Hod’te amo. 2. sirotice moje! / Kad se neće smilovati na vas / Majka vaša srca kamenoga. pa joj on poručuje da ga ne čeka na dvoru. prva naša narodna pesma koja se pojavila u učenoj Evropi. Ona umire. epsku poeziju (epika) – piščev odnos prema spoljašnjem svetu je sasvim drugačiji: on je predstavljen kao posmatrač određenog događaja koji se desio i završio u prošlosti. Osećanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. fabula.2. pretvara ga u svoj unutrašnji svet. U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna osećanja prikazujući svoja različita raspoloženja (radost. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora. istinitije. ali da on nju samo voli. ona ih sve dariva. Najvažnija karakteristika lirske pesme je subjektivnost. epopeja. Kad je bila blizu dvora dve ćerke je gledale sa kule. KNJIŽEVNI RODOVI Našu književnost smo po sadržini i obliku podelili na tri velika književna roda: 1. epska pesma b) epska dela u prozi: roman. novela. ona ih zaustvalja i ljubeći ga padne mrtva. pripovetka 3. jer pesnik direktno iznosi svoja osećanja čitaocu. Hasanaginica – preveo je Gete. slikovitije prikaže dati događaj. 29 . pa samim tim i sadržina. lirsku poeziju (lirika) – dosta stara. Smrt Omera i Merime – (343). Druga osobenost lirske pesme je neposrednost. Hasanaga boluje od ljutijeh rana. a ljuba ne. tj. Nju brat odvodi i ona se preudaje. bol. Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep. tugu. u svoje ja . pripoveda o određenom događaju. majka Omera hoće da oženi Fatimom koja pored toga što je lepa je i bogata. On Fatimi govori da je ona lepša od njegove Mere. a dva sina izašla pred nju. kao i trećeg sina u kolevci. obilaze ga mati i sestra. težeći da nam što objektivnije. 3. Piše pismo majci i umire. dramsku poeziju (drama). ime je dobila u staroj Grčkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). ipak ga majka ženi na silu. zato je najvažnija karakteristika epskih dela – objektivnost. sreću). pesnik stapa svoja osećanja sa objektivnim svetom. / već je blago što je srcu drago. on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato.lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful