OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIŽEVNOSTI Način trajanja - Dela usmene književnosti nisu tvorevine pojedinačnog stvaraoca.

Prenošenje usmenim putem nužno uključuje veći broj prenosliaca koji često pripadaju različitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene književnosti su u najvećem broju slučajeva individualnog porekla, ali su podložne neprestalnom menjanju. Čak i kada je zabeležena, usmena tvorevina uhvaćena je i fiksirana samo u jednom određenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno književno stvaralaštvo aktivno u vreme beleženja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj život u usmenom prenošenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u različitim krajevima nastavlja da živi u različitim oblicima. Recepcija - Zbog toga što se prenose usmenim putem dela usmene književnosti su suštinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najčešće kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevači prilagođavaju svoje izvođenje određenoj publici. Ako društvo nije oštro diferencirano (a to važi za naše društvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgrađeni moralni principi i ujednačenost shvatanja utiču na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podređuju umetničke tvorevine. Motivi - Najčistije oblike usmene književnosti treba tražiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopšte nisu imali svoje pismenosti, već se celokupno životno iskustvo prenosilo usmenim putem. Međutim, usmena književnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, već se, naročito u specifičnim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti književnog porekla. U tom slučaju, nakon brojnih izmena tokom prenošenja, motivi koji su umetničkog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takođe i internacionalni motivi koji se različito objašnjavaju: npr. zajedničkim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braća Grim, tipološke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne isključuje ispoljavanjje individualnih pevača. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili priča i postoje razlike u obdarenosti pevača (esej: Pevač priča). U usmenu književnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i kraće vreme, živele u usmenom prenošenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane više pojedinaca, bez obzira da li je građa za njih preuzeta direktno iz života ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i široko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda čuva se kao usmeno predanje; na taj način su se prenosile i medicinske poruke, vradžbine i verovanja. Međutim, iako spadaju u širu oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za književni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku možemo kao izuzetak uzeti za umetničko delo ako je data u umetničkoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao književna dela, koliko god da su sažete. Poslovice sažimaju životno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. Često je reč o uopštavanju iskustva povodom nekog konkretnog događaja; ostatak toga vidi se u završecima nekih pesama (Ženidba Dušanova) i još češće pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne književnosti (kriterijum fikcionalnosti). Važna osobina usmene književnosti je njena sinkretičnost; usmeno pesništvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili više drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, često u

1

kolu, uz ples. Kod kraljičkih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U slučaju epskih pesama opet imamo pevanje praćeno guslama - što jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena književnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, već ih je književnost takoreći apsorbovala; isto važi i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna kniževnost je u početku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i čitav kolektiv – prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralaštva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izložena su kolektivna shvatanja. Ujednačavanje tih shvatanja vrši se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjeviše ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvršeno, pa se može govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma složen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o više kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za naše pesništvo karakteristične su različite, pa i suprotne ocene hajdučije, ili postupaka Marka Kraljevića. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etničkoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednačenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesništvu samo u granicama određene kulturne zone (naročito patrijahalne, koja je po sebi uporište usmene književnosti). U drugim zonama ujednačavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama društveni razvitak, praćen diferencijacijom slojeva, ipak brži nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo što je ujednačenost veća u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdučkog. Te tvorevine su se uobličile pre nego što su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaoštrile. Za jugoslovensko pesništvo pre bi se moglo reći da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova književnost sadrži gledišta različitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Važna odlika usmene književnosti je široka upotreba ustaljenih motiva i sižea, u različitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Pevač priča). Stvaraoci usmenih tvorevina - čak i u izmenjenim društvenim prilikama - radije će posegnuti za već upotrebljenim motivom ili sižeom, nego što će nastojati da smisle novi. Konvencionalni siže se samo ispunjava novim iskustvom iz života. Te pojedinosti iz života mogu postepeno početi da preovladavaju i na taj način nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako oštrih preokreta u usmenoj književnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska građa. To se obično dešava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrišćanstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim slučajevima se stara motivska građa nikad ne gubi naglo, već se postepeno prilagođava novim uslovima.

2

Čitav niz pojedinačnosti i situacija uvek se kazuje istim rečima: sabljom manu. posebne običajne uslove i specifičnosti života u pojedinim oblastima. a sintaksa podešena prema zahtevima stiha. 9. priče o životinjama (basne). svuda je bilo i ratarskih i stočarskih oblasti. prenošenje tvorevine iz stočarske u zemljoradničku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene. Vojvodini .. Najznačajniji uzroci promene kod nas su: prenošenje pesme ili priče iz jedne etničke grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu. ustaljeni brojevi (3. To važi za bajke. šaljive priče. kad se u stočarskoj varijanti pominju pored cveća i jaganci. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije.. Zatim. Isti pevač neće istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). tiču se lokalizovanja radnje i njenog prenošenja s jedne ličnosti na drugu.)-5x Ženidba kralja Vukašina.siže je skelet i ostaje isti. tako da je npr. Ali. Kao i slične pojedinačnosti iz života tako su i imena lica i geografskih pojmova često podložna promenama. . U muslimanskoj epici bosanske krajine često je udvajanje radnje. Tu su i stalni epiteti. Nije neobično da se isti motiv veže za različite likove iz različitih vremena i krajeva. Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objašnjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina.postojalo je građanstvo. Isto važi i za pripovetke. Likovi su najčešće dati samo u nekoliko oštrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je složenije). I u stilskim formacijama postoji težnja ka ujedinjavanju. Jezik usmene književnosti nije svakodnevni. ponekad vrlo bitne. I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u više kulturnih zona u kojima je način života bio različit. simbolična imena (Vuk). Za usmenu književnost karakteristični su kontrasti i hiperbole i oni su često ustaljeni. ali se i tu može govoriti o opštim principima i tipovima kompozicije. Takav je slučaj sa Baladom o Omeru i Merimi. 3 . odseče mu glavu. Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izražajna sredstva kojih ima veoma mnogo.Sloveniji. Istovremeno. Kompozicioni šablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi. Karakteristično je i naglašavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). Skoro za svaku vrstu usmene književnosti potpuno su izgrađeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridržavaju. u nekim delovima .). Zbog toga su i pesme i priče pri prenošenju iz jedne zone u drugu trpele izmene.bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. Karakteristični su i stereotipni počeci i završeci pesama (slovenska antiteza).Još je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta. VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj književnosti svaka poznatija pesma živi u više varijanata . I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862. Dobro iskorišćena epska ponavljanja drže ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili priče. Rečnik je probran. one se tiču ocene događaja i ljudi koji u njima učestvuju. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost veća nego kod drugih naroda. Pojedinosti prenosioci najčešće crpe iz vlastitog iskustva. Hrvatskoj. postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti. sižei se obično čvrsto drže i u raznim obradama .

kao i drugačiji pogled na iste stvari . Vuk kaže da je loš pevač u stanju da upropasti dobru pesmu. Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. kao i pitalice i zagonetke. lirska pesma. ali on ima i individualnih crta koje utiču na menjanje pesama. ipak pripovedač građu stalno iznova obrađuje. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se meša. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvrđen je red izlaganja. paralelno mesto.ponavljanje delova teksta ili iskaza.od kojeg preuzima strukturne i sižejne osobenosti. Sem toga. Ali. varijante lirskih pesama obično su bliže od varijanata epskih. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa reči koja se redovno upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila određena misao ili osnovna 4 . tj. propis) . bilo je i pevača koji su učili mehanički.najčešće je reč o dovođenju u vezu ličnosti i mešanje događaja iz raznih vremena. Najznačajniji faktor u promenama je. Pevači se drugačije odnose prema starim nego prema novim pesmama. Takođe postoji i potiskivanje pojedinih pesama. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opšte mesto. kliše ili šablon. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat. Od sadržaja i forme usmene tvorevine takođe zavisi u kojoj meri će se ona menjati u prenošenju. Uži smisao varijante je ono što je isto ili zajedničko sa pravarijantom. Da bi se održala pesma ili priča ona mora tretirati bitan sadržaj ili tipičan događaj. I kraća epska pesme bolje se drži kao celina od duže.Prenošenje sa jedne generacije na drugu takođe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja. od njegovog pamćenja i darovitosti mnogo zavisi. XVI. On jeste predstavnik neke socijalne. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvođenju improvizuju držeći se samo osnovne strukture. pa i XVII veka. dok potpuno nova obrada nije pravilo. Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako česta kao kod epskih i pripovedaka. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku. Svaka pesma koja se duže zadrži u narodnom pamćenju dobija sve dovršeniji oblik i manje je podložna promenama od onih koje su tek nastale. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevača neće nikada kazivati u istom obliku. etničke grupe i generacije. Tako se Marko Kraljević dovodi u vezu sa ličnostima iz XIV. ličnost prenosioca. pravilo. Kraće tvorevine se češće drže kao celina. Mnogo zavisi i od dužine prozne tvorevine. po pravilu kraća od epske. kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve). Od toga je li pevač vešt improvizator ili pasivan prenosilac. od njene umetničke dovršenosti. Stih donekle konzervira pesmu. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi . tj. Pravarijanta se može samo pretpostaviti i to kako je izgledala. Guslarski recitativ je u osnovi približno jednak za sve pesme. Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela – pravarijante . opšta slika. a dobar da od rđave načini dobru. Postavlja se i pitanje dužine održavanja usmenih tradicija. vremena iz političkih. ipak. bolje se čuva.događaje iz prošlosti. Vuk tvrdi da je čuo pet varijanti Ženidbe kralja Vukašina na istom mestu. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvođenju redovna pojava. napamet. Da li će se tvorevina menjati ili ne zavisi i od dužine njenog postojanja u usmenoj tradiciji. od nje zavisno. lakše se pamte u celini. pa stoga ne utiče mnogo na čuvanje teksta epske. dok su pripovetke podložnije promenama. XV.

često uvodna formula naše narodne poezije. stilske figure. pretvaranje u biljku ili životinju. Formulativnost ima dva nivoa: 1. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije. Olakšavajući improvizaciju. ipak dinamička jedinica. oživljavanje umrlih. tipski likovi – i njihove funkcije (vila. izražajni – nivo izražajnih oblika: zvukovni sloj. ženidba s preprekama. ali i: tiho besjedi. prostor 4. U Bijeloj / od kamena kuli). dato obećanje đavolu).srpska kruna zlatna. junačka crna zemlja. u potrebi pevača da stvori što veći broj metričkih obrazaca koji će mu omogućiti brzinu improvizacije. verovanja i pravila ponašanja . Ona kao zakonitost proističe iz same prirode usmene književnosti. Formulativnost je karakteristično svojstvo usmene književnosti. poređenja . On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u različitim kontekstima. prihvata ili modifikuje u tradiciji postojeće obrasce. kompozicioni modeli. koja su usvojena u tradiciji. Formulativnost omogućava stvaraocu da. i u kome je usmena tradicija ipak dominantna. Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome. Najstabilnije formule: 1. glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. 2. opisi ratnika. kao i gradacija. formule su i vid umetničkog apstrahovanja i uopštavanja. vreme opevanih događaja.vrsta negativnog paralelizma. običaji. To je tehnika stvaranja i umetničkog oblikovanja usmene književnosti pomoću formula. iako ponovljiva. Stvaralac odbija.ideja. formula je produktivni metričko-akustički sintaksički model za stvaranje novih stihova. a ako podatke uzima iz stvarnosti. formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije. on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike. zmaj. zatim sklop motiva – čitave fabule (povratak muža na svadbu svoje žene. sadržinski – nivo sadržinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograničena posebnom leksikom i sintaksom. ubistvo rođaka u neznanju). govorimo o Kraljeviću Marku: Vino pije / od Orašca Tale. Po koncepciji je znatno šira od statičkih pojmova. rano rani. zatim u ulozi apozicije: Car Lazar . maćeha). Formula može da obuhvata npr. rezultat vekovnog odabira i tipizacije. varijanta – u užem smislu. ustaljeni opisi situacije – statički motivi (megdani. kumstvo).. ritmički.(prosidba. pobratimstvo. preoblačenje itd. kada oblikuje neku pesmu. časni krst. stalnih epiteta. glavna radnja 3. ime junaka 2.). pa izvor formalne strukture treba tražiti u tradiciji usmenog poetskog načina izražavanja. Po Lordu. sintaksički. izdajnik. RODOVI I VRSTE USMENE KNJIŽEVNOSTI 5 . ima na raspolaganju niz gotovih modela. slovenska antiteza . u bugaršticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo. vita jela. To su: motiv – najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (čudesno začeće. stereotipnih fraza. Formula je. britka sablja. kažnjavanje zle žene. epohe itd. leksički. Najčešće: stalni epiteti – vjerna ljuba.zubi su joj dva niza bisera. iz odnosa stvaralac-tradicija koji je recipročan..

epika 3. Gotovo sva lična imena koja se nalaze u opštenarodnim bugaršticama. tj. u kojoj su ženske. osmog sloga. a one u kojima preovladava naracija na početak II sa junačkim. U usmenoj književnosti je situacija drugačija: drame kao čiste nema. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige. Stih bugarštica je petnaesterac ili šesnaesterac sa cenzurom posle sedmog. Postoji i bugarštica o Banović Strahinji mada mnogo kraća od Vukove pesme. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugarštica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeležio (a to znači da su se još uvek pevale u XIX veku) u Bogišićevoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova. Bugarštice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. lirika 2. Razlika između deseteračkih pesama i bugarštica je u tome što se bugarštice koriste dvostrukim epitetima – junačka britka sablja. lirska narodna poezija 2. učesnike drugog Kosovskog boja 1448. dok većina ima između 50 i 90. rumeno bjelo lice. njen fragment. ali i ugarske junake.Pisana književnost (rodovi): 1. one koje pevaju o opštepoznatim junacima i događajima 2. potiče iz 1497. Prva pesma kod Bogišića je o Bušić Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. Postoji priličan broj bugarštica koje imaju identičan predmet kao i deseteračke pesme iz Vukove zbirke. – Janka. Dve grupe bugarštica: 1. Sekulu. posle svakog drugog stiha ide pripev . tj. nalaze se u odgovarajućim deseteračkim pesmama. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki. Miloša Kobilovića. godine (tada je zabeležena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu.. Ovo 6 . Dve bugarštice o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. Tematika bugarštica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka – Marka Kraljevića. epska narodna poezija 3. Zrinskog i Ivana Karlovića. duboko sinje more. Obuhvata i Kosovski boj 1389. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac. Najstarija bugarštica. Jakšiće. drama. i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom. Najduža bugarštica u Bogišićevoj zbirci ima oko 250 stihova.refren. Vrlo čest je i pripev od šest slogova. Brankoviće. Pesme na međi – epsko lirske. zabeležio je hvarski pesnik Petar Hektorović. Kneza Lazara. one koje pevaju o lokalnim junacima. Rodovi i vrste usmene književnosti: 1. Broj stihova/dužina bugarštica Znatno su kraće od deseteračkih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. već se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. narodna proza.

zatim nedostatak prave poetske lepote. Savremena podela junačkih pesama (tip epskih modela): . Pesma o diobi Jakšića deluje kao neslana šala. Uglješa. U ovim pesmama su istorijski događaji prikazani vernije nego u ostalim. Nalaze se u Vukovoj II knjizi. . tu su i pesme koje obrađuju razne motive. i u njima su sačuvana tačna imena mesta i junaka. Znatno veći broj pesama odnosi se na ličnosti i događaje iz XIV veka: širok krug pesama o Marku Kraljeviću i o Kosovskom boju. VUKOVA PODELA JUNAČKIH PESAMA Epiku. Janković Stojan i starac Vujadin. a i neka mlitavost. Jedva da se pojavljuje po neka vila. Za razliku od desetaračkih pesama – smatra Bogišić.. Opevaju događaje i ličnosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku.. prema živoj snazi deseterca. pesme srednjih vremena. manje snažnih slika. Bogišić: U bugaršticama ove knjige najviše pada u oči uvelost. Gojko). Česti junaci tih pesama su Starina Novak. tj. Treba imati u vidu i to da je među sakupljačima bugarštica bilo mnogo sveštenika koji nisu želeli da zapisuju takva verovanja. u bugaršticama nema slovenske antiteze i mahom počinju dosta direktno. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvišen moralni motiv Mitrove odluke. dok su novije hroničarske. već su hteli da ona nestanu. Niža vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome što su zapisivane kad su već bile u opadanju. nosioci radnje su poznati likovi.motivske pesme . 7 . muške ili junačke pesme Vuk j podelio na: 1. u bugaršticama ima manje hiperbola. kao i prirodne i logične povezanosti pripovedanja. Uvodne formule se razlikuju. kao što je Zmija mladoženja. pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka. pesme najnovijih vremena. ovde je to skoro smešno. a počeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). ugarske vazale iz XV veka. To je i doba borbe protiv turskih osvajača. 2. što je i deo tema ovih pesama.udvostručavanje epiteta verovatno nešto duguje dužini stiha. To su pesme o narodnim borbama za oslobođenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s početka XIX veka (Početak bune protiv dahija. To je možda zbog toga što je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju. pa i one koje govore o ljudskoj žrtvi (Zidanje Skadra – doduše.bugarštice su manje bogate poređenjima. Veliko bogatstvo u natprirodnim bićima gotovo da ne postoji u bugaršticama. tj pesme junačke najstarije – one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih država. nedostatak plana umesto logičkog zapleta pojedinih elemenata. Dalje. Najraniji pomeni lica iz naše istorije odnose se na XII vek (Nemanja. Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakšiće. sveti Sava). Boj na Mišaru. pesme junačke srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. Rastanak Karađorđija sa Srbijom). Mrnjačevići Vukašin.hroničarske. tj. Starije pesme daju više opštih motiva o događajima. tj. do XV veka. 3. pesme starijih vremena.

već i doslednost u slikanju likova. feudalnih. U narodnoj pesmi Miloševom podvigu prethodi dramski zaplet – kneževa večera (fragment koji je Vuk zabeležio od svog oca) koji je projekcija budućih događaja. Vuk je junačke pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1. stilsko i idejno jedinstvo. 8 . Prema Ženidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovića. ali je produbljen idejom žrtvovanja za slobodu naroda. To nije nimalo slučajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi među članove srpske carske dinastije. to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Dušan. kao što su to činili Nemanjići (pritom navodi opsežan katalog nemanjićkih zadužbina). U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine.Ne postoje stroge granice između njih. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junačku biografiju kneza Lazara. to je skup koji će obuhvatiti likove tih događaja i dati njihove odlike. kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednačava sa pošljednjim vremenom. bez obzira što dolaze od različitih pevača. i drugi put kada odbacuje Lazareve optužbe i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. čime se utvrđuje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. a nemanjićkim manastirima i Ravanica. Njih ne vezuje samo jedinstvo središnje teme. predstavljaju jedinstvenu celinu. sačinjavajući jedinstvenu celinu karakterističnu za epopeju. počev od njegovog boravka na Dušanovom dvoru i ženidbe Milicom (Ženidba kralja Lazara. Miloš dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice. hronološki – gore navedena podela 2. Istu funkciju – pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjića imaju i pesme o zidanju Ravanice. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve događaje koji prethode boju (mogu biti i u uzročnoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih događaja). Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova večera. 32). Na taj način se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede. pobratimskih. Likovi su povezani i na planu zajedničke ideje. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. On se shvata kao zakoniti produžetak Nemanjića. verskog i nacionalnog opredeljenja – podvig Miloša Obilića motivisan je (npr. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima. Miloš Obilić Nosioci događaja povezani su na planu delanja. tematski – grupisanje pesama prema događaju ili junaku o kome se peva. ponašanja i uvek tipskih odnosa: porodičnih. Tako se katalogu ktitora zadužbina pridodaje i Lazarevo ime. uzročno-posledični razvoj događaja.) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru. što značajno pomaže uvođenju lika izdajnika. Vuk II.

Musić Stefan). treći je slučaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreću sa kosovskim bojištem (Kosovka devojka. Boško Jugović) 2. II). Događaji posle boja imaju karakter epiloga. svesnog izbora kneza Lazara između carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). Fragment 50/IV donosi izveštaj Kosančić Ivana Milošu o velikoj brojnosti turske vojske. i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musić Stefana (47). ali i Miloševu nameru da ubije turskog sultana. Prisutni su mnogi internacionalni motivi – oklevetani junak i njegov zavet na podvig. Sižejnu osnovicu pesama o Kosovu čine dva osnovna motiva: 1. Vuk Branković.Ove dve pesme takođe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. Jugovići. izdaja negativnog junaka (Vuk Branković). sećanja i osećanja onih koji su ostali živi. sveznajući prpovedač u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga). Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica. Po pravilu se Milošev herojski čin stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. III Bitka – Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se međusobno dopunjuju: 1. Miloš Obilić. sve do njihove smrti. te ponavljanja zakletve. U Propasti carstva srpskoga imamo pričešćivanje srpske vojske. on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retoričkog pitanja: Koji ono dobar junak beše? I opet sledi epski katalog (Banović Strahinja. majka Jugovića. koja je neka vrsta završetka kneževe epsko-poetske biografije. LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU 9 . Zatim je tu Kneževa večera (fagment 50. Pojavljuju se protagonisti koji će igrati bitnu ulogu u boju – Miloš Obilić i Jugovići. kada glasnici daju retrospektivan izveštaj – dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). uhođenje neprijatelja. zakasneli junak. II Neposredno pre bitke – Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru. večera pred odlučujuće zbivanje. Ta dramska scena upućuje (prejudicira) na buduća zbivanja. kao i Miloševo raspitivanje o položaju Muratovog šatora. Srđa Zlopogleđa. u jednom dubljem slučaju buduće zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora. Kosančić Ivan i Toplica Milan. Posebnu temu čini Obretenije glave kneza Lazara (53). podvig pozitivnog junaka (Miloš Obilić) i 2. Milošev odgovor na Lazarevu optužbu otkriva pravog izdajnika. zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci – Jug Bogdan.

po pravilu se završavaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica. uz kneza Lazara. U idejnom obrascu kneževe večere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj večeri. Izveštaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa. Braća Jugović 10 . knežev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovića EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA - Ženidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjića Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor između nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneževa večera Kosančić Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara Vuk Branković Istorijski je bio najveći srpski velikaš svoga doba. Carica Milica i Vladeta vojvoda). Propast carstva srpskoga. Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja središnju temu njegove epske biografije. Vuku Brankoviću pripala je uloga izdajnika.- Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovića Vuk Branković (svi su učesnici kneževe večere) Miloš Obilić Kosančić Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musić Stefan Banović Strahinja Gojko i Vukašin Mrnjačević Orlović Pavle.

u kojoj Boško i Vojin Jugović odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruševcu. godine. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. Međutim. taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja čojstvenog junaka u pesmi. Objica su pobratimi Miloša Obilića. Jug Bogdan i Jugovići. izvršenje koje stoji izvan svake racionalnosti. Musić Stefan Pesma o njemu je specifična. U drugim varijantama (pa i u Bogišićevoj istoimenoj bugarštici) žena je kažnjena smrću. Istorski nepoznat. imenu glavnog junaka. Lazar je prokleo sve koji ne dođu na Kosovo i Musić Stefan zna da mu je odlazak u boj dužnost. onih koje boju prethode). Noć pre pije sa slugom. pre svega kad je reč o završetku. Pored Vukove varijante postoji i veći broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje. Daruje je sa tri dukata. njegova žena moli slugu da ga ne budi jer je usnila strašan san. Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima. u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj. Banović Strahinja štiti ženu od gnevne braće. Banović Strahinja Vuk je pesmu o Banović Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. čija je funkcionalnost problematična. imaju važnu ulogu u kosovskom mitu. Kosančić Ivan je taj koji daje. On je poseban lik jer njegovo ponašanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama – praštanje ženi je nešto što epski junak ne bi učinio (on je oženjen sestrom braće Jugovića. Ujutru. junaka i konja. Miloš. i koga Miloš zaklinje da knezu Lazaru ne saopšti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). ubija tri turska ratnika i gine od četvrtog. jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika. koja im priča o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. Kosančić Ivan i Toplica Milan Oni su takođe istorijski neindetifikovani. jer se strah od kletve pretvara u ličnu tragediju. sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu.Najsnažniju sliku odanosti braće Jugovića herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica. Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. sluga budi gospodara jer je to njegova dužnost. inače istorijski nepoznati. Ma koliko odudarao od usmene tradicije. njegovo herojstvo je samo izvršenje onoga što junak oseća kao moralnu nužnost. Motiv zakasnelog junaka – on ulazi u već izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost državi. Ona je najdublje poniranje u psihu junaka. Odlazi. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV). kao izvidnik. Banović Strahinja – neće da poštede svoju sestru. Banovu ženu). Zajedno odlaze u boj i na putu sreću Kosovku devojku. oni vrše ogrešenje o običajni kodeks u korist junačkog principa odanosti otadžbini i opredeljenja za nacionalne ideale. Jug Bogdan mu je tast). oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikaši (npr. Postoji više tumačenja: 11 .

70). Uzeta su tri: 1. Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljević i brat mu Andrijaš i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv – Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok društveni status . Neobično je što ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk. megdan sa crnim ratnicima (Arapima). Građenje epskog lika Marka Kraljevića On je najpopularniji epski junak srpskih pesama. vila od Vrvina). starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od. izdaja Vuka Brankovića. a nekada ne. Nemam s kime ladno piti vino. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu. No sam ljubi mojoj poklonio. II. II.prašta radi tazbine (srodstvo po braku) . proces ženidbe u pesmi Ženidba kralja Vukašina). sugeriše se da je baš Marko jedini koji može da reši problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama. tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom).prašta i raskida sa tazbinom. dok se treći nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda. 60) on se bori protiv odmetnika. Prvi se potvrđuje pesmom Kosančić Ivan uhodi Turke. Štaviše. Za njega se vezuju i opšte. vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik. njegov brat Andrija nekada se pominje. prerastanje ciklusa u ep. II. dvojicom turskih odmetnika. Narodne pesme ne pominju Marka među kosovskim junacima. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu. U pesmi Marko Kraljević i Arapin (Vuk. a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. do tada je bio tri godine u tamnici). Razlog spora je u poslednja četiri stiha govora: Ne dam vašu sestru poharčiti. Turci i Arapi. božja volja 3. U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedžijom. nadmoćnost turske vojske 2. a drugi i treći u Propast carstva srpskoga. Uostalom. On ima i herojski moral i požrtvovanje. 67). Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbežnosti Markove borbe sa Turcima. U građenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu. On ume i da uplaši i da ubije boljeg od 12 . recimo. Oranja Kraljevića Marka). Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazeći razne uzroke. za sultanov račun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama. crnog arapina. Bez vas bih je mogao stopiti. Ljutica Bogdan. Banović Strahinja i deset Jugovića su kontrastni likovi. Al’ ću stopit svu tazbinu moju. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. internacionalne teme – drugovanje sa natprirodnim bićima (npr.otac mu je kralj Vukašin. Neprijatelji su mu Musa Kesedžija.. sultan ga polumrtvog poušta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk.

upravo ta početna situacija zaboravljenog i utamničenog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu običajnih pesama. Najveći deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadržati. koji odmah po izlasku traži vina i rakije. U prvoj pesmi Marko se javlja u caričinonm snu. zatim još jedna hiperbola – kreće u bitku tek pošto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovaču koji ga vređa i prema sestri Leke kapetana). Vuk ih je svrstao u 20 grupa. inače. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljiviča. VUKOVA PODELA 1. namene pesme – prema prigodi (događaju) uz koju se pevaju: svatovske. kraljičke. koji je. mesta izvođenja – mesto ili pokrajina gde se pevaju (poštrovsko naricanje nad mrtvima. mesa i hleba. Međutim. Velika rasprostranjenost lirskih. Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifičan način dat je u pesmi Marko Kraljević i Ljutica Bogdan. Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. Kreće tek pošto mu sama careva kći to zatraži . Bitka je duga i ravnopravna. ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. ali isprva odbija da izađe na megdan Arapinu. 2. šalje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom.sebe. bačvanske pesme treba pridodati ljubavnim. vrste na osnovu: 1. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i već zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. Hiperbola je i sama dužina Markovog života – preko 300 godina. Doslednu sliku Markovog prkošenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato što ga voli i nije mu bitno što je zabranjeno). Međutim. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje. pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. jer čine posebne podvrste. RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. vreme izvođenja. izdvajanje pesama po mestu gde su zabeležene nije prihvatljivo – pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama. Isto tako. Obe pesme imaju vrlo sličnu strukturu. ženskih pesama znatno je otežala njihovu klasifikaciju. kao i u prvoj pesmi. utoliko pre što se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne može a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. po pravilu dorastao i najvećim junacima koji se bore za pravdu.ispisano krvlju sa njenog obraza. Pjesme svatovske 13 . Pesme kao što su Marko Kraljević i Arapin i Marko Kraljević i Musa Kesedžija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje. a počastice nisu ništa drugo do pripjevi uz zdravice. dodolske itd. u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka.

a junački događaji su iz muškog sveta. OBIČAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiču od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za čovekovu ličnost – svadbe. Pjesme žetelačke 16. tužbalice 2. Pjesme onako pobožne 12. koje su najverovatnije i najmlađe. 14 . obredne i običajne pesme – koledarske. Ono se ogleda u raskoši mladosti. Pjesme božićne 10. Pjesme bačvanske našega vremena Ženske pesme su u I knjizi. Kriterijum podele na muške i ženske vezan je za činjenicu da je emotivnost lirike za žene. Savremena podela (princip podele je namena): 1. u ovu grupu spadaju i sljepačke pesme 4. na ranilu. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani. Pjesme osobito mitološke 14. uskršnje. kraljičke. porodične pesme – pečalbarske. Najčešće su u osmercu. spasovske. mada ženske uglavnom pevaju žene. Paštrovsko naricanje za mrtvima 5. religiozne pesme (religiozno-moralističke) – još je Vuk razlikovao hrišćanske i mitološke pesme. Pjesme koje se pevaju uz časni post 11. Ljubavne i druge različite ženske pjesme 20. božićne. Pjesme dodolske 8. Nije bitan pol pripovedača. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18. Pjesme svećarske 6. sahrane itd. Peraške počaške 4. žetalačke) 3. dodolske. Redosled pevanja pesama koji se još čuva u nekim područjima ukazuje na nekadašnji obredni karakter i starost ovih pesama. Za ženske pesme bitna je melodija. Ton je radostan. Pjesme igračke 17. desetercu i trinaestercu. Pjesme od kolede 9. bogatstva i lepote. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. dok je ona za muške na drugom mestu.2. Pjesme koje se pevaju na prelu 15. vojničke 5. Najbrojnije su porodične i ljubavne. ali ima i sete u opevavanju devojačkog rastanka od doma. jer ih ne sužava mesto izvođenja i namena. ljubavne pesme. * Svatovske pesme – u njima preovlađuje svečano raspoloženje. Ljubavne su najraznovrsnije. svatovske. posleničke pesme (pesme o radu – npr. Pjesme sljepačke 13. Paštrovski pripjevi uza zdravice 3. izgubili su magijsku i kultnu moć i zadržali su se samo kao običaji. Pjesme kraljičke 7.

teranjem zime. Koledo označava kolo. Gospođi (169). nakon čega sledi darivanje. Vezane su za zemljoradnju. 185). Djetetu (176)) 3. I. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa muškim učesnicima. Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji. Kada idu preko sela (Vuk. (Opet kada igra dodola (Vuk. sa pripevom lenjo ili lado. a dodola igra dok je domaćica poliva vodom. U obredne pesme spadaju još i vodičarske. kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije. mladog boga. čitavoj severnoj Srbiji peva se svatovac – narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. iskazivanje prirodne pojave i željene posledice koje iz nje proizilaze. Običaji i pesme sa sličnim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. (Kad se isprosi devojka (6. a vremenom su hristijanizovani. rađanjem Sunca i Nove godine. Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Reč je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. hristijanizovane su i vezane za praznik duhova. U novije vreme osnov ovih pesama čini iskazivanje dobrih želja. (Devojci (161). budući da su izvođene pred kolektivom i za njega. Obred je uvek praćen pesmom. Zaustavljaju se pred kućama gde pevaju. uz izvođenje sa dramskim elementima. ličnoj i porodičnoj sreći. iz Srbije). 187) – izrazito narativna pesma) 2.U Sremu. sa improvizovanim krunama i mačevima. obredne pesme namenjene dozivanju kiše pomoću imitativne i kontaktne magije. Koledanje se održava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21. Vezuju se za svetkovine i pojedina godišnja doba (kalendarske = koledarske). predaka). Obred – centralni lik je žensko biće – dodola. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca. spasovke itd. Česta je slika zelenog bora. u šestosložnom stihu (šesterac). Kraljičke pesme – vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice. Obredne pesme imale su javnu funkciju. pevaju o životnoj radosti. pa su poznate u većini zemalja gde je ona razvijena. Koledarske pesme – obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti. Dodolske pesme – letnje. Devojke kraljice obilaze kuće svečano odevene. RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na: 15 . XII). I. Sunce. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme suše. a često i igrom. Banatu i Bačkoj. 1. Imale su magijsku funkciju. Pesme su kraće. simbola večnog života ili mladog konjanika raskošne opreme što je personifikacija mladorođenog boga Sunca (kod Vuka – pesme od koledi Domaćinu (191)). uskršnje. zemlje. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. đurđevske.

zmajevima. opet. gde je gradska poezija jače uticala na narodnu. tekstovi danas poznatih naših narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po rečniku nisu stariji od tri veka. Ženidba Mesečeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena moć da utiču na ljudsku sudbinu. U njima su prisutne socijalne razlike (Kad žanju Turcima u nedelju. npr. Na srpskom jeziku nije zabeleženo mnogo ovih pesama.1. po Latkoviću pripadaju periodu između XIV i polovine XIX veka). berba . Muslimanske devojke imaju nešto od ideala haremske lepotice koja je 16 . kojim se izražava etički ideal. Bez obzira na starost. PORODIČNE PESME Pevaju o životu u porodici ili zadruzi. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare.žetalačke). samorazumljiv prirodni nagon. kakav nalazimo u dužim epskim i lirsko-epskim pesmama. pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladića i devojke. sa nastojanjem da religiozno u pučkim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. biser zube. U njoj je. Slično je i u pesmi Što bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552). Međutim. kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama. Hrišćanske pesme – mahom ih stvarali crkveni ljudi. Tu opet imamo i situaciju i devojčino držanje. Opšta odlika ovih pesama je posredno iznošenje osećanja kroz nekakav događaj. 245). Ovu podelu nije moguće dosledno sprovesti jer se mešaju paganska i hrišćanska shvatanja. medna usta. suprotstavljanje ideala. niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom. Mladića treba da krasi zdravlje i snaga. U pesmi Tri mane (540) ideal nežnog mladića ponikao je u primorskim krajevima. data je u nekoj vrsti antiteze. već se razlikuje od sredine do sredine. simboličnu sliku. POSLENIČKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu. situaciju. Mitološke pesme – pevaju o vilama. Mesecu. 246). ili samo u porodičnom krugu – uspavanke. 2. Podgrupe su vojničke i pečelbarske pesme. tanka i visoka. nebeskim telima (Suncu. ali i ljubavni elementi (Nadžnjeva se momak i devojka. Taj ideal nije uvek isti. ima crne oči. Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i čednost . Ona obrađuje široko popularnu temu da je devojci dragi draži od svega. U njima nema idealizacije patrijahalnog života. Zanimljivo je. jer pesme potiču iz različitih vremena i sredina. Češće se peva o lepoti devojke: bjela i rumena. Posebnu grupu čine slepačke pesme koje su slepi pevali proseći milostinju. Teme – pesma Riba i devojka – prva među pesmama kod Vuka (285). Česti motivi su: materinska i sestrinska ljubav.kao u pesmi Srpska devojka. Najčešće su vezane za veće radove koji se izvode kolektvino (žetva.

savlađivanju prepreka. Česti su motivi devojčinog razgovora sa konjem mladićevim ili sa ogledalom (407. Rastanku voljenih često prethode zloslutni snovi (640). sastanci. Priroda – saživljavanje sa prirodom najjače se oseća u patrijahalnim zonama: prvi susreti. U nekim pesmama samo devojaštvo istaknuto je kao osobina žene koja zaslužuje ljubav (Devojka je bolja od udovice. Ideal mladića ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima. smetnje. po pravilu. ali sa puno osećanja. 311) . po pitanju ove teme. nešto drugačije: po pravilu sve se zbiva u kući ili oko kuće – skoro opšte mesto je susret u uskom sokaku. Oko ovih tipičnih momenata (susreti. samo sa mladićem koga devojka prihvata. Poređenja su. U nekim pesmama nalazimo i kletve. prvim susretima.rasla odvojena od okoline (nit’ je videlo sunca ni meseca. i naivnost je često isticana osobina mlade devojke (430). a da je sve ostalo sporedno (Tužba na polje). Odnos prirode i čoveka može biti sasvim neposredan – nije retko ni obraćanje stvarima iz prirode: Suncu. Izgleda da je bilo važno opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak. 425). Pored čednosti i stidljivosti. ima više senzualnosti i neposrednosti. 359). kako Vuk kaže. Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrećna devojka. Motivi – po motivima ljubavne pesme su različite. Maćeha. Prvi susreti su uglavnom slučajni – npr. Muslimanske pesme su. Porodične obaveze česta su prepreka ostvarivanju ljubavnih želja. LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki događaj. 384). ređe je reč o nekom postupnom upoznavanju i zbližavanju (554). tugovanja – sve se to dešava u složenoj prirodi: na obalama reka. zbivanje se ređe dešava u selu. pesme na međi između lirskih i epskih. nego jednom na vodi studenoj. Izražavanje ljubavi je obično diskretno (baca venac cveća niz reku da ga odnese dragom) i često posredno (devojka mladiću daje cveće) – 331.snažne metafore snega i hladnoće. zatim se situacija ponavlja praktično istim stihovima. Dragojlo i Smiljana – devojčina braća se ne slažu sa njenim izborom. To su. po tom pitanju. Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada žena tuguje zbog udaje za nedragog (310. čežnje. 323 i 324). Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru. ne želi sreću pastorki (Mara bjeljarica). 388 Nijesam ga nikad ni viđela. npr. do srećnog ili tragičnog završetka. veza bude osujećena. na livadi. u šumi. Čest je slučaj da kada rodbina sazna za ljubav. mada ima zajedničkih crta. a ljubav se izražava i preko pesme u kolu. sastancima. U njima se prepliću dva elementa: narativnost 17 . U muslimanskim pesmama. slutnje) može se grupisati najveći broj pesama. ali se najčešće peva o tipičnim momentima ljubavi: o prvim susretima. Mesecu i zvezdama. po pravilu uzeta iz prirode. Ljubavna osećanja bude se na ovim. Rastanak obično nije jasno motivisan. rastanci. Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac. Mnogo se peva i o čežnji posle prvog susreta (319. rastanci. Raskošna odeća i bogat nakit česti su atributi lepe muslimanke (382) – bugarke. ona ga odbija.

18 . pripovetke. udeo humora u prikazivanju. Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska). bajka u stihu 5. što je odlika epske poezije. a u lirskim često ima realističkih detalja. ali je to pričanje veoma živo. Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama. kao ni za pesme. muške su one u kojima nema čudesa. ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima: Biljana platno beliše. Ženidba Milića Barjaktara. basne. 2. Ženske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva čudesa što ne može biti. sa puno osećanja. šaljive priče. Podela muških pripovedaka na duge i kratke takođe ne govori mnogo. odnos između fantastičnih i realističnih elemenata 2. dužina priče – u savremenoj književnoj teoriji to je kompozicija dela 3. izdate 1853. Motivi su skoro uvek iz porodičnog života: Hasanaginica. dramatično. ali sumorno i bolno osećanje. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se više pevaju). legenda u stihu 4. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realističnost. odnosno fantastika. samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje. ne može reći da li su muške ili ženske. Vuk kaže da postoje muške i ženske priče. predanja. Smrt Omera i Merime. kao i da postoje one za koje se. balada 2.i emotivnost. Stojan i Ljiljana (porodična). VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke. dužina tj. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije baš najsrećnije rešenje – među epskim pesmama ima dosta fantastike. Pa. epske poezije. u Beču. Kriterijumi Vukove podele: 1. novelističke teme u stihu (o porodičnim odnosima) Vuk ih je nazivao baladičnim narodnim pesmama i delio na: 1. ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju – fantastika ili realizam. kratkoća. Dalje Vuk kaže da bi se muške pripovetke mogle podeliti na dugačke i kratke. neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo. a one u kojima preovladava naracija na početak II knjige (one se više kazuju). Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. a kraj najčešće tragičan. nago ono što se pripoveda rekao bi čovek da je zaista moglo biti. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti. romansa 3. To su pripovetke na međi i one kombinuju elemente bajke. Dakle. ozbiljan ili humoristički stav prema događajima.

Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi. 2. postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastičan. on je osporavana ličnost (najmlađi brat. njihovih osobina i karakteristika. Basne i priče o životinjama – uvek kratke i alegorijske.Opšte: zajedničke za različite rodove i vrste usmene književnosti . do inverzije. kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive – mladić koji se nalazi pred teškim zadatkom. Kad je reč o nosiocima radnje. Za bajke je karakteristična distanca kolektiva prema sadržaju (koji i slušalac i pripovedač smatraju neistinitim i nestvarnim). U pričama o životinjama takođe se kazuju karakteristične osobine životinja. tu dimenziju nemaju priče o životinjama. Svaka basna ima pouku. skaske. Moglo bi se reći da se u bajci teži vraćanju ustaljenog reda koji je u samom početku poremećen. Psihološki razvoj junaka izostaje. ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi. odabiru i kombinaciji određenih motiva. dolazi. Junak i njegovi pomagači nastoje da povrate revnotežu koja je narušena i da isprave nepravdu načinjenu junaku koristeći se svim sredstvima. mladoženja ili čudnovato začeće. ali je ograničen linearnim vremenskim tokom. ali je važno to što je kao vrstu uveo basne i što je dao dobar naziv za pitalice. ako je osnovni motiv zmija.Vukov savremenik i nastavljač Vuk Vrčević.. ali se ogleda samo u tome što se izvesna svojstva pripisuju životinjama). najavljuje se već u uvodnoj formuli. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru. *Motivi: sve su bajke međusobno slične. Fantastičnost prostora u bajkama ne postoji.Formule žanra: osobito uvodne i završne. kao u basnama. U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta. šaljive priče. a nema ni emotivnih doživljaja. mada problematičnu podelu 1868. koji je deli na: priče o životinjama (basne). ograničenom broju delokruga likova i formulnim izrazima. koje su više epizodične i po pitanju dužine razvijenije. Zlatna jabuka i devet paunica). Može postojati samo doslovan fizički preobražaj (npr. Najproblematičnija su verovanja budući da uopšte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolška građa. pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u Đavo i njegov šegrt). svaki motivski krug. legende. stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni. Značajan napor u klasifikovanju naše narodne proze načino je Veselin Čajkanović. vremena i nosilaca radnje. sticanje velikog blaga započeće služenjem siromašnog seljaka kod bogataša itd. U nekim bajkama taj junak je siromašan mladić (retko devojka).Lokalne: funkcionišu samo u određenoj pripovetci . Problematična je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. u uvodu će se pojaviti žena bez poroda. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. kao što je slučaj sa basnama. i sam je dao jednu. novele (muške pripovetke). obično. Da bi rešio zadatak junak mora da 19 . bajke. U bajci nije reč o alegorijskom tipu fantastike. Postoje tri tipa formula u bajkama: . Bajke – vrsta fantastičnih priča (fantastike ima i u basnama i u pričama o životinjama. Kada junak dospe u donji svet. svaki tip. Đavoljev sluga). verovanja. Svet bajki je jednodimenzionalan.

uz poslovice i uz pojedine epske pesme. U njima ima i veliki broj izmišljenih ličnosti (zmajeva. vukodlaka). U mnogome se približava šaljivoj pripovetci. Samo u retkim slučajevima on ne postiže pobedu svojom snagom (Aždaja i carev sin). vila. etička poenta. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju). Opisana situacija je smešna i slikovita. Lik novele je dinamičan. u njima nema ničeg fantastičnog i neverovatnog. Anegdote i ratničko-patrijahalne anegdote – kratke. religiji itd.3. planina. daju jedan odgovor. One ne služe uveseljavanju već osvetljavanju istorijskog perioda. Teže zanimljivosti pa se često drže neobičnih i iznenadnih obrta. izađe na kraj ne samo sa natprirodnim bićima. sredini. uzdižu junaštvo. Šaljive priče – jednoepizodične priče (inače prerastaju u novelu). tj. 6. Pobedu nad natprirodnim čudovištem junak postiže tako što uz pomoć nekog drugog lika (oteta sestra ili žena) sazna gde se krije snaga čudovišta. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja . Ima ih mnogo manje od bajki i kraće su. jednu osobinu. Poput epske pesme one se osnose na određeno lice. Legendarne priče i skaske – višeepizodične. već i sa neprijateljstvom i mržnjom drugih ljudi. Skaske – etimološka i eshatološka predanja. po strukturi slične bajkama. a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. U legendama uvek ima i ponešto istine. Čudesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera. po opisu: 20 . ličnosti i deluju poučno. Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeležje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba – Era). Poučavaju i zabavljaju. duhovite priče o nekom zanimljivom i malo poznatom događaju iz života poznatih ljudi najrazličitije sadržine. 4. Hercegovina). a daje na kraju jednu širu ideju o ljudima. Želja pripovedača je da nas upozna sa postankom naselja. ali je sama priča izmišljena. PREDANJA Vuk je predanja štampao u Riječniku.Život i običaji naroda srpskog. Karakteristične su za rodovsko-plemenska uređenja (Crna gora. sa dosta čudesnih elemenata. ime neke ličnosti ili naselja. menja se u okviru priče (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). pa je nekada teško odvojiti legendu od bajke. uvek religiozno obeleženih. bez opisa. To zlo često dolazi od najrođenijih. Ratničko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja. običaja. Sve su šaljive priče muške. Pojavljuje se humoristička tendencija da bi se narušila ozbiljnost. Za potrebe izdavanja te knjige. npr. Novele – muške pripovetke realistične sadržine. Vuk je predanja klasifikovao tematski. Kratka slika događaja. 5. Funkcija im se proteže od zabavne do poučne. opisuju jedan događaj.

npr.1. o postanku gdekojih stvari 3.. pa se proširilo u priču. Postoji takođe. 21 . Teže da slušaocu uliju divljenje prema precima. Većina poslovica u deseteračkom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina. iz staroorijentalne i grčkorimske tradicije. prihvaćena u tradiciji. KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. a zasnovana na iskustvu generacija. zavičaju. Kazivač to naglašava stalno: Srbi pripovjedaju. Kada se govori o događajima posle smrti ili pošljednjem vremenu (smak sveta.. One mogu i da utvrde stanje stvari – Sve je dobro što se dobro svrši. iz književnosti. To su sažeto formulisana opažanja. više poslovica je u ritmičko sređenoj prozi. i obratan postupak – prvo je izrečeno zapažanje u obliku poslovice. Da bi se naglasila istinitost mitoloških i demonoloških predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (noć. I slušaoci i pripovedači treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja završavaju materijalnim dokazima za ispričan događaj. vjerovanja u stvari kojih nema 2. I narodne priče sadrže poslovično kazane misli o životu koje su preuzete kao i stihovi pesama. U predanjima je drugačiji tip fantastike nego u bajkama. Mitološka i demonotološka predanja – zasnovana na čovekovom verovanju u natprirodna bića (zmajevi. tako je i u pripovetkama. Mogu izražavati opšte prihvaćene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. tj. kosmosa. Poslovice predstavljaju individualno stvaralaštvo. nastanak mlečnog puta. iz Biblije. dok kazivač predanja priča u prvom licu. vile. Basne i šaljive priče se često sažimaju u poslovice. kataklizma) onda je reč o eshatološkim predanjima. pričaju ljudi. a pouku otkriva tek prenosno značenje – Gvožđe se kuje dok je vruće. junaci i konji njihovi. Kulturno-istorijska predanja – neka vrsta usmene istorije o junacima i događajima. 3. Ipak. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz određene sredine. Istinitost se potvrđuje kod etioloških i eshatoloških predanja . 2. biljaka. Stih je najčešće deseterac (4+6). čoveka. Izražavaju se najčešće pomoću metaforičke slike. u stihu ili u ritmičkoj prozi. jezgrovite zaključke iz ličnog ili opšteg života. – time što znamo da postoje i vidimo i mlečni put i krticu. tabuisana mesta).). Poslovice – najčešće u svečanom tonu. on je bio prisutan. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraženu crtu istinitosti. životinja. krtice i sl. Etimološka i eshatološka predanja – o postanku sveta. po čemu se razlikuju od pripovedaka. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. ili da budu delimično važeće pravilo – Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.

Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. 3. gorkog i prijatnog iskustva. uglavnom besmislena kazivanja. Retko se šire u priču. Tekođe. uobličavaju sliku naših naravi i istorijskih situacija. čije ime treba pogoditi. Prikazuju jedno zapažanje iz života. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. istorija može da služi kao jezgro oko koga se pletu motivi – istorijski sloj se često povlači pred zanimljivošću motiva. Narativni deo služi samo da uvede ličnost – koja može biti istorijska ličnost a ponekad i životinja. 7. godišnja doba. može se desiti da se poklapaju 3. branio je Kosovo i svoje teritorije. 5. a retko upravljene ka budućnosti i tada ostaju samo preporuka. Brzalice – govorni izrazi za zabavu i vežbu. Kletve – ritmički uobličene želje koje prizivaju zlo onome kome su upućene. Sastoje se iz metaforičkog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma. Ima ih u lirskoj. Hrvati. Brojalice – stihovana. razne životinje. 4. a motiv caroubice je 22 . potpuno protivrečne 2. Mogu biti izvučene iz priče ili novele. u vidu pitanja. Raspon humora je od obične šale do gorke satire. U istoriji on je legitiman kralj. kojima se razbrajaju učesnici u igri. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. a ne zapovest. uzurpator kraljevstva. Zagonetke – misaone govorne igre – enigmatične forme. retko su u neposrednom imperativu – Ispeci. Pitalice – kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijaloškog dela: pitanja i odgovora. i ta moralna stanovišta nisu uvek visoki moralni ideal. Vuk Branković – u poeziji je zapamćen kao kosovski izdajnik što je istorijski netačan podatak. pa reci. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholoških i etičkih odnosa među likovima.2. Poslovice se odnose na sve domene ljudskog života. Zasnivaju se na igri glasova i slogova teških za izgovor. delovi čovečijeg tela itd. Makedonci. Marko Kraljević – istorijska je činjenica da je vladao posle svog oca Vukašina. Predmet zagonetki mogu biti najrazličitije stvari i pojave iz života ljudi: nebeska tela. nekad su u vidu preporuke da se preživi – Umiljato jagnje dvije ovce sisa. ali su ipak priče češće sažimane u pitalice. 6. Vukašin – u poeziji zapamćen kao izrazito negativan lik. Bugari). epskoj poeziji i baladama. dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji. pojave u prirodi. Motivi su očigledno rasprostranjeniji od istorije. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi. bio je turski vazal u Prilepu. Blagoslovi – najčešće stihovane. Najčešće su retrospektivne. čak se za njega vezuje i motiv caroubice.

Vukašin i Dušan su kumovi. nož. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Junačko oružje starijih vremena su: mač ili sablja. Žena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk. koplje. Ovo je internacionalni sloj – Ahil. Porodični odnosi – do opisa odnosa junaka i članova porodice se dolazi na osnovu više pesama o junaku. naglašava se u imenu junaka: Starina Novak – Grujica Novaković. Jason. Uroš i Mrnjačevići.Uroš. Orfej. kao i njihovi sinovi Marko i Uroš. opis junaka: fizički opisi. Najduži opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. *Junak – majka: veoma je bitna uloga žene u patrijahalnoj porodici. Janko od Kotara – Stojan Janković. Jugovići – epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. Individualizacija. Junaci starijih vremena nastaju u braku između smrtnika i fantastičnih bića – brak čoveka i vile ili žene i zmaja – što objašnjava junakovu snagu (mitsko polazište): Vukašin se ženi vilom = Marko Kraljević. Negativni: Vukašin i Marko Kraljević. Ban Milutin i Duka Hercegovac). Ženidba Marka Kraljevića. pobratimstvo. retko samo u jednoj varijanti. Nemanja . Žena i zmaj = Relja Krilatica. sablja i vatreno oružje. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije. *Junak – otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja – Sveti Sava). srednjih: mač. Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabučila Momčilovog onesposobi (krila mu sprži). Duhovna srodstva su važna – neprikosnoveno je kumstvo. Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. Despotica Jerina – u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka – prokleta. b) Odnos otac – sin (srednja vremena). može i njega samog. a novijih: vatreno oružje. a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku. Toplica Milan i Kosančić Ivan su pobratimi Miloša Obilića. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (mač kralja Artura). Opisi su najčešće pred megdan i pripreme za svadbu. buzdovan. Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac – sin: Dušan . Individualizacija junaka se postiže njegovim fizičkim opisom. Vukašin proklinje Marka jer je njegova odluka čije će biti carstvo pala na Uroša. Oranje Marka Kraljevića). svaki junak ima svoje atribute.Sveti Sava. Bilo kakav kontakt među pobratimoom i posestrinom je nemoguć. to je kao krvno srodstvo. u Maričkoj bici). Šarac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. Miloša Obilića mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. odnos Marka Kraljevića i majke Jevrosime (Uroš i Mrnjačevići. a) Odnos ujak – sestrić (starija vremena): Momčilo vojvoda je ujak Marka Kraljevića. Starina Novak se ženi vilom = Grujica Novaković. Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujičine.istorijski nemoguć zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroša jer je poginuo 1371. Junački konji – njihovo ponašanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka. Epski atributi su junačko oružje i konj. 23 . Izražena je jačina linije po majci.

Kada junak treba da nađe nevestu. Pesme o crnogorskim borbama 8. Žena može da podstiče muža na bratoubistvo. dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove. *Junak – ujak: najveći stepen idealizacije. Preljubnicu stiže kazna: rastrzanje konjima na repove. oformljene na osnovu događaja i junaka o kojima se peva: 1. *Junak – ljuba: ona je uvek verna. Kosovski ciklus 3. Jakšićima i Crnojevićima) 4. na koje je Vuk podelio našu epiku. Izuzetak je Banović Strahinja. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama. kao što su to 24 . Ženidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjića. Bratska sloga može da izazove vilinsku zavist. Brat je sestrin zaštitnik. Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankovićima. Pesme o muslimanskoj sredini 7. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine.*Junak – brat: često se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). a sestra bi sve učinila za brata (Milica i Jugovići. Pretkosovski ciklus 2. vađenje očiju. on svojoj ženi prašta. sestra vojvode Momčila kontrast je njegovoj nevernoj ženi). Ustaničke pesme POKUŠAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su veštačke tvorevine iz XIX i XX veka. Hajdučke i uskočke pesme 6. Kada muž sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suočavanja i muž će savladati ljubavnika. Pesme o Marku Kraljeviću 5. na snazi je formula: on traži za sebe devojku. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovića. Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. *Junak – sestra: uvek su emotivno vezani. spaljivanje. ali i prijatelja za svoje roditelje . Vidosava zarad raskošnog života izdaje Momčila.oba uslova moraju biti ispunjena.

i takođe da će vratiti Brankovića u boj.odlazi da izvidi kolika je turska vojska. Kosovka devojka. Sluga Golubak onesvešćenu Milicu vodi u dvor. ali nijedan Jugović neće da ostane.činili Nemanjići. da je ne bi srušili Turci. Četrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje. oklevetanog junaka. ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. Kletva – kneževa kletva. majka Jugovića. on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da učestvuju u bici. odvraćenje junaka od boja ne uspeva. Kneževa večera uoči boja. vraća se Milošu Obiliću i govori da je brojnija. Miloš se obavezuje da će pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti.laž zarad dobiti. vojvoda Uglješa. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov – u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potčini sultanu ili da se bori protiv njega. Pavle Orlović i Vladeta vojvoda. Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički. najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata. zove je da pređe njemu 25 . Mrnjačević Gojko. Glavu je sa polja odneo mladi Turčin. Dilema se prepliće sa izazovom – Propast carstva srpskoga. Momčilovom ljubom (dvor na Durmitoru. odlazi. srebra i bisera već od mermera kamena. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Obretenje glave kneza Lazara – javlja se obilje biblijskih motiva. EPSKE NARODNE PESME 1. ali se dogovaraju da Lazaru kažu kako bi naša vojska mogla da ih potuče jer su turski vojnici ili stari ili mladi. Ženidba kralja Vukašina – Vukašin u dogovoru sa Vidosavom. zatim dolazi i ranjeni sluga i izveštava: veliča Jugoviće i govori o izdajstvu Vuka Brankovića – on je izveo čak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. Tara). pripaja se telu – Sveta sam glava od svetoga tela – odnose telo u Ravanicu. Glasnički izveštaji – sluga Milutin. tj. Miloša Obilića i Vuka Brankovića. Car Lazar i carica Milica – ona ga moli da joj od kletve poštedi jednog od devetorice braće. on dopušta. Sluga Milutin – na početku dva gavrana donose vest carici Milici da je potučena srpska vojska. kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankovićem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni). Jedino Gojko nije rekao svojoj ženi i ona je donela sutradan ručak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. pa stoga neiskusni . da bi joj pomogao on je razrešen kletve. čija je majka srpska robinja. Miloš Obilić najavljuje pošljednje vreme. centralni sukob je sukob izdajnika i podvižnika. Zidanje Skadra – tri brata Mrnjačevića: kralj Vukašin. on je glas razuma. 2. Bogorodica po svetom Iliji šalje pismo Lazaru da se odluči ili za smrt i carstvo nebesko tj. neprolaznu slavu. Kosančić Ivan uhodi Turke . ali i on posle toga odlazi na Kosovo. kako bi dokazao svoju ispravnost.

16. Marko Kraljević i Musa Kesedžija . koji mu na samrti govori kako će da slaže majku šta se sa njim desilo. Car Lazar i carica Milica – o Kosovskom boju. 9.3. Marko Kraljević i Ljutica Bogdan – oba junaka se plaše jedan drugog. na jednome ljuta guja spava. 11. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš – posvađali se pošto nisu mogli da podele tri konja među sobom i Marko ubija svog brata. a konj polomi noge. 17. Marko te se napij vina. 14. Marko pije uz ramazan vino – dok otera cara do duvara. i on mu pomaže da oženi Milicu – tako mu je bilo suđeno. Ženidba kneza Lazara – Lazar je bio sluga car Stjepanu. Anđelija to nije mogla već je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. 6. dosta su ih pobili – od 3000 ostalo 500. ali se zavade oko sokola i konja. polomio sablju. Njih traži po Kosovu a Orlović Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula. konja i ljubu. U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega. pomaže mu Turčin koji je deset godina bio kod njega u tamnici. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke. Smrt vojvode Prijezde – njemu turski car Memed piše pismo i traži njegova tri dobra: sablju. Oranje Marka Kraljevića – živeo 160 godina. 8. Marko proliva suze što je ubio boljega od sebe. ubio konja i zajedno sa ženom skočili sa zidina u Moravu. Musić Stefan – zakasneli junak. Na kraju izmirenje. Banović Strahinja – konj Karaman. ubio i Šarca. a za ženu uzeo Jevrosimu. Opkolili Turci Stalać i 3 godine ništa nisu mogli da urade. Smrt vojvode Kaice – ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. Vratio se u dvor. Jabučilu je spalila krila i Momčilovo oružje potopila u krv. 13. u njemu tri srca junačka. car se maša rukom u džepove… Idi. Požrtvovana sestra Jevrosima. ubio je i Vidosavu. 26 . što je proverio star Jug Bogdan. 4.Marko Kraljević je 3 godine bio u tamnici. a onda je njegova žena Jela ušla u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjičari. Kosančić Ivana i Toplice Milana. 7. u Skadar. Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i naređuje ljubi Anđeliji da mu otruje brata. 12. Uroš i Mrnjačevići . 10. Kosovka devojka – darivana od strane Miloša Obilića. On ne daje ni jedno. sultan ga oslobađa da bi izašao na megdan Musi Kesedžiji. tazbina – Kruševac. Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake. kao bratu jednom bez drugoga. 5. 15. Na kraju kad je Vukašin ubio Momčila i shvatio kakav je on junak bio.Marko Kraljević presuđuje da nasleđe pada u ruke Urošu (njegov otac Vukašin ga juri da ga ubije). svu su zemlju lepo podelili. Propast carstva srpskoga – odlučuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. Dioba Jakšića – u Bijogradu braća Bogdan i Dmitar dele očevinu.

i car ih poturčio. Zmija mladoženja 5. jatake. Obredne pjesme 27 . Ali Mehmed ga nije slušao već krenu u seču knezova i junaka. Risanska) – Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6. Dmitar se pokajao. a starac Fočo govori kako treba smanjiti poreze. Ropstvo Janković Stojana – mlada ljuba od nedelje dana. Žabica carica 14. Stojan prvo ide u vinograd i sreće majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. Ništa nije tajno. U ropstvu devet godina i sedam meseci. Zla žena 11. a oči iskopali. iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) – Ako ti nije prilika / usedni konja pa beži 2. što neće kadgod biti javno 9. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5. Snaja – Jela. Pobegli su. Aždaja i carev sin 3. dok nije naišao na crnog Đorđija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka. Moć burme 12. Zlatna jabuka i devet paunica 6. Gvozden čovjek 13. Početak bune protiv dahija – sedmorici dahija proriču smrt. Prebili mu ruke i noge. a mlada Smiljanić Ilije od petnaest dana. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa ženom dočekaju majku koja kad ga vidi umire. Đavo i njegov šegrt 10.18. Čardak ni na nebu ni na zemlji 2. ali on nije hteo. 19. Sin carev i tri labuda 16. So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Vlatko i mrtvi 7. 20. veće sam te s bratom pomirila. NARODNE BAJKE 1. Kako su radile onako su i prošle 8. Fočić Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe. Anđelija: Nijesam ti brata otrovala. ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji – kao što je Murat govorio. Otac i njegove kćeri 17. Nemušti jezik 4. Stari Vujadin – Turci ga mučili da otkrije drugove. Djevojka brža od konja 15.

oj dodo le! / Da udari rosna kiša. ako boluje kad ozdravi doći će joj. Najveća žalost (359) – Sarajevska. gazi bosa po snegu. l) Djevojka i konj momački (407). Sakupio je svatove i otišao da je prosi. već joj je u srcu zima. Po srcu zima (311) – Sarajevska. n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) – U Milice duge trepavice… *Najveća je žalost za bratom (304) LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME Balade 1. Ženidba Milića Barjaktara – svu je zemlju obišao a nije mogao sebi da nađe ženu. pretanak i prebleđen d) Ljuba Alagina (384) – muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka – raskoš bugarske devojke f) Voda bez broda (430) – naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323). treću stavila sebi u nedra. citat). Ne pij vode.iz Dubrovnika. a četvrtu njoj donela. ali je ona na pola puta između njegove i svoje kuće umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. i) Za stara nije. a mlada hoće (400) . Opet to.3. ne ljub’ udovice (324) – već pij vino.iz Dubrovnika j) Zaručnica natrag udata (388. ali drukčije (399) . Stara neće. Posleničke pjesme – pjesme žetelačke a) Kad žanju Turcima u nedjelu (246) b) Nadžnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge različite ženske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) Šta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) – Momak je premalen. 6. Isprosio je. 5. ali joj nije hladno. oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljičke a) Djevojci (161) b) Gospođi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domaćinu /191) – Na čem’ ćemo molit’ / Za staroga za Badnjaka. Kad je stigao kući i legao na postelju. 4.Oni su se iz malena gledali. umire i on. 28 . k) Marino pravdanje (331) – govori majci kako je brala cveće i kako je jednu kitu dala bratu. / Oj dodo. ako ašikuje nikad joj neće doći. sve dok nije čuo za lepu Ljeposavu. / Za mladoga za Božića. a za mlada jest (398) – Anđelija. a) Opet kad igra dodola (185) – Naša doda boga moli / Oj dodo. Žalosni rastanak (554) . / iz malena do golema djeteta. Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ružici (319). drugu dragom. a ljubi đevojku h) Dragi i nedragi (310).

tugu. bol. u svoje ja . pa samim tim i sadržina. pesnik stapa svoja osećanja sa objektivnim svetom. pripoveda o određenom događaju. 29 . jer pesnik direktno iznosi svoja osećanja čitaocu. Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep. majka Omera hoće da oženi Fatimom koja pored toga što je lepa je i bogata. U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna osećanja prikazujući svoja različita raspoloženja (radost. težeći da nam što objektivnije. slikovitije prikaže dati događaj. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora. Druga osobenost lirske pesme je neposrednost. Nju brat odvodi i ona se preudaje. Ona umire. On nam priča. pretvara ga u svoj unutrašnji svet. / već je blago što je srcu drago. ipak ga majka ženi na silu. dramsku poeziju (drama). sirotice moje! / Kad se neće smilovati na vas / Majka vaša srca kamenoga. 3. KNJIŽEVNI RODOVI Našu književnost smo po sadržini i obliku podelili na tri velika književna roda: 1. prva naša narodna pesma koja se pojavila u učenoj Evropi. a dva sina izašla pred nju.lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti. ona ih sve dariva.2. ime je dobila u staroj Grčkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). kao i trećeg sina u kolevci. Piše pismo majci i umire. ali da on nju samo voli. a ljuba ne. Hasanaga boluje od ljutijeh rana. U epskim delima je prisutno pričanje. Hasanaga: Hod’te amo. pa joj on poručuje da ga ne čeka na dvoru. epopeja. novela. 2. On Fatimi govori da je ona lepša od njegove Mere. pripovetka 3. on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato. Kad je bila blizu dvora dve ćerke je gledale sa kule. fabula. ona ih zaustvalja i ljubeći ga padne mrtva. sreću). tj. epska pesma b) epska dela u prozi: roman. Najvažnija karakteristika lirske pesme je subjektivnost. epsku poeziju (epika) – piščev odnos prema spoljašnjem svetu je sasvim drugačiji: on je predstavljen kao posmatrač određenog događaja koji se desio i završio u prošlosti. istinitije. zato je najvažnija karakteristika epskih dela – objektivnost. Smrt Omera i Merime – (343). Osećanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. obilaze ga mati i sestra. Hasanaginica – preveo je Gete. lirsku poeziju (lirika) – dosta stara.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful