OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIŽEVNOSTI Način trajanja - Dela usmene književnosti nisu tvorevine pojedinačnog stvaraoca.

Prenošenje usmenim putem nužno uključuje veći broj prenosliaca koji često pripadaju različitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene književnosti su u najvećem broju slučajeva individualnog porekla, ali su podložne neprestalnom menjanju. Čak i kada je zabeležena, usmena tvorevina uhvaćena je i fiksirana samo u jednom određenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno književno stvaralaštvo aktivno u vreme beleženja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj život u usmenom prenošenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u različitim krajevima nastavlja da živi u različitim oblicima. Recepcija - Zbog toga što se prenose usmenim putem dela usmene književnosti su suštinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najčešće kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevači prilagođavaju svoje izvođenje određenoj publici. Ako društvo nije oštro diferencirano (a to važi za naše društvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgrađeni moralni principi i ujednačenost shvatanja utiču na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podređuju umetničke tvorevine. Motivi - Najčistije oblike usmene književnosti treba tražiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopšte nisu imali svoje pismenosti, već se celokupno životno iskustvo prenosilo usmenim putem. Međutim, usmena književnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, već se, naročito u specifičnim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti književnog porekla. U tom slučaju, nakon brojnih izmena tokom prenošenja, motivi koji su umetničkog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takođe i internacionalni motivi koji se različito objašnjavaju: npr. zajedničkim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braća Grim, tipološke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne isključuje ispoljavanjje individualnih pevača. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili priča i postoje razlike u obdarenosti pevača (esej: Pevač priča). U usmenu književnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i kraće vreme, živele u usmenom prenošenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane više pojedinaca, bez obzira da li je građa za njih preuzeta direktno iz života ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i široko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda čuva se kao usmeno predanje; na taj način su se prenosile i medicinske poruke, vradžbine i verovanja. Međutim, iako spadaju u širu oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za književni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku možemo kao izuzetak uzeti za umetničko delo ako je data u umetničkoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao književna dela, koliko god da su sažete. Poslovice sažimaju životno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. Često je reč o uopštavanju iskustva povodom nekog konkretnog događaja; ostatak toga vidi se u završecima nekih pesama (Ženidba Dušanova) i još češće pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne književnosti (kriterijum fikcionalnosti). Važna osobina usmene književnosti je njena sinkretičnost; usmeno pesništvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili više drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, često u

1

kolu, uz ples. Kod kraljičkih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U slučaju epskih pesama opet imamo pevanje praćeno guslama - što jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena književnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, već ih je književnost takoreći apsorbovala; isto važi i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna kniževnost je u početku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i čitav kolektiv – prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralaštva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izložena su kolektivna shvatanja. Ujednačavanje tih shvatanja vrši se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjeviše ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvršeno, pa se može govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma složen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o više kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za naše pesništvo karakteristične su različite, pa i suprotne ocene hajdučije, ili postupaka Marka Kraljevića. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etničkoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednačenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesništvu samo u granicama određene kulturne zone (naročito patrijahalne, koja je po sebi uporište usmene književnosti). U drugim zonama ujednačavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama društveni razvitak, praćen diferencijacijom slojeva, ipak brži nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo što je ujednačenost veća u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdučkog. Te tvorevine su se uobličile pre nego što su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaoštrile. Za jugoslovensko pesništvo pre bi se moglo reći da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova književnost sadrži gledišta različitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Važna odlika usmene književnosti je široka upotreba ustaljenih motiva i sižea, u različitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Pevač priča). Stvaraoci usmenih tvorevina - čak i u izmenjenim društvenim prilikama - radije će posegnuti za već upotrebljenim motivom ili sižeom, nego što će nastojati da smisle novi. Konvencionalni siže se samo ispunjava novim iskustvom iz života. Te pojedinosti iz života mogu postepeno početi da preovladavaju i na taj način nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako oštrih preokreta u usmenoj književnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska građa. To se obično dešava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrišćanstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim slučajevima se stara motivska građa nikad ne gubi naglo, već se postepeno prilagođava novim uslovima.

2

Dobro iskorišćena epska ponavljanja drže ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili priče. prenošenje tvorevine iz stočarske u zemljoradničku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene. simbolična imena (Vuk). Najznačajniji uzroci promene kod nas su: prenošenje pesme ili priče iz jedne etničke grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu. Nije neobično da se isti motiv veže za različite likove iz različitih vremena i krajeva.Sloveniji.). priče o životinjama (basne). šaljive priče. ustaljeni brojevi (3. svuda je bilo i ratarskih i stočarskih oblasti.. tiču se lokalizovanja radnje i njenog prenošenja s jedne ličnosti na drugu. Jezik usmene književnosti nije svakodnevni. Čitav niz pojedinačnosti i situacija uvek se kazuje istim rečima: sabljom manu. kad se u stočarskoj varijanti pominju pored cveća i jaganci. Istovremeno. sižei se obično čvrsto drže i u raznim obradama . tako da je npr. VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj književnosti svaka poznatija pesma živi u više varijanata . Karakteristični su i stereotipni počeci i završeci pesama (slovenska antiteza).)-5x Ženidba kralja Vukašina. Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izražajna sredstva kojih ima veoma mnogo. ali se i tu može govoriti o opštim principima i tipovima kompozicije. To važi za bajke. Pojedinosti prenosioci najčešće crpe iz vlastitog iskustva. . U muslimanskoj epici bosanske krajine često je udvajanje radnje. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost veća nego kod drugih naroda. Zbog toga su i pesme i priče pri prenošenju iz jedne zone u drugu trpele izmene. postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti. ponekad vrlo bitne. Likovi su najčešće dati samo u nekoliko oštrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je složenije).Još je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta. odseče mu glavu.. Ali. 3 . u nekim delovima . Karakteristično je i naglašavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u više kulturnih zona u kojima je način života bio različit. one se tiču ocene događaja i ljudi koji u njima učestvuju. Isto važi i za pripovetke. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije. I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862.bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. Rečnik je probran. Takav je slučaj sa Baladom o Omeru i Merimi. I u stilskim formacijama postoji težnja ka ujedinjavanju. Hrvatskoj. Kompozicioni šablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi. Za usmenu književnost karakteristični su kontrasti i hiperbole i oni su često ustaljeni.postojalo je građanstvo. posebne običajne uslove i specifičnosti života u pojedinim oblastima. a sintaksa podešena prema zahtevima stiha. Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objašnjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina.siže je skelet i ostaje isti. Kao i slične pojedinačnosti iz života tako su i imena lica i geografskih pojmova često podložna promenama. Vojvodini . 9. Isti pevač neće istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). Tu su i stalni epiteti. Skoro za svaku vrstu usmene književnosti potpuno su izgrađeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridržavaju. Zatim.

XV. Uži smisao varijante je ono što je isto ili zajedničko sa pravarijantom. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi . Takođe postoji i potiskivanje pojedinih pesama. ali on ima i individualnih crta koje utiču na menjanje pesama. kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve). Sem toga. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvođenju improvizuju držeći se samo osnovne strukture. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvrđen je red izlaganja. od nje zavisno. XVI. Pevači se drugačije odnose prema starim nego prema novim pesmama. dok potpuno nova obrada nije pravilo. lirska pesma. vremena iz političkih. Kraće tvorevine se češće drže kao celina. ličnost prenosioca. Pravarijanta se može samo pretpostaviti i to kako je izgledala. kao i drugačiji pogled na iste stvari . Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. bolje se čuva. varijante lirskih pesama obično su bliže od varijanata epskih. pa i XVII veka.Prenošenje sa jedne generacije na drugu takođe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja. od njene umetničke dovršenosti. tj. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa reči koja se redovno upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila određena misao ili osnovna 4 .ponavljanje delova teksta ili iskaza.najčešće je reč o dovođenju u vezu ličnosti i mešanje događaja iz raznih vremena.događaje iz prošlosti. Vuk kaže da je loš pevač u stanju da upropasti dobru pesmu. ipak pripovedač građu stalno iznova obrađuje. Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako česta kao kod epskih i pripovedaka. Tako se Marko Kraljević dovodi u vezu sa ličnostima iz XIV. dok su pripovetke podložnije promenama. Od sadržaja i forme usmene tvorevine takođe zavisi u kojoj meri će se ona menjati u prenošenju. napamet. od njegovog pamćenja i darovitosti mnogo zavisi. Najznačajniji faktor u promenama je. Mnogo zavisi i od dužine prozne tvorevine. Guslarski recitativ je u osnovi približno jednak za sve pesme. Stih donekle konzervira pesmu. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvođenju redovna pojava. a dobar da od rđave načini dobru. Ali. kliše ili šablon. Da li će se tvorevina menjati ili ne zavisi i od dužine njenog postojanja u usmenoj tradiciji. propis) . On jeste predstavnik neke socijalne. opšta slika. Od toga je li pevač vešt improvizator ili pasivan prenosilac. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se meša. paralelno mesto. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opšte mesto. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevača neće nikada kazivati u istom obliku. kao i pitalice i zagonetke. Da bi se održala pesma ili priča ona mora tretirati bitan sadržaj ili tipičan događaj. bilo je i pevača koji su učili mehanički. Vuk tvrdi da je čuo pet varijanti Ženidbe kralja Vukašina na istom mestu. Postavlja se i pitanje dužine održavanja usmenih tradicija. I kraća epska pesme bolje se drži kao celina od duže. tj. po pravilu kraća od epske. pravilo. Svaka pesma koja se duže zadrži u narodnom pamćenju dobija sve dovršeniji oblik i manje je podložna promenama od onih koje su tek nastale. ipak. pa stoga ne utiče mnogo na čuvanje teksta epske. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat.od kojeg preuzima strukturne i sižejne osobenosti. lakše se pamte u celini. Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. etničke grupe i generacije. Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela – pravarijante .

U Bijeloj / od kamena kuli). Po Lordu. formule su i vid umetničkog apstrahovanja i uopštavanja. sintaksički.vrsta negativnog paralelizma. tipski likovi – i njihove funkcije (vila.(prosidba. stalnih epiteta. oživljavanje umrlih. zmaj. 2.srpska kruna zlatna. rezultat vekovnog odabira i tipizacije. iako ponovljiva. britka sablja. preoblačenje itd. govorimo o Kraljeviću Marku: Vino pije / od Orašca Tale. pretvaranje u biljku ili životinju. Stvaralac odbija. On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u različitim kontekstima. prostor 4. formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije. u potrebi pevača da stvori što veći broj metričkih obrazaca koji će mu omogućiti brzinu improvizacije. Najstabilnije formule: 1. slovenska antiteza . Olakšavajući improvizaciju.ideja. ime junaka 2. To je tehnika stvaranja i umetničkog oblikovanja usmene književnosti pomoću formula. rano rani. ustaljeni opisi situacije – statički motivi (megdani. maćeha). izdajnik. varijanta – u užem smislu. Ona kao zakonitost proističe iz same prirode usmene književnosti. poređenja . on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike. kažnjavanje zle žene. izražajni – nivo izražajnih oblika: zvukovni sloj. formula je produktivni metričko-akustički sintaksički model za stvaranje novih stihova. pobratimstvo. zatim u ulozi apozicije: Car Lazar . iz odnosa stvaralac-tradicija koji je recipročan. leksički. stereotipnih fraza. junačka crna zemlja. ritmički. sadržinski – nivo sadržinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograničena posebnom leksikom i sintaksom. Formula je.. Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome. koja su usvojena u tradiciji. kada oblikuje neku pesmu. Formula može da obuhvata npr. u bugaršticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo. epohe itd. Formulativnost ima dva nivoa: 1. verovanja i pravila ponašanja . ubistvo rođaka u neznanju). časni krst.. pa izvor formalne strukture treba tražiti u tradiciji usmenog poetskog načina izražavanja.). stilske figure. običaji. i u kome je usmena tradicija ipak dominantna. Najčešće: stalni epiteti – vjerna ljuba. kumstvo). Formulativnost je karakteristično svojstvo usmene književnosti. opisi ratnika. Formulativnost omogućava stvaraocu da. dato obećanje đavolu). često uvodna formula naše narodne poezije. kompozicioni modeli. zatim sklop motiva – čitave fabule (povratak muža na svadbu svoje žene. ženidba s preprekama. vita jela. kao i gradacija. ima na raspolaganju niz gotovih modela. prihvata ili modifikuje u tradiciji postojeće obrasce.zubi su joj dva niza bisera. glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. a ako podatke uzima iz stvarnosti. ali i: tiho besjedi. Po koncepciji je znatno šira od statičkih pojmova. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije. RODOVI I VRSTE USMENE KNJIŽEVNOSTI 5 . To su: motiv – najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (čudesno začeće. vreme opevanih događaja. glavna radnja 3. ipak dinamička jedinica.

Vrlo čest je i pripev od šest slogova. Kneza Lazara. dok većina ima između 50 i 90. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige. Razlika između deseteračkih pesama i bugarštica je u tome što se bugarštice koriste dvostrukim epitetima – junačka britka sablja. njen fragment. narodna proza. epska narodna poezija 3. drama. U usmenoj književnosti je situacija drugačija: drame kao čiste nema. Bugarštice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. Sekulu. a one u kojima preovladava naracija na početak II sa junačkim. nalaze se u odgovarajućim deseteračkim pesmama.Pisana književnost (rodovi): 1. Rodovi i vrste usmene književnosti: 1. Obuhvata i Kosovski boj 1389. Broj stihova/dužina bugarštica Znatno su kraće od deseteračkih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. – Janka. Brankoviće. posle svakog drugog stiha ide pripev . i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom. one koje pevaju o opštepoznatim junacima i događajima 2. lirska narodna poezija 2. Prva pesma kod Bogišića je o Bušić Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac.refren. Stih bugarštica je petnaesterac ili šesnaesterac sa cenzurom posle sedmog. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki.. Miloša Kobilovića. Ovo 6 . zabeležio je hvarski pesnik Petar Hektorović. lirika 2. Jakšiće. učesnike drugog Kosovskog boja 1448. godine (tada je zabeležena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu. epika 3. Najduža bugarštica u Bogišićevoj zbirci ima oko 250 stihova. Zrinskog i Ivana Karlovića. Pesme na međi – epsko lirske. Postoji i bugarštica o Banović Strahinji mada mnogo kraća od Vukove pesme. tj. Dve bugarštice o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. Dve grupe bugarštica: 1. ali i ugarske junake. Tematika bugarštica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka – Marka Kraljevića. osmog sloga. tj. u kojoj su ženske. Gotovo sva lična imena koja se nalaze u opštenarodnim bugaršticama. one koje pevaju o lokalnim junacima. duboko sinje more. potiče iz 1497. već se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. Najstarija bugarštica. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugarštica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeležio (a to znači da su se još uvek pevale u XIX veku) u Bogišićevoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova. rumeno bjelo lice. Postoji priličan broj bugarštica koje imaju identičan predmet kao i deseteračke pesme iz Vukove zbirke.

već su hteli da ona nestanu. . tj. Treba imati u vidu i to da je među sakupljačima bugarštica bilo mnogo sveštenika koji nisu želeli da zapisuju takva verovanja. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvišen moralni motiv Mitrove odluke. tu su i pesme koje obrađuju razne motive. pesme najnovijih vremena. 7 .. kao i prirodne i logične povezanosti pripovedanja. Niža vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome što su zapisivane kad su već bile u opadanju. Veliko bogatstvo u natprirodnim bićima gotovo da ne postoji u bugaršticama. Za razliku od desetaračkih pesama – smatra Bogišić. tj. Rastanak Karađorđija sa Srbijom).bugarštice su manje bogate poređenjima. Pesma o diobi Jakšića deluje kao neslana šala. Savremena podela junačkih pesama (tip epskih modela): . sveti Sava). 2. ovde je to skoro smešno. i u njima su sačuvana tačna imena mesta i junaka. Najraniji pomeni lica iz naše istorije odnose se na XII vek (Nemanja. ugarske vazale iz XV veka. Starije pesme daju više opštih motiva o događajima. VUKOVA PODELA JUNAČKIH PESAMA Epiku. To su pesme o narodnim borbama za oslobođenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s početka XIX veka (Početak bune protiv dahija. Uglješa. nedostatak plana umesto logičkog zapleta pojedinih elemenata. Nalaze se u Vukovoj II knjizi. kao što je Zmija mladoženja. pa i one koje govore o ljudskoj žrtvi (Zidanje Skadra – doduše. dok su novije hroničarske. Opevaju događaje i ličnosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. tj pesme junačke najstarije – one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih država. Znatno veći broj pesama odnosi se na ličnosti i događaje iz XIV veka: širok krug pesama o Marku Kraljeviću i o Kosovskom boju. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka.. zatim nedostatak prave poetske lepote.hroničarske. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku. Janković Stojan i starac Vujadin. pesme srednjih vremena. a i neka mlitavost. Bogišić: U bugaršticama ove knjige najviše pada u oči uvelost. u bugaršticama ima manje hiperbola. Česti junaci tih pesama su Starina Novak. manje snažnih slika. nosioci radnje su poznati likovi. do XV veka. Dalje. Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakšiće. Uvodne formule se razlikuju. što je i deo tema ovih pesama.motivske pesme .udvostručavanje epiteta verovatno nešto duguje dužini stiha. Gojko). pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu. muške ili junačke pesme Vuk j podelio na: 1. u bugaršticama nema slovenske antiteze i mahom počinju dosta direktno. Boj na Mišaru. Mrnjačevići Vukašin. tj. pesme junačke srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. 3. U ovim pesmama su istorijski događaji prikazani vernije nego u ostalim. To je i doba borbe protiv turskih osvajača. pesme starijih vremena. prema živoj snazi deseterca. Jedva da se pojavljuje po neka vila. a počeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). To je možda zbog toga što je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju.

On se shvata kao zakoniti produžetak Nemanjića. stilsko i idejno jedinstvo. a nemanjićkim manastirima i Ravanica. tematski – grupisanje pesama prema događaju ili junaku o kome se peva. već i doslednost u slikanju likova. Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova večera. čime se utvrđuje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. Istu funkciju – pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjića imaju i pesme o zidanju Ravanice. Vuk II. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve događaje koji prethode boju (mogu biti i u uzročnoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih događaja). kao što su to činili Nemanjići (pritom navodi opsežan katalog nemanjićkih zadužbina). ali je produbljen idejom žrtvovanja za slobodu naroda. što značajno pomaže uvođenju lika izdajnika. hronološki – gore navedena podela 2. kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednačava sa pošljednjim vremenom. Na taj način se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede.) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru. Prema Ženidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovića. i drugi put kada odbacuje Lazareve optužbe i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. verskog i nacionalnog opredeljenja – podvig Miloša Obilića motivisan je (npr. U narodnoj pesmi Miloševom podvigu prethodi dramski zaplet – kneževa večera (fragment koji je Vuk zabeležio od svog oca) koji je projekcija budućih događaja. Njih ne vezuje samo jedinstvo središnje teme. predstavljaju jedinstvenu celinu. bez obzira što dolaze od različitih pevača. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima.Ne postoje stroge granice između njih. Tako se katalogu ktitora zadužbina pridodaje i Lazarevo ime. pobratimskih. sačinjavajući jedinstvenu celinu karakterističnu za epopeju. to je skup koji će obuhvatiti likove tih događaja i dati njihove odlike. feudalnih. uzročno-posledični razvoj događaja. To nije nimalo slučajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi među članove srpske carske dinastije. Vuk je junačke pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1. ponašanja i uvek tipskih odnosa: porodičnih. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Miloš Obilić Nosioci događaja povezani su na planu delanja. počev od njegovog boravka na Dušanovom dvoru i ženidbe Milicom (Ženidba kralja Lazara. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. Miloš dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junačku biografiju kneza Lazara. Likovi su povezani i na planu zajedničke ideje. to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Dušan. 8 . 32).

III Bitka – Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se međusobno dopunjuju: 1. Zatim je tu Kneževa večera (fagment 50. Srđa Zlopogleđa. on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retoričkog pitanja: Koji ono dobar junak beše? I opet sledi epski katalog (Banović Strahinja. te ponavljanja zakletve. Ta dramska scena upućuje (prejudicira) na buduća zbivanja. zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci – Jug Bogdan. podvig pozitivnog junaka (Miloš Obilić) i 2. Kosančić Ivan i Toplica Milan. Sižejnu osnovicu pesama o Kosovu čine dva osnovna motiva: 1. i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musić Stefana (47). Pojavljuju se protagonisti koji će igrati bitnu ulogu u boju – Miloš Obilić i Jugovići. Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica. treći je slučaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreću sa kosovskim bojištem (Kosovka devojka. Događaji posle boja imaju karakter epiloga. Po pravilu se Milošev herojski čin stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. ali i Miloševu nameru da ubije turskog sultana. Posebnu temu čini Obretenije glave kneza Lazara (53). II Neposredno pre bitke – Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru. Miloš Obilić. sveznajući prpovedač u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga). Prisutni su mnogi internacionalni motivi – oklevetani junak i njegov zavet na podvig. U Propasti carstva srpskoga imamo pričešćivanje srpske vojske. sve do njihove smrti. Boško Jugović) 2. uhođenje neprijatelja. večera pred odlučujuće zbivanje. Jugovići. majka Jugovića. izdaja negativnog junaka (Vuk Branković). Vuk Branković. kada glasnici daju retrospektivan izveštaj – dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU 9 . sećanja i osećanja onih koji su ostali živi.Ove dve pesme takođe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. Musić Stefan). svesnog izbora kneza Lazara između carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). koja je neka vrsta završetka kneževe epsko-poetske biografije. kao i Miloševo raspitivanje o položaju Muratovog šatora. II). Milošev odgovor na Lazarevu optužbu otkriva pravog izdajnika. Fragment 50/IV donosi izveštaj Kosančić Ivana Milošu o velikoj brojnosti turske vojske. u jednom dubljem slučaju buduće zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora. zakasneli junak.

knežev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovića EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA - Ženidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjića Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor između nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneževa večera Kosančić Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara Vuk Branković Istorijski je bio najveći srpski velikaš svoga doba.- Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovića Vuk Branković (svi su učesnici kneževe večere) Miloš Obilić Kosančić Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musić Stefan Banović Strahinja Gojko i Vukašin Mrnjačević Orlović Pavle. Izveštaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa. Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja središnju temu njegove epske biografije. uz kneza Lazara. U idejnom obrascu kneževe večere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj večeri. Vuku Brankoviću pripala je uloga izdajnika. Propast carstva srpskoga. Braća Jugović 10 . po pravilu se završavaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica. Carica Milica i Vladeta vojvoda).

Banović Strahinja Vuk je pesmu o Banović Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. Istorski nepoznat. Jug Bogdan mu je tast). Miloš.Najsnažniju sliku odanosti braće Jugovića herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica. čija je funkcionalnost problematična. Međutim. junaka i konja. sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu. Musić Stefan Pesma o njemu je specifična. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. imaju važnu ulogu u kosovskom mitu. kao izvidnik. njegova žena moli slugu da ga ne budi jer je usnila strašan san. imenu glavnog junaka. i koga Miloš zaklinje da knezu Lazaru ne saopšti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. Banović Strahinja – neće da poštede svoju sestru. Banović Strahinja štiti ženu od gnevne braće. Pored Vukove varijante postoji i veći broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje. Objica su pobratimi Miloša Obilića. godine. koja im priča o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka. Banovu ženu). oni vrše ogrešenje o običajni kodeks u korist junačkog principa odanosti otadžbini i opredeljenja za nacionalne ideale. Zajedno odlaze u boj i na putu sreću Kosovku devojku. Odlazi. sluga budi gospodara jer je to njegova dužnost. u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj. Lazar je prokleo sve koji ne dođu na Kosovo i Musić Stefan zna da mu je odlazak u boj dužnost. On je poseban lik jer njegovo ponašanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama – praštanje ženi je nešto što epski junak ne bi učinio (on je oženjen sestrom braće Jugovića. Ma koliko odudarao od usmene tradicije. onih koje boju prethode). Kosančić Ivan i Toplica Milan Oni su takođe istorijski neindetifikovani. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. pre svega kad je reč o završetku. Ujutru. oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikaši (npr. Postoji više tumačenja: 11 . ubija tri turska ratnika i gine od četvrtog. izvršenje koje stoji izvan svake racionalnosti. U drugim varijantama (pa i u Bogišićevoj istoimenoj bugarštici) žena je kažnjena smrću. inače istorijski nepoznati. jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika. njegovo herojstvo je samo izvršenje onoga što junak oseća kao moralnu nužnost. Motiv zakasnelog junaka – on ulazi u već izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost državi. jer se strah od kletve pretvara u ličnu tragediju. Jug Bogdan i Jugovići. taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja čojstvenog junaka u pesmi. Noć pre pije sa slugom. Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV). u kojoj Boško i Vojin Jugović odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruševcu. Daruje je sa tri dukata. Kosančić Ivan je taj koji daje. Ona je najdublje poniranje u psihu junaka.

Al’ ću stopit svu tazbinu moju. Za njega se vezuju i opšte. a drugi i treći u Propast carstva srpskoga. crnog arapina. recimo. U pesmi Marko Kraljević i Arapin (Vuk. vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik. Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazeći razne uzroke. Neobično je što ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk. Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbežnosti Markove borbe sa Turcima.. 60) on se bori protiv odmetnika. starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od. sultan ga polumrtvog poušta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk. II. Bez vas bih je mogao stopiti. dvojicom turskih odmetnika. internacionalne teme – drugovanje sa natprirodnim bićima (npr.otac mu je kralj Vukašin. njegov brat Andrija nekada se pominje. Neprijatelji su mu Musa Kesedžija. Razlog spora je u poslednja četiri stiha govora: Ne dam vašu sestru poharčiti. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu. No sam ljubi mojoj poklonio. a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu. Narodne pesme ne pominju Marka među kosovskim junacima. 70). prerastanje ciklusa u ep. a nekada ne. Štaviše. megdan sa crnim ratnicima (Arapima). Prvi se potvrđuje pesmom Kosančić Ivan uhodi Turke. nadmoćnost turske vojske 2. do tada je bio tri godine u tamnici). izdaja Vuka Brankovića. Banović Strahinja i deset Jugovića su kontrastni likovi. On ima i herojski moral i požrtvovanje. On ume i da uplaši i da ubije boljeg od 12 . Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljević i brat mu Andrijaš i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv – Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok društveni status . 67). božja volja 3. U građenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. vila od Vrvina). sugeriše se da je baš Marko jedini koji može da reši problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama. za sultanov račun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama. Uzeta su tri: 1. U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedžijom. II. Oranja Kraljevića Marka). tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom).prašta i raskida sa tazbinom. II. Turci i Arapi. Ljutica Bogdan. Nemam s kime ladno piti vino. Uostalom. Građenje epskog lika Marka Kraljevića On je najpopularniji epski junak srpskih pesama. proces ženidbe u pesmi Ženidba kralja Vukašina). dok se treći nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda.prašta radi tazbine (srodstvo po braku) .

izdvajanje pesama po mestu gde su zabeležene nije prihvatljivo – pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama. koji odmah po izlasku traži vina i rakije. Velika rasprostranjenost lirskih.ispisano krvlju sa njenog obraza. jer čine posebne podvrste. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. vrste na osnovu: 1. ženskih pesama znatno je otežala njihovu klasifikaciju. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i već zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje. kao i u prvoj pesmi. Najveći deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadržati. upravo ta početna situacija zaboravljenog i utamničenog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme. Hiperbola je i sama dužina Markovog života – preko 300 godina. kraljičke. Obe pesme imaju vrlo sličnu strukturu. Pesme kao što su Marko Kraljević i Arapin i Marko Kraljević i Musa Kesedžija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. ali isprva odbija da izađe na megdan Arapinu. utoliko pre što se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. šalje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom. vreme izvođenja. Međutim. Kreće tek pošto mu sama careva kći to zatraži . Međutim. Bitka je duga i ravnopravna. po pravilu dorastao i najvećim junacima koji se bore za pravdu. bačvanske pesme treba pridodati ljubavnim. Isto tako. ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka. Pjesme svatovske 13 . dodolske itd. mesa i hleba. a počastice nisu ništa drugo do pripjevi uz zdravice. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljiviča. Vuk ih je svrstao u 20 grupa. zatim još jedna hiperbola – kreće u bitku tek pošto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovaču koji ga vređa i prema sestri Leke kapetana). jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje. koji je. Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifičan način dat je u pesmi Marko Kraljević i Ljutica Bogdan. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne može a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. mesta izvođenja – mesto ili pokrajina gde se pevaju (poštrovsko naricanje nad mrtvima. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu običajnih pesama. Doslednu sliku Markovog prkošenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato što ga voli i nije mu bitno što je zabranjeno). VUKOVA PODELA 1. RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. namene pesme – prema prigodi (događaju) uz koju se pevaju: svatovske.sebe. pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. 2. U prvoj pesmi Marko se javlja u caričinonm snu. inače.

vojničke 5. posleničke pesme (pesme o radu – npr. Nije bitan pol pripovedača. * Svatovske pesme – u njima preovlađuje svečano raspoloženje. Najčešće su u osmercu. 14 . bogatstva i lepote. kraljičke. Kriterijum podele na muške i ženske vezan je za činjenicu da je emotivnost lirike za žene. žetalačke) 3. Paštrovsko naricanje za mrtvima 5. Pjesme od kolede 9. obredne i običajne pesme – koledarske. na ranilu. Pjesme bačvanske našega vremena Ženske pesme su u I knjizi. Pjesme božićne 10. uskršnje. desetercu i trinaestercu. tužbalice 2. Pjesme sljepačke 13. Ono se ogleda u raskoši mladosti. Pjesme onako pobožne 12. izgubili su magijsku i kultnu moć i zadržali su se samo kao običaji. Pjesme igračke 17. Ljubavne su najraznovrsnije. spasovske. Pjesme žetelačke 16. dodolske. ali ima i sete u opevavanju devojačkog rastanka od doma. Savremena podela (princip podele je namena): 1. porodične pesme – pečalbarske. Pjesme kraljičke 7. ljubavne pesme. koje su najverovatnije i najmlađe. Peraške počaške 4. u ovu grupu spadaju i sljepačke pesme 4. Pjesme svećarske 6.2. Pjesme osobito mitološke 14. Ljubavne i druge različite ženske pjesme 20. Paštrovski pripjevi uza zdravice 3. božićne. Pjesme koje se pevaju uz časni post 11. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani. Najbrojnije su porodične i ljubavne. religiozne pesme (religiozno-moralističke) – još je Vuk razlikovao hrišćanske i mitološke pesme. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. Pjesme dodolske 8. svatovske. OBIČAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiču od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za čovekovu ličnost – svadbe. jer ih ne sužava mesto izvođenja i namena. Ton je radostan. a junački događaji su iz muškog sveta. sahrane itd. Redosled pevanja pesama koji se još čuva u nekim područjima ukazuje na nekadašnji obredni karakter i starost ovih pesama. dok je ona za muške na drugom mestu. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18. mada ženske uglavnom pevaju žene. Za ženske pesme bitna je melodija. Pjesme koje se pevaju na prelu 15.

a vremenom su hristijanizovani. rađanjem Sunca i Nove godine. Koledarske pesme – obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti. U novije vreme osnov ovih pesama čini iskazivanje dobrih želja. kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije.U Sremu. uz izvođenje sa dramskim elementima. đurđevske. sa pripevom lenjo ili lado. simbola večnog života ili mladog konjanika raskošne opreme što je personifikacija mladorođenog boga Sunca (kod Vuka – pesme od koledi Domaćinu (191)). obredne pesme namenjene dozivanju kiše pomoću imitativne i kontaktne magije. Zaustavljaju se pred kućama gde pevaju. Obredne pesme imale su javnu funkciju. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca. predaka). ličnoj i porodičnoj sreći. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa muškim učesnicima. spasovke itd. (Opet kada igra dodola (Vuk. (Devojci (161). nakon čega sledi darivanje. uskršnje. Česta je slika zelenog bora. Obred – centralni lik je žensko biće – dodola. teranjem zime. Običaji i pesme sa sličnim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. Pesme su kraće. Kada idu preko sela (Vuk. I. čitavoj severnoj Srbiji peva se svatovac – narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. Koledo označava kolo. a često i igrom. Koledanje se održava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21. Devojke kraljice obilaze kuće svečano odevene. I. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. U obredne pesme spadaju još i vodičarske. RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na: 15 . Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Reč je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. Kraljičke pesme – vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice. Sunce. Gospođi (169). pa su poznate u većini zemalja gde je ona razvijena. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme suše. Djetetu (176)) 3. (Kad se isprosi devojka (6. 187) – izrazito narativna pesma) 2. 185). sa improvizovanim krunama i mačevima. iskazivanje prirodne pojave i željene posledice koje iz nje proizilaze. mladog boga. Imale su magijsku funkciju. Obred je uvek praćen pesmom. 1. pevaju o životnoj radosti. a dodola igra dok je domaćica poliva vodom. iz Srbije). hristijanizovane su i vezane za praznik duhova. budući da su izvođene pred kolektivom i za njega. Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji. Dodolske pesme – letnje. u šestosložnom stihu (šesterac). Vezane su za zemljoradnju. XII). Banatu i Bačkoj. zemlje. Vezuju se za svetkovine i pojedina godišnja doba (kalendarske = koledarske).

1. ali i ljubavni elementi (Nadžnjeva se momak i devojka. berba . Na srpskom jeziku nije zabeleženo mnogo ovih pesama. Hrišćanske pesme – mahom ih stvarali crkveni ljudi. POSLENIČKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu.žetalačke). Mesecu. Mitološke pesme – pevaju o vilama. Češće se peva o lepoti devojke: bjela i rumena. Taj ideal nije uvek isti. Ovu podelu nije moguće dosledno sprovesti jer se mešaju paganska i hrišćanska shvatanja. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare. nebeskim telima (Suncu. situaciju. U njoj je. Opšta odlika ovih pesama je posredno iznošenje osećanja kroz nekakav događaj. Teme – pesma Riba i devojka – prva među pesmama kod Vuka (285). kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama. Muslimanske devojke imaju nešto od ideala haremske lepotice koja je 16 . suprotstavljanje ideala. U njima nema idealizacije patrijahalnog života.kao u pesmi Srpska devojka. biser zube. 246). Zanimljivo je. ima crne oči. već se razlikuje od sredine do sredine. gde je gradska poezija jače uticala na narodnu. ili samo u porodičnom krugu – uspavanke. samorazumljiv prirodni nagon. Slično je i u pesmi Što bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552). 2. Podgrupe su vojničke i pečelbarske pesme. Ženidba Mesečeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena moć da utiču na ljudsku sudbinu. data je u nekoj vrsti antiteze. tekstovi danas poznatih naših narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po rečniku nisu stariji od tri veka. PORODIČNE PESME Pevaju o životu u porodici ili zadruzi. medna usta. po Latkoviću pripadaju periodu između XIV i polovine XIX veka). 245). Bez obzira na starost. kakav nalazimo u dužim epskim i lirsko-epskim pesmama. Česti motivi su: materinska i sestrinska ljubav. U njima su prisutne socijalne razlike (Kad žanju Turcima u nedelju. pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladića i devojke. Tu opet imamo i situaciju i devojčino držanje. Mladića treba da krasi zdravlje i snaga. U pesmi Tri mane (540) ideal nežnog mladića ponikao je u primorskim krajevima. tanka i visoka. Najčešće su vezane za veće radove koji se izvode kolektvino (žetva. simboličnu sliku. opet. niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom. npr. zmajevima. Međutim. jer pesme potiču iz različitih vremena i sredina. Posebnu grupu čine slepačke pesme koje su slepi pevali proseći milostinju. sa nastojanjem da religiozno u pučkim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. kojim se izražava etički ideal. Ona obrađuje široko popularnu temu da je devojci dragi draži od svega. Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i čednost .

To su. Čest je slučaj da kada rodbina sazna za ljubav. Motivi – po motivima ljubavne pesme su različite. ali se najčešće peva o tipičnim momentima ljubavi: o prvim susretima. po pravilu. U nekim pesmama nalazimo i kletve. Mesecu i zvezdama. zbivanje se ređe dešava u selu. rastanci. do srećnog ili tragičnog završetka. prvim susretima. ređe je reč o nekom postupnom upoznavanju i zbližavanju (554). 425). savlađivanju prepreka. rastanci. Rastanak obično nije jasno motivisan. slutnje) može se grupisati najveći broj pesama. Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac. U njima se prepliću dva elementa: narativnost 17 . 323 i 324). U nekim pesmama samo devojaštvo istaknuto je kao osobina žene koja zaslužuje ljubav (Devojka je bolja od udovice. Rastanku voljenih često prethode zloslutni snovi (640). 311) . ona ga odbija. po pitanju ove teme. čežnje. zatim se situacija ponavlja praktično istim stihovima. ima više senzualnosti i neposrednosti. Izražavanje ljubavi je obično diskretno (baca venac cveća niz reku da ga odnese dragom) i često posredno (devojka mladiću daje cveće) – 331. a ljubav se izražava i preko pesme u kolu. Poređenja su. nešto drugačije: po pravilu sve se zbiva u kući ili oko kuće – skoro opšte mesto je susret u uskom sokaku. sastanci. i naivnost je često isticana osobina mlade devojke (430). ali sa puno osećanja. Oko ovih tipičnih momenata (susreti. 359). Maćeha. smetnje. nego jednom na vodi studenoj. Raskošna odeća i bogat nakit česti su atributi lepe muslimanke (382) – bugarke. pesme na međi između lirskih i epskih. Ljubavna osećanja bude se na ovim. Dragojlo i Smiljana – devojčina braća se ne slažu sa njenim izborom. Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru. kako Vuk kaže. Česti su motivi devojčinog razgovora sa konjem mladićevim ili sa ogledalom (407. npr. ne želi sreću pastorki (Mara bjeljarica). Pored čednosti i stidljivosti. sastancima. LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki događaj. samo sa mladićem koga devojka prihvata. na livadi. 384). 388 Nijesam ga nikad ni viđela. Priroda – saživljavanje sa prirodom najjače se oseća u patrijahalnim zonama: prvi susreti. po pravilu uzeta iz prirode.rasla odvojena od okoline (nit’ je videlo sunca ni meseca. tugovanja – sve se to dešava u složenoj prirodi: na obalama reka. Ideal mladića ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima. U muslimanskim pesmama. u šumi. Muslimanske pesme su. Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrećna devojka. veza bude osujećena. Porodične obaveze česta su prepreka ostvarivanju ljubavnih želja. mada ima zajedničkih crta. Odnos prirode i čoveka može biti sasvim neposredan – nije retko ni obraćanje stvarima iz prirode: Suncu. po tom pitanju. a da je sve ostalo sporedno (Tužba na polje). Mnogo se peva i o čežnji posle prvog susreta (319. Izgleda da je bilo važno opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak. Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada žena tuguje zbog udaje za nedragog (310. Prvi susreti su uglavnom slučajni – npr.snažne metafore snega i hladnoće.

2. Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska). basne. Ženske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva čudesa što ne može biti. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje. Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. kao i da postoje one za koje se. Smrt Omera i Merime. sa puno osećanja. a one u kojima preovladava naracija na početak II knjige (one se više kazuju). legenda u stihu 4. što je odlika epske poezije. epske poezije. ne može reći da li su muške ili ženske. neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo. izdate 1853. ali sumorno i bolno osećanje. predanja. dužina priče – u savremenoj književnoj teoriji to je kompozicija dela 3. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije baš najsrećnije rešenje – među epskim pesmama ima dosta fantastike. kratkoća. ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima: Biljana platno beliše. VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke. kao ni za pesme. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realističnost. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se više pevaju). a kraj najčešće tragičan. odnosno fantastika. Kriterijumi Vukove podele: 1. Dalje Vuk kaže da bi se muške pripovetke mogle podeliti na dugačke i kratke. ali je to pričanje veoma živo. ozbiljan ili humoristički stav prema događajima. odnos između fantastičnih i realističnih elemenata 2. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti. nago ono što se pripoveda rekao bi čovek da je zaista moglo biti. Vuk kaže da postoje muške i ženske priče. dramatično. pripovetke. ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju – fantastika ili realizam. a u lirskim često ima realističkih detalja. udeo humora u prikazivanju. u Beču. Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama. novelističke teme u stihu (o porodičnim odnosima) Vuk ih je nazivao baladičnim narodnim pesmama i delio na: 1.i emotivnost. šaljive priče. Motivi su skoro uvek iz porodičnog života: Hasanaginica. Pa. Podela muških pripovedaka na duge i kratke takođe ne govori mnogo. muške su one u kojima nema čudesa. bajka u stihu 5. 18 . Ženidba Milića Barjaktara. Dakle. To su pripovetke na međi i one kombinuju elemente bajke. romansa 3. samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama. balada 2. Stojan i Ljiljana (porodična). dužina tj.

njihovih osobina i karakteristika. Bajke – vrsta fantastičnih priča (fantastike ima i u basnama i u pričama o životinjama. Psihološki razvoj junaka izostaje. stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni. *Motivi: sve su bajke međusobno slične. U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta. Fantastičnost prostora u bajkama ne postoji. U bajci nije reč o alegorijskom tipu fantastike. verovanja. ograničenom broju delokruga likova i formulnim izrazima. Najproblematičnija su verovanja budući da uopšte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolška građa. do inverzije. odabiru i kombinaciji određenih motiva. pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u Đavo i njegov šegrt). kao u basnama. Svaka basna ima pouku. vremena i nosilaca radnje. on je osporavana ličnost (najmlađi brat. skaske. legende. šaljive priče. Za bajke je karakteristična distanca kolektiva prema sadržaju (koji i slušalac i pripovedač smatraju neistinitim i nestvarnim). mladoženja ili čudnovato začeće. obično. Značajan napor u klasifikovanju naše narodne proze načino je Veselin Čajkanović.Formule žanra: osobito uvodne i završne. Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi.Opšte: zajedničke za različite rodove i vrste usmene književnosti . koje su više epizodične i po pitanju dužine razvijenije. ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi. U pričama o životinjama takođe se kazuju karakteristične osobine životinja.Lokalne: funkcionišu samo u određenoj pripovetci . ali je važno to što je kao vrstu uveo basne i što je dao dobar naziv za pitalice. sticanje velikog blaga započeće služenjem siromašnog seljaka kod bogataša itd. Može postojati samo doslovan fizički preobražaj (npr. ako je osnovni motiv zmija. koji je deli na: priče o životinjama (basne). a nema ni emotivnih doživljaja. kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive – mladić koji se nalazi pred teškim zadatkom. novele (muške pripovetke). tu dimenziju nemaju priče o životinjama. postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastičan. ali se ogleda samo u tome što se izvesna svojstva pripisuju životinjama). Kad je reč o nosiocima radnje. kao što je slučaj sa basnama. Kada junak dospe u donji svet. u uvodu će se pojaviti žena bez poroda. i sam je dao jednu.. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. svaki tip. dolazi. Zlatna jabuka i devet paunica). Đavoljev sluga). U nekim bajkama taj junak je siromašan mladić (retko devojka). Svet bajki je jednodimenzionalan. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru.Vukov savremenik i nastavljač Vuk Vrčević. Postoje tri tipa formula u bajkama: . mada problematičnu podelu 1868. svaki motivski krug. Basne i priče o životinjama – uvek kratke i alegorijske. Junak i njegovi pomagači nastoje da povrate revnotežu koja je narušena i da isprave nepravdu načinjenu junaku koristeći se svim sredstvima. Da bi rešio zadatak junak mora da 19 . 2. ali je ograničen linearnim vremenskim tokom. Moglo bi se reći da se u bajci teži vraćanju ustaljenog reda koji je u samom početku poremećen. najavljuje se već u uvodnoj formuli. Problematična je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. bajke.

običaja. religiji itd. 6. Vuk je predanja klasifikovao tematski. opisuju jedan događaj. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju).3. PREDANJA Vuk je predanja štampao u Riječniku. Poput epske pesme one se osnose na određeno lice. po strukturi slične bajkama. Anegdote i ratničko-patrijahalne anegdote – kratke. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja . menja se u okviru priče (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). Hercegovina). ličnosti i deluju poučno. To zlo često dolazi od najrođenijih. Ratničko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja. uzdižu junaštvo. Pobedu nad natprirodnim čudovištem junak postiže tako što uz pomoć nekog drugog lika (oteta sestra ili žena) sazna gde se krije snaga čudovišta. ime neke ličnosti ili naselja. izađe na kraj ne samo sa natprirodnim bićima. Šaljive priče – jednoepizodične priče (inače prerastaju u novelu). etička poenta. Opisana situacija je smešna i slikovita. vukodlaka). uvek religiozno obeleženih. Kratka slika događaja. Pojavljuje se humoristička tendencija da bi se narušila ozbiljnost. U legendama uvek ima i ponešto istine. sredini. One ne služe uveseljavanju već osvetljavanju istorijskog perioda. npr. Lik novele je dinamičan. po opisu: 20 . Teže zanimljivosti pa se često drže neobičnih i iznenadnih obrta. uz poslovice i uz pojedine epske pesme. tj. Skaske – etimološka i eshatološka predanja. u njima nema ničeg fantastičnog i neverovatnog. jednu osobinu. bez opisa. Želja pripovedača je da nas upozna sa postankom naselja. Čudesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera. Za potrebe izdavanja te knjige. 4. Sve su šaljive priče muške. Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeležje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba – Era). Legendarne priče i skaske – višeepizodične. U mnogome se približava šaljivoj pripovetci. 5. U njima ima i veliki broj izmišljenih ličnosti (zmajeva. vila.Život i običaji naroda srpskog. sa dosta čudesnih elemenata. ali je sama priča izmišljena. već i sa neprijateljstvom i mržnjom drugih ljudi. Novele – muške pripovetke realistične sadržine. Karakteristične su za rodovsko-plemenska uređenja (Crna gora. duhovite priče o nekom zanimljivom i malo poznatom događaju iz života poznatih ljudi najrazličitije sadržine. Poučavaju i zabavljaju. a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. pa je nekada teško odvojiti legendu od bajke. Funkcija im se proteže od zabavne do poučne. Samo u retkim slučajevima on ne postiže pobedu svojom snagom (Aždaja i carev sin). Ima ih mnogo manje od bajki i kraće su. planina. a daje na kraju jednu širu ideju o ljudima. daju jedan odgovor.

KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. vjerovanja u stvari kojih nema 2. iz Biblije. po čemu se razlikuju od pripovedaka. ili da budu delimično važeće pravilo – Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata. više poslovica je u ritmičko sređenoj prozi.npr. Izražavaju se najčešće pomoću metaforičke slike. životinja. To su sažeto formulisana opažanja. krtice i sl. iz staroorijentalne i grčkorimske tradicije. vile. dok kazivač predanja priča u prvom licu. jezgrovite zaključke iz ličnog ili opšteg života. U predanjima je drugačiji tip fantastike nego u bajkama. 3. kosmosa.. prihvaćena u tradiciji. Ipak. Basne i šaljive priče se često sažimaju u poslovice. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. pa se proširilo u priču. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraženu crtu istinitosti. čoveka. Postoji takođe. Mitološka i demonotološka predanja – zasnovana na čovekovom verovanju u natprirodna bića (zmajevi. a zasnovana na iskustvu generacija. Poslovice predstavljaju individualno stvaralaštvo. 21 . biljaka. nastanak mlečnog puta.). – time što znamo da postoje i vidimo i mlečni put i krticu. I slušaoci i pripovedači treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja završavaju materijalnim dokazima za ispričan događaj. o postanku gdekojih stvari 3. One mogu i da utvrde stanje stvari – Sve je dobro što se dobro svrši. zavičaju. Istinitost se potvrđuje kod etioloških i eshatoloških predanja .. 2. kataklizma) onda je reč o eshatološkim predanjima. i obratan postupak – prvo je izrečeno zapažanje u obliku poslovice. junaci i konji njihovi. Kazivač to naglašava stalno: Srbi pripovjedaju. iz književnosti. I narodne priče sadrže poslovično kazane misli o životu koje su preuzete kao i stihovi pesama. Da bi se naglasila istinitost mitoloških i demonoloških predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (noć. tako je i u pripovetkama. Kulturno-istorijska predanja – neka vrsta usmene istorije o junacima i događajima.1. Stih je najčešće deseterac (4+6). Mogu izražavati opšte prihvaćene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. Teže da slušaocu uliju divljenje prema precima. Poslovice – najčešće u svečanom tonu. a pouku otkriva tek prenosno značenje – Gvožđe se kuje dok je vruće. pričaju ljudi. u stihu ili u ritmičkoj prozi. Kada se govori o događajima posle smrti ili pošljednjem vremenu (smak sveta. tj. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz određene sredine. Etimološka i eshatološka predanja – o postanku sveta. on je bio prisutan. tabuisana mesta). Većina poslovica u deseteračkom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina.

Kletve – ritmički uobličene želje koje prizivaju zlo onome kome su upućene. čije ime treba pogoditi. čak se za njega vezuje i motiv caroubice. 4. pa reci. Vukašin – u poeziji zapamćen kao izrazito negativan lik. Brzalice – govorni izrazi za zabavu i vežbu. epskoj poeziji i baladama. ali su ipak priče češće sažimane u pitalice. U istoriji on je legitiman kralj. gorkog i prijatnog iskustva. i ta moralna stanovišta nisu uvek visoki moralni ideal. 5. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. a retko upravljene ka budućnosti i tada ostaju samo preporuka. Narativni deo služi samo da uvede ličnost – koja može biti istorijska ličnost a ponekad i životinja. nekad su u vidu preporuke da se preživi – Umiljato jagnje dvije ovce sisa. Marko Kraljević – istorijska je činjenica da je vladao posle svog oca Vukašina. može se desiti da se poklapaju 3. retko su u neposrednom imperativu – Ispeci. Makedonci. branio je Kosovo i svoje teritorije. Predmet zagonetki mogu biti najrazličitije stvari i pojave iz života ljudi: nebeska tela. dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji. pojave u prirodi. Prikazuju jedno zapažanje iz života. Motivi su očigledno rasprostranjeniji od istorije. uobličavaju sliku naših naravi i istorijskih situacija. Raspon humora je od obične šale do gorke satire. Vuk Branković – u poeziji je zapamćen kao kosovski izdajnik što je istorijski netačan podatak. delovi čovečijeg tela itd. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi. uglavnom besmislena kazivanja. istorija može da služi kao jezgro oko koga se pletu motivi – istorijski sloj se često povlači pred zanimljivošću motiva. godišnja doba. Hrvati. Retko se šire u priču. Blagoslovi – najčešće stihovane. razne životinje. u vidu pitanja. Ima ih u lirskoj. potpuno protivrečne 2. kojima se razbrajaju učesnici u igri. 6. bio je turski vazal u Prilepu. uzurpator kraljevstva. Zagonetke – misaone govorne igre – enigmatične forme. Zasnivaju se na igri glasova i slogova teških za izgovor. 7. Pitalice – kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijaloškog dela: pitanja i odgovora. Brojalice – stihovana. Mogu biti izvučene iz priče ili novele. Najčešće su retrospektivne. a ne zapovest. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholoških i etičkih odnosa među likovima. Bugari). Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. Poslovice se odnose na sve domene ljudskog života. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. a motiv caroubice je 22 . Tekođe. Sastoje se iz metaforičkog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma.2. 3.

Junački konji – njihovo ponašanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka. buzdovan. Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac – sin: Dušan . sablja i vatreno oružje. može i njega samog. u Maričkoj bici). Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku. Ženidba Marka Kraljevića. Starina Novak se ženi vilom = Grujica Novaković. Vukašin proklinje Marka jer je njegova odluka čije će biti carstvo pala na Uroša. Opisi su najčešće pred megdan i pripreme za svadbu. Junaci starijih vremena nastaju u braku između smrtnika i fantastičnih bića – brak čoveka i vile ili žene i zmaja – što objašnjava junakovu snagu (mitsko polazište): Vukašin se ženi vilom = Marko Kraljević. Jugovići – epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. Bilo kakav kontakt među pobratimoom i posestrinom je nemoguć. odnos Marka Kraljevića i majke Jevrosime (Uroš i Mrnjačevići. b) Odnos otac – sin (srednja vremena). Duhovna srodstva su važna – neprikosnoveno je kumstvo. Vukašin i Dušan su kumovi. pobratimstvo. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije. *Junak – majka: veoma je bitna uloga žene u patrijahalnoj porodici. a) Odnos ujak – sestrić (starija vremena): Momčilo vojvoda je ujak Marka Kraljevića. Miloša Obilića mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabučila Momčilovog onesposobi (krila mu sprži). retko samo u jednoj varijanti. Janko od Kotara – Stojan Janković.Sveti Sava. Jason. nož. Individualizacija junaka se postiže njegovim fizičkim opisom. kao i njihovi sinovi Marko i Uroš. Despotica Jerina – u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka – prokleta. Ban Milutin i Duka Hercegovac). Žena i zmaj = Relja Krilatica. Porodični odnosi – do opisa odnosa junaka i članova porodice se dolazi na osnovu više pesama o junaku. Negativni: Vukašin i Marko Kraljević.istorijski nemoguć zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroša jer je poginuo 1371. Šarac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. svaki junak ima svoje atribute. koplje. Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujičine. naglašava se u imenu junaka: Starina Novak – Grujica Novaković. *Junak – otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja – Sveti Sava). Oranje Marka Kraljevića). srednjih: mač. Individualizacija. Junačko oružje starijih vremena su: mač ili sablja. a novijih: vatreno oružje. Ovo je internacionalni sloj – Ahil. Orfej. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. to je kao krvno srodstvo. Uroš i Mrnjačevići.Uroš. Epski atributi su junačko oružje i konj. Žena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk. opis junaka: fizički opisi. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (mač kralja Artura). Toplica Milan i Kosančić Ivan su pobratimi Miloša Obilića. Izražena je jačina linije po majci. 23 . Nemanja . Najduži opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice.

Ženidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjića. Jakšićima i Crnojevićima) 4. Hajdučke i uskočke pesme 6. *Junak – ujak: najveći stepen idealizacije. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama. ali i prijatelja za svoje roditelje . sestra vojvode Momčila kontrast je njegovoj nevernoj ženi). na snazi je formula: on traži za sebe devojku. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovića. *Junak – sestra: uvek su emotivno vezani. Bratska sloga može da izazove vilinsku zavist. Ustaničke pesme POKUŠAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su veštačke tvorevine iz XIX i XX veka. Izuzetak je Banović Strahinja.oba uslova moraju biti ispunjena. on svojoj ženi prašta. Kada junak treba da nađe nevestu. Preljubnicu stiže kazna: rastrzanje konjima na repove. Pesme o muslimanskoj sredini 7. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. Kada muž sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suočavanja i muž će savladati ljubavnika. a sestra bi sve učinila za brata (Milica i Jugovići.*Junak – brat: često se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). Žena može da podstiče muža na bratoubistvo. Pesme o Marku Kraljeviću 5. *Junak – ljuba: ona je uvek verna. Kosovski ciklus 3. Brat je sestrin zaštitnik. oformljene na osnovu događaja i junaka o kojima se peva: 1. vađenje očiju. Pesme o crnogorskim borbama 8. na koje je Vuk podelio našu epiku. Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankovićima. Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove. spaljivanje. Vidosava zarad raskošnog života izdaje Momčila. kao što su to 24 . Pretkosovski ciklus 2.

najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata. Miloš Obilić najavljuje pošljednje vreme. vojvoda Uglješa. odvraćenje junaka od boja ne uspeva. Miloša Obilića i Vuka Brankovića. da bi joj pomogao on je razrešen kletve. Miloš se obavezuje da će pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti. Bogorodica po svetom Iliji šalje pismo Lazaru da se odluči ili za smrt i carstvo nebesko tj. EPSKE NARODNE PESME 1. tj. Mrnjačević Gojko. kako bi dokazao svoju ispravnost. ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. ali se dogovaraju da Lazaru kažu kako bi naša vojska mogla da ih potuče jer su turski vojnici ili stari ili mladi. Kneževa večera uoči boja. centralni sukob je sukob izdajnika i podvižnika. on je glas razuma. Ženidba kralja Vukašina – Vukašin u dogovoru sa Vidosavom. Sluga Milutin – na početku dva gavrana donose vest carici Milici da je potučena srpska vojska. Dilema se prepliće sa izazovom – Propast carstva srpskoga. da je ne bi srušili Turci. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. majka Jugovića. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov – u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potčini sultanu ili da se bori protiv njega. ali i on posle toga odlazi na Kosovo. pa stoga neiskusni . neprolaznu slavu. Zidanje Skadra – tri brata Mrnjačevića: kralj Vukašin. zove je da pređe njemu 25 . srebra i bisera već od mermera kamena. Četrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje. Obretenje glave kneza Lazara – javlja se obilje biblijskih motiva. on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da učestvuju u bici. 2. Jedino Gojko nije rekao svojoj ženi i ona je donela sutradan ručak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. Kosovka devojka.odlazi da izvidi kolika je turska vojska. odlazi. Momčilovom ljubom (dvor na Durmitoru. zatim dolazi i ranjeni sluga i izveštava: veliča Jugoviće i govori o izdajstvu Vuka Brankovića – on je izveo čak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. on dopušta. Pavle Orlović i Vladeta vojvoda. pripaja se telu – Sveta sam glava od svetoga tela – odnose telo u Ravanicu. Car Lazar i carica Milica – ona ga moli da joj od kletve poštedi jednog od devetorice braće.laž zarad dobiti.činili Nemanjići. Kosančić Ivan uhodi Turke . Glasnički izveštaji – sluga Milutin. Glavu je sa polja odneo mladi Turčin. Tara). Sluga Golubak onesvešćenu Milicu vodi u dvor. i takođe da će vratiti Brankovića u boj. ali nijedan Jugović neće da ostane. vraća se Milošu Obiliću i govori da je brojnija. čija je majka srpska robinja. kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankovićem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni). oklevetanog junaka. Kletva – kneževa kletva. Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički.

ubio konja i zajedno sa ženom skočili sa zidina u Moravu. Smrt vojvode Prijezde – njemu turski car Memed piše pismo i traži njegova tri dobra: sablju. Musić Stefan – zakasneli junak. Jabučilu je spalila krila i Momčilovo oružje potopila u krv. Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake. 7. 13. 16. Propast carstva srpskoga – odlučuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. Marko Kraljević i Musa Kesedžija . Ženidba kneza Lazara – Lazar je bio sluga car Stjepanu. 6. Anđelija to nije mogla već je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. 5. Uroš i Mrnjačevići . Marko Kraljević i Ljutica Bogdan – oba junaka se plaše jedan drugog. 12. ali se zavade oko sokola i konja. i on mu pomaže da oženi Milicu – tako mu je bilo suđeno. Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i naređuje ljubi Anđeliji da mu otruje brata.Marko Kraljević je 3 godine bio u tamnici. kao bratu jednom bez drugoga. svu su zemlju lepo podelili. Oranje Marka Kraljevića – živeo 160 godina. Banović Strahinja – konj Karaman. a konj polomi noge. Marko te se napij vina. 9. Smrt vojvode Kaice – ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. 26 . On ne daje ni jedno. Car Lazar i carica Milica – o Kosovskom boju. ubio je i Vidosavu. U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega. ubio i Šarca.3. Kosančić Ivana i Toplice Milana. Na kraju izmirenje. car se maša rukom u džepove… Idi. Požrtvovana sestra Jevrosima. pomaže mu Turčin koji je deset godina bio kod njega u tamnici. 4. 11. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš – posvađali se pošto nisu mogli da podele tri konja među sobom i Marko ubija svog brata. a onda je njegova žena Jela ušla u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjičari. 10. tazbina – Kruševac. 8. Njih traži po Kosovu a Orlović Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula. 17. Opkolili Turci Stalać i 3 godine ništa nisu mogli da urade. Kosovka devojka – darivana od strane Miloša Obilića. Marko pije uz ramazan vino – dok otera cara do duvara. u njemu tri srca junačka. Na kraju kad je Vukašin ubio Momčila i shvatio kakav je on junak bio. na jednome ljuta guja spava. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke. a za ženu uzeo Jevrosimu. u Skadar. polomio sablju. što je proverio star Jug Bogdan. Marko proliva suze što je ubio boljega od sebe. Dioba Jakšića – u Bijogradu braća Bogdan i Dmitar dele očevinu.Marko Kraljević presuđuje da nasleđe pada u ruke Urošu (njegov otac Vukašin ga juri da ga ubije). 14. Vratio se u dvor. sultan ga oslobađa da bi izašao na megdan Musi Kesedžiji. dosta su ih pobili – od 3000 ostalo 500. 15. konja i ljubu. koji mu na samrti govori kako će da slaže majku šta se sa njim desilo.

Zla žena 11. Dmitar se pokajao. NARODNE BAJKE 1. Čardak ni na nebu ni na zemlji 2. jatake. a mlada Smiljanić Ilije od petnaest dana. Ali Mehmed ga nije slušao već krenu u seču knezova i junaka. Početak bune protiv dahija – sedmorici dahija proriču smrt. dok nije naišao na crnog Đorđija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka. veće sam te s bratom pomirila. Otac i njegove kćeri 17.18. Moć burme 12. 20. ali on nije hteo. Obredne pjesme 27 . Risanska) – Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6. Fočić Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe. Prebili mu ruke i noge. iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) – Ako ti nije prilika / usedni konja pa beži 2. Žabica carica 14. Zmija mladoženja 5. Stojan prvo ide u vinograd i sreće majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji – kao što je Murat govorio. a starac Fočo govori kako treba smanjiti poreze. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5. što neće kadgod biti javno 9. Zlatna jabuka i devet paunica 6. Ropstvo Janković Stojana – mlada ljuba od nedelje dana. Gvozden čovjek 13. U ropstvu devet godina i sedam meseci. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa ženom dočekaju majku koja kad ga vidi umire. i car ih poturčio. Snaja – Jela. Ništa nije tajno. a oči iskopali. Đavo i njegov šegrt 10. 19. Anđelija: Nijesam ti brata otrovala. So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Aždaja i carev sin 3. Stari Vujadin – Turci ga mučili da otkrije drugove. Vlatko i mrtvi 7. Kako su radile onako su i prošle 8. Sin carev i tri labuda 16. Pobegli su. Nemušti jezik 4. Djevojka brža od konja 15.

Sakupio je svatove i otišao da je prosi. pretanak i prebleđen d) Ljuba Alagina (384) – muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka – raskoš bugarske devojke f) Voda bez broda (430) – naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323). a za mlada jest (398) – Anđelija. Isprosio je.iz Dubrovnika. sve dok nije čuo za lepu Ljeposavu. treću stavila sebi u nedra. Ne pij vode. citat). l) Djevojka i konj momački (407). Po srcu zima (311) – Sarajevska. ne ljub’ udovice (324) – već pij vino. umire i on. a četvrtu njoj donela.Oni su se iz malena gledali.3. ali drukčije (399) . Ženidba Milića Barjaktara – svu je zemlju obišao a nije mogao sebi da nađe ženu. Najveća žalost (359) – Sarajevska.iz Dubrovnika j) Zaručnica natrag udata (388. / Za mladoga za Božića. oj dodo le! / Da udari rosna kiša. Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ružici (319). 6. / iz malena do golema djeteta. gazi bosa po snegu. 5. Posleničke pjesme – pjesme žetelačke a) Kad žanju Turcima u nedjelu (246) b) Nadžnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge različite ženske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) Šta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) – Momak je premalen. Kad je stigao kući i legao na postelju. Žalosni rastanak (554) . ali joj nije hladno. i) Za stara nije. a ljubi đevojku h) Dragi i nedragi (310). oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljičke a) Djevojci (161) b) Gospođi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domaćinu /191) – Na čem’ ćemo molit’ / Za staroga za Badnjaka. ali je ona na pola puta između njegove i svoje kuće umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. 4. k) Marino pravdanje (331) – govori majci kako je brala cveće i kako je jednu kitu dala bratu. Stara neće. ako ašikuje nikad joj neće doći. Opet to. n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) – U Milice duge trepavice… *Najveća je žalost za bratom (304) LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME Balade 1. a mlada hoće (400) . a) Opet kad igra dodola (185) – Naša doda boga moli / Oj dodo. ako boluje kad ozdravi doći će joj. / Oj dodo. drugu dragom. već joj je u srcu zima. 28 .

dramsku poeziju (drama). epsku poeziju (epika) – piščev odnos prema spoljašnjem svetu je sasvim drugačiji: on je predstavljen kao posmatrač određenog događaja koji se desio i završio u prošlosti. fabula. lirsku poeziju (lirika) – dosta stara. KNJIŽEVNI RODOVI Našu književnost smo po sadržini i obliku podelili na tri velika književna roda: 1. pretvara ga u svoj unutrašnji svet. sreću). U epskim delima je prisutno pričanje. slikovitije prikaže dati događaj. on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato. Najvažnija karakteristika lirske pesme je subjektivnost. istinitije. zato je najvažnija karakteristika epskih dela – objektivnost. a ljuba ne. pesnik stapa svoja osećanja sa objektivnim svetom. Hasanaga boluje od ljutijeh rana. epopeja. U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna osećanja prikazujući svoja različita raspoloženja (radost. a dva sina izašla pred nju. Hasanaga: Hod’te amo. Osećanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. Hasanaginica – preveo je Gete. Nju brat odvodi i ona se preudaje. pripoveda o određenom događaju. jer pesnik direktno iznosi svoja osećanja čitaocu. ime je dobila u staroj Grčkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). kao i trećeg sina u kolevci. ipak ga majka ženi na silu. Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep. sirotice moje! / Kad se neće smilovati na vas / Majka vaša srca kamenoga. On Fatimi govori da je ona lepša od njegove Mere. ona ih zaustvalja i ljubeći ga padne mrtva. Kad je bila blizu dvora dve ćerke je gledale sa kule. težeći da nam što objektivnije. ona ih sve dariva.2. On nam priča. Ona umire. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora. pa joj on poručuje da ga ne čeka na dvoru. tj. ali da on nju samo voli. obilaze ga mati i sestra. 2. tugu.lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti. pa samim tim i sadržina. Smrt Omera i Merime – (343). epska pesma b) epska dela u prozi: roman. prva naša narodna pesma koja se pojavila u učenoj Evropi. 3. Piše pismo majci i umire. 29 . pripovetka 3. majka Omera hoće da oženi Fatimom koja pored toga što je lepa je i bogata. Druga osobenost lirske pesme je neposrednost. u svoje ja . / već je blago što je srcu drago. bol. novela.