OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIŽEVNOSTI Način trajanja - Dela usmene književnosti nisu tvorevine pojedinačnog stvaraoca.

Prenošenje usmenim putem nužno uključuje veći broj prenosliaca koji često pripadaju različitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene književnosti su u najvećem broju slučajeva individualnog porekla, ali su podložne neprestalnom menjanju. Čak i kada je zabeležena, usmena tvorevina uhvaćena je i fiksirana samo u jednom određenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno književno stvaralaštvo aktivno u vreme beleženja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj život u usmenom prenošenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u različitim krajevima nastavlja da živi u različitim oblicima. Recepcija - Zbog toga što se prenose usmenim putem dela usmene književnosti su suštinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najčešće kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevači prilagođavaju svoje izvođenje određenoj publici. Ako društvo nije oštro diferencirano (a to važi za naše društvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgrađeni moralni principi i ujednačenost shvatanja utiču na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podređuju umetničke tvorevine. Motivi - Najčistije oblike usmene književnosti treba tražiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopšte nisu imali svoje pismenosti, već se celokupno životno iskustvo prenosilo usmenim putem. Međutim, usmena književnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, već se, naročito u specifičnim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti književnog porekla. U tom slučaju, nakon brojnih izmena tokom prenošenja, motivi koji su umetničkog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takođe i internacionalni motivi koji se različito objašnjavaju: npr. zajedničkim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braća Grim, tipološke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne isključuje ispoljavanjje individualnih pevača. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili priča i postoje razlike u obdarenosti pevača (esej: Pevač priča). U usmenu književnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i kraće vreme, živele u usmenom prenošenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane više pojedinaca, bez obzira da li je građa za njih preuzeta direktno iz života ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i široko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda čuva se kao usmeno predanje; na taj način su se prenosile i medicinske poruke, vradžbine i verovanja. Međutim, iako spadaju u širu oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za književni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku možemo kao izuzetak uzeti za umetničko delo ako je data u umetničkoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao književna dela, koliko god da su sažete. Poslovice sažimaju životno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. Često je reč o uopštavanju iskustva povodom nekog konkretnog događaja; ostatak toga vidi se u završecima nekih pesama (Ženidba Dušanova) i još češće pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne književnosti (kriterijum fikcionalnosti). Važna osobina usmene književnosti je njena sinkretičnost; usmeno pesništvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili više drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, često u

1

kolu, uz ples. Kod kraljičkih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U slučaju epskih pesama opet imamo pevanje praćeno guslama - što jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena književnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, već ih je književnost takoreći apsorbovala; isto važi i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna kniževnost je u početku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i čitav kolektiv – prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralaštva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izložena su kolektivna shvatanja. Ujednačavanje tih shvatanja vrši se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjeviše ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvršeno, pa se može govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma složen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o više kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za naše pesništvo karakteristične su različite, pa i suprotne ocene hajdučije, ili postupaka Marka Kraljevića. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etničkoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednačenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesništvu samo u granicama određene kulturne zone (naročito patrijahalne, koja je po sebi uporište usmene književnosti). U drugim zonama ujednačavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama društveni razvitak, praćen diferencijacijom slojeva, ipak brži nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo što je ujednačenost veća u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdučkog. Te tvorevine su se uobličile pre nego što su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaoštrile. Za jugoslovensko pesništvo pre bi se moglo reći da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova književnost sadrži gledišta različitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Važna odlika usmene književnosti je široka upotreba ustaljenih motiva i sižea, u različitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Pevač priča). Stvaraoci usmenih tvorevina - čak i u izmenjenim društvenim prilikama - radije će posegnuti za već upotrebljenim motivom ili sižeom, nego što će nastojati da smisle novi. Konvencionalni siže se samo ispunjava novim iskustvom iz života. Te pojedinosti iz života mogu postepeno početi da preovladavaju i na taj način nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako oštrih preokreta u usmenoj književnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska građa. To se obično dešava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrišćanstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim slučajevima se stara motivska građa nikad ne gubi naglo, već se postepeno prilagođava novim uslovima.

2

ponekad vrlo bitne. Istovremeno. . Dobro iskorišćena epska ponavljanja drže ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili priče.). Isti pevač neće istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). Skoro za svaku vrstu usmene književnosti potpuno su izgrađeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridržavaju.bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. 9. Najznačajniji uzroci promene kod nas su: prenošenje pesme ili priče iz jedne etničke grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu. Jezik usmene književnosti nije svakodnevni. Zatim. VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj književnosti svaka poznatija pesma živi u više varijanata . tiču se lokalizovanja radnje i njenog prenošenja s jedne ličnosti na drugu. Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objašnjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina. Vojvodini .Još je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta.Sloveniji. 3 .. Zbog toga su i pesme i priče pri prenošenju iz jedne zone u drugu trpele izmene. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije. priče o životinjama (basne).siže je skelet i ostaje isti. Ali. odseče mu glavu. Karakteristično je i naglašavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). Takav je slučaj sa Baladom o Omeru i Merimi. To važi za bajke. kad se u stočarskoj varijanti pominju pored cveća i jaganci. I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u više kulturnih zona u kojima je način života bio različit.)-5x Ženidba kralja Vukašina. Kompozicioni šablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi. Pojedinosti prenosioci najčešće crpe iz vlastitog iskustva. sižei se obično čvrsto drže i u raznim obradama . Likovi su najčešće dati samo u nekoliko oštrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je složenije). one se tiču ocene događaja i ljudi koji u njima učestvuju. Nije neobično da se isti motiv veže za različite likove iz različitih vremena i krajeva.postojalo je građanstvo. Karakteristični su i stereotipni počeci i završeci pesama (slovenska antiteza). šaljive priče. U muslimanskoj epici bosanske krajine često je udvajanje radnje. Hrvatskoj. I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862. ustaljeni brojevi (3. I u stilskim formacijama postoji težnja ka ujedinjavanju. posebne običajne uslove i specifičnosti života u pojedinim oblastima.. Isto važi i za pripovetke. u nekim delovima . Rečnik je probran. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost veća nego kod drugih naroda. postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti. svuda je bilo i ratarskih i stočarskih oblasti. Kao i slične pojedinačnosti iz života tako su i imena lica i geografskih pojmova često podložna promenama. Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izražajna sredstva kojih ima veoma mnogo. Za usmenu književnost karakteristični su kontrasti i hiperbole i oni su često ustaljeni. Čitav niz pojedinačnosti i situacija uvek se kazuje istim rečima: sabljom manu. simbolična imena (Vuk). a sintaksa podešena prema zahtevima stiha. Tu su i stalni epiteti. ali se i tu može govoriti o opštim principima i tipovima kompozicije. tako da je npr. prenošenje tvorevine iz stočarske u zemljoradničku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene.

ipak pripovedač građu stalno iznova obrađuje. Od toga je li pevač vešt improvizator ili pasivan prenosilac. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku. On jeste predstavnik neke socijalne. Od sadržaja i forme usmene tvorevine takođe zavisi u kojoj meri će se ona menjati u prenošenju. Uži smisao varijante je ono što je isto ili zajedničko sa pravarijantom. Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. Ali. dok potpuno nova obrada nije pravilo. kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve). bilo je i pevača koji su učili mehanički. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi . Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako česta kao kod epskih i pripovedaka. dok su pripovetke podložnije promenama. tj. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opšte mesto. Kraće tvorevine se češće drže kao celina. Guslarski recitativ je u osnovi približno jednak za sve pesme. Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela – pravarijante . po pravilu kraća od epske. opšta slika. vremena iz političkih. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa reči koja se redovno upotrebljava pod istim metričkim uslovima da bi se izrazila određena misao ili osnovna 4 . Sem toga. XV. Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvrđen je red izlaganja. paralelno mesto. Svaka pesma koja se duže zadrži u narodnom pamćenju dobija sve dovršeniji oblik i manje je podložna promenama od onih koje su tek nastale. lirska pesma. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvođenju improvizuju držeći se samo osnovne strukture. Da li će se tvorevina menjati ili ne zavisi i od dužine njenog postojanja u usmenoj tradiciji. pa stoga ne utiče mnogo na čuvanje teksta epske. kao i drugačiji pogled na iste stvari . XVI. Vuk tvrdi da je čuo pet varijanti Ženidbe kralja Vukašina na istom mestu.od kojeg preuzima strukturne i sižejne osobenosti. ali on ima i individualnih crta koje utiču na menjanje pesama. kliše ili šablon. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevača neće nikada kazivati u istom obliku. od nje zavisno.Prenošenje sa jedne generacije na drugu takođe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat. ličnost prenosioca. od njegovog pamćenja i darovitosti mnogo zavisi. Takođe postoji i potiskivanje pojedinih pesama.ponavljanje delova teksta ili iskaza. od njene umetničke dovršenosti. a dobar da od rđave načini dobru. lakše se pamte u celini. varijante lirskih pesama obično su bliže od varijanata epskih. Vuk kaže da je loš pevač u stanju da upropasti dobru pesmu. I kraća epska pesme bolje se drži kao celina od duže. Mnogo zavisi i od dužine prozne tvorevine. Najznačajniji faktor u promenama je. Postavlja se i pitanje dužine održavanja usmenih tradicija. etničke grupe i generacije. Pevači se drugačije odnose prema starim nego prema novim pesmama. Tako se Marko Kraljević dovodi u vezu sa ličnostima iz XIV.događaje iz prošlosti. pa i XVII veka. kao i pitalice i zagonetke.najčešće je reč o dovođenju u vezu ličnosti i mešanje događaja iz raznih vremena. propis) . Pravarijanta se može samo pretpostaviti i to kako je izgledala. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se meša. ipak. pravilo. Da bi se održala pesma ili priča ona mora tretirati bitan sadržaj ili tipičan događaj. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvođenju redovna pojava. Stih donekle konzervira pesmu. tj. napamet. bolje se čuva.

kompozicioni modeli. vita jela. maćeha). formula je produktivni metričko-akustički sintaksički model za stvaranje novih stihova.). formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije. zatim u ulozi apozicije: Car Lazar . glavna radnja 3. ipak dinamička jedinica.ideja. u bugaršticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo. i u kome je usmena tradicija ipak dominantna. iako ponovljiva. Ona kao zakonitost proističe iz same prirode usmene književnosti. Po Lordu. izražajni – nivo izražajnih oblika: zvukovni sloj. Formula može da obuhvata npr. slovenska antiteza . prihvata ili modifikuje u tradiciji postojeće obrasce. često uvodna formula naše narodne poezije. stilske figure. ima na raspolaganju niz gotovih modela. zatim sklop motiva – čitave fabule (povratak muža na svadbu svoje žene. Formulativnost je karakteristično svojstvo usmene književnosti.vrsta negativnog paralelizma. RODOVI I VRSTE USMENE KNJIŽEVNOSTI 5 . kumstvo). Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome. To su: motiv – najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (čudesno začeće. u potrebi pevača da stvori što veći broj metričkih obrazaca koji će mu omogućiti brzinu improvizacije. a ako podatke uzima iz stvarnosti. pretvaranje u biljku ili životinju. Najstabilnije formule: 1. prostor 4.. ime junaka 2. Olakšavajući improvizaciju. epohe itd.(prosidba. koja su usvojena u tradiciji. kada oblikuje neku pesmu. 2. britka sablja. U Bijeloj / od kamena kuli). On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u različitim kontekstima. Formula je. rano rani. izdajnik. ubistvo rođaka u neznanju). tipski likovi – i njihove funkcije (vila. verovanja i pravila ponašanja . glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. varijanta – u užem smislu. kažnjavanje zle žene. poređenja . sadržinski – nivo sadržinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograničena posebnom leksikom i sintaksom. To je tehnika stvaranja i umetničkog oblikovanja usmene književnosti pomoću formula. ustaljeni opisi situacije – statički motivi (megdani. kao i gradacija. Formulativnost omogućava stvaraocu da. ženidba s preprekama. vreme opevanih događaja. Stvaralac odbija. Po koncepciji je znatno šira od statičkih pojmova. Najčešće: stalni epiteti – vjerna ljuba. oživljavanje umrlih.. on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike. dato obećanje đavolu). časni krst. zmaj. preoblačenje itd. leksički. ritmički. sintaksički. pa izvor formalne strukture treba tražiti u tradiciji usmenog poetskog načina izražavanja. pobratimstvo.srpska kruna zlatna. iz odnosa stvaralac-tradicija koji je recipročan. ali i: tiho besjedi. Formulativnost ima dva nivoa: 1. junačka crna zemlja. formule su i vid umetničkog apstrahovanja i uopštavanja. običaji. stalnih epiteta. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije. opisi ratnika. rezultat vekovnog odabira i tipizacije. govorimo o Kraljeviću Marku: Vino pije / od Orašca Tale. stereotipnih fraza.zubi su joj dva niza bisera.

potiče iz 1497. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki.. Kneza Lazara. Tematika bugarštica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka – Marka Kraljevića. dok većina ima između 50 i 90. Prva pesma kod Bogišića je o Bušić Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. Bugarštice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom. u kojoj su ženske. Pesme na međi – epsko lirske. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige. već se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. U usmenoj književnosti je situacija drugačija: drame kao čiste nema. zabeležio je hvarski pesnik Petar Hektorović. Gotovo sva lična imena koja se nalaze u opštenarodnim bugaršticama. tj. Razlika između deseteračkih pesama i bugarštica je u tome što se bugarštice koriste dvostrukim epitetima – junačka britka sablja. Sekulu. tj. Broj stihova/dužina bugarštica Znatno su kraće od deseteračkih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. Stih bugarštica je petnaesterac ili šesnaesterac sa cenzurom posle sedmog. narodna proza. godine (tada je zabeležena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu. posle svakog drugog stiha ide pripev . ali i ugarske junake. Obuhvata i Kosovski boj 1389. a one u kojima preovladava naracija na početak II sa junačkim. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac. lirika 2. Miloša Kobilovića. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugarštica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeležio (a to znači da su se još uvek pevale u XIX veku) u Bogišićevoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova. Rodovi i vrste usmene književnosti: 1. Brankoviće. osmog sloga. Zrinskog i Ivana Karlovića. njen fragment. duboko sinje more. Najduža bugarštica u Bogišićevoj zbirci ima oko 250 stihova. Vrlo čest je i pripev od šest slogova. nalaze se u odgovarajućim deseteračkim pesmama. Dve grupe bugarštica: 1. rumeno bjelo lice. Dve bugarštice o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. Najstarija bugarštica.refren. one koje pevaju o lokalnim junacima. epska narodna poezija 3. drama. učesnike drugog Kosovskog boja 1448. Ovo 6 . – Janka.Pisana književnost (rodovi): 1. Postoji priličan broj bugarštica koje imaju identičan predmet kao i deseteračke pesme iz Vukove zbirke. one koje pevaju o opštepoznatim junacima i događajima 2. lirska narodna poezija 2. Postoji i bugarštica o Banović Strahinji mada mnogo kraća od Vukove pesme. epika 3. Jakšiće.

To je i doba borbe protiv turskih osvajača. Opevaju događaje i ličnosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. Starije pesme daju više opštih motiva o događajima. ovde je to skoro smešno. u bugaršticama ima manje hiperbola. zatim nedostatak prave poetske lepote. pesme starijih vremena. sveti Sava). Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakšiće. nosioci radnje su poznati likovi. . tj.udvostručavanje epiteta verovatno nešto duguje dužini stiha. tj pesme junačke najstarije – one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih država. kao što je Zmija mladoženja. pesme junačke srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. već su hteli da ona nestanu. To je možda zbog toga što je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju. Nalaze se u Vukovoj II knjizi. VUKOVA PODELA JUNAČKIH PESAMA Epiku. tu su i pesme koje obrađuju razne motive. pa i one koje govore o ljudskoj žrtvi (Zidanje Skadra – doduše. u bugaršticama nema slovenske antiteze i mahom počinju dosta direktno. što je i deo tema ovih pesama. Dalje. nedostatak plana umesto logičkog zapleta pojedinih elemenata. i u njima su sačuvana tačna imena mesta i junaka. Niža vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome što su zapisivane kad su već bile u opadanju. 3.. Rastanak Karađorđija sa Srbijom). Najraniji pomeni lica iz naše istorije odnose se na XII vek (Nemanja. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka. Bogišić: U bugaršticama ove knjige najviše pada u oči uvelost. do XV veka. a i neka mlitavost. a počeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). Gojko).hroničarske. Za razliku od desetaračkih pesama – smatra Bogišić. Česti junaci tih pesama su Starina Novak. Janković Stojan i starac Vujadin. Jedva da se pojavljuje po neka vila. 2. pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu.motivske pesme . Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvišen moralni motiv Mitrove odluke. Uvodne formule se razlikuju. tj. Znatno veći broj pesama odnosi se na ličnosti i događaje iz XIV veka: širok krug pesama o Marku Kraljeviću i o Kosovskom boju.bugarštice su manje bogate poređenjima. tj. manje snažnih slika. kao i prirodne i logične povezanosti pripovedanja. prema živoj snazi deseterca. 7 . pesme srednjih vremena. Treba imati u vidu i to da je među sakupljačima bugarštica bilo mnogo sveštenika koji nisu želeli da zapisuju takva verovanja. U ovim pesmama su istorijski događaji prikazani vernije nego u ostalim. ugarske vazale iz XV veka. Savremena podela junačkih pesama (tip epskih modela): . pesme najnovijih vremena. Uglješa. Boj na Mišaru. Veliko bogatstvo u natprirodnim bićima gotovo da ne postoji u bugaršticama. Mrnjačevići Vukašin. Pesma o diobi Jakšića deluje kao neslana šala. dok su novije hroničarske. muške ili junačke pesme Vuk j podelio na: 1. To su pesme o narodnim borbama za oslobođenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s početka XIX veka (Početak bune protiv dahija..

što značajno pomaže uvođenju lika izdajnika. tematski – grupisanje pesama prema događaju ili junaku o kome se peva. Prema Ženidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovića. kao što su to činili Nemanjići (pritom navodi opsežan katalog nemanjićkih zadužbina). a nemanjićkim manastirima i Ravanica.Ne postoje stroge granice između njih. pobratimskih. Njih ne vezuje samo jedinstvo središnje teme. Vuk je junačke pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1. Istu funkciju – pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjića imaju i pesme o zidanju Ravanice. čime se utvrđuje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. bez obzira što dolaze od različitih pevača. predstavljaju jedinstvenu celinu. uzročno-posledični razvoj događaja. hronološki – gore navedena podela 2. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima. Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova večera. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve događaje koji prethode boju (mogu biti i u uzročnoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih događaja).) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru. i drugi put kada odbacuje Lazareve optužbe i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. ponašanja i uvek tipskih odnosa: porodičnih. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Tako se katalogu ktitora zadužbina pridodaje i Lazarevo ime. Vuk II. On se shvata kao zakoniti produžetak Nemanjića. to je skup koji će obuhvatiti likove tih događaja i dati njihove odlike. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine. kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednačava sa pošljednjim vremenom. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junačku biografiju kneza Lazara. sačinjavajući jedinstvenu celinu karakterističnu za epopeju. ali je produbljen idejom žrtvovanja za slobodu naroda. verskog i nacionalnog opredeljenja – podvig Miloša Obilića motivisan je (npr. to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Dušan. 8 . Miloš dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice. stilsko i idejno jedinstvo. Miloš Obilić Nosioci događaja povezani su na planu delanja. feudalnih. 32). počev od njegovog boravka na Dušanovom dvoru i ženidbe Milicom (Ženidba kralja Lazara. Na taj način se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede. To nije nimalo slučajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi među članove srpske carske dinastije. U narodnoj pesmi Miloševom podvigu prethodi dramski zaplet – kneževa večera (fragment koji je Vuk zabeležio od svog oca) koji je projekcija budućih događaja. već i doslednost u slikanju likova. Likovi su povezani i na planu zajedničke ideje.

uhođenje neprijatelja. izdaja negativnog junaka (Vuk Branković). majka Jugovića. Pojavljuju se protagonisti koji će igrati bitnu ulogu u boju – Miloš Obilić i Jugovići. Po pravilu se Milošev herojski čin stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci – Jug Bogdan. Srđa Zlopogleđa. u jednom dubljem slučaju buduće zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora. U Propasti carstva srpskoga imamo pričešćivanje srpske vojske. večera pred odlučujuće zbivanje. te ponavljanja zakletve. Vuk Branković. Kosančić Ivan i Toplica Milan. podvig pozitivnog junaka (Miloš Obilić) i 2. kao i Miloševo raspitivanje o položaju Muratovog šatora. i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musić Stefana (47). II). svesnog izbora kneza Lazara između carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica. on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retoričkog pitanja: Koji ono dobar junak beše? I opet sledi epski katalog (Banović Strahinja. III Bitka – Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se međusobno dopunjuju: 1. koja je neka vrsta završetka kneževe epsko-poetske biografije. Milošev odgovor na Lazarevu optužbu otkriva pravog izdajnika. II Neposredno pre bitke – Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru. kada glasnici daju retrospektivan izveštaj – dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). Prisutni su mnogi internacionalni motivi – oklevetani junak i njegov zavet na podvig. Miloš Obilić. Boško Jugović) 2. sve do njihove smrti. sećanja i osećanja onih koji su ostali živi. Događaji posle boja imaju karakter epiloga. Fragment 50/IV donosi izveštaj Kosančić Ivana Milošu o velikoj brojnosti turske vojske. treći je slučaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreću sa kosovskim bojištem (Kosovka devojka. LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU 9 . Posebnu temu čini Obretenije glave kneza Lazara (53). sveznajući prpovedač u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga).Ove dve pesme takođe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. Sižejnu osnovicu pesama o Kosovu čine dva osnovna motiva: 1. Musić Stefan). zakasneli junak. Ta dramska scena upućuje (prejudicira) na buduća zbivanja. Zatim je tu Kneževa večera (fagment 50. ali i Miloševu nameru da ubije turskog sultana. Jugovići.

Braća Jugović 10 . Izveštaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa. knežev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovića EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA - Ženidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjića Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor između nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneževa večera Kosančić Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara Vuk Branković Istorijski je bio najveći srpski velikaš svoga doba. po pravilu se završavaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica. U idejnom obrascu kneževe večere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj večeri. uz kneza Lazara. Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja središnju temu njegove epske biografije.- Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovića Vuk Branković (svi su učesnici kneževe večere) Miloš Obilić Kosančić Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musić Stefan Banović Strahinja Gojko i Vukašin Mrnjačević Orlović Pavle. Propast carstva srpskoga. Vuku Brankoviću pripala je uloga izdajnika. Carica Milica i Vladeta vojvoda).

Zajedno odlaze u boj i na putu sreću Kosovku devojku. Daruje je sa tri dukata. njegovo herojstvo je samo izvršenje onoga što junak oseća kao moralnu nužnost. ubija tri turska ratnika i gine od četvrtog. Odlazi. Postoji više tumačenja: 11 . Pored Vukove varijante postoji i veći broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje. Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika. sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu. Motiv zakasnelog junaka – on ulazi u već izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost državi. On je poseban lik jer njegovo ponašanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama – praštanje ženi je nešto što epski junak ne bi učinio (on je oženjen sestrom braće Jugovića. U drugim varijantama (pa i u Bogišićevoj istoimenoj bugarštici) žena je kažnjena smrću. Lazar je prokleo sve koji ne dođu na Kosovo i Musić Stefan zna da mu je odlazak u boj dužnost. inače istorijski nepoznati. Istorski nepoznat. sluga budi gospodara jer je to njegova dužnost. godine. izvršenje koje stoji izvan svake racionalnosti. i koga Miloš zaklinje da knezu Lazaru ne saopšti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). Musić Stefan Pesma o njemu je specifična. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikaši (npr. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. u kojoj Boško i Vojin Jugović odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruševcu. Banović Strahinja – neće da poštede svoju sestru. Banović Strahinja štiti ženu od gnevne braće. čija je funkcionalnost problematična. imenu glavnog junaka. Miloš. Jug Bogdan mu je tast). Kosančić Ivan je taj koji daje. junaka i konja. pre svega kad je reč o završetku. Noć pre pije sa slugom. Ona je najdublje poniranje u psihu junaka. Banović Strahinja Vuk je pesmu o Banović Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. oni vrše ogrešenje o običajni kodeks u korist junačkog principa odanosti otadžbini i opredeljenja za nacionalne ideale. Međutim. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV). onih koje boju prethode). kao izvidnik. Ma koliko odudarao od usmene tradicije. taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja čojstvenog junaka u pesmi. Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima. imaju važnu ulogu u kosovskom mitu. Banovu ženu). jer se strah od kletve pretvara u ličnu tragediju. Kosančić Ivan i Toplica Milan Oni su takođe istorijski neindetifikovani. u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj. Objica su pobratimi Miloša Obilića. Jug Bogdan i Jugovići. koja im priča o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka. njegova žena moli slugu da ga ne budi jer je usnila strašan san.Najsnažniju sliku odanosti braće Jugovića herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica. Ujutru.

dok se treći nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda.prašta radi tazbine (srodstvo po braku) . Građenje epskog lika Marka Kraljevića On je najpopularniji epski junak srpskih pesama. nadmoćnost turske vojske 2. II. Ljutica Bogdan. Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljević i brat mu Andrijaš i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv – Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok društveni status . Neprijatelji su mu Musa Kesedžija. Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbežnosti Markove borbe sa Turcima.prašta i raskida sa tazbinom. 70). Razlog spora je u poslednja četiri stiha govora: Ne dam vašu sestru poharčiti. prerastanje ciklusa u ep. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. dvojicom turskih odmetnika. Uostalom. vila od Vrvina). 60) on se bori protiv odmetnika. Nemam s kime ladno piti vino. U građenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu. božja volja 3. recimo. Štaviše. Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazeći razne uzroke. do tada je bio tri godine u tamnici). njegov brat Andrija nekada se pominje. Turci i Arapi. On ume i da uplaši i da ubije boljeg od 12 . U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedžijom. tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom). internacionalne teme – drugovanje sa natprirodnim bićima (npr. vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik. crnog arapina. a nekada ne. starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od. II. megdan sa crnim ratnicima (Arapima). II.. U pesmi Marko Kraljević i Arapin (Vuk. sugeriše se da je baš Marko jedini koji može da reši problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama. 67). On ima i herojski moral i požrtvovanje. a drugi i treći u Propast carstva srpskoga. No sam ljubi mojoj poklonio. proces ženidbe u pesmi Ženidba kralja Vukašina). Prvi se potvrđuje pesmom Kosančić Ivan uhodi Turke. Za njega se vezuju i opšte. a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. Banović Strahinja i deset Jugovića su kontrastni likovi. Oranja Kraljevića Marka).otac mu je kralj Vukašin. sultan ga polumrtvog poušta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu. Narodne pesme ne pominju Marka među kosovskim junacima. Neobično je što ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk. Bez vas bih je mogao stopiti. za sultanov račun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama. Uzeta su tri: 1. izdaja Vuka Brankovića. Al’ ću stopit svu tazbinu moju. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu.

RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. kao i u prvoj pesmi. Pesme kao što su Marko Kraljević i Arapin i Marko Kraljević i Musa Kesedžija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. koji odmah po izlasku traži vina i rakije. Vuk ih je svrstao u 20 grupa. izdvajanje pesama po mestu gde su zabeležene nije prihvatljivo – pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama. vrste na osnovu: 1. Pjesme svatovske 13 . Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. jer čine posebne podvrste. ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne može a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. a počastice nisu ništa drugo do pripjevi uz zdravice. Bitka je duga i ravnopravna. zatim još jedna hiperbola – kreće u bitku tek pošto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovaču koji ga vređa i prema sestri Leke kapetana). mesa i hleba. po pravilu dorastao i najvećim junacima koji se bore za pravdu. Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifičan način dat je u pesmi Marko Kraljević i Ljutica Bogdan. ali isprva odbija da izađe na megdan Arapinu. Kreće tek pošto mu sama careva kći to zatraži . Međutim. VUKOVA PODELA 1. U prvoj pesmi Marko se javlja u caričinonm snu. kraljičke. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu običajnih pesama. utoliko pre što se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. Velika rasprostranjenost lirskih.ispisano krvlju sa njenog obraza. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i već zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. koji je. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljiviča. Doslednu sliku Markovog prkošenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato što ga voli i nije mu bitno što je zabranjeno). dodolske itd. mesta izvođenja – mesto ili pokrajina gde se pevaju (poštrovsko naricanje nad mrtvima. pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. 2. Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. bačvanske pesme treba pridodati ljubavnim. ženskih pesama znatno je otežala njihovu klasifikaciju. šalje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom. jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje. vreme izvođenja. upravo ta početna situacija zaboravljenog i utamničenog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme.sebe. Najveći deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadržati. Međutim. namene pesme – prema prigodi (događaju) uz koju se pevaju: svatovske. Obe pesme imaju vrlo sličnu strukturu. Hiperbola je i sama dužina Markovog života – preko 300 godina. Isto tako. u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka. inače.

uskršnje. Pjesme svećarske 6. izgubili su magijsku i kultnu moć i zadržali su se samo kao običaji. Pjesme igračke 17. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani. Pjesme onako pobožne 12. Pjesme koje se pevaju na prelu 15. Ljubavne su najraznovrsnije. Pjesme bačvanske našega vremena Ženske pesme su u I knjizi. Pjesme sljepačke 13. Pjesme žetelačke 16. Kriterijum podele na muške i ženske vezan je za činjenicu da je emotivnost lirike za žene. Pjesme božićne 10. na ranilu. Najbrojnije su porodične i ljubavne. Za ženske pesme bitna je melodija. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. OBIČAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiču od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za čovekovu ličnost – svadbe. spasovske. porodične pesme – pečalbarske. Nije bitan pol pripovedača. Ljubavne i druge različite ženske pjesme 20. vojničke 5. Pjesme osobito mitološke 14. Pjesme od kolede 9. jer ih ne sužava mesto izvođenja i namena.2. dok je ona za muške na drugom mestu. kraljičke. dodolske. tužbalice 2. religiozne pesme (religiozno-moralističke) – još je Vuk razlikovao hrišćanske i mitološke pesme. Najčešće su u osmercu. Paštrovsko naricanje za mrtvima 5. a junački događaji su iz muškog sveta. Pjesme koje se pevaju uz časni post 11. 14 . Paštrovski pripjevi uza zdravice 3. sahrane itd. * Svatovske pesme – u njima preovlađuje svečano raspoloženje. Pjesme dodolske 8. mada ženske uglavnom pevaju žene. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18. desetercu i trinaestercu. u ovu grupu spadaju i sljepačke pesme 4. svatovske. Ton je radostan. koje su najverovatnije i najmlađe. Pjesme kraljičke 7. ali ima i sete u opevavanju devojačkog rastanka od doma. bogatstva i lepote. posleničke pesme (pesme o radu – npr. Redosled pevanja pesama koji se još čuva u nekim područjima ukazuje na nekadašnji obredni karakter i starost ovih pesama. obredne i običajne pesme – koledarske. božićne. Peraške počaške 4. žetalačke) 3. Savremena podela (princip podele je namena): 1. ljubavne pesme. Ono se ogleda u raskoši mladosti.

XII). a vremenom su hristijanizovani. Kraljičke pesme – vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice. Pesme su kraće. iskazivanje prirodne pojave i željene posledice koje iz nje proizilaze. u šestosložnom stihu (šesterac). Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Reč je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. (Devojci (161). Vezuju se za svetkovine i pojedina godišnja doba (kalendarske = koledarske). I. pevaju o životnoj radosti. budući da su izvođene pred kolektivom i za njega. Djetetu (176)) 3. a često i igrom. (Opet kada igra dodola (Vuk. Dodolske pesme – letnje. I. RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na: 15 . hristijanizovane su i vezane za praznik duhova. đurđevske. Vezane su za zemljoradnju. uskršnje. nakon čega sledi darivanje. Obred je uvek praćen pesmom. 1. Obred – centralni lik je žensko biće – dodola. iz Srbije). simbola večnog života ili mladog konjanika raskošne opreme što je personifikacija mladorođenog boga Sunca (kod Vuka – pesme od koledi Domaćinu (191)). (Kad se isprosi devojka (6.U Sremu. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca. zemlje. Banatu i Bačkoj. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije. rađanjem Sunca i Nove godine. Česta je slika zelenog bora. Imale su magijsku funkciju. mladog boga. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme suše. a dodola igra dok je domaćica poliva vodom. predaka). 187) – izrazito narativna pesma) 2. obredne pesme namenjene dozivanju kiše pomoću imitativne i kontaktne magije. spasovke itd. sa improvizovanim krunama i mačevima. U obredne pesme spadaju još i vodičarske. uz izvođenje sa dramskim elementima. Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji. Gospođi (169). Koledo označava kolo. Kada idu preko sela (Vuk. teranjem zime. Obredne pesme imale su javnu funkciju. čitavoj severnoj Srbiji peva se svatovac – narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa muškim učesnicima. Običaji i pesme sa sličnim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. U novije vreme osnov ovih pesama čini iskazivanje dobrih želja. 185). ličnoj i porodičnoj sreći. Devojke kraljice obilaze kuće svečano odevene. Sunce. Koledarske pesme – obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti. Zaustavljaju se pred kućama gde pevaju. sa pripevom lenjo ili lado. Koledanje se održava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21. pa su poznate u većini zemalja gde je ona razvijena.

Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i čednost . Zanimljivo je. U pesmi Tri mane (540) ideal nežnog mladića ponikao je u primorskim krajevima. nebeskim telima (Suncu. Mitološke pesme – pevaju o vilama. opet. Češće se peva o lepoti devojke: bjela i rumena. ima crne oči. gde je gradska poezija jače uticala na narodnu. npr. ili samo u porodičnom krugu – uspavanke. Ona obrađuje široko popularnu temu da je devojci dragi draži od svega. PORODIČNE PESME Pevaju o životu u porodici ili zadruzi. ali i ljubavni elementi (Nadžnjeva se momak i devojka. situaciju. biser zube. zmajevima. Bez obzira na starost. Opšta odlika ovih pesama je posredno iznošenje osećanja kroz nekakav događaj. kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama. medna usta. niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom. Mladića treba da krasi zdravlje i snaga. tanka i visoka. U njoj je. Međutim. data je u nekoj vrsti antiteze. sa nastojanjem da religiozno u pučkim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. Posebnu grupu čine slepačke pesme koje su slepi pevali proseći milostinju. Ovu podelu nije moguće dosledno sprovesti jer se mešaju paganska i hrišćanska shvatanja. Na srpskom jeziku nije zabeleženo mnogo ovih pesama. Teme – pesma Riba i devojka – prva među pesmama kod Vuka (285). po Latkoviću pripadaju periodu između XIV i polovine XIX veka). Taj ideal nije uvek isti. Ženidba Mesečeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena moć da utiču na ljudsku sudbinu.1. U njima su prisutne socijalne razlike (Kad žanju Turcima u nedelju.žetalačke). POSLENIČKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare. 245). Mesecu. berba . Tu opet imamo i situaciju i devojčino držanje. kakav nalazimo u dužim epskim i lirsko-epskim pesmama. U njima nema idealizacije patrijahalnog života. 2. simboličnu sliku. suprotstavljanje ideala. 246). Hrišćanske pesme – mahom ih stvarali crkveni ljudi. Slično je i u pesmi Što bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552).kao u pesmi Srpska devojka. tekstovi danas poznatih naših narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po rečniku nisu stariji od tri veka. Podgrupe su vojničke i pečelbarske pesme. jer pesme potiču iz različitih vremena i sredina. pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladića i devojke. samorazumljiv prirodni nagon. Najčešće su vezane za veće radove koji se izvode kolektvino (žetva. Česti motivi su: materinska i sestrinska ljubav. kojim se izražava etički ideal. Muslimanske devojke imaju nešto od ideala haremske lepotice koja je 16 . već se razlikuje od sredine do sredine.

425). čežnje. smetnje. Mnogo se peva i o čežnji posle prvog susreta (319. Motivi – po motivima ljubavne pesme su različite. sastanci. po tom pitanju. 323 i 324). mada ima zajedničkih crta. Pored čednosti i stidljivosti. Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru. ali sa puno osećanja. Prvi susreti su uglavnom slučajni – npr. Porodične obaveze česta su prepreka ostvarivanju ljubavnih želja. 388 Nijesam ga nikad ni viđela. To su. tugovanja – sve se to dešava u složenoj prirodi: na obalama reka. Odnos prirode i čoveka može biti sasvim neposredan – nije retko ni obraćanje stvarima iz prirode: Suncu. Muslimanske pesme su. ima više senzualnosti i neposrednosti. a da je sve ostalo sporedno (Tužba na polje). ona ga odbija. Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrećna devojka. npr. U njima se prepliću dva elementa: narativnost 17 . ređe je reč o nekom postupnom upoznavanju i zbližavanju (554). Priroda – saživljavanje sa prirodom najjače se oseća u patrijahalnim zonama: prvi susreti. Izražavanje ljubavi je obično diskretno (baca venac cveća niz reku da ga odnese dragom) i često posredno (devojka mladiću daje cveće) – 331. LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki događaj. Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada žena tuguje zbog udaje za nedragog (310. Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac. sastancima.snažne metafore snega i hladnoće. Rastanak obično nije jasno motivisan. U muslimanskim pesmama. slutnje) može se grupisati najveći broj pesama. zbivanje se ređe dešava u selu. kako Vuk kaže. Rastanku voljenih često prethode zloslutni snovi (640). 311) . Česti su motivi devojčinog razgovora sa konjem mladićevim ili sa ogledalom (407.rasla odvojena od okoline (nit’ je videlo sunca ni meseca. 359). Oko ovih tipičnih momenata (susreti. Izgleda da je bilo važno opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak. nego jednom na vodi studenoj. ne želi sreću pastorki (Mara bjeljarica). prvim susretima. Maćeha. pesme na međi između lirskih i epskih. na livadi. savlađivanju prepreka. nešto drugačije: po pravilu sve se zbiva u kući ili oko kuće – skoro opšte mesto je susret u uskom sokaku. Dragojlo i Smiljana – devojčina braća se ne slažu sa njenim izborom. do srećnog ili tragičnog završetka. zatim se situacija ponavlja praktično istim stihovima. po pravilu. Ideal mladića ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima. veza bude osujećena. po pravilu uzeta iz prirode. po pitanju ove teme. Poređenja su. ali se najčešće peva o tipičnim momentima ljubavi: o prvim susretima. i naivnost je često isticana osobina mlade devojke (430). Čest je slučaj da kada rodbina sazna za ljubav. u šumi. samo sa mladićem koga devojka prihvata. Raskošna odeća i bogat nakit česti su atributi lepe muslimanke (382) – bugarke. a ljubav se izražava i preko pesme u kolu. 384). Ljubavna osećanja bude se na ovim. rastanci. rastanci. Mesecu i zvezdama. U nekim pesmama samo devojaštvo istaknuto je kao osobina žene koja zaslužuje ljubav (Devojka je bolja od udovice. U nekim pesmama nalazimo i kletve.

VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke. Pa. Ženske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva čudesa što ne može biti. u Beču. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realističnost. šaljive priče. ali je to pričanje veoma živo. balada 2. izdate 1853. odnos između fantastičnih i realističnih elemenata 2. ne može reći da li su muške ili ženske. Smrt Omera i Merime. 18 . sa puno osećanja. Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije baš najsrećnije rešenje – među epskim pesmama ima dosta fantastike. Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska). a one u kojima preovladava naracija na početak II knjige (one se više kazuju). 2. Motivi su skoro uvek iz porodičnog života: Hasanaginica. ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju – fantastika ili realizam. Romansi ima njaviše među ljubavnim pesmama. Kriterijumi Vukove podele: 1. dužina tj. epske poezije. odnosno fantastika. samo nikada takvo koje bi izražavalo tragičan događaj kao u baladama. basne. ali sumorno i bolno osećanje. legenda u stihu 4. dramatično. što je odlika epske poezije. Romanse – u njima je opevano veselo i srećno raspoloženje. Dakle. predanja. romansa 3. Podela muških pripovedaka na duge i kratke takođe ne govori mnogo. novelističke teme u stihu (o porodičnim odnosima) Vuk ih je nazivao baladičnim narodnim pesmama i delio na: 1. To su pripovetke na međi i one kombinuju elemente bajke. kao ni za pesme. ali nisu retke romanse ni sa porodičnim motivima: Biljana platno beliše. neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo. dužina priče – u savremenoj književnoj teoriji to je kompozicija dela 3. a kraj najčešće tragičan. Balade – u njima se priča o nekom događaju ili o sudbini neke ličnosti. nago ono što se pripoveda rekao bi čovek da je zaista moglo biti. kratkoća. ozbiljan ili humoristički stav prema događajima. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se više pevaju). a u lirskim često ima realističkih detalja. Dalje Vuk kaže da bi se muške pripovetke mogle podeliti na dugačke i kratke. pripovetke. bajka u stihu 5.i emotivnost. udeo humora u prikazivanju. Vuk kaže da postoje muške i ženske priče. Stojan i Ljiljana (porodična). Ženidba Milića Barjaktara. kao i da postoje one za koje se. muške su one u kojima nema čudesa.

Junak i njegovi pomagači nastoje da povrate revnotežu koja je narušena i da isprave nepravdu načinjenu junaku koristeći se svim sredstvima. Đavoljev sluga). svaki tip. U nekim bajkama taj junak je siromašan mladić (retko devojka). Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi. Kada junak dospe u donji svet. ali se ogleda samo u tome što se izvesna svojstva pripisuju životinjama).. do inverzije. koji je deli na: priče o životinjama (basne). skaske. najavljuje se već u uvodnoj formuli. mada problematičnu podelu 1868. U pričama o životinjama takođe se kazuju karakteristične osobine životinja. Moglo bi se reći da se u bajci teži vraćanju ustaljenog reda koji je u samom početku poremećen. kod svih naroda one obrađuju iste ili slične motive – mladić koji se nalazi pred teškim zadatkom. Bajke – vrsta fantastičnih priča (fantastike ima i u basnama i u pričama o životinjama. njihovih osobina i karakteristika. Da bi rešio zadatak junak mora da 19 .Opšte: zajedničke za različite rodove i vrste usmene književnosti . postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastičan. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru. ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi.Lokalne: funkcionišu samo u određenoj pripovetci . tu dimenziju nemaju priče o životinjama. bajke. novele (muške pripovetke). Fantastičnost prostora u bajkama ne postoji. stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni.Formule žanra: osobito uvodne i završne. i sam je dao jednu. Problematična je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. a nema ni emotivnih doživljaja. sticanje velikog blaga započeće služenjem siromašnog seljaka kod bogataša itd. kao što je slučaj sa basnama. odabiru i kombinaciji određenih motiva. dolazi. 2. vremena i nosilaca radnje.Vukov savremenik i nastavljač Vuk Vrčević. ali je ograničen linearnim vremenskim tokom. u uvodu će se pojaviti žena bez poroda. *Motivi: sve su bajke međusobno slične. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. legende. verovanja. Postoje tri tipa formula u bajkama: . koje su više epizodične i po pitanju dužine razvijenije. Psihološki razvoj junaka izostaje. U bajci nije reč o alegorijskom tipu fantastike. šaljive priče. obično. Zlatna jabuka i devet paunica). Za bajke je karakteristična distanca kolektiva prema sadržaju (koji i slušalac i pripovedač smatraju neistinitim i nestvarnim). Najproblematičnija su verovanja budući da uopšte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolška građa. mladoženja ili čudnovato začeće. Basne i priče o životinjama – uvek kratke i alegorijske. pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u Đavo i njegov šegrt). ograničenom broju delokruga likova i formulnim izrazima. on je osporavana ličnost (najmlađi brat. Značajan napor u klasifikovanju naše narodne proze načino je Veselin Čajkanović. Može postojati samo doslovan fizički preobražaj (npr. svaki motivski krug. Kad je reč o nosiocima radnje. U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta. ako je osnovni motiv zmija. Svet bajki je jednodimenzionalan. Svaka basna ima pouku. kao u basnama. ali je važno to što je kao vrstu uveo basne i što je dao dobar naziv za pitalice.

Za potrebe izdavanja te knjige. planina. One ne služe uveseljavanju već osvetljavanju istorijskog perioda. Novele – muške pripovetke realistične sadržine. a daje na kraju jednu širu ideju o ljudima. bez opisa. npr. Opisana situacija je smešna i slikovita. Ima ih mnogo manje od bajki i kraće su. po opisu: 20 . Lik novele je dinamičan. Sve su šaljive priče muške. uzdižu junaštvo. sredini. Legendarne priče i skaske – višeepizodične. uvek religiozno obeleženih. Vuk je predanja klasifikovao tematski. Samo u retkim slučajevima on ne postiže pobedu svojom snagom (Aždaja i carev sin). duhovite priče o nekom zanimljivom i malo poznatom događaju iz života poznatih ljudi najrazličitije sadržine. ličnosti i deluju poučno. tj. u njima nema ničeg fantastičnog i neverovatnog. ali je sama priča izmišljena. ime neke ličnosti ili naselja. Poučavaju i zabavljaju. Anegdote i ratničko-patrijahalne anegdote – kratke. Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeležje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba – Era). Karakteristične su za rodovsko-plemenska uređenja (Crna gora. U mnogome se približava šaljivoj pripovetci. izađe na kraj ne samo sa natprirodnim bićima. 6. etička poenta. 5.Život i običaji naroda srpskog. Skaske – etimološka i eshatološka predanja. običaja. U legendama uvek ima i ponešto istine. a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. Poput epske pesme one se osnose na određeno lice. menja se u okviru priče (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). religiji itd. Funkcija im se proteže od zabavne do poučne. daju jedan odgovor. po strukturi slične bajkama. Želja pripovedača je da nas upozna sa postankom naselja. Hercegovina). jednu osobinu. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja . Pobedu nad natprirodnim čudovištem junak postiže tako što uz pomoć nekog drugog lika (oteta sestra ili žena) sazna gde se krije snaga čudovišta. PREDANJA Vuk je predanja štampao u Riječniku. Ratničko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja.3. opisuju jedan događaj. Šaljive priče – jednoepizodične priče (inače prerastaju u novelu). pa je nekada teško odvojiti legendu od bajke. Pojavljuje se humoristička tendencija da bi se narušila ozbiljnost. Kratka slika događaja. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju). vila. 4. uz poslovice i uz pojedine epske pesme. sa dosta čudesnih elemenata. vukodlaka). Čudesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera. To zlo često dolazi od najrođenijih. Teže zanimljivosti pa se često drže neobičnih i iznenadnih obrta. U njima ima i veliki broj izmišljenih ličnosti (zmajeva. već i sa neprijateljstvom i mržnjom drugih ljudi.

pričaju ljudi. 2. prihvaćena u tradiciji. Postoji takođe. Basne i šaljive priče se često sažimaju u poslovice. Izražavaju se najčešće pomoću metaforičke slike. Istinitost se potvrđuje kod etioloških i eshatoloških predanja . on je bio prisutan.). Etimološka i eshatološka predanja – o postanku sveta. Kazivač to naglašava stalno: Srbi pripovjedaju. iz Biblije. 3. junaci i konji njihovi. KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. a zasnovana na iskustvu generacija. iz staroorijentalne i grčkorimske tradicije. a pouku otkriva tek prenosno značenje – Gvožđe se kuje dok je vruće. Poslovice predstavljaju individualno stvaralaštvo. i obratan postupak – prvo je izrečeno zapažanje u obliku poslovice.npr. 21 .1. U predanjima je drugačiji tip fantastike nego u bajkama. u stihu ili u ritmičkoj prozi. Stih je najčešće deseterac (4+6). iz književnosti. pa se proširilo u priču.. kataklizma) onda je reč o eshatološkim predanjima. krtice i sl. – time što znamo da postoje i vidimo i mlečni put i krticu. To su sažeto formulisana opažanja. po čemu se razlikuju od pripovedaka. One mogu i da utvrde stanje stvari – Sve je dobro što se dobro svrši. vile. kosmosa. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. tako je i u pripovetkama. Kada se govori o događajima posle smrti ili pošljednjem vremenu (smak sveta. Da bi se naglasila istinitost mitoloških i demonoloških predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (noć. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraženu crtu istinitosti. nastanak mlečnog puta. Teže da slušaocu uliju divljenje prema precima. ili da budu delimično važeće pravilo – Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata. Mitološka i demonotološka predanja – zasnovana na čovekovom verovanju u natprirodna bića (zmajevi. jezgrovite zaključke iz ličnog ili opšteg života. Ipak. čoveka. biljaka. dok kazivač predanja priča u prvom licu. više poslovica je u ritmičko sređenoj prozi.. vjerovanja u stvari kojih nema 2. Mogu izražavati opšte prihvaćene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. tj. tabuisana mesta). Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz određene sredine. I narodne priče sadrže poslovično kazane misli o životu koje su preuzete kao i stihovi pesama. I slušaoci i pripovedači treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja završavaju materijalnim dokazima za ispričan događaj. o postanku gdekojih stvari 3. Poslovice – najčešće u svečanom tonu. Većina poslovica u deseteračkom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina. Kulturno-istorijska predanja – neka vrsta usmene istorije o junacima i događajima. zavičaju. životinja.

uglavnom besmislena kazivanja. epskoj poeziji i baladama. kojima se razbrajaju učesnici u igri. Pitalice – kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijaloškog dela: pitanja i odgovora. gorkog i prijatnog iskustva. Raspon humora je od obične šale do gorke satire. bio je turski vazal u Prilepu. Kletve – ritmički uobličene želje koje prizivaju zlo onome kome su upućene. U istoriji on je legitiman kralj. a motiv caroubice je 22 . branio je Kosovo i svoje teritorije. uzurpator kraljevstva. u vidu pitanja. pa reci. 3. 7. istorija može da služi kao jezgro oko koga se pletu motivi – istorijski sloj se često povlači pred zanimljivošću motiva. 6. delovi čovečijeg tela itd. godišnja doba. Mogu biti izvučene iz priče ili novele. Tekođe. Predmet zagonetki mogu biti najrazličitije stvari i pojave iz života ljudi: nebeska tela. Sastoje se iz metaforičkog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholoških i etičkih odnosa među likovima. a ne zapovest.2. Brzalice – govorni izrazi za zabavu i vežbu. Marko Kraljević – istorijska je činjenica da je vladao posle svog oca Vukašina. ali su ipak priče češće sažimane u pitalice. i ta moralna stanovišta nisu uvek visoki moralni ideal. a retko upravljene ka budućnosti i tada ostaju samo preporuka. retko su u neposrednom imperativu – Ispeci. čije ime treba pogoditi. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. uobličavaju sliku naših naravi i istorijskih situacija. može se desiti da se poklapaju 3. pojave u prirodi. Narativni deo služi samo da uvede ličnost – koja može biti istorijska ličnost a ponekad i životinja. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. Zagonetke – misaone govorne igre – enigmatične forme. Prikazuju jedno zapažanje iz života. Blagoslovi – najčešće stihovane. 5. Hrvati. potpuno protivrečne 2. Brojalice – stihovana. Vuk Branković – u poeziji je zapamćen kao kosovski izdajnik što je istorijski netačan podatak. nekad su u vidu preporuke da se preživi – Umiljato jagnje dvije ovce sisa. razne životinje. čak se za njega vezuje i motiv caroubice. 4. Retko se šire u priču. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi. Ima ih u lirskoj. Bugari). Makedonci. dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji. Motivi su očigledno rasprostranjeniji od istorije. Vukašin – u poeziji zapamćen kao izrazito negativan lik. Poslovice se odnose na sve domene ljudskog života. Najčešće su retrospektivne. Zasnivaju se na igri glasova i slogova teških za izgovor.

Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. Orfej. Despotica Jerina – u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka – prokleta. retko samo u jednoj varijanti. Janko od Kotara – Stojan Janković. Miloša Obilića mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. buzdovan. sablja i vatreno oružje.Uroš. *Junak – majka: veoma je bitna uloga žene u patrijahalnoj porodici. a) Odnos ujak – sestrić (starija vremena): Momčilo vojvoda je ujak Marka Kraljevića. kao i njihovi sinovi Marko i Uroš. Opisi su najčešće pred megdan i pripreme za svadbu. b) Odnos otac – sin (srednja vremena). Duhovna srodstva su važna – neprikosnoveno je kumstvo. opis junaka: fizički opisi. 23 . Junačko oružje starijih vremena su: mač ili sablja. pobratimstvo. Izražena je jačina linije po majci. Žena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk. Žena i zmaj = Relja Krilatica. Šarac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. Ovo je internacionalni sloj – Ahil. Oranje Marka Kraljevića). Najduži opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. naglašava se u imenu junaka: Starina Novak – Grujica Novaković. odnos Marka Kraljevića i majke Jevrosime (Uroš i Mrnjačevići. Toplica Milan i Kosančić Ivan su pobratimi Miloša Obilića. Negativni: Vukašin i Marko Kraljević. Vukašin proklinje Marka jer je njegova odluka čije će biti carstvo pala na Uroša. Epski atributi su junačko oružje i konj. srednjih: mač. a novijih: vatreno oružje. Nemanja . može i njega samog. Uroš i Mrnjačevići. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (mač kralja Artura). Ban Milutin i Duka Hercegovac). Ženidba Marka Kraljevića. to je kao krvno srodstvo. Individualizacija junaka se postiže njegovim fizičkim opisom. nož. Porodični odnosi – do opisa odnosa junaka i članova porodice se dolazi na osnovu više pesama o junaku. Jugovići – epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. *Junak – otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja – Sveti Sava). Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac – sin: Dušan . Vukašin i Dušan su kumovi. a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije. Bilo kakav kontakt među pobratimoom i posestrinom je nemoguć. Junaci starijih vremena nastaju u braku između smrtnika i fantastičnih bića – brak čoveka i vile ili žene i zmaja – što objašnjava junakovu snagu (mitsko polazište): Vukašin se ženi vilom = Marko Kraljević.istorijski nemoguć zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroša jer je poginuo 1371. svaki junak ima svoje atribute. Junački konji – njihovo ponašanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka. Jason. Individualizacija. Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujičine. u Maričkoj bici). koplje.Sveti Sava. Starina Novak se ženi vilom = Grujica Novaković. Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabučila Momčilovog onesposobi (krila mu sprži).

vađenje očiju. on svojoj ženi prašta. Pesme o muslimanskoj sredini 7. ali i prijatelja za svoje roditelje . Pesme o Marku Kraljeviću 5. *Junak – sestra: uvek su emotivno vezani. Vidosava zarad raskošnog života izdaje Momčila. Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankovićima. Ženidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjića. Izuzetak je Banović Strahinja. Jakšićima i Crnojevićima) 4. sestra vojvode Momčila kontrast je njegovoj nevernoj ženi). Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. na koje je Vuk podelio našu epiku. spaljivanje. Kada muž sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suočavanja i muž će savladati ljubavnika. dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove. Bratska sloga može da izazove vilinsku zavist. Kosovski ciklus 3. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovića. oformljene na osnovu događaja i junaka o kojima se peva: 1. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadužbine.*Junak – brat: često se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). Pesme o crnogorskim borbama 8. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama. *Junak – ljuba: ona je uvek verna. Pretkosovski ciklus 2. Žena može da podstiče muža na bratoubistvo. Hajdučke i uskočke pesme 6.oba uslova moraju biti ispunjena. *Junak – ujak: najveći stepen idealizacije. Preljubnicu stiže kazna: rastrzanje konjima na repove. Ustaničke pesme POKUŠAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su veštačke tvorevine iz XIX i XX veka. kao što su to 24 . Kada junak treba da nađe nevestu. Brat je sestrin zaštitnik. a sestra bi sve učinila za brata (Milica i Jugovići. na snazi je formula: on traži za sebe devojku.

ali nijedan Jugović neće da ostane. Miloš se obavezuje da će pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti. pripaja se telu – Sveta sam glava od svetoga tela – odnose telo u Ravanicu. vraća se Milošu Obiliću i govori da je brojnija. Momčilovom ljubom (dvor na Durmitoru. Ženidba kralja Vukašina – Vukašin u dogovoru sa Vidosavom.laž zarad dobiti. odvraćenje junaka od boja ne uspeva. Dilema se prepliće sa izazovom – Propast carstva srpskoga. 2. Miloša Obilića i Vuka Brankovića. Pavle Orlović i Vladeta vojvoda. i takođe da će vratiti Brankovića u boj. kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankovićem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni). Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. ali i on posle toga odlazi na Kosovo. tj. zatim dolazi i ranjeni sluga i izveštava: veliča Jugoviće i govori o izdajstvu Vuka Brankovića – on je izveo čak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. oklevetanog junaka. ali se dogovaraju da Lazaru kažu kako bi naša vojska mogla da ih potuče jer su turski vojnici ili stari ili mladi. kako bi dokazao svoju ispravnost. Obretenje glave kneza Lazara – javlja se obilje biblijskih motiva. Tara). Zidanje Skadra – tri brata Mrnjačevića: kralj Vukašin. pa stoga neiskusni . Kosovski poraz shvaćen je apokaliptički. EPSKE NARODNE PESME 1. Sluga Golubak onesvešćenu Milicu vodi u dvor. Kosančić Ivan uhodi Turke . Jedino Gojko nije rekao svojoj ženi i ona je donela sutradan ručak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. odlazi. centralni sukob je sukob izdajnika i podvižnika. majka Jugovića. da bi joj pomogao on je razrešen kletve. Glavu je sa polja odneo mladi Turčin.odlazi da izvidi kolika je turska vojska. srebra i bisera već od mermera kamena. vojvoda Uglješa. Car Lazar i carica Milica – ona ga moli da joj od kletve poštedi jednog od devetorice braće. Kneževa večera uoči boja. najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata. da je ne bi srušili Turci. on je glas razuma. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov – u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potčini sultanu ili da se bori protiv njega. Miloš Obilić najavljuje pošljednje vreme.činili Nemanjići. zove je da pređe njemu 25 . čija je majka srpska robinja. Glasnički izveštaji – sluga Milutin. Četrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje. Sluga Milutin – na početku dva gavrana donose vest carici Milici da je potučena srpska vojska. Mrnjačević Gojko. Kletva – kneževa kletva. neprolaznu slavu. on dopušta. Kosovka devojka. Bogorodica po svetom Iliji šalje pismo Lazaru da se odluči ili za smrt i carstvo nebesko tj. on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da učestvuju u bici.

Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake. Kosovka devojka – darivana od strane Miloša Obilića. dosta su ih pobili – od 3000 ostalo 500. 15. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke. car se maša rukom u džepove… Idi. Car Lazar i carica Milica – o Kosovskom boju. Smrt vojvode Prijezde – njemu turski car Memed piše pismo i traži njegova tri dobra: sablju. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš – posvađali se pošto nisu mogli da podele tri konja među sobom i Marko ubija svog brata. pomaže mu Turčin koji je deset godina bio kod njega u tamnici. a onda je njegova žena Jela ušla u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjičari. kao bratu jednom bez drugoga. ali se zavade oko sokola i konja. u Skadar. 16. tazbina – Kruševac.3. U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega. Na kraju kad je Vukašin ubio Momčila i shvatio kakav je on junak bio. Vratio se u dvor. Požrtvovana sestra Jevrosima. Uroš i Mrnjačevići . Musić Stefan – zakasneli junak. a za ženu uzeo Jevrosimu. ubio konja i zajedno sa ženom skočili sa zidina u Moravu. 4. On ne daje ni jedno. a konj polomi noge. Marko pije uz ramazan vino – dok otera cara do duvara. svu su zemlju lepo podelili. 9. 17. Propast carstva srpskoga – odlučuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. Opkolili Turci Stalać i 3 godine ništa nisu mogli da urade.Marko Kraljević je 3 godine bio u tamnici. u njemu tri srca junačka. 10. Oranje Marka Kraljevića – živeo 160 godina. 13. i on mu pomaže da oženi Milicu – tako mu je bilo suđeno. 5. Smrt vojvode Kaice – ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. ubio je i Vidosavu. konja i ljubu. na jednome ljuta guja spava. što je proverio star Jug Bogdan. 7. Njih traži po Kosovu a Orlović Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula. Banović Strahinja – konj Karaman. Marko Kraljević i Ljutica Bogdan – oba junaka se plaše jedan drugog. Marko proliva suze što je ubio boljega od sebe. 12. Dioba Jakšića – u Bijogradu braća Bogdan i Dmitar dele očevinu. Jabučilu je spalila krila i Momčilovo oružje potopila u krv.Marko Kraljević presuđuje da nasleđe pada u ruke Urošu (njegov otac Vukašin ga juri da ga ubije). 26 . ubio i Šarca. 8. sultan ga oslobađa da bi izašao na megdan Musi Kesedžiji. 14. Marko te se napij vina. Na kraju izmirenje. Kosančić Ivana i Toplice Milana. 11. koji mu na samrti govori kako će da slaže majku šta se sa njim desilo. 6. Ženidba kneza Lazara – Lazar je bio sluga car Stjepanu. polomio sablju. Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i naređuje ljubi Anđeliji da mu otruje brata. Anđelija to nije mogla već je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. Marko Kraljević i Musa Kesedžija .

Anđelija: Nijesam ti brata otrovala. 20. Vlatko i mrtvi 7. Djevojka brža od konja 15.18. Ropstvo Janković Stojana – mlada ljuba od nedelje dana. Obredne pjesme 27 . Fočić Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe. a mlada Smiljanić Ilije od petnaest dana. ali on nije hteo. Aždaja i carev sin 3. NARODNE BAJKE 1. Otac i njegove kćeri 17. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5. Stari Vujadin – Turci ga mučili da otkrije drugove. Gvozden čovjek 13. a starac Fočo govori kako treba smanjiti poreze. Ništa nije tajno. Stojan prvo ide u vinograd i sreće majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. što neće kadgod biti javno 9. Sin carev i tri labuda 16. Pobegli su. Dmitar se pokajao. Zlatna jabuka i devet paunica 6. Đavo i njegov šegrt 10. Nemušti jezik 4. Zla žena 11. Kako su radile onako su i prošle 8. ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji – kao što je Murat govorio. dok nije naišao na crnog Đorđija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka. Ali Mehmed ga nije slušao već krenu u seču knezova i junaka. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa ženom dočekaju majku koja kad ga vidi umire. Prebili mu ruke i noge. Zmija mladoženja 5. veće sam te s bratom pomirila. Risanska) – Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6. Snaja – Jela. Početak bune protiv dahija – sedmorici dahija proriču smrt. iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) – Ako ti nije prilika / usedni konja pa beži 2. So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Čardak ni na nebu ni na zemlji 2. jatake. U ropstvu devet godina i sedam meseci. Moć burme 12. i car ih poturčio. Žabica carica 14. 19. a oči iskopali.

a četvrtu njoj donela.iz Dubrovnika j) Zaručnica natrag udata (388. 6. oj dodo le! / Da udari rosna kiša. / Za mladoga za Božića. 5. Žalosni rastanak (554) . Kad je stigao kući i legao na postelju. Ženidba Milića Barjaktara – svu je zemlju obišao a nije mogao sebi da nađe ženu. Posleničke pjesme – pjesme žetelačke a) Kad žanju Turcima u nedjelu (246) b) Nadžnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge različite ženske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) Šta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) – Momak je premalen. ali je ona na pola puta između njegove i svoje kuće umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. a mlada hoće (400) . Po srcu zima (311) – Sarajevska. gazi bosa po snegu. Stara neće. ako ašikuje nikad joj neće doći. i) Za stara nije. Ne pij vode. l) Djevojka i konj momački (407). a) Opet kad igra dodola (185) – Naša doda boga moli / Oj dodo. / Oj dodo. ne ljub’ udovice (324) – već pij vino. / iz malena do golema djeteta. 28 . a ljubi đevojku h) Dragi i nedragi (310). n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) – U Milice duge trepavice… *Najveća je žalost za bratom (304) LIRSKO – EPSKE NARODNE PESME Balade 1.Oni su se iz malena gledali.iz Dubrovnika.3. ali drukčije (399) . ali joj nije hladno. oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljičke a) Djevojci (161) b) Gospođi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domaćinu /191) – Na čem’ ćemo molit’ / Za staroga za Badnjaka. pretanak i prebleđen d) Ljuba Alagina (384) – muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka – raskoš bugarske devojke f) Voda bez broda (430) – naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323). Sakupio je svatove i otišao da je prosi. k) Marino pravdanje (331) – govori majci kako je brala cveće i kako je jednu kitu dala bratu. Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ružici (319). već joj je u srcu zima. drugu dragom. citat). 4. ako boluje kad ozdravi doći će joj. Isprosio je. treću stavila sebi u nedra. umire i on. Najveća žalost (359) – Sarajevska. a za mlada jest (398) – Anđelija. Opet to. sve dok nije čuo za lepu Ljeposavu.

pesnik stapa svoja osećanja sa objektivnim svetom. Hasanaga: Hod’te amo. epska pesma b) epska dela u prozi: roman. novela. epopeja. On nam priča. Piše pismo majci i umire. jer pesnik direktno iznosi svoja osećanja čitaocu. sirotice moje! / Kad se neće smilovati na vas / Majka vaša srca kamenoga. 2. Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep. Osećanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. ali da on nju samo voli. tj. slikovitije prikaže dati događaj. on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato. Ona umire.2. ona ih zaustvalja i ljubeći ga padne mrtva. ime je dobila u staroj Grčkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). Druga osobenost lirske pesme je neposrednost. Hasanaga boluje od ljutijeh rana. a dva sina izašla pred nju. / već je blago što je srcu drago. pripoveda o određenom događaju. tugu. Nju brat odvodi i ona se preudaje. dramsku poeziju (drama). pa joj on poručuje da ga ne čeka na dvoru. obilaze ga mati i sestra. lirsku poeziju (lirika) – dosta stara. zato je najvažnija karakteristika epskih dela – objektivnost. majka Omera hoće da oženi Fatimom koja pored toga što je lepa je i bogata. pripovetka 3. težeći da nam što objektivnije. sreću).lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora. kao i trećeg sina u kolevci. epsku poeziju (epika) – piščev odnos prema spoljašnjem svetu je sasvim drugačiji: on je predstavljen kao posmatrač određenog događaja koji se desio i završio u prošlosti. fabula. On Fatimi govori da je ona lepša od njegove Mere. istinitije. ipak ga majka ženi na silu. U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna osećanja prikazujući svoja različita raspoloženja (radost. bol. a ljuba ne. Hasanaginica – preveo je Gete. pa samim tim i sadržina. u svoje ja . prva naša narodna pesma koja se pojavila u učenoj Evropi. Smrt Omera i Merime – (343). KNJIŽEVNI RODOVI Našu književnost smo po sadržini i obliku podelili na tri velika književna roda: 1. 3. U epskim delima je prisutno pričanje. 29 . Najvažnija karakteristika lirske pesme je subjektivnost. pretvara ga u svoj unutrašnji svet. ona ih sve dariva. Kad je bila blizu dvora dve ćerke je gledale sa kule.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful