P. 1
psenica

psenica

|Views: 499|Likes:
Published by Mirjana Bugarin

More info:

Published by: Mirjana Bugarin on Apr 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/14/2014

pdf

text

original

Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) - dio prvi

Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović

Klasifikacija ratarskih useva
Njivska proizvodnja čini danas osnovu u ishrani ljudi, stoke, a daje i sirovine za raznovrsnu industrijsku proizvodnju. Proizvodi ratarskih useva služe kao baza, krmna osnova stoci, i putem nje se pretvaraju u veće i bogatije organske materije koje koristi čovek. Kao osnova prehrambene i preraĎivačke industrije služe sirovine koje se dobijaju od njivske proizvodnje. Zapravo, bez proizvodnje ratarskih useva, teško bi se mogao zamisliti život na zemlji. Ratarski usevi ili biljne vrste kojima im pripadaju, mogu se klasifikovati u manji ili veći broj grupa, zavisno od toga koje se obeležje uzima kao osnova ili načelo za podelu. U svim klasifikacijama uzimana su u obzir tri pokazatelja: način upotrebe, botanička pripadnost i način gajenja. Đorđević (1961) je podelio njivske biljke na grupe prema načinu upotrebe.

Shema podele ratarskih useva prema Đorđeviću (1961)

U koncepciji ove knjige, kao osnovno načelo klasifikacije prihvaćen je kriterijum upotrebne vrednosti gajenih biljaka. Podela je izvršena na četiri grupe:

I - Ţita – zrnene skrobne biljke
1. Strna ili prava žita, tipična žita (žita I grupe), (pšenica, raž, ječam i ovas). 2. Prosolika žita i heljda (žita II grupe),(kukuruz, proso, pirinač, heljda).

II - Zrnene mahunjače:
1. Variva i lupine. 2. Zrnene mahunjače za kombinovano iskorištavanje (soja i arašid).

III - Biljke za tehničku preradu:
1. Uljane biljke. 2.Biljke za proizvodnju vlakna (predive – tekstilne). 3.Biljke za proizvodnju skroba i šećera. 4.Biljke za proizvodnju kaučuka. 5.Lekovito-aromatične i začinske biljke. 6.Ostale tehničke vrste (hmelj i duvan).

IV - Biljke za proizvodnju stočne hrane (pićne biljke):
1.Korenasto-krtolaste 2.Mahunarke i klasaste trave 3.Ostale biljke za stočnu hranu U SAD, naučnici vrše klasifikaciju ratarskih useva prema botaničkoj pripadnosti, agronomskoj i prema specijalnoj nameni. Prema botaničkoj pripadnosti, ratarski usevi većinom pripadaju dvema familijama: Poaceae (familija trava) i Fabaceae (familija leguminoza-leptirnjača). Podela po odlikama (varijeteti) zasniva se na boji klasa, zrna, a one se dalje dele na sorte, koje predstavljaju objekt proučavanja i sredstvo proizvodnje. U botanici je osnovna sistematska jedinica vrsta, a u

1

Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) - dio prvi
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović ratarstvu je najniža sistematska jedinica sorta. Do danas, pojam sorte nije potpuno odreĎen. Đorđević (1961) definiše sortu kao grupu individua koje pripadaju jednoj istoj vrsti, a po nekim osobinama liče jedna na drugu. Sorte obično nose ime mesta, kraja ili ustanove gde su proizvedene, broj pod kojim su zavedene ili neki drugi naziv (npr. Somborka, Novosadska rana – 5, itd). One se mogu klasifikovati na razne načine, po postanku (primitivne, selekcionisane), po poreklu (domaće i strane), zatim univerzalne, specijalizovane, ustaljene, neustaljene itd. Danas se sorte dele i po produktivnosti na slabo, srednje i visokoproduktivne odnosno visokoprinosne. U ovoj knjizi ćemo se držati klasifikacije ratarskih useva po ĐorĎeviću, s tim što biljke za proizvodnju kaučuka nećemo obraĎivati. TakoĎe nećemo obraĎivati ni grupu biljaka za proizvodnju stočne hrane, pošto se one obraĎuju u posebno predmetu “Krmno bilje” ili “Proizvodnja krmnog bilja”.

Ţita - zrneno skrobne biljke
U ovu grupu spadaju sledeće ratarske biljke: grupa strnih ţita - pšenica (Triticum sp), raţ (Secale cereale), ječam (Hordeum sativum), ovas –zob (Avena sativa); grupa prosolikih ţita -kukuruz (Zea mais), proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum, sin. Sorghum halepense), pirinač (Oryza sativa) , heljda (Polygonum fagopyrum, sin. Fagopyrum esculentum). Sva žita osim heljde (familija Polygonaceae), pripadaju familiji Poaceae. Kao što je u tekstu vidljivo, žita se dele na prava i prosolika. Razlike izmeĎu pravih i prosolikih po morfološkim i biološkim osobinama i načinu gajenje prikazane su u sledećoj tabeli. Tabelarni prikaza razlika između pravih i prosolikih žita Razlike u morfološkim, biološkim osobinama i načinu gajenja Prava ţita Prosolika ţita Klijaju s većim brojem korenčića: pšenica i ovas sa 3, Klijaju samo s jednim korenčićem raž sa 4 a ječam 5-8 korenčića Cvast je klas ili metlica (ovas) Cvast je metlica i klip (klip -ženska cvast kod kukuruza) Gornji cvetovi klasića neplodni ili redukovani Donji cvetovi u metlici neplodni. Stablo (slama) šuplja. Stablo ispunjena sa srži. Stablo ima manji broj internodija sa jako izraženim Veći broj internodija a nodusi nisu izraženi kolencima (nodusima) List je po pravilu manji. List je veći (krupniji). Zrno ima s trbušne strane izraženu brazdicu a kod nekih Nemaju brazdicu ni bradicu i bradicu na vrhu zrna. Postoje jare i ozime forme. Postoje samo jare forme. Biljke su dugog dana sa manjim zahtevima prema Biljke su kratkog dana s većim zahtevima prema toploti toploti i svetlosti. i svetlosti. Zahtevaju više vlage (imaju veći transpiracioni Imaju manje zahteve prema vlazi (manji transpiracioni koeficijent) koeficijent) i otpornije su na sušu (osim riže). Otporne su na niske (negativne) temperature Neotporna su na niske (negativne)temperature Brže se razvijaju od klijanja do bokorenja. Sporije klijaju i niču. Zahtevaju manju količinu vlage za klijanje Zahtevaju više vlage za klijanje Imaju manje zahteve prema toploti od klijanja pa do Imaju već zahteve prema toploti od klijanja do kraja kraja vegetacije vegetacije Usevi su guste setve Većina pripadaju grupi okopavina

2

kaže se još šenica. le blé.) Sinonimi: šenica. nemačkiweizen. U našem narodu. zrno. Naziv “pšenica” je zajednički u svim slovenskim jezicima s malim razlikama. što ukazuje na gajenje pšenice u pradomovini Slovena. il grano. pored književnog i stručnog naziva – pšenica. Pšenica (Triticum spp) – (naslikao W. španski .el trigo. Nazivi na ostalim važnijim svetskim jezicima su: engleski -wheat.il frumento.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . dr Jovan Todorović. prof. Müller) 3 . žito. italijanski . pšeno. francuski -le froment. L. što je slučaj s ostalim žitima (raži i kukuruz) u rejonima gde su se koristili ili se koriste kao glavna hlebna žita. Naziv žito je udomaćen u onim krajevima gde se pšenica dugo koristila kao isključivo hlebno žito.dio prvi Prof. dr Ilija Komljenović Prava ili strna ţita Pšenica (Triticum sp. žito.

Pšenični hleb sadrži jedinjenja kalcijuma. Pšenični hleb je visoko kaloričan (9. prof. varijeteta i sorti a sve se dele na ozime i jare. godini ( izvor podataka -USDA) Zemlja SAD Francuska Velika Britanija Nemačka Kanada Australija Argentina Kina Ukrajina Rusija Kazakstana Istočna Evropa Iran Egipat Maroko Brazil Indija Pakistan Ostali Svet (ukupno) Površine (ha) 19 270 000 5 220 000 2 020 000 3 000 000 8 900 000 10 800 000 6 000 000 24 500 000 6 800 000 25 700 000 11 000 000 9 640 000 6 200 000 1 010 000 2 600 000 2 000 000 26 200 000 8 300 000 35 020 000 214 180 000 Prinos (t/ha) 2. dr Ilija Komljenović Opšti značaj pšenice Pšenica se pre svega koristi kao hlebna biljka. ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu.49 2.00 1. ali se oblasti gajenja ozimih i jarih formi ne poklapaju. a nus proizvod . masti 1 .dio prvi Prof. fosfora i gvožĎa. zatim za izradu predmeta različite upotrebne vrednosti u domaćinstvu.47 8. industriji hleba.09 1. zatim Severna Amerika.19 7. Južna Amerika i Afrika a po ukupnoj proizvodnji posle Evrope slede Azija. Proizvodnja pšenice u svetu Glavni centri proizvodnje pšenice su Evropa. Pšenica gajena na istoku i jugu ima veći sadržaj belančevina od one na zapadnim i severnim rejonima.33 3.67 Proizvodnja (u t) 45 890 000 39 000 000 16 500 000 21 000 000 15 400 000 15 000 000 14 000 000 92 000 000 21 000 000 48 000 000 12 000 000 30 400 000 10 500 000 6 250 000 3 300 000 3 700 000 72 000 000 19 500 000 87 120 000 572 560 000 Geografska rasprostranjenost pšenice Pšenica je euritopna biljka. Južna Amerika. Kao meĎunarodni standard sadržaja belančevina u zrnu je 13.73 1. što znači da ima veliki areal rasprostranjenosti. Proizvodnja pšenice po pojedinim u svetu u 2002. uslovila je razvoj saobraćaja i saobraćajnih objekata. keksa. Okeanija.27 1.38 7. MeĎutim. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stočna hrana. 4 .76 3. Zahvaljujući polimorfizmu. kao najvažniji artikal u meĎunarodnoj trgovini.09 3. Pšenica.75 2.000 J). Ima i strategijsku važnost.87 1. Preko 70 % stanovništva na zemljinoj kugli hrani se pšeničnim hlebom.39 2. Euritopnost je jako izražena zahvaljujući njenoj prirodi. s visokim sadržajem belančevina 16 . ugljenih hidrata do 78 %.35 2. zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta.slama služi kao prostirka. Severna Amerika.69 6. zemljišta) i Ďubrenja.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Najvažniji pokazatelj kvaliteta pšenice predstavlja količina i kvalitet belančevina u zrnu.17 %.85 2. Kvalitet belančevina pšeničnog hleba je veoma visok pri čemu značaj imaju količina i kvalitet lepka (belančevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom). farmaceutskoj i u industriji dekstrina. sadržaj belančevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata.5%. kao i kompleks B vitamina.15 1. pivarskoj.5 %. dr Jovan Todorović. a u novije vreme da popravlja kvalitet hleba. Po prosečnim prinosima na prvom mestu je Evropa.20 1. Pšenica je veoma značajna u mlinskoj industriji. zemlje bivšeg SSSR-a. jer je često u istoriji služila kao jedan od elemenata pritiska jedne države na drugu posebno pa je takvu ulogu zadržala i do danas.1. U sastav lepka ulaze uglavnom belančevinaste materije – glijadin i glutenin.

100 m n. a na južnoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije. Ishodni centar Jugozapadna Azija Etiopija (Abisinija) Srednja Azija (Sirija.v. Palestina i Jermenija) Mala Azija i južni Balkan Vrste pšenice nastale u ishodnom centru Forma pšenice Naziv pšenice Meka pšenica Triticum vulgare Host. Poreklo pšenice Pšenica vodi poreklo iz starog sveta. Ozima pšenica daje veće prosečne prinose od jare pšenice od čega proizlazi njezin opšti značaj. Ozima je znatno otpornija na niske temperature i ima duži stadijum jarovizacije. prof. Divlji dvozrnac Divlji jednozrnac Gajeni jednozrnac Triticum dicoccoides Körn Triticum monococcoides L. Da bi smo bolje razumeli zašto pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeĎu ozime i jare forme pšenice. dok se jara seje rano u proleće.b 1 2. i to izmeĎu 30-500 severne geografske širine. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke. Ozima pšenica jače bokori i ima duži vegetacioni period od jare. Zbog toga se ona gaji u većoj meri na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim oblastima. a kod nas i u Evropi uspeva na 1. Ozima pšenica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja. dr Jovan Todorović. 5 . bioloških razlika i razlika u načinu gajenja. Areal rasprostranjenosti pšenice U pogledu nadmorske visine. Razlog je u tome. Jara pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. 3. Ona je jedna od najstarijih useva. prvenstveno iz Azije i južnih delova Evrope odakle je proširena na druge kontinente. 4. MeĎutim. jara pšenica je znatno otpornija na sušu kao i na visoke temperature a ima i kvalitetnije zrno i brašno. Krajnja granica gajenja jare pšenice je na 67 0 severne geografske širine (Norveška). Ishodni centri pšenice R. ali su Vavilov i Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. što jara pšenica ima kratak vegetacioni period i što bolje podnosi sušu i visoke temperature od ozime pšenice.dio prvi Prof. Pored toga. Severno i južno od ove granice nalazi se njezin anektički rejon. dat ćemo kratki opis njihovih morfoloških. To znači da se ona može gajiti nešto severnije (do 60 0 severne geografske širine i južnije do 160 severne geografske širine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom. Triticum monococcum L. ozima pšenica daje i stabilnije prinose.000 m (Azija). Postoje razne teorije o poreklu pšenice.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Ona se gaji uglavnom u surovim ekološkim uslovima. umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u umerenom pojasu. Mesta porekla pšenice nazvali su ishodnim centrima. Patuljasta pšenica Triticum compactum Tvrda pšenica Triticum durum Def. dr Ilija Komljenović Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva blage uslove. Poljska pšenica Triticum polonisum L. Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L. Južne Amerike i Afrike. gaji se i do 4.

T.. T. Na krajevima mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih korenova nalaze se korenove dlačice. T. agropyrotriticum Cicin (višegodišnja pšenica) Divlje forme Dopuna po Žukovskom Dopuna po Jevtiću T. u poprečnom preseku okruglo i u različitim stepenu staklavo i brašnavo. aegilopoides Bal. monococum T. Pšenica klije njačešće sa 3-5 primarnih korenčića.1. Morfološke osobine pšenice Korenov sistem pšenice je žiličast a njegova glavna masa se nalazi u oraničnom sloju do 30cm dubine. sphaerococum Perc. pa ćemo iz toga razloga ukratko opisati karakteristike ove vrste. spelta L. Nema Za proizvodnju hrane od inetersa su samo nekoliko vrsta pšenice a to su obična ili meka pšenica (Triticum vulgare) sa svoje dve forme . timopheevi Zhuk. koren se jače razvija i prodire dublje. vulgare Host.macha Dek.5 -2 m pa čak i više. fungicidum Zhuk T. podfamiliji Pooideae (klasaste trave). Flaksberger (1935) a Žukovskij (1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey (1965). compactum Host. pa i kod nas još gaje. vretenastog ili prizmatičnog. Ova vrsta ima kožaste pleve dužine kao plevice ili nešto kraće. T.et Nema Gajene golozrne forme Nema Gajene plevičaste forme T. Manji dio žila prodire dublje 1. araraticum Jakubz. T. spontanicum Link. abysinicum Jacub. za nas najveći značaj ima meka pšenica (Triticum vulgare Host. a može biti i više. familiji Poaceae (trave). Lice klasa je šire od bočne strane ili je ravna njoj.5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh korena. T. Kasnije su izraĎene i druge klasifikacije: Körnicke (1885). earthlicum Nevski Nema T.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Klas je rastresti ili srednje zbijen. dr Jovan Todorović. Triticum sativum Lam. Stablo je ispod klasa šuplje vrlo retko ispunjeno. Osje se razilazi i obično je kraće od klasa.ozime i jare. koje se nalaze na dužini 0. sin. T. T. vavilovi Jakubz. prof. Ukoliko je oranični sloj dublji s povoljnim fizičkim osobinama zemljišta. dr Ilija Komljenović Sistematika pšenice Pšenica pripada redu Poales. durum Des f. Kod nas je prihvaćena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po Žukovskom. Oktoploidna grupa n=28/ 2n=56 T. kadkada i sveričnog oblika. polonicum L. te krupnici (Triticum spelta) koji se u nekim delovima sveta. Primarni (klicini korenčići) pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja. Zrno je izduženo. rodu Triticum. persicum Vav. (divlji dvozrnac) T. Prvu klasifikaciju dao je Line u delu Species plantarum. T.dio prvi Prof. Kod jarih sorti broj primarnih korenčića je oko tri. dicocum Schübl.1. Kod pšenice se razlikuju dve vrste korenova – primarni i sekundarni. Klasifikacija pšenice po Flaksbergeru sa dopunom Žukovskog Forma Diploidne n=7 / 2n=14 Grupa pšenice Tetraploidne n=14 / 2n=28 Triticum turgidum L.). T. (divlji jednozrnac) T. turanicum Jakubz. Dakle. 6 . zatim tvrda pšenica (Triticum durum) koja je uglavnom za od manjeg značaja (služi kao poboljšivač hlebnog brašna). T. paleocolchicum Men. (krupnik) T. Klas je osjat ili bez osja. T. dicoccoides Körn (divlji dvozrnac) Heksaploidne n=24 / 2n=42 T. amplissi folium Zhuk. T.

odnosno najbolji odnos izmeĎu vode i vazduha je 75 : 25. Delovi stabljike Primarna i sekundarna stablo pšenice Zbijenost oraničnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a naročito na njegovo prodiranje dublje. 1959) a granica razvoja korenovog sistema je kod zapreminske mase 1. velika količina azota uvećava rast nadzemnog dela više nego rast korena. Stablo je uglavnom šupljo. Stablo je zeleno. Kada ima dovoljno svetlosti i CO2. beli i zdravi. A ako se temperatura poveća oko 400C. člankovita. a srednji po dužini približno predstavlja aritmetičku sredinu susedna dva. Najpovoljnije zemljišta za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1. dr Jovan Todorović. Najpovoljnija temperatura za uvećanje korenove mase pšenice je oko 200C. povećava se rast korenovog sistema a suprotnom slučaju.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Pri tome je bitan dovoljan pristup vazduha korenju. koji je znatno duži od ostalih i čini čak 30-40% od dužine stabla. prof. izuzev kod nekih vrsta čiji je vršni članak ispod klasa ispunjen parenhimskim tkivom. Ravnoteža izmeĎu korena i nadzemnog dela pšenice se pri tome ne sme poremetiti. Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Oni izbijaju iz čvora bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju 7 . Stablo pšenice je kao kod ostalih trava cilindrična. Naime. rast korenja se zadržva ili se potpuno zaustavlja. tada ima manji broj korenova ali su krupniji.1 do 1. Ako je temperatura oko 100C.6 g/cm 3 (Maljanov. Povećanje na 80-90% vlažnosti. aeracije. Na razviće korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljištu kao i odnos pojedinih elemenata ishrane. Donji članak je kraći od susednog gornjeg. To je slučaj kada je nepravilan odnos izmeĎu azota i ostalih hranjivih elemenata. dr Ilija Komljenović Građa biljke pšenice Korenove dlačice Obrazovanje i rast korenova pšenice zavisi od odreĎenih uslova (temperatura. korenovi postaju tanki kao nit. Pšenica ima osobinu da se bokori (busa). vlažnost zemljišta. izuzev vršnog. zbijenosti zemljišta. sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6 članaka (indernodi). jer tada količina korenja opada. Smatra se da je optimalna vlažnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od poljskog vodnog kapaciteta.dio prvi Prof. negativno utiče na rast korena. te se razlikuje primarno i sekundarno ili bočno stablo. Ďubrenja i svetlosti). 1597).25 g/cm3 (Bondarenko. odnosno da stvara nove izdanke (stabla). Na vršnom članku izbija cvast – klas.

List pšenice sačinjavaju list rukavac (usmina. B)-Tučak (žig) sa plodnicim. IzmeĎu spoljašne plevice i plodnika. On se sastoji od plodnika i dvoperog žiga. To su plevičice (lodiculae). Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim i tankim vretencima. i dve plevičice (lodiculae). 8 . Okruženi su sa 3 prašnika. Ispod njega se nalaze dva sloja omotača semena (perisperm) ili semenjača. dr Jovan Todorović. vagina) i liska (lamina). U formi bez osja (šišulje) nalaze se izraštaji u vidu zubaca. zavisno od vrste i sorte. 2-spoljna plevica. te se bokor može izdeliti na samostalne vlati (stabla). 4. koji su smešteni na vrhu članka po jedan klasić. Lisni rukavac obuhvata stabljiku i pričvršćen je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu. 5. Na preseku zrno može imti staklavu ili brašnavu graĎu.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . D) –Shema klasnog vretena i shema cveta pšenice (desno) Plevice su nežnije graĎe od pleve. Klas po graĎi može biti rastresit ili zbijen. Kasnije njihovo bubrenje slabi. Masa 1000 zrna varira u granicama 20-50 g. Plevice štite prašnike i tučak. a pri cvetanju se razdvajaju. koja se naginje prema plevi i u vidu je čunića. Delovi klasića pšenice -1. sa izraženim srednjim nervom. Građa lista pšenice Lisni rukavac pšenice Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva roščića (auriculae) i u vidu jazička (ligulae). On se sastoji iz dva sloja. oblika i boje. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea). Po spoljašnjem izgledu zrno može biti golo i plevičasto. 3-unutrašnja plevica. Liska je duga. Zrno pšenice koje je ujedno i plod. Hektolitarska masa se nalazi u širokom rasponu od 60 do 84 kg. žig. Stablo pšenice je relativno čvrsto zahvaljujući specifičnoj anatomskoj graĎi.gornja plevica (palea superior) ima dva nerva sa bočnim posvrnućem unutar i donja plevica (palea inferior) . U pšenice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi. razdvojene plevice se skupljaju a unutrašnji delovi cveta se ponovo zatvaraju. tri prašnika i jednog tučka sa dva perasta žiga. a po obliku se razlikuju jedna od druge . U vreme cvetanja lodikule bubre pri čemu razdvajaju u stranu plevice i otkrivaju prašnike i tučak cveta. Broj listova na stablu odgovara broju članaka. a u našim uslovima najčešće oko 40 g. IzmeĎu pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tučak. Ono može biti različite krupnoće. dr Ilija Komljenović svoje korenove. Cvetovi su skupljeni u cvast-klas. endosperma i klice. što zavisi od vrste. linearne graĎe. neposredno uz plevicu. Klas se sastoji iz vretena koje je člankovito (u cik-cak) i vešecvetnih klasića. C) – Cvet pšenice. Na omotaču zrna razlikuje se spoljašnji deo koji predstavlja omotač ploda (perikarp).dio prvi Prof. Klasić se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (2-7). U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri čemu su najduže kod srednjih klasića. nalaze se dve male. odnosno sorte. Prema anatomskoj (unutrašnjoj) graĎi zrno pšenice se sastoji od tri glavna dela: omotača. naziva se još krupa. prof. bezbojne opne sa dugim rescima po ivicama. tanke. pšeno (caryopsis). a kasnije zrno u formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine. prašnici. Kod pšenice su roščići (auriculae) srednje razvijeni sa dlačicama i srednje razvijenim jezičkom. Pera žiga su do cvetanja priljubljena. Po obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste pšenice pa čak i sote. pleva.

U središnjem delu endosperma se nalaze skrobna zrnca različitog oblika i veličine. Klicin listić štiti klicino stabaoce prilikom nicanja. kojeg sačinjavaju ćelije sa zadebljalim zidovima ispunjenih sadržajem tamnožute boje naziva se aleuronski sloj. Hemijski sastav zrna pšenice odlikuje se sledećim prosečnim pokazateljima. Endosperm je najveći deo zrna pšenice (oko 86%) od ukupne težine zrna. Njena težina iznosi 1. U njemu su smeštene zalihe hranljivih materija za ishranu klice pri klijanju i nicanju. dr Ilija Komljenović Presek zrna pšenice Građa klasića pšenice Klica (embrio) je najmanji i biološki najvažniji deo zrna. Ona se sastoji od klicinog štitića (scutelum). 9 . prof. jer se zrno teško čuva (kvari se). Klicin štitić se nalazi neposredno uz endosperm.dio prvi Prof. Klica u sebi sadrži začete sve buduće organe biljke. Ulje u aleuronskom sloju ima zaštitnu ulogu od vlage. Proces klijanja pšenice Hemijski sastav i kvalitet zrna pšenice Voda se nalazi u granicama 10-14%. Sloj endosperma. On je bogat belančevinama (bez glutenina). klicinog listića (coleoptila) i klicinog korenčića (radicula). i to najvećim delom u klici.5-2%. Pri složenoj meljavi klica se odvaja pa se brašno može duže čuvati da se ne užegne. a uloga mu je da snabdeva klicu hranu pri klijanju.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Sadržaj masti u zrnu je 1. dr Jovan Todorović. sadržaj vode iznad 15% je nepovoljan.5-3% ukupne težine zrna. klicine stabljike (plumula).

et. Ako ti uslovi nisu ispunjeni. dr Jovan Todorović. Proteini su u zrnu pšenice zastupljeni u znatno širim granicama nego što je rezultatatima navedenih autora prikazano. Kod pšenice izbije 3-5 primarnih klicinih korenčića a nekad i više.5 Masti 1.9 3. kalcijum. gvožĎe. odnosno da bi seme klijalo. Sadržaj celuloze je veći kod pšenice gajene u vlažnim krajevima i kod sitnozrnih sorti. prof. proteina i masti na prostije oblike koje klica usvaja u toku svog rasta.0 63. Skrob je glavni sastojak ovih materija.. Ono je zaštićeno klicinim listićem koji ima oblik klice. potrebni su odgovarajući uslovi: odgovarajuća vlažnost. a zatim klicino stabaoce. triptofana tri puta i metionina dva puta od frakcije belančevina koji obrazuju lepak. Optimalna temperatura klijanja je 15 – 200 C a maksimalna 350C. poluozimih (fakultativnih) i jarih koje imaju posebne zahteve pema uslovima spoljne sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni. U nabubrelom zrnu počinju složeni biohemijski procesi u smislu aktiviranja fermenata koji izazivaju razlaganje skroba. ozime sorte pšenice u stadijumu jarovizacije traže snižene temperature (od 0 do 100C) u toku 10-35 dana. K. PP. jer ima manje zahteve za sniženim temperaturama u stadijumu jarovizacije (5-100C u toku 7-12 dana). Najviše ih je u perifernom sloju zrna (aleuronski sloj) a manje u središnjem delu odnosno endospermu. proizvodni optimum za klijanje je 6-120C uz uslov da seme upije 45 .Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Tada nastupa nicanje. klimatskih uslova. Odnos glutenina i glijadina treba da bude 1:1. Albumini i globulini su bogatiji sa sadržajem lizina četiri puta.7-2. Pepeo (mineralne materije) se nalaze u količini od 1.8 Celuloza 1.4 10.2 2. kao što su: Klijanje i nicanje. Biološke osobine pšenice Ozima i jara pšenica se razlikuju po vremenu setve jer to njihove biološke osobine zahtevaju. a zastupljene su uglavnom u omotaču zrna. naročito glutaminskom kiselinom i lizinom (bogatije od svih žita osim raži koji ima istu količinu lizina).2 16. Ove materije čine fosfor (50%).0 14. glijadin i glutenin. toplota i pristup vazduha.0 13. Sadržaj proteina zavisi od mnogo faktora. Albumin se rastvara u vodi. tipa zemljišta i njegovih fizičko-hemijskih osobina. vrste i sorte pšenice. Pri porastu ka površini zemljišta klicino stabaoce stvara kolenca. Ako je lepak kvalitetan. iz kojih će se kasnije razviti sekunarni korenovi. klicin listić se otvori i iz njega izbije prvi pravi list. zavisi i kvalitet lepka.0 Ugljenihidrati 69. B2. 1992). Prvo se pojavljuje klicin korenčić. a prilikom sušenja postaje tvrd i prozračan.0 13. kalijum (20-30%). donosno rastegljiv i elastičan.9 1. Od količinskog odnosa glutenina i glijadina i njihovih kvaliteta.8 2. pšenica neće dati plod. Ozime pšenice imaju manje proteina od jare. a manje u drugim delovim zrna.8 1.7 1. a to su B 1. pšenično zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama. Ostale materije su tršćani šećer.5 1. zrno za 2-3 dana nabubri kada je spremno za klijanje. MeĎutim. Gerard Nostovskij Voda 13.0 2. Proteini koje se ne rastvaraju u vodi čine tzv. magnezijum. Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktivne materije se nalaze glavnom u endospermu (64-69%).0 Celuloza se nalazi u omotaču ploda i semena sa udelom od 2-3%.6 10.1 66.0%. Sadržaj proteina pšenica gajenih u našim krajevima kreće se u rasponu od 13 do 15% što zavisi od područja gajenja. dr Ilija Komljenović Hemijski sastav zrna pšenice (podaci više autora) Autor Jonard P. Naime. ona se ne može razvijati niti doneti stablo. Vitamini se najviše nalaze u klici. – Pšenica može klijati i na temperaturi od 10C ali proces teče sporo.8 17. U svom životnom ciklusu biljke prolaze kroz sledeće razvojne faze.dio prvi Prof. silicijum. Mnogo je sorata počevši od ozimih. Da bi počeo intenzivan život biljke. (Jevtić. globulin se rastvara u rastvoru kuhinjske soli. agrotehnike i godine gajenja. E. Jare pšenice meĎutim. Klicino stabaoce počinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenčića. U zrnu pšenice nalaze se uglavnom sledeće četiri vrste proteina: albumin. klas i plod. U zrnu pšenice klica (embrio) se nalazi u latentnom stanju. omogućava dobijanje dobrog testa i poroznog hleba. što znači da su u normalnim uslovima čuvanja zrna životne funkcije svedene na minimum. U pogledu aminokiselinskog sastava. Pšenice gajene u vlažnom klimatu imaju manje proteina od onih gajenih u suvom klimatu. 10 .5 Pepeo 1. lepak i sastavljen je od glijadina i glutenina. globulin. Pri optimalnim uslovima tempeature i vlage.al Volf Hlynka J.50 % vode od svoje težine.9 2.2 Proteini 12. meka manje od tvrde. maltoza a ima ih oko 10%.8 65.4 69. sadržaj albumina i globulina u zrnu je mali od 10 do 15%.7 1. Kada se stabaoce pojavi na površini zemlje. Glutenin ima osobine elastičnosti i rastvorljivosti dok se glijadin slabo rasteže.4 13.0 2. brašnjave manje od staklave. posejane rano u proleće razviće se normalno i doneće plod.9 2.

Ukorenjavanje nije drugo do porast i razviće žila i žilica korenovog sistema. 10= suma srednjih dnevnih temperatura za 1 cm sloja zemljišta kroz koji prolazi klijanac.a za svaki centimetar sloja zemljišta (koji klijanac treba da proĎe do površine) suma srednjih dnevnih temperatura treba da iznosi 10-220C. Ako je dubina setve iznosila 4 cm (n). 20= suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih da klijanac izraste 2-3 cm nad zemljom. te stanja vlage u zemljištu. Na osnovu toga. dr Jovan Todorović. za to izračunavanje. koji formira u fazi tri stalna lista. a ostale veličine objašnjene su u prethodnoj formuli. 50= suma srednje dnevnih temperatura do početka klijanja. koji se može postići navodnjavanjem. tada će broj dana od setve i nicanja iznositi: 50  10  4  20 X   12. Korenovi pšenice u prvo vreme rastu brže od nadzemnog dela. a srednja dnevna temperatura (t) iznosila je 90C. Isto tako. n= dubina setve. značajan uticaj imaju aeracija i temperatura zemljišta. Primarni koreni rastu više u dubinu i ostaju do kraja života biljke. 11 . Produktivnost biljke je veća što je jače razvije korenov sistem. naročito pri optimalnoj vlažnosti zemljišta. Sekundarni korenovi se nazivaju još stabljikini korenovi a razvijaju se iz čvora bokorenja.dio prvi Prof. Dužina perioda od setve do nicanja izražava se sumom srednjih dnevnih temperatura a može se izračunati po sledećoj formuli: t 0  50 10n 20 gde je Σt =suma srednjih dnevnih temperatura. U fazi nicanja formira se primarni koren koji. ako se zna da za klijanje temperaturna suma treba da bude 50-600C. vlažnosti zemljišta i dubini setve.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Da bi klijanca probio debljinu zemljišta od 1 cm. može se odrediti broj dana od setve do nicanja. prof. snabdeva mladu biljku vodom i hranom. potrebna mu je suma temperatura od 10 do 12 0C. Najveći deo korenovog sistema pšenice formira se u oraničnom sloju. Količina korenja u dubljim slojevima zavisi od načina obrade i Ďubrenja.2 dana 9 Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produžava. dr Ilija Komljenović Primarni korenčići Nicanje pšenice Dužina perioda od setve do nicanja u zavisnosti je od temperature. U daljem razvoju biljke počinje razvoj sekundarnog korena iz čvora bokorenja. koristi se sledeća formula: 0 X 50  10 n  20 t -gde je t = srednje dnevna temperatura. U svim ostalim uslovima suma aktivnih temperatura za period setva-nicanje iznosi u proseku oko 1200C. Navest ćemo jedan primer. ali ukupna suma aktivnih srednjih dnevnih temperatura skoro ostaje ista. isključivo u početku.

Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . ali broj produktivnih stabala iznosi 2-3. dr Ilija Komljenović Shema ukorenjivanja pšenice Bokorenje (busanje) predstavlja poseban način podzemnog grananja stabla i stvaranja izdanaka koji obrazuju biljke pšenice iz čvora bokorenja ili čvora busanja. a u fazi 3 lista je već potpuno formiran. Članci su tada vrlo mali a njihova dužina ne prelazi prečnik stabljike. ono se prekida kada temperatura preĎe 20 0C. Čvor bokorenja se formira posle pojave prvog lista. Stablo se sa kratkim člancima (internodijima) formira još u periodu bokorenja. te stoga razlikujemo opšte ili ukupno bokorenje a to je ukupni broj izdanaka po jednoj biljci. Često svi izdanci koje se obrazuju u procesu bokorenja ne daju stabla s klasovima. pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. mada se može stvoriti i više čvorova. članci počinju da se izdužuju. a naročito od dubine setve i gustine biljaka. On se razvija ispod površine zemlje. a ako temperatura padne ispod 6 0C. Bokor pšenice Vlatanje ili porast u stabljiku (kolenčenje). i produktivno bokorenje koje je broj izdanaka po jednoj biljci koji imaju klas. kada se unutar lisnog rukavca glavne stabljike moţe napipati stabljikino kolence (nodi). i to na jednom kolenu koji je najbliži do površine zemlje. Broj izdanaka po jednoj biljci može biti veoma velik. Stablo pšenice obično ima pet članaka. U čvoru bokorenja smešteni su svi delovi buduće biljke. Dužina prvog članka je neznatna a iznosi 3-4 12 . Pri završetku bokorenja.15 dana nakon nicanja. što zavisi od sorte i uslova bokorenja. dr Jovan Todorović. Pri nižim temperaturama.dio prvi Prof. Pri optimalnoj vlažnosti i temperaturi od 15 do17 0 C bokorenje nastupa 14 . Isto tako. Od tada biljka prelazi u novu fazu razvoja . bokorenje i ukorenjevanje prestaje. bokorenje se usporava.vlatanje. prof. Početak vlatanja treba smatrati onda.

Pšenici u doba cvetanja najviše odgovara umereno toplo vreme i umerena vlažnost. Svaki sledeći članak je duži od donjeg a kraći od gornjeg. Na kraju etape. endosperma i omotača ide i nakupljanje suvih materija kao što su jedinjenja pepela. dr Ilija Komljenović cm. koje su presudne za broja klasaka. kada su noćne temperature od 110C. U povoljnim uslovima oprašivanja (6-12 časova) dolazi do oplodnje. pa čak i 7 cvetova (V etapa organogeneze). a kadkad i manje. jer od ovih zavisi veličina klasa. 13 .Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . a kod kasnih 20-45 dana. Formiranje zrna protiče od oplodnje do mlečnog stanja. ugljenih hidrata. Nasuprot tome. Pšenica njintenzivnije cveta od 9-14 časova. Dužina ovog perioda znatno utiče i na stvaranje elemenata prinosa. formiranje. VI i VII etapa organogeneze. dr Jovan Todorović. od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi sredine ne budu potpuno povoljni. u početku bokorenja. a svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i više časova osvetljenosti u toku dana. Istodobno se narušava odnos izmeĎu površine korenja u korist površine lista. Faza vlatanja kod ranih sorti traje 19 . formiranje elemenata klasa (vreteno klasa. MeĎutim. U periodu vlatanja nadzemni deo jako uvećava svoju masu. Cvetanje nastupa odmah posle klasanja. a u celom polju 6-7 dana.dio prvi Prof. optimalna mineralna ishrana i temperatura najmanje od 150 C. broj klasića u broj cvetova u klasićima. TakoĎe se u klasićima može formirati 4-5. Na taj se način omogućava pšenici da preĎe iz vegetativne u generativnu fazu razvoja. a manifestuje se rasprskavanjem pojedinih prašnih kesica i oprašivanjem posle čega prašnici izlaze izvan cveta. nalivanje i sazrevanje zrna. a dnevne do 250C. Dužina tog članka je najveća i iznosi oko 30% a kadkad i više od celokupne dužine stabljike. MeĎutim. masti i ostalog. VII. Višak azota uvećava veličinu klasa i broj cvetova. Zrno je još zeleno i sadrži od 65 do 80% vode. sa manjim brojem njegovih elemenata. povećanoj temperaturi dužina prvog članka može iznositi i 10 cm. 1992). pri povoljnoj vlažnosti. VIII i IX etapi organogeneze) dovodi do sterilnosti. formiranje klasa počinje vrlo rano. klasići a na klasićima cvetovi) počenje rano u proleće kada se završi stadijum jarovizacije. što se uglavnom odnosi na izduživanje poslednjeg članka. U jednom klasu cvetanje traje 3-5 dana. prof. klas ne dostiže normalnu veličinu. obezbeĎuje bolje formiranje prašnika i plodnika što znači da smanjuje sterilnost na najmanju moguću meru. Tada su veoma važni uslovi spoljašnje sredine. Ugljeni hidrati su predstavljeni pre svega u formi skroba. Ovakav način cvetanja obezbeĎuje samooplodnju. a to su stadijum jarovizacije i svetlosni stadiju. stoga je pšenica samooplodna biljka. Dovoljna količina fosfora ubrzava navedeni proces. proteina. mada se produžava formiranje klasa. Za normalan prolaz ove faze potrebni su optimalna vlažnost. nedostatak fosfora u to vreme ( naročito u VI. ali će ostati razvijena samo 1-3. S procesom formiranja klice. Stablo pšenice se izdužuje i posle klasanja. u vlatanju iznosi 1 : 35 . a naročito se povećava lisna za pet i više puta u odnosu na površinu u punom bokorenju. Po dužini je približno ravan aritmetičkoj sredini susednih članaka. jer u ovoj fazi protiču IV. ali je još neispunjeno. a najviše 300C. pa se faza vlatanja smatra kritičnom fazom na nedostatak vlage (Jevtić. Klasanje je fenofaza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. Stadijumi jarovizacije ozime pšenice prolaze na temperaturama od 0 do 10 0C. Cvetanje počinje od sredine klasa. Dužina ove faze traje 20 dana. U klasu se mogu formirati 22-44 klasića (VI etapa organogeneze). u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova u toku vegetacije. Kod ozimih sorti pšenice. a odmah zatim počinje razvoj klice. Ovoj fenološkoj fazi prethode unutrašnje promene vezane za formiranje generativnih organa. zrno dostiže konačnu dužinu. cvetova i njihovu fertilnost. Jako izduživanje prvog i drugog članka je nepovoljno jer upozorava na mogućnost poleganja pšenice. Na nedovoljno plodnim zemljištima. Dok u periodu bokorenja odnos površine lista prema aktivno upijajućoj površini korena iznosi 1 :75 . V. endosperma i omotača i kao rezultat toga obrazuje se zrno.45 dana. Cvetanje pšenice Oplodnja.

pšenica formira samo vegetatvinu masu. Biljke na kraju voštane zrelosti postaju žute. kao kompleksom koji uslovljavaju rast i razviće organa u toj etapi. U svetlosnom stadijumu nastupa generativna faza koja se odlikuje diferenciranjem konusa rasta na segmente (začeci članaka klasa). tvrdo je. Postoji 12 etapa organogeneze (Kuperman. Etape organogeneze generativnih organa pšenice Svaka etapa organogeneze se odlikuje odreĎenom morfologijom generativnih organa. s leĎne strane žućkasto a konzistencija endosperma testasta ili sirasta. Do završetka stadiuma jarovizacije. ali se i razlikuje od nje. Veličina i boja zrna su slični zrnu u punoj zrelosti. nastupa od mlečnog stanja do pune zrelosti. Klasanje 14 . U stanju testa. Biljke u to vreme imaju svoju zelenu boju. po boji je zeleno. Prirast suve materije se u ovoj fazi prekida i to onda kada vlaga zrna dostigne vrednost 40-36%. postoji i fiziološka zrelost. Dalji razvoj i formiranje klasića nastupa tek po prelazu svetlosnog stadijuma. Ova etapa se završava kada sadržaj vode u zrnu padne na 40%. prof.dio prvi Prof. Dužina nalivanja zrna traje 16-22dana. Pored navedenih faza zrenja zrna pšenice. Zrno se razvija u širinu i debljinu te potpuno gubi zelenu boju. Biljke u to vreme postaju sve žuće.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . ukorenjavanja i bokorenja. Sredina voštane zrelosti ima sledeća obeležja: endosperm je beo. konzistencija sadržaja zrna je žitko mlečna. Faza voštane zrelosti traje 6-8 dana a ponekad i više. zrno se ne reže noktom ali ostaje trag nokta. a to su početak pune zrelosti i puna zrelost. Početka formiranja elemenata klasića i cvetova Formiranje prašnika i tučka Izduživanje članaka vretena klasa i porast osja. U vreme nalivanja intenzivno se povećava težina suve materije zrna. Dužina voštane zrelosti je vrlo podložna kolebanjima. sredinu i kraj. odnosno za stadijume jarovizacije i svetlosni stadijum. brašnast ili staklast ali se još može rezati noktom. Početak voštane zrelosti se odlikuje gubljenjem zelene boje zrna. zrno se lako reže noktom a pri pritisku se ne istiskuje sadržaj iz omotača. Etape organogeneze kod pšenice Etape organogeneze I etapa II etapa III etapa IV etapa Vetapa VI etapa VII etapa VIII etapa Opis etapa organogeneze Nediferencirani konus rasta Ubrzano diferenciranje začetaka kolenaca stabljike i članaka. Zrno u početku pune zrelosti sadrži 20-13% vode. sadržaj semena izlazi iz omotača. prikazani su u sledećoj tabeli.II i III) vezane za prve stadijume razvića. zrno prolazi kroz dva stanja– mlečno i testasto stanje. Puna zrelost nastupa pri vlazi od 17-16%. pa čak do 11% u zavisnosti od vremenskih uslova. koja može da se smanji na 15-14%. ali počinju da žute i odumiru donji listovi. dr Ilija Komljenović Etape zrenja zrna pšenice Nalivanje zrna počinje početkom mlečnost stanja do početka voštane zrelosti. kada zrno ima sposobnost normalne reprodukcije. pa se u sušnim i toplim uslovima ona može skratiti na 3-4 dana. Vlažnost zrna je 21-24%. U tom stadijum prolaze fenofaze klijanja. zrno je puno. Zelena boja je sačuvana po brazdici i u zoni klice. Fiziološka zrelost zavisno od tipa i sorte pšenice. Na kraju faze zrno dostiže svoju maksimalnu masu. U procesu nalivanja. dok se u vlažnim uslovima i vlažnim rejonima može produžiti na 20 i više dana. te začetaka lisnih rukavaca Izduživanje konusa rasta. To je stanje zrelosti pšenice. Vlažnost zrna je 35-25%. U mlečnom stanju zrno postiže svoju potpunu dužinu. Pri pritisku. Početne etape organogeneze su (I. dr Jovan Todorović. To je već generativna faza. Puna zrelost se deli na dva perioda. mada zelenu boju sačuvaju još vršni listovi kao i članci stablo i pleve. listovi odumiru. Formiranja zečetaka klasića u klasu. sjajno. nicanja. 1982). Kraj voštane zrelosti je stanje blisko punoj zrelosti. Karakteristike pojedinih faza. a klica postaje primetna. Ova faza se deli na tri perioda: početak.

kada se završava formiranje klasaka. kritična u pogledu potreba pšenice za vodom. predsetvenom pripremom) moguće je obezbediti bolju snabdevenost biljaka pšenice vlagom. istočno-centralni deo Kine. Potrebe pšenice prema vodi Najveći prinos i kvalitet pšenice postiže se u rejonima sa ukupnim godišnjim količinama padavina od 650 do 750 mm.dio prvi Prof. Ako je nedostatak vlage u zemljištu na kraju bokorenja. 1992). Može se smatrati da je obezbeĎenost biljaka vlagom uglavnom dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno prokvašen (1. 15 . Ona se uglavnom gaji u rejonima umerene temperature pod semihumidnim i semiaridnim uslovima. 1992). dr Ilija Komljenović IX etapa X etapa XI etapa XII etapa Cvetanje Oplodnja i formiranje zigota Formiranje klice i endosperma Sazrevanje Еetape organogeneze kod pšenice Konus rasta klasa pšemice u IV etapi organogeneze Pojedine etape su vezane za prolaz kroz odreĎene fenofaze. južni delovi bivšeg SSSR-a. već zbog toga što se u ovoj fazi remeti odnos izmeĎu lisne površine i aktivno upijajuće površine korena (Jevtić. koje se poklapaju sa fenološkom fazom vlatanja. usled brzog razvoja lisne površine u fazi vlatanja. zatim neposredno pred vlatanje i u fazi nalivanja zrna. Naime.5-2. Na našem području količina godišnjih padavina se nalazi u okviru ovih granica. to će se odraziti na smanjenje dužine klasa i broja klasića u klasu. (Jevtić. severozapadna Indija. Panonska nizija i dunavski bazen).Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . odnos površine lista i prema aktivnoj površini korena se smanjuje. nizom agrotehničkih mera (pravilnom dubinom oranja. pod uslovom da su padavine u toku godine relativno dobro rasporeĎene. MeĎutim. Argentina (pampasi) i jugoistočna Australija. prof. Klijanje se prekida kada sadržaj vode u zemljištu padne ispod 30% od punog vodnog kapaciteta. ali je njihov raspored nepovoljniji. Nedostatak vlage u fazi vlatanja je kritična ne samo usled znatnije potrošnje vode od strane biljaka pšenice. te predsetvenim navodnjavanjem ili nakon setve. U toku svog razvoja. što se može smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom. kao i racionalnije korišćenje vode u toku vegetacije. posebno IV i V etapa.5 m dubine). zahvaljujući biološkim osobinama i sposobnostima prilagoĎavanja. Najvažniji klimatski rejoni pšenice su Evropa (područje Mediterana. dr Jovan Todorović. pojedinačni delovi Severne Amerike (prerijski rejon). Uslovi uspevanja Pšenica se gaji u vrlo različitim klimatskim uslovima. pa je to jedan od razloga što je faza vlatanja. pšenica zahteva odreĎenu količinu vode u zemljištu.

Ni. azot. prof. protiče hidroliza disaharida. Na ostalim (anormalnim) zemljištima se uz mere popravke. optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu koleba se u proseku oko 80-85% od poljskog vodnog kapacitet u fazi klasanja. Mn. prekida kontakt korenčića zemljišta. To se tada naziva prisilna zrioba. Temperature iznad 300C se smatraju visokim. ako je relativna vlaga vazduha povoljna. ponekad neplodnost može iznositi i 100%. Druga faza kalenja počinje pri temperaturama od -2 do -70C. Cu. Veoma visoka temperatura iznad 400C u prisustvu suvih vetrova narušava kod biljaka fotosintezu. usporava se disanje i rast. kada se u noćnim časovima postepeno snižava temperatura vazduha. Pravilna ishrana azotom važna je u toku celog života biljke. Co i dr). ishrana azotom je važna u fazi klasanja i nalivanja zrna. krečne smonice i aluvijumi bez domašaja vode). koja odreĎuje stepen prve faze kalenja. kritični period pšenice za vlagom su: a) period setve i nicanja. S obzirom da su visoke temperature vezane uz vrlo nisku relativnu vlažnost vazduha. Odnos pšenice prema temperaturi Visokim temperaturama u vegetaciji pšenice smatraju se vrednosti u granicama od 25 do 30 0C.dio prvi Prof. u procesu kalenja. pšenica lako izdržava temperaturu od -10 do -120C. dovodi do slabe ispunjenosti zrna. Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku pšenice. dr Jovan Todorović. Ako je usev pokriven snežnim pokrivačem ta opasnost ne postoji jer temperature ispod snežnog pokrivača mogu da budu 10-150C veće nego temperature iznad njega. Mehanizam ove pojave sastoji se u tome. MeĎutim. Kod ozime pšenice nakupljaju se pre svega disaharidi (saharoza) i monosaharidi (glukoza). dolazi do obezvodnjavanja ćelija u listovima i čvoru bokorenja uz povećanje suve materije. blage reakcije (černozem. da se u toku dana kada su temperature vazduha pozitivne vrši fotosinteza. Ustanovljeno je da ih ima oko 15. duboka i umereno vlažna zemljišta. koji ima isto tako negativan uticaj na oplodnju. koje će im omogućiti nesmetano kalenje i takav razvoj da u stadijumu jarovizacije proĎu zimu. Visoke i veoma visoke temperature vazduha su štetne za pšenicu. Postoje slučajevi ugibanja ozime pšenice. što omogućava povećanje osmotskog pritiska ćelije a u vezi s tim i otpornost prema mrazevima. kalijum. Otpornost prema mrazu i kaljenja biljaka počinje još u jesen. Nakupljeni šećer znatno snižava tačku mržnjenja. Stoga. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim povećanjem sadržaja šećera u listovima a naročito u čvoru bokorenja ozime pšenice. biljka izmrzne i ugiba. dr Ilija Komljenović Nedostatak vlage u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja još više uvećava broj neplodnih klasića. što dovodi do nakupljanja šećera. b) period vlatanja. a u noćnim uslovima kada je temperatura znatno niža. Neke sorte pšenice mogu tada da podnesu temperature od -15 do -200C. kalcijum i magnezijum. Prema tome. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperature ispod 00C.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . B. Osim toga. Tada se i otpornost prema mrazu povećava. za uspešno prezimljavanje pšenice. Veliki je broj hranjljivih elemenata koje biljke uzimaju korenovim sistemom iz zemljišta. čak veoma otpornih sorti pa čak pri manjim mrazevima. 65-70% u fazi bokorenja.. Ako je u svim ovim fazama obezbeĎena dovoljna količina azota uz pravilan odnos sa ostalim hranjivim elementima. U ovoj fazi kalenja. onda su obezbeĎene osnovne 16 . Odnos pšenice prema mineralnoj ishrani Već u prvim danima života biljke pšenice počinju da usvajaju hranljive materije iz zemljišta. izuzev peskovitih i skeletoidnih zemljišta. Golomrazica izvlači iz zemljište mlade biljčice pšenice. IV i V etapi organogeneze. plodnije gajnjače. U globalu rečeno. postoji veća opasnost ugibanja biljaka pšenice usled golomrazice. Sve današnje sorte pšenice imaju izvesnu zadovoljavajući otpornost na niske temperature. uvek se misli na temperaturu vazduha iznad površine zemljišta. Ona je naročito značajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasića u klasu odnosno. u III. a to su najvećim delom silicijum. treba obezbediti pravovremenu setvu i odgovarajuća mineralnu ishranu. fosfor.moguće je dobiti visoke prinose. njegove šturosti i prevremenog sazrevanja. usporava im rast. a za normalan rast i razviće potrebni su još gvožĎe i sumpor. Odnos pšenice prema zemljištu Pšenici najviše odgovaraju plodna. a neophodni su i mikroelementi (Zn. c) period klasanja i nalivanja zrna. tj. livadske crnice. u fazi bokorenja i vlatanju.crvenice. Ako su visoke temperature u fazi formiranja i nalivanja zrna. Pored toga. 65-70% u fazi nalivanja zrna. odnosno kada zemljište ili usev nije pokriven snežnim pokrivačem. a može izazvati uginuće biljaka. unošenja odgovarajućih vrsta i količina Ďubriva.

mangana i sumpora. Izbor sorte Pravilan izbor sorte za odreĎeni rejon daje odgovarajuću sigurnost u proizvodnji. “Italija”.Na gazdinstvu treba sejati najmanje 2 do 3 sorte sa različitim biološkim i kvalitetnim osobinama. koje pored ostalog. zatim u vreme formiranja prašnika i tučka (do VI etape organogeneze). stoga se ne teži za stvaranjem krute sheme plodoreda. dakle do kraja razvića ali uglavnom do faze cvatnje. savremenu intenzivnu tehnologiju proizvodnje. iako je nedostatak ostalih mikroelemenat reĎa pojava.dio prvi Prof. “NS rana-2”. Usled nedostatka fosfora. a osim toga produžava internodije (posebno prvi i drugi) te dolazi do poleganja pšenice. Neke od njih imaju vrlo visoku otpornost na mrazeve (npr. “Danica” itd. broj zrna u klasu i masa 1000 zrna).Sorta mora odgovarati agroekološkim uslovima u kojima će dati najbolje rezultate. a uloga mu je posredna jer utiče na reakciju zemljišnog rastvora. jednogodišnje i višegodišnje leguminoze i okopavine. Fosfor ima takoĎe veliki značaj na prinos pšenice. MeĎutim. date su biološke osobine biljke pšenice. 2. Najveće potrebe za fosforom su u toku prvih 4 do 5 nedelja. Nju treba obavezno gajiti u višepoljnom plodoredu u kojem. Najraširenije sorte kod nas u proizvodnji su: “Partizanka”. osetljivije su na klimatske ekstreme. U poglavlju o agrotehnici proizvodnje ćemo na osnovu dosadašnjih naučnih saznanja o biologiji pšenice.0). list je uzak. a to su: 1. 3. “Proteinka”. ipak se mora voditi računa o plodosmeni. pored pšenice. srednje i dobre ozimosti. na plodored se gleda nešto slobodnije.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . a preko ovog na mikrobiološku aktivnost zemljišta. Kod nas se u proizvodnji nalaze uglavnom visokorodne domaće sorte. nepravilne procentualne zastupljenosti sorti. treba voditi računa o pravilnom odnosu izmeĎu grupa useva. 1/3 industrijske i povrtne biljke i 1/3 krmnih biljaka. njegov značaj u ishrani je u poreĎenju sa azotom i fosforom. prof. intenzitet potreba se stalno smanjuje i pri kraju vegetacije se svodi na minimalne vrednosti. najveći prinos pšenice se dobije pri neutralnoj reakciji zemljišta (pH=7. jer utiče na produženje vegetacije. “NS rana-5”. koji se u zemljištu nalaze u nedovoljnim količinama. biljke pšenice imaju slabe stabljike. mada je ona tolerantna na izvesna manja odstupanja od te pH vrednosti. kao i zbog nepoznavanja specifičnosti u gajenju pojedinih sorti. Tehnologija proizvodnje pšenice U prethodnim izlaganjima.Sorta mora odgovarati intenzitetu proizvodnje (agrotehnici). stabljike su tanke. list pšenice žuti. partizanka). Ako nema dovoljno azota. plavkasto-zeleno lišće sa crvenkastim tačkama koje se javljaju i na stabljici. Prilikom sastavljanja plodoreda. Naše sorte imaju uglavnom zadovoljavajuću otpornost na zimu i mrazeve u našim agroekološkim uslovima. On utiče na razvoj korenovog sistema i bokorenje. “Rodna”. učestvuju i višegodišnje trave. “Duga”. jer neuspesi u proizvodnji često nastaju zbog nepravilno odabranog sortimenta. Nedostatak kalijuma zadržava porast biljaka. One se u pogledu ozimosti mogu svrstati u tri grupe: slabe. Tempo usvajanja kalijuma je sličan kao kod azota. povećanje otpornosti prema niskim temperaturama i nepovoljnim uslovima u doba nalivanja i sazrevanja zrna. “Balkan”. potreban je sledeći odnos grupa useva: 1/3 ţita. Kasnije. 17 . “Evropa”. “Jednota”. i tehničkih i drugih mogućnosti. odnosno predusevu. smanjuje kvalitet zrna. nešto manji. zakasnelo bokorenje. ”Jugoslavija”. dr Jovan Todorović. nedostatak kalcijuma je izuzetna pojava. U intenzivnoj proizvodnji pšenice. imajući u vidu principe koje su navedeni. kako bi se pšenici a i drugim usevima omogućio odgovarajući sled odnosno povoljan predusev. Premda pšenica prinosom iznosi dosta kalijuma. sitne klasove i karakteristično sitno. Kalcijum je neophodan element u toku celog života biljke. “Tanjugovka”. “Partizanka niska”. “Lasta”. kako bi u svim rejonima u nas mogla poslužiti studentima i stručnjacima kao priručnik. ali zato treba istaći neke principe važne za izbor sorte. U pogledu pH sredine. “Žitnica”. zatim propada. Plodored Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji pšenice. dati principe agrotehnike ovog useva. Nedostatak kalcijuma utiče na nedovoljnu razvijenost korenovog sistema. “Zvezda”. “Francuska”. Za normalan rast i razvoj pšenice. čine osnovu za pravilnu. Dinamičnost u promeni sortimenta je znatna i utoliko veća ukoliko je intenzitet proizvodnje viši. dr Ilija Komljenović komponente prinosa (broj klasova. bokorenje slabo. “Somborka”. “Pobeda”. Da bi se to ostvarilo. Ni prevelika količina azota nije dobra. na aktivnije usvajanje azota. skraćivanje vegetacije. potrebno je u hranljivoj sredini obezbediti pristupačnost gvoţđa. “Jelica”.

a drugo do 25 cm dubine. Posebnu pažnju treba posvetiti Ďubrenju u toku vegetacije. Ukoliko kao predusev imamo kukuruz i slične kulture. Ostali predusevi u proseku čine oko 22% od svih površina zasejanih pšenicom. a ostatak azota u prihranjivanju. a drugo oranje uz primenu mineralnih Ďubriva izvodi se dublje na 20 . zatim naknadnim dejstvom hranjiva datim pod predusev i. odnosno količina hraniva potrebnih za ostvarenje željenog prinosa. Količina hranjiva za ishranu pšenice se mogu odrediti na osnovu iskustvenih metoda. manji je broj potrebnih operacija dopunske obrade. onda se u predsetvenoj obradi zemljišta moraju koristiti plošni kultivatori. pa postoji dovoljno vremena za obradu i pripremu zemljišta za setvu pšenice. Kod nas se pšenica gaji najčešće u dvopoljnom plodoredu sa kukuruzom. pa se ukupna količina NPK Ďubriva (hraniva) potrebnih za odreĎeni prinos dobija množenjem planiranog prinosa i potrebama u hranivima. s ciljem čuvanja vlage i zaoravanja biljnih ostataka. Šećerna repa se smatra jednim od boljih preduseva. Tada su najbolji agregati sastavljeni od pluga sa mrvilicom i setvospremači. dr Jovan Todorović. te dalji pravilan razvoj mladih biljaka. zemljište obogaćuju azotom.140 kg/ha N. Ako je u vreme predsetvene pripreme zemljišta suša. u uslovima suvog ratarenja mogu izazvati isušivanje zemljišta. Obrada zemljišta za pšenicu se obavlja u jesen posle skidanja preuseva. tako da se sva količina fosfornih i kalijumovih i oko 1/2 azotnih Ďubriva primenjuju u osnovnoj odnosno dopunskoj obradi. žetveni ostaci se usitnjavaju (tarupiraju).100 kg/ha K2O. Konoplja je dobar predusev. na koji način i u koje vreme se rasporeĎuje hranjiva. Obrada ne može biti po odreĎenom šablonu. pa ne postoji mogućnost većeg izbora plodoreda za pšenicu. da bi se izvršila pravovremena obrada zemljišta i setva pšenice. i odmah se ore na predviĎenu dubinu. najčešće dve godine. Osim toga.dio prvi Prof. odnos izmeĎu najvažnijih hranjiva. premda se u izvesnom procentu kao predusev pojavljuju i drugi usevi (šećerna repa. U svakom slučaju zemljište za setvu treba dobro pripremiti kombinujući priključna oruĎa uz što manje gaženje pogonskom mehanizacijom. Jednogodišnje leguminoze (pasulj. zemljište se sabija. Zato je potrebno ove useve ranije razorati (sredina avgusta). ona se treba obaviti u jednom potezu. Zato se preporučuje da se gaji rani-šećernati i srednje rani tip a nikako kasni tip šećerne repe. Posle ranih preduseva potrebno je izvršiti dvofaznu obradu i prvo plitko oranje ili tanjiranje na 10 .Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . nego zavisi od tipa zemljišta. Pri tome treba odrediti količinu hranjiva. Obrada zemljišta za pšenicu Osnovnoj obradi zemljišta za pšenicu mora se posvetiti dužna pažnja.15 cm. kao i na produžno delovanje duboke obrade. U godinama sa više padavina na černozemu se ore pliće. U optimalnim uslovima. iako su i tada prinosi nestabilni s odreĎenim padom prinosa pšenice gajenoj u plodoredu. zavisno od tipa zemljišta. ali je preciznije ako se količine mineralnih Ďubriva odrede se na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta. agroekoloških uslova i sorte. soja itd). ali ne duže. Intenzivne sorte zahtevaju i intenzivnu agrotehniku. Ta količina hranjiva se koriguje mogućnošću zemljišta da bez Ďubrenja daje odeĎeni prinos. U našim ekološkim uslovima proizvodnje količina pojedinih makroelemenata kreće se u ovom rasponu: 60 . već to učiniti odmah posle žetve konoplje. MeĎutim ako je oranje izvedeno znatno ranije. pa se može izvesti samo drljanje.3 . Višegodišnje leguminoze kao predusev. srednje ili kasnom hibridu. To zahteva znatnija ulaganja naročito u pogledu zaštite. Kukuruz kao predusev za pšenicu može biti dobar. Nakon višegodišnjih leguminoza za pšenicu su neophodna dva oranja: prvo se izvodi plitko. tako da se dobiju orentacione količine mineralnih hraniva. što daje odnos 1 : 0. pojavljuju se korovi. dr Ilija Komljenović Povoljni predusevi trebaju da su različite biljne vrste i da omogućavaju pravovremenu obradu zemljišta za pšenicu. soja i grašak) su odlični predusevi jer se rano uklanjaju. prethodno je nužno usitniti žetvene ostatke (kukuruzovinu) i odmah orati na punu dubinu.30 cm. ali se ona takoĎer mora blagovremeno izvaditi. Pored toga pšenica i kukuruz imaju zajedničke bolesti kao što je fuzarium. Pšenica dobro reaguje na duboku obradu. može se početi sa setvom pšenice. samo se ne sme kasniti sa osnovnom obradom. Ako je to kukuruz. Predsetvena priprema zemljišta ima za cilj da se stvori rastresit površinski sloj za nesmetano klijanje semena i nicanje. a površina je ostaje relativno čista od korova. dakle prihranjivanju. te se može dovesti u pitanje nicanje pšenice. grašak. 13 kg P 2O5 i 22 kg K2O. Za unošenje pod osnovnu i predsetvenu 18 . a Ďubrenje je jače. već prema tome da li se radi o ranom. prof.6 . Đubrenje za pšenicu Primena mineralnih Ďubriva za pšenicu je dosta složena. suncokret.0.6 : 0. ako je zemljište rastresito i dovoljno slegnuto. i primeniti predsetveno ili navodnjavanje posle setve ako je to moguće. Tek posle kvalitetne predsetvene pripreme zemljišta. tanjirače i setvospremači. Ako znamo da za proizvodnju 1000 kg/ha zrna i odgovarajuće količine slame je potrebno u proseku 25 kg azota. 60 . najzad koeficijentom iskorištavanja hranjiva. prosečan i ili loš. U poslednje vreme se pšenica gaji u kratkotrajnoj monoprodukciji (ponovljena setva) bez većih posledica. Odnos izmeĎu NPK hranjiva je veoma važan.120 kg/ha P2O5 i 60 .

zahtevi sorte u pogledu gustine setve. najčešće se koriste kompleksna Ďubriva (formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom). Pri prihranjivanju primenom traktora. prof. Da bi se od odreĎene sorte dobili maksimalni efekti proizvoĎači moraju znati sve njene karakteristike (potencijal rodnosti. vremenu setve. Na većim površinama. načinu i dubini setve. najmanja čistoća kod prve klase treba da iznosi 98%. c) u sprečavanju ispiranja azota. da je otporna na poleganje. što je biološki opravdano.5%. Prihranjivanje pšenice Setva pšenice U vezi sa setvom potrebno je voditi računa o izboru sorte. a neke koje su priznate nikad se nisu ni širile u proizvodnji. U našim agroekološkim uslovima prihranjivanje treba obaviti odmah pri izlasku iz zime (jugoslovenska metoda).dio prvi Prof. s obzirom da stalno dolaze nove. U cilju balansiranja odnosa NPK pod osnovnu obradu se koristi urea. a ponekad je potrebno vršiti i korekciono prihranjivanje. KAN i kalcijum nitrat. Ono treba da potiče od reprodukcije što bliže eliti premda se kod nas koristi seme prve ili najdalje druge reprodukcije. a za prihrnjivanje se koriste urea. odnosno rasipača treba nastojati da se odabere vreme kada su štete najmanje i koristiti sistem stalnih tragova. dr Ilija Komljenović obradu zemljišta. količine potrebnih hranjiva itd). a po austrijskoj varijanti francuske metode pored azota treba dodavat fosfor u vlatanju. otpornost na niske temperature. a najmanja klijavost za prvu klasu 95% a za drugu klasu 90%. izazivajući neravnomeran razvoj pojedinih organa pšenice u smislu jačeg razvoja nadzemnog dela pšenice u odnosu na koren. sušu i bolesti. Izbor sorte. meĎu kojima ima i takvih čiji genetski potencijal prelazi 11 t/ha. treba prihranjivati samo azotom u odreĎenim fenološkim fazama – bokorenju. Na gazdinstvima osim toga. ujednačene krupnoće i mase. Prihranjivanje se zasniva na sledećem: a) potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima. Izbor i priprema semena za setvu. O prihranjivanju postoje veoma raznolika gledišta. pruža mogućnost pravilnog izbora sorata prilagoĎenih uslovima gajenja u pojedinim užim agrekološkim područjima. a kalijum u klasanju. izboru i primeni semena. Po francuskoj metodi. dr Jovan Todorović. kvalitet brašna i hleba. prihranjivanje se obavlja avionom i reĎe helikopterom. količini semana za setvu. Po tim standardima. zatim u početku vlatanja. Veliki broj visoko prinosnih sorata pšenice. Po ruskoj metodi. Sadržaj vlage treba da iznosi najviše 15%. Bolje je krupnije seme jer ima bolju klijavost i energiju klijanja. Gledišta se razilaze u pogledu vremena i broja prihranjivanja. Živih primesa ne sme biti više od 0. – Seme mora biti sortno čisto i poznate reprodukcije. 19 . bez bioloških i mehaničkih primesa. Suvišak azota u zemljišnom rastvor može delovati štetno u ranim fazama rasta i razvića. pored toga. a 95% kod druge klase. treba prihranjivati sa sva tri hranjiva elementa (NPK) po fazama razvića i etapama organogeneze i to onim elementima koji su neophodni za odreĎenu fazu razvoja. bolje. b) izbegavanju štetnog dejstva azota u velikim koncetracijama. izmrzavanje. Seme mora biti dezinfikovane protiv biljnih bolesti prašivima na bazi žive. poleganje i bolesti.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . jer su različite prilike i sortni sastavi. treba odabrati nekoliko sorti koje se razlikuju po vremenu setve i sazrevanja i to zbog organizacijsko-tehničkih razloga jer to gazdinstvu osigurava stabilniji ukupan prinos. – Važno je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos. U Italiji smatraju da treba prihranjivati isključivo azotom i to u toku zime do pčetka proleća (italijanska metoda). Zakonom su propisani standardi kvaliteta semena koji se moraju ispoštovati. naročito ako se zaoravaju žetveni ostaci. Sve priznate sorte ne nalaze se u proizvodnji. vlatanju i klasanju.

kada je predusev kasno skinut sa table (kasni hibrid kukuruza).. Prilikom utvrĎivanja optimalnog roka setve.20. intenziteta bokorenja. Na lakšim i siromašnijim zemljištima setvu treba vršiti ranije nego na strukturnim i dovoljno vlažnim zemljištima. u obzir se uzimaju vremenske prilike. tada one u zimu uĎu svetlosnom stadijumu zbog čega gubi otpornost na mraz. tako i kasna setva nije dobra. 20 . vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme u vreme setve.X u agroekološkim uslovima Lijevče polja postignuti su izvanredni rezultati sa sortama Jugoslavija. oktobra 01.10. V rok setve …………… 01. Rok setve umnogome je uslovljen i predusevom. odnosno u I i II etapi organogeneze. U današnjoj proizvodnji pšenice u svetu i u nas. usled čega ne uspevaju formirati u potrebnoj meri elemente produkcije.10. odnosno oblik vegetacionog prostora. prof. u pantljike. tako treba podesiti setvu. II rok setve……………. koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. odnosno smanjuje vegetacioni prostor jedne biljke. ali mnogo ne zaostaje razmak 10-12 cm red od reda. na “nedozrelom” oranju obavlja se setva po sistemu “ori-pripremaj-sej” kako bi zadovoljili optimalne rokove. dr Ilija Komljenović Vreme setve treba podesiti tako da biljke uĎu u zimu u odreĎenoj kondiciji. U velikom broju slučajeva. . ako je predsetvena priprema zemljišta bila loša. trake. razmaka izmeĎu redova. pri čemu ne dolazi do konkurencije unutar vrste. oktobra 21. količina semena se povećava za 10%. jer nedovoljno razvijene biljke propadaju zbog zime. Ako se predviĎa napad nekog štetnika (bauljar. oktobra 11. Za setvu visokorodnih sorti. Biljke tada pravilno iskorištavaju svetlost. To se postiže zatvaranjem po dva ulagača semena sa meĎusobnim razmakom od 150 cm. odreĎenoj etapi organogeneze. Razmak izmeĎu tehnoloških traka treba da je onoliki koliki je radni zahvat rasipača. osim toga potrebno je i više semena.dio prvi Prof. Ako se meĎuredni razmak pšenice smanjuje. Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova. . S obzirom da se sve više u tehnologiju pšenice uvodi sistem stalnih tragova (tehnološke trake). .Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Na osnovu brojnih ogleda sa velikim brojem sorata mogu se definisati sledeći rokovi setve pšenice za umereno-kontinentalno područje naše zemlje: I rok setve ……………. dr Jovan Todorović. količina semena se povećava za 0. upotrebljava se veća količina semena. otpornih prema poleganju a koje se slabije bokore. TakoĎer. na bankovima. (obično je to 1618m). vodu i mineralne hranive materije. Biljke treba da uĎu u zimu dovoljno prekaljene i u stadijumu jarovizacije. načina setve. Za njih treba obezbediti 600-700 klasova /m2. Ako se pšenica suviše rano poseje.20. novembra U vremenu setve od 20. predusev i drugi parametri. postoji više načina setve: uskoreda (6-8 cm red od reda ili 10-12 cm red od reda). 1980 i 1985). što se postiže setvom sa 600-700 klijavih zrna/m2. količina semena se povećava i obratno. novembra 11. kućice itd. a u proleće preživele biljke brže prolaze stadijume razvića i etape organogeneze.5% za svaki dan zakašnjenja.. Fenološka faza tako razvijenih biljaka je bokorenje. Kako nije dobro da se pšenica poseje rano zbog navedenih razloga. Sorte koje su srednje otporne prema poleganju seju se sa 500 klijavih zrna/m2 . a zavisi od otpornosti sorte prema poleganju. Skopljanka i Bosanka (Todorović. kvalitet osnovne i predsetvene obrade. na razmak 6-8 cm. hesenska mušica) ili bolesti (fuzarium) setvu treba pomeriti nekoliko dana kasnije od predviĎenog optimalnog roka. Kod nas se primenjuje uskoredna setva . zemljište treba idealno pripremiti. Pri kasnijoj setvi od optimalnih rokova.31. odnosno prskalice. III rok setve …………. . IV rok setve …………. . S obzirom da se za setvu u redove na razmak 6-8 cm. tip zemljišta i njegova vlažnost. Isto to važi za sorte koje su manje otporne na poleganje semena. Načinom setve i razmakom redova težimo da rasporedimo biljke tako da imaju najbolji hranljivi prostor. prednost se daje uskorednoj setvi na razmak redova od 10-12 cm.IX do 01.. Uvratine se naknadno zasejavaju i na njima po sredini treba ostaviti tehnološku traku.

naročito na teškim i zbijenim zemljištima. X 450-550 400-500 1-20. dok se u nešto vlažnijim područjima i na zbijenim zemljištima seje na dubinu 3-4 cm. Italija 17. nicanje. Partizanka 2. X 600-650 550-600 5-25. prof. X 500-550 400-450 10-25. peskušama) pšenica se seje nešto dublje. Crvenkapa 19. Francuska 16. X 550-600 500-550 1-20. normlaln razvoj korenovog sistema (naročito sekundarnog). Na lakim zemljištima (npr. Balkan 4. X 550-600 500-550 1-20. X 450-550 400-500 1-20. Sremska 21. X 450-550 400-500 5-25. Sortna agrotehnika pšenice R. Tanjugovka 14.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . Nova rana 20. X 550-600 450-550 5-25. X 550-600 500-550 1-20. što može dovesti do iscrpljivanja biljke i konačno do uginuća. Evropa 15. U našim agroekološkim uslovima. Jelica 18. pa ako se kasni sa setvom. Partizanka niska 8. toplotne osobine zemljišta itd. klicino stabaoce neće imati dovoljno snage da izbije na površinu. X 500-550 450-500 5-25. X 500-550 450-500 1-20. X 550-600 450-550 10-30. dok na težim zemljišta se treba sejati pliće. Proteinka Rok setve Broj klijavih Broj niklih semena/m2 biljaka/m2 1-15. X 500-550 400-450 1-20. X 450-550 400-500 5-25. vreme setve. X 500-550 450-500 Orjentaciona količina N kg/ha 90 120 100-120 90-120 140-160 120-140 120-140 140-160 140-160 90-120 130-150 100-140 130-150 90 90 90-120 130-150 130-150 130-150 120-140 120-140 140-160 130-150 130-150 120-140 Broj prihranjivanja I (II) I+II I+II I (II) I+II I+II I+II I+II I+II I I+II I+II I+II I I I (II) I+II I+II I+II I (II) I+II I+II II II I (II) 21 . U sledećoj tabeli prikazana sortna agrotehnika nekih sorata pšenice. Somborka 9. Na dubinu setve utiče niz faktora kao što su tip i vlažnost zemljišta. Žitnica 7. Vukovarka 24. X 500-550 400-450 1-20. X 550-600 450-550 1-20. Jugoslavija 5. dr Jovan Todorović. Vreme setve takoĎe utiče na dubinu setve. X 550-600 500-550 10-25.br Sorta . dr Ilija Komljenović Setva pšenice Dubina setve treba da stvori povoljne uslove za brzo ujednačeno klijanje. Duga 10. Ako je preduboka. Jednota 12. pripreme zemljišta za setvu. NS rana-2 3. Rana niska 23. da setva ne bude preplitka.dio prvi Prof. X 450-500 400-450 1-20. Na suvim zemljištima seje se dublje a pliće na vlažnim. Zvezda 6. Rodna 13. treba sejati nešto dublje zbog čuvanja čvora bokorenja ali se opet mora voditi računa o fizičkom stanju zemljišta i njegovoj vlažnosti. X 500-600 450-550 1-20. formiranje čvora bokorenja na odreĎenoj dubini i njegovo čuvanje. X 500-550 450-500 10-25. Rumenka 25. X 450-550 400-500 10-25. pšenica se seje na dubinu 4-5 cm. jer se tada ogoljava čvor busanja što može dovesti do uginuća biljke usled niskih temperatura. Studena 22. normalan tok bokorenja i uopšte razvoj biljke. Mora se voditi računa. 1. jer takvo zemljište ne predstavlja prepreku za nicanje biljaka. X 550-600 450-550 1-10. X 550-600 500-550 1-25. X 550-600 500-550 10-20. Lasta 11.

štetnih insekata . a izmeĎu zemljišta i viseće kora se nalazi debeo sloj snega. MCPP. površina se poprska odgovarajućim herbicidima. Ona nastaje ako se vlažno zemljišta naglo zamrzne. b) pre setve sa triallate protiv gore navedenih korova i c) posle nicanja protiv svih vrsta korova. Ova mera potiče na jače bokorenje neizbokorenih biljaka ili useva u celini. mustang. Agrostis alba) i niza širokolisnih (dikotilednoskih) korova (Matricaria spp.bolesti. X 5-25. biljke započinju rast. Mere zaštite se sastoje od valjanja glatkim valjcima. metoxuron.4 D. dr Jovan Todorović. Poseban problem je ugušivanje biljaka usled ledene kore koja može biti leţeća i viseća. nitrofen.. X 500-550 500-550 550-600 500-550 450-500 450-500 500-550 450-500 120-140 120-140 130-150 130-140 II I (II) II I (II) Nega useva pšenice Nega useva pšenice se deli na jesensku. zgoreli stajnjak. a ako se ona formira ostaje duže vreme pa se biljke mogu ugušiti zbog nedostatka kiseonika. Phleum pratense. Prolećna nega se sastoji od valjanja. a drugo ukoliko je potrebno. X 1-20. 28. Mere nege u tom slučaju se sastoje od setve otpornih sorti. Leţeća kora se formira na površinskom delu snežnog pokrivača.. a biljke usporavaju životne aktivnosti. Valjanjem se rano u proleće sprečava čupanje biljaka iz zemljišta koja nastaje usled podlubljivanja (sriježi) površinskog sloja zemljišta pod uticajem zimskih mrazeva. prof. pa se na površinskom sloju zemljišta stvori ledene kora koja sprečava pristup kiseonika biljkama. zatim se proreĎuje suviše bujan usev čime se sprečava poleganje. trifluraline. Posle valjanja. dinoterbe i kao i njihovim kombinacijama. MCPA. navodnjavanja i prihranjivanja. čime se omogućuje brzo zamrzavanje zemljišta. Danica Pobeda Nova jadranka NS rana-5 5-25. zimsku i prolećnu. ugljena prašina i količini od 1t/ha ili kalcijumcijanamid u količini 100-200 kg/ha. Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja Suzbijanje korova se vrši u različito vreme: a) posle setve a pre nicanja protiv travnih korova (Alopecurus pratensis. Posle toga se može preći lakom branom. Drljanjem se razbija pokorica. Sprečavanje uginuća biljaka usled suvišne vode obavlja se odvoĎenjem suvišne vode u kanale recepijente i sistematizacijom zemljišta. X 10-30.nebiron. od Ďubrenja dobro izbalansiranim NPK hranjivima i od setve u optimalnim rokovima i potrebnu dubinu. drljanja. Protiv ležeća kore se upotrebljavaju sva sredstva koja ubrzavaju njeno topljenje (treset. linuron.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . U tom slučaju se koriste teški zvezdasti valjci da se razbije ledena kora. prvi put pred osnovnu ili predsetvenu obradu sa 300-600 mm vode. meša izumrlo lišće i mineralna Ďubriva sa zemljom posle prihrnjivanja. suzbijanja korova. pretežno u bokorenju sa preparatima na bazi sledećih aktivnih supstanci -2. dr Ilija Komljenović 26. Ako se pojave korovi. Veronica arvensis i dr) gde su aktivne materije preparata . protiv Gallium 22 . usev treba prodrljati lakom drljačom. Ležeća kora se u nas javlja vrlo retko. optica combi. cambio. i to u periodu od nicanja do vlatanja. garloprop. Ukoliko se temperatura ispod leda poveća.dio prvi Prof. Jesenka nega pšenice se uglavnom sastoji u valjanju posle setve pod uslovom da je seme posejano u suvo zemljište. Navodnjavanje pšenice se vrši u dva navrta.. 27. da se spreči sušenje i izumiranje žila i žilica kao i čvora busanja. 29. Zimska nega se sastoji od sprečavanja izmrzavanja usled jakog mraza u rejonima gde padne malo snega i sa jakim golomrazicama pri temperaturi od -150C. tada troše šećer i iscrpljuju se. u početku vlatanja sa 30-60 mm vode.

Suzbijanje glodara vrši se mehaničkim i hemisjkim putem . Erysiphe graminis Septoria tritici Puccinia graminis To rade ustanove koje se bave i doradom semena. Septoria nodorum. Piccina graminis i dr. Protiv pepelnice koriste se preparat archer. punch. Helmithosporium sativum. dr Ilija Komljenović apparine. dr Jovan Todorović. derosal -50.postavljanjem zatrovanih mamaka ili direktnim trovanjem legla sa otrovima na bazi forata. alto combi 20. Najvažnij štetni glodari su poljski miš (Apodemus agrarius) i hrčak (Cricetus cricetus). Polygonum convolvulus i dr. 23 . listove i klasove koriste se preparati pod trgovačkim nazivom artea. . tilt 250 EC itd. mirage 45-Ec. Papaver rhoeas. – Najčešće bolesti kod pšenice su Ophiobolus graminis.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . duett s jednim ili dva tretiranja od 3 do 17 kg/ha. jer oni mogu izazvati znatna oštećenja klasa. Ophiobolus graminis Fusarium sp. bavistin Fl. Fusarium nivale. folicur. Suzbijanje bolesti. saporol. prekida se primena herbicida. Gallium verum. Apera spica venti. Protiv bolesti koje napadaju osnovu bokora.. flamenco. sportak. prof.dio prvi Prof. cink-sulfida. Tilletia tritici. tretiranje se vrši preparatima na bazi organski vezane žive. bayleton WP-25. fosfora. duett. Sa početkom vlatanja. Erysiphae graminis. Pythium spp. folicur impact C. Protiv bolesti koje napadaju zrno. bumper-25.

galation. E. koja nanosi štetu semenu.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . žitni balac ili žitna pijavica (Lema melanopa). reĎe ranije. hesenska mušica. stablovo i reĎe korensko. Najpoznatija nematoda pšenice je Anguina tritici. Postoji dva tipa poleganja. preventivno ili u vreme napada. žitni buvač). (original) Zabrus tenebroides Suzbijanje nematoda se vrši izborom zdravog semena i pravilnim plodoredom. Obično pšenica poleže izmeĎu klasanja i zrenja. Primena u vreme napada se vrši prskanjem napadnutog useva. dr Ilija Komljenović Apodemus agrarius (poljski miš) Cricetus cricetus (hrčak) Suzbijanje štetnih insekta kao što su žitni bauljar (Zabrus tenebrodides). Korensko poleganje se susreće u 24 . hlopirofos protiv žitnog bauljara. karate. Lema menelopa Eurigaster sp. Ovo se manifestuje tako što biljke manje ili više padnu – polegnu po zemlji. futocit. Preventivno se suzbijaju rasturanjem preparata po celoj površini pojedinačno. dr Jovan Todorović. prof. Anguina tritici (oštećenje zrna i ciste nematode) Poleganje pšenice i mere borbe protiv poleganja. žitna stenica (Eurigaster austriaca. Preparati su decis EC. E. lindan. mineralnim Ďubrivima ili sa semenom unošenjem u površinski sloj zemljišta. geolin. – Usev pšenice poleže usled različitih uzroka. integriceps) i ostali kao što su žitna osa. švedska mušica. maura. pirimor. Suzbijaju se insekticidima. žitni trips.dio prvi Prof. bancol protiv leme itd. dopterex protiv žitne stenice. monitor.

5 dana.dio prvi Prof.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . drljanje i valjanje. 2. pri čemu se zrno suši u sušarama. kvalitet zrna iz dvofazne žetve je izuzetan . pristupa se žetvi pšenice u punoj zriobi. U preventivne mere ulaze izbor otporne sorte na poleganje. Ovde su najmanji gubici zrna. čime se sačuva ukupni biološki prinos useva. smanjenja prinosa i povećanja rastura. Razlog tome jeste smanjenje ukupne mase. Ţetva pšenice Pod pojmom žetva pšenice ne podrazumeva se samo kosidba već i vršidba. i takoĎe ako se navodnjava sa velikim količinama vode.vršalica ili kombajn). ako rezultat preopterećenosti od obilnog vlaženja ili od jakih vetrova. naknadno se suši i vlaga pada 13 . Zbog velikog broja operacija. koristi se sledeća formula: 25 . izbor dobrog semena. 4. dr Ilija Komljenović rejonima sa velikom količinom padavina u fazama vlatanja i klasanja. ali se zato može puno izgubiti. odnos NPK Ďubriva. pravovremena setva. MeĎutim. Ukoliko nema sušare. sa 13 % vlage. gljivičnih oboljenja itd. pošto u punoj zrelosti dolazi do ispiranja (izluživanja). gubici su svedeni na manju meru. prof. kombajniranje treba početi kako smo već rekli. da bi se potom kombajnima sa pick-up ureĎajima obavila druga faza žetve. pšenica se kosi sa visokom vlažnošću zrna. Da bi se količina vlažnog zrna pšenice prevela na količinu suvog. Ukoliko na gazdinstvu postoji sušara. Prednosti dvofaznog načina žetve su: Sve su ovo dobri razlozi da i naši proizvoĎači pšenice ozbiljno razmisle o prednostima dvofaznog načina žetve pšenice. Poleganja može nastupiti i zbog drugih faktora kao što je preterano Ďubrenje naročito azota. dobru staklavost.pod teretom nadzemnog dela biljke. Kao rezultat toga. utovar i prevoz u ekonomsko dvorište i najzad vršidba. pomeranja i kidanja korena pa biljka pada (poleže).25 %. Višefazna ţetva sastoji se od niza radova.15 %.kombajnom. pravovremena i kvalitetna obrada i priprema zemljišta. najčešće drugog. Kada vlaga spadne ispod 25 % prelazi se na žetvu kombajnima. Pšenica se prvo pokosi kosačicama velikog učinka pri sadržaju vlage u zrnu 35 . Kosidba se obavlja i noću i danju. Mere protiv poleganja su preventivne i direktne. slaganje u krstine. formiranje snopova. Jednofazna žetva se obavlja kombajnima. kad vlaga zrna padne ispod 20 . Stablovo poleganje se karakteriše krivljenjem donjih članaka. Jednofazna ţetva bi se u pravilu trebala završiti za 5-8 dana ukoliko to dopuste vremenske prilike. Od direktnih mera su tretiranje inhibitorima rasta. a u brdsko-planinskim područjima dvofazno (samovezač . kada vlažnost zrna padne ispod 22-22%. nastaju veći gubici zrna (15-20 %). dobra.22 % a završiti pre nego što vlaga padne na 13 %. Žetva pšenice vučenim kombajnom Žetvom kao agrotehničkom operacijom ne može se povećati biološki prinos. a postoje odreĎene prednosti: 1. dobru meljivost i dobre pekarske osobine. visoku hektolitarsku masu.imaju tamniju boju. Dvofazna ţetva se sastoji od kosidbe pšenice na 20-30 cm visine. U SAD i zemljama bivšeg SSSR na preko 80 % površina žetva se obavlja dvofazno. Pokošena pšenica ostaje u otkosima 4 . Pri jednofaznoj žetvi su gubici zrna najmanji. pogotovo ako se bilansu doda energija utrošena za sušenje zrna do vlažnosti od 15 %. dr Jovan Todorović. dolazi do rastezanja. dvofazna i višefazna. kosom ili kosačicom). Ona može biti jednofazna. Takva pšenica se ostavlja da se prosuši u otkosima. tj. žetva počinje kada je vlažnost zrna 33-30% (voštana zrelost). dvofaznom žetvom se utroši mnogo manje energije po jedinici površine. ako se sa žetvom zakasni ili se ne obavi pravilno podešavanje mehanizacije. 3. zatim se vrše kombajnom. kosidbe (srpom. Naši najveći proizvoĎači žetvu obavljaju jednofazno .

V = vlaga zrna pšenice izmerena u uzorku i . sortama. dr Jovan Todorović. prof. Svrha ovakve analize je otkrivane propusta u tehnološkom postupku. načinu osnovne obrade. vrstama i količinama mineralnog Ďubriva.Strne žitarice – (Ratarsko-povrtarski priručnik) . 26 . predusevima.Ks = količina suvog zrna sa 13 % vlage. što ima veliki značaj za proizvodnju u narednim godinama. vremenu setve. dr Ilija Komljenović KS  .dio prvi Prof. merama zaštite useva.Kv = količina vlažnog zrna pšenice 100  V  Kv 100 13 Žetva pšenice samohodnim kombajnom Po završetku žetve poželjno je sumirati rezultate po parcelama. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->