Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Lekcija 1
Sadržaj

• o o o

Baze podataka Šta je sistem baza podataka? Šta je baza podataka? Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? Funkcije DBMSa Tipovi sistema baza podataka

o o

Modeli podataka Relacioni model podataka NULL Vrednosti atributa Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Svojstva relacije Zadatak 1 Zadatak 2

o o o o o o

Ključevi relacije Zadatak 3 Relacioni integritet Referencijalni integritet i spoljni ključevi Predstavljanje šema relacione baze podataka Pitanja Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Zadaci

1. Baze podataka
1.1. Ciljevi lekcije
1. Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka". 2. Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS), njegovim tipičnim funkcijama. 3. Upoznati namenu "modela podataka". 4. Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, emailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

-1-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

1.2. Neophodno predznanje
1. Rad u Windows okruženju 2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata 3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

1.3. Sistem baza podataka
Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1): (1) korisnici, (2) aplikacija nad bazom podataka, (3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i (4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

1.4. Šta je baza podataka?
Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se čuvaju tako da je unos novih podataka, kao i čitanje i pretraživanje postojećih, je jednostavno, efikasno i ako je moguće, bez grešaka. Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika. Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu -2-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objašnjen u sekciji nakon sekcije o DBMS-u. Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja. Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).

1.5. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?
Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

• •

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba). Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe). Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

1.5.1. Funkcije DBMSa
DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

• •

• •

Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi) Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima. Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja. Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti. Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka.

-3-

Aplikaciju. kao što su import. sistemi za upravljanje dokumentima. gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti. Izbor DBMSa Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača DBMSa koji nude sistema različitih performansi i koji su namenjeni različitim segmentima tržišta. koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti međusobno zavisne. eksport podataka.2. Naravno. sistemi za banke. a samim tim i bazu podataka. koristite samo vi.Relacioni model • Elektronski fakultet u Nišu • Podrška za transakcije. zahtevi prema bazi podataka mogu značajno da se razlikuju. ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica.. Koji DBMS ćete izabrati zavisi od tipa i veličine problema koji treba da rešite realizacijom aplikacije. U zavisnosti od aplikacije. statističke analize. kao što su knjigovodstvene aplikacije. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela. transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj. Tipovi sistema baza podataka Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija.. mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća.bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama. ili da podrže rad nekog Web sajta. ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta.. a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više. Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2. gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese. 1. i sl. ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka . Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka. U narednoj sekciji dat je kratak prikaz tipova sistema baza podataka. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela. -4- .5. neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija. odnosno samo jedan korisnik. Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova.Baze podataka . Na primer. 7 dana u nedelju. Razne korisničke funkcije. od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka. funkcije za nadgledanje. S druge strane.

U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati. Zbog toga pogledajte pažljivo navedene objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta! Svaki objekat. -5- . proizvođača. godinu proizvodnje. Programeri moraju da napišu kod koji će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa Slika 3. Važno: Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom podataka. datum registracije. HTML i ASP. Nema čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema. Modeli podataka U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema.6. tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom. C#. Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u različitim jezicima: Java. registarski broj. Enterprise sistem baza podataka 1. odnosno entitet. Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka. prikazan je enterpise sistem baza podataka.NET. Personalni sistem baza podataka Elektronski fakultet u Nišu Na slici 3. sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. poseduje neka svojstva. marku. Na primer. entitet "vozilo" ima vlasnika.Baze podataka .Relacioni model Slika 2. informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika. podatke koje mora pamtiti i obrađivati.

Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka. System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model.Baze podataka . tip motora. atributi predstavljaju svojstva te relacije. na primer. kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima. izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem! 1. Važno: Izborom objekata. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina! Relacioni model je predložio E. Codd 1970 godine. Pošto je relacija predstavljena tabelom. U fazi projektovanja baze podataka. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom. Osnove relacionog modela Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu. Relacija. nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2. definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata. s druge strane. Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute.. i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva.. bez dodatnih struktura za potrebe mašinske reprezentacije. i mašinske reprezentacije.7. Relacioni model obezbeđuje sredstva za opis podataka sa njihovom prirodnom strukturom. konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta. i sve ostalo je istorija. atributi predstavljaju -6- . s jedne strane. za konkretan problem.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu boju. U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. zalaženja u detalje smeštanja podataka i metodama pristupa iz korisničkog interfejsa. Ovaj model daje osnovu za jezik visokog nivoa za pristup podacima koji obezbeđuje maksimalnu nezavisnost između programa. kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija. Relacioni model oslobađa korisnika frustracija oko rukovanja podacima na niskom nivou. dok je radio u IBMu. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu. i dodatnu opremu. Relacioni model podataka Zanimljivosti: Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija.F. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele..

gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta. Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima. Osnovni koncepti relacionog modela podataka su: Relacija: Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama. NULL Vrednosti atributa Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen. Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. kao i svaka kolona u tabeli imaju ime. vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka. odnosno torke. svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kolone te tabele. NULL vrednost može da ima dva značenja: • • Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan. 1. Međutim.7. Na primer. Atribut relacije: Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Svaka relacija predstavlja skup torki. a kolone atributima. Na primer. što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu. 1. za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata. dužinom podataka i opsegom vrednosti. Domen atributa: -7- . Svaka tabela.Baze podataka . U tabelarnom prikazu relacije. DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednostm što podrazumeva korišćenje tzv NULL vrednosti. Koncept domena je vrlo važan. ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio. Praktično.1. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Važno Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom. tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost.7. Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli.2.

i -8- . Ekvivalentni skup pojmova 1. Sve torke relacije su različite.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. Stepen relacije: Broj atributa relacije (unarna. Svi atributi jedne relacije imaju različito ime. Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost. a drugi kada se govori o bazi podataka. odnosno implementaciji relacionog modela. Relacioni model Relacija Torka Atribut Domen atributa Šema relacije Baza podataka Tabela Vrsta Kolona Tip podatka kolone Opis tabele Slika 4. Sadrži ime relacije. imena atributa i domene atributa. Šema relacije: Šema relacije je opis relacije. u relaciji ne postoje duple torke. Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4. Relaciona baza podataka: Kolekcija normalizovanih relacija. pri čemu svaka ima različito ime. Šema relacione baze podataka: Skup šema relacija. Redosled atributa u relaciji nema značaja. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu.Baze podataka . Svojstva relacije Relacija ima sledeća svojstva: Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka.) Kardinalnost relacije: Broj vrsta (torki) relacije. obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu. odgovara pojmu tabela u bazi podataka. ako ima jednu kolonu.3. tj. Torka relacije: Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka. binarna sa dve kolone i sl. Očigledno je da je relacija u relacionom modelu. U svetu baza podataka.7.

matični broj. dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK. RADNIK LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 SEKTOR -9- . plata. pol. DATRODJ (datum rođenja).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja. Za radnike treba čuvati informacije o imenu. Rešenje Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika. prezimenu. odnosno to su nam kolone u tabeli. Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR). SSL (srednje slovo). U rešenju narednog zadatka. stručna sprema. PLATA i ADRESA. PREZIME. Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime). ali praktično redosled torki u relaciji može uticati na efikasnost pristupa torkama! Primer Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta. broj). Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv. datum rođenja. RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu. POL.Baze podataka . matičnom broju. prepoznati entitete i njihova svojstva. odnosno tabelama u bazi podataka. Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. Zadatak 1: Izbor relacija: Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće. i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime. tj objekata iz realnog sveta). MBR (matični broj). adresa. adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije.

od 01-JAN-44 nadalje Karakter (1). opsega 111111999999* Datum.10 - .Baze podataka . Prepoznati ostale potencjalne relacije i njihove atribute!! Zadatak 2: Domeni atributa Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera. Rešenje Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli: Atribut LIME PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA Domen Imena Osoba Prezime Osoba Maticni Broj Datum Rodjenja Pol PlataRadnika Značenje Definicija domena Niz karaktera. napr. vrednost M i Ž Broj. Niz karaktera.00. Celi brojevi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodatni zadatak Ovo je delimično rešenje zadatka. dužine do 15. gde je minLD minimalni republički lični dohodak Niz karaktera (30) Skup mogućih imena osoba Skup mogućih prezimena osoba Skup mogućnih matičnih brojeva radnika Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću Pol radnika Moguće vrednosti plata radnika ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Dodatni zadatak Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!! . opseg. dužine do 15. opseg od minLD do 40000.

u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa). U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve. koji se obično označava sa ID. . koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije.ključ surogat.8. skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu. zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije. Terminologija: Ključ Pošto su sve torke relacije različite.11 - . Primarni ključ Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije. odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika. ili kombinaciju od nekoliko svojstava. Ključ surogat Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo ključem relacije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. Takva svojstva nazivamo karakterističnim. takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta. a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa. što će niže biti uvedeno. Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!! Zadatak 3: Ključ relacije Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera. Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju. Ključevi relacije Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo.Baze podataka . tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut . Na primer. U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika. Takvi atributi se nazivaju ključni atributi. nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Rešenje Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj. U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

1.9. Relacioni integritet
U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije. Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji. Ograničenja Integritet entiteta Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela. Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

- 12 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.

1.9.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi
Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji? Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije. S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST. Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL. Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja). RADNIK
LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 MBRS 66777 NULL 55333 NULL BRSEK 40 60 40 40

SEKTOR

- 13 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve. Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru): RADNIK : SEKTOR X:Y Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1: RADNIK : SEKTOR X:1 Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N: RADNIK : SEKTOR N:1 Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi). Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu? Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije. - 14 -

. Koje su funkcije DBMSa? 8. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Koja je svrha baze podataka? 3.15 - .. Kako su organizovani podaci u bazi podataka? 6. Zašto je korišćenje baza podataka važno? 2. Predstavljanje šema relacione baze podataka Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije. a imena atributa u ćelijama.10. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji. Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa? 14. PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA MBR RADI_NA BRPR SATI Pitanja: Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. a da se spoljni ključevi pišu italikom. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? 7.. 9. Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)? 11.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL . Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji..Baze podataka . 1. Šta je baza podataka? 5. a šta su atributi relacije? 12. a za netačan 0. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. . Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka? . pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači. Šta je domen atributa? 13. Šta obezbeđuju modeli podataka? 10. Navesti tipove sistema baza podataka. za delimično tačan 1. Šta je relacija. Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente? 4.

2. 19. 16. koje ne vodi isti sektor.10. matični broj. 3. U sektoru se radi na više projekata.1. a može biti angažovan na više projekata. 18. pol i datum rođenja. Sektor ima bar četiri radnika.Relacioni model 15. Svaki radnik radi u jednom sektoru. 20. sa atributima kako je to prikazano: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA SEKTOR NAZIV SBROJ . broj i rukovodioca. plata. datum rođenja i srodstvo. Takođe se vodi evidencija o hijerarhiji odgovornosti. odnosno evidentira se za svakog radnika ko mu je neoposredni rukovodilac.Baze podataka . Svaki sektor ima ime. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Baza podataka PREDUZECE Na osnovu navedenih zahteva projektovati relacionu šemu baze podataka PREDUZEĆE. Koja je uloga primarnog ključa relacije? Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje? Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID? Koje je značenje stranog ključa? Šta podrazumeva relacioni integritet? Na koji način se predstavlja relacioni model podataka? Elektronski fakultet u Nišu 1. 17. Za svakog člana evindetira se ime. Za svakog radnika se pamti ime. 4. Vodi se i evidencija o članovima porodice. Svaki projekat ima ime. adresa. 21. Navesti svojstva relacije. Preduzeće ima više sektora. SEKTOR i PROJEKAT. Rešenje zadatka: baza podataka PREDUZECE Najpre ćemo na osnovu zahteva da prepoznamo potencijalne relacije koje ćemo predstaviti tabelama. Sektor može imati više lokacija. pol. Vodi se evidencija o datumu kada je rukovodilac postavljen na tu funkciju. Pri tome se vodi evidencija o broju radnih časova koje radnik provede na nekom od projekata. broj i jedinstvenu lokaciju. Zahtevi: 1. To su RADNIK.16 - .

jer nisu svi radnici rukovodioci sektora). Relacijama na N strani se dodaju kao spoljni ključevi primarni ključevi relacije na 1 strani. odnosno svaki sektor mora da ima rukovodioca (s druge strane.Relacioni model PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR Elektronski fakultet u Nišu Član porodice je takođe potencijalna relacija. RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS Na osnovu zahteva može se prepoznati i jedna veza M:N: RADI-NA između relacija RADNIK i PROJEKAT. Zbog toga se relaciji SEKTOR dodaje atribut DAT_POST (datum postavljanja rukovodioca) i spoljni ključ MATBRR (matični broj rukovodioca) koji predstavlja primarni ključ relacije RADNIK. Izbor na koju stranu staviti strani ključ se može doneti na osnovu dodatne analize veze: u ovoj vezi potpuno učestvuje svaka torka iz relacije SEKTOR. u kojima se na N strani javlja RADNIK. roditelja). koje su tipa 1:N. pošto jedan radnik može da rukovodi samo jednim sektorom. kod koga se ključ formira kao kombinacija delimičnog ključa (u ovom slučaju ime deteta) i stranog ključa (mat. između radnika i sektora. Zbog toga se ovoj relaciji dodaje kao strani ključ matični broj roditelja. tako da se za nju formira posebna relacija RADI-NA u koju se kao . relacija RADNIK ne učestvuje potpuno. SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST Veze RADI_U i NADZOR. kao i veza JE_NOSILAC u kojoj je na N strani PROJEKAT.17 - .br. ali je očigledno da se svako dete u ovom slučaju nema atribut koji može da bude ključ.Baze podataka . Ovo je situacija kada se član porodice pojavljuje kao slabi tip entiteta. CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ Na osnovu zahteva se mogu prepoznati i veze: RUKOVODI. a jedan sektor ima jednog rukovodioca. S druge strane. dete se može identifikovati preko svog imena ako je poznato ko mu je roditelj (odnosno preko ključa roditelja). Ovo je veza 1:1. Vodite računa da je ovo dugačija situacija od dodavanja ključa surogata kako je to navedeno kod objašnjavanja ključeva.

Za njega se formira nova relacija LOK-SEKTOR koja kao spoljni ključ ima primarni ključ relacije SEKTOR. na osnovu navedenih zahteva kreiran je kompletni relacioni model baze podataka PREDUZEĆE koji konačno izgelda ovako: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ LOK_SEKTOR RADI_NA BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI . LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA Na taj način. RADI_NA MBR BRPR SATI Dodatna komplikacija u ovim zahtevima je i viševrednosni atribut LOKACIJA koji se odnosi na relaciju SEKTOR. Ova dva spoljna ključa formiraju primarni ključ relacije RADI-NA.Baze podataka .18 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu spoljni ključevi uključuju primarni ključevi relacija RADNIK i PROJEKAT.

i VLASNIK sa atributima LičnoIme. i godina igradnje. (b) Avion može da ima više putnika. Koji atributi su primarni ključevi ovih relacija? 3.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Zadaci: Relacije Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove atribute. a jedan doktor ima više pacijenata. definisati odgovarajuće tabele i njihove primarne ključeve: (a) Brod: brod ima ime.19 - . rasu i numerisnu plastičnu oznaku na uvetu. i vrstu hrane (roštilj.jednostavan relacioni model U bazi podataka treba čuvati podatke o dva tipa entiteta: VOZILO. tako da morate da predložite određeni skup atributa relacije koji opisuju svojstva entiteta): (a) Fakultet ima više studenata. broj mesta. riba. sa atributima Tip. Jedan vlasnik može da poseduje više vozila. BrojDozvole. 2. (e) Pacijent može da ima više doktora.Baze podataka . RegistarskiBroj. Modeliranje . Za vozila se znaju vlasnici. primarne ključeve i spoljne ključeve koji predstavljaju veze (napomena: atributi nisu navedeni. bruto nosivost. telefon. Prezime. (b) Restoran: restorani imaju naziv. adresu. definisati odgovarajuće tabele. BrojŠasije. (d) Ćevapdžinica prodaje više vrsta pljeskavica. Adresa. (c) Krava: krava muzara ima ime. Prepoznati relacije i definisati odgovarajuće tabele. a vozilo ima samo jednog vlasnika. 1. svaki region ima više gradova. BrojMotora. ali jedan putnik može da bude na samo jednom letu u određeno vreme. (c) Država ima više regiona. datum rođenja. ali jedan student može da studira samo na jednom fakultetu. registracioni kod. Veze između relacija Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove međusobne veze. Koji strani ključ i u koju relaciju treba dodati da bi se modelirala veza između vlasnika i vozila? . Isti dodaci (salate) se mogu koristiti uz različite tipove pljeskavica. pice).

. ukupan iznos najamnine (od svih iznajmljenih kaseta) i vrednost ostvarenog bonusa (određuje se na osnovu pet iznajmljivanja). Za igrače pamti se ime i prezime. Za svaku ekipu na utakmici vodi se statistika o broju as servisa. Treba pamtiti i podatke o utakmicama (jedinstveni identifikator. O glumcima se pamte imena (ime i prezime). Baza podataka za Video klub Projektovati relacionu šemu baze podataka za Video klub. dobijene nagrade Akademije. U bazi podataka treba čuvati informacije o ekipama koje učestvuju (naziv.). datum rođenja i datum smrti (ako je poznat). pamti se broj osvojenih poena i broj promena. Za svaki muzej. treba pamtiti informacije o veličini (dimenzijama). broju direktnih poena i broju poena na greške protivnika.. zemlja. mesto u timu i broj. Za svaku sliku. jedinstveni broj.20 - .Baze podataka . sporedna. trener. film koji se na njoj nalazi i broj iznajmljivanja kasete. naslov filma. datum. Utakmice se igraju na tri dobijena seta. Treba pamtiti i informacije o članovima kluba: broj članske karte.. Baza podataka o takmičenju u odbojci Projektovati relacionu šemu baze podataka o takmičenju u odbojci. Pamtiti podatke o režiserima filmova: za svakog režisera postoji jedinstveni broj.). najbolji plasman na svetskim i evropskim prvenstvima) i igračima za svaku ekipu. ako postoji. Više kaseta može biti sa istim filmom. sudije. datum učlanjenja. nominacije za nagrade Akademije (tzv. komedija. Za svaki film treba pamtiti imena glumaca i tip uloge (glavna. Potrebno je pratiti sledeće informacije o filmovima: jedinstveni broj. Za svakog igrača. vreme. godini kada je ona nastala. podaci o datumu rođenja i mestu rođenja. naslov i stil. datum dobijanja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Baza podataka o slikarima Projektovati relacionu šemu baze podataka koja treba da čuva podatke o slikarima i muzejima u kojima se nalaze njihove slike. pamtiti lokaciju. godina. Academy Award). Brojevi igrača su jedinstveni u okviru ekipe. datumu smrti (ako postoji). ime i prezime. Za utakmice pamti se i statistika za igrace i ekipu. Za slikare pamtiti nacionalnost. Pamtiti podatke o kasetama: jedinstveni kod kasete. . a za svaki set na utakmici treba pamtiti njegov redni broj i rezultat.. datum rođenja i datum smrti (ako postoji). tip (akcioni. Za svakog glumca postoji jedinstveni identifikator. dve ekipe koje igraju i konacni rezultat u setovima). pamte se imena. Za svakog člana kluba treba pamtiti kasete koje je uzeo i datum izdavanja.. za svaku utakmicu. drama. kao i specijalnost.. rejting filma („kritika“ u novinama označena brojem zvezdica). „Oskar“. režiser. adresa.

Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama SQL programskog jezike Upoznati se sa različitim standardima SQL-a Naučiti osnovne SQL naredbe za kreiranje strukture relacione baze podataka Proučiti primer SQL naredbi za kreiranje structure relacione baze podataka PREDUZEĆE Structured Query Language (SQL) predstavlja programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . inicijalno nazvana SEQUEL.1. je razvijena za potrebe manipulacije podacima System R sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka.Baze podataka . Ova verzija.21 - . Svi SQL standardi koji su naknadno . Prva verzija programskog jezika SQL razvijena je od strane kompanije IMB krajem 1970-ih godina. Ovaj standard je kasnije prihvaćen id od strane International Organization for Standardization (ISO). SQL naredbe za kreiranje podataka 2. od strane American National Standards Institute (ANSI).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 2 Sadržaj • • o o SQL naredbe za kreiranje podataka Neophodno predznanje Baza podataka PREDUZEĆE o o o Definicija tabela Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE SQL naredbe za kreiranje podataka Tipovi podataka SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Ograničenje kolone Ograničenja tabele Ograničenje stranog ključa DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE MS Access specifičnosti Praktičan rad : MS Access Pitanja za samostalni rad o o o 2. SQL je formalno standardizovan 1986 godine.RDBMS). pod nazivom SQL-86. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka.

SQL omogućava pribavljanje.jezik koji se koristi za definisanje strukture relacione baze podataka 2. Većina RDBMS-ova implementira jedan od navedenih standarda. u većini slučajeva. je obezbeđena programksa podrška koja omogućava da se SQL naredbe kreiraju i koriste iz drugih programskih jezika.Baze podataka . FIPS 127-2 1999 SQL:1999 SQL3 2003 SQL:2003 2006 SQL:2006 2008 SQL:2008 Tabela 1 Usvojeni SQL standardi SQL je programski jezik razvijen sa specifičnom namenom. Ovaj alat može biti običan Command-line Interface (SQL/CLI) ili alat sa bogatim grafičkim interfejsom. Takođe. Njegova osnovna karakteristika je da se radi o deklarativnom jeziku za upravljanje i manipulacijom podacima u relacionim bazama podataka.22 - . dodavanje.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu usvojeni predstavljaju zajedničke standarde organizacija ANSI i ISO (Tabela 1). Većina proizvođača RDBMS-a proširuje SQL standard dodajući proceduralne elemente. ažuriranje i brisanje podataka u relacionoj bazi podataka. Proizvođač Ime Puno ime ANSI/ISO Standard SQL/PSM SQL/Persistent Stored Modules Interbase/Firebird PSQL Procedural SQL IBM SQL PL SQL Procedural Language (implements SQL/PSM) Microsoft/Sybase T-SQL Transact-SQL MySQL SQL/PSM SQL/Persistent Stored Module (implements SQL/PSM Oracle PL/SQL Procedural Language/SQL (based on Ada) PostgreSQL PL/pgSQL Procedural Language/PostgreSQL Structured Query Language (bazira se na Oracle PL/SQL) PostgreSQL PL/PSM Procedural Language/Persistent Stored Modules Tabela 2 Proširena SQL jezika koja su postala deo standarda Većina proizvođača relacionih DBMS-ova оbezbeđuje alat za kreiranje i izvršavanje naredbi SQL jezika. Sve naredbe SQL jezika se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. SQL standard SQL-99 mnoga od ovih proširenja su formalno prihvaćenakao delovi SQL jezika u vidu SQL Persistent Stored Modules (SQL/PSM) (Tabela 2). Data Manipulation Language (DML) . korisnički definisane tipove podataka i druge elemente. kontrolne strukture. . Data Definition Language (DDL) . Ostali nazivi Godina Naziv 1986 SQL-86 SQL-87 1989 SQL-89 FIPS 127-1 1992 SQL-92 SQL2.jezik za pribavljanje i ažuriranje podataka u relacionoj bazi podataka.

DBMS dobija zahteve u obliku upita (SQL upiti . 2.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. . i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. Torka relacije Vrsta relacije. Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE prikazan je na Slici 1.Baze podataka . Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. Neophodno predznanje Baza podataka Predstavlja kolekciju predstavljene tabelama. Baza podataka PREDUZEĆE U nastavku je prikazana relaciona baza podataka PREDUZEĆE koja će biti korišćena u svim lekcijama ovog kursa koje se bave SQL programskim jezikom. Relacioni model Model podataka koji ima snažnu teorijsku osnovu. Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.2. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. povezanih podataka organizovanih u logičke celine Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) Računarski program (u praksi obično skup računarskih programa odnosno aplikacija) koji obezbeđuje kreiranje.naredne lekcije!) i prevodi te zahteve u odgovarajuće akcije nad bazom podataka. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. obradu i administraciju nad bazom podataka.23 - .3.

broj projekta na kome je angažovan i broj radnih sati nedeljno koliko je angažovan na projektu.24 - . pol. pol. matični broj neposrednog rukovodioca i broj sektora u kome radnik radi. Za svaki projekat se pamti: broj projekta. prezime. Strani ključ je kolona Radnik koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK. lokacija projekta i broj sektora koji je zadužen za projekat. Tabela RADI_NA predstavlja evidenciju angažovanja radnika na različitim projektima. ime. ime člana porodice. Tabela ima dva strana ključa: Radnik i Projekat. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Projekat. Tabela CLAN_PORODICE čuva sledeće podatke o članovima porodica radnika: matični broj radnika. plata. Za primarni ključ je izabran broj sektora odnosno kolona Broj. Za svakog radnika se pamti matični broj. Strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli SEKTOR. Kolona Rukovodilac referencira kolonu MatBr u istoj tabeli jer rukovodilac je jedan od radnika (rekurzivna veza). Za svako angažovanje se pamti: matični broj angažovanog radnika. Za primarni ključ je izabran matični broj radnika odnosno kolona MatBr. naziv projekta. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Ime. srednje slovo. Preduzeće je podeljeno na veći broj sektora. Tabela ima dva strana ključa: Rukovodilac i Sektor. Jedini strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. . U tabeli SEKTOR se pamte sledeći podaci o sektorima: broj sektora. datum rođenja. Jedini strani ključ je kolona Sef koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK (šef sektora je jedan od radnika u preduzeću).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 1 Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE Tabela RADNIK čuva podatke o radnicima preduzeća. Tabela PROJEKAT čuva podatke o projektima koji su aktivni unutar preduzeća. Kolona Radnik referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK a kolona Projekat referencira kolonu Broj u tabeli PROJEKAT. naziv sektora. Za primarni ključ je izabran broj projekta odnosno kolona Broj. Kolona Sektor referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. srodstvo sa radnikom i datum rođenja. matični broj šefa sektora i datum kada je šef sektora postavljen na svoju dužnost. Tabela LOK_SEK čuva podatke o lokacijama na kojima se nalazi određeni sektor: broj sektora i naziv lokacije. . Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Sektor i Lokacija. adresa.Baze podataka .

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Definicija tabela Kolona MatBr Ime SSLovo Prezime DatumRodj Adresa Pol Plata Rukovodilac Sektor Tip Number Text(20) Text(1) Text(30) Date/Time Text(100) Text(1) Number Number Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Strani ključ Strani ključ Obavezna Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Ne Da Napomena Long Integer Single Long Integer Byt Definicija tabele RADNIK Kolona Broj Naziv Sef DatPost Tip Number Text(50) Number Date/Time Ključ Primarni ključ Ne Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Ne Napomena Byte Long Integer Definicija tabele SEKTOR Kolona Broj Naziv Lokacija Sektor Tip Number Text(100) Text(50) Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Strani ključ Obavezna Da Da Ne Da Napomena Integer Byte Definicija tabele PROJEKAT Kolona Tip Radnik Number Ime Text(20) Pol Text(1) Srodstvo Text(10) DatRodj Date/Time Ključ Primarni ključ.25 - . Strani ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Obavezna Napomena Da Long Integer Da Ne Da Ne Definicija tabele CLAN_PORODICE Kolona Tip Sektor Number Lokacija Text(50) Ključ Primarni ključ. Strani ključ Primarni ključ Obavezna Da Da Napomena Byte Definicija tabele LOK_SEK .Baze podataka .

Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Elektronski fakultet u Nišu Napomena Long Integer Integer Byte Definicija tabele RADI_NA Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE .Relacioni model Kolona Tip Radnik Number Projekat Number Sati number Ključ Primarni ključ. Strani ključ Primarni ključ.Baze podataka .26 - .

Centralni objekat svake relacione baze podataka jeste tabela.<lista_deklaracija_organičenja_tabele>]). u zavisnosti od tipa podatka) i opciono. Deklaracija kolone sadrži ime kolone. Nakon deklaracije svih kolona navode se ograničenja koja važe za celu tabelu. Osnovni format CREATE TABLE dat je u nastavku: CREATE TABLE <ime_tabele> (<lista_deklaracija_kolona> [. opciono dužinu (ako je neophodna.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Specifikacije ograničenja za tabelu su navedena u odeljku Ograničenja tabele.4. ograničenja za kolonu. SQL naredbe za kreiranje podataka SQL DDL naredbe se koriste za kreiranje. U odeljku Tipovi podataka navedeni su tipovi podataka koje možete koristiti. tip podatka kolone. Osim toga proizvođači RDBMS-ova prošuruju CREATE TABLE naredbu klauzulama koje su posledica specifičnih osobina njihovih proizvoda. SQL standard obezbeđuju korišćenje velikog broja dodatnih klauzula koje korisnicima omogućavaju preciznu kontrolu procesa kreiranja tabele.27 - . Za deklaraciju kolona se koristi format koji je dat u nastavku: <ime_kolone><tip_podatka>[(<dužina>)] [<ograničenje_kolone>].Baze podataka . izmenu i brisanje same relacione baze podataka kao i objekata koji čine relacionu baze podataka. Za kreiranje tabele koristi se SQL naredba CREATE TABLE. Ograničenja za kolonu su opciona i mogu da sadrže specifikaciju predefinisane vrednosti i niz specifikacija ograničenja. Deklaracije kolona se razdvojaju zapetama. . Navedena sintaksa naredbe CREATE TABLE nije kompletna. što je detaljnije opisano u odeljku Ograničenja kolona.

zone timestamp with timestamp koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. Npr. Tip podataka binary(n) char(n) Opis Argument n (1 do 8000) definiše maksimalan broj bajtova koji kolona može da prihvati. time zone Interval Vremenski interval. numeric(6. Tabela 3 Generički SQL tipovi podataka U Tabeli 4 su navedeni tipovi podataka koje implementira Microsoft SQL Server familija proizvoda. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. Ne podržavaju svi RDBMS-ovi tipove podataka definisane u SQL standardu. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza. time Vreme. Tip podataka integer smallint numeric(p. odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.1. Broj u pokrenom zarezu jednostruke preciznosti Broj u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti decimal(p. varchar2(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Tipovi podataka U Tabeli 3 su dati generički tipovi podataka koje definiše SQL standard. bit(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. numeric(6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. timestamp Datum i vreme. Ovaj tip definiše binarne podatke fiksne dužine.Baze podataka . Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. date Datum.. Podaci su promenljive dužine. bit varying(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. time with time time koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. Ovaj tip definiše tekstualne podatke promenljive dužine (nema dopunjavanja blanko znacima). Podaci su fiksne dužine.s) Opis Celobrojna vrednost Celobrojna vrednost Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. Npr. Argument n (1 do 8000) predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. odnosno . Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati.s) real double precision float(p) char(x) Argument p definiše preciznost broja. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine.4.28 - .

smallint Colobrojna vrednost u opsegu od -2^15 (--32.1 (2. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Primer 1 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Ime SSlovo Prezime DatRodj Pol Plata Adresa Rukovodilac Sektor ). numeric(p. Char(1).147. image Binarni podaci promenljive dužine. VarChar(30). int Colobrojna vrednost u opsegu od -2^31 (-2.483. Koristi 8 bajtova za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 3.29 - . Numeric(8. Mogu se predstaviti brojevi u opsegu od .483.1753 do 31.1. text Tip podataka koji se koristi za predstavljanje tekstualnih podataka promenljive dužine.647). datetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu. Maksimalan broj bajtova koji kolona može prihvatiti je 2^31 .1 (-32.767). Date. Int . s) Argument p (1 do 38) definiše ukupan broj cifara broja dok argument s (0 ≤ s ≤ p) definiše broj cifara desno od decimalnog zareza.768) do 2^15 . varchar(n) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati.9999. tinzint(x) Colobrojna vrednost u opsegu od 0 do 255. Int.147.647) bajtova.01.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina. Maksimalna dužina je 2^31 .33 milisekunde.2. Int.147.647).06. Tabela 4 Tipovi podataka koje implementira MS SQL Server 2. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01. 2). VarChar(15).12. Koristi 4 bajta za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 1 minuta.1900 do 06.01.483. Podaci su promenljive dužine. godine. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.648) do 2^31 .10^38 +1 through 10^38 .Baze podataka . Char(1).1 (2.1 (2. VarChar(15).147.483.4. godine.2079. smalldatetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu.

30 - .definiše da kolona ima jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). ostali atributi ). To znači da navodimo samo ograničenje NOT NULL. Date 2. PRIMARY KEY . Na taj način atribit iza koga stoji klauzula REFERENCES definisan je kao spoljni ključ u odnosu na primarni ključ tabele čije je ime navedeno iza klauzule REFERENCES. tako da ga ne treba posebno navoditi. koje ne dozvoljava ponavljanje vrednosti u koloni. Uočite da kod deklaracije spoljnog ključa tabele treba navesti iza ključne reči REFERENCES ime referencirane tabele i opciono. ako je definisano za konkretnu kolonu. CHECK -definiše ograničenje za proveru vrednosti kolone (koristi se kod upisa ili ažuriranja vrednosti). . ime referencirane kolone u toj tabeli.definiše da kolona predstavlja primarni ključ tabele (može da se primeni na samo jednu kolonu u tabeli). Strože ograničenje je UNIQUE.4. u maloj zagradi.definiše podrazumevanu vrednost za kolonu (kolona uzima ovu vrednost. Kod navođenja PRIMARY KEY podrazumeva se NOT NULL ograničenje za tu kolonu. CREATE TABLE <imeTabele> ( A <tip_podatka> PRIMARY KEY. REFERENCES -definiše da kolona predstavlja spoljni ključ tabele.Relacioni model CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost ). VarChar(15). DEFAULT . ako vrednost kolone nije navedena). UNIQUE .Baze podataka . Za kolonu podrazumevano ograničenje je NULL vrednost. Int. DBMS očekuje da je referencirana kolona primarni ključ (kolona deklarisana sa PRIMARY KEY) u referenciranoj tabeli. Za vrednost kolone se mogu specificirati ograničenja NULL ili NOT NULL čime se dozvoljava ili zabranjuje NULL vrednost kolone.3. B <tip_podatka> REFERENCES <ime_ref_tabele>(<ime_ref_kolone>). Pri kreiranju tabele u kojoj je atribut A primarni ključ. Elektronski fakultet u Nišu Int. Ograničenje kolone Ograničenja koja možete da definišete za kolonu kod kreiranja tabela su: • • • • • • NULL ili NOT NULL -definiše da kolona može ili ne može imatu NULL vrednosti. a atribut B spoljni ključ možete koristi oblik naredbe CREATE TABLE koji je prikazan u nastavku.

CREATE TABLE < ime_tabele > ( <atributi i njihovi tipovi podataka>.Baze podataka . Primer 3 SQL DDL naredba za kreiranje tabele RADI_NA. REFERENCES SEKTOR(Broj) 2. NOT NULL.4. Int RadiNaPK NOT NULL. DEFAULT("Niš"). PRIMARY KEY (a. FOREIGN KEY .5. . Za kreiranje tabele u kojoj je skup atributa (a.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.definiše koja kolona ili koje kolone imaju jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve).c) primarni ključ možete koristiti oblik CREATE TABLE naredbe prikazan u nastavku.b. PRIMARY KEY (Radnik.4. Int. UNIQUE . Int. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Projekat Sati CONSTRAINT Projekat) ). SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT.b.31 - . Ograničenja tabele Za definisanje ograničenja koja važe za tabelu u celini možete koristiti: • • • • PRIMARY KEY .definiše koja kolona ili koje kolone čine spoljni ključ tabele. PRIMARY KEY. Atribute a. CHECK -definiše ograničenja vrednosti kolone ili kolona koje DBMS proverava kod upisa ili ažuriranja vrednosti te ili tih kolona. b i c treba deklarisati u sekciji < atributi i njihovi tipovi podataka >.c) ).4.definiše koja kolona ili koje kolone čine primarni ključ tabele. CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer ).

mogu se navesti klauzule ON DELETE ili ON UPDATE koje specificiraju aktivnosti u slučaju narušavanja integriteta.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na NULL.6. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). Primer 4 SQL DDL naredba za kreiranje tabele CLAN_PORODICE. SET DEFAULT .32 - . iza ovih klauzula se navodi jedna od klauzula koja definiše aktivnost koja će se izvršiti nad torkama u slučaju brisanja ili ažuriranja vrednosti torke u tabeli u kojoj je ograničenje navedeno: • • • • NO ACTION . NOT NULL. ON DELETE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama relacije. Ne zaboravite da je kod deklarisanja FOREIGN KEY ograničenja na kraju deklaracije tabele.nema akcije (ovo je predefinisana vrednost). CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. Ograničenje stranog ključa U deklaraciji kolone ili tabele. odnosno vrstama tabele.kaskadno izvršenje aktivnosti brisanja (brišu se torke u tabeli na koju se referencirate) kod ON DELETE ili aktivnosti ažuriranja (ažuriraju se vrednosti referenciranih atributa) kod ON UPDATE. na koju se referencirate u REFERENCES klauzuli u slučaju brisanja torki u tabeli u kojoj je navedeno ovo ograničenje. neophodno navesti listu referentnih atributa u okviru zagrada.Baze podataka . Projekat Int. CASCADE . tako da CREATE TABLE naredba ima sledeći oblik: CREATE TABLE <naziv_tabele> ( FOREIGN KEY (<lista_atributa_koji_čine_spoljni_ključ>) REFERENCES (<lista_referenciranih_atributa>) [ON DELETE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] [ON UPDATE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] CHECK (<uslovni_izraz>) ). SET NULL . U oba slučaja.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na predefinisanu vrednost. PRIMARY KEY (Radnik. nakon klauzule REFERENCES.4. ON UPDATE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama referencirane tabele u slučaju ažuriranja (promene vrednosti) podataka u tabeli gde je REFERENCES ograničenje specificirano. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) .

FOREIGN KEY (Rukovodilac) FOREIGN KEY (Sektor) Int.4. FOREIGN KEY (Sef) REFERENCES CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int. DEFAULT "Niš". PRIMARY KEY (Broj). Pol Char(1) DatRodj Date.33 - . NOT NULL. NOT NULL. CREATE TABLE CLAN_PORODICE ( Radnik Int.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. 2) Adresa VarChar(30). CHECK (PLATA > 1000). Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer CONSTRAINT ProjekatPK CONSTRAINT NadlezanFK REFERENCES SEKTOR(Broj) ).Baze podataka . NOT NULL. NOT NULL. NOT NULL. PRIMARY KEY (Broj). FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL DEFAULT "M". Rukovodilac Int. CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost CONSTRAINT CONSTRAINT RADNIK(MatBr) ). Ime VarChar(15). . DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE Primer 5 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Int. VarChar(15) Int Date. NOT NULL. SektorPK SefFK NOT NULL. Sektor Int CONSTRAINT RadnikPK CONSTRAINT RukovodiFK REFERENCES RADNIK(MatBr). NOT NULL. Ime VarChar(15) SSlovo Char(1). Pol Char(1) Plata Numeric(8. CONSTRAINT SektorFK1 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). PRIMARY KEY (MatBr).7. DEFAULT "M". Prezime VarChar(15) DatRodj Date.

5. Projekat Int. Ovaj standard implementira najveći broj proizvođača DBMS-a. a vezani su za CRATE TABLE naredbu. kao i većina drugih proizvođala DBMSa. FOREIGN KEY (Radnik) CREATE TABLE LOK_SEK ( Sektor Int. PRIMARY KEY (Radnik. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). CONSTRAINT RoditeljFK REFERENCES RADNIK(MatBr) ). CONSTRAINT LokacijaPK Lokacija). Microsoft je u MS Access SQL implementirao specifičnosti koje nisu deo SQL standarda.34 - . Sa druge strane MS Access koristi nešto stariju verziju standarda ANSI SQL-89. CONSTRAINT SektorFK2 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr). PRIMARY KEY (Sektor. Ove akcije se mogu naknadno definisati korišćenjem posebnih alata za kreiranje tabela i definisanje relacija. Takođe. Podržano je samo osnovno kreiranje stranog ključa bez mogućnosti definisanje ON UPDATE i ON DELETE akcija. Lokacija VarChar(15). postoje elementi SQL standarda koji neće raditi u MS Access-u.Baze podataka . Ekvivalentna ograničenja se mogu definisati u tabeli korišćenjem Desig View-a za tabelu. MS Access specifičnosti Trenutno najrasporostranjeniji standard SQL-a koji se koristi je ANSI SQL-92. Char i VarChar tipovi podataka se konvertuju u Text tip podataka MS Access ne podržava u potpunosti SQL standard za definisanje ograničenja stranog ključa. . FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) 2.Relacioni model CONSTRAINT Ime). CHECK i DEFAULT ograničenja. Iz ovih razloga. U nastavku će biti navedene neki od elemenata SQL standarda. ClanPorodicePK Elektronski fakultet u Nišu PRIMARY KEY (Radnik. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. koje MS Access ne podržava: • • • MS Access ne podržava UNIQUE.

Kratko uputstvo za korišćenje MS Access-a: 1. a nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka: . Create New database.Windows .Baze podataka . Praktičan rad : MS Access Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa.7.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.kada se otvori Access. kreirati novu bazu podataka i u njoj kreirati tabele iz nekog od primera (PREDUZEĆE. pronaći ikonicu za Access Pojaviće se početna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi Kreirati novu bazu podataka . kao na slici. VIDEO KLUB i sl). Programs.35 - . Kreiranje baze podataka • • • Startujte MS Access .

Kreiranje tabela i izbor ključa .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.nakon otvaranja Database Window-a kao na slici: • Počnite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View: .36 - .Baze podataka .

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako što ćete da unesete imena i tipove kolona:

• •

snimite tabelu pod željenim imenom domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

Izaberite ključni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa ključem na toolbar-u.

3. Tabele možete modifikovati tako što ćete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. - 37 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

4. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Možete da unosite nove vrste ili da menjate postojeće:

5. Podešavanja za očuvanje referencijalnog integriteta

Izabrati ikonicu za Relationship i otvoriće vam se sledeći prozor u kome možete da dodate tabele između kojih ćete definisati veze za očuvanje referencijalnog integriteta:

- 38 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Za kreiranje veze između dve tabele jednostavno kliknite i povucite ključ jedne tabele i prevucite ga preko stranog ključa u drugoj tabeli. Podesite ograničenja:

Pitanja za samostalni rad
Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati bazu podataka PREDUZEĆE korišćenjem relacionog modela koji je dat u ovoj lekciji.

- 39 -

Baze podataka . Korišćenjem ove naredbe korisnici imaju mogućost samo da specificiraju rezultate koje žele.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 3 Sadržaj • • o o o o Naredba SELECT I Neophodno predznanje Naredba SELECT Klauzule SELECT i FROM Klauzula WHERE o o o o o o Logički operatori Operator IN Operator BETWEEN Operator LIKE Operator IS NULL Klauzula ORDER BY Aritmetičke funkcije Funkcije agregacije Praktični rad: MS Access Pitanja za samostalni rad 3. U svom osnovnom obliku naredba SELECT ne može ni na koji način da izmeni podatke koji se nalaze u relacionoj bazi podataka.40 - . Rezultat SELECT naredbe je uvek relacija. manipulište tim podacima i kao rezultat generiše tabelu. Naredba SELECT pribavlja podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. Naredba SELECT I 3. Sa druge strane RDBMS je zadužen da isplanira. Naredba SELECT je deklarativna naredba.1. optimizuje i izvrši fizičke operacije neophodne za generisanje specificiranih rezultata. Ciljevi lekcije • • • • • Upoznati se podrškom koju SQL pruža za pretraživanje podataka Upoznati osnovnu strukturu SQL naredbe SELECT Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u jednoj tabeli Upoznati se sa podržanim logičkim operatorima Upoznati se sa podržanim aritmetičkim operatorima i funkcijama za agregaciju podataka Pretraživanje i pribavljanje podataka su najčešće operacije koje korisnici izvršavaju u relacionoj bazi podataka. . Naredba SELECT koristi podatke iz jedne ili većeg broja tabela. Čak i kada je rezultat obrade skalarna vrednost ona se tretira kao tabela sa jednom vrstom i jednom kolonom. Za pretraživanje i pribavljanje podataka SQL programski jezik obezbeđuje naredbu SELECT.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3.definiše listu kolona koje će biti uključene u rezultujuću tabelu FROM . Uključuje veći broj ključnih reči klauzula: • • • • • • SELECT .definiše predikat na osnovu koga se elimišu vrste nakon što je klauzula GROUP BY primenjena na rezultujuću tabelu. Klauzula FROM specificira tabele iz kojih se pribavljaju podaci. Torka relacije Vrsta relacije.RDBMS). Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. Spajanje tabela će biti detaljno objašnjeno u narednoj lekciji. Za sada ćemo se ograničiti samo na pribavljanje podataka iz jedne tabele. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. HAVING . za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka.2. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . Ova klauzula iz rezultata eliminiše sve vrste za koje specificirani predikat ne vraća vrednost TRUE.Baze podataka .3. Klauzula FROM može da uključi jednu ili više opcionih JOIN klauzula za povezivanje tabela na osnovu kriterijuma zadatih od strane korisnika.41 - . Ukoliko se navede više tabela potrebno je specificirati način spajanja tabela. ORDER BY . 3. GROUP BY . WHERE .definiše tabele iz kojih se pribavljaju podaci za potrebe generisanja rezultujuće tabele.grupiše vrste koje u određenim kolonama imaju identične vrednosti.definiše predikat na osnovu koga se ograničava broj vrsta u rezultujućoj tabeli. Korisnici specificiraju kolone po kojima se vrši sortiranje kao i smer sortiranja.koristi se za sortiranje rezultujuće tabele. Naredba SELECT Naredba SELECT je jedna od najkompleksnijih naredbi SQL programskog jezika. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. . koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Klauzule SELECT i FROM Klauzule SELECT i FROM su jedine obavezne u okviru SELECT naredbe.

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje samo imena i prezimena radnika.Baze podataka . Sslovo. SELECT MatBr. Mogu se koristiti sledeće opcije: • • • • • • ALL . SELECT Ime.* .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula SELECT specificira kolone koje treba uključiti u rezultujuću tabelu. . Prezime. Pol. Sektor FROM RADNIK. Rukovodilac. Primer 2 Ukoliko želimo da prikažemo samo određene kolone iz tabele RADNIK posle SELECT klauzule navešćemo imena kolona koje su od interesa.rezultujuća tabela uključuje sve kolone tabele ili tabela iz kojih se pribavljaju podaci tabela.42 - . Plata.iz rezultujuće tabele izbacuju se duplikati vrsta * . DatRodj.novo ime kolone ili funkcije nad kolonama koje im se dodeljuje u rezultujućoj tabeli Primer 1 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele RADNIK SELECT * FROM RADNIK. Rezultat bi bio ekvivalenta da smo napisali upit kod koga su umesto * navedena imena svih kolona u tabeli.ime kolone ili funkcije nad kolonama koja će biti uključena u rezultujuću tabelu AS pseudonim . Adresa.u rezultujućoj tabeli prikazuju se sve vrste koje zadovoljavaju navedeni predikat DISTINCT . Prezime FROM RADNIK.rezultujuća tabela uključuje sve kolone specificirane tabele izraz . ime.

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena svih radnika ali u nešto drugačijem redosledu.43 - . Ime FROM RADNIK. . Primer 3 U nastavku je dat SQL upit koji za svakog radnik određuje matični broj njegovog neposrednog rukovodioca.Baze podataka . SELECT Prezime. SELECT Rukovodilac FROM RADNIK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled kojim su kolone navedene u klauzuli SELECT definiše redosled kolona u rezultujućoj tabeli.

1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Možemo da primetimo da se u rezultujućoj tabeli neki matični brojevi javljaju više puta. Relacioni operatori Logički operatori Operator BETWEEN Operator IN Operator LIKE Operator IS NULL SQL podržava šest relacionih operatora koji imaju sledeće značenje: 1. > Veće od 5. >= Veće ili jednako od Primer 4 U ovom primeru dat je SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović. 3. <= Manje ili jednako od 6. To je posledica činjenice da veći broj radnika može imati istog rukovodioca.3.Baze podataka . 3.44 - . U uslovu se mogu javiti: 1. . Ukoliko želimo da eliminišemo duplikate koristićemo ključnu reč DISTINCT. 6. 2. <> Nije jednako (različito) 3. 4. Klauzula WHERE Klauzula WHERE specificira uslov na osnovu koga se kreira rezultujuća tabela. < Manje od 4. = Jednako 2. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović". SELECT DISTINCT Rukovodilac FROM RADNIK. 5. U rezultujuću tabelu će biti uključene samo one vrste koje zadovoljavaju specificirani uslov.

Prioritet logičkih operatora je sledeći: 1. ali A NOT = B nije. NOT A = B je validni WHERE uslov. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND Plata >= 40000. kod SQL-a. a ne ispred operatora poređenja. Primer 5 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika čija je plata jednaka ili veća od 40000.Baze podataka . OR Logički operatori AND i OR se koriste na standardni način. Prezime FROM RADNIK WHERE PLATA >= 40000. . AND 3. Na primer. OR i NOT. Logički operatori SQL omogućava korišćenje standardnih logičkih operatore AND. logički operator negacije NOT se navodi na početku logičkog izraza. Međutim.45 - . ali i operatore IN i BETWEEN koji omogućavaju jednostavnije korišćenje prethodno navedenih operatora u nekim slučajevima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Treba primetiti da se tekstualni podaci zadaju korišćenjem znaka navoda: "Petrović". NOT 2. Primer 6 Ukolimo želimo da prikažemo podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000 možemo koristiti SQL upit koji je dat u nastavku. SELECT Ime.

Primer 8 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović ili se prezivaju Jovanović. Operator IN Operator IN zamenjuje višestruku upotrebu operatora OR i = .46 - .Baze podataka . ."Jovanović"). SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" OR Prezime = "Jovanović". SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND NOT Plata >= 40000. Operator NOT IN prikazuje sve vrste osim onih određenih IN listom.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 7 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000. Primer 9 Korišćenjem operatora IN izdvajaju se samo radnici koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime IN ("Petrović".

Ovaj operator omogućava ispitivanje da li je vrednost atributa/kolone u zadatom opsegu. SELECT * FROM RADNIK WHERE Plata BETWEEN 30000 AND 40000.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Naredni upit pribavlja podatke o svim radnicima osim onih koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. . Primer 10 Za prikazivanje podataka o radnicima čija je plata u opsegu od 30000 do 40000 (uključujući i granice opsega) možemo iskoristiti operator BETWEEN. Operator BETWEEN Operator BEETWEEN zamenjuje višestruku upotrebu operatora AND i =.Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime NOT IN ("Petrović"."Jovanović").47 - .

Primer U nastavku je dat SQL upit koji izdvaja podatke o svim radnicima kojima nije definisan datum rođenja odnosno datum rođenja ima NULL vrednost. Operator NOT LIKE prikazuje sve vrste koje ne odgovaraju prethodno datom opisu. Primer 11 Za zadavanje šablona MS Access koristi nešto drugačije simbole. Umesto procenta koristi se zvezdica (*). Treba voditi računa da se na NULL vrednosti ne može primeniti ni jedan relacioni operator. Obratite pažnju da se ne pravi razlika između malih i velikih slova. Za nalaženje svih radnika koji imaju "J" na početku prezimena. Operator IS NULL Operator IS NULL se koristi za poređenje sa NULL vrednostima. U narednom primeru * iza slova "J" označava proizvoljan broj znakova (0 ili više). Za nalaženje svih radnika koji sadrže slovo "J" negde u prezimenu mogao bi se koristiti šablon "*J*". interpunkcijski znak) ili skup znakova.Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE "J*". Znak pitanja (?) zamenjuje samo jedan znak. sve radnike koji nemaju slovo "J" u svom prezimenu. slovo. odnosno predstavlja uzorak za poklapanje koji sadrži na početku slovo "J" i proizvoljan broj znakova iza njega. SELECT * FROM RADNIK WHERE DatRodj IS NULL.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Operator LIKE Operator LIKE omogućava poređenje vrednosti kolone sa zadatim šablonom. . može se koristiti šablon "J%". Može se samo proveravati da li kolona ima NULL vrednost ili nema. tj za prethodni slučaj. Kod definisanja šablona koristi se procenat (%) i znak pitanja (?).48 - . Procenat (%) predstavlja bilo koji mogući znak (broj.

. Primer 13 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima i sortira ih prema prezimenu u opadajućem i rastućem redosledu.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula ORDER BY Klauzula ORDER BY specificira redosled prikazivanja vrste rezultujuće tabele. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime DESC. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime. Rastući redosled je podrazumevan u ORDER BY klauzuli. Obratite pažnju da ukoliko vrste sortirate u rastućem redosledu nije potrebno eksplicitno navesti smer sortiranja. sortiranjem po vrednosti nekih kolona u rastući (ASC) (predefinisana vrednost) ili opadajući redosled (DESC).49 - . Ukoliko klauzula ODER BY nije navedena vrste u rezultujućoj tabeli su poređane po slučajnom principu i ne postoji nikakva garancije da će isti upit uvek generisati rezultujuću tabelu čije su vrste poređane na isti način.

SQL upit u nastavku sortira podatke o radnicima prema broju sektora u opadajućem redosledu a prema prezimenu u rastućem redosledu. Aritmetičke funkcije SQL dozvoljava korišćenje matematičkih funkcija u SELECT i WHERE klauzulama. 3. Na taj način se kao rezultat pretraživanja mogu prikazati rezultati izračunavanja nekog matematičkog izraza.50 - . Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Sektor DESC. SELECT Ime. . Primer 15 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika kao i njihove plate uvećane za bonus od 5000.2.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 14 Sortiranje je moguće vršiti na osnovu vrednosti više kolona. Prezime. Prezime ASC.Baze podataka .3.

Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK WHERE Plata + 5000 > 40000.3.3. Značenje funkcija je sledeće: • • • • • • • AVG(kolona) . Funkcije agregacije Funkcije agregacije su dobile naziv po tome što vrše agregaciju rezultata upita. Aritmetičke funkcije se mogu primenjivati i u WHERE klauzuli. SELECT Ime.51 - . Prezime.nalazi broj vrsta u tabeli (grupi) COUNT(kolona) .nalazi broj vrsta sa različitim vrednostima zadate kolone (nije podržano od strane MS Access-a) .nalazi minimalnu vrednost atributa MAX(kolona) .nalazi najveću vrednost atributa COUNT(*) .nalazi broj broj vrsta sa ne NULL vrednostima kolone COUNT (DISTINCT kolona) . 3. Korišćenje ovih funkcija je jednostavno. pošto se navode u listi kolona SELECT klauzule koje se prikazuju.izračunava srednju vrednost datog atributa SUM(kolona) .izračunava sumu svih vrednosti atributa MIN(kolona) .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Obratite pažnju da je rezultatu matematičke funkcije (Plata + 5000) dodeljeno ime korišćenjem sintakse pseudonima: AS PlataSaBonusom.Baze podataka .

MIN(Plata) AS MinPlata. SELECT Ime. Plata FROM RADNIK WHERE Plata > AVG(Plata). SELECT COUNT(*) AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. prosečnu i ukupnu platu svih radnika. SUM(Plata) AS UkPlata FROM RADNIK. minimalnu.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 16 Funkcija COUNT određuje broj vrsta u rezultujućoj tabeli. odnosno nakon obrade predikta koji je zadta u WHERE klauzuli. Sledeći SQL upit određuje maksimalnu. Prezime. . U nastavku je dat SQL upit koji se NE MOŽE IZVRŠITI i koji će GENERISATI GREŠKU.52 - . Primer 17 Posebno je bitno zapamtiti da funkcije agregacije nije moguće koristiti u WHERE klauzuli. To je posledica činjenice da se rezultat funkcija agregacija izračunava nakon što se odrede vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele. AVG(Plata) AS ProsPlata. SELECT MAX(Plata) AS MaxPlata.

Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2). 3. Praktični rad: MS Access Rad sa SQL programskim jezikom u okviru MS Access-a se bazira na korišćenju Query objekata u SQL View režimu.53 - . Startujte MS Access . Prikazaće se Open dijalog. na Objects traci izaberite stavku Queries (Slika 1). U meniju izaberite stavku File | Open. U prozoru PREDUZECE:Database.4. SELECT * FROM Customer. Za primer ćemo uzeti najednostavnij upit koji prikazuje sve podatke iz tabele CUSTOMER.Windows . 5.Baze podataka . Za sada nećemo koristiti ovaj alat već ćemo direktno unositi SQL upite. Slika 1 4. . selektujte je i kliknite na dugme Open. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korišćenjem MS Access QBE alata. Obratite pažnju na SQL View dugme na toolbar-u. kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka. Pronađite PREDUZECE.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3. 1. Programs. Korišćenjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Kada se pojavi Security Warning dijalog. Prikazaće se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3.mdb datoteku na disku. pronaći ikonicu za Access 2. Izaberite stavku Create Query in Design View.

.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 2 Slika 3 6. Obratite pažnju da je komanda SELECT već započeta. Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View režim rada (Slika 4).Baze podataka . Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u.54 - .

Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u. Elektronski fakultet u Nišu Slika 4 Slika 5 8.Relacioni model 7.55 - . Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6.Baze podataka . Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5. . Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u. 9. Pojaviće se Save As dijalog kao na Slici 7.

56 - . 11. Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 6 Slika 7 10. . Zatvorite prozor Test : Select Query. Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8).Baze podataka . Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita.

Napisati SQL upit koji za projekte locirane u Nišu ili Leskovcu prikazuje njihova imena i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 7. 9.57 - . Napisati SQL upit koji prikazuje imena i pol svih članova porodice koji imaju srodstvo "sin". Napisati SQL upit koji za tip srodstva “sin” određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 2. Modifikovati upit iz tačke 2 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu po lokacijama na kojima se nalaze. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Pirotu i čije ime počinje slovom P. Napisati SQL upit koji prikazuje nazive svih projekata koji postoje u preduzeću. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata čije ime počinje slovom P. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Napisati SQl upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Nišu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 8 Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. 8. 6.Baze podataka . Napisati SQL upit koji određuje spisak različitih srodstava koje imaju članovi porodice. Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. . 11. 12. 5. 1. Napisati SQL upit koji određuje prosečnu zaradu za radnike koji rade u sektoru broj 4. 4. lokacije na kojima se nalaze i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 10. 3.

Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u većem broju tabela. U prethodnoj lekciji smo obradili osnovne oblike SELECT naredbe i videli kako naredba može da se koristi za pribavljanje podataka iz jedne tabele. Upoznati se sa mogućnošću kombinovanja rezultata većeg broja upita. U ovoj lekciji upoznaćemo se sa mogućnošću grupisanja podataka po različitim kriterijumima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 4 Sadržaj Naredba SELECT II • o o o Neophodno predznanje Klauzule GROUP BY i HAVING Primena o o Spajanje tabela Dekartov proizvod (cross-join) Unutrašnji spoj (inner-join) Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Primena o o Kombinovanje rezultata više SQL upita Pitanja za samostalni rad 4.Baze podataka . Takođe. .1. Upoznati se sa različitim tipovima spoja koji mogu da postoje između tabela. Videćemo kako je u rezultujućoj tabeli moguće kombinovati podatke iz nekoliko različitih tabela. U ovoj lekciji će biti obrađene naprednije teme vezane za korišćenje SELECT naredbe za pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. Naredba SELECT II 4. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa mogućnostima SELECT naredbe za generisanje sumarnih informacija.58 - . upoznaćemo se i sa mogućnostima kombinovanja rezultata većeg broja SQL upita.

koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom.59 - . Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL.Baze podataka . Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije.3. Ove funkcije imaju zadatak da omoguće generisanje sumarnih informacija na osnovu podataka u relacionoj bazi podataka. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. 4. Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti. Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u . Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Torka relacije Vrsta relacije. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . Klauzule GROUP BY i HAVING U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa funkcijama agregacije.2.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.RDBMS). Naredba SELECT SQL naredba koja se koristi za pribavljanje podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu. Primer 1 Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE. SELECT Ime, Prezime, SUM(Plata) FROM RADNIK; Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule. Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije. Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

Primer 2 U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula. SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor;

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule. Ova klauzula primenjuje uslov filtriranje na formirane grupe.

Primer 3 SQL upit iz prethodnog primera je modifikovan, korišćenjem HAVING klauzule, tako da su prikazani podaci samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika. - 60 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Elektronski fakultet u Nišu

Primena Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja (isti je redosled po kome se klauzule ređaju prilikom pisanja SELECT naredbe): 1. WHERE - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele 2. GROUP BY - vrši se grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli 3. HAVING - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje će ostati u rezultatu upita 4. ORDER BY - sortiranje rezultata se vrši tek na kraju SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika FROM RADNIK WHERE Pol = 'Ž' GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI. U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.

Primer 4 Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijum za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih). - 61 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, Pol, COUNT(*) AS ProsekPlata FROM RADNIK GROUP BY Sektor, Pol ORDER BY AVG(Plata);

Elektronski fakultet u Nišu

4.4. Spajanje tabela
Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele. Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele. Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke. Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela. Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli (Videti ograničenja stranog ključa u Lekciji 2 Videti šta će biti naslov lekcije 2). Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule. Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva. Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti. Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela. U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele) Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa (kao kod equi-join), ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti. Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM. - 62 -

Primer 5 Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a. SELECT * FROM SEKTOR1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Tabela 1 Modifikovana tabela RADNIK Tabela 2 Modifikovana tabela SEKTOR 4.1. RADNIK1.4.Baze podataka .63 - . SELECT * FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1. Dekartov proizvod (cross-join) Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS JOIN B) se dobija tako što se svaka vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele. .

u osnovi.Baze podataka . Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem. Ovaj tip spoja. RADNIK1 . Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat. SELECT * FROM SEKTOR1.2. U SQL upitima koji su dati u nastavku taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate.64 - .Broj i RADNIK1. Primer 6 Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena.4. definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju. Unutrašnji spoj (inner-join) Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja. Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena. U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE. Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B).IME_KOLONE.

.Sektor.Sektor.Broj = RADNIK1.4.Relacioni model WHERE SEKTOR1. SELECT * Elektronski fakultet u Nišu FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.65 - .Broj = RADNIK1. Primer 7 SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Sektor. Ovaj tip spoja pred vrsta koje uključuje unutrašnji spoj i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli).3.Baze podataka . 4. Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join. Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL.

Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena.4. Primer 9 MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu.66 - .4. . SELECT * FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.Broj = RADNIK1.4.Sektor. Desni spolja[nji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli).5.Broj = RADNIK1. Primer 8 SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. 4. Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli.Sektor.

Broj. COUNT(*) AS BrojR FROM SEKTOR1 AS S INNER JOIN RADNIK1 AS R ON S.Radnik i .Broj=R.Naziv. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi. Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen. S.Baze podataka . Takođe. SELECT S.Naziv.Sektor GROUP BY S. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke.67 - . Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primena Primer 10 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima. Primer 11 Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane. RADI_NA i PROJEKAT. obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabela: RADNIK. S. Kako je već napomenuto spoj se najčešće definiše između spoljašnjeg ključa u jednoj tabeli i primarnog ključa koji se referencira u drugoj tabeli (RADI_NA. Spajanje tabela u ovom upitu izvedeno je korišćenjem WHERE klauzule.Broj.

Projekat i PROJEKAT. S.MatBr. MS Access zahteva da spojevi između tabela budu grupisani korišćenjem zagrada. P.Broj = RN.Sektor) INNER JOIN RADI_NA AS RN ON P.Broj.Broj).Radnik AND RN.MatBr = RN. RADI_NA RN.MatBr. PROJEKAT P WHERE R. R.Naziv.Baze podataka . SELECT R.Broj = P.Projekat = P.Pol = "Ž".Ime. . S. Primer 12 Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen. R. SELECT S.Naziv FROM RADNIK R.Broj AND R.68 - . RADI_NA. SUM(Sati) AS SatiUkupno FROM (SEKTOR AS S INNER JOIN PROJEKAT AS P ON S.Naziv.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu RADNIK.Projekat GROUP BY S.Broj. Za spajanje različitih tabela mogu se kombinovati različiti tipovi spoja.Prezime.

SELECT Naziv FROM SEKTOR. Klauzula UNION kombinuje rezultate dva ili više upita u jednu rezultujuću tabelu. Primer 13 SQL upit u nastavku koristi klauzulu UNION da bi implementirao full-outer join koji nije podržan u MS Access-u. SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Klauzula INTERSECT vraća samo vrste koje se javljaju u rezultujućim tabelama svih SQL upita koji se kombinuju. redosledu (odgovarajuće kolone se nalaze na istim pozicijama) i tipu (odgovarajuće kolone moraju imati kompatibilne tipove). Klauzula MINUS vraća samo one vrste koje se javljaju u rezultatu provg SQL upita ali se ne javljaju I u rezultatima ostalih SQL upita.5.Sektor UNION SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Kombinovanje rezultata više SQL upita Programski jezik SQL dozvoljava kombinovanje rezultata većeg broj SQL upit korišćenjem operacija za rad sa skupovima: unija (UNION). Rezultati upita koji se kombinuju moraju imati kolone koje se slažu po broju (isti broj kolona). presek (INTERSECT) i razlika (MINUS).Broj=RADNIK1.Baze podataka . RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Jovanović' UNION .69 - . Primer 14 U nastavku je dat SQL upit koji vraća nazive sektora u kojima rade radnici koji se prezivaju Petrović i Jovanović.Broj=RADNIK1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.Sektor.

Prezime FROM SEKTOR. Prezime FROM SEKTOR. Primer 16 Ukoliko želimo da dobijemo podake o radnicima koji rade u sektoru Administracija a plata im je manja od 40000.Baze podataka . SELECT MatBr. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. MS Access ne podržava klauzulu MINUS. Elektronski fakultet u Nišu Primer 15 U sledećem primeru imamo SQL upit koji korišćenjem klauzule INTERSECT određuje podatke o radnicima koji rade u sektoru Administracija I koji imaju platu veću od 40000.Relacioni model SELECT Naziv FROM SEKTOR. Ime. .70 - . RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. upit iz prethodnog primera treba modifikovati takod a se umesto klauzule INTERSECT koristi klauzula MINUS. MS Access ne podržava klauzulu INTERSECT. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Petrović'. Ime.

Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice. Ime. 10. naziv i broj angažovanih radnika. 8. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata koji su zaduženi za taj sektor. prezime. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta.Baze podataka . 9. Prezime FROM SEKTOR. 3. Ime. 1. .Relacioni model SELECT MatBr. Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat. RADNIK Elektronski fakultet u Nišu WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. 5. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice. Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. pol i naziv sektora u kome rade. 2. 6. Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime. Modifikovati upit iz zadatka 7 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog angažovanog radnika. 7. Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. 4.71 - . Prezime FROM SEKTOR.

Zadaci: .. naziv i broj angažovanih radnika.Modifikovati upit iz tačke 6 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu prema nazivu sektora. godina u kojoj se godišnji odmor koristi. .Preuzeti MS Access verziju baze podataka PREDUZEĆE . broj radnih dana).Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000..72 - . 9. . Juni 2009.Baze podataka .Kreiranu tabelu povezati sa tabelom RADNIK . Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj a angažovani su na projektima koji su u nadležnosti sektora broj 5. . U ovoj tabeli se za svakog radnika pamte informacije kako je tokom godine koristio svoj godišnji odmor (matični broj radnika. . Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se ne nalaze na poziciji šef sektora. 22:35 .Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj. . Dostupan od: Utorak.Kreirati tabelu GODISNJI_ODMORI. 12. Primarni ključ tabele su matični broj radnika i datum početka godišnjeg odomora.Kreiranu tabelu napuniti fiktivnim podacima . Zadatak: Relacione baze podataka i SQL Kao osnovu projekta potrebno je iskoristiti postojeću bazu podataka PREDUZEĆE (ova baza podataka je išla kao prateći materijal uz lekcije o SQL-u). Juni 2009. 18. datum početka godišnjeg odmora. 11:35 Krajnji rok za predaju: Četvrtak.Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR.Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 11. datum završetka godišnjeg odmora.

1.Baze podataka . Brisanje podataka (brisanje vrsta iz tabele) Pored DML naredbi za ažuriranje podataka u ovoj lekciji će biti obrađene i DDL naredbe koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. . Dodavanje novih podataka (dodavanje novih vrsta u tabelu) 2. odnosno posvetićemo pažnju naredbama koje omogućavaju brisanje i modifikaciju tabela u relacionoj bazi podataka. U ovoj lekciji ćemo obraditi ostatak DML naredbi odnosno obradićemo naredbe koje omogućavaju modifikaciju podataka u relacionoj bazi podataka. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa SQL naredbom za dodavanje novih podataka Upoznati se sa SQL naredbom za ažuriranje podataka Upoznati se sa SQL naredbom za brisanje podataka Upoznati se sa SQL naredbama za izmenu strukture relacione baze podataka U prethodne dve lekcije smo se uglavnom bavili naredbom SELECT koja omogućava pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. Ažuriranje podataka (izmena vrednosti kolona u postojećim vrstama tabele) 3. Postoje tri moguće operacije za modifikovanje podataka: 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 5 Sadržaj SQL naredbe za manipulaciju podacima • o o o o o o o Neophodno predznanje Dodavanje novih podataka Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ažuriranje podataka Brisanje podataka Modifikacija šeme relacione baze podataka Brisanje tabele Modifikacija tabele Pitanja za samostalni rad o 5.73 - . SQL naredbe za manipulaciju podacima 5.

CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Broj). CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sektor) REFERENCES SEKTOR(Broj) )..RDBMS).2.74 - . Svi primeri u nastavku će biti razmatrani za slučaj tabele PROJEKAT.. VarChar(15) DEFAULT "Niš". Vrednosti kolona se definišu zadavanjem vrednosti u obliku konstanti ili korišćenjem rezultata SQL upita.INTO. VarChar(25) NOT NULL. Šema relacione baze podataka Skup šema relacija. Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. Sadrži ime relacije. 5. Integer NOT NULL. imena atributa i domene atributa. pri čemu svaka ima različito ime. Šema relacije Predstavlja opis relacije. U zavisnosti od načina zadavanja vrednosti kolona postoje različiti oblici INSERT.Baze podataka .3. Dodavanje novih podataka Za dodavanje podataka u tabelu koristi se SQL naredba INSERT. Naredba INSERT...INTO dodaje nove vrste u tabelu relacione baze podataka..INTO naredbe. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . . za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5. Ova tabela je kreirana korišćenjem sledeće CREATE TABLE naredbe: CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Naziv Lokacija Sektor Int.

Iz definicije možemo zaključiti da je lista kolona opciona. Primer 2 Ukoliko se u INSERT.. U tom slučaju lista vrednosti kolona mora da odgovara redosledu kojim su kolone navedene prilikom kreiranja tabele (u CREATE TABLE naredbi). Lista kolona u pojedinim slučajevima ne mora biti kompletna. Takođe. INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [. 5.]) .INTO naredbe koji se koristi u situacijama kada se vrednosti kolona zadaju korišćenjem konstanti. lociran je u Nišu i za njega je zadužen sektor čiji je broj 5. Iz liste se mogu izostaviti kolone kod kojih nije definisano NOT NULL ograničenje i kolone koje imaju definisano DEFAULT ograničenje. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.75 - . Za istovljene kolone se upisuje podrazumevana vrednost definisana DEFAULT ograničenjem ili se upisuje NULL vrednost ukoliko DEFAULT ograničenje ne postoji.. Lokacija) VALUES("ProizvodX". Naredba INSERT.. "Niš". "ProizvodX".... 1. moguće je promeniti redosled zadavanja kolona u odnosu na onaj koji je specificiran u CREATE TABLE naredbi. "Niš").<ime_kolone2>]. Dodaju se informacije o projektu čiji je broj 1. Sektor.. zove se ProizvodX..INTO kod koje je specificirana lista kolona.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu U nastavku je dat oblik INSERT. Ukoliko je lista kolona izostavljena. Primer 1 SQL naredba kojom se dodaje nova vrsta u tabelu PROJEKAT.. . Broj.)] VALUES (<vrednost_kolone1> [{. <vrednost_kolone2>}. INSERT INTO PROJEKAT VALUES( 1. 5). vrednosti kolona. u listi vrednosti kolona moraju se navesti vrednosti za svaku kolonu koja postoji u tabeli u koju se dodaje nova vrsta.Baze podataka .INTO naredbi zadaje lista kolona. moraju biti kompatibilne po tipu sa tipovima podataka koji su za kolone navedeni prilikom kreiranja tabele.

Sektor. 5. CHECK..<ime_kolone2>]. Lokacija) SELECT Naziv. Prilikom dodavanja nove vrste u tabelu biće proverena sva ograničenja koja su definisana nad tabelom: primarni ključ... Vrednosti kolona se sada ne zadaju kako konstante već se zadaju kao rezultujuća tabela nekog upita. 5. NOT NULL. Sektor.Baze podataka . INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [. Pošto je u tabeli za tu kolona definisano DEFAULT ograničenje. U ovom slučaju za listu kolona važe ista pravila kao i u prethodnim situacijama. prilikom dodavanja nove vrste u tu kolonu će biti upisana vrednost 'Niš'. Redosled i tip kolona u rezultujućoj tabeli upita mora da odgovara redosledu i tipu kolona u listi.76 - .. Broj. Lokacija FROM PROJEKAT1. Sektor.. 1. Primer 4 INSERT.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 3 U narednom primeru iz liste kolona je izbačena kolona Lokacija. Lokacija) VALUES('ProizvodX'.3. Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ukoliko se vrednosti kolona zadaju korišćenjem upita. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. . Da DEFAULT ograničenje ne postoji u kolonu Lokacija bi bila upisana vrednost NULL.. Ukoliko bar jedno ograničenje nije zadovoljeno DBMS će prijaviti poruku o grešci. Broj. Broj.INTO naredba koja koristi SQL upit da bi u tabelu PROJEKAT dodala podatke iz fiktivne tabele PROJEKAT1. naredba INSERT...INTO ima nešto drugačiji oblik. 'Niš').)] <upit>. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.1.

DatRodj. 4). "E". 4). Rukovodilac. Plata. "Savić". DatRodj. "Ivan". DatRodj. INSERT INTO RADNIK (MatBr. "M". Prezime. Pol. "M". Sektor) VALUES( 666884444. "B". 987654321. "Jelena". "T". Prezime. 3000. Plata. 3500. "Ž". 5). Plata. 3334455555. 3800. "Stojić". Ime. "Marković". 888665555. "29/03/1959". 5500. 333445555. 5). "Petrović". 5).Baze podataka . . Ime. Rukovodilac. Rukovodilac. INSERT INTO RADNIK (MatBr. INSERT INTO RADNIK (MatBr.. "31/07/1962". Prezime. Pol. Plata.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 5 U nastavku su date INSERT. Pol. Prezime. Plata. "K".77 - . Sektor) VALUES( 888665555. DatRodj. 333445555. "Milica".. 2300. DatRodj. "09/01/1955". Pol. "M". Sektor) VALUES( 456456456. Sektor) VALUES( 987987987."19/07/1958". Prezime. Pol. Pol. Plata. Ime. "Janković". DatRodj. "A". Rukovodilac. 2500. "Đorđe". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Ime. NULL. INSERT INTO RADNIK (MatBr. INSERT INTO RADNIK (MatBr. 6000. "M". Prezime. 5300. 987654321.INTO naredbe za punjenje test podacima tabele RADNIK. "15/09/1952". Sektor) VALUES( 987654321. Ime. DatRodj. "Jovan". Pol. Rukovodilac. Plata. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Plata. Prezime. Prezime. "Ž". Sektor) VALUES( 3334455555. "09/01/1955". "Ratko". Pol. 4). "S". Ime. "Ana". 888665555. Ime. "V". Sektor) VALUES( 999887777. INSERT INTO RADNIK (MatBr. "Ž". "Voja". "08/12/1945". DatRodj. Ime. 5). Rukovodilac. "Vasić". "Perić". 5). Sektor) VALUES( 123456789. "M". "20/06/1965". "Veljković". Rukovodilac. "J". Rukovodilac.

ažuriranje se vrši samo za kolone koje ispunjavaju navednost nekog navedenog uslova. U sledećem primeru svi projekti koji u nazivu sadrže reč Proizvod se premeštaju u Niš u nadležnost sektora broj 4. .. Ažuriranje podataka Za ažuriranje podataka se koristi SQL naredba UPDATE.4.SET naredba da bi se lokacija projekta čiji je broj 5 promenila na vrednost "Beograd".. Osnovni oblik ove komande je dat unastavku.. LAKO MOŽEMO DA IZMENIMO I VRSTE KOJE NISMO ŽELELI DA MENJAMO. UKOLIKO SE U PRETHODNOM PRIMERU IZOSTAVI WHERE KLAUZULA ILI USLOV NIJE DOBRO DEFINISAN.Baze podataka . UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = "Beograd" WHERE Broj = 5. ODNOSNO DA IZGUBIMO NEKE DRAGOCENE PODATKE. Primer 6 U ovom primeru se koristi UPDATE.] [WHERE <uslov>].. UPDATE <ime_tabele> SET <ime_kolone> = <izraz> [. Treba biti jako oprezan prilikom korišćenja UPDATE... Ključna reč SET definiše u kojoj se koloni menja vrednost definisana zadatim izrazom. Korišćenjem UPDATE.SET. vrednost nekog izraza ili vrednost koju vraća SQL upit. Ako se navede WHERE klauzula.SET naredbe.<ime_kolone> = <izraz>...78 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5..SET naredbe moguće je istovremeno menjati vrednosti većeg broja kolona. Izraz može bti konstantna vrednost..

AKO SE NE NAVEDE WHERE KLAUZULA. Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom korišćenja naredbe DELETE. U svom osnovnom obliku naredba DELETE ima sledeću sintaksu: DELETE FROM <ime_tabele> [WHERE <uslov>]. . Brisanje podataka Za brisanje podataka iz relacione baze podataka koristi se naredba DELETE. DELETE FROM PROJEKAT. Primer 7 SQL naredba koja je navedena u nastavku iz tabele RADNIK briše podatke o svim radnicima čije prezime počinje slovom 'S'.5.79 - . Elektronski fakultet u Nišu 5.Baze podataka . Ukoliko izostavite uslov ili je uslov neadekvatno definisan može doći do trajnog brisanja podataka koje nismo želeli da obrišemo. Primer 8 SQL naredba u nastavku briše podatke o svim projektima. DELETE FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE 'S*'. Uslov koji navedete u WHERE definiše kriterijume za selekciju torki koje treba obrisati iz zadate tabele. Sektor = 4 WHERE Naziv LIKE 'Proizvod*'. NAREDBA DELETE BRIŠE SVE VRSTE IZ TABELE ČIJE SE IME NAVEDE U FROM KLAUZULI.Relacioni model UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = 'Niš'.

U OVOM SLUČAJU DBMS AUTOMATSKI BRIŠE SVE PODATKE KOD KOJIH MOŽE DOĆI DO NARUŠAVANJA REFERENCIJALNOG INTEGRITETA. Za razliku od prethodnog slučaja gde će DBMS sprečiti brisanje da ne bi došlo do narušavanja referencijalnog integriteta. Ova naredba briše strukturu tabelu zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' . 2. 5.u tabeli RADNIK postoji ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i strani ključ je definisan korišćenjem opcije ON DELETE CASCADE. Modifikacija šeme relacione baze podataka Postoji veliki broj SQL DDL naredbi koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka.u tabeli RADNIK postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i ovo ograničenje referencira primarni ključ u tabeli SEKTOR. Izvršavanjem ove naredbe moguće je da se javi jedna od naredne tri situacije: 1. Prilikom korišćenja ovih naredbi potrebno je da budemo jako oprezni kako greškom. DBMS će prijaviti grešku i neće izvršiti brisanje .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 9 Prilikom korišćenja naredbe DELETE treba voditi računa i o efektima koji mogu da se jave kao posledica postojanja ograničenja stranog ključa.1. DELETE FROM SEKTOR WHERE Naziv = "Administracija". Ovo je još jedan razlog više zbog čega treba biti jako oprezan prilikom korišćenja DELETE naredbe. Brisanje u ovom slučaju nije moguće jer bi u tabeli RADNIK dobili vrste koje referenciraju nepostojeći sektor čime bi bio narušen referencijalni integritet. .6. 3. ili usled nepažnje ne bi obrisali neke objekte ili podatke koji su nam od značaja. i da pokušamo da obrišemo podatke o sektoru čiji je naziv 'Administracija'.6. Možemo za primer uzmemo tabele RADNIK i SEKTOR iz baze podataka PREDUZEĆE.80 - . 5.u tabeli RADNIK ne postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor koje referencira primarni ključ u tabeli sektor. Brisanje tabele Za brisanje tabela iz relacione baze podataka koristi se naredba DROP TABLE.Baze podataka . Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' ali će i iz tabele RADNIK biti obrisani podaci o radnicima koji rade u sektoru 'Administracija' . odnosno brisanje tabele nije moguće ukoliko u bazi podataka postoje ograničenja stranog ključa koja referenciraju tabelu koju želimo da obrišemo. DBMS će sprečiti brisanje tabele u slučaju da to dovodi do narušavanja referencijalnog integriteta.

ALTER TABLE PROJEKAT ADD VrednostProjekta NUMERIC(10. Primer 11 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novu kolonu. DROP TABLE RADNIK. Modifikacija tabele Za modifikaciju strukture tabela koristi se naredba ALTER TABLE. 2).2. ALTER TABLE PROJEKAT DROP COLUMN VrednostProjekta. . 2) NOT NULL DEFAULT 10000.81 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 10 U ovom primeru je data naredba koja briše tabelu RADNIK zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. ALTER TABLE PROJEKAT DROP CONSTRAINT NadlezanFK. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje kolona iz tabele. Zbog toga se kolona dodaje bez NOT NULL ograničenja. Primer 12 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novo ograničenje.6.Baze podataka . Prilikom dodavanja nove kolone ne možemo odmah primeniti NOT NULL ograničenje jer bi u tom slučaju ograničenje odmah bilo narušeno. dodaju se neophodni pdoaci pa se tek naknadno dodaje ograničenje. ALTER TABLE PROJEKAT MODIFY VrednostProjekta NUMERIC(10. 5. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje ograničenja iz tabele.

Napišite SQL upit kojim se svim radnicima plata povećava za 10%. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti sa lokacije Pirot sele na lokaciju Leskovac. Napisati SQL upit koji iz tabele RADI_NA briše podatke o angažovanju radnika čiji je matični broj 333445555. 10. Napisati SQL naredbu kojom se tabeli projekat dodaje nova kolona VREDNOST. Napisati SQL naredbe kojom se u tabelu PROJEKAT dodaju podaci o dva nova projekta. Petrović. . 3. Napisati SQL upit koji za tabele CLAN_PORODICE briše sve podatke o članovima porodice radnika koji se zove Marko J.Baze podataka . Napisati SQL naredbu koja sve podatke iz tabele PROJEKAT kopira u tabelu PROJEKAT1.Relacioni model Pitanja za samostalni rad Elektronski fakultet u Nišu SQL naredbe Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. 4. 8. Sami definišite podatke za nove projekte. 9. Napraviti tabelu PROJEKAT1 koja je idntična kopija tabele PROJEKAT. 7. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti koji su bili u nadležnosti sektora 4 prebacuju u nadležnost sektora Uprava.82 - . Napisati SQL upit kojim se briše ograničenje primarnog ključa u tabeli RADI_NA. Napisati SQL upit kojim se projekat broj 3 seli u Beograd i prelazi u nadležnost sektora broj 4. 1. 2. 5. 6.

83 - . Ciljevi lekcije • • • • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja formi korišćenjem MS Access-a. Osnovne komponente Access aplikacija 6.2. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Poznavanje osnovnih funkcija MS Access-a kao DBMSa .1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 6 Sadržaj Osnovne komponente Access aplikacija • o o o o Neophodno predznanje Uvod Izrada i korišćenje formi Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Modifikovanje strukture forme Izrada i korišćenje izveštaja o o o o Sličnosti i razlike formi i izveštaja Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Početno grupisanje i sortiranje podataka Izrada i korišćenje makroa Pokretanje i izvršenje makroa Dodavanje akcija makroa Filtriranje podataka korišćenjem makroa Kreiranje aplikacije u Access-u Pitanja Zadatak o o o 6. Da se upoznamo sa osnovama kreiranja izveštaja korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja makroa korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja aplikacija korišćenjem MS Access-a 6.Baze podataka .

formi i izveštaja. aplikacije koje koriste podatke smeštene u nekoj bazi podataka za svoje osnovne komponente imaju upite. Bez obzira na tehnologiju korišćenu za njihovo razvijanje. C# i ostalih. Java.3. poput Active Server Pages (ASP) ili Java Server Pages (JSP). formi i izveštaja i paru sa bazom podataka kojoj upravlja neki drugi sistem za upravljanje bazama podataka poput MS SQL Server-a. pored razvoja. i testiranje aplikacija i smislu debagiranja ukoliko se prilikom razvoja koriste makroi. Na ovaj način moguće je kreirati aplikacije koje kao izvor podataka koriste udaljene baze podataka. Korišćenjem ovih mehanizama moguće je jako efikasno kreirati apliakcije koje se po svojim funkcionalnostima neće u mnogome razlikovati od aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. druge koriste aplikacije zasnovane na korišćenju Internet tehnologija. ili neke od tehnologija za kreiranje standardnih desktop aplikacija. kakav je slučaj kod Access-a. makroa i izveštaja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6.84 - .Baze podataka . Neke baze podataka i dalje koriste apliakcije razvijene u COBOL programskom jeziku ili nekom od novijih programskih jezika poput Visual Basic . .NET. Svaka od navedenih tipova komponenti može biti razvijena nekim programskim jezikom ili korišćenjem alata baza podataka koji omogućavaju automatizaciju generisanja ovih komponenti. Uvod Baze podataka se razlikuju kako u pogledu veličine tako i u pogledu broja korisnika koje opslužuju. forme i izveštaje. Sa druge strane mnoge od baza podataka koriste se putem poziva uskladištenih procedura i trigera. Sistem koji upravlja bazom podataka može posedovati generatore upita. Pojedine baze koristi svega nekoliko formi ili izveštaja. Access poseduje veliki broj mehanizama koji automatizuju kreiranje osnovnih komponenti aplikacija: formi. Mehanizmi ugrađeni u Access skraćuju vreme izrade aplikacija i dozvoljavaju. Prednost korišćenja Access-a može se ogleda se u činjenici da je moguće koristiti njegove mehanizme za kreiranje aplikacija tj upita. Princip korišćenja baza podataka od strane aplikacija razvijenih različitim tehnologijama i različiti slučajevi korišćenja baze podataka uopšte prikazani su na slici.

Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka. Izrada i korišćenje formi Access-ove forme (forms) prave korisnički interfejs prema tabelama.4. Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Najlakši način da izradite formu je korišćenje Form Wizard-a. 6. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New moguće je pokrenuti Form Wizard. Forme su napravljene od skupa pojedinačnih elemenata strukture koji se zovu kontrole. . Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija. Korišcenje Form Wizard značajno štedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vrši sa leva na desno i odozgo na dole.1. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greške pri kucanju.4.85 - . Izgled wizard-a prikazan je na slici.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Form Wizard omogućava izradu forme koja sadrži polja iz jedne ili više tabela ili upita.Baze podataka . Mada koristite izglede Table i Query da izvršite iste funkcije kao i sa formama. oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan način.

Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje. Za svaku od formi neophodno je definisati naziv.86 - . on prikazuje glavnu formu. Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva. svako sa odgovarajućom oznakom. Kada Form Wizard završi izradu formi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Form wizard omogućava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi. za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. . Pored odabira kolona koje će bit prikazane na formi. ali se može poboljšati delimičnim podešavanjem rasporeda. Moguće je odabrati kolone iz više tabela pri čemu će se zadržati veza između podataka iz različitih tabela. moguće je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka.Baze podataka .

Sekcija Form Footer je slična sekciji Form Header. Prozor Form Design ima sledeće osnovne elemente: • • • • • • Linija alata Form Design. ivice i različite druge opcije formatiranja.87 - .2. Možete kliknuti i odvući ovu liniju na novu lokaciju. Traka Form Footer definiše visinu sekcije podnožja forme. tekst. Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira. sadrži dugmad koja su prečice za boju. Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme). sadrži neučvršćenu liniju alata. Liniju za marginu pomerate tako što je kliknete i odvučete na željenu lokaciju.4. gde je maksimalno povećan prozor za strukturu. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa više strana. biranjem View. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledećoj sekciji. Ako štampate formu sa više strana. Form Footer se pojavljuje samo jednom. koja omogućava dodavanje nove kontrole na formu. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design. sadrži dugmad koja su prečice za biranje menija u režimu Form Design. Zaglavlja i podnožja su opciona. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnožje forme) prikazane na slici 6. grafičke likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. koje omogućavaju da vidite delove forme van granica prozora forme. kao što su oznake i zaštitni znaci. nazvanu kutija sa alatima. i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metrički sistem. Linija alata Formating. Sekcija Form Header sadrži statički tekst. ili ih izbrisati. Form Header/Footer. Formi možete dodati sekcije Form Header i Form Footer. koji se pojavljuje u režimu Form Design. za verziju Access za SAD u inčima. Plivajući prozor. Modifikovanje strukture forme Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada.Baze podataka . Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnožje. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statički elementi podataka. Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. . Traka Form Header definiše visinu sekcije zaglavlja forme.

Detail. izveštaj je specijalna vrsta neprekidne forme. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da možete štampati i distribuirati onima kojima je potreban. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u rešetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veličine moguće vršiti na osnovu tačaka rešetke. Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veličine. . pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice. ili Form Footer.Baze podataka . moguće je koristi neki od ugrađenih stilova korišćenjem AutoFormat opcije iz linije alata. Kod Accessa. Povlačenjem pokazivača podešava se veličinu sekcije iznad pokazivača miša.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Visinu sekcije možete izmeniti povlačenjem mišem vertikalnih traka Form Header. Kada postavite pokazivač miša na gornju ivicu trake za podelu sekcije. Izrada i korišćenje izveštaja Izveštaj je krajnji proizvod većine aplikacija baza podataka. Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. ili koji ga zahtevaju. Poravnanje selektovanih kontrola vrši se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a. projektovanog za štampanje. U formatiranom prikazu moguće je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korišćenjem Tab Order opcije.5.88 - . 6. Moguće je vršiti promenu pozicija grupe kontrola.

5.Baze podataka . Tabelarni izveštaji (tabular reports). koji se zovu izgledi (layout): • • • • • • Izveštaji sa jednom kolonom (single-column reports). Group sections (sekcije grupe) izveštaja. i Group Footers za štampanje grupnih podzbirova. desno od oznake. prave tri osnovne vrste izveštaja: sa jednom kolonom. Izveštaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najčešća vrsta izveštaja. navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. ali ima ograničenu upotrebu. Sličnosti i razlike formi i izveštaja Većina metoda za izradu formi za transakcione obrade. i Subreports (podizveštaji) se ugraduju u izveštaje na isti način na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme. U sekcije zaglavlja i podnožja možete staviti statičku (nezavisnu) grafiku. Vrednost osnovnih podataka za izveštaj ne možete izmeniti. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izveštaja. a okvir za tekst. . nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Postoji šest osnovnih tipova izveštaja napravljenih u Accessu.5. obezbeđuju kolonu za svako polje tabele ili upita i štampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone. jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se želi. Dodajete Group Headers koji uključuju naziv za svaku grupu. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj štampate. Sekcije izveštaja odgovaraju sekcijama forme sličnih imena. određuje koliko redova i kolona ima na stranici. Sections (sekcije). izveštaje po grupama i zbirovima i poštanske nalepnice. Višekolonski izveštaji (multicolumn reports) se prave iz izveštaja sa jednom kolonom. Controls (kontrole) su dodati izveštajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni. i zaglavlja i podnožja stranice koja se štampaju na vrhu i dnu svake stranice. kao što su tabele ili upiti. Nezavisni izveštaji (unbound reports). a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku. projektovane za štampanje imena i adresa ili drugih podataka iz više polja.1. 6. Format više kolonskih tabela troši manje papira. Izveštaji Access imaju mnoge zajedničke karakteristike sa formama. Podnožje izveštaja se često koristi za štampanje ukupnog zbira. Bitne su dve osnovne razlike između formi i izveštaja: • • Izveštaji su namenjeni samo za štampanje i za razliku od formi. i tako redom. uključujući sledeće: • • • • • Report Wizards. Grupe se često nazivaju pojasi (bands). primenjuje se i kod izveštaja. koristeći novinsku kolonu aplikacije stonog izdavaštva i obrade teksta. obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). sadrže zaglavlja i podnožja izveštaja koja se pojavljuju jednom na početku i na kraju izveštaja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. obezbeđuje vrednosti. sadrže podizveštaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka. Oznaka pokazuje ime polja. Poštanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta višekolonskih izveštaja. Svaka grupa polja čini ćeliju u rešetki. Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu.89 - .2. kao celina. njihova veličina se menja pomoću ručica. u grupama.

90 - . Prednost korišćenja Report Wizard je što uvodi teme strukture izveštaja Access i što su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se čine pri počinjanju sa inicijalno praznim izveštajem. . Glavni izveštaj nekog nezavisnog izveštaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka.5.Baze podataka . Podizveštaji koji su u nezavisnom izveštaju. kao što to rade forme. Za ovu vrstu izveštaja se kaže da su zavisni u odnosu na izvor podataka. koji može biti tabela ili upit. međutim. Nakon odabira opcije za kreiranje izveštaja potrebno je odabrati Report Wizard način kreiranja izveštaja. bez da prethodno napravite upit.3. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Najlakši način kreiranja izveštaja je korišćenje Report Wizard-a.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prva četiri tipa izveštaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak. moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka. Report Wizard omogućava da pravite izveštaje koji sadrže podatke iz više tabela. 6. izveštaji zahtevaju izvor podataka. Slično Form Wizard. Slično formama. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje će biti prikazane u izveštaju.

Takođe korišćenjem ovog dijaloga moguće je menjati red grupisanja. Početno grupisanje i sortiranje podataka Većina kreiranih izveštaja zahteva organizovanje podataka u grupe i podgrupe. podesiti margine izveštaja i slično. podesiti razmak između redova. 6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a. Kada se grupisanje vrši preko opsega vrednosti. ali mogu biti i alfabetske. Report Wizard pravi izveštaj i prikazuje ga u režimu pogleda za štampanje.5. Kada se grupisanje vrši po kategorijama. Metod koji se koristi za grupisanje podataka zavisi od podataka u polju preko kojih se vrši grupisanje. poravnati kontrole horizontalno i vertikalno. Access posebno smešta stilove definisane za forme i za izveštaje pa je za izveštaje moguće kreirati posebne stilove. Okvir za dijalog Sorting and Grouping omogućava izmenu ovih svojstava da u režimu projektovanja izveštaja. Report Wizard obezbeđuje svojstava za početno grupisanje i sortiranje podataka.91 - . .Baze podataka . one su obično numeričke.4. u stilu sličnom rasporedu kod knjige. Formatiranje prikaza izveštaja posebno je bitno jer je svrha izveštaja njihovo pregledavanje i štampanje pa će u ovim situacijama svaki pogrešno postavljeni objekat bilo vrlo uočljiv. jedinstvena vrednost mora predstavljati svaku kategoriju. Korišćenjem Sorting and Grouping dijaloga moguće je odrediti kategorije po kojima se vrši grupisanje. Zbog toga je prilikom pripreme izveštaja za pregledavanje i štampu u Access-u moguće poravnati i formatirati kontrole. Prilikom formatiranja izveštaja moguće je koristiti ugrađene stilove na isti način kao kod formatiranja izgleda formi.

Za razliku od makroa drugih Windows aplikacija. Ovo postavlja grupe podataka u imena koja počinju sa A do C. alfabetskih lista za pomaganje čitaocima u traženju posebnog zapisa. .92 - . makroi u Access-u se ne koriste za dupliranje pritisaka tastera ili pomeranja miša. D do F. Funkcija Accessa VBA =Asc([Ime]) vraća ASCII (numeričku) vrednost prvog karaktera njegovog argumenta niza.6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je potrebno sortirati izveštaje po opsegu vrednosti. itd. Izgled okruženja za kreiranje makroa prikazan je na slici. Ukupan broj dostupnih komandi za koje je moguće kreirati makroe u Access-u je relativno mali – skup komandi sastoji se od 56 komandi. Svaka od komandi poseduje naziv koji opisuje njenu funkcionalnost. unosi u okviru za dijalog Sorting and Grouping mogu da izgledaju kao unosi na slici 12. D do F. Izrada i korišćenje makroa Marko je jedan od objekata koje je moguće kreirati i koristiti u okviru Access aplikacije koja se oslanja na korišćenje baze podataka. Makro je zapravo mali program koji omogućava ponovno izvršenje odgovarajućih akcija. 6. i tako dalje. a da svaka grupa sadrži vrednosti kateroje u opsegu od po tri sloca (A do C. Mada su vrednosti ograničene. Ako je potrebno podeliti izveštaj i grupisati ga po kategoriji koja ima tekstualne vrednosti. Potrebno je osobine Group On postaviti na Interval i postaviti Group Interval na 3.). alfabetsko grupisanje je često korisno za grupisanje dugih.Baze podataka .

93 - . Ova opcija obično se koristi prilikom grupisanja povezanih makroa. 2. U slučaju kada se makro posmatra u modu kada je moguće promeniti osobone makroa (eng. Ukoliko je otvoren osnovni prozor Access okruženja. Akcije se izvršavaju odozgo naniže.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kolona MacroName omogućava uključivanje više makroa pod jednim makroom baze podataka.6. Kolona Comment daje prostor za opis makroa. potrebno je izabrati ime makroa i pokrenitu makro korišćenjem Run dugmeta. Kolona Action omogućava izbor akcije koja će se izvršiti prilikom pokretanja makroa. 6. design view). Akcije obuhvaćene makroom će biti izvršene u situacijama kada je ispunjen uslov zadat izrazom tj kada izraz ima vrednost true. Ova akcija pokreće makro čije ime je definisano u delu Macro Name. Primer objekta bilo bi dugme za čiji bi se OnClick događaj (ovaj događaj se desi svaki put . Takođe moguće je pokrenuti makro iz glavnog menija okruženja izborom podmenija Tools. Makro je moguće pokrenuti iz drugog makroa odabirom akcije RunMacro. zatim izborom opcije Macro podmenija Tools i izborom opcije Run Macro podmenija Macro (Tools -> Macro -> Run Macro) pri čemu je potrebno uneti ime makroa koji se pokreće. Kolona Condition omogućava unos uslovnog izraza koji određuje u kojim situacijama će posmatrani makro biti izvršen. Pokretanje i izvršenje makroa Makroe je moguće pokrenuti na više načina: 1. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Macro Name iz podmenija View glavnog menija Access-a. 4. Pokretanje makroa vezuje se za događaje odgovarajućeg objekta koji bi trebalo da dovedu do pokretanja makroa. Ručno Iz nekog drugog makroa Iz nekog drugog objekta poput forme Automatski prilikom pokretanja baze podataka Makro je moguće pokrenuti ručno na više načina. Pokretanje odgovarajućeg makroa moguće je vezati i za druge objekte u sistemu.Baze podataka . 3. marko je moguće pokrenuti izborom pocije Run u podmeniju Run glavnog menija okruženja. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Conditions iz podmenija View glavnog menija Access-a.1.

Ukoliko se prilikom izvršenja desi greška. Takođe. 6. Potrebno je kreirati makro pod imenom AutoExec.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kada korisnik pritisne dugme) vezalo izvršenje makroa. Svaki od redova prikazanih u delu za dizajniranje tj izmenu karakteristika makroa. Eventualno snimanje objekta određuje se odabirom odgovarajuće opcije u Save delu prozora. moguće je pokrenuti makro prilikom pokretanja okruženja. Kako bi što bolje simulirali izvršenje programskih struktura. Access će u Object Name delu prozora izlistati imena svih objekata čiji tip odgovara tipu selektovanom u Object Type delu prozora. Ovaj mod dozvoljava da se izvršava jedna po jedna akcija makroa sa pauzama u izvršenju između akcija kako bi se posmatrali i analizirali rezultati izvršenja svake od akcija.6.3. Ovaj makro poseduje akciju RunMacro koja pokreće odabrani makro prilikom pokretanja okruženja. može biti iskorišćen za dodavanje akcije. Dodavanje akcija makroa Akcije makroa je moguće dodati na više načina. Close akcija će izvršiti zatvaranje selektovanog objekta. Ovaj objekat predstavlja argument izvršenja makroa. neophodno je izabrati objekat čije se zatvaranje vrši. Zatim je neophodno pokrenuti izvršenje makroa izborom Run opcije.94 - .Baze podataka . Mod u kome se makro izvršava korak po korak naziva se “Single Step” mod. makroe je moguće izvršavati korak po korak. . Prilikom definisanja makroa moguće je odrediti argumente potrebne za izvršenje akcija makroa. Primer izvršenja makroa koji otvara formu u ovom modu prikazan je na slici. Kod pojedinih akcija koje makro može da izvršava argumenti su neophodni dok su kod drugih opcioni. Argument makroa moguće je selektovati u Action Arguments delu prozora za izmenu i dodavanje akcija makroa. Pri izvršenja ovakvog makroa. Nakon izbora tipa objekta. Takođe. Neophodno je izabrati tip objekta čije zatvaranje vrši Close akcija posmatranog makroa u Object Type delu prozora. Takođe. Ukoliko bi se za akciju makroa odabrala Close akcija. neophodno je odrediti da li se objekat koji se zatvara akcijom Close snima. korišćenjem opcije Insert Rows iz podmenija Insert glavnog menija okruženja. neophodno je izabrati ime objekta. Izgled ovakvog prozora prikazan je na slici 15. Korak po korak izvršenje makroa je posebno korisno u situacijama kada se izvršenje makroa ne desi na očekivani način. koja vrši zatvaranje nekog od trenutno aktivnih objekata. moguće je dodati akciju u makro. Kako bi se pokrenuo ovaj mod neophodno je otvoriti prozor za izmenu karakteristika makroa (Design View) i odabrati Single Step opciju iz Run podmenija glavnog menija aplikacije. Akcije je moguće ukloniti iz makroa brisanjem imena akcije iz odgovarajućeg reda u prozoru za dizajniranje makroa ili korišćenjem opcije Delete Rows podmenija Edit glavnog menija okruženja. prikazaće se Action Failed dijalog.

filtriranje je moguće primeniti na sadržaj pojedinih kontrola ili podskupa padataka prikazanih u formi ili izveštaju. Filtriranje podataka korišćenjem makroa Osim prostog prikaza.Baze podataka . 6. Za definisanje izraza za filtriranje moguće je koristiti Expression Builder formu. Korišćenjem ove forme vrši se odabir podataka koji se filtriraju.) za koje je moguće vezati izvršenje makroa. Kada sistem bude detektovao i pokrenuo odgovarajući događaj. Svaka od kontrola (dugme.6. .4. korišćenjem makroa moguće je filtrirati podatke smeštene u bazi podataka.95 - . Filtriranje podataka vezuje se za akcije unutar makroa. makroi se vezuju za kontrole koje poseduju forme i izveštaji.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kako bi se kontrolisao tok izvršenja pojedinih akcija ili filtrirali podaci koje je potrebno prikazati ili štampati. Where Condition opcija predstavlja ekvivalent WHERE delu standardne SQL SELECT naredbe. pokrenuće se i izvršenje makroa koji je vezan za taj događaj. Osim podataka smeštenih u bazi podataka. Izgled korišćenja Expression Builder-a prikazan je na slici.) poseduje predefinisani skup sistemskih događaja (klik na dugme. Access poseduje predefinisani skup funkcija koje je moguće koristiti za filtriranje podataka. padajuća lista i sl. Ova opcija sadrži izraz na osnovu koga se vrši filtriranje podataka. Tačnije. makroi se najčešće vezuju za forme i izveštaje. Svaka akcija koja poseduje opciju Where Condition ima mogućnost filtriranja podataka. otvaranje i zatvaranje padajuće liste i sl.

Primer definisanja početne forme aplikacije prikazan je na slici. Kontrole predstavljaju delove korisničkog interfejsa aplikacije i mogu pokrenuti izvršenje određenih akcija. Svaka od kontrola poseduje predefinisani skup događaja (klik na dugme. ponavljanje akcija. Za svaku aplikaciju neophodno je definisati formu od koje polazi njeno izvršenje. Aplikacija može posedovati proizvoljan broj formi. Osnovna komponenta od koje polazi izvršenje svake desktop aplikacije kreirane korišćenjem Access-a je forma. 3.96 - . Pored prostog prikaza filtriranih ili nefiltriranih podataka. za delimično tačan 1. grupisanje akcija obrade podataka i sl. čekiranje kontrole i sl. Kreiranje aplikacije u Access-u Access pruža i mogućnost kreiranja baze podataka i aplikacije koja je koristi korišćenjem jedinstvenog radnog okruženja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. forme mogu posedovati kontrole. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. otvaranje i zatvaranje padajuće liste. Access svojim korisnicima nudi mogućnost generisanja objekata koji mogu upravljati tokom obrade podataka. Kako bi svojim korisnicima omogućio kontrolu toka izvršenja obrade podataka. Korišćenjem makroa moguće je kreirati aplikacije kod kojih postoje uslovna izvršenja obrade i prikaza podataka. Šta predstavljaju forme u Access-u? Od kojih elemenata su sastavljene forme? Koji je najlakši način za kreiranje forme u Access-u? Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? Čemu služe izveštaji u Access-u? . 1. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Kao takve. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Makroi pripadaju grupi ovih objekata i najčešće su korišćeni tip objekata za upravljanje tokom obrade podataka. 4. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Access poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće dodati na forme. moguće je kreirati aplikacije koje poseduju sve karakteristike desktop aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. kontrole predstavljaju gradivne elemente korisničkog interfejsa svih Access aplikacija.7. 2. 5.Baze podataka .) za koje je moguće vezati određene akcije. Kreiranje aplikacija za procesiranje podataka korišćenjem Access-a bazira se na kreiranju određenog broja međusobno povezanih formi i izveštaja. Vezivanjem događaja pojedinačnih kontrola za akcije i makroe. a za netačan 0.

Dugme Sledeci prikazuje podatke o narednom radniku tj omogućava kretanje kroz podatke o radnicima prelaskom na sledećeg radnika. 13. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. Podaci o članovima porodice radnika čuvaju se u tabeli CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Navesti jedan od načina za početno grupisanje i sortiranje podataka u izveštajima. Navesti primer objekta i događaja posmatranog objekta za koji je vazano izvršenje makroa. srednje slovo. Korišćenjem Form Wizard-a kreirati formu u Access-u koja za svakog radnika prikazuje sledeće podatke: matični broj. Šta je makro? 10. 9. Ovaj izveštaj prkazuje podatke o članovima porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Kreirati Access aplikaciju koja se sastoji od dve forme: Radnik i ClanPorodice. Dugme PrikaziClanovePorodice otvara formu ClanPorodice. Dugme Zatvori zatvara formu Radnik. Koji je podrazumevani redosled izvršenja komandi u makrou i na koji način je moguće izmeniti ovaj redosled? 11. Koju formu je moguće koristiti za filtriranje podataka korišćenjem makroa? 14. ime. adresu i platu.97 - . .Baze podataka . Koji je najlakši način za kreiranje izveštaja u Access-u? 8. Šta je neophodno definisati da bi bilo moguće pokretanje Access aplikacije? Zadatak Access aplikacija 1. datum rođenja i adresu. prezime. 2. pokreće se forma Radnik. PrikaziClanovePorodice i Zatvori. prezime.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Forma Radnik poseduje 3 dugmeta: Sledeci. Na formi Radnik su u jednom trenutku prikazani podaci o jednom od radnika. srednje slovo. Prilikom pokretanja aplikacije. Forma Radnik prikazuje podatke o svakom od radnika i to: ime. Ova forma poseduje dugme Zatvori koje zatvara formu i dugme Prikazi izvestaj koje otvara izveštaj ClanPorodiceReport. Forma ClanPorodice prikazuje članove porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Koje su dve osnovne razlike između formi i izveštaja? 7. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. Na koji način je moguće primeniti isti uslov na više akcija jednog makroa? 12.

NET • o o o o o Neophodno predznanje Uvod ADO.2. DataSet.Baze podataka .98 - . korišćenje DataReader objekta.NET-a Upoznati se sa ADO. kreiranje SQL komande.1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 7 Sadržaj ADO.NET 7.NET-a za pristup podacima Pitanja Zadatak o o o 7.NET-a Kreiranje konekcije ka bazi podataka Kreiranje SQL komande Korišćenje DataReader objekta Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.NET-a (kreiranje konekcije ka bazi. DataColumn i DataRow klasa) 7.NET data provider-i Direktan pristup podacima korišćenjem ADO. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# . Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama ADO. parametrizacija upita) Upoznati se sa korišćenjem beskonekcionog sloja ADO. DataTable. ADO.NET-a (korišćenje DataAdapter.NET Data Provider-ima Upoznati se sa direktnim pristupom podacima korišćenjem ADO.

eXtensible Markup Language). Ovaj interfejs nisu mogli koristiti projektanti koji su svoje aplikacije razvijali korišćenjem Visual Basic-a i script jezika pa je Microsoft razvio Active Data Object (ADO) interfejs. Još jedna razlika ADO. . Razlog je mogućnost pribavljanja kopije podataka iz baze i skladištenja ovih podataka u DataSet objektu. Application Program Interface-API) čijim korišćenjem je moguće iz programskog koda odnosno iz aplikacije. Najčešći način skladištenja i korišćenja uskladištenih podataka je upotreba baza podataka. U najprostijem slučaju.99 - . Za pristup podacima projektanti aplikacija mogu koristiti različite tehnologije. Microsoft je razvio OLE DB.Baze podataka . ADO. Programski interfejs (API) predstavlja kolekciju objekata i metoda koji omogućavaju pozivanje funkcija sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS-a) iz programskog koda.NET platforme. moguće je zatvoriti konekciju pre početka obrade podataka. Naravno. Verovatno najbitnija karakteristika ovog objekta je činjenica da pruža mogućnost manipulacije nad podacima bez potrebe da veza sa bazom podataka bude u svakom trenutku otvorena. Svaki DBMS poseduje svoj programski interfejs pa je bilo neophodno razviti standarde za pristup bazama podataka kako projektanti aplikacija ne bi morali da koriste različite intefejse u zavisnosti od konkretnog DBMS-a koji koriste.NET-a baziraju se na korišćenju novog objekta pod nazivom DataSet. Prethodne tehnologije za pristup podacima su pretpostavljale da je veza sa bazom podataka aktivna za vreme izvršenja koda koji vrši obradu podataka. Podaci pribavljeni iz izvora podataka (relacione baze podataka) se serijalizuju korišćenjem XML-a. objektno-orijentisani interfejs koji enkapsulira funkcionalnosti servera baza podataka.NET nije ograničen firewallom jer se komunikacija vrši standardnim HTTP protokolom. Open Database Connectivity (ODBC) standard je razvijen sa ciljem da obezbedi načine za manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka koji bi bili nezavisni od konkretnog DBMS-a. aplikacije koje pristupaju bazi podataka omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju podatke i prikazuju ih u tabelarnom obliku. OLE DB je razvijen ne samo za relacione baze podataka već ima i mogućnost korišćenje drugih tipova podataka. Uvod Većina trenutno prisutnih aplikacija vrši obradu podataka.3.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. DataSet predstavlja lokalnu kopiju podataka pribavljenih iz baze podataka i može sadržati više od jedne tabele. U prošlosti je razvijeno više standardnih interfejsa za pristup bazama podataka.NET ima niz karakteristika koje ga razlikuju u odnosu na prethodne tehnologije za pristup podacima. ADO.NET-a za predstavljanje podataka korišćenjem XML-a (eng. Funkcionalnosti ADO. ADO koristi funkcionalnosti OLE DB interfejsa i može biti korišćen iz bilo kog programskog jezika.NET-a u odnosu na ADO je podrška ADO. Konekcija sa bazom podataka se i dalje kreira ali je moguće mnogo ranije osloboditi konekciju i učiniti je dostupnom ostalim korisnicima. Database Management System – DBMS) poseduje sopstveni programski interfejs (eng. Ovakav način serijalizacije podataka ima za posledicu da ADO. Stalno aktivna konekcija dozvoljavala je trenutne izmene podataka i nadgledanje promena za vreme izvršenja koda.NET ima u potpunosti drugačiji pristup u odnosu na prethodnike. ADO. Svaki sistem za upravljanje bazama podataka (eng.NET je naslednik ADO-a i deo je Microsoft-ove . Nakon pribavljanja podataka. nakon završetka obrade podataka izmenjena je jedino lokalna kopija podataka pa je neophodno ponovo otvoriti konekciju ka bazi podataka kako bi bilo moguće snimiti izmene. Problem je predstavljao ograničeni broj konekcija koje je server baze podataka mogao da pruži korisnicima pa su nakon zauzeća svih dostupnih konekcija ostali korisnici morali da čekaju da se neka od konekcija oslobodi. vršiti manipulaciju podacima u bazi podataka.

namespace) koji imaju mogućnost direktne komunikacija sa konkretnim DBMS-om.NET Data Provider-a Iako će se imena konkretnih objekata svakog od konkretnih Data Provider objekata razlikovati (npr. Svaki od data provired-a poseduje skup klasa koje omogućavaju izvršenje osnovnih funkcionalnosti. koje se nalaze u System.NET Data Provider tipa objekta prikazani su u tabeli 1. Svaki od data provider-a optimizovan je za interakciju sa konkretnim DBMS-om. ADO. OdbcConnection ili MySqlConnection). dodavanje. IDbDataAdapter DataAdapter DbDataAdapter Parameter Transaction DbParameter DbTransaction IDataParameter. Sve klase konkretnih data provider-a imaju zajedničke roditeljske klase tj izvedene su iz istog skupa klasa i interfejsa. . Osnovni objekti ADO. Objekat Connection Command Roditeljska klasa DbConnection DbCommand Implementira interfejs IDbConnection IDbCommand Značenje Omogućava otvaranje i zatvaranje konekcije ka bazi podataka Predstavlja SQL upit ili uskladištenu proceduru. Prednost ovakvog pristupa je mogućnost pojedinačnih data provider-a da imaju mogućnost manipulacije objektima koji su specifični za posmatrani DBMS. Omogućava pristup DataReader objektu konkretnog data provider-a Omogućava čitanje podataka korišćenjem kursora na serverskoj strani Prenosi DataSet objekte između klijenta i izvora podataka. Ove skupove tipova objekata nazivamo data provider-ima. Struktura data provider-a . izmenu i brisanje podataka u izvoru podataka Predstavlja imenovani parametar u parametrizovanom upitu Enkapsulira transakciju baze podatak DataReader DbDataReader IDataReader.NET ne poseduje jedinstveni skup tipova objekata koji komuniciraju sa različitim sistemima za upravljanje bazama podataka (DBMS). svi su izvedeni iz iste klase i implementiraju iste interfejse pa je nakon savladavanja korišćenja jednog od data provider-a relativno jednostavno koristiti sve ostale. SqlConnection. ADO.Data. ADO. IDataRecord IDataAdapter. Data provider je najlakše posmatrati kao skup tipova objekata definisanih u određenom prostoru imena (eng. OracleConnection.NET platforme prikazana je na slici. Naime.4. Još jedna od prednosti je način komunikacije između data provider-a i DBMS-a.Baze podataka . s obzirom da je svaki data provider optimizovan za rad sa konkretnim DBMS-om. Poseduje konekciju i skup od četiri osnovne operacije za selektovanje. on komunicira direktno sa DBMS-om tj ne postoji međusloj koji bi prilagodio zahteve korisnika konkretnom DBMS-u.NET data provider-i Za razliku od ADO-a.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. IDbDataParameter IDbTransaction Tabela 1: Osnovni objekti ADO.100 - .Data prostoru imena.Common prostoru imena odnosno u System.NET poseduje više skupova tipova objekata koji komuniciraju sa DBMS-im.

System.Data System.SqlServerCe System.Data.OracleClient.NET prostora imena (namespace-a).NET platforma poseduje niz ugrađenih data provider-a za različite DBMSove.Data.dll System. U tabeli 4 prikazani su osnovni članovi System.Data.Data prostora imena. Svaka aplikacija koja želi da pristupa podacima korišćenjem ADO.NET tipove koje koriste svi data provider-i Sadrži tipove koje dele svi ADO.dll System.Data. PostgreSQL ili Sybase.Odbc System.NET platforma poseduje skup dodatnih prostora imena koji svojim funkcionalnostima pripadaju skupu ADO.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Microsoft .Data.SqlClient System.OracleClient Biblioteka System. DB2.Data.Data. Prostor imena (namespace) System. MySQL. Spisak ugrađenih data provider-a prikazan je u tabeli 2.dll System.NET prostori imena Od svih ADO. . Neki od ovih prostora imena prikazani su u tabeli 3.Data je najopštiji. .OleDb System. moguće je koristiti data provider-e koje obezbeđuju pojedinačni proizvođači besplatnih ili komercijalnih DBMS-ova poput SQLite.Baze podataka .Data.NET prostora imena. Pored predstavljenih prostora imena.NET platformu.dll System.Data.Data. System.SqlServerCe.NET data provider-i Sadrži tipove koji omogućavaju otkrivanje instanci MS SQL Servera u lokalnoj mreži Sadrži tipove podataka koje koristi Microsoft SQL Server Tabela 3: Dodatni ADO.Data sadrži klase koje su zajedničke za sve data provider-e.Data.SqlTypes Značenje Definiše osnovne ADO.NET-a mora koristiti klase definisane ovim prostorom imena.Sql System.Common System. Data Provider OLE DB Microsoft SQL Server Microsoft SQL Server Mobile ODBC Oracle Prostor imena (namespace) System.NET Data Provider-i Pored data provider-a koji su ugrađeni u .Data.101 - .dll Tabela 2: Microsoft ADO.Data.

Ovaj atribut najčešće sadrži informacije o imenu mašine kojoj pristupamo.Data prostora imena 7. načinu autentifikacije korisnika. 3. Uobičajeni redosled operacija prilikom pribavljanja podataka korišćenjem ovakvog pristupa sastoji se iz sledećih koraka: 1. Ovakav način izvršenja operacija nad bazom podataka je dobro rešenje kada je potrebno pročitati podatke ili izmeniti podake u jednom redu neke od tabela relacione baze podataka.Baze podataka . Direktan pristup podacima korišćenjem ADO. imenu baze kojoj pristupamo i sl. filtriranje.102 - .NET-a Najlakši način izvršenja svih operacija nad bazom podataka je direktno izvršenje svih operacija pri čemu se ne vodi računa o lokalnim kopijama podataka. Ovakav model je najbliži tradicionalnom ADO programiranju i otklanja probleme konkurentnog izvršenja operacija nad bazom podataka koji se dešavaju kada više korisnika istovremeno izvršava operacije nad istim podskupom podataka. Ovakav pristup nije efikasan ukoliko je potrebno modifikovati više različitih redova iz jedne ili više tabela. 2. Konekcija ka izvoru podataka u ADO. pretraživanje i izmenu podataka Tabela 4: Osnovni članovi System. Kreiranje konekcije ka bazi podataka Pre pribavljanja ili izmene podataka neophodno je kreirati konekciju ka izvoru podataka.NET-u enkapsulirana je klasom Connection. . Prilikom kreiranja instance klase Connection neophodno je definisati ConnectionString atribut ove klase. 4. Broj raspoloživih konekcija je ograničen pa je potrebno držati konekciju otvorenom što je kraće moguće.5.’.5. Command i DataReader objekte Otvoriti konekciju Koristiti DataReader za čitanje podataka iz baze podataka Zatvoriti konekciju 7.1.Relacioni model Klasa Constraint DataColumn DataRelation DataRow DataSet Elektronski fakultet u Nišu Značenje Predstavlja ograničenje primenjeno na DataColumn objekat Predstavlja jednu kolonu DataTable objekta Predstavlja roditelj/dete odnos između dva DataTable objekta Predstavlja jedan red u DataTable objektu Predstavlja lokalnu kopiju podataka u memoriji klijentskog računara koji se sastoji od niza povezanih DataTable objekata DataTable Predstavlja lokalnu kopiju tabele baze podataka DataTableReader Omogućava čitanje podataka iz DataTable objekta red po red DataView Predstavlja pogled na tabelu baze podataka i koirsti se za sortiranje. Kreirati Connection. U nastavku ja dat primer kreiranja konekcije korišćenjem OLE DB data provider-a. ConnectionString atribut predstavlja formatirani niz karaktera sastavljen od niza ime/vrednost parova odvojenih međusobno karakterom ‘.

SQL naredbe se izvršavaju korišćenjem instanci klase OleDbCommand tj korišćenjem OleDbCommand objekta. Integrated Security ukazuje na način autentifikacije korisnika. komande mogu biti različitog tipa. conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft. Nakon ekplicitnog poziva funkcije za otvaranje konekcije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kreiranje konekcije OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Open(). otvorena je i aktivna konekcija ka bazi podataka. Initial Catalog predstavlja ime baze podataka kojoj ćemo pristupati korišćenjem kreirane konekcije. 7. imena tabela ili uskladištenih procedura. Data Source ukazuje na ime servera na kome se nalazi baza podataka kojoj pristupamo.Jet.OLEDB. Objekti klase Connection poseduju skup atributa kojima je moguće upravljati tokom izvršenja transakcija nad bazom podataka i pribaviti informacije vezane za izvor podataka kome se pristupa.2. Alternativno.5.Baze podataka .Close(). U posmatranom slučaju pristupa se korišćenjem Windows korisničkog naloga. Objekti klase OleDbCommand predstavljaju objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL upita. Kreiranje SQL komande Nakon kreiranja konekcija ka bazi podataka. neophodno je izvršiti SQL naredbe za manipulaciju nad podacima. Tip komande specificiran je CommandType atributom objekta klase OleDbCommand i može imati neku od vrednosti iz ComandType enumeracije. moguće je proslediti username i password naloga koji želimo da koristimo za pristup bazi podataka. Ukoliko koristimo SQL Server data provider.mdb". . Dakle.0. Pre korišćenja konekcije neophodno je eksplicitno otvoriti konekciju: Otvaranje konekcije conn.103 - . Nakon završetka obrade podataka neophodno je zatvoriti konekciju pozivom funkcije za zatvaranje konekcije: Zatvaranje konekcije conn.Data Source=c:\\PREDUZECE.4.

Prosto kreiranje OleDbCommand objekta. ne znači da je SQL upit sadržan u komandi automatski prosleđen na izvršenje. OleDbCommand newComm = new OleDbCommand(). Kreiranje komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Connection = conn. newComm.4. Najbitnije metode članice OleDbCommand objekta prikazane su u tabeli. Text } Prilikom kreiranja komande moguće je navesti SQL upit kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem CommandText atributa OleDbCommand objekta.0. TableDirect. Konekciju je moguće navesti kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem Connection atributa OleDbCommand objekta. conn.104 - . Prilikom kreiranja komande neophodno je navesti konekciju koja će se koristiti za izvršenje komande. Objekat koji predstavlja komandu je nakon kreiranja samo pripremljen za dalju upotrebu.Baze podataka .CommandText = strSQL. ili bilo koje druge komande ako se koristi neki drugi data provider umesto OLE DB data provider-a. newComm.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet. String strSQL = "Select * from RADNIK".OLEDB.Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb". Metoda Cancel() ExecuteReader() Značenje Poništava izvršenje komande Povratna vrednost funkcije je DataReader objekat izabranog data provider-a ExecuteNonQuery() Izvršava komandu od koje se ne očekuje da kao povratne vrednosti daje podatke ExecuteScalar() Varijanta ExecuteNonQuery() koja kao povratnu vrednost vraća jedan podatak .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Enumeracija tipova komandi public enum CommandType { StoredProcedure.

izmenu ili brisanje podataka iz baze podataka.4. while (reader.OLEDB. Pored izvršenja SQL upita koji vrše selektovanje podataka. kreirati komandu koja će izvršiti upit i kreirati DataReader objekat koji će pribaviti podatke. conn. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.0.ExecuteReader().mdb". reader = comm. DataReader objekti mogu samo da čitaju podatke i to red po red unapred. neophodno je izvršiti kreirani upit kako bi se pribavili podaci.105 - . Ukoliko se koristi OLE DB data provider. . jedan red rezultujuće tabele podataka pribavlja se korišćenjem Read() metode.Close(). DataReader objekti posebno su koristi kada je potrebno brzo iterirati kroz veliku količinu podataka pri čemu nije potrebno posedovati lokalne kopije jednom očitanih podataka. DataReader objekti kreiraju se pozivom ExecuteReader() metode kreirane komande. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji vrši dodavanje novog radnika.3. jasno je da je upotreba DataReader objekata korisna samo u situacijama kada je kreirani upit SELECT SQL naredba. Ukoliko pretpostavimo da je kreirana konekcija ka bazi. Selektovanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Korišćenje DataReader objekta Nakon uspostavljanja konekcije ka bazi podataka i kreiranja SQL upita. conn). Imajući ovo u vidu. String strSQL = "Select * from RADNIK".5.Open().Data Source=c:\\PREDUZECE. izmenu podataka o radniku i briše podatke o radniku u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.Baze podataka .Jet. moguće je izvršiti SQL upite koji vrše dodavanje. Nakon kreiranje DataReader objekta. najlakši i najbrži način za pribavljanje podataka je korišćenje DataReader objekata.Read()) { //programski kod koji vrši obradu pribavljenih podataka } conn. da bi se očitali podaci iz baze podataka neophodno je napisati SQL upit koji selektuje potrebne informacije. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji izvršava selektovanje svih redova iz tabele RADNIK u bazi podataka PREDUZECE.ConnectionString = "Provider=Microsoft. conn. OleDbDataReader reader.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7.

OleDbCommand comm1 = new OleDbCommand(strSQL1. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn. conn. conn). //izmena podataka o radniku String strSQL2 = "Update RADNIK set Plata=50000 where MatBr=123456781".4.Jet. //dodavanje novog radnika String strSQL1 = "Insert into RADNIK values (123456781.ExecuteNonQuery(). OleDbCommand comm2 = new OleDbCommand(strSQL2. '30000'.'Marko'.ExecuteNonQuery().333445555. conn). conn). try { conn.ExecuteNonQuery(). OleDbCommand comm3 = new OleDbCommand(strSQL3.Close().OLEDB.Data Source=c:\\PREDUZECE. comm1.ConnectionString = "Provider=Microsoft. comm2. 'J'.mdb".0.106 - . comm3. 5)". 'Obilićev Venac'. izmena i brisanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). //brisanje podataka o radniku String strSQL3 = "Delete from RADNIK where MatBr=123456781".Baze podataka . 'M'. } .Open(). 'Petrovic'.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodavanje. '2/9/1965'.

conn. U slučaju korišćenja OLE DB data provider-a.ExecuteReader().Open(). //kreiranje parametrizovanog upita String strSQL = "Select * from RADNIK where Ime=@parameter". Svaka ADO.107 - . OleDbDataReader dr = comm.Data Source=c:\\PREDUZECE.NET Command objekta. param. Kako bi se ukazala pozicija u SQL upitu na kojoj će se naći određeni parametar. ADO.Add(param).OLEDB.ParameterName = "@parameter".mdb". parametri su instance klase OleDbParameter. param. Svaki od parametara predstavlja nezavisni objekat koji je moguće kreirati i dodati u kolekciju ADO.Baze podataka . //kreiranje parametra OleDbParameter param = new OleDbParameter().Value = "Marko".Jet. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. //dodavanje parametra u kolekciju parametara komande comm.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Read()) { //obrada podataka } .Parameters.LongVarChar. Parametri zauzimaju određeno mesto u SQL upitu koji komanda izvršava. try { conn.NET komanda poseduje kolekciju individualnih parametara. while (dr.OleDbType = OleDbType. Kako bi prosleđivanje podataka koje su korisnici uneli bilo što sigurnije.4. conn). Izvršenje parametrizovane komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). U nastavku će biti prikazan primer kreiranja i izvršenja parametrizovane komande pri čemu se koristi OLE DB data provider. param.NET poseduje mogućnost kreiranja parametrizovanih komandi. koristi se prefix @ praćen imenom odgovarajućeg parametra.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je neophodno parametrizovati upite koji se prosleđuju bazi podataka na osnovu podataka koje su korisnici uneli u aplikaciju.0.

Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu } catch (Exception exc) { } finally { conn. Korišćenjem tipova objekata iz System. čak i prilikom korišćenja sloja sa raskinutom vezom ADO. data adapter objekat će konekciju ka bazi držati otvorenom minimalni period vremena. Ovaj proces prikazan je na slici. Svaki DataSet objekat može biti sastavljen od većeg broja DataTable (tabela podataka) objekata koji poseduju kolekcije DataRow (red tabele) i DataColumn (kolona tabele) objekata. U većini slučajeva. podaci pribavljeni korišćenjem data adapter objekta se ne pribavljaju korišćenjem DataReader objekata. poglede i sve druge karakteristike modela podataka korišćenog za kreiranje baze podataka. Prednosti i mane ovakvog načina pristupanja podacima opisane su u prethodnim poglavljima. njihovo filtriranje. primarne ključeve. Data adapter objekat koji se koristi upravlja konekcijom ka bazi podataka automatski.6.NET pored ovakvog načina pristupa podacima poseduje i drugačiji mehanizam.Data ADO. data adapter će prekinuti konekciju sa bazom podataka ostavljajući potpuno samostalnu kopiju podataka na klijentskom računaru.NET prostora imena moguće je kreirati lokalni model podataka koji će pored sirovih podataka posedovati veze između tabela.Baze podataka .Close(). pristup podacima korišćenjem sloja sa raskinutom vezom. tzv. ADO.NET-a za pristup podacima Korišćenje Connection. Lokalni model podataka dozvoljava korisnicima kreiranje i izvršavanje upita nad lokalnim podacima.NET-a. ograničenja primenjena na kolone. Klijentska aplikacija može nakon toga nesmetano vršiti izmene nad pribavljenom kopijom podataka. neophodno je kreirati objekte koji predstavljaju konekciju i komandu. Za razliku od direktnog pristupa podacima. Kako bi se poboljšala funkcionalnost. } 7. Data adapter objekti koriste DataSet objekte za prenos podataka od i ka bazi podataka. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima zasnovano je na kreiranju lokalne kopije podataka koji se čuvaju u operativnoj memoriji klijentskog računara. Za pribavljanje i ažuriranje podataka se u slučaju korišćenja sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima koristi tzv. Kada se na klijentskoj strani kreira DataSet objekat.108 - . . data adapter objekat koji predstavlja instancu DataAdapter klase. sortiranje i snimanje u bazu podataka. Command i DataReader objekata podrazumeva da je veza ka izvoru informacija (bazi podataka) otvorena za sve vreme trajanja obrade podataka.

} Nakon kreiranja lokalne kopije podataka tj DataSet objekta. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši ažuriranje podataka o sivm radnicima čije je ime Milos postavljajući im platu na vrednost 30000. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši učitavanje svih radnika iz tabele radnik korišćenjem OLE DB data adapter-a. adapter. Korišćenje DataAdapter objekta OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. try { conn.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Da bi kreirali lokalnu kopiju podataka korišćenjem data adapter-a i DataSet objekata.Close(). DataSet ds = new DataSet().ConnectionString = "Provider=Microsoft. .4. conn).109 - . OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). String strSQL = "Select * from RADNIK". moguće je ažurirati pribavljene podatke. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn.Open().Data Source=c:\\PREDUZECE. "Radnici"). conn.Baze podataka . neophodno je najpre kreirati konekciju ka bazi podataka i komandu na osnovu koje će biti kreirana lokalna kopija podataka.OLEDB.Fill(ds.Jet.mdb".0.

row["SSlovo"] = "M".ToString() == "Milos") { dr["Plata"] = 30000.NewRow().Tables["Radnici"].Tables["Radnici"]. dr["DatRodj"] = "1/1/2011". dr["Plata"] = 20000. row["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 8/11". Brisanje i dodavanje podataka foreach(DataRow dr in ds. } } Moguće je takođe i obrisati neki od redova u lokalnoj kopiji podataka ili dodati novi red. dr["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 5/11". row["DatRodj"] = "1/1/2011".ToString() == "Milos") { dr["Prezime"] = "Bogdanović". dr["SSlovo"] = "M". row["MatBr"] = 223456789.110 - .Rows) { if (dr["Ime"].Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Ažuriranje podataka foreach (DataRow dr in ds. row["Prezime"] = "Obilic".Rows) { if(dr["Ime"]. . row["Plata"] = 30000. DataRow row = ds.Tables["Radnici"]. row["Ime"] = "Milos".

RowUpdated događaja. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. 3. update ili delete operacije ali pre nego štio se desi izuzetak pa nam daje mogućnost da sprečimo dešavanje izuzetka. Naime. adapter.Rows.NET-a? Šta je data provider? U kojim prostorima imena se nalaze roditeljske klase svih ADO.NET data provider-a? Navesti osnovne članove System. U ovakvim situacijama desiće se izuzetak. DataAdapter.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction. 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds. a za netačan 0.Update(ds. ADO.111 - . 4.NET-a? 7. ADO.NET-u? 8. Ovakve situacije moguće je preduprediti korišćenjem DataAdapter.Baze podataka .RowUpdated događaj dešava se u trenucima dok aplikacija radi sa DataSet objektom i otvara novu konekciju ka bazi podataka pa je preporučljivo da programski kod koji se izvršava u ovim situacijama bude što manji. U kojim situacijama je dobro koristiti direktan pristup podacima korišćenjem ADO. Snimanje podataka OleDbCommandBuilder myOleDbCommandBuilder = new OleDbCommandBuilder(adapter).Tables["Radnici"].Net održava informacije o originalnim i trenutnim vrednostima svih podataka koji se nalaze u DataSet objektu. drugi korisnici mogu izmeniti podatke u bazi pa prilikom upoređivanja originalnih vrednosti lokalnih kopija podataka i podataka u bazi neće doći do poklapanja. int izmenjeniRedovi = adapter. Ovaj događaj dešava se prilikom izvršenja svake insert.Data prostora imena. U ovom trenutku lako je uočiti da će problem nastati ukoliko neki drugi korisnik izmeni podatke pre nego što naša aplikacija snimi izmenjene podatke. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji.NET traži redove koji u potpunosti odgovaraju originalnim vrednostima podataka u redovima DataSet objekta i po pronalaženju ih zamenjuje novim redovima tj podacima iz redova lokalne kopije."Radnici"). } } Sve izmene učinjene na lokalnoj kopiji podataka mogu se snimiti u bazu podataka korišćenjem Update() metode DataAdapter objekta. Koji je uobičajeni redosled operacija prilikom direktnog pristupa podacima korišćenjem ADO. Šta predstavlja ConnectionString atribut klase Connection? . za delimično tačan 1. 5.NET-a? 6.Add(row). Prilikom ažuriranja podataka.AddWithKey. Na kom novom objektu se bazira najveći deo funkcionalnosti ADO. 2. Koja klasa enkapsulira konekciju ka izvoru podataka u ADO.

Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.NET 1.NET-a? Zadatak ADO. Čemu služe instance klase DataReader i na koji način je moguće instancirati objekte ove klase? 11. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.112 - . Korišćenjem ADO. 2. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. .NET-a kreirati lokalnu kopiju podataka o svim radnicima. Na čemu se bazira korišćenje beskonekcionog pristupa podacima korišćenjem ADO. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. koja klasa predstavlja objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL komande koju je neophodno izvršiti? 10.NET direktnog pritupa podacima pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”. na koji način je moguće ukazati na poziciju koju parametar zauzima u SQL upitu? 13.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 9. Šta predstavljaju parametri SQL komande? 12. Koja se klasa koristi za instanciranje objekata koji omogućavaju pribavljanje i ažuriranje objekata? 15. povećati svim radnicima platu za 15% i snimiti izmenjene podatke. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a? 14. Koja klasa se koristi za instanciranje objekata koji vrše prenos podataka od i ka bazi podataka kod beskonekcionog pristupa ADO. Ukoliko se koristi OLE DB data provider.

1.NET-a • o o o o Neophodno predznanje Uvod Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Povezivanje podataka sa ASP. Neophodno predznanje • • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# Osnove ADO.NET kontrolama o o o o Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.NET-a .NET-a 8.NET kontrolama Složeno povezivanje podataka sa ASP.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 8 Sadržaj • Povezivanje Windows Forms i ASP. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa ASP. Povezivanje Windows Forms i ASP.NET kontrolama Pitanja Zadatak 8.2.113 - .NET kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.Baze podataka .NET kontrolama 8.

skladištio te podatke u memorijske strukture na klijentskom računaru i vršio upis izmenjenih podataka u bazu podataka. ukoliko se korisnicima dozvoli mogućnost izmene pribavljenih podataka.NET interfejse za razvoj desktop i Web aplikacija. Deo koda smešten je u kontrole sa kojima se povezuju podaci i koje prikazuju podatke.3. Takođe. Ovakav pristup zahtevao je mnogo programskog koda koji se često ponavljao i bio podložan greškama. Uvod Gotovo sve aplikacije koje se mogu nazvati značajnim koriste podatke u nekom obliku. podaci se prenose od izvora podataka ka . .NET platformu enkapsulira prethodno opisani proces i smanjuje količinu programskog koda koji je potrebno razviti. Ove kontrole ugrađene su u Windows Forms i ASP. Ukoliko se pribavljeni podaci prikazuju korisnicima kroz kontrole korisničkog interfejsa aplikacije. . pribavljanje i manipulaciju nad podacima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. DisplayMember i ValueMember atribute. Ukoliko je prenos podataka jednosmeran. je jedan od problema koji su projektanti aplikacija u prošlosti rešavali na različite načine. Pojedine kontrole poseduju složenije mehanizme povezivanja sa podacima. neophodno je posedovati intuitivne načine za prikazivanje podataka koji će omogućiti korisnicima da na lak i efikasan način manipulišu podacima.Baze podataka . dok je ostatak koda smešten u objekte koji korisnicima nisu vidljivi i koji olakšavaju povezivanje podataka i kontrola. 8.NET platforma poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće koristiti za prikazivanje i manipulaciju nad podacima. Svaka kontrola koja implementira IBindableComponent interfejs poseduje kolekciju objekata klase Binding i naziva se DataBindings. Korišćenjem ovog mehanizma moguće je povezati kontrolu sa podacima i u potpunosti prepustiti kontroli upravljanje nad prikazom podataka.114 - . Kako je ranije naglašeno. a zatim razviti programski kod koji bi grafički prikazao pribavljene podatke ili popuniti kontrole koje se prikazuju korisnicima. DataMember.NET platforma takođe uvodi obrasce po kojima se razvija programski kod kojim se vrši lako povezivanje podataka sa kontrolama koje ih prikazuju korisnicima. Prilikom kreiranja ovakvih aplikacija neophodno je posedovati efikasne mehanizme za skladištenje. povezivanje sa podacima u . Povezivanje korisničkog interfejsa tj kontrola od kojih je korisnički interfejs izgrađen.NET platformu je moguće povezati sa podacima.4. Prilikom korišćenja ovog mehanizma neophodno je sagledati pravce toka podataka i vremenske trenutke kada se zapravo prenose podaci. Ugrađene kontrole omogućavaju projektantima desktop i Web aplikacija relativno jednostavan način kreiranja korisničkog interfesja koji ima mogućnost povezivanja sa bazom podataka. Bilo je neophodno kreirati konekciju ka bazi podataka i očitati podatke. Predefinisani skup kontrola ugrađen u . Ovakvo ponašanje posledica je činjenice da su sve Windows Forms kontrole izvedene iz klase Control koja implementira IBindableComponent interfejs. Programski kod razvijen na ovaj način morao je biti različit u zavisnosti od posmatrane situacije i potreba korisnika. Dodatna funkcionalnost ogleda se kroz dodatne atribute članove klase poput DataSource. bilo je neophodno razviti programski kod koji bi pribavljao izmenjene podatke iz delova korisničkog interfejsa. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Većinu kontrola ugrađenih u .NET platformi predstavlja mehanizam za automatsko povezivanje i sinhronizovanje podataka koji su uskladišteni u operativnoj memoriji sa kontrolama korisničkog interfejsa koje prikazuju podatke.

Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Jednostavno povezivanje kontrole sa izvorom podataka vrši mapiranje atributa kontrole na atribut izvora podataka.NET platforme za povezivanje kontrola sa podacima je dvosmerna. Ukoliko je prenos podataka dvosmeran. conn. complex data binding).Baze podataka . Pokretač mehanizma može biti: Izvršenje linije koda koja uvodi povezivanje kontrole i podataka Izvršenje linije koda koja osvežava kontrolu.0. Moguće je odrediti i ValueMember atribut ComboBox objekta. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). neophodno je postojanje programskog koda koji će pokrenuti funkcionisanje mehanizma. Primer ovakvog povezivanja biće prikazan u nastavku na primeru povezivanja ComboBox kontrole sa tabelom RADNIK baze podataka PREDUZECE.5.ConnectionString = "Provider=Microsoft. conn). ComboBox objekat poseduje DisplayMember atribut koji određuje koji će atribut iz izvora podataka kontrola koristiti za prikazivanje svake od stavki.NET platforme sa izvorima podataka: jednostavno povezivanje (eng. • • 8. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. izmenjene vrednosti atributa kontrola ažuriraju vrednosti podataka u odgovarajućem izvoru podataka.4.mdb".OLEDB.Jet. .115 - .Data Source=c:\\PREDUZECE. String strSQL = "Select * from RADNIK". Dvosmerni mehanizmi povezivanja kontrola sa podacima omogućava da se ažuriranje pribavljenih podataka vrši automatski tj bez potrebe za razvijanjem dodatnog programskog koda koji bi vršio ažuriranje podataka. Obično se za svaku prikazanu stavku ComboBox objekta vezuje primarni ključ ili referenca na objekat kada bi se svaka od stavki mogla jedinstveno identifikovati u izvoru podataka radi dalje manipulacije nad podacima. izvor podataka ili sam mehanizam povezivanja • Izvršenje događaja koji je pokrenut zbog promena u izvoru podataka ili u kontroli Postoje dva primarna oblika povezivanja kontrola . Ovaj atribut sadrži dodatne informacije koje se vezuju za svaku od stavki prikazanih u ComboBox objektu. OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). simple data binding) i složeno povezivanje (eng.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kontroli čiji se atributi popunjavaju pribavljenim podacima. Većina mehanizama . Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima ComboBox c = new ComboBox(). Kako bi mehanizam koji povezuje podatke i kontrole bio pokrenut.

Ova kontrola sastoji se od redova i kolona pri čemu presek svakog reda i kolone predstavlja ćeliju. c. Kontrole koje se povezuju sa podacima ovim mehanizmom imaju mogućnost prikaza kolekcija podataka. DataGridView poseduje posebne ćelije u zaglavljima redova i kolona.ValueMember = "MatBr". 8. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje kontrole sa izvorom podataka je mehanizam koji povezuje kontrole sa kolekcijama podataka. "Radnik"). Ćelije smeštene u zaglavljima su posebno grafički naznačene i ukazuju na mod rada kontrole poput sortiranja. c. try { conn. Atribut ValueMember ComboBox objekta ukazuje na atribut MatBr tabele Radnik.6. Najčešće se koriste kontrole koje imaju mogućnost tabelarnog prikaza podataka.Fill(ds.DropDownStyle = ComboBoxStyle. Izgled i ponašanje ćelije je moguće prilagoditi potrebama aplikacije korišćenjem atributa i događaja koje kontrola poseduje.116 - .Relacioni model DataSet ds = new DataSet().DropDownList. Ćelija je osnovna jedinica predstavljanja podataka u kontroli. Ova kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju u tabelarnom obliku.DataSource = ds. adapter. c.DisplayMember = "Ime". koji je primarni ključ.Tables["Radnik"]. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } Elektronski fakultet u Nišu U ovom primeru DataSource atribut ComboBox objekta je tabela Radnik koja se nalazi u DataSet objektu ds. conn. Atributu DisplayMember ComboBox objekta je dodeljeno ime atributa (u ovom slučaju ime kolone tabele Radnik) čije će vrednosti biti pročitane iz svakog reda tabele izvora podataka i prikazane u ComboBox kontroli kao tekst. kako bi odgovarajući red tabele Radnik mogao da bude selektovan kada korisnik izabere neku od stavki ComboBox objekta. DataGridView kontrola pripada ovoj grupi kontrola.Baze podataka . c. DataGridView kontrola pripada Windows Forms prostoru imena.Open().Close(). ažuriranja i selekcije .

OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. dgv.117 - .Add(dgv). OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).DataSource = ds.OLEDB.ConnectionString = "Provider=Microsoft. conn. String strSQL = "Select * from RADNIK".Data Source=c:\\PREDUZECE. conn).Close(). Ćelije mogu biti različitih tipova čak i u istoj koloni ukoliko podaci nisu vezani za kontrolu.Open().Width. "Radnik").4. conn. Složeno povezivanje kontrola sa podacima DataGridView dgv = new DataGridView(). DataSet ds = new DataSet().mdb". try { conn. adapter. this.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka ili dodavanja novog reda. što u našem primeru neće biti slučaj. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } .Tables["Radnik"].Width = this. dgv.0. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši vezivanje podataka iz tabele RADNIK baze podataka PREDUZECE za DataGridView kontrolu.Controls.Jet.Baze podataka . OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Fill(ds.

Podrazumevane karakteristike DataGridView kontrole dozvoljavaju korisnicima da ažuriraju podatke u pojedinačnim ćelijama.Baze podataka . . U nastavku će biti dat primer programskog koda koji vrši kreiranje DataGridView kontrole i u kontrolu dodaje jednu kolonu a zatim dodaje jedan red. brisanja i dodavanja podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prikazani primer najčešći je slučaj upotrebe DataGridView kontrole. Kako je ranije rečeno.HeaderText = "tekstualno polje". DataGridViewComboBoxCell comboCell = new DataGridViewComboBoxCell(). dugmići i slike. respektivno. padajuće liste. DataGridView dozvoljava projektantima aplikacija određivanje nivoa interakcije korisnika sa podacima tj projektanti aplikacija određuju da li će korisnici imati mogućnost ažuriranja. Na primer. Templejt ćelija kolone određuje tip koji će biti korišćen za ćeliju nove kolone svaki put kada se u kontrolu dodaje novi red. od kojih svaka predstavlja kolekciju podataka. DataGridView kontrola kao izvor podataka koristi kolekcije podataka. DataGridView kontrola je projektovana tako da u jednom trenutku može prikazivati samo jednu od kolekcija koje sadrže podatke.Add(newCol). Ukoliko DataSet poseduje više tabela. Da bi se korisnicima zabranilo dodavanje novog reda i brisanje selektovanog reda potrebno je podesiti atribute AllowUserToAddRows i AllowUserToDeleteRows na vrednost false. DataGridViewRow newRow = new DataGridViewRow(). DataGridView ima mogućnost jednovremenog prikaza samo jedne od tabela posmatranog DataSet objekta.118 - . Takođe. newCol. dgv. Primer ovakvog izvora podataka je DataSet objekat. Da bi se dodala nova kolona u DataGridView kontrolu neophodno je definisati templejt ćelija kolone. DataGridView kontroli je moguće dinamički dodavati kolone i redove. moguće je zabraniti dodavanje novog reda. svaka od tabela u DataSet objektu predstavlja kolekciju podataka. da selektuju redove i brišu ih korišćenjem Delete tastera na tastaturi i da dodaju novi red korišćenjem poslednjeg prikazanog praznog reda kontrole. DataGridViewTextBoxColumn newCol = new DataGridViewTextBoxColumn(). Svi tipovi ćelija izvedeni su iz DataGridViewCell klase i mogu biti tekstualna polja. Na osnovu tipova ćelija moguće je dinamički kreirati redove i dodavati ih u DataGridView kontrolu.Columns. brisanje selektovanog reda i ažuriranje podataka postavljanjem vrednost ReadOnly atributa kontrole na vrednost true. Korišćenje DataGridView kontrole DataGridView dgv = new DataGridView(). Iako DataSet objekat može sadržati više tabela. linkovi.

Add("Crna"). 8. Ukoliko se u ćeliji nalazi link ili dugme.Rows. podaci u bazi podataka za koju je kontrola vezana se automatski menjaju. Kod Windows Forms kontrola.Cells. . korisnici neće biti u mogućnosti da menjaju sadržaj ćelije jer ove kontrole ne dozvoljavaju promene njihovog sadržaja korisnicima. Ukoliko se u ćeliji nalazi padajuća lista.Add(comboCell). ovaj mehanizam kreira direktnu vezu između kontrole i baze podataka. ukoliko se podaci u bazi podataka izmene dok je kontrola prikazana korisniku.Items.Add(newRow).7. DisplayStyle atribut padajuće liste mora imati vrednost “ComboBox“). Nakon prenosa podataka.NET kontrolama Osnovni principi povezivanja ASP. dgv. Ukoliko je povezivanje izvršeno. Elektronski fakultet u Nišu Prilikom izmene sadržaja ćelija DataGridView kontrole od velikog je značaja da li je kontrola povezana sa podacima. Povezivanje podataka sa ASP. Mehanizam povezivanja ASP. Iako naizgled isti kao kod Windows Forms kontrola.Baze podataka . svi izmenjeni podaci će automatski biti zapamćeni u izvoru podataka (u bazi podataka) iz kojeg su pribavljeni. Povezivanje ASP. newRow.Relacioni model comboCell. comboCell. Ukoliko korisnik izmeni podatke prikazane u kontroli.119 - .Add("Bela").NET kontrola sa podacima se fundamentalno razlikuje.NET kontrola sa podacima su naizgled slični povezivanju Windows Forms kontrola sa podacima: odrediti koji je izvor podataka i postaviti ga za izvor podataka kontrole. mehanizam povezivanja ASP.Items. podaci koje kontrola prikazuje će se automatski izmeniti. pod izmenom sadržaja smatra se selektovanje neke druge stavke u odnosu na trenutno selektovanu ili prepisivanje trenutno prikazanog teksta u stavki padajuće liste (da bi prepisivanje sadržaja trenutno selektovane stavke bilo moguće.Value = "Bela". comboCell. Takođe. Ovakav način povezivanja kontrola i izvora podataka nije efikasan kod aplikacija koje koriste Internet kao svoje radno okruženje jer je neefikasno održavati direktnu vezu sa bazom podataka korišćenjem Interneta.NET kontrola sa podacima ima malo sličnosti sa prethodno opisanim mehanizmom.NET kontrola sa podacima je jednosmeran – podaci se prenose iz izvora podataka (baze podataka) ka kontroli.

Page { protected int promenljiva.NET poseduje dva mehanizma povezivanja kontrola sa podacima: jednostavno povezivanje (povezivanje pojedinačnih vrednosti) i složeno povezivanje (povezivanje kolekcija podataka). 8. protected void Page_Load(object sender. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Ono omogućava da se vrednosti promenljivih.120 - . U ovaj deo je moguće ubaciti jedino validne izraze za jednostavno povezivanje. ASP. Bilo kakav programski kod bi na ovom mestu doveo do greške prilikom izvršenja stranice.NET kontrolama Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima koristi se za dodavanje informacija bilo gde na ASP.8.NET-om. Jednostavno povezivanje se može posmatrati i kao varijanta kreiranja dinamičkog teksta. Ovi izrazi imaju sledeći format: <%# ovde_stoji_izraz %> Sintaksa liči na skript jezike. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja jednostavnog povezivanja. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole.NET stranici. Jednostavno povezivanje ne mora imati nikakve veze sa ADO. ali ovo nije skript jezik.Baze podataka .NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima.NET aplikacija može snimiti izmenjene podatke ali se snimanje podataka neće desiti automatski.Web. EventArgs e) { .NET kontrola. Kod jednostavnog povezivanja. Jednostavno povezivanje podataka sa ASP. programski kod koji vrši povezivanje se dodaje direktno u HTML tekst stranice. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). ASP. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. Jednostavno povezivanje kontrola i podataka public partial class _Default : System. ASP. Prvi tip povezivanja je daleko jednostavniji ali složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu objekti koji predstavljaju memorijsku reprezentaciju podataka se odbacuju i kreirana stranica se šalje klijentu.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Da bi se koristilo neophodno je dodati specijalne izraze u HTML tekst stranice. Ukoliko korisnik izmeni podatke koje prikazuje kontrola. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja.UI. atributa ili izraza dinamički dodaju bilo gde na stranici.

this. U nastavku će biti prikazan primer koji prikazuje atribut pod nazivom URL nove stranice pod nazivom URLPage.Page { public string URL. } } .UI.Web.DataBind(). this. } } Pored postavljanja statičkog teksta. Jednostavno povezivanje kontrola sa atributima klasa public partial class URLPage : System.DataBind().121 - . jednostavno povezivanje je moguće iskoristiti kako bi se na stranici prikazali atributi neke od klasa.MapPath("Water lilies"). EventArgs e) { URL = Server.Baze podataka . protected void Page_Load(object sender.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu promenljiva = 123.

GridView.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. Ove kontrole spadaju u grupu tzv.Baze podataka . CheckBoxList i RadioButtonList kontrole omogućavaju povezivanje sa jednom kolonom podataka. GridView. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole.9. DropDownList. ListBox. DetailsView i FormView. kontrole koje podržavaju složeni način povezivanja ne moraju podatke pribavljati iz baze podataka niti moraju koristiti ADO. DropDownList. Ove kontrole je recimo moguće povezati sa nizom podataka. Složeno povezivanje omogućava da se na stranici prikažu podaci iz čitave tabele baze podataka. RadioButtonList. . Kao i kod jednostavnog povezivanja. Složeno povezivanje kontrola sa podacima podrazumeva korišćenje podskupa kontrola koje podržavaju ovakav način povezivanja.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. HtmlSelect kontrola u osnovi funkcioniše na isti način kao i ListBox kontrola ali je zadržana zbog lakšeg unapređivanja starih APS stranica. složeno povezivanje zahteva upotrebu specijalnih kontrola koje podržavaju ovakav vid povezivanja. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. U ovu grupu kontrola spadaju ListBox.122 - . ASP. Za razliku od jednostavnog povezivanja.NET kontrolama Složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP. HtmlSelect. list kontrola. Obično se koriste CheckBoxList objekti ili ListBox objekti ali se mogu koristi i daleko sofisticiranije kontrole poput GridView kontrole.NET objekte. CheckBoxList. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. Kontrolu koja podržava složeni način povezivanja sa podacima je moguće razlikovati od ostalih po tome što poseduje DataSource atribut. Složeno povezivanje podataka sa ASP.NET kontrola.

Page { protected void Page_Load(object sender.FindControl("form1").Add("Bela"). } } .DataBind().Add("Plava").Add(lBox). aList. Pri korišćenju kontrola koje se povezuju sa jednom kolonom podataka. Objekti klase ArrayList predstavljaju kolekciju objekata.Collections prostoru imena.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu DetailsView i FormView su kontrole koje mogu prikazivati više od jedne kolone podataka jednovremeno. aList.aspx stranice nakon izvršenja koda.Add("Crna"). EventArgs e) { ArrayList aList = new ArrayList(). aList. povezivanje podataka se vrši postavljanjem vrednosti odgovarajućih atributa kontrola.123 - .DataSource = aList. this.Baze podataka . U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši povezivanje ListBox kontrole sa ArrayList objektom i izgled . ListBox lBox = new ListBox(). Složeno povezivanje kontrole sa ArrayList objektom public partial class _Default : System.Controls. aList. Vrednosti atributa je moguće postaviti statički u . ArrayList klasa pripada System. this.Add("Crvena").Web.UI. lBox. Ova kolekcija može posedovati bilo koji objekat izveden iz klase object.aspx stranici ili dinamički tj korišćenjem programskog koda koji pristupa atributima kontrole i postavlja njihove vrednosti.

NET-a.Web. . //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds.Baze podataka . sa izvorom podataka. U ovim situacijama povezivanje se obično odigrava u tri koraka. Na kraju.Page { protected void Page_Load(object sender. Najpre se kreira objekat koji će predstavljati izvor podataka. objekat klase DataSet će biti kreiran i popunjen dinamički tj korišćenjem programskog koda.NET-a public partial class _Default : System. EventArgs e) { //lista ListBox lBox = new ListBox(). //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet().Tables.UI. neophodno je aktivirati povezivanje eksplicitnim pozivom funkcije DataBind(). U primeru koji će biti prikazan u nastavku. koja će u primeru biti ListBox.Add("Boje").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kontrole iz grupe list kontrola je moguće povezati sa podacima korišćenjem ADO. Složeno povezivanje korišćenjem ADO. Ovo je obično objekat klase DataReader ili DataSet. Zatim je potrebno povezati kontrolu.124 - .

lBox.DataBind().NewRow().Rows.NewRow().Rows. ds.Add(dr).Tables["Boje"]. //kreiranje i dodavanje redova DataRow dr = ds.Tables["Boje"]. //povezivanje kontrole i izvora podataka lBox.Tables["Boje"].Controls.Rows. //povezivanje kontrola i podataka this.Tables["Boje"].NewRow(). dr["Naziv"] = "Zelena". ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. dr = ds. ds. //dodavanje liste na stranicu this.Baze podataka .Tables["Boje"].FindControl("form1").Tables["Boje"]. ds.Columns.DataSource = ds. dr = ds.125 - . dr["Naziv"] = "Pink". dr["Naziv"] = "Crna".Add(lBox).DataTextField = "Naziv". dr = ds. dr["Naziv"] = "Bela". } } Elektronski fakultet u Nišu .NewRow().Relacioni model //dodavanje kolone u tabelu ds.Rows.Add(dr).Add(dr).Add("Naziv").Add(dr).Tables["Boje"].Tables["Boje"].

DetailsView i FormsView spadaju u grupu složenijih ASP. EventArgs e) { //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(). GridView kontrolu je moguće dodati direktno u HTML tekst .126 - .Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu GridView. GridView pripada grupi kontrola koje imaju mogućnost prikazivanja više kolona istovremeno.aspx stranice ili dinamički.Web.Tables. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds.UI. Razvijene su specijalno za potrebe povezivanja sa podacima tj korišćenjem složenog mehanizma povezivanja.Page { protected void Page_Load(object sender.Add("Boje"). U nastavku će biti prikazan primer korišćenja GridView kontrole i njeno povezivanje sa podacima sadržanim u DataSet objektu. Sve kontrole koje pripadaju ovoj grupi poseduju DataSource atribut koji se koristi za povezivanje za izvorom podataka. korišćenjem programskog koda. Upotreba ovih kontrola i složenog mehanizma povezivanja biće predstavljena na primeru GridView kontrole. Složeno povezivanje korišćenjem GridView kontrole public partial class _Default : System.NET kontrola. Kako je ranije naglašeno. //dodavanje kolone u tabelu . DataSet objekat se u ovom primeru kreira dinamički tj korišćenjem programskog koda.

dr["RedniBroj"] = "4". dr = ds. ds. //kreiranje i dodavenje redova DataRow dr = ds.Tables["Boje"].Baze podataka . ds. //povezivanje kontrola i podataka grid.Rows.Tables["Boje"].Tables["Boje"].Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds.Tables["Boje"].Rows.DataBind().NewRow(). dr["Naziv"] = "Pink".Tables["Boje"]. dr = ds.NewRow().Add(dr). dr["RedniBroj"] = "3".Tables["Boje"]. dr = ds.Columns. dr["Naziv"] = "Bela". ds.Add("RedniBroj"). } } . dr["Naziv"] = "Zelena". dr["RedniBroj"] = "1". ds. dr["RedniBroj"] = "2". //povezivanje kontrole i izvora podataka grid. ds.Tables["Boje"].Add("Naziv").127 - .NewRow().Rows.Add(dr).Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Crna".Tables["Boje"].Add(dr).NewRow().Add(dr).Tables["Boje"].DataSource = ds.Rows.Columns.

Pored ovakvog vida popunjavanja izvora podataka.Relacioni model ASP. .NET.128 - .Baze podataka .NET stranica: Elektronski fakultet u Nišu Izgled stranice: DataSet objekat korišćen u prethodnom primeru je popunjen podacima korišćenjem programskog koda tj ručno.NET objekata za korišćenje složenog mehanizma povezivanja GridView kontrole sa podacima biće prikazan u nastavku. Primer korišćenja ADO. moguće je koristiti i ADO.

Jet.Fill(ds. grid.129 - . try { conn. EventArgs e) { OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. conn. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } } } .mdb".ConnectionString = "Provider=Microsoft.Baze podataka .Data Source=c:\\PREDUZECE.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Popunjavanje DataSet objekta podacima iz baze podataka public partial class _Default : System.DataSource = ds. conn. “Radnik”).Open(). adapter. conn). String strSQL = “Select * from RADNIK”.DataBind().UI. grid.OLEDB. DataSet ds = new DataSet().Close().Web.4.0.Page { protected void Page_Load(object sender.

koji atribut ComboBox kontrole određuje koji će atribut izvora podataka popuniti podacima stavke kontrole? 6.Baze podataka . Koja klase se najčešće koristi kako bi se instancirali objekti koji predstavljaju izvore podataka korišćene pri složenom povezivanju? 9.NET kontrola sa podacima? 13.Relacioni model Pitanja Elektronski fakultet u Nišu Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. dok je ValueMember atribut ComboBox kontrole povezan sa matičnim brojevima radnika. 2.130 - . Koji su primarni oblici povezivanja Windows Forms kontrola . Koja je razlika između GridView i ListBox kontrole u pogledu mogućnosti prikaza podataka sa kojima su povezane? Zadatak ADO. Korišćenjem ADO. za delimično tačan 1. Na koji način DataGridView kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju? 8. 1. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Šta je povezivanje kontrola sa podacima u . Na koji način funkcioniše jednostavno povezivanje Windows Forms kontrole sa izvorom podataka? 5.NET kontrola sa podacima? 14.NET kontrola sa izvorima podataka. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. 12. Kako se naziva grupa kontrola koja omogućava korišćenje složenog mehanizma povezivanja ASP. Svaka stavka ComboBox kontrole treba da prikazuje ime i prezime radnika. Čemu služi jednostavno povezivanje ASP. . Šta omogućava složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima? 7.NET-a izvršiti povezivanje ASP.NET kontrola sa podacima? 16. Koja funkcija pokreće mehanizam složenog povezivanja ASP. Šta može biti pokretač mehanizma za povezivanje kontrola sa podacima? 3. GridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika. Prikazati format specijalnih izraza koji se ugrađuju direktno u HTML kod stranice i koji omogućavaju korišćenje jednostavnog povezivanja ASP.NET 1. Navesti tipove mehanizama povezivanja ASP.NET platformi? 2.NET GridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika. a za netačan 0.NET kontrola sa podacima i koje kontrole spadaju u ovu grupu? 17. Da li se snimanje izmenjenih podataka koje prikazuju ASP. Korišćenjem ADO.NET kontrola sa podacima.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms ComboBox kontrole sa podacima o radnicima. 10. respektivno. kao i ime i prezime radnika. Opisati razlike povezivanja Windows Forms kontrola sa izvorima podataka u odnosu na povezivanje ASP. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.NET kontrole dešava automatski? 11. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Ukoliko se vrši povezivanje podataka sa ComboBox kontrolom.NET kontrola sa podacima? 15.NET platforme sa podacima? 4. Šta omogućava složeno povezivanje ASP.

.......................3................................3....................... Ograničenje kolone.................................31 2................................................................................. ...........................................................................................35 Lekcija 3 ....... ...... ..................3..11 1........... ....2................................2 1..............2..................1 1...... ........... .. ..........Baze podataka .............. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR ....................4..... Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? ........ ......10................................................1 1......... ..............2 1.28 2..3............... Klauzule GROUP BY i HAVING .........58 4................................................................. DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE .......................................................................................58 4....5...... SQL naredbe za kreiranje podataka........................................... Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka. Modeli podataka ......................................................................1............................................................................................................................50 3........7 1......................................................... Ograničenja tabele .....................................7.7...........3.................4................................................... .. .....7.....................7....Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Sadržaj Lekcija 1 ....................40 3...........1....................... Baza podataka PREDUZEĆE.. Funkcije agregacije.............................2.........5 1...................23 2.................. Naredba SELECT.................. ............................................. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE .......................8........................................21 2............... Ciljevi lekcije ................................................33 2.......... Neophodno predznanje..............................................................2................................................ Klauzula WHERE ........... ................ ...7 1. Praktičan rad : MS Access.................. ...........................3........................6.......34 2............3..............9..............2...23 2................................ SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT.................. .........1......5............1...........12 1... Referencijalni integritet i spoljni ključevi .............................................. ....4 1. Baze podataka......5....................... ......................... .................................. SQL naredbe za kreiranje podataka..........................44 3.....................................................................4....59 4.. .............................................8 1.......7.................. ..................................1...............2.....................................................41 3..............53 Lekcija 4 . Šta je baza podataka?..................................1..........31 2......16 Lekcija 2 ................... ....................... Tipovi sistema baza podataka........................................................................ Neophodno predznanje...........5........................................... Ključevi relacije .....4....................1................... ..............3 1.........131 - . Tipovi podataka ....9......15 1.....................................4...........6 1........................................................................ Naredba SELECT II ........................ ........59 4..... Aritmetičke funkcije................................................................................... Ciljevi lekcije .. .......................................................... Predstavljanje šema relacione baze podataka...........62 .... ............................. ..............7...................3 1.....................3...........4.................. ..................................................................................... Spajanje tabela.......................1....................... .............4................................... ......................... ....................... ............. Ciljevi lekcije .......................................................... ...............................................30 2......................27 2...... ...21 2.........1...................... ...................... Relacioni model podataka ..................................................58 4.................6...... ..51 3...............................3.... ..........5...................... Neophodno predznanje..................21 2.................2.. .......... Svojstva relacije ............................................. Ograničenje stranog ključa ............ NULL Vrednosti atributa . Relacioni integritet ....................... .................4.. Naredba SELECT I ......2 1...................1.......................................... Ciljevi lekcije ...................... ................4........................ Sistem baza podataka .. ........... .................................................... ......................................................................... ..2............................................................... ......... Funkcije DBMSa ........................................4............................3......... Neophodno predznanje..................41 3... ..1 1.................. Praktični rad: MS Access .......................................40 3......................... ... ...4.13 1......40 3......... .29 2................32 2..10.....................4.................. ........................................................... MS Access specifičnosti..............

.......................4...................................................105 7..............2........................6........... Kombinovanje rezultata više SQL upita ............................................................................5..... Izrada i korišćenje formi .113 8.... Sličnosti i razlike formi i izveštaja.........................................................................................5................................................... Dodavanje novih podataka.....89 6............................................................................... Ciljevi lekcije ........... Modifikacija tabele ......................2...................................................................................................................................83 6...........................................................1......108 Lekcija 8. Neophodno predznanje .................. ADO...... Dodavanje akcija makroa............................ Početno grupisanje i sortiranje podataka ..6...................93 6..................3...........................94 6..3................ Korišćenje DataReader objekta...............................78 5................................................... Povezivanje Windows Forms i ASP....2......................5.... Neophodno predznanje ...........5............6................................................................................................. ADO............NET-a .3...Baze podataka .......95 6..............................................1.............................................................3.....................................89 6........ Neophodno predznanje .76 5..........................................102 7....................................5.......................74 5....4...........................................96 Lekcija 7.................................. Brisanje podataka.73 5.............................................................................. Unutrašnji spoj (inner-join)..NET-a za pristup podacima .............NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO...64 4............................................ Neophodno predznanje .....................................90 6.......... Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO....................................4..................................................83 6..............4........................ Ciljevi lekcije ....................... Levi spoljašnji spoj (left-outer join)........100 7............. Kreiranje konekcije ka bazi podataka ........................ Osnovne komponente Access aplikacija.........................NET-a..................................................132 - ...................................................................... Filtriranje podataka korišćenjem makroa.....................................................69 Lekcija 5.........................................................Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.............5.........................................................................114 .................................................. Kreiranje aplikacije u Access-u .113 8.............................5.....................6.................5.....7............................5...............................................................................................1..........................85 6..........................73 5...............6.81 Lekcija 6.....................................4.............. Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) ................................99 7............NET ..............................98 7....................6.....98 7.....5......................................113 8.........103 7.............. Ažuriranje podataka ............2............. Ciljevi lekcije ..................................................5...... Kreiranje SQL komande ...........4.......................2...............4.....................................................79 5............................................................................................................ Dekartov proizvod (cross-join) ...........................................98 7...............80 5....................................................................................................73 5...............................................................4...................... Brisanje tabele............3...... Modifikacija šeme relacione baze podataka ..............................102 7..4.......................2.........2........1..................92 6................65 4. Uvod...98 7......................1............................................................................1.................................85 6.....83 6.............................................66 4................................................................................................................................87 6..6..................................80 5....1...2......... Dodavanje novih podataka korišćenjem upita ......................113 8....5.............3............................ Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a..1.............84 6..................66 4.NET data provider-i..................... Desni spoljašnji spoj (right-outer join) .......................... Uvod............................................................ Osnovni tipovi izveštaja u Access-u ............. SQL naredbe za manipulaciju podacima .......................................83 6..........4.......6.....3......... Ciljevi lekcije .......................................................1........2................1................................ Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a ......3................... Uvod..............3.......... Izrada i korišćenje izveštaja ............................. Izrada i korišćenje makroa ..74 5.......4....................... Direktan pristup podacima korišćenjem ADO... Pokretanje i izvršenje makroa ........ Modifikovanje strukture forme .................4.......4................................................................................1...................................................91 6..........................63 4....88 6.........................

. .Baze podataka ....NET kontrolama .....NET kontrolama.........8.......... Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.......9.............5.....120 8........ ..114 8............... Povezivanje podataka sa ASP.....................Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8........ ............116 8.. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima ..7.................122 - .......NET kontrolama..133 - ..119 8........4................. ... Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima . Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama .... Složeno povezivanje podataka sa ASP..............6......... .. ......................115 8.