Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Lekcija 1
Sadržaj

• o o o

Baze podataka Šta je sistem baza podataka? Šta je baza podataka? Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? Funkcije DBMSa Tipovi sistema baza podataka

o o

Modeli podataka Relacioni model podataka NULL Vrednosti atributa Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Svojstva relacije Zadatak 1 Zadatak 2

o o o o o o

Ključevi relacije Zadatak 3 Relacioni integritet Referencijalni integritet i spoljni ključevi Predstavljanje šema relacione baze podataka Pitanja Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Zadaci

1. Baze podataka
1.1. Ciljevi lekcije
1. Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka". 2. Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS), njegovim tipičnim funkcijama. 3. Upoznati namenu "modela podataka". 4. Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, emailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

-1-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

1.2. Neophodno predznanje
1. Rad u Windows okruženju 2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata 3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

1.3. Sistem baza podataka
Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1): (1) korisnici, (2) aplikacija nad bazom podataka, (3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i (4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

1.4. Šta je baza podataka?
Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se čuvaju tako da je unos novih podataka, kao i čitanje i pretraživanje postojećih, je jednostavno, efikasno i ako je moguće, bez grešaka. Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika. Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu -2-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objašnjen u sekciji nakon sekcije o DBMS-u. Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja. Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).

1.5. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?
Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

• •

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba). Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe). Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

1.5.1. Funkcije DBMSa
DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

• •

• •

Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi) Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima. Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja. Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti. Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka.

-3-

2. neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija.5.bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama. ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta.. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka . i sl. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela. 1. gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese. kao što su import. Naravno. zahtevi prema bazi podataka mogu značajno da se razlikuju. eksport podataka. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka.Relacioni model • Elektronski fakultet u Nišu • Podrška za transakcije. S druge strane. Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj. a samim tim i bazu podataka. a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više.Baze podataka .. mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća. ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica. Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova. 7 dana u nedelju. Tipovi sistema baza podataka Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija. Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2. Na primer. sistemi za banke. koristite samo vi.. koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti međusobno zavisne. sistemi za upravljanje dokumentima. ili da podrže rad nekog Web sajta. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno. odnosno samo jedan korisnik. Izbor DBMSa Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača DBMSa koji nude sistema različitih performansi i koji su namenjeni različitim segmentima tržišta. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela. U narednoj sekciji dat je kratak prikaz tipova sistema baza podataka. funkcije za nadgledanje. ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju. Aplikaciju. od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl. Koji DBMS ćete izabrati zavisi od tipa i veličine problema koji treba da rešite realizacijom aplikacije. Razne korisničke funkcije. statističke analize. kao što su knjigovodstvene aplikacije. -4- . U zavisnosti od aplikacije. gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti.

HTML i ASP. tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom. prikazan je enterpise sistem baza podataka. Važno: Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. marku. sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. Personalni sistem baza podataka Elektronski fakultet u Nišu Na slici 3.Baze podataka .Relacioni model Slika 2.NET. Na primer. registarski broj. C#. Zbog toga pogledajte pažljivo navedene objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta! Svaki objekat. Enterprise sistem baza podataka 1. entitet "vozilo" ima vlasnika. Nema čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema. Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem. U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati. poseduje neka svojstva.6. podatke koje mora pamtiti i obrađivati. datum registracije. -5- . Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u različitim jezicima: Java. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka. godinu proizvodnje. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom podataka. informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika. Programeri moraju da napišu kod koji će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa Slika 3. Modeli podataka U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema. proizvođača. odnosno entitet.

kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima. U fazi projektovanja baze podataka. Pošto je relacija predstavljena tabelom. s druge strane. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu. Codd 1970 godine. izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem! 1. na primer.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu boju. Ovaj model daje osnovu za jezik visokog nivoa za pristup podacima koji obezbeđuje maksimalnu nezavisnost između programa. U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. i sve ostalo je istorija. tip motora. Relacioni model podataka Zanimljivosti: Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu.. Relacioni model oslobađa korisnika frustracija oko rukovanja podacima na niskom nivou. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli. definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata. konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta. Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka. za konkretan problem. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom. zalaženja u detalje smeštanja podataka i metodama pristupa iz korisničkog interfejsa. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija. i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima. s jedne strane. Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama. treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute. i dodatnu opremu. kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu. Relacija..Baze podataka . atributi predstavljaju -6- . i mašinske reprezentacije. Važno: Izborom objekata. System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model.. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. Relacioni model obezbeđuje sredstva za opis podataka sa njihovom prirodnom strukturom. atributi predstavljaju svojstva te relacije. dok je radio u IBMu. bez dodatnih struktura za potrebe mašinske reprezentacije. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina! Relacioni model je predložio E. Osnove relacionog modela Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu.7. i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele.F. nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2.

Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile. gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta. 1. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Važno Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom. svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut. Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. kao i svaka kolona u tabeli imaju ime. Svaka relacija predstavlja skup torki. odnosno torke. dužinom podataka i opsegom vrednosti. 1. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. NULL Vrednosti atributa Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen. Atribut relacije: Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.7.1. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka. Na primer. DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednostm što podrazumeva korišćenje tzv NULL vrednosti.7.Baze podataka . svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. Domen atributa: -7- . Koncept domena je vrlo važan. ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio. tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kolone te tabele. Praktično. NULL vrednost može da ima dva značenja: • • Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata. Na primer. za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata.2. što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu. a kolone atributima. Svaka tabela. Osnovni koncepti relacionog modela podataka su: Relacija: Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama. Međutim. U tabelarnom prikazu relacije.

Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena. Svojstva relacije Relacija ima sledeća svojstva: Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka. Očigledno je da je relacija u relacionom modelu. Relaciona baza podataka: Kolekcija normalizovanih relacija. Sve torke relacije su različite. odnosno implementaciji relacionog modela. Stepen relacije: Broj atributa relacije (unarna. u relaciji ne postoje duple torke. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu. binarna sa dve kolone i sl. Torka relacije: Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost. Ekvivalentni skup pojmova 1. imena atributa i domene atributa.3.) Kardinalnost relacije: Broj vrsta (torki) relacije. odgovara pojmu tabela u bazi podataka. pri čemu svaka ima različito ime. U svetu baza podataka. Relacioni model Relacija Torka Atribut Domen atributa Šema relacije Baza podataka Tabela Vrsta Kolona Tip podatka kolone Opis tabele Slika 4. Sadrži ime relacije. Svi atributi jedne relacije imaju različito ime. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4. obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu. Šema relacione baze podataka: Skup šema relacija. Šema relacije: Šema relacije je opis relacije. a drugi kada se govori o bazi podataka.Baze podataka . ako ima jednu kolonu. tj.7. i -8- . Redosled atributa u relaciji nema značaja.

matičnom broju. odnosno tabelama u bazi podataka. Zadatak 1: Izbor relacija: Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće. tj objekata iz realnog sveta). matični broj. PREZIME. prepoznati entitete i njihova svojstva. broj). Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv. Za radnike treba čuvati informacije o imenu. dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK. RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. POL. koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu. PLATA i ADRESA. i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime. RADNIK LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 SEKTOR -9- . SSL (srednje slovo). U rešenju narednog zadatka. prezimenu. datum rođenja. stručna sprema. ali praktično redosled torki u relaciji može uticati na efikasnost pristupa torkama! Primer Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta. Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. pol. DATRODJ (datum rođenja). plata.Baze podataka . Rešenje Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika. Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime). MBR (matični broj). Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR). odnosno to su nam kolone u tabeli. adresa. adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja.

Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodatni zadatak Ovo je delimično rešenje zadatka. Niz karaktera. opseg od minLD do 40000. od 01-JAN-44 nadalje Karakter (1). Prepoznati ostale potencjalne relacije i njihove atribute!! Zadatak 2: Domeni atributa Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera. opsega 111111999999* Datum. gde je minLD minimalni republički lični dohodak Niz karaktera (30) Skup mogućih imena osoba Skup mogućih prezimena osoba Skup mogućnih matičnih brojeva radnika Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću Pol radnika Moguće vrednosti plata radnika ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Dodatni zadatak Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!! . Celi brojevi. dužine do 15. vrednost M i Ž Broj. opseg. dužine do 15.00. napr.10 - . Rešenje Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli: Atribut LIME PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA Domen Imena Osoba Prezime Osoba Maticni Broj Datum Rodjenja Pol PlataRadnika Značenje Definicija domena Niz karaktera.

tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut . Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju. Primarni ključ Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije. Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!! Zadatak 3: Ključ relacije Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera. U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo ključem relacije. koji se obično označava sa ID. Takva svojstva nazivamo karakterističnim. što će niže biti uvedeno. U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika. koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije.ključ surogat. skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta.Baze podataka . U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve. Ključ surogat Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ. Ključevi relacije Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo. odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika. nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije. Takvi atributi se nazivaju ključni atributi. a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa. zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije. . ili kombinaciju od nekoliko svojstava.11 - . u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa). Na primer.8. Terminologija: Ključ Pošto su sve torke relacije različite.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Rešenje Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj. U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

1.9. Relacioni integritet
U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije. Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji. Ograničenja Integritet entiteta Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela. Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

- 12 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.

1.9.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi
Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji? Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije. S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST. Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL. Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja). RADNIK
LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 MBRS 66777 NULL 55333 NULL BRSEK 40 60 40 40

SEKTOR

- 13 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve. Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru): RADNIK : SEKTOR X:Y Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1: RADNIK : SEKTOR X:1 Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N: RADNIK : SEKTOR N:1 Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi). Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu? Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije. - 14 -

PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA MBR RADI_NA BRPR SATI Pitanja: Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)? 11.10.. pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači. Koje su funkcije DBMSa? 8. a imena atributa u ćelijama. Šta je domen atributa? 13. Navesti tipove sistema baza podataka. Šta je relacija. Kako su organizovani podaci u bazi podataka? 6. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. za delimično tačan 1.. Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka? .Baze podataka .. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika. Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa? 14. Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente? 4. . Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL . a da se spoljni ključevi pišu italikom. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji. a za netačan 0. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Šta obezbeđuju modeli podataka? 10. 9. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? 7. Šta je baza podataka? 5. Zašto je korišćenje baza podataka važno? 2. Koja je svrha baze podataka? 3. 1. a šta su atributi relacije? 12.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1.15 - .. Predstavljanje šema relacione baze podataka Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije.

10. Vodi se evidencija o datumu kada je rukovodilac postavljen na tu funkciju. 2. Koja je uloga primarnog ključa relacije? Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje? Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID? Koje je značenje stranog ključa? Šta podrazumeva relacioni integritet? Na koji način se predstavlja relacioni model podataka? Elektronski fakultet u Nišu 1. 18. Zahtevi: 1. plata. 4.1. 17. koje ne vodi isti sektor. broj i jedinstvenu lokaciju. pol i datum rođenja. Svaki radnik radi u jednom sektoru. Pri tome se vodi evidencija o broju radnih časova koje radnik provede na nekom od projekata. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Baza podataka PREDUZECE Na osnovu navedenih zahteva projektovati relacionu šemu baze podataka PREDUZEĆE. odnosno evidentira se za svakog radnika ko mu je neoposredni rukovodilac. Svaki projekat ima ime. Navesti svojstva relacije. Preduzeće ima više sektora. Vodi se i evidencija o članovima porodice. Takođe se vodi evidencija o hijerarhiji odgovornosti. SEKTOR i PROJEKAT. Za svakog člana evindetira se ime. 19. a može biti angažovan na više projekata.Baze podataka .Relacioni model 15. pol. Za svakog radnika se pamti ime. matični broj. Svaki sektor ima ime. Rešenje zadatka: baza podataka PREDUZECE Najpre ćemo na osnovu zahteva da prepoznamo potencijalne relacije koje ćemo predstaviti tabelama. Sektor ima bar četiri radnika. 20. 21. To su RADNIK. sa atributima kako je to prikazano: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA SEKTOR NAZIV SBROJ . Sektor može imati više lokacija. U sektoru se radi na više projekata. broj i rukovodioca. 16. datum rođenja i srodstvo. 3.16 - . adresa.

kod koga se ključ formira kao kombinacija delimičnog ključa (u ovom slučaju ime deteta) i stranog ključa (mat.br. između radnika i sektora. ali je očigledno da se svako dete u ovom slučaju nema atribut koji može da bude ključ. roditelja). kao i veza JE_NOSILAC u kojoj je na N strani PROJEKAT. a jedan sektor ima jednog rukovodioca. SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST Veze RADI_U i NADZOR. jer nisu svi radnici rukovodioci sektora). u kojima se na N strani javlja RADNIK. Relacijama na N strani se dodaju kao spoljni ključevi primarni ključevi relacije na 1 strani. Ovo je veza 1:1. dete se može identifikovati preko svog imena ako je poznato ko mu je roditelj (odnosno preko ključa roditelja).Baze podataka . odnosno svaki sektor mora da ima rukovodioca (s druge strane. tako da se za nju formira posebna relacija RADI-NA u koju se kao . relacija RADNIK ne učestvuje potpuno. Vodite računa da je ovo dugačija situacija od dodavanja ključa surogata kako je to navedeno kod objašnjavanja ključeva. S druge strane. Ovo je situacija kada se član porodice pojavljuje kao slabi tip entiteta. RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS Na osnovu zahteva može se prepoznati i jedna veza M:N: RADI-NA između relacija RADNIK i PROJEKAT.17 - . CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ Na osnovu zahteva se mogu prepoznati i veze: RUKOVODI.Relacioni model PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR Elektronski fakultet u Nišu Član porodice je takođe potencijalna relacija. Zbog toga se relaciji SEKTOR dodaje atribut DAT_POST (datum postavljanja rukovodioca) i spoljni ključ MATBRR (matični broj rukovodioca) koji predstavlja primarni ključ relacije RADNIK. pošto jedan radnik može da rukovodi samo jednim sektorom. Izbor na koju stranu staviti strani ključ se može doneti na osnovu dodatne analize veze: u ovoj vezi potpuno učestvuje svaka torka iz relacije SEKTOR. koje su tipa 1:N. Zbog toga se ovoj relaciji dodaje kao strani ključ matični broj roditelja.

na osnovu navedenih zahteva kreiran je kompletni relacioni model baze podataka PREDUZEĆE koji konačno izgelda ovako: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ LOK_SEKTOR RADI_NA BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI . Za njega se formira nova relacija LOK-SEKTOR koja kao spoljni ključ ima primarni ključ relacije SEKTOR.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu spoljni ključevi uključuju primarni ključevi relacija RADNIK i PROJEKAT. Ova dva spoljna ključa formiraju primarni ključ relacije RADI-NA.18 - . RADI_NA MBR BRPR SATI Dodatna komplikacija u ovim zahtevima je i viševrednosni atribut LOKACIJA koji se odnosi na relaciju SEKTOR.Baze podataka . LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA Na taj način.

1. (b) Avion može da ima više putnika. ali jedan putnik može da bude na samo jednom letu u određeno vreme. datum rođenja. BrojDozvole. Isti dodaci (salate) se mogu koristiti uz različite tipove pljeskavica. Prepoznati relacije i definisati odgovarajuće tabele. bruto nosivost. (c) Krava: krava muzara ima ime.19 - . ali jedan student može da studira samo na jednom fakultetu. (e) Pacijent može da ima više doktora. telefon. Za vozila se znaju vlasnici.Baze podataka . (b) Restoran: restorani imaju naziv. Koji atributi su primarni ključevi ovih relacija? 3. BrojŠasije. registracioni kod. primarne ključeve i spoljne ključeve koji predstavljaju veze (napomena: atributi nisu navedeni. svaki region ima više gradova. sa atributima Tip. (d) Ćevapdžinica prodaje više vrsta pljeskavica. Adresa. riba. BrojMotora. i VLASNIK sa atributima LičnoIme. Modeliranje . a vozilo ima samo jednog vlasnika. i vrstu hrane (roštilj. 2. rasu i numerisnu plastičnu oznaku na uvetu. definisati odgovarajuće tabele i njihove primarne ključeve: (a) Brod: brod ima ime. i godina igradnje.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Zadaci: Relacije Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove atribute. Veze između relacija Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove međusobne veze. (c) Država ima više regiona. pice). a jedan doktor ima više pacijenata. Prezime. RegistarskiBroj. tako da morate da predložite određeni skup atributa relacije koji opisuju svojstva entiteta): (a) Fakultet ima više studenata. Koji strani ključ i u koju relaciju treba dodati da bi se modelirala veza između vlasnika i vozila? . Jedan vlasnik može da poseduje više vozila. definisati odgovarajuće tabele. adresu.jednostavan relacioni model U bazi podataka treba čuvati podatke o dva tipa entiteta: VOZILO. broj mesta.

drama. za svaku utakmicu. Za svakog glumca postoji jedinstveni identifikator. pamti se broj osvojenih poena i broj promena. sudije. naslov i stil. broju direktnih poena i broju poena na greške protivnika. datum rođenja i datum smrti (ako postoji). godina. Za svaki film treba pamtiti imena glumaca i tip uloge (glavna. Baza podataka za Video klub Projektovati relacionu šemu baze podataka za Video klub. datum učlanjenja. treba pamtiti informacije o veličini (dimenzijama). Academy Award). Za svakog člana kluba treba pamtiti kasete koje je uzeo i datum izdavanja. Za svaki muzej. podaci o datumu rođenja i mestu rođenja.. Treba pamtiti i podatke o utakmicama (jedinstveni identifikator. mesto u timu i broj. pamte se imena. vreme. naslov filma. U bazi podataka treba čuvati informacije o ekipama koje učestvuju (naziv. dobijene nagrade Akademije.20 - .Baze podataka . Za slikare pamtiti nacionalnost. Potrebno je pratiti sledeće informacije o filmovima: jedinstveni broj. Utakmice se igraju na tri dobijena seta.. Baza podataka o takmičenju u odbojci Projektovati relacionu šemu baze podataka o takmičenju u odbojci. Više kaseta može biti sa istim filmom.). adresa. dve ekipe koje igraju i konacni rezultat u setovima).. zemlja. kao i specijalnost. Za utakmice pamti se i statistika za igrace i ekipu.. Pamtiti podatke o kasetama: jedinstveni kod kasete. film koji se na njoj nalazi i broj iznajmljivanja kasete.. Brojevi igrača su jedinstveni u okviru ekipe. Treba pamtiti i informacije o članovima kluba: broj članske karte. Za svaku ekipu na utakmici vodi se statistika o broju as servisa. Pamtiti podatke o režiserima filmova: za svakog režisera postoji jedinstveni broj. O glumcima se pamte imena (ime i prezime). nominacije za nagrade Akademije (tzv. jedinstveni broj. ako postoji. datum rođenja i datum smrti (ako je poznat). datum dobijanja. a za svaki set na utakmici treba pamtiti njegov redni broj i rezultat. ukupan iznos najamnine (od svih iznajmljenih kaseta) i vrednost ostvarenog bonusa (određuje se na osnovu pet iznajmljivanja). rejting filma („kritika“ u novinama označena brojem zvezdica). godini kada je ona nastala. datumu smrti (ako postoji). Za svaku sliku.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Baza podataka o slikarima Projektovati relacionu šemu baze podataka koja treba da čuva podatke o slikarima i muzejima u kojima se nalaze njihove slike.. pamtiti lokaciju. „Oskar“. trener. tip (akcioni. Za igrače pamti se ime i prezime. Za svakog igrača. datum. režiser. ime i prezime. .). komedija. najbolji plasman na svetskim i evropskim prvenstvima) i igračima za svaku ekipu. sporedna.

21 - . Svi SQL standardi koji su naknadno . pod nazivom SQL-86.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 2 Sadržaj • • o o SQL naredbe za kreiranje podataka Neophodno predznanje Baza podataka PREDUZEĆE o o o Definicija tabela Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE SQL naredbe za kreiranje podataka Tipovi podataka SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Ograničenje kolone Ograničenja tabele Ograničenje stranog ključa DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE MS Access specifičnosti Praktičan rad : MS Access Pitanja za samostalni rad o o o 2. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. je razvijena za potrebe manipulacije podacima System R sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka.Baze podataka . Ovaj standard je kasnije prihvaćen id od strane International Organization for Standardization (ISO). inicijalno nazvana SEQUEL. SQL naredbe za kreiranje podataka 2.1. Ova verzija. SQL je formalno standardizovan 1986 godine. Prva verzija programskog jezika SQL razvijena je od strane kompanije IMB krajem 1970-ih godina. od strane American National Standards Institute (ANSI).RDBMS). Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama SQL programskog jezike Upoznati se sa različitim standardima SQL-a Naučiti osnovne SQL naredbe za kreiranje strukture relacione baze podataka Proučiti primer SQL naredbi za kreiranje structure relacione baze podataka PREDUZEĆE Structured Query Language (SQL) predstavlja programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .

FIPS 127-2 1999 SQL:1999 SQL3 2003 SQL:2003 2006 SQL:2006 2008 SQL:2008 Tabela 1 Usvojeni SQL standardi SQL je programski jezik razvijen sa specifičnom namenom.jezik koji se koristi za definisanje strukture relacione baze podataka 2. Data Manipulation Language (DML) . Većina RDBMS-ova implementira jedan od navedenih standarda.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu usvojeni predstavljaju zajedničke standarde organizacija ANSI i ISO (Tabela 1). ažuriranje i brisanje podataka u relacionoj bazi podataka. korisnički definisane tipove podataka i druge elemente.jezik za pribavljanje i ažuriranje podataka u relacionoj bazi podataka.22 - . Njegova osnovna karakteristika je da se radi o deklarativnom jeziku za upravljanje i manipulacijom podacima u relacionim bazama podataka. Sve naredbe SQL jezika se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. SQL standard SQL-99 mnoga od ovih proširenja su formalno prihvaćenakao delovi SQL jezika u vidu SQL Persistent Stored Modules (SQL/PSM) (Tabela 2). Većina proizvođača RDBMS-a proširuje SQL standard dodajući proceduralne elemente. Data Definition Language (DDL) .Baze podataka . Takođe. Ostali nazivi Godina Naziv 1986 SQL-86 SQL-87 1989 SQL-89 FIPS 127-1 1992 SQL-92 SQL2. SQL omogućava pribavljanje. Ovaj alat može biti običan Command-line Interface (SQL/CLI) ili alat sa bogatim grafičkim interfejsom. dodavanje. u većini slučajeva. kontrolne strukture. je obezbeđena programksa podrška koja omogućava da se SQL naredbe kreiraju i koriste iz drugih programskih jezika. . Proizvođač Ime Puno ime ANSI/ISO Standard SQL/PSM SQL/Persistent Stored Modules Interbase/Firebird PSQL Procedural SQL IBM SQL PL SQL Procedural Language (implements SQL/PSM) Microsoft/Sybase T-SQL Transact-SQL MySQL SQL/PSM SQL/Persistent Stored Module (implements SQL/PSM Oracle PL/SQL Procedural Language/SQL (based on Ada) PostgreSQL PL/pgSQL Procedural Language/PostgreSQL Structured Query Language (bazira se na Oracle PL/SQL) PostgreSQL PL/PSM Procedural Language/Persistent Stored Modules Tabela 2 Proširena SQL jezika koja su postala deo standarda Većina proizvođača relacionih DBMS-ova оbezbeđuje alat za kreiranje i izvršavanje naredbi SQL jezika.

Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. .3.2. 2. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. obradu i administraciju nad bazom podataka. Relacioni model Model podataka koji ima snažnu teorijsku osnovu. Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. povezanih podataka organizovanih u logičke celine Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) Računarski program (u praksi obično skup računarskih programa odnosno aplikacija) koji obezbeđuje kreiranje. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Neophodno predznanje Baza podataka Predstavlja kolekciju predstavljene tabelama. Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE prikazan je na Slici 1. Torka relacije Vrsta relacije. DBMS dobija zahteve u obliku upita (SQL upiti . i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom.23 - .naredne lekcije!) i prevodi te zahteve u odgovarajuće akcije nad bazom podataka. Baza podataka PREDUZEĆE U nastavku je prikazana relaciona baza podataka PREDUZEĆE koja će biti korišćena u svim lekcijama ovog kursa koje se bave SQL programskim jezikom. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda.

U tabeli SEKTOR se pamte sledeći podaci o sektorima: broj sektora.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 1 Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE Tabela RADNIK čuva podatke o radnicima preduzeća. Za primarni ključ je izabran broj sektora odnosno kolona Broj. srodstvo sa radnikom i datum rođenja. Jedini strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. Tabela LOK_SEK čuva podatke o lokacijama na kojima se nalazi određeni sektor: broj sektora i naziv lokacije. broj projekta na kome je angažovan i broj radnih sati nedeljno koliko je angažovan na projektu. Tabela PROJEKAT čuva podatke o projektima koji su aktivni unutar preduzeća.24 - . Strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli SEKTOR. Tabela ima dva strana ključa: Radnik i Projekat. Kolona Rukovodilac referencira kolonu MatBr u istoj tabeli jer rukovodilac je jedan od radnika (rekurzivna veza). datum rođenja. Za svakog radnika se pamti matični broj. Tabela ima dva strana ključa: Rukovodilac i Sektor. Strani ključ je kolona Radnik koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK. Jedini strani ključ je kolona Sef koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK (šef sektora je jedan od radnika u preduzeću). plata. ime člana porodice. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Sektor i Lokacija. Tabela CLAN_PORODICE čuva sledeće podatke o članovima porodica radnika: matični broj radnika. naziv sektora. . Kolona Sektor referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. Za svaki projekat se pamti: broj projekta. prezime. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Ime. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Projekat. adresa. pol. srednje slovo. Za primarni ključ je izabran matični broj radnika odnosno kolona MatBr. Preduzeće je podeljeno na veći broj sektora. lokacija projekta i broj sektora koji je zadužen za projekat. Za primarni ključ je izabran broj projekta odnosno kolona Broj. matični broj šefa sektora i datum kada je šef sektora postavljen na svoju dužnost.Baze podataka . . ime. matični broj neposrednog rukovodioca i broj sektora u kome radnik radi. pol. Tabela RADI_NA predstavlja evidenciju angažovanja radnika na različitim projektima. naziv projekta. Kolona Radnik referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK a kolona Projekat referencira kolonu Broj u tabeli PROJEKAT. Za svako angažovanje se pamti: matični broj angažovanog radnika.

25 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Definicija tabela Kolona MatBr Ime SSLovo Prezime DatumRodj Adresa Pol Plata Rukovodilac Sektor Tip Number Text(20) Text(1) Text(30) Date/Time Text(100) Text(1) Number Number Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Strani ključ Strani ključ Obavezna Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Ne Da Napomena Long Integer Single Long Integer Byt Definicija tabele RADNIK Kolona Broj Naziv Sef DatPost Tip Number Text(50) Number Date/Time Ključ Primarni ključ Ne Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Ne Napomena Byte Long Integer Definicija tabele SEKTOR Kolona Broj Naziv Lokacija Sektor Tip Number Text(100) Text(50) Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Strani ključ Obavezna Da Da Ne Da Napomena Integer Byte Definicija tabele PROJEKAT Kolona Tip Radnik Number Ime Text(20) Pol Text(1) Srodstvo Text(10) DatRodj Date/Time Ključ Primarni ključ. Strani ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Obavezna Napomena Da Long Integer Da Ne Da Ne Definicija tabele CLAN_PORODICE Kolona Tip Sektor Number Lokacija Text(50) Ključ Primarni ključ. Strani ključ Primarni ključ Obavezna Da Da Napomena Byte Definicija tabele LOK_SEK .Baze podataka .

Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Elektronski fakultet u Nišu Napomena Long Integer Integer Byte Definicija tabele RADI_NA Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE .Baze podataka .Relacioni model Kolona Tip Radnik Number Projekat Number Sati number Ključ Primarni ključ.26 - . Strani ključ Primarni ključ.

Deklaracije kolona se razdvojaju zapetama. Centralni objekat svake relacione baze podataka jeste tabela. Ograničenja za kolonu su opciona i mogu da sadrže specifikaciju predefinisane vrednosti i niz specifikacija ograničenja. Za deklaraciju kolona se koristi format koji je dat u nastavku: <ime_kolone><tip_podatka>[(<dužina>)] [<ograničenje_kolone>]. .27 - . Osnovni format CREATE TABLE dat je u nastavku: CREATE TABLE <ime_tabele> (<lista_deklaracija_kolona> [. opciono dužinu (ako je neophodna.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. izmenu i brisanje same relacione baze podataka kao i objekata koji čine relacionu baze podataka. Nakon deklaracije svih kolona navode se ograničenja koja važe za celu tabelu. U odeljku Tipovi podataka navedeni su tipovi podataka koje možete koristiti. SQL naredbe za kreiranje podataka SQL DDL naredbe se koriste za kreiranje.4. Osim toga proizvođači RDBMS-ova prošuruju CREATE TABLE naredbu klauzulama koje su posledica specifičnih osobina njihovih proizvoda. Za kreiranje tabele koristi se SQL naredba CREATE TABLE. tip podatka kolone. što je detaljnije opisano u odeljku Ograničenja kolona.Baze podataka . Deklaracija kolone sadrži ime kolone. u zavisnosti od tipa podatka) i opciono. ograničenja za kolonu.<lista_deklaracija_organičenja_tabele>]). Specifikacije ograničenja za tabelu su navedena u odeljku Ograničenja tabele. Navedena sintaksa naredbe CREATE TABLE nije kompletna. SQL standard obezbeđuju korišćenje velikog broja dodatnih klauzula koje korisnicima omogućavaju preciznu kontrolu procesa kreiranja tabele.

Podaci su promenljive dužine. Argument n (1 do 8000) predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. time zone Interval Vremenski interval. bit(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Npr. Ovaj tip definiše tekstualne podatke promenljive dužine (nema dopunjavanja blanko znacima).s) real double precision float(p) char(x) Argument p definiše preciznost broja. Ovaj tip definiše binarne podatke fiksne dužine. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. date Datum.1. Tip podataka integer smallint numeric(p. time Vreme. bit varying(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Broj u pokrenom zarezu jednostruke preciznosti Broj u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti decimal(p. odnosno . odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina. Npr.s) Opis Celobrojna vrednost Celobrojna vrednost Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. Ne podržavaju svi RDBMS-ovi tipove podataka definisane u SQL standardu. zone timestamp with timestamp koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. varchar2(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. timestamp Datum i vreme.4.. Podaci su fiksne dužine. Tip podataka binary(n) char(n) Opis Argument n (1 do 8000) definiše maksimalan broj bajtova koji kolona može da prihvati. Tabela 3 Generički SQL tipovi podataka U Tabeli 4 su navedeni tipovi podataka koje implementira Microsoft SQL Server familija proizvoda. numeric(6. Tipovi podataka U Tabeli 3 su dati generički tipovi podataka koje definiše SQL standard. time with time time koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni.28 - . 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.Baze podataka . numeric(6. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.

numeric(p.29 - . tinzint(x) Colobrojna vrednost u opsegu od 0 do 255. Int. VarChar(15).767). Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.01.33 milisekunde. Numeric(8.1 (2.01.147.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.647) bajtova. Int .483.647).10^38 +1 through 10^38 . varchar(n) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati.1 (2.768) do 2^15 .1 (-32.483.9999.483.1 (2. 2). smalldatetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu. Podaci su promenljive dužine. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.4. Maksimalna dužina je 2^31 . godine.147. smallint Colobrojna vrednost u opsegu od -2^15 (--32. Koristi 4 bajta za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 1 minuta.06. int Colobrojna vrednost u opsegu od -2^31 (-2.12. Maksimalan broj bajtova koji kolona može prihvatiti je 2^31 .147. text Tip podataka koji se koristi za predstavljanje tekstualnih podataka promenljive dužine. Koristi 8 bajtova za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 3.Baze podataka .648) do 2^31 . Tabela 4 Tipovi podataka koje implementira MS SQL Server 2. godine.1. Mogu se predstaviti brojevi u opsegu od . Char(1).647). Date. Char(1). datetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu.2079. VarChar(30). Int.1753 do 31. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Primer 1 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Ime SSlovo Prezime DatRodj Pol Plata Adresa Rukovodilac Sektor ). image Binarni podaci promenljive dužine.483. s) Argument p (1 do 38) definiše ukupan broj cifara broja dok argument s (0 ≤ s ≤ p) definiše broj cifara desno od decimalnog zareza.147. VarChar(15).2.1900 do 06.

UNIQUE . Za kolonu podrazumevano ograničenje je NULL vrednost. . Uočite da kod deklaracije spoljnog ključa tabele treba navesti iza ključne reči REFERENCES ime referencirane tabele i opciono. Za vrednost kolone se mogu specificirati ograničenja NULL ili NOT NULL čime se dozvoljava ili zabranjuje NULL vrednost kolone. koje ne dozvoljava ponavljanje vrednosti u koloni.definiše podrazumevanu vrednost za kolonu (kolona uzima ovu vrednost. a atribut B spoljni ključ možete koristi oblik naredbe CREATE TABLE koji je prikazan u nastavku. ako vrednost kolone nije navedena).3.30 - . Elektronski fakultet u Nišu Int.Baze podataka .definiše da kolona ima jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). PRIMARY KEY .definiše da kolona predstavlja primarni ključ tabele (može da se primeni na samo jednu kolonu u tabeli). Na taj način atribit iza koga stoji klauzula REFERENCES definisan je kao spoljni ključ u odnosu na primarni ključ tabele čije je ime navedeno iza klauzule REFERENCES. DBMS očekuje da je referencirana kolona primarni ključ (kolona deklarisana sa PRIMARY KEY) u referenciranoj tabeli.4. Date 2. Strože ograničenje je UNIQUE. B <tip_podatka> REFERENCES <ime_ref_tabele>(<ime_ref_kolone>). VarChar(15). ime referencirane kolone u toj tabeli. CREATE TABLE <imeTabele> ( A <tip_podatka> PRIMARY KEY. Ograničenje kolone Ograničenja koja možete da definišete za kolonu kod kreiranja tabela su: • • • • • • NULL ili NOT NULL -definiše da kolona može ili ne može imatu NULL vrednosti. REFERENCES -definiše da kolona predstavlja spoljni ključ tabele. CHECK -definiše ograničenje za proveru vrednosti kolone (koristi se kod upisa ili ažuriranja vrednosti). DEFAULT . Pri kreiranju tabele u kojoj je atribut A primarni ključ. Int. tako da ga ne treba posebno navoditi. ako je definisano za konkretnu kolonu.Relacioni model CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost ). Kod navođenja PRIMARY KEY podrazumeva se NOT NULL ograničenje za tu kolonu. ostali atributi ). To znači da navodimo samo ograničenje NOT NULL. u maloj zagradi.

c) ). REFERENCES SEKTOR(Broj) 2. CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer ).definiše koja kolona ili koje kolone čine spoljni ključ tabele. DEFAULT("Niš").b.4. PRIMARY KEY (a.c) primarni ključ možete koristiti oblik CREATE TABLE naredbe prikazan u nastavku. . Za kreiranje tabele u kojoj je skup atributa (a. Atribute a. PRIMARY KEY.4. Int RadiNaPK NOT NULL. Ograničenja tabele Za definisanje ograničenja koja važe za tabelu u celini možete koristiti: • • • • PRIMARY KEY .5. CHECK -definiše ograničenja vrednosti kolone ili kolona koje DBMS proverava kod upisa ili ažuriranja vrednosti te ili tih kolona. FOREIGN KEY .4. NOT NULL. SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT.Baze podataka . b i c treba deklarisati u sekciji < atributi i njihovi tipovi podataka >. UNIQUE . Int.definiše koja kolona ili koje kolone čine primarni ključ tabele. Int.31 - . PRIMARY KEY (Radnik. CREATE TABLE < ime_tabele > ( <atributi i njihovi tipovi podataka>.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.b.definiše koja kolona ili koje kolone imaju jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). Primer 3 SQL DDL naredba za kreiranje tabele RADI_NA. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Projekat Sati CONSTRAINT Projekat) ).

U oba slučaja. SET NULL . ON DELETE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama relacije.6.4. neophodno navesti listu referentnih atributa u okviru zagrada. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. Ograničenje stranog ključa U deklaraciji kolone ili tabele.kaskadno izvršenje aktivnosti brisanja (brišu se torke u tabeli na koju se referencirate) kod ON DELETE ili aktivnosti ažuriranja (ažuriraju se vrednosti referenciranih atributa) kod ON UPDATE.nema akcije (ovo je predefinisana vrednost). CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr). SET DEFAULT . Ne zaboravite da je kod deklarisanja FOREIGN KEY ograničenja na kraju deklaracije tabele. CASCADE . tako da CREATE TABLE naredba ima sledeći oblik: CREATE TABLE <naziv_tabele> ( FOREIGN KEY (<lista_atributa_koji_čine_spoljni_ključ>) REFERENCES (<lista_referenciranih_atributa>) [ON DELETE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] [ON UPDATE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] CHECK (<uslovni_izraz>) ). NOT NULL. PRIMARY KEY (Radnik.Baze podataka . nakon klauzule REFERENCES.32 - . odnosno vrstama tabele.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na NULL. Primer 4 SQL DDL naredba za kreiranje tabele CLAN_PORODICE. iza ovih klauzula se navodi jedna od klauzula koja definiše aktivnost koja će se izvršiti nad torkama u slučaju brisanja ili ažuriranja vrednosti torke u tabeli u kojoj je ograničenje navedeno: • • • • NO ACTION . na koju se referencirate u REFERENCES klauzuli u slučaju brisanja torki u tabeli u kojoj je navedeno ovo ograničenje. mogu se navesti klauzule ON DELETE ili ON UPDATE koje specificiraju aktivnosti u slučaju narušavanja integriteta. ON UPDATE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama referencirane tabele u slučaju ažuriranja (promene vrednosti) podataka u tabeli gde je REFERENCES ograničenje specificirano. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). Projekat Int.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na predefinisanu vrednost.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) .

DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE Primer 5 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Int. PRIMARY KEY (Broj).7. NOT NULL. Prezime VarChar(15) DatRodj Date. CHECK (PLATA > 1000). FOREIGN KEY (Sef) REFERENCES CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int. NOT NULL. Ime VarChar(15) SSlovo Char(1). Rukovodilac Int. DEFAULT "M". Sektor Int CONSTRAINT RadnikPK CONSTRAINT RukovodiFK REFERENCES RADNIK(MatBr).Baze podataka . 2) Adresa VarChar(30). .33 - . Pol Char(1) DatRodj Date. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL DEFAULT "M". Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer CONSTRAINT ProjekatPK CONSTRAINT NadlezanFK REFERENCES SEKTOR(Broj) ). CONSTRAINT SektorFK1 REFERENCES SEKTOR(Broj) ).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. DEFAULT "Niš". NOT NULL. NOT NULL. Ime VarChar(15). NOT NULL. CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost CONSTRAINT CONSTRAINT RADNIK(MatBr) ). Pol Char(1) Plata Numeric(8. PRIMARY KEY (Broj). VarChar(15) Int Date. NOT NULL. NOT NULL. SektorPK SefFK NOT NULL. PRIMARY KEY (MatBr). CREATE TABLE CLAN_PORODICE ( Radnik Int. FOREIGN KEY (Rukovodilac) FOREIGN KEY (Sektor) Int.4.

Ove akcije se mogu naknadno definisati korišćenjem posebnih alata za kreiranje tabela i definisanje relacija. a vezani su za CRATE TABLE naredbu. Ovaj standard implementira najveći broj proizvođača DBMS-a. Char i VarChar tipovi podataka se konvertuju u Text tip podataka MS Access ne podržava u potpunosti SQL standard za definisanje ograničenja stranog ključa.Baze podataka . Iz ovih razloga. ClanPorodicePK Elektronski fakultet u Nišu PRIMARY KEY (Radnik. CONSTRAINT LokacijaPK Lokacija).34 - .Relacioni model CONSTRAINT Ime). . Podržano je samo osnovno kreiranje stranog ključa bez mogućnosti definisanje ON UPDATE i ON DELETE akcija. CHECK i DEFAULT ograničenja. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. kao i većina drugih proizvođala DBMSa. Projekat Int. Sa druge strane MS Access koristi nešto stariju verziju standarda ANSI SQL-89. CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr). PRIMARY KEY (Sektor. postoje elementi SQL standarda koji neće raditi u MS Access-u. MS Access specifičnosti Trenutno najrasporostranjeniji standard SQL-a koji se koristi je ANSI SQL-92. Microsoft je u MS Access SQL implementirao specifičnosti koje nisu deo SQL standarda. Takođe. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) 2.5. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). Ekvivalentna ograničenja se mogu definisati u tabeli korišćenjem Desig View-a za tabelu. PRIMARY KEY (Radnik. Lokacija VarChar(15). CONSTRAINT SektorFK2 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). FOREIGN KEY (Radnik) CREATE TABLE LOK_SEK ( Sektor Int. CONSTRAINT RoditeljFK REFERENCES RADNIK(MatBr) ). U nastavku će biti navedene neki od elemenata SQL standarda. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). koje MS Access ne podržava: • • • MS Access ne podržava UNIQUE.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Create New database.kada se otvori Access. Programs. pronaći ikonicu za Access Pojaviće se početna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi Kreirati novu bazu podataka . kao na slici. a nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka: . kreirati novu bazu podataka i u njoj kreirati tabele iz nekog od primera (PREDUZEĆE. Praktičan rad : MS Access Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa.35 - . VIDEO KLUB i sl). Kratko uputstvo za korišćenje MS Access-a: 1.7. Kreiranje baze podataka • • • Startujte MS Access .Windows .Baze podataka .

Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.36 - . Kreiranje tabela i izbor ključa .nakon otvaranja Database Window-a kao na slici: • Počnite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View: .

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako što ćete da unesete imena i tipove kolona:

• •

snimite tabelu pod željenim imenom domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

Izaberite ključni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa ključem na toolbar-u.

3. Tabele možete modifikovati tako što ćete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. - 37 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

4. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Možete da unosite nove vrste ili da menjate postojeće:

5. Podešavanja za očuvanje referencijalnog integriteta

Izabrati ikonicu za Relationship i otvoriće vam se sledeći prozor u kome možete da dodate tabele između kojih ćete definisati veze za očuvanje referencijalnog integriteta:

- 38 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Za kreiranje veze između dve tabele jednostavno kliknite i povucite ključ jedne tabele i prevucite ga preko stranog ključa u drugoj tabeli. Podesite ograničenja:

Pitanja za samostalni rad
Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati bazu podataka PREDUZEĆE korišćenjem relacionog modela koji je dat u ovoj lekciji.

- 39 -

1. optimizuje i izvrši fizičke operacije neophodne za generisanje specificiranih rezultata.40 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 3 Sadržaj • • o o o o Naredba SELECT I Neophodno predznanje Naredba SELECT Klauzule SELECT i FROM Klauzula WHERE o o o o o o Logički operatori Operator IN Operator BETWEEN Operator LIKE Operator IS NULL Klauzula ORDER BY Aritmetičke funkcije Funkcije agregacije Praktični rad: MS Access Pitanja za samostalni rad 3. Naredba SELECT pribavlja podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. Naredba SELECT I 3.Baze podataka . Sa druge strane RDBMS je zadužen da isplanira. manipulište tim podacima i kao rezultat generiše tabelu. Naredba SELECT koristi podatke iz jedne ili većeg broja tabela. Rezultat SELECT naredbe je uvek relacija. Čak i kada je rezultat obrade skalarna vrednost ona se tretira kao tabela sa jednom vrstom i jednom kolonom. . Ciljevi lekcije • • • • • Upoznati se podrškom koju SQL pruža za pretraživanje podataka Upoznati osnovnu strukturu SQL naredbe SELECT Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u jednoj tabeli Upoznati se sa podržanim logičkim operatorima Upoznati se sa podržanim aritmetičkim operatorima i funkcijama za agregaciju podataka Pretraživanje i pribavljanje podataka su najčešće operacije koje korisnici izvršavaju u relacionoj bazi podataka. U svom osnovnom obliku naredba SELECT ne može ni na koji način da izmeni podatke koji se nalaze u relacionoj bazi podataka. Naredba SELECT je deklarativna naredba. Za pretraživanje i pribavljanje podataka SQL programski jezik obezbeđuje naredbu SELECT. Korišćenjem ove naredbe korisnici imaju mogućost samo da specificiraju rezultate koje žele.

Spajanje tabela će biti detaljno objašnjeno u narednoj lekciji. Za sada ćemo se ograničiti samo na pribavljanje podataka iz jedne tabele.41 - . Klauzule SELECT i FROM Klauzule SELECT i FROM su jedine obavezne u okviru SELECT naredbe. ORDER BY . WHERE . Naredba SELECT Naredba SELECT je jedna od najkompleksnijih naredbi SQL programskog jezika. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .2.koristi se za sortiranje rezultujuće tabele. Klauzula FROM može da uključi jednu ili više opcionih JOIN klauzula za povezivanje tabela na osnovu kriterijuma zadatih od strane korisnika. Klauzula FROM specificira tabele iz kojih se pribavljaju podaci.definiše predikat na osnovu koga se ograničava broj vrsta u rezultujućoj tabeli. Torka relacije Vrsta relacije.grupiše vrste koje u određenim kolonama imaju identične vrednosti. Korisnici specificiraju kolone po kojima se vrši sortiranje kao i smer sortiranja.definiše predikat na osnovu koga se elimišu vrste nakon što je klauzula GROUP BY primenjena na rezultujuću tabelu.definiše tabele iz kojih se pribavljaju podaci za potrebe generisanja rezultujuće tabele. . Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. HAVING . Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.definiše listu kolona koje će biti uključene u rezultujuću tabelu FROM .Baze podataka . Ukoliko se navede više tabela potrebno je specificirati način spajanja tabela.3.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. GROUP BY . koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. 3. Ova klauzula iz rezultata eliminiše sve vrste za koje specificirani predikat ne vraća vrednost TRUE. Uključuje veći broj ključnih reči klauzula: • • • • • • SELECT .RDBMS).

ime. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje samo imena i prezimena radnika. Mogu se koristiti sledeće opcije: • • • • • • ALL . .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula SELECT specificira kolone koje treba uključiti u rezultujuću tabelu.novo ime kolone ili funkcije nad kolonama koje im se dodeljuje u rezultujućoj tabeli Primer 1 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele RADNIK SELECT * FROM RADNIK. Adresa. DatRodj. SELECT MatBr.42 - . Prezime.u rezultujućoj tabeli prikazuju se sve vrste koje zadovoljavaju navedeni predikat DISTINCT . Pol.Baze podataka . Primer 2 Ukoliko želimo da prikažemo samo određene kolone iz tabele RADNIK posle SELECT klauzule navešćemo imena kolona koje su od interesa. Plata.rezultujuća tabela uključuje sve kolone tabele ili tabela iz kojih se pribavljaju podaci tabela.ime kolone ili funkcije nad kolonama koja će biti uključena u rezultujuću tabelu AS pseudonim . Sslovo.* . Prezime FROM RADNIK.iz rezultujuće tabele izbacuju se duplikati vrsta * . Rukovodilac. SELECT Ime. Sektor FROM RADNIK. Rezultat bi bio ekvivalenta da smo napisali upit kod koga su umesto * navedena imena svih kolona u tabeli.rezultujuća tabela uključuje sve kolone specificirane tabele izraz .

. SELECT Prezime. Ime FROM RADNIK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled kojim su kolone navedene u klauzuli SELECT definiše redosled kolona u rezultujućoj tabeli.Baze podataka . SELECT Rukovodilac FROM RADNIK. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena svih radnika ali u nešto drugačijem redosledu. Primer 3 U nastavku je dat SQL upit koji za svakog radnik određuje matični broj njegovog neposrednog rukovodioca.43 - .

< Manje od 4. . 5.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Možemo da primetimo da se u rezultujućoj tabeli neki matični brojevi javljaju više puta. = Jednako 2. 3. U rezultujuću tabelu će biti uključene samo one vrste koje zadovoljavaju specificirani uslov. Ukoliko želimo da eliminišemo duplikate koristićemo ključnu reč DISTINCT. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović".44 - .1. 6. Klauzula WHERE Klauzula WHERE specificira uslov na osnovu koga se kreira rezultujuća tabela. > Veće od 5.3. U uslovu se mogu javiti: 1. <> Nije jednako (različito) 3. SELECT DISTINCT Rukovodilac FROM RADNIK. 2. To je posledica činjenice da veći broj radnika može imati istog rukovodioca. <= Manje ili jednako od 6. Relacioni operatori Logički operatori Operator BETWEEN Operator IN Operator LIKE Operator IS NULL SQL podržava šest relacionih operatora koji imaju sledeće značenje: 1. 4.Baze podataka . 3. >= Veće ili jednako od Primer 4 U ovom primeru dat je SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović.

AND 3. Prioritet logičkih operatora je sledeći: 1. NOT 2. Prezime FROM RADNIK WHERE PLATA >= 40000. Primer 5 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika čija je plata jednaka ili veća od 40000. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND Plata >= 40000. NOT A = B je validni WHERE uslov. SELECT Ime. Primer 6 Ukolimo želimo da prikažemo podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000 možemo koristiti SQL upit koji je dat u nastavku. logički operator negacije NOT se navodi na početku logičkog izraza. kod SQL-a. ali A NOT = B nije.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Treba primetiti da se tekstualni podaci zadaju korišćenjem znaka navoda: "Petrović". Međutim.45 - . OR Logički operatori AND i OR se koriste na standardni način. OR i NOT. ali i operatore IN i BETWEEN koji omogućavaju jednostavnije korišćenje prethodno navedenih operatora u nekim slučajevima. Logički operatori SQL omogućava korišćenje standardnih logičkih operatore AND. a ne ispred operatora poređenja. Na primer. .

.46 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 7 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" OR Prezime = "Jovanović". SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime IN ("Petrović". SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND NOT Plata >= 40000. Primer 9 Korišćenjem operatora IN izdvajaju se samo radnici koji se prezivaju Petrović ili Jovanović.Baze podataka . Primer 8 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović ili se prezivaju Jovanović. Operator NOT IN prikazuje sve vrste osim onih određenih IN listom. Operator IN Operator IN zamenjuje višestruku upotrebu operatora OR i = ."Jovanović").

.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Naredni upit pribavlja podatke o svim radnicima osim onih koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. SELECT * FROM RADNIK WHERE Plata BETWEEN 30000 AND 40000.Baze podataka ."Jovanović"). Operator BETWEEN Operator BEETWEEN zamenjuje višestruku upotrebu operatora AND i =. Ovaj operator omogućava ispitivanje da li je vrednost atributa/kolone u zadatom opsegu.47 - . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime NOT IN ("Petrović". Primer 10 Za prikazivanje podataka o radnicima čija je plata u opsegu od 30000 do 40000 (uključujući i granice opsega) možemo iskoristiti operator BETWEEN.

slovo. može se koristiti šablon "J%". Umesto procenta koristi se zvezdica (*). Može se samo proveravati da li kolona ima NULL vrednost ili nema.48 - . Obratite pažnju da se ne pravi razlika između malih i velikih slova.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Operator LIKE Operator LIKE omogućava poređenje vrednosti kolone sa zadatim šablonom. interpunkcijski znak) ili skup znakova. Operator IS NULL Operator IS NULL se koristi za poređenje sa NULL vrednostima. tj za prethodni slučaj. Procenat (%) predstavlja bilo koji mogući znak (broj.Baze podataka . Operator NOT LIKE prikazuje sve vrste koje ne odgovaraju prethodno datom opisu. sve radnike koji nemaju slovo "J" u svom prezimenu. Kod definisanja šablona koristi se procenat (%) i znak pitanja (?). Za nalaženje svih radnika koji sadrže slovo "J" negde u prezimenu mogao bi se koristiti šablon "*J*". odnosno predstavlja uzorak za poklapanje koji sadrži na početku slovo "J" i proizvoljan broj znakova iza njega. Treba voditi računa da se na NULL vrednosti ne može primeniti ni jedan relacioni operator. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE "J*". . Primer U nastavku je dat SQL upit koji izdvaja podatke o svim radnicima kojima nije definisan datum rođenja odnosno datum rođenja ima NULL vrednost. U narednom primeru * iza slova "J" označava proizvoljan broj znakova (0 ili više). Znak pitanja (?) zamenjuje samo jedan znak. Primer 11 Za zadavanje šablona MS Access koristi nešto drugačije simbole. Za nalaženje svih radnika koji imaju "J" na početku prezimena. SELECT * FROM RADNIK WHERE DatRodj IS NULL.

Baze podataka . Rastući redosled je podrazumevan u ORDER BY klauzuli. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime.49 - . Primer 13 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima i sortira ih prema prezimenu u opadajućem i rastućem redosledu. . sortiranjem po vrednosti nekih kolona u rastući (ASC) (predefinisana vrednost) ili opadajući redosled (DESC). SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime DESC.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula ORDER BY Klauzula ORDER BY specificira redosled prikazivanja vrste rezultujuće tabele. Ukoliko klauzula ODER BY nije navedena vrste u rezultujućoj tabeli su poređane po slučajnom principu i ne postoji nikakva garancije da će isti upit uvek generisati rezultujuću tabelu čije su vrste poređane na isti način. Obratite pažnju da ukoliko vrste sortirate u rastućem redosledu nije potrebno eksplicitno navesti smer sortiranja.

Na taj način se kao rezultat pretraživanja mogu prikazati rezultati izračunavanja nekog matematičkog izraza.2. Primer 15 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika kao i njihove plate uvećane za bonus od 5000. 3. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Sektor DESC.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 14 Sortiranje je moguće vršiti na osnovu vrednosti više kolona. Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. Prezime.Baze podataka . SQL upit u nastavku sortira podatke o radnicima prema broju sektora u opadajućem redosledu a prema prezimenu u rastućem redosledu. Aritmetičke funkcije SQL dozvoljava korišćenje matematičkih funkcija u SELECT i WHERE klauzulama.3. . SELECT Ime. Prezime ASC.50 - .

Značenje funkcija je sledeće: • • • • • • • AVG(kolona) . Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK WHERE Plata + 5000 > 40000.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Obratite pažnju da je rezultatu matematičke funkcije (Plata + 5000) dodeljeno ime korišćenjem sintakse pseudonima: AS PlataSaBonusom.nalazi najveću vrednost atributa COUNT(*) .3.izračunava srednju vrednost datog atributa SUM(kolona) .Baze podataka . Funkcije agregacije Funkcije agregacije su dobile naziv po tome što vrše agregaciju rezultata upita. 3.3. Aritmetičke funkcije se mogu primenjivati i u WHERE klauzuli.nalazi broj broj vrsta sa ne NULL vrednostima kolone COUNT (DISTINCT kolona) . SELECT Ime.nalazi minimalnu vrednost atributa MAX(kolona) . Korišćenje ovih funkcija je jednostavno.izračunava sumu svih vrednosti atributa MIN(kolona) .51 - .nalazi broj vrsta u tabeli (grupi) COUNT(kolona) .nalazi broj vrsta sa različitim vrednostima zadate kolone (nije podržano od strane MS Access-a) . pošto se navode u listi kolona SELECT klauzule koje se prikazuju. Prezime.

Prezime.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 16 Funkcija COUNT određuje broj vrsta u rezultujućoj tabeli.52 - . U nastavku je dat SQL upit koji se NE MOŽE IZVRŠITI i koji će GENERISATI GREŠKU. AVG(Plata) AS ProsPlata. Sledeći SQL upit određuje maksimalnu. SELECT MAX(Plata) AS MaxPlata. SUM(Plata) AS UkPlata FROM RADNIK. prosečnu i ukupnu platu svih radnika. minimalnu. SELECT Ime. odnosno nakon obrade predikta koji je zadta u WHERE klauzuli. . MIN(Plata) AS MinPlata. To je posledica činjenice da se rezultat funkcija agregacija izračunava nakon što se odrede vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele. Primer 17 Posebno je bitno zapamtiti da funkcije agregacije nije moguće koristiti u WHERE klauzuli.Baze podataka . Plata FROM RADNIK WHERE Plata > AVG(Plata). SELECT COUNT(*) AS PlataSaBonusom FROM RADNIK.

Programs. Slika 1 4. Za sada nećemo koristiti ovaj alat već ćemo direktno unositi SQL upite. 3. U meniju izaberite stavku File | Open. Startujte MS Access .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3.53 - . Za primer ćemo uzeti najednostavnij upit koji prikazuje sve podatke iz tabele CUSTOMER. SELECT * FROM Customer.Baze podataka .mdb datoteku na disku. selektujte je i kliknite na dugme Open. Pronađite PREDUZECE. Obratite pažnju na SQL View dugme na toolbar-u. Praktični rad: MS Access Rad sa SQL programskim jezikom u okviru MS Access-a se bazira na korišćenju Query objekata u SQL View režimu. Prikazaće se Open dijalog. na Objects traci izaberite stavku Queries (Slika 1). 5. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korišćenjem MS Access QBE alata. Prikazaće se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3. Korišćenjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2). . U prozoru PREDUZECE:Database.Windows . Izaberite stavku Create Query in Design View. 1. Kada se pojavi Security Warning dijalog.4. pronaći ikonicu za Access 2. kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka.

Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 2 Slika 3 6.Baze podataka . Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View režim rada (Slika 4).54 - . . Obratite pažnju da je komanda SELECT već započeta.

9. Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6.Relacioni model 7. Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5. . Pojaviće se Save As dijalog kao na Slici 7. Elektronski fakultet u Nišu Slika 4 Slika 5 8. Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u.55 - . Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u.Baze podataka .

Baze podataka . 11.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 6 Slika 7 10. Zatvorite prozor Test : Select Query.56 - . Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK. . Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8). Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita.

Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata čije ime počinje slovom P. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Pirotu i čije ime počinje slovom P.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 8 Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. lokacije na kojima se nalaze i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 6. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i pol svih članova porodice koji imaju srodstvo "sin". 1. Napisati SQL upit koji za projekte locirane u Nišu ili Leskovcu prikazuje njihova imena i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. Napisati SQL upit koji određuje spisak različitih srodstava koje imaju članovi porodice. 10. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. 12. 11. 9. 7. Napisati SQL upit koji određuje prosečnu zaradu za radnike koji rade u sektoru broj 4.57 - . .Baze podataka . Modifikovati upit iz tačke 2 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu po lokacijama na kojima se nalaze. Napisati SQL upit koji za tip srodstva “sin” određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 2. 8. 3. 5. Napisati SQL upit koji prikazuje nazive svih projekata koji postoje u preduzeću. Napisati SQl upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Nišu. 4.

1.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 4 Sadržaj Naredba SELECT II • o o o Neophodno predznanje Klauzule GROUP BY i HAVING Primena o o Spajanje tabela Dekartov proizvod (cross-join) Unutrašnji spoj (inner-join) Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Primena o o Kombinovanje rezultata više SQL upita Pitanja za samostalni rad 4. U prethodnoj lekciji smo obradili osnovne oblike SELECT naredbe i videli kako naredba može da se koristi za pribavljanje podataka iz jedne tabele. upoznaćemo se i sa mogućnostima kombinovanja rezultata većeg broja SQL upita. Takođe. Videćemo kako je u rezultujućoj tabeli moguće kombinovati podatke iz nekoliko različitih tabela. Naredba SELECT II 4. Upoznati se sa mogućnošću kombinovanja rezultata većeg broja upita. U ovoj lekciji će biti obrađene naprednije teme vezane za korišćenje SELECT naredbe za pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. Upoznati se sa različitim tipovima spoja koji mogu da postoje između tabela.58 - . Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa mogućnostima SELECT naredbe za generisanje sumarnih informacija. U ovoj lekciji upoznaćemo se sa mogućnošću grupisanja podataka po različitim kriterijumima. . Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u većem broju tabela.

Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Torka relacije Vrsta relacije. Ove funkcije imaju zadatak da omoguće generisanje sumarnih informacija na osnovu podataka u relacionoj bazi podataka.RDBMS). Naredba SELECT SQL naredba koja se koristi za pribavljanje podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele.59 - . Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije.2.3. Klauzule GROUP BY i HAVING U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa funkcijama agregacije. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. 4.Baze podataka . Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u . Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu. Primer 1 Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE. SELECT Ime, Prezime, SUM(Plata) FROM RADNIK; Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule. Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije. Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

Primer 2 U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula. SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor;

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule. Ova klauzula primenjuje uslov filtriranje na formirane grupe.

Primer 3 SQL upit iz prethodnog primera je modifikovan, korišćenjem HAVING klauzule, tako da su prikazani podaci samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika. - 60 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Elektronski fakultet u Nišu

Primena Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja (isti je redosled po kome se klauzule ređaju prilikom pisanja SELECT naredbe): 1. WHERE - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele 2. GROUP BY - vrši se grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli 3. HAVING - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje će ostati u rezultatu upita 4. ORDER BY - sortiranje rezultata se vrši tek na kraju SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika FROM RADNIK WHERE Pol = 'Ž' GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI. U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.

Primer 4 Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijum za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih). - 61 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, Pol, COUNT(*) AS ProsekPlata FROM RADNIK GROUP BY Sektor, Pol ORDER BY AVG(Plata);

Elektronski fakultet u Nišu

4.4. Spajanje tabela
Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele. Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele. Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke. Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela. Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli (Videti ograničenja stranog ključa u Lekciji 2 Videti šta će biti naslov lekcije 2). Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule. Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva. Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti. Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela. U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele) Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa (kao kod equi-join), ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti. Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM. - 62 -

Primer 5 Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a. SELECT * FROM SEKTOR1. RADNIK1.63 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Tabela 1 Modifikovana tabela RADNIK Tabela 2 Modifikovana tabela SEKTOR 4. . Dekartov proizvod (cross-join) Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS JOIN B) se dobija tako što se svaka vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele.4.1.Baze podataka . SELECT * FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1.

Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat. definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju. RADNIK1 .2.4. U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE. SELECT * FROM SEKTOR1. Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B.Broj i RADNIK1. Ovaj tip spoja. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate. u osnovi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.Baze podataka . Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B). Unutrašnji spoj (inner-join) Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena. Primer 6 Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena.64 - . U SQL upitima koji su dati u nastavku taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1.IME_KOLONE. Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem.

Broj = RADNIK1.4. Ovaj tip spoja pred vrsta koje uključuje unutrašnji spoj i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli).Sektor.Sektor.3. .Relacioni model WHERE SEKTOR1.Broj = RADNIK1.65 - . Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL.Broj = RADNIK1. SELECT * Elektronski fakultet u Nišu FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. 4. Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join.Sektor. Primer 7 SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Baze podataka .

Baze podataka .4. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena.4. .Broj = RADNIK1. Primer 9 MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu. Desni spolja[nji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli).66 - .4. 4.Sektor.Sektor. Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. SELECT * FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join.Broj = RADNIK1. Primer 8 SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.5.

Naziv.Broj. Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen. Primer 11 Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane. Spajanje tabela u ovom upitu izvedeno je korišćenjem WHERE klauzule.Baze podataka . S.Broj=R. obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabela: RADNIK. SELECT S. Takođe.Naziv. Kako je već napomenuto spoj se najčešće definiše između spoljašnjeg ključa u jednoj tabeli i primarnog ključa koji se referencira u drugoj tabeli (RADI_NA. COUNT(*) AS BrojR FROM SEKTOR1 AS S INNER JOIN RADNIK1 AS R ON S. RADI_NA i PROJEKAT. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke.Sektor GROUP BY S.67 - .Broj.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primena Primer 10 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi.Radnik i . S. Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu.

MS Access zahteva da spojevi između tabela budu grupisani korišćenjem zagrada. S.Broj).Naziv FROM RADNIK R. RADI_NA RN.MatBr = RN.Pol = "Ž".MatBr. PROJEKAT P WHERE R.Projekat i PROJEKAT.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu RADNIK.MatBr.Naziv.Sektor) INNER JOIN RADI_NA AS RN ON P. SELECT S.Broj. SELECT R.Projekat GROUP BY S. S. R.68 - .Broj = P. P. Primer 12 Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen.Baze podataka . R. .Prezime.Radnik AND RN.Broj AND R.Broj. Za spajanje različitih tabela mogu se kombinovati različiti tipovi spoja. RADI_NA. SUM(Sati) AS SatiUkupno FROM (SEKTOR AS S INNER JOIN PROJEKAT AS P ON S.Projekat = P.Broj = RN.Ime.Naziv.

5. Klauzula INTERSECT vraća samo vrste koje se javljaju u rezultujućim tabelama svih SQL upita koji se kombinuju. SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.69 - . Primer 13 SQL upit u nastavku koristi klauzulu UNION da bi implementirao full-outer join koji nije podržan u MS Access-u.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Klauzula UNION kombinuje rezultate dva ili više upita u jednu rezultujuću tabelu. Kombinovanje rezultata više SQL upita Programski jezik SQL dozvoljava kombinovanje rezultata većeg broj SQL upit korišćenjem operacija za rad sa skupovima: unija (UNION). Primer 14 U nastavku je dat SQL upit koji vraća nazive sektora u kojima rade radnici koji se prezivaju Petrović i Jovanović. redosledu (odgovarajuće kolone se nalaze na istim pozicijama) i tipu (odgovarajuće kolone moraju imati kompatibilne tipove). Klauzula MINUS vraća samo one vrste koje se javljaju u rezultatu provg SQL upita ali se ne javljaju I u rezultatima ostalih SQL upita.Broj=RADNIK1. SELECT Naziv FROM SEKTOR.Broj=RADNIK1.Sektor UNION SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Rezultati upita koji se kombinuju moraju imati kolone koje se slažu po broju (isti broj kolona). presek (INTERSECT) i razlika (MINUS).Baze podataka . RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Jovanović' UNION .Sektor.

RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000.Relacioni model SELECT Naziv FROM SEKTOR. Prezime FROM SEKTOR. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Petrović'. Ime. MS Access ne podržava klauzulu INTERSECT.70 - . SELECT MatBr. Prezime FROM SEKTOR. Primer 16 Ukoliko želimo da dobijemo podake o radnicima koji rade u sektoru Administracija a plata im je manja od 40000.Baze podataka . Elektronski fakultet u Nišu Primer 15 U sledećem primeru imamo SQL upit koji korišćenjem klauzule INTERSECT određuje podatke o radnicima koji rade u sektoru Administracija I koji imaju platu veću od 40000. Ime. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. . upit iz prethodnog primera treba modifikovati takod a se umesto klauzule INTERSECT koristi klauzula MINUS. MS Access ne podržava klauzulu MINUS.

3. pol i naziv sektora u kome rade. Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime. Prezime FROM SEKTOR. 4. Ime. 9. RADNIK Elektronski fakultet u Nišu WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. 6. Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Prezime FROM SEKTOR. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice. Ime. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata koji su zaduženi za taj sektor. . prezime. 2. Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat. 1. Modifikovati upit iz zadatka 7 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog angažovanog radnika. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta.Baze podataka . 7. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. 5. 10. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. naziv i broj angažovanih radnika. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice.71 - . Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 8.Relacioni model SELECT MatBr. Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj.

. Juni 2009. . Zadaci: . naziv i broj angažovanih radnika. godina u kojoj se godišnji odmor koristi. U ovoj tabeli se za svakog radnika pamte informacije kako je tokom godine koristio svoj godišnji odmor (matični broj radnika. . 18.Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR.Kreiranu tabelu povezati sa tabelom RADNIK . 11:35 Krajnji rok za predaju: Četvrtak. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj a angažovani su na projektima koji su u nadležnosti sektora broj 5.Kreirati tabelu GODISNJI_ODMORI.Kreiranu tabelu napuniti fiktivnim podacima .72 - . Juni 2009. . Primarni ključ tabele su matični broj radnika i datum početka godišnjeg odomora.Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj.Preuzeti MS Access verziju baze podataka PREDUZEĆE .. 9.Modifikovati upit iz tačke 6 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu prema nazivu sektora. .Baze podataka . Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se ne nalaze na poziciji šef sektora.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 11. broj radnih dana). datum završetka godišnjeg odmora. 22:35 .Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. 12. datum početka godišnjeg odmora. .Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. Dostupan od: Utorak. Zadatak: Relacione baze podataka i SQL Kao osnovu projekta potrebno je iskoristiti postojeću bazu podataka PREDUZEĆE (ova baza podataka je išla kao prateći materijal uz lekcije o SQL-u).

Dodavanje novih podataka (dodavanje novih vrsta u tabelu) 2. odnosno posvetićemo pažnju naredbama koje omogućavaju brisanje i modifikaciju tabela u relacionoj bazi podataka.1. Ažuriranje podataka (izmena vrednosti kolona u postojećim vrstama tabele) 3. Postoje tri moguće operacije za modifikovanje podataka: 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 5 Sadržaj SQL naredbe za manipulaciju podacima • o o o o o o o Neophodno predznanje Dodavanje novih podataka Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ažuriranje podataka Brisanje podataka Modifikacija šeme relacione baze podataka Brisanje tabele Modifikacija tabele Pitanja za samostalni rad o 5. . U ovoj lekciji ćemo obraditi ostatak DML naredbi odnosno obradićemo naredbe koje omogućavaju modifikaciju podataka u relacionoj bazi podataka.Baze podataka . Brisanje podataka (brisanje vrsta iz tabele) Pored DML naredbi za ažuriranje podataka u ovoj lekciji će biti obrađene i DDL naredbe koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka.73 - . Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa SQL naredbom za dodavanje novih podataka Upoznati se sa SQL naredbom za ažuriranje podataka Upoznati se sa SQL naredbom za brisanje podataka Upoznati se sa SQL naredbama za izmenu strukture relacione baze podataka U prethodne dve lekcije smo se uglavnom bavili naredbom SELECT koja omogućava pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. SQL naredbe za manipulaciju podacima 5.

Naredba INSERT.2. Šema relacije Predstavlja opis relacije. VarChar(15) DEFAULT "Niš".INTO. Integer NOT NULL. Vrednosti kolona se definišu zadavanjem vrednosti u obliku konstanti ili korišćenjem rezultata SQL upita. Sadrži ime relacije. Svi primeri u nastavku će biti razmatrani za slučaj tabele PROJEKAT.74 - . Dodavanje novih podataka Za dodavanje podataka u tabelu koristi se SQL naredba INSERT.. 5. Ova tabela je kreirana korišćenjem sledeće CREATE TABLE naredbe: CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Naziv Lokacija Sektor Int. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .RDBMS). Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sektor) REFERENCES SEKTOR(Broj) )..3. Šema relacione baze podataka Skup šema relacija.Baze podataka ..INTO naredbe. . CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Broj). VarChar(25) NOT NULL...Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5. pri čemu svaka ima različito ime.INTO dodaje nove vrste u tabelu relacione baze podataka. U zavisnosti od načina zadavanja vrednosti kolona postoje različiti oblici INSERT. imena atributa i domene atributa. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.

Iz liste se mogu izostaviti kolone kod kojih nije definisano NOT NULL ograničenje i kolone koje imaju definisano DEFAULT ograničenje.INTO naredbi zadaje lista kolona. Sektor. Dodaju se informacije o projektu čiji je broj 1. Broj. INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [.Baze podataka . moraju biti kompatibilne po tipu sa tipovima podataka koji su za kolone navedeni prilikom kreiranja tabele. Iz definicije možemo zaključiti da je lista kolona opciona.INTO naredbe koji se koristi u situacijama kada se vrednosti kolona zadaju korišćenjem konstanti. vrednosti kolona. "Niš").. Naredba INSERT.. Takođe. Za istovljene kolone se upisuje podrazumevana vrednost definisana DEFAULT ograničenjem ili se upisuje NULL vrednost ukoliko DEFAULT ograničenje ne postoji. Primer 1 SQL naredba kojom se dodaje nova vrsta u tabelu PROJEKAT.)] VALUES (<vrednost_kolone1> [{. U tom slučaju lista vrednosti kolona mora da odgovara redosledu kojim su kolone navedene prilikom kreiranja tabele (u CREATE TABLE naredbi).. 5. INSERT INTO PROJEKAT VALUES( 1. 1. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.. "Niš".<ime_kolone2>].75 - .... u listi vrednosti kolona moraju se navesti vrednosti za svaku kolonu koja postoji u tabeli u koju se dodaje nova vrsta. Ukoliko je lista kolona izostavljena. "ProizvodX". Lista kolona u pojedinim slučajevima ne mora biti kompletna.. lociran je u Nišu i za njega je zadužen sektor čiji je broj 5. Lokacija) VALUES("ProizvodX". moguće je promeniti redosled zadavanja kolona u odnosu na onaj koji je specificiran u CREATE TABLE naredbi. Primer 2 Ukoliko se u INSERT.INTO kod koje je specificirana lista kolona.]) . <vrednost_kolone2>}. zove se ProizvodX. ..Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu U nastavku je dat oblik INSERT. 5).

Sektor. Primer 4 INSERT. Da DEFAULT ograničenje ne postoji u kolonu Lokacija bi bila upisana vrednost NULL. Broj. Redosled i tip kolona u rezultujućoj tabeli upita mora da odgovara redosledu i tipu kolona u listi...INTO ima nešto drugačiji oblik. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 3 U narednom primeru iz liste kolona je izbačena kolona Lokacija. U ovom slučaju za listu kolona važe ista pravila kao i u prethodnim situacijama.76 - . Lokacija FROM PROJEKAT1. CHECK.INTO naredba koja koristi SQL upit da bi u tabelu PROJEKAT dodala podatke iz fiktivne tabele PROJEKAT1.. Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ukoliko se vrednosti kolona zadaju korišćenjem upita. Broj. Pošto je u tabeli za tu kolona definisano DEFAULT ograničenje. 5. Prilikom dodavanja nove vrste u tabelu biće proverena sva ograničenja koja su definisana nad tabelom: primarni ključ.<ime_kolone2>].. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. 5. Broj..3. 'Niš'). NOT NULL.Baze podataka .)] <upit>. naredba INSERT. prilikom dodavanja nove vrste u tu kolonu će biti upisana vrednost 'Niš'. Lokacija) SELECT Naziv. INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [. Vrednosti kolona se sada ne zadaju kako konstante već se zadaju kao rezultujuća tabela nekog upita. . Sektor.. 1... Lokacija) VALUES('ProizvodX'. Sektor.1. Ukoliko bar jedno ograničenje nije zadovoljeno DBMS će prijaviti poruku o grešci.

Prezime. 5). "K". Plata. "M". "M". Prezime. "Janković". Sektor) VALUES( 123456789. 4). Plata. "Ratko". "20/06/1965". Rukovodilac. "Perić". 6000.Baze podataka . "Jelena". INSERT INTO RADNIK (MatBr. DatRodj. DatRodj. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Rukovodilac."19/07/1958". "Jovan". Prezime. "Veljković".77 - . "M". Plata. Pol. Sektor) VALUES( 987987987. Rukovodilac. "Ž". Pol. "Vasić". Prezime. Ime. "Petrović". Pol. Ime.INTO naredbe za punjenje test podacima tabele RADNIK. INSERT INTO RADNIK (MatBr. "09/01/1955". 5500. "Ž". 3800. Rukovodilac. DatRodj. "Đorđe". "Marković". Sektor) VALUES( 999887777. Ime. Rukovodilac. DatRodj. Plata. "31/07/1962". Rukovodilac. Sektor) VALUES( 987654321. 888665555. INSERT INTO RADNIK (MatBr. "Ivan". Prezime. 4). Plata. "29/03/1959". Sektor) VALUES( 456456456. DatRodj. "M". DatRodj. 4). 5300. 3000. "V". Plata. Rukovodilac. "M". 333445555. Ime. Plata. "15/09/1952"..Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 5 U nastavku su date INSERT. "Savić". "E". "Ž". 2500. "Milica". 5). Prezime. Pol. 3334455555. "A". "08/12/1945". Pol. Rukovodilac. 5). INSERT INTO RADNIK (MatBr. "J". Prezime. "B". "09/01/1955". "Stojić". Pol. Sektor) VALUES( 666884444. Sektor) VALUES( 3334455555. INSERT INTO RADNIK (MatBr. 888665555. 987654321. Pol. "T". Ime. DatRodj. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Sektor) VALUES( 888665555. "Ana". 5). Prezime. Pol. Plata. 5). . Ime. "Voja". Ime. 987654321. NULL. INSERT INTO RADNIK (MatBr. 2300. DatRodj. "S". 3500. 333445555. Ime..

Treba biti jako oprezan prilikom korišćenja UPDATE. Korišćenjem UPDATE. vrednost nekog izraza ili vrednost koju vraća SQL upit... Primer 6 U ovom primeru se koristi UPDATE. UPDATE <ime_tabele> SET <ime_kolone> = <izraz> [. Ažuriranje podataka Za ažuriranje podataka se koristi SQL naredba UPDATE. Ako se navede WHERE klauzula. LAKO MOŽEMO DA IZMENIMO I VRSTE KOJE NISMO ŽELELI DA MENJAMO.SET naredbe. U sledećem primeru svi projekti koji u nazivu sadrže reč Proizvod se premeštaju u Niš u nadležnost sektora broj 4. ODNOSNO DA IZGUBIMO NEKE DRAGOCENE PODATKE. Osnovni oblik ove komande je dat unastavku.SET naredba da bi se lokacija projekta čiji je broj 5 promenila na vrednost "Beograd".SET.... ažuriranje se vrši samo za kolone koje ispunjavaju navednost nekog navedenog uslova..Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5. UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = "Beograd" WHERE Broj = 5.SET naredbe moguće je istovremeno menjati vrednosti većeg broja kolona. Ključna reč SET definiše u kojoj se koloni menja vrednost definisana zadatim izrazom.78 - . Izraz može bti konstantna vrednost.] [WHERE <uslov>].. ...<ime_kolone> = <izraz>.Baze podataka ..4. UKOLIKO SE U PRETHODNOM PRIMERU IZOSTAVI WHERE KLAUZULA ILI USLOV NIJE DOBRO DEFINISAN.

79 - . DELETE FROM PROJEKAT. Uslov koji navedete u WHERE definiše kriterijume za selekciju torki koje treba obrisati iz zadate tabele. Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom korišćenja naredbe DELETE. Primer 8 SQL naredba u nastavku briše podatke o svim projektima. Primer 7 SQL naredba koja je navedena u nastavku iz tabele RADNIK briše podatke o svim radnicima čije prezime počinje slovom 'S'. Elektronski fakultet u Nišu 5. DELETE FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE 'S*'.Baze podataka . Ukoliko izostavite uslov ili je uslov neadekvatno definisan može doći do trajnog brisanja podataka koje nismo želeli da obrišemo. . Brisanje podataka Za brisanje podataka iz relacione baze podataka koristi se naredba DELETE.Relacioni model UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = 'Niš'. U svom osnovnom obliku naredba DELETE ima sledeću sintaksu: DELETE FROM <ime_tabele> [WHERE <uslov>]. NAREDBA DELETE BRIŠE SVE VRSTE IZ TABELE ČIJE SE IME NAVEDE U FROM KLAUZULI. AKO SE NE NAVEDE WHERE KLAUZULA. Sektor = 4 WHERE Naziv LIKE 'Proizvod*'.5.

Za razliku od prethodnog slučaja gde će DBMS sprečiti brisanje da ne bi došlo do narušavanja referencijalnog integriteta. DELETE FROM SEKTOR WHERE Naziv = "Administracija". 3.u tabeli RADNIK ne postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor koje referencira primarni ključ u tabeli sektor. Ova naredba briše strukturu tabelu zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' ali će i iz tabele RADNIK biti obrisani podaci o radnicima koji rade u sektoru 'Administracija' . Brisanje tabele Za brisanje tabela iz relacione baze podataka koristi se naredba DROP TABLE. odnosno brisanje tabele nije moguće ukoliko u bazi podataka postoje ograničenja stranog ključa koja referenciraju tabelu koju želimo da obrišemo.80 - . DBMS će prijaviti grešku i neće izvršiti brisanje . Modifikacija šeme relacione baze podataka Postoji veliki broj SQL DDL naredbi koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. 5. ili usled nepažnje ne bi obrisali neke objekte ili podatke koji su nam od značaja. U OVOM SLUČAJU DBMS AUTOMATSKI BRIŠE SVE PODATKE KOD KOJIH MOŽE DOĆI DO NARUŠAVANJA REFERENCIJALNOG INTEGRITETA. i da pokušamo da obrišemo podatke o sektoru čiji je naziv 'Administracija'. Ovo je još jedan razlog više zbog čega treba biti jako oprezan prilikom korišćenja DELETE naredbe.u tabeli RADNIK postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i ovo ograničenje referencira primarni ključ u tabeli SEKTOR. 2.6.Baze podataka . Brisanje u ovom slučaju nije moguće jer bi u tabeli RADNIK dobili vrste koje referenciraju nepostojeći sektor čime bi bio narušen referencijalni integritet. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 9 Prilikom korišćenja naredbe DELETE treba voditi računa i o efektima koji mogu da se jave kao posledica postojanja ograničenja stranog ključa. Prilikom korišćenja ovih naredbi potrebno je da budemo jako oprezni kako greškom.6.1. Izvršavanjem ove naredbe moguće je da se javi jedna od naredne tri situacije: 1. 5. DBMS će sprečiti brisanje tabele u slučaju da to dovodi do narušavanja referencijalnog integriteta. Možemo za primer uzmemo tabele RADNIK i SEKTOR iz baze podataka PREDUZEĆE.u tabeli RADNIK postoji ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i strani ključ je definisan korišćenjem opcije ON DELETE CASCADE. .

dodaju se neophodni pdoaci pa se tek naknadno dodaje ograničenje. Primer 12 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novo ograničenje. ALTER TABLE PROJEKAT DROP COLUMN VrednostProjekta.2. Primer 11 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novu kolonu.81 - . ALTER TABLE PROJEKAT DROP CONSTRAINT NadlezanFK. Zbog toga se kolona dodaje bez NOT NULL ograničenja. ALTER TABLE PROJEKAT ADD VrednostProjekta NUMERIC(10. 2) NOT NULL DEFAULT 10000.6. . Modifikacija tabele Za modifikaciju strukture tabela koristi se naredba ALTER TABLE. ALTER TABLE PROJEKAT MODIFY VrednostProjekta NUMERIC(10. 2).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 10 U ovom primeru je data naredba koja briše tabelu RADNIK zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje kolona iz tabele. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje ograničenja iz tabele.Baze podataka . DROP TABLE RADNIK. Prilikom dodavanja nove kolone ne možemo odmah primeniti NOT NULL ograničenje jer bi u tom slučaju ograničenje odmah bilo narušeno. 5.

Napišite SQL upit kojim se svim radnicima plata povećava za 10%. 8.82 - . Napraviti tabelu PROJEKAT1 koja je idntična kopija tabele PROJEKAT. Napisati SQL upit koji iz tabele RADI_NA briše podatke o angažovanju radnika čiji je matični broj 333445555. 1. Napisati SQL upit koji za tabele CLAN_PORODICE briše sve podatke o članovima porodice radnika koji se zove Marko J. Napisati SQL naredbu koja sve podatke iz tabele PROJEKAT kopira u tabelu PROJEKAT1. 6. Sami definišite podatke za nove projekte.Relacioni model Pitanja za samostalni rad Elektronski fakultet u Nišu SQL naredbe Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. 10. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti koji su bili u nadležnosti sektora 4 prebacuju u nadležnost sektora Uprava. 5. 4. . Petrović. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal.Baze podataka . 2. Napisati SQL upit kojim se projekat broj 3 seli u Beograd i prelazi u nadležnost sektora broj 4. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti sa lokacije Pirot sele na lokaciju Leskovac. 9. 3. 7. Napisati SQL naredbe kojom se u tabelu PROJEKAT dodaju podaci o dva nova projekta. Napisati SQL upit kojim se briše ograničenje primarnog ključa u tabeli RADI_NA. Napisati SQL naredbu kojom se tabeli projekat dodaje nova kolona VREDNOST.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 6 Sadržaj Osnovne komponente Access aplikacija • o o o o Neophodno predznanje Uvod Izrada i korišćenje formi Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Modifikovanje strukture forme Izrada i korišćenje izveštaja o o o o Sličnosti i razlike formi i izveštaja Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Početno grupisanje i sortiranje podataka Izrada i korišćenje makroa Pokretanje i izvršenje makroa Dodavanje akcija makroa Filtriranje podataka korišćenjem makroa Kreiranje aplikacije u Access-u Pitanja Zadatak o o o 6.83 - . Ciljevi lekcije • • • • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja formi korišćenjem MS Access-a. Da se upoznamo sa osnovama kreiranja izveštaja korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja makroa korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja aplikacija korišćenjem MS Access-a 6.2.1.Baze podataka . Osnovne komponente Access aplikacija 6. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Poznavanje osnovnih funkcija MS Access-a kao DBMSa .

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. pored razvoja. C# i ostalih. druge koriste aplikacije zasnovane na korišćenju Internet tehnologija. Korišćenjem ovih mehanizama moguće je jako efikasno kreirati apliakcije koje se po svojim funkcionalnostima neće u mnogome razlikovati od aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. Bez obzira na tehnologiju korišćenu za njihovo razvijanje. . Uvod Baze podataka se razlikuju kako u pogledu veličine tako i u pogledu broja korisnika koje opslužuju. formi i izveštaja. Access poseduje veliki broj mehanizama koji automatizuju kreiranje osnovnih komponenti aplikacija: formi. Prednost korišćenja Access-a može se ogleda se u činjenici da je moguće koristiti njegove mehanizme za kreiranje aplikacija tj upita. ili neke od tehnologija za kreiranje standardnih desktop aplikacija. Sa druge strane mnoge od baza podataka koriste se putem poziva uskladištenih procedura i trigera.3.NET. kakav je slučaj kod Access-a. formi i izveštaja i paru sa bazom podataka kojoj upravlja neki drugi sistem za upravljanje bazama podataka poput MS SQL Server-a. Java.Baze podataka . makroa i izveštaja. aplikacije koje koriste podatke smeštene u nekoj bazi podataka za svoje osnovne komponente imaju upite. Na ovaj način moguće je kreirati aplikacije koje kao izvor podataka koriste udaljene baze podataka. Princip korišćenja baza podataka od strane aplikacija razvijenih različitim tehnologijama i različiti slučajevi korišćenja baze podataka uopšte prikazani su na slici. poput Active Server Pages (ASP) ili Java Server Pages (JSP). Sistem koji upravlja bazom podataka može posedovati generatore upita. Svaka od navedenih tipova komponenti može biti razvijena nekim programskim jezikom ili korišćenjem alata baza podataka koji omogućavaju automatizaciju generisanja ovih komponenti. Neke baze podataka i dalje koriste apliakcije razvijene u COBOL programskom jeziku ili nekom od novijih programskih jezika poput Visual Basic . forme i izveštaje.84 - . Mehanizmi ugrađeni u Access skraćuju vreme izrade aplikacija i dozvoljavaju. i testiranje aplikacija i smislu debagiranja ukoliko se prilikom razvoja koriste makroi. Pojedine baze koristi svega nekoliko formi ili izveštaja.

Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija. Izgled wizard-a prikazan je na slici. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vrši sa leva na desno i odozgo na dole.1. 6. Mada koristite izglede Table i Query da izvršite iste funkcije kao i sa formama.Baze podataka . . Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka. Forme su napravljene od skupa pojedinačnih elemenata strukture koji se zovu kontrole. Korišcenje Form Wizard značajno štedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Izrada i korišćenje formi Access-ove forme (forms) prave korisnički interfejs prema tabelama. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New moguće je pokrenuti Form Wizard. Form Wizard omogućava izradu forme koja sadrži polja iz jedne ili više tabela ili upita. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greške pri kucanju.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan način.4.4.85 - . Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Najlakši način da izradite formu je korišćenje Form Wizard-a.

ali se može poboljšati delimičnim podešavanjem rasporeda.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Form wizard omogućava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi. Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. on prikazuje glavnu formu. svako sa odgovarajućom oznakom. Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva. Kada Form Wizard završi izradu formi. Pored odabira kolona koje će bit prikazane na formi. Moguće je odabrati kolone iz više tabela pri čemu će se zadržati veza između podataka iz različitih tabela. moguće je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka. Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje.86 - . za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. .Baze podataka .

Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnožje forme) prikazane na slici 6. Form Header/Footer. gde je maksimalno povećan prozor za strukturu. koje omogućavaju da vidite delove forme van granica prozora forme. za verziju Access za SAD u inčima. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje. Modifikovanje strukture forme Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada. kao što su oznake i zaštitni znaci. tekst. sadrži dugmad koja su prečice za boju. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledećoj sekciji. Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme). Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnožje. i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metrički sistem. Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira. .87 - . koji se pojavljuje u režimu Form Design. Linija alata Formating. Prozor Form Design ima sledeće osnovne elemente: • • • • • • Linija alata Form Design. Možete kliknuti i odvući ovu liniju na novu lokaciju. biranjem View. sadrži neučvršćenu liniju alata. Form Footer se pojavljuje samo jednom.4. Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. grafičke likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. Zaglavlja i podnožja su opciona.Baze podataka . ivice i različite druge opcije formatiranja. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa više strana. Plivajući prozor. Sekcija Form Header sadrži statički tekst.2. Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. koja omogućava dodavanje nove kontrole na formu. Traka Form Footer definiše visinu sekcije podnožja forme. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design. Traka Form Header definiše visinu sekcije zaglavlja forme. Liniju za marginu pomerate tako što je kliknete i odvučete na željenu lokaciju. Sekcija Form Footer je slična sekciji Form Header. Ako štampate formu sa više strana. nazvanu kutija sa alatima. sadrži dugmad koja su prečice za biranje menija u režimu Form Design. Formi možete dodati sekcije Form Header i Form Footer.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. ili ih izbrisati. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statički elementi podataka.

U formatiranom prikazu moguće je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korišćenjem Tab Order opcije. Poravnanje selektovanih kontrola vrši se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a. projektovanog za štampanje.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Visinu sekcije možete izmeniti povlačenjem mišem vertikalnih traka Form Header. . Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veličine. moguće je koristi neki od ugrađenih stilova korišćenjem AutoFormat opcije iz linije alata. Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola. ili koji ga zahtevaju. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u rešetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veličine moguće vršiti na osnovu tačaka rešetke. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da možete štampati i distribuirati onima kojima je potreban. 6. Detail. Kod Accessa. Moguće je vršiti promenu pozicija grupe kontrola. Kada postavite pokazivač miša na gornju ivicu trake za podelu sekcije. ili Form Footer.88 - .Baze podataka . izveštaj je specijalna vrsta neprekidne forme. Povlačenjem pokazivača podešava se veličinu sekcije iznad pokazivača miša.5. Izrada i korišćenje izveštaja Izveštaj je krajnji proizvod većine aplikacija baza podataka. pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice.

89 - . Sections (sekcije). Poštanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta višekolonskih izveštaja. Nezavisni izveštaji (unbound reports). njihova veličina se menja pomoću ručica. Podnožje izveštaja se često koristi za štampanje ukupnog zbira. uključujući sledeće: • • • • • Report Wizards.1. i zaglavlja i podnožja stranice koja se štampaju na vrhu i dnu svake stranice. obezbeđuje vrednosti. Svaka grupa polja čini ćeliju u rešetki. Group sections (sekcije grupe) izveštaja. Oznaka pokazuje ime polja. sadrže podizveštaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka. obezbeđuju kolonu za svako polje tabele ili upita i štampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone. a okvir za tekst.5.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. . kao što su tabele ili upiti.5. nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru. određuje koliko redova i kolona ima na stranici.Baze podataka . Vrednost osnovnih podataka za izveštaj ne možete izmeniti. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Postoji šest osnovnih tipova izveštaja napravljenih u Accessu. primenjuje se i kod izveštaja.2. Sekcije izveštaja odgovaraju sekcijama forme sličnih imena. izveštaje po grupama i zbirovima i poštanske nalepnice. Višekolonski izveštaji (multicolumn reports) se prave iz izveštaja sa jednom kolonom. projektovane za štampanje imena i adresa ili drugih podataka iz više polja. Dodajete Group Headers koji uključuju naziv za svaku grupu. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izveštaja. a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku. Izveštaji Access imaju mnoge zajedničke karakteristike sa formama. ali ima ograničenu upotrebu. Sličnosti i razlike formi i izveštaja Većina metoda za izradu formi za transakcione obrade. u grupama. navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). 6. desno od oznake. Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu. jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se želi. Tabelarni izveštaji (tabular reports). kao celina. U sekcije zaglavlja i podnožja možete staviti statičku (nezavisnu) grafiku. i Group Footers za štampanje grupnih podzbirova. koristeći novinsku kolonu aplikacije stonog izdavaštva i obrade teksta. sadrže zaglavlja i podnožja izveštaja koja se pojavljuju jednom na početku i na kraju izveštaja. Format više kolonskih tabela troši manje papira. Controls (kontrole) su dodati izveštajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni. i tako redom. koji se zovu izgledi (layout): • • • • • • Izveštaji sa jednom kolonom (single-column reports). Grupe se često nazivaju pojasi (bands). Izveštaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najčešća vrsta izveštaja. i Subreports (podizveštaji) se ugraduju u izveštaje na isti način na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme. prave tri osnovne vrste izveštaja: sa jednom kolonom. obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj štampate. Bitne su dve osnovne razlike između formi i izveštaja: • • Izveštaji su namenjeni samo za štampanje i za razliku od formi.

bez da prethodno napravite upit. moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka.90 - . Podizveštaji koji su u nezavisnom izveštaju. Slično formama.3. Za ovu vrstu izveštaja se kaže da su zavisni u odnosu na izvor podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prva četiri tipa izveštaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje će biti prikazane u izveštaju. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Najlakši način kreiranja izveštaja je korišćenje Report Wizard-a. Nakon odabira opcije za kreiranje izveštaja potrebno je odabrati Report Wizard način kreiranja izveštaja. međutim.5. koji može biti tabela ili upit. izveštaji zahtevaju izvor podataka.Baze podataka . kao što to rade forme. . Report Wizard omogućava da pravite izveštaje koji sadrže podatke iz više tabela. Slično Form Wizard. Glavni izveštaj nekog nezavisnog izveštaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka. Prednost korišćenja Report Wizard je što uvodi teme strukture izveštaja Access i što su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se čine pri počinjanju sa inicijalno praznim izveštajem. 6.

Prilikom formatiranja izveštaja moguće je koristiti ugrađene stilove na isti način kao kod formatiranja izgleda formi. poravnati kontrole horizontalno i vertikalno. Report Wizard obezbeđuje svojstava za početno grupisanje i sortiranje podataka. ali mogu biti i alfabetske. Kada se grupisanje vrši preko opsega vrednosti. Okvir za dijalog Sorting and Grouping omogućava izmenu ovih svojstava da u režimu projektovanja izveštaja. podesiti margine izveštaja i slično. Korišćenjem Sorting and Grouping dijaloga moguće je odrediti kategorije po kojima se vrši grupisanje. Kada se grupisanje vrši po kategorijama. Takođe korišćenjem ovog dijaloga moguće je menjati red grupisanja. jedinstvena vrednost mora predstavljati svaku kategoriju. u stilu sličnom rasporedu kod knjige. 6.Baze podataka . podesiti razmak između redova. Report Wizard pravi izveštaj i prikazuje ga u režimu pogleda za štampanje.4. . Metod koji se koristi za grupisanje podataka zavisi od podataka u polju preko kojih se vrši grupisanje. one su obično numeričke.91 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a. Početno grupisanje i sortiranje podataka Većina kreiranih izveštaja zahteva organizovanje podataka u grupe i podgrupe. Formatiranje prikaza izveštaja posebno je bitno jer je svrha izveštaja njihovo pregledavanje i štampanje pa će u ovim situacijama svaki pogrešno postavljeni objekat bilo vrlo uočljiv.5. Zbog toga je prilikom pripreme izveštaja za pregledavanje i štampu u Access-u moguće poravnati i formatirati kontrole. Access posebno smešta stilove definisane za forme i za izveštaje pa je za izveštaje moguće kreirati posebne stilove.

Ako je potrebno podeliti izveštaj i grupisati ga po kategoriji koja ima tekstualne vrednosti. 6. Izrada i korišćenje makroa Marko je jedan od objekata koje je moguće kreirati i koristiti u okviru Access aplikacije koja se oslanja na korišćenje baze podataka. Funkcija Accessa VBA =Asc([Ime]) vraća ASCII (numeričku) vrednost prvog karaktera njegovog argumenta niza. D do F. D do F. itd. Izgled okruženja za kreiranje makroa prikazan je na slici. alfabetskih lista za pomaganje čitaocima u traženju posebnog zapisa. makroi u Access-u se ne koriste za dupliranje pritisaka tastera ili pomeranja miša. Makro je zapravo mali program koji omogućava ponovno izvršenje odgovarajućih akcija.92 - . Za razliku od makroa drugih Windows aplikacija.Baze podataka . Mada su vrednosti ograničene. alfabetsko grupisanje je često korisno za grupisanje dugih. Svaka od komandi poseduje naziv koji opisuje njenu funkcionalnost. Ovo postavlja grupe podataka u imena koja počinju sa A do C. Ukupan broj dostupnih komandi za koje je moguće kreirati makroe u Access-u je relativno mali – skup komandi sastoji se od 56 komandi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je potrebno sortirati izveštaje po opsegu vrednosti.6. a da svaka grupa sadrži vrednosti kateroje u opsegu od po tri sloca (A do C.). Potrebno je osobine Group On postaviti na Interval i postaviti Group Interval na 3. . unosi u okviru za dijalog Sorting and Grouping mogu da izgledaju kao unosi na slici 12. i tako dalje.

zatim izborom opcije Macro podmenija Tools i izborom opcije Run Macro podmenija Macro (Tools -> Macro -> Run Macro) pri čemu je potrebno uneti ime makroa koji se pokreće. potrebno je izabrati ime makroa i pokrenitu makro korišćenjem Run dugmeta.6. Akcije se izvršavaju odozgo naniže.Baze podataka . 4. Primer objekta bilo bi dugme za čiji bi se OnClick događaj (ovaj događaj se desi svaki put . Kolona Action omogućava izbor akcije koja će se izvršiti prilikom pokretanja makroa. Pokretanje odgovarajućeg makroa moguće je vezati i za druge objekte u sistemu. U slučaju kada se makro posmatra u modu kada je moguće promeniti osobone makroa (eng. Takođe moguće je pokrenuti makro iz glavnog menija okruženja izborom podmenija Tools.1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kolona MacroName omogućava uključivanje više makroa pod jednim makroom baze podataka. Ručno Iz nekog drugog makroa Iz nekog drugog objekta poput forme Automatski prilikom pokretanja baze podataka Makro je moguće pokrenuti ručno na više načina. Ova akcija pokreće makro čije ime je definisano u delu Macro Name. 3. 6. marko je moguće pokrenuti izborom pocije Run u podmeniju Run glavnog menija okruženja. Kolona Condition omogućava unos uslovnog izraza koji određuje u kojim situacijama će posmatrani makro biti izvršen. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Macro Name iz podmenija View glavnog menija Access-a.93 - . Pokretanje i izvršenje makroa Makroe je moguće pokrenuti na više načina: 1. design view). Akcije obuhvaćene makroom će biti izvršene u situacijama kada je ispunjen uslov zadat izrazom tj kada izraz ima vrednost true. 2. Makro je moguće pokrenuti iz drugog makroa odabirom akcije RunMacro. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Conditions iz podmenija View glavnog menija Access-a. Kolona Comment daje prostor za opis makroa. Pokretanje makroa vezuje se za događaje odgovarajućeg objekta koji bi trebalo da dovedu do pokretanja makroa. Ukoliko je otvoren osnovni prozor Access okruženja. Ova opcija obično se koristi prilikom grupisanja povezanih makroa.

Ovaj makro poseduje akciju RunMacro koja pokreće odabrani makro prilikom pokretanja okruženja. Kako bi što bolje simulirali izvršenje programskih struktura. Ukoliko bi se za akciju makroa odabrala Close akcija. Takođe. Primer izvršenja makroa koji otvara formu u ovom modu prikazan je na slici. Ovaj mod dozvoljava da se izvršava jedna po jedna akcija makroa sa pauzama u izvršenju između akcija kako bi se posmatrali i analizirali rezultati izvršenja svake od akcija.94 - . Ovaj objekat predstavlja argument izvršenja makroa. Ukoliko se prilikom izvršenja desi greška. Neophodno je izabrati tip objekta čije zatvaranje vrši Close akcija posmatranog makroa u Object Type delu prozora. . Eventualno snimanje objekta određuje se odabirom odgovarajuće opcije u Save delu prozora. koja vrši zatvaranje nekog od trenutno aktivnih objekata. Akcije je moguće ukloniti iz makroa brisanjem imena akcije iz odgovarajućeg reda u prozoru za dizajniranje makroa ili korišćenjem opcije Delete Rows podmenija Edit glavnog menija okruženja. Access će u Object Name delu prozora izlistati imena svih objekata čiji tip odgovara tipu selektovanom u Object Type delu prozora. Takođe. Dodavanje akcija makroa Akcije makroa je moguće dodati na više načina. Izgled ovakvog prozora prikazan je na slici 15.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kada korisnik pritisne dugme) vezalo izvršenje makroa.Baze podataka . neophodno je izabrati objekat čije se zatvaranje vrši. Mod u kome se makro izvršava korak po korak naziva se “Single Step” mod. Svaki od redova prikazanih u delu za dizajniranje tj izmenu karakteristika makroa. Pri izvršenja ovakvog makroa.6. neophodno je odrediti da li se objekat koji se zatvara akcijom Close snima. Close akcija će izvršiti zatvaranje selektovanog objekta. Kako bi se pokrenuo ovaj mod neophodno je otvoriti prozor za izmenu karakteristika makroa (Design View) i odabrati Single Step opciju iz Run podmenija glavnog menija aplikacije. Kod pojedinih akcija koje makro može da izvršava argumenti su neophodni dok su kod drugih opcioni. neophodno je izabrati ime objekta. Prilikom definisanja makroa moguće je odrediti argumente potrebne za izvršenje akcija makroa. Takođe. prikazaće se Action Failed dijalog. korišćenjem opcije Insert Rows iz podmenija Insert glavnog menija okruženja. Korak po korak izvršenje makroa je posebno korisno u situacijama kada se izvršenje makroa ne desi na očekivani način.3. moguće je pokrenuti makro prilikom pokretanja okruženja. Nakon izbora tipa objekta. Zatim je neophodno pokrenuti izvršenje makroa izborom Run opcije. 6. makroe je moguće izvršavati korak po korak. može biti iskorišćen za dodavanje akcije. Potrebno je kreirati makro pod imenom AutoExec. moguće je dodati akciju u makro. Argument makroa moguće je selektovati u Action Arguments delu prozora za izmenu i dodavanje akcija makroa.

Osim podataka smeštenih u bazi podataka. filtriranje je moguće primeniti na sadržaj pojedinih kontrola ili podskupa padataka prikazanih u formi ili izveštaju.) za koje je moguće vezati izvršenje makroa. .4. padajuća lista i sl.Baze podataka . otvaranje i zatvaranje padajuće liste i sl. korišćenjem makroa moguće je filtrirati podatke smeštene u bazi podataka.6. Where Condition opcija predstavlja ekvivalent WHERE delu standardne SQL SELECT naredbe. Korišćenjem ove forme vrši se odabir podataka koji se filtriraju. pokrenuće se i izvršenje makroa koji je vezan za taj događaj. Filtriranje podataka korišćenjem makroa Osim prostog prikaza. Svaka od kontrola (dugme. Filtriranje podataka vezuje se za akcije unutar makroa. Svaka akcija koja poseduje opciju Where Condition ima mogućnost filtriranja podataka. Kada sistem bude detektovao i pokrenuo odgovarajući događaj.95 - . makroi se najčešće vezuju za forme i izveštaje. Tačnije. makroi se vezuju za kontrole koje poseduju forme i izveštaji. 6.) poseduje predefinisani skup sistemskih događaja (klik na dugme. Za definisanje izraza za filtriranje moguće je koristiti Expression Builder formu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kako bi se kontrolisao tok izvršenja pojedinih akcija ili filtrirali podaci koje je potrebno prikazati ili štampati. Ova opcija sadrži izraz na osnovu koga se vrši filtriranje podataka. Izgled korišćenja Expression Builder-a prikazan je na slici. Access poseduje predefinisani skup funkcija koje je moguće koristiti za filtriranje podataka.

Kontrole predstavljaju delove korisničkog interfejsa aplikacije i mogu pokrenuti izvršenje određenih akcija. Aplikacija može posedovati proizvoljan broj formi. kontrole predstavljaju gradivne elemente korisničkog interfejsa svih Access aplikacija. Access poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće dodati na forme. moguće je kreirati aplikacije koje poseduju sve karakteristike desktop aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. Primer definisanja početne forme aplikacije prikazan je na slici.) za koje je moguće vezati određene akcije. 1. Makroi pripadaju grupi ovih objekata i najčešće su korišćeni tip objekata za upravljanje tokom obrade podataka. Svaka od kontrola poseduje predefinisani skup događaja (klik na dugme. Vezivanjem događaja pojedinačnih kontrola za akcije i makroe. Osnovna komponenta od koje polazi izvršenje svake desktop aplikacije kreirane korišćenjem Access-a je forma. Kako bi svojim korisnicima omogućio kontrolu toka izvršenja obrade podataka. 5.96 - .Baze podataka . Šta predstavljaju forme u Access-u? Od kojih elemenata su sastavljene forme? Koji je najlakši način za kreiranje forme u Access-u? Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? Čemu služe izveštaji u Access-u? . Pored prostog prikaza filtriranih ili nefiltriranih podataka. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Kreiranje aplikacije u Access-u Access pruža i mogućnost kreiranja baze podataka i aplikacije koja je koristi korišćenjem jedinstvenog radnog okruženja. forme mogu posedovati kontrole. Za svaku aplikaciju neophodno je definisati formu od koje polazi njeno izvršenje. Access svojim korisnicima nudi mogućnost generisanja objekata koji mogu upravljati tokom obrade podataka. za delimično tačan 1. Kao takve. a za netačan 0.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. 4.7. ponavljanje akcija. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Kreiranje aplikacija za procesiranje podataka korišćenjem Access-a bazira se na kreiranju određenog broja međusobno povezanih formi i izveštaja. 3. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Korišćenjem makroa moguće je kreirati aplikacije kod kojih postoje uslovna izvršenja obrade i prikaza podataka. 2. otvaranje i zatvaranje padajuće liste. čekiranje kontrole i sl. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. grupisanje akcija obrade podataka i sl.

Dugme Zatvori zatvara formu Radnik. Koji je najlakši način za kreiranje izveštaja u Access-u? 8. Koji je podrazumevani redosled izvršenja komandi u makrou i na koji način je moguće izmeniti ovaj redosled? 11. Ova forma poseduje dugme Zatvori koje zatvara formu i dugme Prikazi izvestaj koje otvara izveštaj ClanPorodiceReport. Navesti primer objekta i događaja posmatranog objekta za koji je vazano izvršenje makroa. ime.97 - . . pokreće se forma Radnik. Šta je makro? 10. Forma Radnik prikazuje podatke o svakom od radnika i to: ime. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. 9. datum rođenja i adresu. Na koji način je moguće primeniti isti uslov na više akcija jednog makroa? 12. 2. Navesti jedan od načina za početno grupisanje i sortiranje podataka u izveštajima. Ovaj izveštaj prkazuje podatke o članovima porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Dugme PrikaziClanovePorodice otvara formu ClanPorodice. Koju formu je moguće koristiti za filtriranje podataka korišćenjem makroa? 14. srednje slovo. Podaci o članovima porodice radnika čuvaju se u tabeli CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. 13. srednje slovo. PrikaziClanovePorodice i Zatvori. Koje su dve osnovne razlike između formi i izveštaja? 7. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. prezime. prezime. Kreirati Access aplikaciju koja se sastoji od dve forme: Radnik i ClanPorodice. Prilikom pokretanja aplikacije. Forma ClanPorodice prikazuje članove porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. adresu i platu. Na formi Radnik su u jednom trenutku prikazani podaci o jednom od radnika. Korišćenjem Form Wizard-a kreirati formu u Access-u koja za svakog radnika prikazuje sledeće podatke: matični broj. Forma Radnik poseduje 3 dugmeta: Sledeci. Šta je neophodno definisati da bi bilo moguće pokretanje Access aplikacije? Zadatak Access aplikacija 1.Baze podataka . Dugme Sledeci prikazuje podatke o narednom radniku tj omogućava kretanje kroz podatke o radnicima prelaskom na sledećeg radnika.

NET-a Kreiranje konekcije ka bazi podataka Kreiranje SQL komande Korišćenje DataReader objekta Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO. ADO. kreiranje SQL komande. DataTable.NET 7. parametrizacija upita) Upoznati se sa korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a za pristup podacima Pitanja Zadatak o o o 7.NET • o o o o o Neophodno predznanje Uvod ADO. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama ADO. DataColumn i DataRow klasa) 7.NET data provider-i Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 7 Sadržaj ADO.2.Baze podataka .1.NET-a (kreiranje konekcije ka bazi.NET-a Upoznati se sa ADO.98 - . DataSet. korišćenje DataReader objekta.NET-a (korišćenje DataAdapter. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# .NET Data Provider-ima Upoznati se sa direktnim pristupom podacima korišćenjem ADO.

Stalno aktivna konekcija dozvoljavala je trenutne izmene podataka i nadgledanje promena za vreme izvršenja koda. Još jedna razlika ADO. Prethodne tehnologije za pristup podacima su pretpostavljale da je veza sa bazom podataka aktivna za vreme izvršenja koda koji vrši obradu podataka.NET-a u odnosu na ADO je podrška ADO. Svaki sistem za upravljanje bazama podataka (eng. .3. Problem je predstavljao ograničeni broj konekcija koje je server baze podataka mogao da pruži korisnicima pa su nakon zauzeća svih dostupnih konekcija ostali korisnici morali da čekaju da se neka od konekcija oslobodi. Ovaj interfejs nisu mogli koristiti projektanti koji su svoje aplikacije razvijali korišćenjem Visual Basic-a i script jezika pa je Microsoft razvio Active Data Object (ADO) interfejs.NET ima niz karakteristika koje ga razlikuju u odnosu na prethodne tehnologije za pristup podacima. Konekcija sa bazom podataka se i dalje kreira ali je moguće mnogo ranije osloboditi konekciju i učiniti je dostupnom ostalim korisnicima.NET je naslednik ADO-a i deo je Microsoft-ove . ADO.NET-a baziraju se na korišćenju novog objekta pod nazivom DataSet. Verovatno najbitnija karakteristika ovog objekta je činjenica da pruža mogućnost manipulacije nad podacima bez potrebe da veza sa bazom podataka bude u svakom trenutku otvorena. ADO. nakon završetka obrade podataka izmenjena je jedino lokalna kopija podataka pa je neophodno ponovo otvoriti konekciju ka bazi podataka kako bi bilo moguće snimiti izmene. vršiti manipulaciju podacima u bazi podataka. Naravno. U prošlosti je razvijeno više standardnih interfejsa za pristup bazama podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. Ovakav način serijalizacije podataka ima za posledicu da ADO. Za pristup podacima projektanti aplikacija mogu koristiti različite tehnologije.NET ima u potpunosti drugačiji pristup u odnosu na prethodnike.NET platforme. DataSet predstavlja lokalnu kopiju podataka pribavljenih iz baze podataka i može sadržati više od jedne tabele. Application Program Interface-API) čijim korišćenjem je moguće iz programskog koda odnosno iz aplikacije. Microsoft je razvio OLE DB.99 - . Database Management System – DBMS) poseduje sopstveni programski interfejs (eng. Podaci pribavljeni iz izvora podataka (relacione baze podataka) se serijalizuju korišćenjem XML-a. aplikacije koje pristupaju bazi podataka omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju podatke i prikazuju ih u tabelarnom obliku. U najprostijem slučaju. Open Database Connectivity (ODBC) standard je razvijen sa ciljem da obezbedi načine za manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka koji bi bili nezavisni od konkretnog DBMS-a. ADO. Funkcionalnosti ADO. Uvod Većina trenutno prisutnih aplikacija vrši obradu podataka. eXtensible Markup Language). Programski interfejs (API) predstavlja kolekciju objekata i metoda koji omogućavaju pozivanje funkcija sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS-a) iz programskog koda. objektno-orijentisani interfejs koji enkapsulira funkcionalnosti servera baza podataka.NET-a za predstavljanje podataka korišćenjem XML-a (eng. moguće je zatvoriti konekciju pre početka obrade podataka. OLE DB je razvijen ne samo za relacione baze podataka već ima i mogućnost korišćenje drugih tipova podataka. Najčešći način skladištenja i korišćenja uskladištenih podataka je upotreba baza podataka.Baze podataka .NET nije ograničen firewallom jer se komunikacija vrši standardnim HTTP protokolom. Svaki DBMS poseduje svoj programski interfejs pa je bilo neophodno razviti standarde za pristup bazama podataka kako projektanti aplikacija ne bi morali da koriste različite intefejse u zavisnosti od konkretnog DBMS-a koji koriste. Razlog je mogućnost pribavljanja kopije podataka iz baze i skladištenja ovih podataka u DataSet objektu. ADO koristi funkcionalnosti OLE DB interfejsa i može biti korišćen iz bilo kog programskog jezika. Nakon pribavljanja podataka.

izmenu i brisanje podataka u izvoru podataka Predstavlja imenovani parametar u parametrizovanom upitu Enkapsulira transakciju baze podatak DataReader DbDataReader IDataReader. ADO.Common prostoru imena odnosno u System.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. Poseduje konekciju i skup od četiri osnovne operacije za selektovanje.Baze podataka . OdbcConnection ili MySqlConnection).NET data provider-i Za razliku od ADO-a.NET ne poseduje jedinstveni skup tipova objekata koji komuniciraju sa različitim sistemima za upravljanje bazama podataka (DBMS). Sve klase konkretnih data provider-a imaju zajedničke roditeljske klase tj izvedene su iz istog skupa klasa i interfejsa. Još jedna od prednosti je način komunikacije između data provider-a i DBMS-a. Osnovni objekti ADO.NET poseduje više skupova tipova objekata koji komuniciraju sa DBMS-im. namespace) koji imaju mogućnost direktne komunikacija sa konkretnim DBMS-om.NET Data Provider tipa objekta prikazani su u tabeli 1.NET platforme prikazana je na slici. Naime. OracleConnection. koje se nalaze u System. ADO.Data.NET Data Provider-a Iako će se imena konkretnih objekata svakog od konkretnih Data Provider objekata razlikovati (npr. IDataRecord IDataAdapter. Struktura data provider-a . svi su izvedeni iz iste klase i implementiraju iste interfejse pa je nakon savladavanja korišćenja jednog od data provider-a relativno jednostavno koristiti sve ostale. dodavanje. Omogućava pristup DataReader objektu konkretnog data provider-a Omogućava čitanje podataka korišćenjem kursora na serverskoj strani Prenosi DataSet objekte između klijenta i izvora podataka. on komunicira direktno sa DBMS-om tj ne postoji međusloj koji bi prilagodio zahteve korisnika konkretnom DBMS-u. Svaki od data provider-a optimizovan je za interakciju sa konkretnim DBMS-om. s obzirom da je svaki data provider optimizovan za rad sa konkretnim DBMS-om. IDbDataAdapter DataAdapter DbDataAdapter Parameter Transaction DbParameter DbTransaction IDataParameter.4. Objekat Connection Command Roditeljska klasa DbConnection DbCommand Implementira interfejs IDbConnection IDbCommand Značenje Omogućava otvaranje i zatvaranje konekcije ka bazi podataka Predstavlja SQL upit ili uskladištenu proceduru. Ove skupove tipova objekata nazivamo data provider-ima. . ADO. Prednost ovakvog pristupa je mogućnost pojedinačnih data provider-a da imaju mogućnost manipulacije objektima koji su specifični za posmatrani DBMS. Data provider je najlakše posmatrati kao skup tipova objekata definisanih u određenom prostoru imena (eng.Data prostoru imena. SqlConnection. IDbDataParameter IDbTransaction Tabela 1: Osnovni objekti ADO.100 - . Svaki od data provired-a poseduje skup klasa koje omogućavaju izvršenje osnovnih funkcionalnosti.

System.SqlClient System.dll System.Data.Data.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Microsoft .NET platforma poseduje skup dodatnih prostora imena koji svojim funkcionalnostima pripadaju skupu ADO.Data.dll System. Spisak ugrađenih data provider-a prikazan je u tabeli 2.OracleClient.NET prostora imena (namespace-a).dll System.dll Tabela 2: Microsoft ADO.NET prostora imena.dll System.Data.Odbc System.OracleClient Biblioteka System.NET-a mora koristiti klase definisane ovim prostorom imena.Data.NET prostori imena Od svih ADO. Prostor imena (namespace) System. moguće je koristiti data provider-e koje obezbeđuju pojedinačni proizvođači besplatnih ili komercijalnih DBMS-ova poput SQLite.NET Data Provider-i Pored data provider-a koji su ugrađeni u .Common System.NET tipove koje koriste svi data provider-i Sadrži tipove koje dele svi ADO.Sql System. PostgreSQL ili Sybase. System.Data sadrži klase koje su zajedničke za sve data provider-e. . .Baze podataka . MySQL.Data.NET platformu.NET platforma poseduje niz ugrađenih data provider-a za različite DBMSove.Data. Pored predstavljenih prostora imena.101 - . Data Provider OLE DB Microsoft SQL Server Microsoft SQL Server Mobile ODBC Oracle Prostor imena (namespace) System.Data je najopštiji.Data.Data.Data System.Data prostora imena.NET data provider-i Sadrži tipove koji omogućavaju otkrivanje instanci MS SQL Servera u lokalnoj mreži Sadrži tipove podataka koje koristi Microsoft SQL Server Tabela 3: Dodatni ADO. Svaka aplikacija koja želi da pristupa podacima korišćenjem ADO.Data.SqlTypes Značenje Definiše osnovne ADO.Data.Data.SqlServerCe System. DB2.SqlServerCe. Neki od ovih prostora imena prikazani su u tabeli 3.OleDb System.Data. U tabeli 4 prikazani su osnovni članovi System.

Command i DataReader objekte Otvoriti konekciju Koristiti DataReader za čitanje podataka iz baze podataka Zatvoriti konekciju 7.Data prostora imena 7. 3. filtriranje. Uobičajeni redosled operacija prilikom pribavljanja podataka korišćenjem ovakvog pristupa sastoji se iz sledećih koraka: 1. načinu autentifikacije korisnika. U nastavku ja dat primer kreiranja konekcije korišćenjem OLE DB data provider-a.NET-a Najlakši način izvršenja svih operacija nad bazom podataka je direktno izvršenje svih operacija pri čemu se ne vodi računa o lokalnim kopijama podataka.5. . Kreiranje konekcije ka bazi podataka Pre pribavljanja ili izmene podataka neophodno je kreirati konekciju ka izvoru podataka.’. Konekcija ka izvoru podataka u ADO. Direktan pristup podacima korišćenjem ADO. Kreirati Connection.5. Ovakav način izvršenja operacija nad bazom podataka je dobro rešenje kada je potrebno pročitati podatke ili izmeniti podake u jednom redu neke od tabela relacione baze podataka.Relacioni model Klasa Constraint DataColumn DataRelation DataRow DataSet Elektronski fakultet u Nišu Značenje Predstavlja ograničenje primenjeno na DataColumn objekat Predstavlja jednu kolonu DataTable objekta Predstavlja roditelj/dete odnos između dva DataTable objekta Predstavlja jedan red u DataTable objektu Predstavlja lokalnu kopiju podataka u memoriji klijentskog računara koji se sastoji od niza povezanih DataTable objekata DataTable Predstavlja lokalnu kopiju tabele baze podataka DataTableReader Omogućava čitanje podataka iz DataTable objekta red po red DataView Predstavlja pogled na tabelu baze podataka i koirsti se za sortiranje. imenu baze kojoj pristupamo i sl. pretraživanje i izmenu podataka Tabela 4: Osnovni članovi System. Ovakav pristup nije efikasan ukoliko je potrebno modifikovati više različitih redova iz jedne ili više tabela. 2. Ovaj atribut najčešće sadrži informacije o imenu mašine kojoj pristupamo.1.102 - .Baze podataka . 4. Broj raspoloživih konekcija je ograničen pa je potrebno držati konekciju otvorenom što je kraće moguće. Ovakav model je najbliži tradicionalnom ADO programiranju i otklanja probleme konkurentnog izvršenja operacija nad bazom podataka koji se dešavaju kada više korisnika istovremeno izvršava operacije nad istim podskupom podataka.NET-u enkapsulirana je klasom Connection. Prilikom kreiranja instance klase Connection neophodno je definisati ConnectionString atribut ove klase. ConnectionString atribut predstavlja formatirani niz karaktera sastavljen od niza ime/vrednost parova odvojenih međusobno karakterom ‘.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kreiranje konekcije OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Objekti klase OleDbCommand predstavljaju objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL upita.Open(). Initial Catalog predstavlja ime baze podataka kojoj ćemo pristupati korišćenjem kreirane konekcije. otvorena je i aktivna konekcija ka bazi podataka.Baze podataka . U posmatranom slučaju pristupa se korišćenjem Windows korisničkog naloga. Nakon ekplicitnog poziva funkcije za otvaranje konekcije.4. conn.Close(). Ukoliko koristimo SQL Server data provider. Kreiranje SQL komande Nakon kreiranja konekcija ka bazi podataka. Pre korišćenja konekcije neophodno je eksplicitno otvoriti konekciju: Otvaranje konekcije conn. .5. 7. moguće je proslediti username i password naloga koji želimo da koristimo za pristup bazi podataka.Data Source=c:\\PREDUZECE.103 - . SQL naredbe se izvršavaju korišćenjem instanci klase OleDbCommand tj korišćenjem OleDbCommand objekta.Jet.0. neophodno je izvršiti SQL naredbe za manipulaciju nad podacima. imena tabela ili uskladištenih procedura. komande mogu biti različitog tipa. Nakon završetka obrade podataka neophodno je zatvoriti konekciju pozivom funkcije za zatvaranje konekcije: Zatvaranje konekcije conn. Data Source ukazuje na ime servera na kome se nalazi baza podataka kojoj pristupamo. Objekti klase Connection poseduju skup atributa kojima je moguće upravljati tokom izvršenja transakcija nad bazom podataka i pribaviti informacije vezane za izvor podataka kome se pristupa.mdb". Integrated Security ukazuje na način autentifikacije korisnika.OLEDB.2. Alternativno. Dakle. Tip komande specificiran je CommandType atributom objekta klase OleDbCommand i može imati neku od vrednosti iz ComandType enumeracije.ConnectionString = "Provider=Microsoft.

Prosto kreiranje OleDbCommand objekta.Baze podataka . ili bilo koje druge komande ako se koristi neki drugi data provider umesto OLE DB data provider-a.4.Connection = conn. ne znači da je SQL upit sadržan u komandi automatski prosleđen na izvršenje. OleDbCommand newComm = new OleDbCommand().Data Source=c:\\PREDUZECE. Text } Prilikom kreiranja komande moguće je navesti SQL upit kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem CommandText atributa OleDbCommand objekta.Jet.OLEDB. Kreiranje komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). conn. newComm. Konekciju je moguće navesti kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem Connection atributa OleDbCommand objekta. String strSQL = "Select * from RADNIK".mdb". Objekat koji predstavlja komandu je nakon kreiranja samo pripremljen za dalju upotrebu. Najbitnije metode članice OleDbCommand objekta prikazane su u tabeli.0. Metoda Cancel() ExecuteReader() Značenje Poništava izvršenje komande Povratna vrednost funkcije je DataReader objekat izabranog data provider-a ExecuteNonQuery() Izvršava komandu od koje se ne očekuje da kao povratne vrednosti daje podatke ExecuteScalar() Varijanta ExecuteNonQuery() koja kao povratnu vrednost vraća jedan podatak . Prilikom kreiranja komande neophodno je navesti konekciju koja će se koristiti za izvršenje komande. newComm.104 - . TableDirect.CommandText = strSQL.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Enumeracija tipova komandi public enum CommandType { StoredProcedure.ConnectionString = "Provider=Microsoft.

DataReader objekti kreiraju se pozivom ExecuteReader() metode kreirane komande.OLEDB. reader = comm. izmenu ili brisanje podataka iz baze podataka.105 - . OleDbDataReader reader. DataReader objekti mogu samo da čitaju podatke i to red po red unapred. .Jet. da bi se očitali podaci iz baze podataka neophodno je napisati SQL upit koji selektuje potrebne informacije.0. izmenu podataka o radniku i briše podatke o radniku u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. while (reader. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji vrši dodavanje novog radnika.Open().ConnectionString = "Provider=Microsoft. conn). jedan red rezultujuće tabele podataka pribavlja se korišćenjem Read() metode.ExecuteReader().5. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. Korišćenje DataReader objekta Nakon uspostavljanja konekcije ka bazi podataka i kreiranja SQL upita. kreirati komandu koja će izvršiti upit i kreirati DataReader objekat koji će pribaviti podatke. Nakon kreiranje DataReader objekta. Selektovanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Close().4. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji izvršava selektovanje svih redova iz tabele RADNIK u bazi podataka PREDUZECE.Read()) { //programski kod koji vrši obradu pribavljenih podataka } conn. moguće je izvršiti SQL upite koji vrše dodavanje. jasno je da je upotreba DataReader objekata korisna samo u situacijama kada je kreirani upit SELECT SQL naredba. najlakši i najbrži način za pribavljanje podataka je korišćenje DataReader objekata.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. String strSQL = "Select * from RADNIK". Imajući ovo u vidu. neophodno je izvršiti kreirani upit kako bi se pribavili podaci.mdb".3. conn. Pored izvršenja SQL upita koji vrše selektovanje podataka. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. conn.Baze podataka .Data Source=c:\\PREDUZECE. Ukoliko pretpostavimo da je kreirana konekcija ka bazi. DataReader objekti posebno su koristi kada je potrebno brzo iterirati kroz veliku količinu podataka pri čemu nije potrebno posedovati lokalne kopije jednom očitanih podataka.

comm1. } .4. izmena i brisanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). conn).ConnectionString = "Provider=Microsoft.ExecuteNonQuery(). 'Petrovic'. comm3. conn). conn.106 - .OLEDB.Close(). comm2. '30000'.mdb". 'M'.'Marko'.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodavanje. OleDbCommand comm1 = new OleDbCommand(strSQL1.Open(). '2/9/1965'.ExecuteNonQuery(). OleDbCommand comm3 = new OleDbCommand(strSQL3. OleDbCommand comm2 = new OleDbCommand(strSQL2. //dodavanje novog radnika String strSQL1 = "Insert into RADNIK values (123456781. 'Obilićev Venac'. try { conn. //brisanje podataka o radniku String strSQL3 = "Delete from RADNIK where MatBr=123456781".Jet. //izmena podataka o radniku String strSQL2 = "Update RADNIK set Plata=50000 where MatBr=123456781".333445555. 'J'.ExecuteNonQuery(). conn).Data Source=c:\\PREDUZECE. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn. 5)".0.Baze podataka .

U nastavku će biti prikazan primer kreiranja i izvršenja parametrizovane komande pri čemu se koristi OLE DB data provider. param. Svaka ADO. //dodavanje parametra u kolekciju parametara komande comm. //kreiranje parametra OleDbParameter param = new OleDbParameter().OleDbType = OleDbType. param.ParameterName = "@parameter". ADO.Value = "Marko". OleDbDataReader dr = comm.Read()) { //obrada podataka } .107 - . try { conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.ExecuteReader().OLEDB. Kako bi se ukazala pozicija u SQL upitu na kojoj će se naći određeni parametar.NET poseduje mogućnost kreiranja parametrizovanih komandi.4.Open(). parametri su instance klase OleDbParameter.Baze podataka . Izvršenje parametrizovane komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection().mdb".Parameters. koristi se prefix @ praćen imenom odgovarajućeg parametra. //kreiranje parametrizovanog upita String strSQL = "Select * from RADNIK where Ime=@parameter". U slučaju korišćenja OLE DB data provider-a.Data Source=c:\\PREDUZECE. Svaki od parametara predstavlja nezavisni objekat koji je moguće kreirati i dodati u kolekciju ADO. conn.Jet.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je neophodno parametrizovati upite koji se prosleđuju bazi podataka na osnovu podataka koje su korisnici uneli u aplikaciju.Add(param).NET Command objekta.LongVarChar.NET komanda poseduje kolekciju individualnih parametara. param. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.0. conn). Kako bi prosleđivanje podataka koje su korisnici uneli bilo što sigurnije. Parametri zauzimaju određeno mesto u SQL upitu koji komanda izvršava. while (dr.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu } catch (Exception exc) { } finally { conn.NET-a za pristup podacima Korišćenje Connection. Lokalni model podataka dozvoljava korisnicima kreiranje i izvršavanje upita nad lokalnim podacima.NET prostora imena moguće je kreirati lokalni model podataka koji će pored sirovih podataka posedovati veze između tabela. Data adapter objekat koji se koristi upravlja konekcijom ka bazi podataka automatski. ograničenja primenjena na kolone. čak i prilikom korišćenja sloja sa raskinutom vezom ADO.NET-a. tzv. Command i DataReader objekata podrazumeva da je veza ka izvoru informacija (bazi podataka) otvorena za sve vreme trajanja obrade podataka. Korišćenjem tipova objekata iz System. pristup podacima korišćenjem sloja sa raskinutom vezom.Data ADO. neophodno je kreirati objekte koji predstavljaju konekciju i komandu.6. } 7. ADO. data adapter objekat će konekciju ka bazi držati otvorenom minimalni period vremena.Close(). podaci pribavljeni korišćenjem data adapter objekta se ne pribavljaju korišćenjem DataReader objekata. Svaki DataSet objekat može biti sastavljen od većeg broja DataTable (tabela podataka) objekata koji poseduju kolekcije DataRow (red tabele) i DataColumn (kolona tabele) objekata. sortiranje i snimanje u bazu podataka. njihovo filtriranje. Data adapter objekti koriste DataSet objekte za prenos podataka od i ka bazi podataka. . data adapter objekat koji predstavlja instancu DataAdapter klase. Klijentska aplikacija može nakon toga nesmetano vršiti izmene nad pribavljenom kopijom podataka. data adapter će prekinuti konekciju sa bazom podataka ostavljajući potpuno samostalnu kopiju podataka na klijentskom računaru. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO. Ovaj proces prikazan je na slici. Za razliku od direktnog pristupa podacima. Kako bi se poboljšala funkcionalnost. U većini slučajeva. Kada se na klijentskoj strani kreira DataSet objekat.108 - . Prednosti i mane ovakvog načina pristupanja podacima opisane su u prethodnim poglavljima. poglede i sve druge karakteristike modela podataka korišćenog za kreiranje baze podataka.NET pored ovakvog načina pristupa podacima poseduje i drugačiji mehanizam. Za pribavljanje i ažuriranje podataka se u slučaju korišćenja sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima koristi tzv. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima zasnovano je na kreiranju lokalne kopije podataka koji se čuvaju u operativnoj memoriji klijentskog računara. primarne ključeve.Baze podataka .

Data Source=c:\\PREDUZECE.0.Open(). OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). String strSQL = "Select * from RADNIK". OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. neophodno je najpre kreirati konekciju ka bazi podataka i komandu na osnovu koje će biti kreirana lokalna kopija podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Da bi kreirali lokalnu kopiju podataka korišćenjem data adapter-a i DataSet objekata. } Nakon kreiranja lokalne kopije podataka tj DataSet objekta. Korišćenje DataAdapter objekta OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). "Radnici"). moguće je ažurirati pribavljene podatke.ConnectionString = "Provider=Microsoft. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši učitavanje svih radnika iz tabele radnik korišćenjem OLE DB data adapter-a. conn).Close(). } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn.Fill(ds.4. DataSet ds = new DataSet().Baze podataka .mdb".Jet. try { conn. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši ažuriranje podataka o sivm radnicima čije je ime Milos postavljajući im platu na vrednost 30000. adapter.OLEDB. .109 - . conn.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Ažuriranje podataka foreach (DataRow dr in ds.Tables["Radnici"].Rows) { if(dr["Ime"].Rows) { if (dr["Ime"]. Brisanje i dodavanje podataka foreach(DataRow dr in ds. row["DatRodj"] = "1/1/2011". row["Plata"] = 30000. dr["Plata"] = 20000. row["Prezime"] = "Obilic". row["Ime"] = "Milos". dr["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 5/11".Tables["Radnici"].110 - .NewRow(). } } Moguće je takođe i obrisati neki od redova u lokalnoj kopiji podataka ili dodati novi red. row["SSlovo"] = "M".ToString() == "Milos") { dr["Prezime"] = "Bogdanović". DataRow row = ds.Baze podataka . .Tables["Radnici"]. row["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 8/11".ToString() == "Milos") { dr["Plata"] = 30000. row["MatBr"] = 223456789. dr["DatRodj"] = "1/1/2011". dr["SSlovo"] = "M".

update ili delete operacije ali pre nego štio se desi izuzetak pa nam daje mogućnost da sprečimo dešavanje izuzetka. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Prilikom ažuriranja podataka. int izmenjeniRedovi = adapter.NET-a? 6.111 - . Snimanje podataka OleDbCommandBuilder myOleDbCommandBuilder = new OleDbCommandBuilder(adapter). 3. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.NET-a? Šta je data provider? U kojim prostorima imena se nalaze roditeljske klase svih ADO.RowUpdated događaja.RowUpdated događaj dešava se u trenucima dok aplikacija radi sa DataSet objektom i otvara novu konekciju ka bazi podataka pa je preporučljivo da programski kod koji se izvršava u ovim situacijama bude što manji. DataAdapter. ADO.Net održava informacije o originalnim i trenutnim vrednostima svih podataka koji se nalaze u DataSet objektu. adapter.Rows. Koja klasa enkapsulira konekciju ka izvoru podataka u ADO. 4. } } Sve izmene učinjene na lokalnoj kopiji podataka mogu se snimiti u bazu podataka korišćenjem Update() metode DataAdapter objekta.AddWithKey. Na kom novom objektu se bazira najveći deo funkcionalnosti ADO.NET data provider-a? Navesti osnovne članove System.NET-a? 7.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds. U ovom trenutku lako je uočiti da će problem nastati ukoliko neki drugi korisnik izmeni podatke pre nego što naša aplikacija snimi izmenjene podatke. U ovakvim situacijama desiće se izuzetak.Data prostora imena."Radnici").Tables["Radnici"]. U kojim situacijama je dobro koristiti direktan pristup podacima korišćenjem ADO. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji.Add(row).Baze podataka . Ovakve situacije moguće je preduprediti korišćenjem DataAdapter.NET-u? 8. Naime.NET traži redove koji u potpunosti odgovaraju originalnim vrednostima podataka u redovima DataSet objekta i po pronalaženju ih zamenjuje novim redovima tj podacima iz redova lokalne kopije. Koji je uobičajeni redosled operacija prilikom direktnog pristupa podacima korišćenjem ADO. za delimično tačan 1.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction. 1. 2. drugi korisnici mogu izmeniti podatke u bazi pa prilikom upoređivanja originalnih vrednosti lokalnih kopija podataka i podataka u bazi neće doći do poklapanja. Ovaj događaj dešava se prilikom izvršenja svake insert.Update(ds. 5. Šta predstavlja ConnectionString atribut klase Connection? . Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. ADO. a za netačan 0.

na koji način je moguće ukazati na poziciju koju parametar zauzima u SQL upitu? 13. koja klasa predstavlja objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL komande koju je neophodno izvršiti? 10. Na čemu se bazira korišćenje beskonekcionog pristupa podacima korišćenjem ADO.112 - .NET-a kreirati lokalnu kopiju podataka o svim radnicima. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Koja klasa se koristi za instanciranje objekata koji vrše prenos podataka od i ka bazi podataka kod beskonekcionog pristupa ADO.NET 1. Šta predstavljaju parametri SQL komande? 12. Čemu služe instance klase DataReader i na koji način je moguće instancirati objekte ove klase? 11. .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 9. Ukoliko se koristi OLE DB data provider.NET-a? Zadatak ADO. Koja se klasa koristi za instanciranje objekata koji omogućavaju pribavljanje i ažuriranje objekata? 15. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.Baze podataka . Korišćenjem beskonekcionog sloja ADO. 2. Korišćenjem ADO. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider.NET direktnog pritupa podacima pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”. povećati svim radnicima platu za 15% i snimiti izmenjene podatke. Ukoliko se koristi OLE DB data provider.NET-a? 14.

NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET kontrolama 8. Povezivanje Windows Forms i ASP. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrolama o o o o Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 8 Sadržaj • Povezivanje Windows Forms i ASP.Baze podataka .113 - .NET kontrolama Složeno povezivanje podataka sa ASP.NET-a 8.2.1. Neophodno predznanje • • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# Osnove ADO.NET-a • o o o o Neophodno predznanje Uvod Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET-a .NET kontrolama Pitanja Zadatak 8.

neophodno je posedovati intuitivne načine za prikazivanje podataka koji će omogućiti korisnicima da na lak i efikasan način manipulišu podacima. Ugrađene kontrole omogućavaju projektantima desktop i Web aplikacija relativno jednostavan način kreiranja korisničkog interfesja koji ima mogućnost povezivanja sa bazom podataka. Deo koda smešten je u kontrole sa kojima se povezuju podaci i koje prikazuju podatke. Takođe. Uvod Gotovo sve aplikacije koje se mogu nazvati značajnim koriste podatke u nekom obliku. Prilikom korišćenja ovog mehanizma neophodno je sagledati pravce toka podataka i vremenske trenutke kada se zapravo prenose podaci. ukoliko se korisnicima dozvoli mogućnost izmene pribavljenih podataka.NET platformi predstavlja mehanizam za automatsko povezivanje i sinhronizovanje podataka koji su uskladišteni u operativnoj memoriji sa kontrolama korisničkog interfejsa koje prikazuju podatke. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Većinu kontrola ugrađenih u . Svaka kontrola koja implementira IBindableComponent interfejs poseduje kolekciju objekata klase Binding i naziva se DataBindings. Programski kod razvijen na ovaj način morao je biti različit u zavisnosti od posmatrane situacije i potreba korisnika. Ovakav pristup zahtevao je mnogo programskog koda koji se često ponavljao i bio podložan greškama. Bilo je neophodno kreirati konekciju ka bazi podataka i očitati podatke. Ukoliko je prenos podataka jednosmeran. dok je ostatak koda smešten u objekte koji korisnicima nisu vidljivi i koji olakšavaju povezivanje podataka i kontrola.114 - .NET platformu je moguće povezati sa podacima. Ove kontrole ugrađene su u Windows Forms i ASP. a zatim razviti programski kod koji bi grafički prikazao pribavljene podatke ili popuniti kontrole koje se prikazuju korisnicima.3.Baze podataka . Povezivanje korisničkog interfejsa tj kontrola od kojih je korisnički interfejs izgrađen. Prilikom kreiranja ovakvih aplikacija neophodno je posedovati efikasne mehanizme za skladištenje. Dodatna funkcionalnost ogleda se kroz dodatne atribute članove klase poput DataSource.4. Kako je ranije naglašeno. Predefinisani skup kontrola ugrađen u . Ukoliko se pribavljeni podaci prikazuju korisnicima kroz kontrole korisničkog interfejsa aplikacije. DataMember. Pojedine kontrole poseduju složenije mehanizme povezivanja sa podacima. Ovakvo ponašanje posledica je činjenice da su sve Windows Forms kontrole izvedene iz klase Control koja implementira IBindableComponent interfejs.NET platformu enkapsulira prethodno opisani proces i smanjuje količinu programskog koda koji je potrebno razviti.NET platforma poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće koristiti za prikazivanje i manipulaciju nad podacima.NET interfejse za razvoj desktop i Web aplikacija. skladištio te podatke u memorijske strukture na klijentskom računaru i vršio upis izmenjenih podataka u bazu podataka. povezivanje sa podacima u . podaci se prenose od izvora podataka ka . 8. bilo je neophodno razviti programski kod koji bi pribavljao izmenjene podatke iz delova korisničkog interfejsa. . Korišćenjem ovog mehanizma moguće je povezati kontrolu sa podacima i u potpunosti prepustiti kontroli upravljanje nad prikazom podataka. . pribavljanje i manipulaciju nad podacima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. je jedan od problema koji su projektanti aplikacija u prošlosti rešavali na različite načine.NET platforma takođe uvodi obrasce po kojima se razvija programski kod kojim se vrši lako povezivanje podataka sa kontrolama koje ih prikazuju korisnicima. DisplayMember i ValueMember atribute.

OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. izvor podataka ili sam mehanizam povezivanja • Izvršenje događaja koji je pokrenut zbog promena u izvoru podataka ili u kontroli Postoje dva primarna oblika povezivanja kontrola .ConnectionString = "Provider=Microsoft.OLEDB. Pokretač mehanizma može biti: Izvršenje linije koda koja uvodi povezivanje kontrole i podataka Izvršenje linije koda koja osvežava kontrolu. ComboBox objekat poseduje DisplayMember atribut koji određuje koji će atribut iz izvora podataka kontrola koristiti za prikazivanje svake od stavki.Data Source=c:\\PREDUZECE. Većina mehanizama . simple data binding) i složeno povezivanje (eng. neophodno je postojanje programskog koda koji će pokrenuti funkcionisanje mehanizma.0. Ovaj atribut sadrži dodatne informacije koje se vezuju za svaku od stavki prikazanih u ComboBox objektu. Kako bi mehanizam koji povezuje podatke i kontrole bio pokrenut. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). Moguće je odrediti i ValueMember atribut ComboBox objekta. conn). Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima ComboBox c = new ComboBox().115 - . Dvosmerni mehanizmi povezivanja kontrola sa podacima omogućava da se ažuriranje pribavljenih podataka vrši automatski tj bez potrebe za razvijanjem dodatnog programskog koda koji bi vršio ažuriranje podataka.5. • • 8. Obično se za svaku prikazanu stavku ComboBox objekta vezuje primarni ključ ili referenca na objekat kada bi se svaka od stavki mogla jedinstveno identifikovati u izvoru podataka radi dalje manipulacije nad podacima.Jet. Ukoliko je prenos podataka dvosmeran.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kontroli čiji se atributi popunjavaju pribavljenim podacima. OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Baze podataka . . Primer ovakvog povezivanja biće prikazan u nastavku na primeru povezivanja ComboBox kontrole sa tabelom RADNIK baze podataka PREDUZECE. izmenjene vrednosti atributa kontrola ažuriraju vrednosti podataka u odgovarajućem izvoru podataka.NET platforme za povezivanje kontrola sa podacima je dvosmerna.mdb".NET platforme sa izvorima podataka: jednostavno povezivanje (eng. Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Jednostavno povezivanje kontrole sa izvorom podataka vrši mapiranje atributa kontrole na atribut izvora podataka.4. conn. String strSQL = "Select * from RADNIK". complex data binding).

Ova kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju u tabelarnom obliku. c. DataGridView poseduje posebne ćelije u zaglavljima redova i kolona. adapter. DataGridView kontrola pripada Windows Forms prostoru imena. ažuriranja i selekcije . Kontrole koje se povezuju sa podacima ovim mehanizmom imaju mogućnost prikaza kolekcija podataka. kako bi odgovarajući red tabele Radnik mogao da bude selektovan kada korisnik izabere neku od stavki ComboBox objekta.Baze podataka . "Radnik"). c.Fill(ds. conn. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje kontrole sa izvorom podataka je mehanizam koji povezuje kontrole sa kolekcijama podataka.Relacioni model DataSet ds = new DataSet().Close(). Izgled i ponašanje ćelije je moguće prilagoditi potrebama aplikacije korišćenjem atributa i događaja koje kontrola poseduje. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } Elektronski fakultet u Nišu U ovom primeru DataSource atribut ComboBox objekta je tabela Radnik koja se nalazi u DataSet objektu ds. Ćelija je osnovna jedinica predstavljanja podataka u kontroli. Ova kontrola sastoji se od redova i kolona pri čemu presek svakog reda i kolone predstavlja ćeliju.6.DropDownStyle = ComboBoxStyle.DropDownList.116 - . c.ValueMember = "MatBr". Atribut ValueMember ComboBox objekta ukazuje na atribut MatBr tabele Radnik. DataGridView kontrola pripada ovoj grupi kontrola.DisplayMember = "Ime". koji je primarni ključ. Ćelije smeštene u zaglavljima su posebno grafički naznačene i ukazuju na mod rada kontrole poput sortiranja. 8.DataSource = ds. Atributu DisplayMember ComboBox objekta je dodeljeno ime atributa (u ovom slučaju ime kolone tabele Radnik) čije će vrednosti biti pročitane iz svakog reda tabele izvora podataka i prikazane u ComboBox kontroli kao tekst.Tables["Radnik"]. try { conn. c.Open(). Najčešće se koriste kontrole koje imaju mogućnost tabelarnog prikaza podataka.

dgv.117 - .Width = this. this. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } . što u našem primeru neće biti slučaj.Close().Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka ili dodavanja novog reda.Add(dgv). conn. "Radnik").0. Složeno povezivanje kontrola sa podacima DataGridView dgv = new DataGridView(). adapter.ConnectionString = "Provider=Microsoft.OLEDB. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).mdb".Width.Baze podataka . Ćelije mogu biti različitih tipova čak i u istoj koloni ukoliko podaci nisu vezani za kontrolu. conn. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.Tables["Radnik"]. DataSet ds = new DataSet(). try { conn. conn).Open(). dgv.Data Source=c:\\PREDUZECE.Jet. OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši vezivanje podataka iz tabele RADNIK baze podataka PREDUZECE za DataGridView kontrolu.Fill(ds.Controls.DataSource = ds. String strSQL = "Select * from RADNIK".4.

da selektuju redove i brišu ih korišćenjem Delete tastera na tastaturi i da dodaju novi red korišćenjem poslednjeg prikazanog praznog reda kontrole. Da bi se dodala nova kolona u DataGridView kontrolu neophodno je definisati templejt ćelija kolone. od kojih svaka predstavlja kolekciju podataka. U nastavku će biti dat primer programskog koda koji vrši kreiranje DataGridView kontrole i u kontrolu dodaje jednu kolonu a zatim dodaje jedan red. brisanje selektovanog reda i ažuriranje podataka postavljanjem vrednost ReadOnly atributa kontrole na vrednost true. Da bi se korisnicima zabranilo dodavanje novog reda i brisanje selektovanog reda potrebno je podesiti atribute AllowUserToAddRows i AllowUserToDeleteRows na vrednost false. Takođe. moguće je zabraniti dodavanje novog reda. Ukoliko DataSet poseduje više tabela. DataGridViewTextBoxColumn newCol = new DataGridViewTextBoxColumn(). dugmići i slike. DataGridView kontrola je projektovana tako da u jednom trenutku može prikazivati samo jednu od kolekcija koje sadrže podatke. dgv.Columns. DataGridViewRow newRow = new DataGridViewRow().HeaderText = "tekstualno polje". Podrazumevane karakteristike DataGridView kontrole dozvoljavaju korisnicima da ažuriraju podatke u pojedinačnim ćelijama. Svi tipovi ćelija izvedeni su iz DataGridViewCell klase i mogu biti tekstualna polja.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prikazani primer najčešći je slučaj upotrebe DataGridView kontrole. padajuće liste. DataGridView dozvoljava projektantima aplikacija određivanje nivoa interakcije korisnika sa podacima tj projektanti aplikacija određuju da li će korisnici imati mogućnost ažuriranja. Na primer. DataGridView ima mogućnost jednovremenog prikaza samo jedne od tabela posmatranog DataSet objekta. DataGridView kontroli je moguće dinamički dodavati kolone i redove.118 - . Iako DataSet objekat može sadržati više tabela. DataGridView kontrola kao izvor podataka koristi kolekcije podataka. Korišćenje DataGridView kontrole DataGridView dgv = new DataGridView(). Kako je ranije rečeno. DataGridViewComboBoxCell comboCell = new DataGridViewComboBoxCell(). respektivno. Templejt ćelija kolone određuje tip koji će biti korišćen za ćeliju nove kolone svaki put kada se u kontrolu dodaje novi red. newCol.Add(newCol). svaka od tabela u DataSet objektu predstavlja kolekciju podataka. linkovi. brisanja i dodavanja podataka. . Na osnovu tipova ćelija moguće je dinamički kreirati redove i dodavati ih u DataGridView kontrolu. Primer ovakvog izvora podataka je DataSet objekat.

pod izmenom sadržaja smatra se selektovanje neke druge stavke u odnosu na trenutno selektovanu ili prepisivanje trenutno prikazanog teksta u stavki padajuće liste (da bi prepisivanje sadržaja trenutno selektovane stavke bilo moguće. Ovakav način povezivanja kontrola i izvora podataka nije efikasan kod aplikacija koje koriste Internet kao svoje radno okruženje jer je neefikasno održavati direktnu vezu sa bazom podataka korišćenjem Interneta. ovaj mehanizam kreira direktnu vezu između kontrole i baze podataka. Kod Windows Forms kontrola.NET kontrolama Osnovni principi povezivanja ASP.Add(newRow).NET kontrola sa podacima su naizgled slični povezivanju Windows Forms kontrola sa podacima: odrediti koji je izvor podataka i postaviti ga za izvor podataka kontrole. korisnici neće biti u mogućnosti da menjaju sadržaj ćelije jer ove kontrole ne dozvoljavaju promene njihovog sadržaja korisnicima. comboCell.Rows. Mehanizam povezivanja ASP.Items. . Ukoliko je povezivanje izvršeno. ukoliko se podaci u bazi podataka izmene dok je kontrola prikazana korisniku. podaci u bazi podataka za koju je kontrola vezana se automatski menjaju.Cells. podaci koje kontrola prikazuje će se automatski izmeniti. DisplayStyle atribut padajuće liste mora imati vrednost “ComboBox“). svi izmenjeni podaci će automatski biti zapamćeni u izvoru podataka (u bazi podataka) iz kojeg su pribavljeni. Iako naizgled isti kao kod Windows Forms kontrola.Add(comboCell).NET kontrola sa podacima je jednosmeran – podaci se prenose iz izvora podataka (baze podataka) ka kontroli.7.Relacioni model comboCell. Ukoliko se u ćeliji nalazi padajuća lista.Value = "Bela". Nakon prenosa podataka. newRow. mehanizam povezivanja ASP. dgv.119 - . Ukoliko se u ćeliji nalazi link ili dugme. comboCell.Baze podataka .NET kontrola sa podacima se fundamentalno razlikuje. Ukoliko korisnik izmeni podatke prikazane u kontroli. Povezivanje ASP. Povezivanje podataka sa ASP.NET kontrola sa podacima ima malo sličnosti sa prethodno opisanim mehanizmom. 8.Add("Bela"). Elektronski fakultet u Nišu Prilikom izmene sadržaja ćelija DataGridView kontrole od velikog je značaja da li je kontrola povezana sa podacima. Takođe.Items.Add("Crna").

NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. Ono omogućava da se vrednosti promenljivih.Web. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu objekti koji predstavljaju memorijsku reprezentaciju podataka se odbacuju i kreirana stranica se šalje klijentu. Jednostavno povezivanje se može posmatrati i kao varijanta kreiranja dinamičkog teksta.NET kontrolama Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima koristi se za dodavanje informacija bilo gde na ASP. programski kod koji vrši povezivanje se dodaje direktno u HTML tekst stranice. Da bi se koristilo neophodno je dodati specijalne izraze u HTML tekst stranice.UI. ali ovo nije skript jezik. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu.Baze podataka .NET-om. atributa ili izraza dinamički dodaju bilo gde na stranici. ASP. Prvi tip povezivanja je daleko jednostavniji ali složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.NET stranici. Jednostavno povezivanje ne mora imati nikakve veze sa ADO.NET poseduje dva mehanizma povezivanja kontrola sa podacima: jednostavno povezivanje (povezivanje pojedinačnih vrednosti) i složeno povezivanje (povezivanje kolekcija podataka).Page { protected int promenljiva. EventArgs e) { . U ovaj deo je moguće ubaciti jedino validne izraze za jednostavno povezivanje.NET aplikacija može snimiti izmenjene podatke ali se snimanje podataka neće desiti automatski.120 - . Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page.NET kontrola. Ukoliko korisnik izmeni podatke koje prikazuje kontrola. 8. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. ASP. protected void Page_Load(object sender. Bilo kakav programski kod bi na ovom mestu doveo do greške prilikom izvršenja stranice. ASP. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja jednostavnog povezivanja. Kod jednostavnog povezivanja.8. Jednostavno povezivanje kontrola i podataka public partial class _Default : System.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. Ovi izrazi imaju sledeći format: <%# ovde_stoji_izraz %> Sintaksa liči na skript jezike.

Jednostavno povezivanje kontrola sa atributima klasa public partial class URLPage : System.Baze podataka .UI.DataBind().Web. } } Pored postavljanja statičkog teksta. U nastavku će biti prikazan primer koji prikazuje atribut pod nazivom URL nove stranice pod nazivom URLPage. protected void Page_Load(object sender. jednostavno povezivanje je moguće iskoristiti kako bi se na stranici prikazali atributi neke od klasa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu promenljiva = 123.Page { public string URL. } } .DataBind().121 - . this.MapPath("Water lilies"). this. EventArgs e) { URL = Server.

GridView.Baze podataka . CheckBoxList i RadioButtonList kontrole omogućavaju povezivanje sa jednom kolonom podataka.9. HtmlSelect kontrola u osnovi funkcioniše na isti način kao i ListBox kontrola ali je zadržana zbog lakšeg unapređivanja starih APS stranica. ListBox. Ove kontrole spadaju u grupu tzv. Složeno povezivanje podataka sa ASP. HtmlSelect. . Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. složeno povezivanje zahteva upotrebu specijalnih kontrola koje podržavaju ovakav vid povezivanja. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. Složeno povezivanje kontrola sa podacima podrazumeva korišćenje podskupa kontrola koje podržavaju ovakav način povezivanja. RadioButtonList. Obično se koriste CheckBoxList objekti ili ListBox objekti ali se mogu koristi i daleko sofisticiranije kontrole poput GridView kontrole. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. kontrole koje podržavaju složeni način povezivanja ne moraju podatke pribavljati iz baze podataka niti moraju koristiti ADO. CheckBoxList. Za razliku od jednostavnog povezivanja. Ove kontrole je recimo moguće povezati sa nizom podataka. ASP. Kontrolu koja podržava složeni način povezivanja sa podacima je moguće razlikovati od ostalih po tome što poseduje DataSource atribut. DropDownList.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. DropDownList. Kao i kod jednostavnog povezivanja.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). list kontrola.122 - . Složeno povezivanje omogućava da se na stranici prikažu podaci iz čitave tabele baze podataka.NET kontrola.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. U ovu grupu kontrola spadaju ListBox. DetailsView i FormView. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. GridView.NET objekte.NET kontrolama Složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.

this. lBox. } } . ArrayList klasa pripada System. Ova kolekcija može posedovati bilo koji objekat izveden iz klase object.aspx stranice nakon izvršenja koda.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu DetailsView i FormView su kontrole koje mogu prikazivati više od jedne kolone podataka jednovremeno. Složeno povezivanje kontrole sa ArrayList objektom public partial class _Default : System.Add("Plava").Controls. aList.Add("Bela"). ListBox lBox = new ListBox().Collections prostoru imena.Add("Crvena"). aList. aList. EventArgs e) { ArrayList aList = new ArrayList(). Pri korišćenju kontrola koje se povezuju sa jednom kolonom podataka. Vrednosti atributa je moguće postaviti statički u .Add(lBox).UI.DataSource = aList.aspx stranici ili dinamički tj korišćenjem programskog koda koji pristupa atributima kontrole i postavlja njihove vrednosti.Add("Crna").DataBind(). this.123 - . povezivanje podataka se vrši postavljanjem vrednosti odgovarajućih atributa kontrola.Page { protected void Page_Load(object sender.Baze podataka .Web. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši povezivanje ListBox kontrole sa ArrayList objektom i izgled .FindControl("form1"). aList. Objekti klase ArrayList predstavljaju kolekciju objekata.

Složeno povezivanje korišćenjem ADO. Ovo je obično objekat klase DataReader ili DataSet.UI.Web. Najpre se kreira objekat koji će predstavljati izvor podataka. U ovim situacijama povezivanje se obično odigrava u tri koraka.NET-a public partial class _Default : System.124 - . Zatim je potrebno povezati kontrolu. U primeru koji će biti prikazan u nastavku. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds.Page { protected void Page_Load(object sender. Na kraju. . neophodno je aktivirati povezivanje eksplicitnim pozivom funkcije DataBind(). EventArgs e) { //lista ListBox lBox = new ListBox(). objekat klase DataSet će biti kreiran i popunjen dinamički tj korišćenjem programskog koda. //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet().NET-a. koja će u primeru biti ListBox. sa izvorom podataka.Add("Boje").Tables.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kontrole iz grupe list kontrola je moguće povezati sa podacima korišćenjem ADO.Baze podataka .

Tables["Boje"]. } } Elektronski fakultet u Nišu .NewRow().Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Pink". //dodavanje liste na stranicu this. ds. dr["Naziv"] = "Crna". //povezivanje kontrole i izvora podataka lBox. dr["Naziv"] = "Bela".DataTextField = "Naziv".Add(dr).Tables["Boje"].Tables["Boje"].Add(lBox). dr = ds.NewRow(). ds.DataSource = ds.FindControl("form1").Rows.DataBind(). //kreiranje i dodavanje redova DataRow dr = ds.Add(dr). //povezivanje kontrola i podataka this.Controls.Columns.Relacioni model //dodavanje kolone u tabelu ds. ds.Rows.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Zelena".NewRow().Add("Naziv").Rows. lBox.Tables["Boje"].Tables["Boje"].Baze podataka .Add(dr).NewRow().Rows. dr = ds. ds.125 - .Add(dr).Tables["Boje"].Tables["Boje"]. dr = ds.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu GridView.Tables. Upotreba ovih kontrola i složenog mehanizma povezivanja biće predstavljena na primeru GridView kontrole.Add("Boje").aspx stranice ili dinamički. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds. Sve kontrole koje pripadaju ovoj grupi poseduju DataSource atribut koji se koristi za povezivanje za izvorom podataka.126 - .NET kontrola. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja GridView kontrole i njeno povezivanje sa podacima sadržanim u DataSet objektu. GridView pripada grupi kontrola koje imaju mogućnost prikazivanja više kolona istovremeno. korišćenjem programskog koda.Web. DetailsView i FormsView spadaju u grupu složenijih ASP. Složeno povezivanje korišćenjem GridView kontrole public partial class _Default : System. Razvijene su specijalno za potrebe povezivanja sa podacima tj korišćenjem složenog mehanizma povezivanja.Page { protected void Page_Load(object sender.Baze podataka . GridView kontrolu je moguće dodati direktno u HTML tekst . DataSet objekat se u ovom primeru kreira dinamički tj korišćenjem programskog koda. EventArgs e) { //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(). //dodavanje kolone u tabelu .UI. Kako je ranije naglašeno.

Tables["Boje"].Add(dr).Add(dr). //povezivanje kontrole i izvora podataka grid. dr = ds. ds.Add(dr).Rows.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. } } . dr["RedniBroj"] = "3".NewRow(). dr = ds. dr["RedniBroj"] = "2".Tables["Boje"].DataSource = ds. ds.Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Pink". ds.Tables["Boje"]. dr = ds. dr["Naziv"] = "Bela".Tables["Boje"].Columns.Add("RedniBroj"). //kreiranje i dodavenje redova DataRow dr = ds.Rows.Columns. dr["RedniBroj"] = "4". dr["Naziv"] = "Zelena".DataBind(). dr["Naziv"] = "Crna".Rows. ds.Add("Naziv").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds.NewRow().NewRow(). dr["RedniBroj"] = "1".127 - .NewRow().Tables["Boje"].Tables["Boje"].Add(dr).Tables["Boje"].Baze podataka . ds.Rows. //povezivanje kontrola i podataka grid.

Primer korišćenja ADO.Relacioni model ASP.Baze podataka . Pored ovakvog vida popunjavanja izvora podataka.NET stranica: Elektronski fakultet u Nišu Izgled stranice: DataSet objekat korišćen u prethodnom primeru je popunjen podacima korišćenjem programskog koda tj ručno.128 - .NET objekata za korišćenje složenog mehanizma povezivanja GridView kontrole sa podacima biće prikazan u nastavku.NET. . moguće je koristiti i ADO.

Data Source=c:\\PREDUZECE.DataSource = ds.129 - .mdb". EventArgs e) { OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Close().OLEDB.Baze podataka . conn. grid.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Popunjavanje DataSet objekta podacima iz baze podataka public partial class _Default : System.Web. conn.UI. grid. String strSQL = “Select * from RADNIK”.Fill(ds. “Radnik”). adapter.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Open().Page { protected void Page_Load(object sender.0. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.Jet. conn). } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } } } . try { conn. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). DataSet ds = new DataSet().4.DataBind().

12.NET-a izvršiti povezivanje ASP. Čemu služi jednostavno povezivanje ASP. GridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE.NET GridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika.NET kontrola sa podacima? 14. Šta omogućava složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima? 7. Da li se snimanje izmenjenih podataka koje prikazuju ASP. 10.130 - .NET kontrola sa podacima? 15.Baze podataka .NET kontrole dešava automatski? 11. Prikazati format specijalnih izraza koji se ugrađuju direktno u HTML kod stranice i koji omogućavaju korišćenje jednostavnog povezivanja ASP. Kako se naziva grupa kontrola koja omogućava korišćenje složenog mehanizma povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima? 16. Koja funkcija pokreće mehanizam složenog povezivanja ASP. Šta je povezivanje kontrola sa podacima u . Koja je razlika između GridView i ListBox kontrole u pogledu mogućnosti prikaza podataka sa kojima su povezane? Zadatak ADO. Koji su primarni oblici povezivanja Windows Forms kontrola . Šta omogućava složeno povezivanje ASP.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms ComboBox kontrole sa podacima o radnicima. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Ukoliko se vrši povezivanje podataka sa ComboBox kontrolom.NET kontrola sa izvorima podataka. Na koji način DataGridView kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju? 8. a za netačan 0. koji atribut ComboBox kontrole određuje koji će atribut izvora podataka popuniti podacima stavke kontrole? 6.NET kontrola sa podacima? 13. Svaka stavka ComboBox kontrole treba da prikazuje ime i prezime radnika. .NET 1. Opisati razlike povezivanja Windows Forms kontrola sa izvorima podataka u odnosu na povezivanje ASP. Na koji način funkcioniše jednostavno povezivanje Windows Forms kontrole sa izvorom podataka? 5.NET kontrola sa podacima. dok je ValueMember atribut ComboBox kontrole povezan sa matičnim brojevima radnika. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Šta može biti pokretač mehanizma za povezivanje kontrola sa podacima? 3. Korišćenjem ADO.NET platformi? 2. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. 2. Koja klase se najčešće koristi kako bi se instancirali objekti koji predstavljaju izvore podataka korišćene pri složenom povezivanju? 9. 1. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. kao i ime i prezime radnika.Relacioni model Pitanja Elektronski fakultet u Nišu Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja.NET kontrola sa podacima i koje kontrole spadaju u ovu grupu? 17. za delimično tačan 1. Navesti tipove mehanizama povezivanja ASP.NET platforme sa podacima? 4. Korišćenjem ADO. respektivno.

................... Sistem baza podataka ................................. SQL naredbe za kreiranje podataka.........................................59 4.... ............. Klauzule GROUP BY i HAVING ..................................................4..................29 2..................... ..................1...................... . Modeli podataka ................... Ciljevi lekcije .................2 1........................... .............62 .....3. SQL naredbe za kreiranje podataka............................. Ograničenje stranog ključa .................16 Lekcija 2 ........................................... ......................15 1...... Neophodno predznanje. Spajanje tabela........................ ................ ....................................Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Sadržaj Lekcija 1 ......................50 3...4.............................................................. Relacioni model podataka .......................................... ................................................................................................... DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE ...........................2.. Ciljevi lekcije ...21 2...1 1............. ..... ............................................................................2 1...............35 Lekcija 3 ..... Ključevi relacije ........................................... ........4.... Naredba SELECT. .......................3....................................30 2....................................................... Ciljevi lekcije ......................................... ....32 2...............................................................................................................................58 4...6....... ...2....2................................................................... Neophodno predznanje.....................40 3...1....... Naredba SELECT II .............................. ... ...................... ..............4........................................ .....3...................... Svojstva relacije .28 2........ ...... ............ Tipovi podataka ............................. Neophodno predznanje..... Praktični rad: MS Access ............. .........21 2........... SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT....................... Aritmetičke funkcije.....................................4................27 2..............7..3 1.........................7.....3.........Baze podataka .... .........9...................................... Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? ....... ........................... Naredba SELECT I .............41 3......... .........................................................................1...... Baza podataka PREDUZEĆE................................................................................. .....4..........................................41 3................................................................. Ciljevi lekcije ......... ............44 3........................................................ ..... Šta je baza podataka?............................ Baze podataka..................................31 2................ ........................11 1............... ............. Referencijalni integritet i spoljni ključevi ............. Predstavljanje šema relacione baze podataka.8....... .... Funkcije agregacije.................................................. Ograničenje kolone. ..12 1.5..................1.............................................................................1............. ........................... Ograničenja tabele . ..................................................................131 - . ....... ....... ........23 2........................................................................................... ............................5....................... MS Access specifičnosti........2..................................1 1............6 1............1............................5....... Neophodno predznanje..................................................................51 3......3..1 1........................4........................40 3............................2.5..7...................................... ........................ ............34 2............8 1..7.........................7..3........................ ....................................3......................4..23 2..........................3........58 4.................. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka.....................4....7 1.... .........7 1.......................................2..............9........................... Praktičan rad : MS Access.........4..........10........1............. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR ...................2......................................................................................................... ................................... ................31 2.. Klauzula WHERE ...........3..........1.. . ...59 4................................ Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE ...................3 1.....................21 2......................................................... .............................................................................4 1...............2..............................................................5 1......................5.........33 2... .............................................53 Lekcija 4 ................7................................... Relacioni integritet ................................. ................ Funkcije DBMSa ..........................2 1.....................................40 3..................13 1.....................4........................... NULL Vrednosti atributa ...6...... ..........4........................................10...................1......3...... Tipovi sistema baza podataka.......................................................................... ......58 4.............1.........................

.........................................103 7.............4........................................................................... Kreiranje SQL komande .........................................................................................................................................................73 5..3.................NET-a za pristup podacima .........66 4................5..... ADO.....................NET .......................1........................................ Sličnosti i razlike formi i izveštaja........................ Ciljevi lekcije .............................4.........................................................95 6...... Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.............................78 5.......... Izrada i korišćenje makroa ....89 6....................................................7......................113 8.............. Brisanje podataka. Kreiranje aplikacije u Access-u ............88 6............................................64 4...........................3...............................................2....................................74 5............NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.........6......................................................81 Lekcija 6........................... Izrada i korišćenje izveštaja ................................................... Korišćenje DataReader objekta................. Modifikovanje strukture forme .89 6.........76 5....................................................................................... Početno grupisanje i sortiranje podataka ............................................. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a ..........108 Lekcija 8....................................65 4...................................................... Dodavanje novih podataka..............................................................................................................3...................5........2...........................................................................4. Levi spoljašnji spoj (left-outer join).........NET-a..............4.............................................98 7............................................................................... Kreiranje konekcije ka bazi podataka .............74 5....................92 6..............................NET data provider-i.......1........................... Ažuriranje podataka ................................6..............................87 6........ ADO............... Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a..113 8.................................... Neophodno predznanje ............. Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.... Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) ........2..........................................................1.........83 6....................102 7.. Uvod..................5.....5..........................................91 6......................................................................3.................3............................................6.........2..... Neophodno predznanje ................................5.............105 7............79 5.......................4...............73 5.................................................................................................................................................2................................5................2.......1.................... Povezivanje Windows Forms i ASP..............Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.............................................................................. Pokretanje i izvršenje makroa .....................73 5...... Dodavanje novih podataka korišćenjem upita ...........2...........................................4.....3......................................84 6..............................................................83 6.........................................98 7..................................80 5............ Modifikacija šeme relacione baze podataka ...1...............................4......................................4............5..................5...........1.6.............1..........................1................. Modifikacija tabele ............6..... Neophodno predznanje ............69 Lekcija 5....80 5.......96 Lekcija 7.............3..............................................5............... Ciljevi lekcije .......63 4.............Baze podataka . Unutrašnji spoj (inner-join).................. Uvod................................................... Osnovni tipovi izveštaja u Access-u ............................................ Ciljevi lekcije ....................................98 7...............83 6......................99 7...........................6...........5............1.............................................90 6............100 7.. Izrada i korišćenje formi ............................................................................................................................. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) .....2............. SQL naredbe za manipulaciju podacima ............................................................. Kombinovanje rezultata više SQL upita ................2.....85 6.......................... Uvod.................... Dodavanje akcija makroa...............66 4....4...............3............ Ciljevi lekcije ..................................................4............................83 6...................................................5......................................... Brisanje tabele.....................1.....93 6............94 6....................................132 - .....................6.......................4.............................. Neophodno predznanje ........................85 6...............................1........................ Filtriranje podataka korišćenjem makroa..113 8....NET-a ...4.................................................4....6..............114 ..... Dekartov proizvod (cross-join) .......3.................5........................... Osnovne komponente Access aplikacija...............................................102 7................................98 7.........................113 8.....................

..... Jednostavno povezivanje podataka sa ASP... Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima ....... .........115 8.......9.....120 8..................4. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama .....Baze podataka .. ...122 - ......133 - ...........116 8.....Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8........... Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima ....... .............. ...............NET kontrolama. Povezivanje podataka sa ASP...NET kontrolama...... .......114 8.NET kontrolama ...........6...............................8......119 8........ ....5.........7.......... Složeno povezivanje podataka sa ASP...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful