Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Lekcija 1
Sadržaj

• o o o

Baze podataka Šta je sistem baza podataka? Šta je baza podataka? Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? Funkcije DBMSa Tipovi sistema baza podataka

o o

Modeli podataka Relacioni model podataka NULL Vrednosti atributa Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Svojstva relacije Zadatak 1 Zadatak 2

o o o o o o

Ključevi relacije Zadatak 3 Relacioni integritet Referencijalni integritet i spoljni ključevi Predstavljanje šema relacione baze podataka Pitanja Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Zadaci

1. Baze podataka
1.1. Ciljevi lekcije
1. Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka". 2. Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS), njegovim tipičnim funkcijama. 3. Upoznati namenu "modela podataka". 4. Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, emailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

-1-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

1.2. Neophodno predznanje
1. Rad u Windows okruženju 2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata 3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

1.3. Sistem baza podataka
Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1): (1) korisnici, (2) aplikacija nad bazom podataka, (3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i (4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

1.4. Šta je baza podataka?
Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se čuvaju tako da je unos novih podataka, kao i čitanje i pretraživanje postojećih, je jednostavno, efikasno i ako je moguće, bez grešaka. Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika. Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu -2-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objašnjen u sekciji nakon sekcije o DBMS-u. Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja. Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).

1.5. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?
Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

• •

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba). Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe). Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

1.5.1. Funkcije DBMSa
DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

• •

• •

Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi) Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima. Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja. Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti. Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka.

-3-

mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela.bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama. ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta. kao što su knjigovodstvene aplikacije. koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti međusobno zavisne. Koji DBMS ćete izabrati zavisi od tipa i veličine problema koji treba da rešite realizacijom aplikacije. 1. Naravno. ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju. zahtevi prema bazi podataka mogu značajno da se razlikuju. od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka.. transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj. S druge strane. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela. Na primer. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno. Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. Tipovi sistema baza podataka Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija. funkcije za nadgledanje. U narednoj sekciji dat je kratak prikaz tipova sistema baza podataka. eksport podataka.. a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više. Razne korisničke funkcije. statističke analize. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka . 7 dana u nedelju. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka.5. gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti. Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova. sistemi za upravljanje dokumentima. odnosno samo jedan korisnik.Baze podataka . U zavisnosti od aplikacije. sistemi za banke. Izbor DBMSa Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača DBMSa koji nude sistema različitih performansi i koji su namenjeni različitim segmentima tržišta. ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica.Relacioni model • Elektronski fakultet u Nišu • Podrška za transakcije.2. gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese. koristite samo vi. ili da podrže rad nekog Web sajta. neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija. -4- . a samim tim i bazu podataka. Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2. i sl. kao što su import. Aplikaciju..

Personalni sistem baza podataka Elektronski fakultet u Nišu Na slici 3. tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom. datum registracije. proizvođača. Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem. Nema čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema. Važno: Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom podataka. Modeli podataka U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema. -5- . podatke koje mora pamtiti i obrađivati. poseduje neka svojstva. Programeri moraju da napišu kod koji će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa Slika 3. sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. Enterprise sistem baza podataka 1. informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika.Baze podataka . Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u različitim jezicima: Java. U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati. HTML i ASP. marku. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka. entitet "vozilo" ima vlasnika. Na primer. godinu proizvodnje. prikazan je enterpise sistem baza podataka.6.Relacioni model Slika 2. odnosno entitet. registarski broj. Zbog toga pogledajte pažljivo navedene objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta! Svaki objekat.NET. C#.

koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima. bez dodatnih struktura za potrebe mašinske reprezentacije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu boju.Baze podataka . i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina! Relacioni model je predložio E. tip motora. za konkretan problem. na primer. kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija. Codd 1970 godine. i dodatnu opremu. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva. treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija. s druge strane. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka. definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata. Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta.. dok je radio u IBMu. izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem! 1. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom. System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model. Pošto je relacija predstavljena tabelom. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu... U fazi projektovanja baze podataka. nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2. Osnove relacionog modela Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu. zalaženja u detalje smeštanja podataka i metodama pristupa iz korisničkog interfejsa. Relacija. Važno: Izborom objekata. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. Relacioni model oslobađa korisnika frustracija oko rukovanja podacima na niskom nivou. U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. i mašinske reprezentacije. konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta. s jedne strane.7. i sve ostalo je istorija. i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima.F. Ovaj model daje osnovu za jezik visokog nivoa za pristup podacima koji obezbeđuje maksimalnu nezavisnost između programa. atributi predstavljaju -6- . Relacioni model obezbeđuje sredstva za opis podataka sa njihovom prirodnom strukturom. Relacioni model podataka Zanimljivosti: Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu. atributi predstavljaju svojstva te relacije. Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli.

a kolone atributima.7. Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata. ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio. gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima. Na primer. DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednostm što podrazumeva korišćenje tzv NULL vrednosti. Praktično. Svaka tabela. kao i svaka kolona u tabeli imaju ime.1. dužinom podataka i opsegom vrednosti. Atribut relacije: Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Osnovni koncepti relacionog modela podataka su: Relacija: Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Važno Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom. tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost. Na primer. NULL Vrednosti atributa Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka. svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut.7. NULL vrednost može da ima dva značenja: • • Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata. Koncept domena je vrlo važan.Baze podataka . gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta. 1. Svaka relacija predstavlja skup torki. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan. U tabelarnom prikazu relacije. odnosno torke. Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli. vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele.2. 1. Domen atributa: -7- . Međutim. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile. što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kolone te tabele.

a drugi kada se govori o bazi podataka. U svetu baza podataka. Torka relacije: Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka. Stepen relacije: Broj atributa relacije (unarna. binarna sa dve kolone i sl. tj. odgovara pojmu tabela u bazi podataka. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu. Šema relacione baze podataka: Skup šema relacija.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. Sve torke relacije su različite.Baze podataka . Očigledno je da je relacija u relacionom modelu. Redosled atributa u relaciji nema značaja. imena atributa i domene atributa. i -8- . Svi atributi jedne relacije imaju različito ime. Relacioni model Relacija Torka Atribut Domen atributa Šema relacije Baza podataka Tabela Vrsta Kolona Tip podatka kolone Opis tabele Slika 4. Sadrži ime relacije. Relaciona baza podataka: Kolekcija normalizovanih relacija. Svojstva relacije Relacija ima sledeća svojstva: Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka.3. odnosno implementaciji relacionog modela.7. u relaciji ne postoje duple torke.) Kardinalnost relacije: Broj vrsta (torki) relacije. Šema relacije: Šema relacije je opis relacije. Ekvivalentni skup pojmova 1. Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4. Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena. ako ima jednu kolonu. pri čemu svaka ima različito ime. obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu.

PLATA i ADRESA. pol. adresa. Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. prezimenu. plata. odnosno tabelama u bazi podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja. Zadatak 1: Izbor relacija: Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće. RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. prepoznati entitete i njihova svojstva.Baze podataka . Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv. adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije. dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK. Za radnike treba čuvati informacije o imenu. i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime. broj). Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime). U rešenju narednog zadatka. PREZIME. Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR). ali praktično redosled torki u relaciji može uticati na efikasnost pristupa torkama! Primer Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta. stručna sprema. MBR (matični broj). tj objekata iz realnog sveta). matičnom broju. POL. DATRODJ (datum rođenja). matični broj. koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu. odnosno to su nam kolone u tabeli. Rešenje Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika. RADNIK LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 SEKTOR -9- . SSL (srednje slovo). datum rođenja.

00. gde je minLD minimalni republički lični dohodak Niz karaktera (30) Skup mogućih imena osoba Skup mogućih prezimena osoba Skup mogućnih matičnih brojeva radnika Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću Pol radnika Moguće vrednosti plata radnika ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Dodatni zadatak Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!! . vrednost M i Ž Broj. dužine do 15. opsega 111111999999* Datum. od 01-JAN-44 nadalje Karakter (1).10 - . opseg. napr. dužine do 15. opseg od minLD do 40000.Baze podataka . Prepoznati ostale potencjalne relacije i njihove atribute!! Zadatak 2: Domeni atributa Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera. Rešenje Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli: Atribut LIME PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA Domen Imena Osoba Prezime Osoba Maticni Broj Datum Rodjenja Pol PlataRadnika Značenje Definicija domena Niz karaktera. Celi brojevi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodatni zadatak Ovo je delimično rešenje zadatka. Niz karaktera.

nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije. Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju.Baze podataka . U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve. u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa). skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije.ključ surogat. Primarni ključ Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije. što će niže biti uvedeno. koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije. . Ključ surogat Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ. zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije. takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta. Na primer. Ključevi relacije Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo.8. Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!! Zadatak 3: Ključ relacije Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera. tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut . U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika. a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa. Terminologija: Ključ Pošto su sve torke relacije različite. koji se obično označava sa ID. U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo ključem relacije. Takva svojstva nazivamo karakterističnim. Takvi atributi se nazivaju ključni atributi.11 - . ili kombinaciju od nekoliko svojstava.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Rešenje Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj. U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

1.9. Relacioni integritet
U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije. Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji. Ograničenja Integritet entiteta Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela. Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

- 12 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.

1.9.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi
Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji? Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije. S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST. Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL. Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja). RADNIK
LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 MBRS 66777 NULL 55333 NULL BRSEK 40 60 40 40

SEKTOR

- 13 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve. Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru): RADNIK : SEKTOR X:Y Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1: RADNIK : SEKTOR X:1 Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N: RADNIK : SEKTOR N:1 Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi). Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu? Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije. - 14 -

a za netačan 0. 9. Šta obezbeđuju modeli podataka? 10. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka? . Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA MBR RADI_NA BRPR SATI Pitanja: Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Zašto je korišćenje baza podataka važno? 2. Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente? 4.. Koja je svrha baze podataka? 3. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? 7. za delimično tačan 1. a da se spoljni ključevi pišu italikom. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika.. . Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Kako su organizovani podaci u bazi podataka? 6.Baze podataka . Koje su funkcije DBMSa? 8. Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa? 14. Šta je baza podataka? 5. pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači.. Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)? 11. Šta je domen atributa? 13.10. a imena atributa u ćelijama..Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. Predstavljanje šema relacione baze podataka Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije. 1. Navesti tipove sistema baza podataka. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji.15 - . Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL . Šta je relacija. a šta su atributi relacije? 12.

To su RADNIK. Zahtevi: 1. SEKTOR i PROJEKAT. U sektoru se radi na više projekata. Sektor ima bar četiri radnika. 3. Sektor može imati više lokacija. 19. plata. 4. datum rođenja i srodstvo. 18. 17. Svaki radnik radi u jednom sektoru.Relacioni model 15. broj i jedinstvenu lokaciju. Vodi se evidencija o datumu kada je rukovodilac postavljen na tu funkciju.10. Preduzeće ima više sektora. pol. matični broj. 21. Svaki sektor ima ime. Takođe se vodi evidencija o hijerarhiji odgovornosti. 20.Baze podataka . broj i rukovodioca. adresa. 16. Koja je uloga primarnog ključa relacije? Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje? Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID? Koje je značenje stranog ključa? Šta podrazumeva relacioni integritet? Na koji način se predstavlja relacioni model podataka? Elektronski fakultet u Nišu 1. Rešenje zadatka: baza podataka PREDUZECE Najpre ćemo na osnovu zahteva da prepoznamo potencijalne relacije koje ćemo predstaviti tabelama. odnosno evidentira se za svakog radnika ko mu je neoposredni rukovodilac. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Baza podataka PREDUZECE Na osnovu navedenih zahteva projektovati relacionu šemu baze podataka PREDUZEĆE. a može biti angažovan na više projekata. Navesti svojstva relacije. koje ne vodi isti sektor. pol i datum rođenja. 2. Za svakog radnika se pamti ime. Pri tome se vodi evidencija o broju radnih časova koje radnik provede na nekom od projekata.16 - . sa atributima kako je to prikazano: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA SEKTOR NAZIV SBROJ . Vodi se i evidencija o članovima porodice. Svaki projekat ima ime. Za svakog člana evindetira se ime.1.

koje su tipa 1:N. kod koga se ključ formira kao kombinacija delimičnog ključa (u ovom slučaju ime deteta) i stranog ključa (mat. tako da se za nju formira posebna relacija RADI-NA u koju se kao . pošto jedan radnik može da rukovodi samo jednim sektorom. Vodite računa da je ovo dugačija situacija od dodavanja ključa surogata kako je to navedeno kod objašnjavanja ključeva. relacija RADNIK ne učestvuje potpuno. S druge strane. između radnika i sektora.Relacioni model PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR Elektronski fakultet u Nišu Član porodice je takođe potencijalna relacija. Izbor na koju stranu staviti strani ključ se može doneti na osnovu dodatne analize veze: u ovoj vezi potpuno učestvuje svaka torka iz relacije SEKTOR. kao i veza JE_NOSILAC u kojoj je na N strani PROJEKAT. roditelja). u kojima se na N strani javlja RADNIK. Zbog toga se ovoj relaciji dodaje kao strani ključ matični broj roditelja. a jedan sektor ima jednog rukovodioca.br. ali je očigledno da se svako dete u ovom slučaju nema atribut koji može da bude ključ. Ovo je veza 1:1. Ovo je situacija kada se član porodice pojavljuje kao slabi tip entiteta. dete se može identifikovati preko svog imena ako je poznato ko mu je roditelj (odnosno preko ključa roditelja). Relacijama na N strani se dodaju kao spoljni ključevi primarni ključevi relacije na 1 strani. Zbog toga se relaciji SEKTOR dodaje atribut DAT_POST (datum postavljanja rukovodioca) i spoljni ključ MATBRR (matični broj rukovodioca) koji predstavlja primarni ključ relacije RADNIK.Baze podataka . SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST Veze RADI_U i NADZOR.17 - . RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS Na osnovu zahteva može se prepoznati i jedna veza M:N: RADI-NA između relacija RADNIK i PROJEKAT. odnosno svaki sektor mora da ima rukovodioca (s druge strane. CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ Na osnovu zahteva se mogu prepoznati i veze: RUKOVODI. jer nisu svi radnici rukovodioci sektora).

LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA Na taj način. Za njega se formira nova relacija LOK-SEKTOR koja kao spoljni ključ ima primarni ključ relacije SEKTOR. Ova dva spoljna ključa formiraju primarni ključ relacije RADI-NA.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu spoljni ključevi uključuju primarni ključevi relacija RADNIK i PROJEKAT.Baze podataka . RADI_NA MBR BRPR SATI Dodatna komplikacija u ovim zahtevima je i viševrednosni atribut LOKACIJA koji se odnosi na relaciju SEKTOR. na osnovu navedenih zahteva kreiran je kompletni relacioni model baze podataka PREDUZEĆE koji konačno izgelda ovako: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ LOK_SEKTOR RADI_NA BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI .18 - .

19 - . bruto nosivost. (b) Restoran: restorani imaju naziv. 1. i VLASNIK sa atributima LičnoIme. (d) Ćevapdžinica prodaje više vrsta pljeskavica. Isti dodaci (salate) se mogu koristiti uz različite tipove pljeskavica. pice). broj mesta.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Zadaci: Relacije Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove atribute. definisati odgovarajuće tabele. Adresa. BrojDozvole. Za vozila se znaju vlasnici. Prezime. BrojŠasije. ali jedan putnik može da bude na samo jednom letu u određeno vreme. Koji strani ključ i u koju relaciju treba dodati da bi se modelirala veza između vlasnika i vozila? . ali jedan student može da studira samo na jednom fakultetu. a jedan doktor ima više pacijenata. 2. Modeliranje .Baze podataka . svaki region ima više gradova.jednostavan relacioni model U bazi podataka treba čuvati podatke o dva tipa entiteta: VOZILO. sa atributima Tip. (c) Država ima više regiona. Veze između relacija Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove međusobne veze. RegistarskiBroj. (c) Krava: krava muzara ima ime. datum rođenja. Jedan vlasnik može da poseduje više vozila. tako da morate da predložite određeni skup atributa relacije koji opisuju svojstva entiteta): (a) Fakultet ima više studenata. i vrstu hrane (roštilj. adresu. Koji atributi su primarni ključevi ovih relacija? 3. telefon. Prepoznati relacije i definisati odgovarajuće tabele. riba. a vozilo ima samo jednog vlasnika. registracioni kod. i godina igradnje. rasu i numerisnu plastičnu oznaku na uvetu. definisati odgovarajuće tabele i njihove primarne ključeve: (a) Brod: brod ima ime. primarne ključeve i spoljne ključeve koji predstavljaju veze (napomena: atributi nisu navedeni. BrojMotora. (e) Pacijent može da ima više doktora. (b) Avion može da ima više putnika.

pamti se broj osvojenih poena i broj promena. ukupan iznos najamnine (od svih iznajmljenih kaseta) i vrednost ostvarenog bonusa (određuje se na osnovu pet iznajmljivanja). kao i specijalnost. drama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Baza podataka o slikarima Projektovati relacionu šemu baze podataka koja treba da čuva podatke o slikarima i muzejima u kojima se nalaze njihove slike. sudije. U bazi podataka treba čuvati informacije o ekipama koje učestvuju (naziv. datum rođenja i datum smrti (ako je poznat).). film koji se na njoj nalazi i broj iznajmljivanja kasete. naslov i stil.. datum učlanjenja.20 - . mesto u timu i broj. Treba pamtiti i informacije o članovima kluba: broj članske karte. Za svaku ekipu na utakmici vodi se statistika o broju as servisa.. Za slikare pamtiti nacionalnost. rejting filma („kritika“ u novinama označena brojem zvezdica). najbolji plasman na svetskim i evropskim prvenstvima) i igračima za svaku ekipu. režiser.. Za svakog člana kluba treba pamtiti kasete koje je uzeo i datum izdavanja..). godini kada je ona nastala.Baze podataka . nominacije za nagrade Akademije (tzv. „Oskar“. datum dobijanja. sporedna. broju direktnih poena i broju poena na greške protivnika. zemlja. za svaku utakmicu. Za utakmice pamti se i statistika za igrace i ekipu. Academy Award). Pamtiti podatke o režiserima filmova: za svakog režisera postoji jedinstveni broj. ime i prezime. dve ekipe koje igraju i konacni rezultat u setovima). tip (akcioni. pamtiti lokaciju. jedinstveni broj. trener. Baza podataka za Video klub Projektovati relacionu šemu baze podataka za Video klub. Potrebno je pratiti sledeće informacije o filmovima: jedinstveni broj.. treba pamtiti informacije o veličini (dimenzijama). a za svaki set na utakmici treba pamtiti njegov redni broj i rezultat. Pamtiti podatke o kasetama: jedinstveni kod kasete. podaci o datumu rođenja i mestu rođenja. datum. adresa. Za svaki film treba pamtiti imena glumaca i tip uloge (glavna. ako postoji. O glumcima se pamte imena (ime i prezime). datum rođenja i datum smrti (ako postoji). Treba pamtiti i podatke o utakmicama (jedinstveni identifikator. vreme. pamte se imena. Više kaseta može biti sa istim filmom. Za igrače pamti se ime i prezime. Brojevi igrača su jedinstveni u okviru ekipe. komedija. Za svaki muzej. naslov filma. Za svaku sliku. Utakmice se igraju na tri dobijena seta. Baza podataka o takmičenju u odbojci Projektovati relacionu šemu baze podataka o takmičenju u odbojci. dobijene nagrade Akademije. Za svakog igrača. . godina.. Za svakog glumca postoji jedinstveni identifikator. datumu smrti (ako postoji).

SQL naredbe za kreiranje podataka 2. od strane American National Standards Institute (ANSI).1.Baze podataka . Svi SQL standardi koji su naknadno . je razvijena za potrebe manipulacije podacima System R sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka. Ovaj standard je kasnije prihvaćen id od strane International Organization for Standardization (ISO). SQL je formalno standardizovan 1986 godine.RDBMS). pod nazivom SQL-86. Prva verzija programskog jezika SQL razvijena je od strane kompanije IMB krajem 1970-ih godina.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 2 Sadržaj • • o o SQL naredbe za kreiranje podataka Neophodno predznanje Baza podataka PREDUZEĆE o o o Definicija tabela Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE SQL naredbe za kreiranje podataka Tipovi podataka SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Ograničenje kolone Ograničenja tabele Ograničenje stranog ključa DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE MS Access specifičnosti Praktičan rad : MS Access Pitanja za samostalni rad o o o 2.21 - . za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama SQL programskog jezike Upoznati se sa različitim standardima SQL-a Naučiti osnovne SQL naredbe za kreiranje strukture relacione baze podataka Proučiti primer SQL naredbi za kreiranje structure relacione baze podataka PREDUZEĆE Structured Query Language (SQL) predstavlja programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . inicijalno nazvana SEQUEL. Ova verzija.

jezik koji se koristi za definisanje strukture relacione baze podataka 2. Data Manipulation Language (DML) . Njegova osnovna karakteristika je da se radi o deklarativnom jeziku za upravljanje i manipulacijom podacima u relacionim bazama podataka.jezik za pribavljanje i ažuriranje podataka u relacionoj bazi podataka. Sve naredbe SQL jezika se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. Ovaj alat može biti običan Command-line Interface (SQL/CLI) ili alat sa bogatim grafičkim interfejsom. korisnički definisane tipove podataka i druge elemente. u većini slučajeva. Data Definition Language (DDL) . Proizvođač Ime Puno ime ANSI/ISO Standard SQL/PSM SQL/Persistent Stored Modules Interbase/Firebird PSQL Procedural SQL IBM SQL PL SQL Procedural Language (implements SQL/PSM) Microsoft/Sybase T-SQL Transact-SQL MySQL SQL/PSM SQL/Persistent Stored Module (implements SQL/PSM Oracle PL/SQL Procedural Language/SQL (based on Ada) PostgreSQL PL/pgSQL Procedural Language/PostgreSQL Structured Query Language (bazira se na Oracle PL/SQL) PostgreSQL PL/PSM Procedural Language/Persistent Stored Modules Tabela 2 Proširena SQL jezika koja su postala deo standarda Većina proizvođača relacionih DBMS-ova оbezbeđuje alat za kreiranje i izvršavanje naredbi SQL jezika. Takođe. dodavanje. FIPS 127-2 1999 SQL:1999 SQL3 2003 SQL:2003 2006 SQL:2006 2008 SQL:2008 Tabela 1 Usvojeni SQL standardi SQL je programski jezik razvijen sa specifičnom namenom. Većina proizvođača RDBMS-a proširuje SQL standard dodajući proceduralne elemente. SQL omogućava pribavljanje. ažuriranje i brisanje podataka u relacionoj bazi podataka. je obezbeđena programksa podrška koja omogućava da se SQL naredbe kreiraju i koriste iz drugih programskih jezika. Većina RDBMS-ova implementira jedan od navedenih standarda. kontrolne strukture.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu usvojeni predstavljaju zajedničke standarde organizacija ANSI i ISO (Tabela 1). SQL standard SQL-99 mnoga od ovih proširenja su formalno prihvaćenakao delovi SQL jezika u vidu SQL Persistent Stored Modules (SQL/PSM) (Tabela 2).22 - . .Baze podataka . Ostali nazivi Godina Naziv 1986 SQL-86 SQL-87 1989 SQL-89 FIPS 127-1 1992 SQL-92 SQL2.

2.3. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. Relacioni model Model podataka koji ima snažnu teorijsku osnovu. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. DBMS dobija zahteve u obliku upita (SQL upiti . Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija.2. Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE prikazan je na Slici 1. i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. obradu i administraciju nad bazom podataka.23 - . Neophodno predznanje Baza podataka Predstavlja kolekciju predstavljene tabelama.naredne lekcije!) i prevodi te zahteve u odgovarajuće akcije nad bazom podataka. Torka relacije Vrsta relacije. Baza podataka PREDUZEĆE U nastavku je prikazana relaciona baza podataka PREDUZEĆE koja će biti korišćena u svim lekcijama ovog kursa koje se bave SQL programskim jezikom. . koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.Baze podataka . povezanih podataka organizovanih u logičke celine Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) Računarski program (u praksi obično skup računarskih programa odnosno aplikacija) koji obezbeđuje kreiranje. Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.

pol. Preduzeće je podeljeno na veći broj sektora. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Ime. Jedini strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. Za svaki projekat se pamti: broj projekta. Tabela ima dva strana ključa: Radnik i Projekat. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Projekat. matični broj neposrednog rukovodioca i broj sektora u kome radnik radi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 1 Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE Tabela RADNIK čuva podatke o radnicima preduzeća. lokacija projekta i broj sektora koji je zadužen za projekat. Kolona Sektor referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. matični broj šefa sektora i datum kada je šef sektora postavljen na svoju dužnost. ime. plata. Tabela CLAN_PORODICE čuva sledeće podatke o članovima porodica radnika: matični broj radnika. Za primarni ključ je izabran broj sektora odnosno kolona Broj. Kolona Radnik referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK a kolona Projekat referencira kolonu Broj u tabeli PROJEKAT. Tabela LOK_SEK čuva podatke o lokacijama na kojima se nalazi određeni sektor: broj sektora i naziv lokacije. Tabela ima dva strana ključa: Rukovodilac i Sektor.Baze podataka . Strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli SEKTOR. prezime. naziv projekta. Tabela PROJEKAT čuva podatke o projektima koji su aktivni unutar preduzeća. broj projekta na kome je angažovan i broj radnih sati nedeljno koliko je angažovan na projektu. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Sektor i Lokacija. Za primarni ključ je izabran broj projekta odnosno kolona Broj. Strani ključ je kolona Radnik koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK. srodstvo sa radnikom i datum rođenja.24 - . pol. datum rođenja. Za svakog radnika se pamti matični broj. adresa. Tabela RADI_NA predstavlja evidenciju angažovanja radnika na različitim projektima. Jedini strani ključ je kolona Sef koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK (šef sektora je jedan od radnika u preduzeću). naziv sektora. ime člana porodice. . . Za svako angažovanje se pamti: matični broj angažovanog radnika. Kolona Rukovodilac referencira kolonu MatBr u istoj tabeli jer rukovodilac je jedan od radnika (rekurzivna veza). srednje slovo. Za primarni ključ je izabran matični broj radnika odnosno kolona MatBr. U tabeli SEKTOR se pamte sledeći podaci o sektorima: broj sektora.

Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Definicija tabela Kolona MatBr Ime SSLovo Prezime DatumRodj Adresa Pol Plata Rukovodilac Sektor Tip Number Text(20) Text(1) Text(30) Date/Time Text(100) Text(1) Number Number Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Strani ključ Strani ključ Obavezna Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Ne Da Napomena Long Integer Single Long Integer Byt Definicija tabele RADNIK Kolona Broj Naziv Sef DatPost Tip Number Text(50) Number Date/Time Ključ Primarni ključ Ne Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Ne Napomena Byte Long Integer Definicija tabele SEKTOR Kolona Broj Naziv Lokacija Sektor Tip Number Text(100) Text(50) Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Strani ključ Obavezna Da Da Ne Da Napomena Integer Byte Definicija tabele PROJEKAT Kolona Tip Radnik Number Ime Text(20) Pol Text(1) Srodstvo Text(10) DatRodj Date/Time Ključ Primarni ključ. Strani ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Obavezna Napomena Da Long Integer Da Ne Da Ne Definicija tabele CLAN_PORODICE Kolona Tip Sektor Number Lokacija Text(50) Ključ Primarni ključ.25 - . Strani ključ Primarni ključ Obavezna Da Da Napomena Byte Definicija tabele LOK_SEK .

Strani ključ Primarni ključ.26 - . Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Elektronski fakultet u Nišu Napomena Long Integer Integer Byte Definicija tabele RADI_NA Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE .Baze podataka .Relacioni model Kolona Tip Radnik Number Projekat Number Sati number Ključ Primarni ključ.

Za deklaraciju kolona se koristi format koji je dat u nastavku: <ime_kolone><tip_podatka>[(<dužina>)] [<ograničenje_kolone>].Baze podataka . . SQL naredbe za kreiranje podataka SQL DDL naredbe se koriste za kreiranje. Osnovni format CREATE TABLE dat je u nastavku: CREATE TABLE <ime_tabele> (<lista_deklaracija_kolona> [. tip podatka kolone. opciono dužinu (ako je neophodna. SQL standard obezbeđuju korišćenje velikog broja dodatnih klauzula koje korisnicima omogućavaju preciznu kontrolu procesa kreiranja tabele. Ograničenja za kolonu su opciona i mogu da sadrže specifikaciju predefinisane vrednosti i niz specifikacija ograničenja.4. Deklaracija kolone sadrži ime kolone.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. u zavisnosti od tipa podatka) i opciono. Centralni objekat svake relacione baze podataka jeste tabela. U odeljku Tipovi podataka navedeni su tipovi podataka koje možete koristiti. Deklaracije kolona se razdvojaju zapetama. Navedena sintaksa naredbe CREATE TABLE nije kompletna.<lista_deklaracija_organičenja_tabele>]). ograničenja za kolonu. Osim toga proizvođači RDBMS-ova prošuruju CREATE TABLE naredbu klauzulama koje su posledica specifičnih osobina njihovih proizvoda. izmenu i brisanje same relacione baze podataka kao i objekata koji čine relacionu baze podataka. Za kreiranje tabele koristi se SQL naredba CREATE TABLE.27 - . Nakon deklaracije svih kolona navode se ograničenja koja važe za celu tabelu. što je detaljnije opisano u odeljku Ograničenja kolona. Specifikacije ograničenja za tabelu su navedena u odeljku Ograničenja tabele.

time with time time koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. varchar2(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati.1. Npr. zone timestamp with timestamp koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. Tip podataka integer smallint numeric(p. Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. numeric(6. Tabela 3 Generički SQL tipovi podataka U Tabeli 4 su navedeni tipovi podataka koje implementira Microsoft SQL Server familija proizvoda. Ne podržavaju svi RDBMS-ovi tipove podataka definisane u SQL standardu.28 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Podaci su fiksne dužine. Tipovi podataka U Tabeli 3 su dati generički tipovi podataka koje definiše SQL standard. bit varying(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Argument n (1 do 8000) predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati.. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.Baze podataka .s) Opis Celobrojna vrednost Celobrojna vrednost Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. numeric(6.4. time zone Interval Vremenski interval. time Vreme. Ovaj tip definiše binarne podatke fiksne dužine. Podaci su promenljive dužine. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. timestamp Datum i vreme. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza. Tip podataka binary(n) char(n) Opis Argument n (1 do 8000) definiše maksimalan broj bajtova koji kolona može da prihvati. odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina. odnosno . Broj u pokrenom zarezu jednostruke preciznosti Broj u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti decimal(p. Ovaj tip definiše tekstualne podatke promenljive dužine (nema dopunjavanja blanko znacima). Npr.s) real double precision float(p) char(x) Argument p definiše preciznost broja. date Datum. bit(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati.

Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01. image Binarni podaci promenljive dužine.1900 do 06.147.1 (2. Koristi 4 bajta za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 1 minuta. VarChar(15).647) bajtova.767).483.147.9999. Char(1).483. tinzint(x) Colobrojna vrednost u opsegu od 0 do 255.483. varchar(n) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati.1753 do 31.01. Int.648) do 2^31 . smalldatetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu.06. godine.1 (2. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Primer 1 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Ime SSlovo Prezime DatRodj Pol Plata Adresa Rukovodilac Sektor ). Mogu se predstaviti brojevi u opsegu od . Maksimalna dužina je 2^31 .4.01. Tabela 4 Tipovi podataka koje implementira MS SQL Server 2.1. int Colobrojna vrednost u opsegu od -2^31 (-2. Char(1). text Tip podataka koji se koristi za predstavljanje tekstualnih podataka promenljive dužine.647).147. smallint Colobrojna vrednost u opsegu od -2^15 (--32. Int. Numeric(8.29 - . Koristi 8 bajtova za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 3.768) do 2^15 .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.147. Podaci su promenljive dužine. Date.647). datetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu.1 (-32. s) Argument p (1 do 38) definiše ukupan broj cifara broja dok argument s (0 ≤ s ≤ p) definiše broj cifara desno od decimalnog zareza.33 milisekunde.483.12.10^38 +1 through 10^38 . Maksimalan broj bajtova koji kolona može prihvatiti je 2^31 . Int . 2).2079.1 (2. numeric(p. VarChar(30). Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.Baze podataka . VarChar(15).2. godine.

definiše da kolona ima jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). Date 2. To znači da navodimo samo ograničenje NOT NULL.definiše podrazumevanu vrednost za kolonu (kolona uzima ovu vrednost. Ograničenje kolone Ograničenja koja možete da definišete za kolonu kod kreiranja tabela su: • • • • • • NULL ili NOT NULL -definiše da kolona može ili ne može imatu NULL vrednosti. Int. Elektronski fakultet u Nišu Int. REFERENCES -definiše da kolona predstavlja spoljni ključ tabele. VarChar(15). Pri kreiranju tabele u kojoj je atribut A primarni ključ. PRIMARY KEY . DEFAULT .definiše da kolona predstavlja primarni ključ tabele (može da se primeni na samo jednu kolonu u tabeli). Za kolonu podrazumevano ograničenje je NULL vrednost. DBMS očekuje da je referencirana kolona primarni ključ (kolona deklarisana sa PRIMARY KEY) u referenciranoj tabeli. Strože ograničenje je UNIQUE. Kod navođenja PRIMARY KEY podrazumeva se NOT NULL ograničenje za tu kolonu. tako da ga ne treba posebno navoditi.30 - . ako vrednost kolone nije navedena). u maloj zagradi. ako je definisano za konkretnu kolonu. ime referencirane kolone u toj tabeli. . a atribut B spoljni ključ možete koristi oblik naredbe CREATE TABLE koji je prikazan u nastavku.4. CREATE TABLE <imeTabele> ( A <tip_podatka> PRIMARY KEY. koje ne dozvoljava ponavljanje vrednosti u koloni. CHECK -definiše ograničenje za proveru vrednosti kolone (koristi se kod upisa ili ažuriranja vrednosti). ostali atributi ).Relacioni model CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost ). Uočite da kod deklaracije spoljnog ključa tabele treba navesti iza ključne reči REFERENCES ime referencirane tabele i opciono.Baze podataka . Za vrednost kolone se mogu specificirati ograničenja NULL ili NOT NULL čime se dozvoljava ili zabranjuje NULL vrednost kolone. B <tip_podatka> REFERENCES <ime_ref_tabele>(<ime_ref_kolone>). Na taj način atribit iza koga stoji klauzula REFERENCES definisan je kao spoljni ključ u odnosu na primarni ključ tabele čije je ime navedeno iza klauzule REFERENCES. UNIQUE .3.

b. . SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT. Int. CREATE TABLE < ime_tabele > ( <atributi i njihovi tipovi podataka>. Int RadiNaPK NOT NULL.5. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Projekat Sati CONSTRAINT Projekat) ).definiše koja kolona ili koje kolone čine spoljni ključ tabele.Baze podataka . b i c treba deklarisati u sekciji < atributi i njihovi tipovi podataka >. UNIQUE .definiše koja kolona ili koje kolone imaju jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Ograničenja tabele Za definisanje ograničenja koja važe za tabelu u celini možete koristiti: • • • • PRIMARY KEY . FOREIGN KEY . PRIMARY KEY (a. PRIMARY KEY.4. PRIMARY KEY (Radnik.4. CHECK -definiše ograničenja vrednosti kolone ili kolona koje DBMS proverava kod upisa ili ažuriranja vrednosti te ili tih kolona.31 - . CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer ).b.c) primarni ključ možete koristiti oblik CREATE TABLE naredbe prikazan u nastavku.c) ). Atribute a. Za kreiranje tabele u kojoj je skup atributa (a. Int.definiše koja kolona ili koje kolone čine primarni ključ tabele.4. Primer 3 SQL DDL naredba za kreiranje tabele RADI_NA. DEFAULT("Niš"). NOT NULL. REFERENCES SEKTOR(Broj) 2.

CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). Ograničenje stranog ključa U deklaraciji kolone ili tabele. ON UPDATE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama referencirane tabele u slučaju ažuriranja (promene vrednosti) podataka u tabeli gde je REFERENCES ograničenje specificirano. NOT NULL. CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr).nema akcije (ovo je predefinisana vrednost).promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na NULL.32 - . PRIMARY KEY (Radnik. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) . Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). neophodno navesti listu referentnih atributa u okviru zagrada. SET DEFAULT . iza ovih klauzula se navodi jedna od klauzula koja definiše aktivnost koja će se izvršiti nad torkama u slučaju brisanja ili ažuriranja vrednosti torke u tabeli u kojoj je ograničenje navedeno: • • • • NO ACTION . na koju se referencirate u REFERENCES klauzuli u slučaju brisanja torki u tabeli u kojoj je navedeno ovo ograničenje. Primer 4 SQL DDL naredba za kreiranje tabele CLAN_PORODICE. mogu se navesti klauzule ON DELETE ili ON UPDATE koje specificiraju aktivnosti u slučaju narušavanja integriteta. U oba slučaja. ON DELETE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama relacije. tako da CREATE TABLE naredba ima sledeći oblik: CREATE TABLE <naziv_tabele> ( FOREIGN KEY (<lista_atributa_koji_čine_spoljni_ključ>) REFERENCES (<lista_referenciranih_atributa>) [ON DELETE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] [ON UPDATE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] CHECK (<uslovni_izraz>) ). CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. odnosno vrstama tabele. Ne zaboravite da je kod deklarisanja FOREIGN KEY ograničenja na kraju deklaracije tabele.Baze podataka . CASCADE . Projekat Int.4.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na predefinisanu vrednost.6. SET NULL .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.kaskadno izvršenje aktivnosti brisanja (brišu se torke u tabeli na koju se referencirate) kod ON DELETE ili aktivnosti ažuriranja (ažuriraju se vrednosti referenciranih atributa) kod ON UPDATE. nakon klauzule REFERENCES.

2) Adresa VarChar(30). Sektor Int CONSTRAINT RadnikPK CONSTRAINT RukovodiFK REFERENCES RADNIK(MatBr). NOT NULL.33 - . CREATE TABLE CLAN_PORODICE ( Radnik Int.Baze podataka . SektorPK SefFK NOT NULL. Rukovodilac Int. Pol Char(1) DatRodj Date. FOREIGN KEY (Sef) REFERENCES CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int. DEFAULT "Niš". Pol Char(1) Plata Numeric(8. NOT NULL. NOT NULL. Prezime VarChar(15) DatRodj Date.4. DEFAULT "M". NOT NULL. Ime VarChar(15). CONSTRAINT SektorFK1 REFERENCES SEKTOR(Broj) ).7. PRIMARY KEY (MatBr). NOT NULL. PRIMARY KEY (Broj). NOT NULL. Ime VarChar(15) SSlovo Char(1). CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost CONSTRAINT CONSTRAINT RADNIK(MatBr) ). Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer CONSTRAINT ProjekatPK CONSTRAINT NadlezanFK REFERENCES SEKTOR(Broj) ). CHECK (PLATA > 1000). NOT NULL.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. VarChar(15) Int Date. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL DEFAULT "M". . FOREIGN KEY (Rukovodilac) FOREIGN KEY (Sektor) Int. DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE Primer 5 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Int. PRIMARY KEY (Broj).

kao i većina drugih proizvođala DBMSa. Ovaj standard implementira najveći broj proizvođača DBMS-a. . postoje elementi SQL standarda koji neće raditi u MS Access-u. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) 2. Ove akcije se mogu naknadno definisati korišćenjem posebnih alata za kreiranje tabela i definisanje relacija. Projekat Int. Microsoft je u MS Access SQL implementirao specifičnosti koje nisu deo SQL standarda. a vezani su za CRATE TABLE naredbu. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). PRIMARY KEY (Radnik. ClanPorodicePK Elektronski fakultet u Nišu PRIMARY KEY (Radnik. CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr).5.34 - . CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. koje MS Access ne podržava: • • • MS Access ne podržava UNIQUE. CHECK i DEFAULT ograničenja. Podržano je samo osnovno kreiranje stranog ključa bez mogućnosti definisanje ON UPDATE i ON DELETE akcija. CONSTRAINT RoditeljFK REFERENCES RADNIK(MatBr) ). Sa druge strane MS Access koristi nešto stariju verziju standarda ANSI SQL-89. Ekvivalentna ograničenja se mogu definisati u tabeli korišćenjem Desig View-a za tabelu. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). FOREIGN KEY (Radnik) CREATE TABLE LOK_SEK ( Sektor Int.Relacioni model CONSTRAINT Ime). CONSTRAINT SektorFK2 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). MS Access specifičnosti Trenutno najrasporostranjeniji standard SQL-a koji se koristi je ANSI SQL-92. PRIMARY KEY (Sektor. Char i VarChar tipovi podataka se konvertuju u Text tip podataka MS Access ne podržava u potpunosti SQL standard za definisanje ograničenja stranog ključa. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL. Takođe. Iz ovih razloga. CONSTRAINT LokacijaPK Lokacija). U nastavku će biti navedene neki od elemenata SQL standarda. Lokacija VarChar(15).Baze podataka .

kada se otvori Access.Windows .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.Baze podataka . pronaći ikonicu za Access Pojaviće se početna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi Kreirati novu bazu podataka . VIDEO KLUB i sl). Kreiranje baze podataka • • • Startujte MS Access . a nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka: . kao na slici. Kratko uputstvo za korišćenje MS Access-a: 1.7. kreirati novu bazu podataka i u njoj kreirati tabele iz nekog od primera (PREDUZEĆE. Praktičan rad : MS Access Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa.35 - . Programs. Create New database.

nakon otvaranja Database Window-a kao na slici: • Počnite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View: .Baze podataka .36 - . Kreiranje tabela i izbor ključa .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako što ćete da unesete imena i tipove kolona:

• •

snimite tabelu pod željenim imenom domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

Izaberite ključni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa ključem na toolbar-u.

3. Tabele možete modifikovati tako što ćete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. - 37 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

4. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Možete da unosite nove vrste ili da menjate postojeće:

5. Podešavanja za očuvanje referencijalnog integriteta

Izabrati ikonicu za Relationship i otvoriće vam se sledeći prozor u kome možete da dodate tabele između kojih ćete definisati veze za očuvanje referencijalnog integriteta:

- 38 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Za kreiranje veze između dve tabele jednostavno kliknite i povucite ključ jedne tabele i prevucite ga preko stranog ključa u drugoj tabeli. Podesite ograničenja:

Pitanja za samostalni rad
Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati bazu podataka PREDUZEĆE korišćenjem relacionog modela koji je dat u ovoj lekciji.

- 39 -

Baze podataka . Za pretraživanje i pribavljanje podataka SQL programski jezik obezbeđuje naredbu SELECT. Korišćenjem ove naredbe korisnici imaju mogućost samo da specificiraju rezultate koje žele. Naredba SELECT koristi podatke iz jedne ili većeg broja tabela. Sa druge strane RDBMS je zadužen da isplanira. Naredba SELECT pribavlja podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 3 Sadržaj • • o o o o Naredba SELECT I Neophodno predznanje Naredba SELECT Klauzule SELECT i FROM Klauzula WHERE o o o o o o Logički operatori Operator IN Operator BETWEEN Operator LIKE Operator IS NULL Klauzula ORDER BY Aritmetičke funkcije Funkcije agregacije Praktični rad: MS Access Pitanja za samostalni rad 3. U svom osnovnom obliku naredba SELECT ne može ni na koji način da izmeni podatke koji se nalaze u relacionoj bazi podataka. . Naredba SELECT I 3. Čak i kada je rezultat obrade skalarna vrednost ona se tretira kao tabela sa jednom vrstom i jednom kolonom.1. Ciljevi lekcije • • • • • Upoznati se podrškom koju SQL pruža za pretraživanje podataka Upoznati osnovnu strukturu SQL naredbe SELECT Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u jednoj tabeli Upoznati se sa podržanim logičkim operatorima Upoznati se sa podržanim aritmetičkim operatorima i funkcijama za agregaciju podataka Pretraživanje i pribavljanje podataka su najčešće operacije koje korisnici izvršavaju u relacionoj bazi podataka. manipulište tim podacima i kao rezultat generiše tabelu.40 - . Rezultat SELECT naredbe je uvek relacija. Naredba SELECT je deklarativna naredba. optimizuje i izvrši fizičke operacije neophodne za generisanje specificiranih rezultata.

definiše predikat na osnovu koga se elimišu vrste nakon što je klauzula GROUP BY primenjena na rezultujuću tabelu.3. WHERE .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3. Ukoliko se navede više tabela potrebno je specificirati način spajanja tabela. GROUP BY . Uključuje veći broj ključnih reči klauzula: • • • • • • SELECT . koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. HAVING . za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Klauzule SELECT i FROM Klauzule SELECT i FROM su jedine obavezne u okviru SELECT naredbe.definiše listu kolona koje će biti uključene u rezultujuću tabelu FROM . SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.RDBMS). Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele.Baze podataka . Spajanje tabela će biti detaljno objašnjeno u narednoj lekciji. Klauzula FROM specificira tabele iz kojih se pribavljaju podaci. ORDER BY .definiše tabele iz kojih se pribavljaju podaci za potrebe generisanja rezultujuće tabele.koristi se za sortiranje rezultujuće tabele.grupiše vrste koje u određenim kolonama imaju identične vrednosti. Ova klauzula iz rezultata eliminiše sve vrste za koje specificirani predikat ne vraća vrednost TRUE. Torka relacije Vrsta relacije. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Korisnici specificiraju kolone po kojima se vrši sortiranje kao i smer sortiranja. 3. Naredba SELECT Naredba SELECT je jedna od najkompleksnijih naredbi SQL programskog jezika.41 - .definiše predikat na osnovu koga se ograničava broj vrsta u rezultujućoj tabeli.2. . Za sada ćemo se ograničiti samo na pribavljanje podataka iz jedne tabele. Klauzula FROM može da uključi jednu ili više opcionih JOIN klauzula za povezivanje tabela na osnovu kriterijuma zadatih od strane korisnika.

Pol.u rezultujućoj tabeli prikazuju se sve vrste koje zadovoljavaju navedeni predikat DISTINCT .novo ime kolone ili funkcije nad kolonama koje im se dodeljuje u rezultujućoj tabeli Primer 1 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele RADNIK SELECT * FROM RADNIK. ime. Mogu se koristiti sledeće opcije: • • • • • • ALL . Plata. Rezultat bi bio ekvivalenta da smo napisali upit kod koga su umesto * navedena imena svih kolona u tabeli.rezultujuća tabela uključuje sve kolone tabele ili tabela iz kojih se pribavljaju podaci tabela. Prezime FROM RADNIK. Prezime. SELECT MatBr. Primer 2 Ukoliko želimo da prikažemo samo određene kolone iz tabele RADNIK posle SELECT klauzule navešćemo imena kolona koje su od interesa. Adresa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula SELECT specificira kolone koje treba uključiti u rezultujuću tabelu. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje samo imena i prezimena radnika.iz rezultujuće tabele izbacuju se duplikati vrsta * .ime kolone ili funkcije nad kolonama koja će biti uključena u rezultujuću tabelu AS pseudonim .rezultujuća tabela uključuje sve kolone specificirane tabele izraz . Sektor FROM RADNIK.Baze podataka . Sslovo.42 - . SELECT Ime. Rukovodilac.* . . DatRodj.

SELECT Rukovodilac FROM RADNIK.Baze podataka .43 - . SELECT Prezime. Ime FROM RADNIK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled kojim su kolone navedene u klauzuli SELECT definiše redosled kolona u rezultujućoj tabeli. . Primer 3 U nastavku je dat SQL upit koji za svakog radnik određuje matični broj njegovog neposrednog rukovodioca. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena svih radnika ali u nešto drugačijem redosledu.

< Manje od 4.Baze podataka . = Jednako 2. Klauzula WHERE Klauzula WHERE specificira uslov na osnovu koga se kreira rezultujuća tabela. 4. 6. U uslovu se mogu javiti: 1. 3.3. SELECT DISTINCT Rukovodilac FROM RADNIK.44 - . 2. Ukoliko želimo da eliminišemo duplikate koristićemo ključnu reč DISTINCT. U rezultujuću tabelu će biti uključene samo one vrste koje zadovoljavaju specificirani uslov. To je posledica činjenice da veći broj radnika može imati istog rukovodioca. > Veće od 5. . 5.1. 3. Relacioni operatori Logički operatori Operator BETWEEN Operator IN Operator LIKE Operator IS NULL SQL podržava šest relacionih operatora koji imaju sledeće značenje: 1. <= Manje ili jednako od 6. >= Veće ili jednako od Primer 4 U ovom primeru dat je SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Možemo da primetimo da se u rezultujućoj tabeli neki matični brojevi javljaju više puta. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović". <> Nije jednako (različito) 3.

Primer 5 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika čija je plata jednaka ili veća od 40000. NOT 2. Na primer.Baze podataka . ali A NOT = B nije. a ne ispred operatora poređenja. AND 3. ali i operatore IN i BETWEEN koji omogućavaju jednostavnije korišćenje prethodno navedenih operatora u nekim slučajevima. Prezime FROM RADNIK WHERE PLATA >= 40000. kod SQL-a. OR Logički operatori AND i OR se koriste na standardni način. OR i NOT. . Logički operatori SQL omogućava korišćenje standardnih logičkih operatore AND.45 - . Prioritet logičkih operatora je sledeći: 1. logički operator negacije NOT se navodi na početku logičkog izraza.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Treba primetiti da se tekstualni podaci zadaju korišćenjem znaka navoda: "Petrović". Primer 6 Ukolimo želimo da prikažemo podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000 možemo koristiti SQL upit koji je dat u nastavku. SELECT Ime. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND Plata >= 40000. Međutim. NOT A = B je validni WHERE uslov.

SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" OR Prezime = "Jovanović".Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND NOT Plata >= 40000."Jovanović").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 7 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime IN ("Petrović".46 - . Primer 8 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović ili se prezivaju Jovanović. Primer 9 Korišćenjem operatora IN izdvajaju se samo radnici koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. Operator NOT IN prikazuje sve vrste osim onih određenih IN listom. . Operator IN Operator IN zamenjuje višestruku upotrebu operatora OR i = .

. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime NOT IN ("Petrović".Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Naredni upit pribavlja podatke o svim radnicima osim onih koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. Ovaj operator omogućava ispitivanje da li je vrednost atributa/kolone u zadatom opsegu. SELECT * FROM RADNIK WHERE Plata BETWEEN 30000 AND 40000.Baze podataka . Primer 10 Za prikazivanje podataka o radnicima čija je plata u opsegu od 30000 do 40000 (uključujući i granice opsega) možemo iskoristiti operator BETWEEN.47 - ."Jovanović"). Operator BETWEEN Operator BEETWEEN zamenjuje višestruku upotrebu operatora AND i =.

odnosno predstavlja uzorak za poklapanje koji sadrži na početku slovo "J" i proizvoljan broj znakova iza njega. slovo. Primer 11 Za zadavanje šablona MS Access koristi nešto drugačije simbole. .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Operator LIKE Operator LIKE omogućava poređenje vrednosti kolone sa zadatim šablonom. Za nalaženje svih radnika koji sadrže slovo "J" negde u prezimenu mogao bi se koristiti šablon "*J*". Primer U nastavku je dat SQL upit koji izdvaja podatke o svim radnicima kojima nije definisan datum rođenja odnosno datum rođenja ima NULL vrednost. Može se samo proveravati da li kolona ima NULL vrednost ili nema. Kod definisanja šablona koristi se procenat (%) i znak pitanja (?). Treba voditi računa da se na NULL vrednosti ne može primeniti ni jedan relacioni operator. Operator NOT LIKE prikazuje sve vrste koje ne odgovaraju prethodno datom opisu. Operator IS NULL Operator IS NULL se koristi za poređenje sa NULL vrednostima. može se koristiti šablon "J%". tj za prethodni slučaj.Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE "J*". Znak pitanja (?) zamenjuje samo jedan znak.48 - . Za nalaženje svih radnika koji imaju "J" na početku prezimena. U narednom primeru * iza slova "J" označava proizvoljan broj znakova (0 ili više). Obratite pažnju da se ne pravi razlika između malih i velikih slova. Umesto procenta koristi se zvezdica (*). SELECT * FROM RADNIK WHERE DatRodj IS NULL. sve radnike koji nemaju slovo "J" u svom prezimenu. Procenat (%) predstavlja bilo koji mogući znak (broj. interpunkcijski znak) ili skup znakova.

SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime DESC.49 - . Ukoliko klauzula ODER BY nije navedena vrste u rezultujućoj tabeli su poređane po slučajnom principu i ne postoji nikakva garancije da će isti upit uvek generisati rezultujuću tabelu čije su vrste poređane na isti način. Rastući redosled je podrazumevan u ORDER BY klauzuli. Primer 13 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima i sortira ih prema prezimenu u opadajućem i rastućem redosledu.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula ORDER BY Klauzula ORDER BY specificira redosled prikazivanja vrste rezultujuće tabele. sortiranjem po vrednosti nekih kolona u rastući (ASC) (predefinisana vrednost) ili opadajući redosled (DESC). . Obratite pažnju da ukoliko vrste sortirate u rastućem redosledu nije potrebno eksplicitno navesti smer sortiranja. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime.

3.Baze podataka . Aritmetičke funkcije SQL dozvoljava korišćenje matematičkih funkcija u SELECT i WHERE klauzulama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 14 Sortiranje je moguće vršiti na osnovu vrednosti više kolona. Na taj način se kao rezultat pretraživanja mogu prikazati rezultati izračunavanja nekog matematičkog izraza. Primer 15 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika kao i njihove plate uvećane za bonus od 5000. 3. SQL upit u nastavku sortira podatke o radnicima prema broju sektora u opadajućem redosledu a prema prezimenu u rastućem redosledu.50 - . Prezime. SELECT Ime. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Sektor DESC. .2. Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. Prezime ASC.

51 - . Aritmetičke funkcije se mogu primenjivati i u WHERE klauzuli. Prezime.Baze podataka .3. SELECT Ime.nalazi broj vrsta u tabeli (grupi) COUNT(kolona) .izračunava srednju vrednost datog atributa SUM(kolona) .nalazi broj broj vrsta sa ne NULL vrednostima kolone COUNT (DISTINCT kolona) .3. Značenje funkcija je sledeće: • • • • • • • AVG(kolona) .nalazi najveću vrednost atributa COUNT(*) . pošto se navode u listi kolona SELECT klauzule koje se prikazuju.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Obratite pažnju da je rezultatu matematičke funkcije (Plata + 5000) dodeljeno ime korišćenjem sintakse pseudonima: AS PlataSaBonusom. Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK WHERE Plata + 5000 > 40000.nalazi broj vrsta sa različitim vrednostima zadate kolone (nije podržano od strane MS Access-a) .nalazi minimalnu vrednost atributa MAX(kolona) . Korišćenje ovih funkcija je jednostavno.izračunava sumu svih vrednosti atributa MIN(kolona) . Funkcije agregacije Funkcije agregacije su dobile naziv po tome što vrše agregaciju rezultata upita. 3.

To je posledica činjenice da se rezultat funkcija agregacija izračunava nakon što se odrede vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele. SELECT MAX(Plata) AS MaxPlata. SUM(Plata) AS UkPlata FROM RADNIK. SELECT COUNT(*) AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. AVG(Plata) AS ProsPlata. Plata FROM RADNIK WHERE Plata > AVG(Plata). Prezime. minimalnu. odnosno nakon obrade predikta koji je zadta u WHERE klauzuli.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 16 Funkcija COUNT određuje broj vrsta u rezultujućoj tabeli. SELECT Ime. .Baze podataka . MIN(Plata) AS MinPlata.52 - . prosečnu i ukupnu platu svih radnika. Sledeći SQL upit određuje maksimalnu. U nastavku je dat SQL upit koji se NE MOŽE IZVRŠITI i koji će GENERISATI GREŠKU. Primer 17 Posebno je bitno zapamtiti da funkcije agregacije nije moguće koristiti u WHERE klauzuli.

Programs. Obratite pažnju na SQL View dugme na toolbar-u. Kada se pojavi Security Warning dijalog. 3. selektujte je i kliknite na dugme Open. pronaći ikonicu za Access 2. Startujte MS Access .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3.4. na Objects traci izaberite stavku Queries (Slika 1).Baze podataka . kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka. Prikazaće se Open dijalog. Korišćenjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korišćenjem MS Access QBE alata. Praktični rad: MS Access Rad sa SQL programskim jezikom u okviru MS Access-a se bazira na korišćenju Query objekata u SQL View režimu.Windows . Za sada nećemo koristiti ovaj alat već ćemo direktno unositi SQL upite.mdb datoteku na disku. 5. U meniju izaberite stavku File | Open. Slika 1 4. Za primer ćemo uzeti najednostavnij upit koji prikazuje sve podatke iz tabele CUSTOMER.53 - . . Prikazaće se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3. SELECT * FROM Customer. 1. U prozoru PREDUZECE:Database. Pronađite PREDUZECE. Izaberite stavku Create Query in Design View. Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2).

Baze podataka . Obratite pažnju da je komanda SELECT već započeta. . Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View režim rada (Slika 4).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 2 Slika 3 6.54 - . Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u.

Relacioni model 7. Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6. Pojaviće se Save As dijalog kao na Slici 7. . Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u. Elektronski fakultet u Nišu Slika 4 Slika 5 8. Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u.Baze podataka . 9. Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5.55 - .

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 6 Slika 7 10.Baze podataka . Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita. Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8).56 - . 11. Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK. Zatvorite prozor Test : Select Query. .

2. lokacije na kojima se nalaze i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 5. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata čije ime počinje slovom P. 7. 11.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 8 Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Napisati SQl upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Nišu. Napisati SQL upit koji prikazuje nazive svih projekata koji postoje u preduzeću. Napisati SQL upit koji za projekte locirane u Nišu ili Leskovcu prikazuje njihova imena i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. . Napisati SQL upit koji prikazuje imena i pol svih članova porodice koji imaju srodstvo "sin".Baze podataka . 9.57 - . Napisati SQL upit koji određuje spisak različitih srodstava koje imaju članovi porodice. 8. 4. 10. Napisati SQL upit koji određuje prosečnu zaradu za radnike koji rade u sektoru broj 4. 6. 1. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. Modifikovati upit iz tačke 2 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu po lokacijama na kojima se nalaze. 12. Napisati SQL upit koji za tip srodstva “sin” određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Pirotu i čije ime počinje slovom P. 3.

upoznaćemo se i sa mogućnostima kombinovanja rezultata većeg broja SQL upita. U ovoj lekciji upoznaćemo se sa mogućnošću grupisanja podataka po različitim kriterijumima. Naredba SELECT II 4.1. Upoznati se sa mogućnošću kombinovanja rezultata većeg broja upita. Takođe. . Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u većem broju tabela. U ovoj lekciji će biti obrađene naprednije teme vezane za korišćenje SELECT naredbe za pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. U prethodnoj lekciji smo obradili osnovne oblike SELECT naredbe i videli kako naredba može da se koristi za pribavljanje podataka iz jedne tabele. Upoznati se sa različitim tipovima spoja koji mogu da postoje između tabela.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 4 Sadržaj Naredba SELECT II • o o o Neophodno predznanje Klauzule GROUP BY i HAVING Primena o o Spajanje tabela Dekartov proizvod (cross-join) Unutrašnji spoj (inner-join) Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Primena o o Kombinovanje rezultata više SQL upita Pitanja za samostalni rad 4.Baze podataka . Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa mogućnostima SELECT naredbe za generisanje sumarnih informacija. Videćemo kako je u rezultujućoj tabeli moguće kombinovati podatke iz nekoliko različitih tabela.58 - .

Naredba SELECT SQL naredba koja se koristi za pribavljanje podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti.2. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji.Baze podataka . Torka relacije Vrsta relacije. Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u .59 - . njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. Ove funkcije imaju zadatak da omoguće generisanje sumarnih informacija na osnovu podataka u relacionoj bazi podataka.3. Klauzule GROUP BY i HAVING U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa funkcijama agregacije. 4. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.RDBMS).

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu. Primer 1 Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE. SELECT Ime, Prezime, SUM(Plata) FROM RADNIK; Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule. Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije. Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

Primer 2 U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula. SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor;

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule. Ova klauzula primenjuje uslov filtriranje na formirane grupe.

Primer 3 SQL upit iz prethodnog primera je modifikovan, korišćenjem HAVING klauzule, tako da su prikazani podaci samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika. - 60 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Elektronski fakultet u Nišu

Primena Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja (isti je redosled po kome se klauzule ređaju prilikom pisanja SELECT naredbe): 1. WHERE - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele 2. GROUP BY - vrši se grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli 3. HAVING - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje će ostati u rezultatu upita 4. ORDER BY - sortiranje rezultata se vrši tek na kraju SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika FROM RADNIK WHERE Pol = 'Ž' GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI. U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.

Primer 4 Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijum za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih). - 61 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, Pol, COUNT(*) AS ProsekPlata FROM RADNIK GROUP BY Sektor, Pol ORDER BY AVG(Plata);

Elektronski fakultet u Nišu

4.4. Spajanje tabela
Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele. Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele. Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke. Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela. Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli (Videti ograničenja stranog ključa u Lekciji 2 Videti šta će biti naslov lekcije 2). Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule. Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva. Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti. Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela. U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele) Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa (kao kod equi-join), ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti. Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM. - 62 -

63 - .Baze podataka .4.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Tabela 1 Modifikovana tabela RADNIK Tabela 2 Modifikovana tabela SEKTOR 4. Dekartov proizvod (cross-join) Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS JOIN B) se dobija tako što se svaka vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele.1. RADNIK1. SELECT * FROM SEKTOR1. Primer 5 Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a. . SELECT * FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1.

Broj i RADNIK1. RADNIK1 .64 - . Unutrašnji spoj (inner-join) Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja. U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate. Primer 6 Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena. u osnovi. Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B. SELECT * FROM SEKTOR1. U SQL upitima koji su dati u nastavku taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1. Ovaj tip spoja. definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju.4.IME_KOLONE. Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem.Baze podataka . Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B). Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.2.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena.

Sektor.65 - . Primer 7 SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Sektor.Relacioni model WHERE SEKTOR1.3.4.Broj = RADNIK1. Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL. SELECT * Elektronski fakultet u Nišu FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Broj = RADNIK1. . 4. Ovaj tip spoja pred vrsta koje uključuje unutrašnji spoj i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli).Sektor. Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join.Baze podataka .

4. Desni spolja[nji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli). Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join. . 4.Sektor.66 - . Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli.Sektor.4. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena.5. Primer 9 MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu.Baze podataka .Broj = RADNIK1.4. Primer 8 SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. SELECT * FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.Broj = RADNIK1.

Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primena Primer 10 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima. RADI_NA i PROJEKAT.Naziv.Radnik i .Broj. COUNT(*) AS BrojR FROM SEKTOR1 AS S INNER JOIN RADNIK1 AS R ON S.67 - . Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu. S. Kako je već napomenuto spoj se najčešće definiše između spoljašnjeg ključa u jednoj tabeli i primarnog ključa koji se referencira u drugoj tabeli (RADI_NA. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke. Takođe.Naziv.Sektor GROUP BY S. SELECT S. Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen. Primer 11 Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane. Spajanje tabela u ovom upitu izvedeno je korišćenjem WHERE klauzule.Broj=R.Broj. S. obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabela: RADNIK. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi.

RADI_NA. RADI_NA RN.Broj).Broj. SUM(Sati) AS SatiUkupno FROM (SEKTOR AS S INNER JOIN PROJEKAT AS P ON S. P. . R. S.Projekat GROUP BY S.Projekat i PROJEKAT. MS Access zahteva da spojevi između tabela budu grupisani korišćenjem zagrada.Broj. SELECT R.Naziv FROM RADNIK R.Radnik AND RN. Za spajanje različitih tabela mogu se kombinovati različiti tipovi spoja.Naziv.Broj = P.Prezime.Sektor) INNER JOIN RADI_NA AS RN ON P. Primer 12 Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen.Broj AND R. S. PROJEKAT P WHERE R.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu RADNIK.Projekat = P. SELECT S.68 - . R.MatBr.MatBr = RN.Broj = RN.Baze podataka .Pol = "Ž".Naziv.Ime.MatBr.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Primer 14 U nastavku je dat SQL upit koji vraća nazive sektora u kojima rade radnici koji se prezivaju Petrović i Jovanović. Klauzula MINUS vraća samo one vrste koje se javljaju u rezultatu provg SQL upita ali se ne javljaju I u rezultatima ostalih SQL upita. Klauzula UNION kombinuje rezultate dva ili više upita u jednu rezultujuću tabelu.Baze podataka .Sektor UNION SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. presek (INTERSECT) i razlika (MINUS). Primer 13 SQL upit u nastavku koristi klauzulu UNION da bi implementirao full-outer join koji nije podržan u MS Access-u.69 - .Broj=RADNIK1. redosledu (odgovarajuće kolone se nalaze na istim pozicijama) i tipu (odgovarajuće kolone moraju imati kompatibilne tipove). Kombinovanje rezultata više SQL upita Programski jezik SQL dozvoljava kombinovanje rezultata većeg broj SQL upit korišćenjem operacija za rad sa skupovima: unija (UNION). Rezultati upita koji se kombinuju moraju imati kolone koje se slažu po broju (isti broj kolona).5.Broj=RADNIK1.Sektor. SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Klauzula INTERSECT vraća samo vrste koje se javljaju u rezultujućim tabelama svih SQL upita koji se kombinuju. SELECT Naziv FROM SEKTOR. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Jovanović' UNION .

RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. upit iz prethodnog primera treba modifikovati takod a se umesto klauzule INTERSECT koristi klauzula MINUS. SELECT MatBr. MS Access ne podržava klauzulu MINUS.Baze podataka . Prezime FROM SEKTOR. Primer 16 Ukoliko želimo da dobijemo podake o radnicima koji rade u sektoru Administracija a plata im je manja od 40000. Ime.70 - . . Elektronski fakultet u Nišu Primer 15 U sledećem primeru imamo SQL upit koji korišćenjem klauzule INTERSECT određuje podatke o radnicima koji rade u sektoru Administracija I koji imaju platu veću od 40000. MS Access ne podržava klauzulu INTERSECT. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Petrović'.Relacioni model SELECT Naziv FROM SEKTOR. Prezime FROM SEKTOR. Ime. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr.

2. 6. Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. 3. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta. 9. 10. 5. Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 4. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata koji su zaduženi za taj sektor. Prezime FROM SEKTOR. Ime. Prezime FROM SEKTOR. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. Ime. . pol i naziv sektora u kome rade. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. naziv i broj angažovanih radnika. Modifikovati upit iz zadatka 7 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog angažovanog radnika. prezime. Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj. Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime. 7. RADNIK Elektronski fakultet u Nišu WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. 1.71 - .Relacioni model SELECT MatBr. 8. Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku.Baze podataka .

. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se ne nalaze na poziciji šef sektora.Kreirati tabelu GODISNJI_ODMORI..Baze podataka . Zadatak: Relacione baze podataka i SQL Kao osnovu projekta potrebno je iskoristiti postojeću bazu podataka PREDUZEĆE (ova baza podataka je išla kao prateći materijal uz lekcije o SQL-u).72 - .Modifikovati upit iz tačke 6 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu prema nazivu sektora. .Kreiranu tabelu napuniti fiktivnim podacima .Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. 12. . 18. . Juni 2009. datum početka godišnjeg odmora.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 11. U ovoj tabeli se za svakog radnika pamte informacije kako je tokom godine koristio svoj godišnji odmor (matični broj radnika. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj a angažovani su na projektima koji su u nadležnosti sektora broj 5. broj radnih dana).Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. 11:35 Krajnji rok za predaju: Četvrtak.Preuzeti MS Access verziju baze podataka PREDUZEĆE .. . Juni 2009.Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. 9. naziv i broj angažovanih radnika.Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj. datum završetka godišnjeg odmora. Primarni ključ tabele su matični broj radnika i datum početka godišnjeg odomora. 22:35 . Zadaci: . godina u kojoj se godišnji odmor koristi. Dostupan od: Utorak.Kreiranu tabelu povezati sa tabelom RADNIK .

Brisanje podataka (brisanje vrsta iz tabele) Pored DML naredbi za ažuriranje podataka u ovoj lekciji će biti obrađene i DDL naredbe koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka.1.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 5 Sadržaj SQL naredbe za manipulaciju podacima • o o o o o o o Neophodno predznanje Dodavanje novih podataka Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ažuriranje podataka Brisanje podataka Modifikacija šeme relacione baze podataka Brisanje tabele Modifikacija tabele Pitanja za samostalni rad o 5. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa SQL naredbom za dodavanje novih podataka Upoznati se sa SQL naredbom za ažuriranje podataka Upoznati se sa SQL naredbom za brisanje podataka Upoznati se sa SQL naredbama za izmenu strukture relacione baze podataka U prethodne dve lekcije smo se uglavnom bavili naredbom SELECT koja omogućava pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. Ažuriranje podataka (izmena vrednosti kolona u postojećim vrstama tabele) 3. SQL naredbe za manipulaciju podacima 5. Postoje tri moguće operacije za modifikovanje podataka: 1. U ovoj lekciji ćemo obraditi ostatak DML naredbi odnosno obradićemo naredbe koje omogućavaju modifikaciju podataka u relacionoj bazi podataka. odnosno posvetićemo pažnju naredbama koje omogućavaju brisanje i modifikaciju tabela u relacionoj bazi podataka.73 - . Dodavanje novih podataka (dodavanje novih vrsta u tabelu) 2. .

74 - . CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Broj).INTO dodaje nove vrste u tabelu relacione baze podataka. Svi primeri u nastavku će biti razmatrani za slučaj tabele PROJEKAT. CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sektor) REFERENCES SEKTOR(Broj) ). Ova tabela je kreirana korišćenjem sledeće CREATE TABLE naredbe: CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Naziv Lokacija Sektor Int. Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija.RDBMS).. Vrednosti kolona se definišu zadavanjem vrednosti u obliku konstanti ili korišćenjem rezultata SQL upita.3. Šema relacione baze podataka Skup šema relacija. pri čemu svaka ima različito ime. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems ... VarChar(25) NOT NULL. imena atributa i domene atributa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5. 5. VarChar(15) DEFAULT "Niš".INTO.INTO naredbe. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Dodavanje novih podataka Za dodavanje podataka u tabelu koristi se SQL naredba INSERT. U zavisnosti od načina zadavanja vrednosti kolona postoje različiti oblici INSERT. ..Baze podataka . Integer NOT NULL.. Sadrži ime relacije. Šema relacije Predstavlja opis relacije. Naredba INSERT.2.

. 5). U tom slučaju lista vrednosti kolona mora da odgovara redosledu kojim su kolone navedene prilikom kreiranja tabele (u CREATE TABLE naredbi). Dodaju se informacije o projektu čiji je broj 1. moraju biti kompatibilne po tipu sa tipovima podataka koji su za kolone navedeni prilikom kreiranja tabele. "Niš").INTO kod koje je specificirana lista kolona. u listi vrednosti kolona moraju se navesti vrednosti za svaku kolonu koja postoji u tabeli u koju se dodaje nova vrsta.. INSERT INTO PROJEKAT VALUES( 1. Iz definicije možemo zaključiti da je lista kolona opciona. moguće je promeniti redosled zadavanja kolona u odnosu na onaj koji je specificiran u CREATE TABLE naredbi.<ime_kolone2>]. Takođe.)] VALUES (<vrednost_kolone1> [{.INTO naredbi zadaje lista kolona. "Niš". Sektor.Baze podataka . Iz liste se mogu izostaviti kolone kod kojih nije definisano NOT NULL ograničenje i kolone koje imaju definisano DEFAULT ograničenje. Naredba INSERT. Ukoliko je lista kolona izostavljena. Primer 1 SQL naredba kojom se dodaje nova vrsta u tabelu PROJEKAT.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu U nastavku je dat oblik INSERT.. INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [. zove se ProizvodX..75 - . lociran je u Nišu i za njega je zadužen sektor čiji je broj 5. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. Lokacija) VALUES("ProizvodX". "ProizvodX". Primer 2 Ukoliko se u INSERT. 5. . Za istovljene kolone se upisuje podrazumevana vrednost definisana DEFAULT ograničenjem ili se upisuje NULL vrednost ukoliko DEFAULT ograničenje ne postoji.INTO naredbe koji se koristi u situacijama kada se vrednosti kolona zadaju korišćenjem konstanti. Broj..]) . 1. vrednosti kolona. <vrednost_kolone2>}..... Lista kolona u pojedinim slučajevima ne mora biti kompletna.

Prilikom dodavanja nove vrste u tabelu biće proverena sva ograničenja koja su definisana nad tabelom: primarni ključ.. NOT NULL. Sektor.. Lokacija) VALUES('ProizvodX'.. Pošto je u tabeli za tu kolona definisano DEFAULT ograničenje.1.. Primer 4 INSERT.INTO naredba koja koristi SQL upit da bi u tabelu PROJEKAT dodala podatke iz fiktivne tabele PROJEKAT1. INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [. naredba INSERT. 'Niš'). 5.3.INTO ima nešto drugačiji oblik.Baze podataka .. Sektor. Ukoliko bar jedno ograničenje nije zadovoljeno DBMS će prijaviti poruku o grešci.. Broj.<ime_kolone2>]. U ovom slučaju za listu kolona važe ista pravila kao i u prethodnim situacijama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 3 U narednom primeru iz liste kolona je izbačena kolona Lokacija. . Vrednosti kolona se sada ne zadaju kako konstante već se zadaju kao rezultujuća tabela nekog upita. Broj.)] <upit>. Sektor.. Redosled i tip kolona u rezultujućoj tabeli upita mora da odgovara redosledu i tipu kolona u listi. Broj. prilikom dodavanja nove vrste u tu kolonu će biti upisana vrednost 'Niš'. 5. Lokacija FROM PROJEKAT1. Da DEFAULT ograničenje ne postoji u kolonu Lokacija bi bila upisana vrednost NULL. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.. 1. Lokacija) SELECT Naziv. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. CHECK. Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ukoliko se vrednosti kolona zadaju korišćenjem upita.76 - .

4). 333445555. "S". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Plata. Sektor) VALUES( 123456789. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Pol.Baze podataka . "Milica". "Jelena". Rukovodilac. Plata. Rukovodilac. "09/01/1955". "E". Pol. 2300. "Marković". 3334455555. 2500. INSERT INTO RADNIK (MatBr. "K". Rukovodilac. 3000. 4). Ime. Plata. 333445555. "Ž". Pol.INTO naredbe za punjenje test podacima tabele RADNIK. 5500. "Ivan". "Voja". Pol. DatRodj. Rukovodilac. "A". Ime. 888665555. "Ž". 5). "Vasić". "Jovan". Ime. "M". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Plata. DatRodj. "V". "Savić". Sektor) VALUES( 999887777. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Rukovodilac. Sektor) VALUES( 456456456. "Stojić". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Sektor) VALUES( 3334455555. NULL. "08/12/1945". 987654321. Plata. "09/01/1955". 3500. Pol. 5). Ime. 5). "B". "J". 5). Sektor) VALUES( 666884444. "Janković". Prezime. . Rukovodilac. DatRodj. "M". Prezime. Ime. 3800. Pol. "Ratko".. 5300.77 - . 4). Prezime. INSERT INTO RADNIK (MatBr. 987654321. DatRodj."19/07/1958". "Petrović". Ime. Prezime. "31/07/1962". "Veljković". Ime. Ime. "20/06/1965". Rukovodilac. "T". "Ana". Sektor) VALUES( 888665555. "M". "Đorđe". Prezime.. DatRodj. Prezime. Pol. DatRodj. Rukovodilac. Sektor) VALUES( 987987987. Plata. DatRodj. 6000. "15/09/1952". INSERT INTO RADNIK (MatBr. "Perić". DatRodj. "29/03/1959". Prezime. Pol. "Ž".Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 5 U nastavku su date INSERT. "M". Sektor) VALUES( 987654321. "M". Prezime. Plata. Plata. 888665555. 5).

. U sledećem primeru svi projekti koji u nazivu sadrže reč Proizvod se premeštaju u Niš u nadležnost sektora broj 4..SET naredba da bi se lokacija projekta čiji je broj 5 promenila na vrednost "Beograd". UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = "Beograd" WHERE Broj = 5... Primer 6 U ovom primeru se koristi UPDATE.SET naredbe moguće je istovremeno menjati vrednosti većeg broja kolona. ODNOSNO DA IZGUBIMO NEKE DRAGOCENE PODATKE.. Korišćenjem UPDATE. . Izraz može bti konstantna vrednost. LAKO MOŽEMO DA IZMENIMO I VRSTE KOJE NISMO ŽELELI DA MENJAMO.SET naredbe.<ime_kolone> = <izraz>. UPDATE <ime_tabele> SET <ime_kolone> = <izraz> [. Osnovni oblik ove komande je dat unastavku.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5..Baze podataka .78 - . Treba biti jako oprezan prilikom korišćenja UPDATE. Ako se navede WHERE klauzula.4.SET.. UKOLIKO SE U PRETHODNOM PRIMERU IZOSTAVI WHERE KLAUZULA ILI USLOV NIJE DOBRO DEFINISAN. vrednost nekog izraza ili vrednost koju vraća SQL upit. Ažuriranje podataka Za ažuriranje podataka se koristi SQL naredba UPDATE. Ključna reč SET definiše u kojoj se koloni menja vrednost definisana zadatim izrazom.. ažuriranje se vrši samo za kolone koje ispunjavaju navednost nekog navedenog uslova..] [WHERE <uslov>]..

. Sektor = 4 WHERE Naziv LIKE 'Proizvod*'. Elektronski fakultet u Nišu 5. DELETE FROM PROJEKAT. Ukoliko izostavite uslov ili je uslov neadekvatno definisan može doći do trajnog brisanja podataka koje nismo želeli da obrišemo.79 - . Brisanje podataka Za brisanje podataka iz relacione baze podataka koristi se naredba DELETE. U svom osnovnom obliku naredba DELETE ima sledeću sintaksu: DELETE FROM <ime_tabele> [WHERE <uslov>]. AKO SE NE NAVEDE WHERE KLAUZULA. Uslov koji navedete u WHERE definiše kriterijume za selekciju torki koje treba obrisati iz zadate tabele.Relacioni model UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = 'Niš'. Primer 7 SQL naredba koja je navedena u nastavku iz tabele RADNIK briše podatke o svim radnicima čije prezime počinje slovom 'S'.5. NAREDBA DELETE BRIŠE SVE VRSTE IZ TABELE ČIJE SE IME NAVEDE U FROM KLAUZULI.Baze podataka . Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom korišćenja naredbe DELETE. DELETE FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE 'S*'. Primer 8 SQL naredba u nastavku briše podatke o svim projektima.

2. Ova naredba briše strukturu tabelu zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. DBMS će sprečiti brisanje tabele u slučaju da to dovodi do narušavanja referencijalnog integriteta.Baze podataka .6. DELETE FROM SEKTOR WHERE Naziv = "Administracija". odnosno brisanje tabele nije moguće ukoliko u bazi podataka postoje ograničenja stranog ključa koja referenciraju tabelu koju želimo da obrišemo. i da pokušamo da obrišemo podatke o sektoru čiji je naziv 'Administracija'.u tabeli RADNIK postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i ovo ograničenje referencira primarni ključ u tabeli SEKTOR. Brisanje u ovom slučaju nije moguće jer bi u tabeli RADNIK dobili vrste koje referenciraju nepostojeći sektor čime bi bio narušen referencijalni integritet. 5. Brisanje tabele Za brisanje tabela iz relacione baze podataka koristi se naredba DROP TABLE. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' ali će i iz tabele RADNIK biti obrisani podaci o radnicima koji rade u sektoru 'Administracija' . Ovo je još jedan razlog više zbog čega treba biti jako oprezan prilikom korišćenja DELETE naredbe. 3. 5.u tabeli RADNIK postoji ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i strani ključ je definisan korišćenjem opcije ON DELETE CASCADE. Za razliku od prethodnog slučaja gde će DBMS sprečiti brisanje da ne bi došlo do narušavanja referencijalnog integriteta. U OVOM SLUČAJU DBMS AUTOMATSKI BRIŠE SVE PODATKE KOD KOJIH MOŽE DOĆI DO NARUŠAVANJA REFERENCIJALNOG INTEGRITETA. Izvršavanjem ove naredbe moguće je da se javi jedna od naredne tri situacije: 1. ili usled nepažnje ne bi obrisali neke objekte ili podatke koji su nam od značaja. Možemo za primer uzmemo tabele RADNIK i SEKTOR iz baze podataka PREDUZEĆE. Prilikom korišćenja ovih naredbi potrebno je da budemo jako oprezni kako greškom. DBMS će prijaviti grešku i neće izvršiti brisanje . .1.80 - . Modifikacija šeme relacione baze podataka Postoji veliki broj SQL DDL naredbi koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka.6.u tabeli RADNIK ne postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor koje referencira primarni ključ u tabeli sektor.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 9 Prilikom korišćenja naredbe DELETE treba voditi računa i o efektima koji mogu da se jave kao posledica postojanja ograničenja stranog ključa. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' .

. dodaju se neophodni pdoaci pa se tek naknadno dodaje ograničenje.6. 2). Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje kolona iz tabele. Prilikom dodavanja nove kolone ne možemo odmah primeniti NOT NULL ograničenje jer bi u tom slučaju ograničenje odmah bilo narušeno. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje ograničenja iz tabele. Primer 11 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novu kolonu. 2) NOT NULL DEFAULT 10000. Modifikacija tabele Za modifikaciju strukture tabela koristi se naredba ALTER TABLE. Primer 12 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novo ograničenje. ALTER TABLE PROJEKAT ADD VrednostProjekta NUMERIC(10. Zbog toga se kolona dodaje bez NOT NULL ograničenja. ALTER TABLE PROJEKAT DROP CONSTRAINT NadlezanFK.2. DROP TABLE RADNIK.Baze podataka . ALTER TABLE PROJEKAT DROP COLUMN VrednostProjekta.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 10 U ovom primeru je data naredba koja briše tabelu RADNIK zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. 5. ALTER TABLE PROJEKAT MODIFY VrednostProjekta NUMERIC(10.81 - .

Napisati SQL upit koji iz tabele RADI_NA briše podatke o angažovanju radnika čiji je matični broj 333445555. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Napisati SQL naredbu kojom se tabeli projekat dodaje nova kolona VREDNOST. 7. 5. Napisati SQL upit kojim se briše ograničenje primarnog ključa u tabeli RADI_NA. Petrović. .Baze podataka .82 - . Napisati SQL upit koji za tabele CLAN_PORODICE briše sve podatke o članovima porodice radnika koji se zove Marko J. Napisati SQL upit kojim se projekat broj 3 seli u Beograd i prelazi u nadležnost sektora broj 4. Napisati SQL naredbu koja sve podatke iz tabele PROJEKAT kopira u tabelu PROJEKAT1. 6. 9. Sami definišite podatke za nove projekte. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti sa lokacije Pirot sele na lokaciju Leskovac. Napišite SQL upit kojim se svim radnicima plata povećava za 10%. 8. 2. Napisati SQL naredbe kojom se u tabelu PROJEKAT dodaju podaci o dva nova projekta.Relacioni model Pitanja za samostalni rad Elektronski fakultet u Nišu SQL naredbe Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Napraviti tabelu PROJEKAT1 koja je idntična kopija tabele PROJEKAT. 10. 4. 1. 3. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti koji su bili u nadležnosti sektora 4 prebacuju u nadležnost sektora Uprava.

Ciljevi lekcije • • • • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja formi korišćenjem MS Access-a.83 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 6 Sadržaj Osnovne komponente Access aplikacija • o o o o Neophodno predznanje Uvod Izrada i korišćenje formi Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Modifikovanje strukture forme Izrada i korišćenje izveštaja o o o o Sličnosti i razlike formi i izveštaja Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Početno grupisanje i sortiranje podataka Izrada i korišćenje makroa Pokretanje i izvršenje makroa Dodavanje akcija makroa Filtriranje podataka korišćenjem makroa Kreiranje aplikacije u Access-u Pitanja Zadatak o o o 6.1.2. Osnovne komponente Access aplikacija 6.Baze podataka . Da se upoznamo sa osnovama kreiranja izveštaja korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja makroa korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja aplikacija korišćenjem MS Access-a 6. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Poznavanje osnovnih funkcija MS Access-a kao DBMSa .

Baze podataka . Korišćenjem ovih mehanizama moguće je jako efikasno kreirati apliakcije koje se po svojim funkcionalnostima neće u mnogome razlikovati od aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. formi i izveštaja. i testiranje aplikacija i smislu debagiranja ukoliko se prilikom razvoja koriste makroi. pored razvoja. Sa druge strane mnoge od baza podataka koriste se putem poziva uskladištenih procedura i trigera. C# i ostalih. makroa i izveštaja.NET. poput Active Server Pages (ASP) ili Java Server Pages (JSP). . Neke baze podataka i dalje koriste apliakcije razvijene u COBOL programskom jeziku ili nekom od novijih programskih jezika poput Visual Basic . aplikacije koje koriste podatke smeštene u nekoj bazi podataka za svoje osnovne komponente imaju upite. druge koriste aplikacije zasnovane na korišćenju Internet tehnologija. Svaka od navedenih tipova komponenti može biti razvijena nekim programskim jezikom ili korišćenjem alata baza podataka koji omogućavaju automatizaciju generisanja ovih komponenti. kakav je slučaj kod Access-a. formi i izveštaja i paru sa bazom podataka kojoj upravlja neki drugi sistem za upravljanje bazama podataka poput MS SQL Server-a. Java. Prednost korišćenja Access-a može se ogleda se u činjenici da je moguće koristiti njegove mehanizme za kreiranje aplikacija tj upita.3. forme i izveštaje. Na ovaj način moguće je kreirati aplikacije koje kao izvor podataka koriste udaljene baze podataka. Bez obzira na tehnologiju korišćenu za njihovo razvijanje. Access poseduje veliki broj mehanizama koji automatizuju kreiranje osnovnih komponenti aplikacija: formi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Uvod Baze podataka se razlikuju kako u pogledu veličine tako i u pogledu broja korisnika koje opslužuju. Princip korišćenja baza podataka od strane aplikacija razvijenih različitim tehnologijama i različiti slučajevi korišćenja baze podataka uopšte prikazani su na slici. ili neke od tehnologija za kreiranje standardnih desktop aplikacija. Mehanizmi ugrađeni u Access skraćuju vreme izrade aplikacija i dozvoljavaju. Pojedine baze koristi svega nekoliko formi ili izveštaja.84 - . Sistem koji upravlja bazom podataka može posedovati generatore upita.

Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vrši sa leva na desno i odozgo na dole.85 - . Mada koristite izglede Table i Query da izvršite iste funkcije kao i sa formama. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New moguće je pokrenuti Form Wizard. 6. Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka.Baze podataka .4. oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan način.1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Izrada i korišćenje formi Access-ove forme (forms) prave korisnički interfejs prema tabelama. .4. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greške pri kucanju. Form Wizard omogućava izradu forme koja sadrži polja iz jedne ili više tabela ili upita. Forme su napravljene od skupa pojedinačnih elemenata strukture koji se zovu kontrole. Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Najlakši način da izradite formu je korišćenje Form Wizard-a. Izgled wizard-a prikazan je na slici. Korišcenje Form Wizard značajno štedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme.

za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. . Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. svako sa odgovarajućom oznakom. Kada Form Wizard završi izradu formi. Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva. Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje. Moguće je odabrati kolone iz više tabela pri čemu će se zadržati veza između podataka iz različitih tabela.Baze podataka . ali se može poboljšati delimičnim podešavanjem rasporeda. on prikazuje glavnu formu. Pored odabira kolona koje će bit prikazane na formi.86 - . Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. moguće je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Form wizard omogućava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi.

4. Zaglavlja i podnožja su opciona. koji se pojavljuje u režimu Form Design. tekst. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. sadrži dugmad koja su prečice za boju. nazvanu kutija sa alatima. Možete kliknuti i odvući ovu liniju na novu lokaciju. Form Header/Footer. Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnožje forme) prikazane na slici 6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6.87 - . Linija alata Formating. Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnožje. sadrži dugmad koja su prečice za biranje menija u režimu Form Design. Sekcija Form Header sadrži statički tekst. Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme). Modifikovanje strukture forme Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada. gde je maksimalno povećan prozor za strukturu. Prozor Form Design ima sledeće osnovne elemente: • • • • • • Linija alata Form Design. Formi možete dodati sekcije Form Header i Form Footer. Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje. Ako štampate formu sa više strana. sadrži neučvršćenu liniju alata. Liniju za marginu pomerate tako što je kliknete i odvučete na željenu lokaciju. Sekcija Form Footer je slična sekciji Form Header. Plivajući prozor. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statički elementi podataka. Traka Form Header definiše visinu sekcije zaglavlja forme. koja omogućava dodavanje nove kontrole na formu. za verziju Access za SAD u inčima. i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metrički sistem. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design. . Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira. Form Footer se pojavljuje samo jednom. grafičke likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa više strana.Baze podataka . ivice i različite druge opcije formatiranja. Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. biranjem View. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledećoj sekciji. ili ih izbrisati. kao što su oznake i zaštitni znaci. Traka Form Footer definiše visinu sekcije podnožja forme. koje omogućavaju da vidite delove forme van granica prozora forme.2.

ili Form Footer. pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice. moguće je koristi neki od ugrađenih stilova korišćenjem AutoFormat opcije iz linije alata. Kod Accessa. 6. Detail. Izrada i korišćenje izveštaja Izveštaj je krajnji proizvod većine aplikacija baza podataka. izveštaj je specijalna vrsta neprekidne forme.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Visinu sekcije možete izmeniti povlačenjem mišem vertikalnih traka Form Header. Moguće je vršiti promenu pozicija grupe kontrola. U formatiranom prikazu moguće je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korišćenjem Tab Order opcije. Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veličine.88 - . Kada postavite pokazivač miša na gornju ivicu trake za podelu sekcije. Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola. ili koji ga zahtevaju. .Baze podataka . projektovanog za štampanje. Poravnanje selektovanih kontrola vrši se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. Povlačenjem pokazivača podešava se veličinu sekcije iznad pokazivača miša.5. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u rešetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veličine moguće vršiti na osnovu tačaka rešetke. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da možete štampati i distribuirati onima kojima je potreban.

Baze podataka . a okvir za tekst. obezbeđuje vrednosti. . Bitne su dve osnovne razlike između formi i izveštaja: • • Izveštaji su namenjeni samo za štampanje i za razliku od formi. Dodajete Group Headers koji uključuju naziv za svaku grupu. ali ima ograničenu upotrebu. Izveštaji Access imaju mnoge zajedničke karakteristike sa formama. sadrže zaglavlja i podnožja izveštaja koja se pojavljuju jednom na početku i na kraju izveštaja. Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu. Izveštaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najčešća vrsta izveštaja. Group sections (sekcije grupe) izveštaja. nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru. Nezavisni izveštaji (unbound reports). prave tri osnovne vrste izveštaja: sa jednom kolonom. obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. 6. a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). u grupama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj štampate. projektovane za štampanje imena i adresa ili drugih podataka iz više polja.89 - . kao što su tabele ili upiti. Sličnosti i razlike formi i izveštaja Većina metoda za izradu formi za transakcione obrade. Sekcije izveštaja odgovaraju sekcijama forme sličnih imena. navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita.5.1. koristeći novinsku kolonu aplikacije stonog izdavaštva i obrade teksta. i tako redom. Poštanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta višekolonskih izveštaja.5. desno od oznake. Grupe se često nazivaju pojasi (bands). koji se zovu izgledi (layout): • • • • • • Izveštaji sa jednom kolonom (single-column reports). kao celina. Sections (sekcije). Oznaka pokazuje ime polja. U sekcije zaglavlja i podnožja možete staviti statičku (nezavisnu) grafiku. Tabelarni izveštaji (tabular reports). Podnožje izveštaja se često koristi za štampanje ukupnog zbira. njihova veličina se menja pomoću ručica. Svaka grupa polja čini ćeliju u rešetki. Višekolonski izveštaji (multicolumn reports) se prave iz izveštaja sa jednom kolonom. određuje koliko redova i kolona ima na stranici. uključujući sledeće: • • • • • Report Wizards. primenjuje se i kod izveštaja. Controls (kontrole) su dodati izveštajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izveštaja. obezbeđuju kolonu za svako polje tabele ili upita i štampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone. Format više kolonskih tabela troši manje papira. a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku. Vrednost osnovnih podataka za izveštaj ne možete izmeniti.2. jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se želi. i Group Footers za štampanje grupnih podzbirova. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Postoji šest osnovnih tipova izveštaja napravljenih u Accessu. sadrže podizveštaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka. i zaglavlja i podnožja stranice koja se štampaju na vrhu i dnu svake stranice. i Subreports (podizveštaji) se ugraduju u izveštaje na isti način na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme. izveštaje po grupama i zbirovima i poštanske nalepnice.

izveštaji zahtevaju izvor podataka. Prednost korišćenja Report Wizard je što uvodi teme strukture izveštaja Access i što su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se čine pri počinjanju sa inicijalno praznim izveštajem. koji može biti tabela ili upit. Slično Form Wizard.90 - . Glavni izveštaj nekog nezavisnog izveštaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka. Podizveštaji koji su u nezavisnom izveštaju.Baze podataka .5.3. Nakon odabira opcije za kreiranje izveštaja potrebno je odabrati Report Wizard način kreiranja izveštaja. bez da prethodno napravite upit. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje će biti prikazane u izveštaju. Za ovu vrstu izveštaja se kaže da su zavisni u odnosu na izvor podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prva četiri tipa izveštaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak. . Report Wizard omogućava da pravite izveštaje koji sadrže podatke iz više tabela. kao što to rade forme. Slično formama. međutim. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Najlakši način kreiranja izveštaja je korišćenje Report Wizard-a. 6. moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka.

6. Okvir za dijalog Sorting and Grouping omogućava izmenu ovih svojstava da u režimu projektovanja izveštaja. podesiti razmak između redova. Početno grupisanje i sortiranje podataka Većina kreiranih izveštaja zahteva organizovanje podataka u grupe i podgrupe. Formatiranje prikaza izveštaja posebno je bitno jer je svrha izveštaja njihovo pregledavanje i štampanje pa će u ovim situacijama svaki pogrešno postavljeni objekat bilo vrlo uočljiv.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a.91 - . Korišćenjem Sorting and Grouping dijaloga moguće je odrediti kategorije po kojima se vrši grupisanje. u stilu sličnom rasporedu kod knjige. one su obično numeričke.4.5. Zbog toga je prilikom pripreme izveštaja za pregledavanje i štampu u Access-u moguće poravnati i formatirati kontrole. jedinstvena vrednost mora predstavljati svaku kategoriju. podesiti margine izveštaja i slično. Report Wizard pravi izveštaj i prikazuje ga u režimu pogleda za štampanje. Access posebno smešta stilove definisane za forme i za izveštaje pa je za izveštaje moguće kreirati posebne stilove. . Kada se grupisanje vrši preko opsega vrednosti. poravnati kontrole horizontalno i vertikalno. Prilikom formatiranja izveštaja moguće je koristiti ugrađene stilove na isti način kao kod formatiranja izgleda formi. Kada se grupisanje vrši po kategorijama. Report Wizard obezbeđuje svojstava za početno grupisanje i sortiranje podataka. Takođe korišćenjem ovog dijaloga moguće je menjati red grupisanja. Metod koji se koristi za grupisanje podataka zavisi od podataka u polju preko kojih se vrši grupisanje. ali mogu biti i alfabetske.Baze podataka .

Izgled okruženja za kreiranje makroa prikazan je na slici. 6. unosi u okviru za dijalog Sorting and Grouping mogu da izgledaju kao unosi na slici 12. Funkcija Accessa VBA =Asc([Ime]) vraća ASCII (numeričku) vrednost prvog karaktera njegovog argumenta niza. Potrebno je osobine Group On postaviti na Interval i postaviti Group Interval na 3.92 - .). makroi u Access-u se ne koriste za dupliranje pritisaka tastera ili pomeranja miša. D do F. itd.6.Baze podataka . alfabetsko grupisanje je često korisno za grupisanje dugih. Za razliku od makroa drugih Windows aplikacija. . Ovo postavlja grupe podataka u imena koja počinju sa A do C. Ako je potrebno podeliti izveštaj i grupisati ga po kategoriji koja ima tekstualne vrednosti. Ukupan broj dostupnih komandi za koje je moguće kreirati makroe u Access-u je relativno mali – skup komandi sastoji se od 56 komandi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je potrebno sortirati izveštaje po opsegu vrednosti. a da svaka grupa sadrži vrednosti kateroje u opsegu od po tri sloca (A do C. Mada su vrednosti ograničene. Svaka od komandi poseduje naziv koji opisuje njenu funkcionalnost. Izrada i korišćenje makroa Marko je jedan od objekata koje je moguće kreirati i koristiti u okviru Access aplikacije koja se oslanja na korišćenje baze podataka. Makro je zapravo mali program koji omogućava ponovno izvršenje odgovarajućih akcija. D do F. alfabetskih lista za pomaganje čitaocima u traženju posebnog zapisa. i tako dalje.

design view). potrebno je izabrati ime makroa i pokrenitu makro korišćenjem Run dugmeta.1. Primer objekta bilo bi dugme za čiji bi se OnClick događaj (ovaj događaj se desi svaki put .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kolona MacroName omogućava uključivanje više makroa pod jednim makroom baze podataka. U slučaju kada se makro posmatra u modu kada je moguće promeniti osobone makroa (eng. zatim izborom opcije Macro podmenija Tools i izborom opcije Run Macro podmenija Macro (Tools -> Macro -> Run Macro) pri čemu je potrebno uneti ime makroa koji se pokreće. Akcije se izvršavaju odozgo naniže. Ova opcija obično se koristi prilikom grupisanja povezanih makroa.93 - . Ova opcija se prikazuje izborom opcije Macro Name iz podmenija View glavnog menija Access-a. Ova akcija pokreće makro čije ime je definisano u delu Macro Name. 6. Pokretanje makroa vezuje se za događaje odgovarajućeg objekta koji bi trebalo da dovedu do pokretanja makroa. 2. Akcije obuhvaćene makroom će biti izvršene u situacijama kada je ispunjen uslov zadat izrazom tj kada izraz ima vrednost true.Baze podataka . Ručno Iz nekog drugog makroa Iz nekog drugog objekta poput forme Automatski prilikom pokretanja baze podataka Makro je moguće pokrenuti ručno na više načina. Pokretanje i izvršenje makroa Makroe je moguće pokrenuti na više načina: 1. marko je moguće pokrenuti izborom pocije Run u podmeniju Run glavnog menija okruženja. Kolona Condition omogućava unos uslovnog izraza koji određuje u kojim situacijama će posmatrani makro biti izvršen. Takođe moguće je pokrenuti makro iz glavnog menija okruženja izborom podmenija Tools. Pokretanje odgovarajućeg makroa moguće je vezati i za druge objekte u sistemu. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Conditions iz podmenija View glavnog menija Access-a. Makro je moguće pokrenuti iz drugog makroa odabirom akcije RunMacro. Ukoliko je otvoren osnovni prozor Access okruženja.6. Kolona Comment daje prostor za opis makroa. 4. 3. Kolona Action omogućava izbor akcije koja će se izvršiti prilikom pokretanja makroa.

94 - . Nakon izbora tipa objekta.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kada korisnik pritisne dugme) vezalo izvršenje makroa. Prilikom definisanja makroa moguće je odrediti argumente potrebne za izvršenje akcija makroa. Izgled ovakvog prozora prikazan je na slici 15. Neophodno je izabrati tip objekta čije zatvaranje vrši Close akcija posmatranog makroa u Object Type delu prozora. Korak po korak izvršenje makroa je posebno korisno u situacijama kada se izvršenje makroa ne desi na očekivani način.Baze podataka . . Ovaj makro poseduje akciju RunMacro koja pokreće odabrani makro prilikom pokretanja okruženja. 6. Pri izvršenja ovakvog makroa. prikazaće se Action Failed dijalog. Takođe. koja vrši zatvaranje nekog od trenutno aktivnih objekata. Takođe. makroe je moguće izvršavati korak po korak. Primer izvršenja makroa koji otvara formu u ovom modu prikazan je na slici. Kod pojedinih akcija koje makro može da izvršava argumenti su neophodni dok su kod drugih opcioni.6.3. Access će u Object Name delu prozora izlistati imena svih objekata čiji tip odgovara tipu selektovanom u Object Type delu prozora. neophodno je izabrati objekat čije se zatvaranje vrši. Kako bi što bolje simulirali izvršenje programskih struktura. može biti iskorišćen za dodavanje akcije. Dodavanje akcija makroa Akcije makroa je moguće dodati na više načina. Potrebno je kreirati makro pod imenom AutoExec. Kako bi se pokrenuo ovaj mod neophodno je otvoriti prozor za izmenu karakteristika makroa (Design View) i odabrati Single Step opciju iz Run podmenija glavnog menija aplikacije. Ukoliko bi se za akciju makroa odabrala Close akcija. Mod u kome se makro izvršava korak po korak naziva se “Single Step” mod. neophodno je izabrati ime objekta. korišćenjem opcije Insert Rows iz podmenija Insert glavnog menija okruženja. moguće je dodati akciju u makro. Ukoliko se prilikom izvršenja desi greška. Ovaj mod dozvoljava da se izvršava jedna po jedna akcija makroa sa pauzama u izvršenju između akcija kako bi se posmatrali i analizirali rezultati izvršenja svake od akcija. Ovaj objekat predstavlja argument izvršenja makroa. Argument makroa moguće je selektovati u Action Arguments delu prozora za izmenu i dodavanje akcija makroa. Akcije je moguće ukloniti iz makroa brisanjem imena akcije iz odgovarajućeg reda u prozoru za dizajniranje makroa ili korišćenjem opcije Delete Rows podmenija Edit glavnog menija okruženja. Svaki od redova prikazanih u delu za dizajniranje tj izmenu karakteristika makroa. Takođe. Zatim je neophodno pokrenuti izvršenje makroa izborom Run opcije. Close akcija će izvršiti zatvaranje selektovanog objekta. Eventualno snimanje objekta određuje se odabirom odgovarajuće opcije u Save delu prozora. moguće je pokrenuti makro prilikom pokretanja okruženja. neophodno je odrediti da li se objekat koji se zatvara akcijom Close snima.

korišćenjem makroa moguće je filtrirati podatke smeštene u bazi podataka. otvaranje i zatvaranje padajuće liste i sl. 6. Svaka akcija koja poseduje opciju Where Condition ima mogućnost filtriranja podataka. Filtriranje podataka vezuje se za akcije unutar makroa. Korišćenjem ove forme vrši se odabir podataka koji se filtriraju. Ova opcija sadrži izraz na osnovu koga se vrši filtriranje podataka. Svaka od kontrola (dugme.Baze podataka . Tačnije. Filtriranje podataka korišćenjem makroa Osim prostog prikaza. Osim podataka smeštenih u bazi podataka. Where Condition opcija predstavlja ekvivalent WHERE delu standardne SQL SELECT naredbe.4. Kada sistem bude detektovao i pokrenuo odgovarajući događaj.) za koje je moguće vezati izvršenje makroa. Izgled korišćenja Expression Builder-a prikazan je na slici. padajuća lista i sl. filtriranje je moguće primeniti na sadržaj pojedinih kontrola ili podskupa padataka prikazanih u formi ili izveštaju.6. makroi se najčešće vezuju za forme i izveštaje.) poseduje predefinisani skup sistemskih događaja (klik na dugme.95 - . Za definisanje izraza za filtriranje moguće je koristiti Expression Builder formu. pokrenuće se i izvršenje makroa koji je vezan za taj događaj. . Access poseduje predefinisani skup funkcija koje je moguće koristiti za filtriranje podataka. makroi se vezuju za kontrole koje poseduju forme i izveštaji.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kako bi se kontrolisao tok izvršenja pojedinih akcija ili filtrirali podaci koje je potrebno prikazati ili štampati.

ponavljanje akcija. Makroi pripadaju grupi ovih objekata i najčešće su korišćeni tip objekata za upravljanje tokom obrade podataka. 1. Za svaku aplikaciju neophodno je definisati formu od koje polazi njeno izvršenje. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Kreiranje aplikacija za procesiranje podataka korišćenjem Access-a bazira se na kreiranju određenog broja međusobno povezanih formi i izveštaja. otvaranje i zatvaranje padajuće liste. grupisanje akcija obrade podataka i sl. Kako bi svojim korisnicima omogućio kontrolu toka izvršenja obrade podataka. moguće je kreirati aplikacije koje poseduju sve karakteristike desktop aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. Access poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće dodati na forme. Pored prostog prikaza filtriranih ili nefiltriranih podataka. Korišćenjem makroa moguće je kreirati aplikacije kod kojih postoje uslovna izvršenja obrade i prikaza podataka. Kreiranje aplikacije u Access-u Access pruža i mogućnost kreiranja baze podataka i aplikacije koja je koristi korišćenjem jedinstvenog radnog okruženja. Aplikacija može posedovati proizvoljan broj formi. Kao takve. a za netačan 0. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. 4. Primer definisanja početne forme aplikacije prikazan je na slici.7. čekiranje kontrole i sl. Access svojim korisnicima nudi mogućnost generisanja objekata koji mogu upravljati tokom obrade podataka. Vezivanjem događaja pojedinačnih kontrola za akcije i makroe.) za koje je moguće vezati određene akcije. za delimično tačan 1. forme mogu posedovati kontrole. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Šta predstavljaju forme u Access-u? Od kojih elemenata su sastavljene forme? Koji je najlakši način za kreiranje forme u Access-u? Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? Čemu služe izveštaji u Access-u? . Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Svaka od kontrola poseduje predefinisani skup događaja (klik na dugme. 5.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. 2.96 - . 3. Kontrole predstavljaju delove korisničkog interfejsa aplikacije i mogu pokrenuti izvršenje određenih akcija. Osnovna komponenta od koje polazi izvršenje svake desktop aplikacije kreirane korišćenjem Access-a je forma. kontrole predstavljaju gradivne elemente korisničkog interfejsa svih Access aplikacija.Baze podataka .

Ovaj izveštaj prkazuje podatke o članovima porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Ova forma poseduje dugme Zatvori koje zatvara formu i dugme Prikazi izvestaj koje otvara izveštaj ClanPorodiceReport. Kreirati Access aplikaciju koja se sastoji od dve forme: Radnik i ClanPorodice. Korišćenjem Form Wizard-a kreirati formu u Access-u koja za svakog radnika prikazuje sledeće podatke: matični broj. . Koji je najlakši način za kreiranje izveštaja u Access-u? 8. prezime. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. ime. PrikaziClanovePorodice i Zatvori.Baze podataka . Dugme PrikaziClanovePorodice otvara formu ClanPorodice. Forma Radnik poseduje 3 dugmeta: Sledeci. 2.97 - . datum rođenja i adresu. Šta je neophodno definisati da bi bilo moguće pokretanje Access aplikacije? Zadatak Access aplikacija 1. prezime. Navesti jedan od načina za početno grupisanje i sortiranje podataka u izveštajima. pokreće se forma Radnik. Koji je podrazumevani redosled izvršenja komandi u makrou i na koji način je moguće izmeniti ovaj redosled? 11. Navesti primer objekta i događaja posmatranog objekta za koji je vazano izvršenje makroa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Forma ClanPorodice prikazuje članove porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Na koji način je moguće primeniti isti uslov na više akcija jednog makroa? 12. Podaci o članovima porodice radnika čuvaju se u tabeli CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Prilikom pokretanja aplikacije. Koju formu je moguće koristiti za filtriranje podataka korišćenjem makroa? 14. 13. srednje slovo. adresu i platu. Koje su dve osnovne razlike između formi i izveštaja? 7. Dugme Zatvori zatvara formu Radnik. srednje slovo. Dugme Sledeci prikazuje podatke o narednom radniku tj omogućava kretanje kroz podatke o radnicima prelaskom na sledećeg radnika. Šta je makro? 10. 9. Na formi Radnik su u jednom trenutku prikazani podaci o jednom od radnika. Forma Radnik prikazuje podatke o svakom od radnika i to: ime.

DataTable.98 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 7 Sadržaj ADO. DataSet. kreiranje SQL komande.1.NET 7. DataColumn i DataRow klasa) 7.NET • o o o o o Neophodno predznanje Uvod ADO.NET-a za pristup podacima Pitanja Zadatak o o o 7.NET data provider-i Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.NET-a (kreiranje konekcije ka bazi.2.NET Data Provider-ima Upoznati se sa direktnim pristupom podacima korišćenjem ADO. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama ADO.NET-a Kreiranje konekcije ka bazi podataka Kreiranje SQL komande Korišćenje DataReader objekta Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.Baze podataka . Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# . parametrizacija upita) Upoznati se sa korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a Upoznati se sa ADO.NET-a (korišćenje DataAdapter. korišćenje DataReader objekta. ADO.

Još jedna razlika ADO. Microsoft je razvio OLE DB. DataSet predstavlja lokalnu kopiju podataka pribavljenih iz baze podataka i može sadržati više od jedne tabele. Prethodne tehnologije za pristup podacima su pretpostavljale da je veza sa bazom podataka aktivna za vreme izvršenja koda koji vrši obradu podataka. Database Management System – DBMS) poseduje sopstveni programski interfejs (eng. Naravno. nakon završetka obrade podataka izmenjena je jedino lokalna kopija podataka pa je neophodno ponovo otvoriti konekciju ka bazi podataka kako bi bilo moguće snimiti izmene. ADO. . ADO. Uvod Većina trenutno prisutnih aplikacija vrši obradu podataka. Najčešći način skladištenja i korišćenja uskladištenih podataka je upotreba baza podataka. Funkcionalnosti ADO. Verovatno najbitnija karakteristika ovog objekta je činjenica da pruža mogućnost manipulacije nad podacima bez potrebe da veza sa bazom podataka bude u svakom trenutku otvorena.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. U najprostijem slučaju. Programski interfejs (API) predstavlja kolekciju objekata i metoda koji omogućavaju pozivanje funkcija sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS-a) iz programskog koda.NET-a u odnosu na ADO je podrška ADO. Svaki DBMS poseduje svoj programski interfejs pa je bilo neophodno razviti standarde za pristup bazama podataka kako projektanti aplikacija ne bi morali da koriste različite intefejse u zavisnosti od konkretnog DBMS-a koji koriste. Application Program Interface-API) čijim korišćenjem je moguće iz programskog koda odnosno iz aplikacije. Podaci pribavljeni iz izvora podataka (relacione baze podataka) se serijalizuju korišćenjem XML-a. Ovaj interfejs nisu mogli koristiti projektanti koji su svoje aplikacije razvijali korišćenjem Visual Basic-a i script jezika pa je Microsoft razvio Active Data Object (ADO) interfejs.NET ima u potpunosti drugačiji pristup u odnosu na prethodnike. OLE DB je razvijen ne samo za relacione baze podataka već ima i mogućnost korišćenje drugih tipova podataka. Svaki sistem za upravljanje bazama podataka (eng.NET nije ograničen firewallom jer se komunikacija vrši standardnim HTTP protokolom. U prošlosti je razvijeno više standardnih interfejsa za pristup bazama podataka. Razlog je mogućnost pribavljanja kopije podataka iz baze i skladištenja ovih podataka u DataSet objektu.NET-a baziraju se na korišćenju novog objekta pod nazivom DataSet. Stalno aktivna konekcija dozvoljavala je trenutne izmene podataka i nadgledanje promena za vreme izvršenja koda. Nakon pribavljanja podataka. Problem je predstavljao ograničeni broj konekcija koje je server baze podataka mogao da pruži korisnicima pa su nakon zauzeća svih dostupnih konekcija ostali korisnici morali da čekaju da se neka od konekcija oslobodi.NET platforme. Ovakav način serijalizacije podataka ima za posledicu da ADO. Open Database Connectivity (ODBC) standard je razvijen sa ciljem da obezbedi načine za manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka koji bi bili nezavisni od konkretnog DBMS-a. ADO koristi funkcionalnosti OLE DB interfejsa i može biti korišćen iz bilo kog programskog jezika. vršiti manipulaciju podacima u bazi podataka. Za pristup podacima projektanti aplikacija mogu koristiti različite tehnologije.NET je naslednik ADO-a i deo je Microsoft-ove .3. aplikacije koje pristupaju bazi podataka omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju podatke i prikazuju ih u tabelarnom obliku.NET ima niz karakteristika koje ga razlikuju u odnosu na prethodne tehnologije za pristup podacima.Baze podataka . objektno-orijentisani interfejs koji enkapsulira funkcionalnosti servera baza podataka. Konekcija sa bazom podataka se i dalje kreira ali je moguće mnogo ranije osloboditi konekciju i učiniti je dostupnom ostalim korisnicima. ADO. eXtensible Markup Language).NET-a za predstavljanje podataka korišćenjem XML-a (eng.99 - . moguće je zatvoriti konekciju pre početka obrade podataka.

ADO.Data. Poseduje konekciju i skup od četiri osnovne operacije za selektovanje. IDbDataAdapter DataAdapter DbDataAdapter Parameter Transaction DbParameter DbTransaction IDataParameter. Sve klase konkretnih data provider-a imaju zajedničke roditeljske klase tj izvedene su iz istog skupa klasa i interfejsa.NET Data Provider tipa objekta prikazani su u tabeli 1.NET platforme prikazana je na slici. Ove skupove tipova objekata nazivamo data provider-ima. s obzirom da je svaki data provider optimizovan za rad sa konkretnim DBMS-om. on komunicira direktno sa DBMS-om tj ne postoji međusloj koji bi prilagodio zahteve korisnika konkretnom DBMS-u.NET Data Provider-a Iako će se imena konkretnih objekata svakog od konkretnih Data Provider objekata razlikovati (npr.100 - . izmenu i brisanje podataka u izvoru podataka Predstavlja imenovani parametar u parametrizovanom upitu Enkapsulira transakciju baze podatak DataReader DbDataReader IDataReader. Objekat Connection Command Roditeljska klasa DbConnection DbCommand Implementira interfejs IDbConnection IDbCommand Značenje Omogućava otvaranje i zatvaranje konekcije ka bazi podataka Predstavlja SQL upit ili uskladištenu proceduru. Prednost ovakvog pristupa je mogućnost pojedinačnih data provider-a da imaju mogućnost manipulacije objektima koji su specifični za posmatrani DBMS. Naime. Omogućava pristup DataReader objektu konkretnog data provider-a Omogućava čitanje podataka korišćenjem kursora na serverskoj strani Prenosi DataSet objekte između klijenta i izvora podataka. Struktura data provider-a . Svaki od data provired-a poseduje skup klasa koje omogućavaju izvršenje osnovnih funkcionalnosti. svi su izvedeni iz iste klase i implementiraju iste interfejse pa je nakon savladavanja korišćenja jednog od data provider-a relativno jednostavno koristiti sve ostale. SqlConnection. dodavanje. Svaki od data provider-a optimizovan je za interakciju sa konkretnim DBMS-om.NET ne poseduje jedinstveni skup tipova objekata koji komuniciraju sa različitim sistemima za upravljanje bazama podataka (DBMS).NET data provider-i Za razliku od ADO-a. IDataRecord IDataAdapter. OracleConnection.Data prostoru imena. OdbcConnection ili MySqlConnection). Data provider je najlakše posmatrati kao skup tipova objekata definisanih u određenom prostoru imena (eng. ADO.4. Još jedna od prednosti je način komunikacije između data provider-a i DBMS-a. koje se nalaze u System. ADO.Baze podataka . IDbDataParameter IDbTransaction Tabela 1: Osnovni objekti ADO.NET poseduje više skupova tipova objekata koji komuniciraju sa DBMS-im. namespace) koji imaju mogućnost direktne komunikacija sa konkretnim DBMS-om.Common prostoru imena odnosno u System.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. Osnovni objekti ADO. .

DB2.Data.OleDb System.Data.OracleClient Biblioteka System.NET platforma poseduje skup dodatnih prostora imena koji svojim funkcionalnostima pripadaju skupu ADO.Data. Data Provider OLE DB Microsoft SQL Server Microsoft SQL Server Mobile ODBC Oracle Prostor imena (namespace) System. . U tabeli 4 prikazani su osnovni članovi System.Odbc System.Data.Data sadrži klase koje su zajedničke za sve data provider-e.Data.OracleClient.Sql System.NET platforma poseduje niz ugrađenih data provider-a za različite DBMSove.Data.NET prostora imena (namespace-a).101 - . moguće je koristiti data provider-e koje obezbeđuju pojedinačni proizvođači besplatnih ili komercijalnih DBMS-ova poput SQLite.NET prostori imena Od svih ADO.SqlServerCe.Data. Spisak ugrađenih data provider-a prikazan je u tabeli 2.Data je najopštiji.Data.NET prostora imena.dll System.Data.NET tipove koje koriste svi data provider-i Sadrži tipove koje dele svi ADO.dll System.Data. System. Svaka aplikacija koja želi da pristupa podacima korišćenjem ADO. .SqlTypes Značenje Definiše osnovne ADO. Neki od ovih prostora imena prikazani su u tabeli 3.Data.Data prostora imena.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Microsoft .Baze podataka . Prostor imena (namespace) System.NET Data Provider-i Pored data provider-a koji su ugrađeni u .SqlClient System.SqlServerCe System.NET-a mora koristiti klase definisane ovim prostorom imena.dll System.Common System. Pored predstavljenih prostora imena. MySQL.NET data provider-i Sadrži tipove koji omogućavaju otkrivanje instanci MS SQL Servera u lokalnoj mreži Sadrži tipove podataka koje koristi Microsoft SQL Server Tabela 3: Dodatni ADO.dll System. System.Data System.dll Tabela 2: Microsoft ADO. PostgreSQL ili Sybase.Data.NET platformu.Data.

5. Prilikom kreiranja instance klase Connection neophodno je definisati ConnectionString atribut ove klase. U nastavku ja dat primer kreiranja konekcije korišćenjem OLE DB data provider-a. Uobičajeni redosled operacija prilikom pribavljanja podataka korišćenjem ovakvog pristupa sastoji se iz sledećih koraka: 1. Kreirati Connection. imenu baze kojoj pristupamo i sl. Kreiranje konekcije ka bazi podataka Pre pribavljanja ili izmene podataka neophodno je kreirati konekciju ka izvoru podataka. pretraživanje i izmenu podataka Tabela 4: Osnovni članovi System. . Konekcija ka izvoru podataka u ADO. Ovaj atribut najčešće sadrži informacije o imenu mašine kojoj pristupamo.’.1. Ovakav model je najbliži tradicionalnom ADO programiranju i otklanja probleme konkurentnog izvršenja operacija nad bazom podataka koji se dešavaju kada više korisnika istovremeno izvršava operacije nad istim podskupom podataka. ConnectionString atribut predstavlja formatirani niz karaktera sastavljen od niza ime/vrednost parova odvojenih međusobno karakterom ‘. Ovakav pristup nije efikasan ukoliko je potrebno modifikovati više različitih redova iz jedne ili više tabela.NET-a Najlakši način izvršenja svih operacija nad bazom podataka je direktno izvršenje svih operacija pri čemu se ne vodi računa o lokalnim kopijama podataka. Command i DataReader objekte Otvoriti konekciju Koristiti DataReader za čitanje podataka iz baze podataka Zatvoriti konekciju 7.Data prostora imena 7. Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.5. Ovakav način izvršenja operacija nad bazom podataka je dobro rešenje kada je potrebno pročitati podatke ili izmeniti podake u jednom redu neke od tabela relacione baze podataka.Baze podataka . Broj raspoloživih konekcija je ograničen pa je potrebno držati konekciju otvorenom što je kraće moguće.102 - . načinu autentifikacije korisnika. 2. filtriranje.Relacioni model Klasa Constraint DataColumn DataRelation DataRow DataSet Elektronski fakultet u Nišu Značenje Predstavlja ograničenje primenjeno na DataColumn objekat Predstavlja jednu kolonu DataTable objekta Predstavlja roditelj/dete odnos između dva DataTable objekta Predstavlja jedan red u DataTable objektu Predstavlja lokalnu kopiju podataka u memoriji klijentskog računara koji se sastoji od niza povezanih DataTable objekata DataTable Predstavlja lokalnu kopiju tabele baze podataka DataTableReader Omogućava čitanje podataka iz DataTable objekta red po red DataView Predstavlja pogled na tabelu baze podataka i koirsti se za sortiranje.NET-u enkapsulirana je klasom Connection. 3. 4.

neophodno je izvršiti SQL naredbe za manipulaciju nad podacima. Initial Catalog predstavlja ime baze podataka kojoj ćemo pristupati korišćenjem kreirane konekcije.Open(). Objekti klase Connection poseduju skup atributa kojima je moguće upravljati tokom izvršenja transakcija nad bazom podataka i pribaviti informacije vezane za izvor podataka kome se pristupa.Data Source=c:\\PREDUZECE. otvorena je i aktivna konekcija ka bazi podataka.OLEDB. moguće je proslediti username i password naloga koji želimo da koristimo za pristup bazi podataka. Dakle.ConnectionString = "Provider=Microsoft. imena tabela ili uskladištenih procedura. Pre korišćenja konekcije neophodno je eksplicitno otvoriti konekciju: Otvaranje konekcije conn. Data Source ukazuje na ime servera na kome se nalazi baza podataka kojoj pristupamo. 7. .mdb". U posmatranom slučaju pristupa se korišćenjem Windows korisničkog naloga.Jet. SQL naredbe se izvršavaju korišćenjem instanci klase OleDbCommand tj korišćenjem OleDbCommand objekta.103 - . conn. Nakon završetka obrade podataka neophodno je zatvoriti konekciju pozivom funkcije za zatvaranje konekcije: Zatvaranje konekcije conn. Alternativno.4. Tip komande specificiran je CommandType atributom objekta klase OleDbCommand i može imati neku od vrednosti iz ComandType enumeracije. komande mogu biti različitog tipa.Baze podataka . Ukoliko koristimo SQL Server data provider. Nakon ekplicitnog poziva funkcije za otvaranje konekcije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kreiranje konekcije OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Close().5. Objekti klase OleDbCommand predstavljaju objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL upita. Integrated Security ukazuje na način autentifikacije korisnika. Kreiranje SQL komande Nakon kreiranja konekcija ka bazi podataka.2.0.

Najbitnije metode članice OleDbCommand objekta prikazane su u tabeli. Metoda Cancel() ExecuteReader() Značenje Poništava izvršenje komande Povratna vrednost funkcije je DataReader objekat izabranog data provider-a ExecuteNonQuery() Izvršava komandu od koje se ne očekuje da kao povratne vrednosti daje podatke ExecuteScalar() Varijanta ExecuteNonQuery() koja kao povratnu vrednost vraća jedan podatak . OleDbCommand newComm = new OleDbCommand().Baze podataka .0.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Enumeracija tipova komandi public enum CommandType { StoredProcedure. newComm. conn. newComm.Connection = conn. TableDirect. Text } Prilikom kreiranja komande moguće je navesti SQL upit kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem CommandText atributa OleDbCommand objekta. ne znači da je SQL upit sadržan u komandi automatski prosleđen na izvršenje.Jet. Prosto kreiranje OleDbCommand objekta. ili bilo koje druge komande ako se koristi neki drugi data provider umesto OLE DB data provider-a.OLEDB. Prilikom kreiranja komande neophodno je navesti konekciju koja će se koristiti za izvršenje komande.ConnectionString = "Provider=Microsoft.104 - . Objekat koji predstavlja komandu je nakon kreiranja samo pripremljen za dalju upotrebu.4.Data Source=c:\\PREDUZECE.CommandText = strSQL. Konekciju je moguće navesti kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem Connection atributa OleDbCommand objekta. Kreiranje komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). String strSQL = "Select * from RADNIK".mdb".

U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji vrši dodavanje novog radnika. Ukoliko pretpostavimo da je kreirana konekcija ka bazi.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji izvršava selektovanje svih redova iz tabele RADNIK u bazi podataka PREDUZECE. izmenu ili brisanje podataka iz baze podataka.Read()) { //programski kod koji vrši obradu pribavljenih podataka } conn. jedan red rezultujuće tabele podataka pribavlja se korišćenjem Read() metode. DataReader objekti mogu samo da čitaju podatke i to red po red unapred.4. DataReader objekti posebno su koristi kada je potrebno brzo iterirati kroz veliku količinu podataka pri čemu nije potrebno posedovati lokalne kopije jednom očitanih podataka.Data Source=c:\\PREDUZECE. Imajući ovo u vidu.Close(). kreirati komandu koja će izvršiti upit i kreirati DataReader objekat koji će pribaviti podatke. Pored izvršenja SQL upita koji vrše selektovanje podataka. reader = comm. conn.0. moguće je izvršiti SQL upite koji vrše dodavanje. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. while (reader. conn).mdb". jasno je da je upotreba DataReader objekata korisna samo u situacijama kada je kreirani upit SELECT SQL naredba. Selektovanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection().ConnectionString = "Provider=Microsoft. String strSQL = "Select * from RADNIK". DataReader objekti kreiraju se pozivom ExecuteReader() metode kreirane komande. conn. OleDbDataReader reader. da bi se očitali podaci iz baze podataka neophodno je napisati SQL upit koji selektuje potrebne informacije. .105 - . neophodno je izvršiti kreirani upit kako bi se pribavili podaci. Korišćenje DataReader objekta Nakon uspostavljanja konekcije ka bazi podataka i kreiranja SQL upita.ExecuteReader().OLEDB. Ukoliko se koristi OLE DB data provider.Baze podataka .3. najlakši i najbrži način za pribavljanje podataka je korišćenje DataReader objekata. izmenu podataka o radniku i briše podatke o radniku u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.Open().5.Jet. Nakon kreiranje DataReader objekta.

333445555.OLEDB. '30000'. 'M'. 5)". izmena i brisanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Baze podataka .4.106 - . } . OleDbCommand comm1 = new OleDbCommand(strSQL1. conn).ExecuteNonQuery(). 'Obilićev Venac'. comm1. //izmena podataka o radniku String strSQL2 = "Update RADNIK set Plata=50000 where MatBr=123456781". //dodavanje novog radnika String strSQL1 = "Insert into RADNIK values (123456781. 'J'.Open().'Marko'. conn. OleDbCommand comm2 = new OleDbCommand(strSQL2. //brisanje podataka o radniku String strSQL3 = "Delete from RADNIK where MatBr=123456781".ConnectionString = "Provider=Microsoft. try { conn.mdb".Jet. 'Petrovic'.ExecuteNonQuery().ExecuteNonQuery(). OleDbCommand comm3 = new OleDbCommand(strSQL3. conn).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodavanje. conn).Close(). } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn.0. comm3.Data Source=c:\\PREDUZECE. '2/9/1965'. comm2.

param.Parameters. Svaka ADO. //kreiranje parametra OleDbParameter param = new OleDbParameter(). ADO.0.NET komanda poseduje kolekciju individualnih parametara. Kako bi se ukazala pozicija u SQL upitu na kojoj će se naći određeni parametar. koristi se prefix @ praćen imenom odgovarajućeg parametra.ExecuteReader(). try { conn. //kreiranje parametrizovanog upita String strSQL = "Select * from RADNIK where Ime=@parameter". param. Izvršenje parametrizovane komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection().mdb".Baze podataka .107 - . Svaki od parametara predstavlja nezavisni objekat koji je moguće kreirati i dodati u kolekciju ADO.Data Source=c:\\PREDUZECE. OleDbDataReader dr = comm.OLEDB. Parametri zauzimaju određeno mesto u SQL upitu koji komanda izvršava.Add(param). conn). U slučaju korišćenja OLE DB data provider-a. while (dr.ConnectionString = "Provider=Microsoft. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. U nastavku će biti prikazan primer kreiranja i izvršenja parametrizovane komande pri čemu se koristi OLE DB data provider.NET Command objekta. param. parametri su instance klase OleDbParameter. conn.Open().NET poseduje mogućnost kreiranja parametrizovanih komandi.ParameterName = "@parameter". Kako bi prosleđivanje podataka koje su korisnici uneli bilo što sigurnije. //dodavanje parametra u kolekciju parametara komande comm.OleDbType = OleDbType.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je neophodno parametrizovati upite koji se prosleđuju bazi podataka na osnovu podataka koje su korisnici uneli u aplikaciju.Jet.4.LongVarChar.Value = "Marko".Read()) { //obrada podataka } .

primarne ključeve. data adapter objekat će konekciju ka bazi držati otvorenom minimalni period vremena.NET pored ovakvog načina pristupa podacima poseduje i drugačiji mehanizam. Kada se na klijentskoj strani kreira DataSet objekat. njihovo filtriranje. Data adapter objekat koji se koristi upravlja konekcijom ka bazi podataka automatski.Data ADO. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO. Prednosti i mane ovakvog načina pristupanja podacima opisane su u prethodnim poglavljima. tzv. data adapter objekat koji predstavlja instancu DataAdapter klase. ograničenja primenjena na kolone.Close(). data adapter će prekinuti konekciju sa bazom podataka ostavljajući potpuno samostalnu kopiju podataka na klijentskom računaru. neophodno je kreirati objekte koji predstavljaju konekciju i komandu. Klijentska aplikacija može nakon toga nesmetano vršiti izmene nad pribavljenom kopijom podataka.Baze podataka . čak i prilikom korišćenja sloja sa raskinutom vezom ADO. Lokalni model podataka dozvoljava korisnicima kreiranje i izvršavanje upita nad lokalnim podacima. pristup podacima korišćenjem sloja sa raskinutom vezom.6. ADO.108 - . poglede i sve druge karakteristike modela podataka korišćenog za kreiranje baze podataka. } 7.NET prostora imena moguće je kreirati lokalni model podataka koji će pored sirovih podataka posedovati veze između tabela. podaci pribavljeni korišćenjem data adapter objekta se ne pribavljaju korišćenjem DataReader objekata. . Svaki DataSet objekat može biti sastavljen od većeg broja DataTable (tabela podataka) objekata koji poseduju kolekcije DataRow (red tabele) i DataColumn (kolona tabele) objekata. sortiranje i snimanje u bazu podataka. Kako bi se poboljšala funkcionalnost. Korišćenjem tipova objekata iz System.NET-a za pristup podacima Korišćenje Connection. Za pribavljanje i ažuriranje podataka se u slučaju korišćenja sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima koristi tzv. Ovaj proces prikazan je na slici. Za razliku od direktnog pristupa podacima.NET-a. Command i DataReader objekata podrazumeva da je veza ka izvoru informacija (bazi podataka) otvorena za sve vreme trajanja obrade podataka. Data adapter objekti koriste DataSet objekte za prenos podataka od i ka bazi podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu } catch (Exception exc) { } finally { conn. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima zasnovano je na kreiranju lokalne kopije podataka koji se čuvaju u operativnoj memoriji klijentskog računara. U većini slučajeva.

"Radnici"). DataSet ds = new DataSet(). conn.Fill(ds. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši učitavanje svih radnika iz tabele radnik korišćenjem OLE DB data adapter-a. . OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši ažuriranje podataka o sivm radnicima čije je ime Milos postavljajući im platu na vrednost 30000.Data Source=c:\\PREDUZECE.Close().ConnectionString = "Provider=Microsoft. conn).Baze podataka . Korišćenje DataAdapter objekta OleDbConnection conn = new OleDbConnection().0. String strSQL = "Select * from RADNIK".Jet.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Da bi kreirali lokalnu kopiju podataka korišćenjem data adapter-a i DataSet objekata. } Nakon kreiranja lokalne kopije podataka tj DataSet objekta.Open(). } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn.OLEDB. neophodno je najpre kreirati konekciju ka bazi podataka i komandu na osnovu koje će biti kreirana lokalna kopija podataka.4. try { conn.mdb". adapter. moguće je ažurirati pribavljene podatke. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.109 - .

Tables["Radnici"].ToString() == "Milos") { dr["Plata"] = 30000. row["SSlovo"] = "M".Tables["Radnici"].Baze podataka . row["Plata"] = 30000.Tables["Radnici"]. row["DatRodj"] = "1/1/2011". DataRow row = ds. row["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 8/11". dr["SSlovo"] = "M".NewRow(). . row["Prezime"] = "Obilic".Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Ažuriranje podataka foreach (DataRow dr in ds.Rows) { if (dr["Ime"]. Brisanje i dodavanje podataka foreach(DataRow dr in ds.Rows) { if(dr["Ime"]. dr["DatRodj"] = "1/1/2011".ToString() == "Milos") { dr["Prezime"] = "Bogdanović". dr["Plata"] = 20000. } } Moguće je takođe i obrisati neki od redova u lokalnoj kopiji podataka ili dodati novi red.110 - . dr["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 5/11". row["MatBr"] = 223456789. row["Ime"] = "Milos".

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds. Ovakve situacije moguće je preduprediti korišćenjem DataAdapter. Na kom novom objektu se bazira najveći deo funkcionalnosti ADO. 2. 1.Add(row). Naime.RowUpdated događaja.Data prostora imena. Šta predstavlja ConnectionString atribut klase Connection? . drugi korisnici mogu izmeniti podatke u bazi pa prilikom upoređivanja originalnih vrednosti lokalnih kopija podataka i podataka u bazi neće doći do poklapanja. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.Baze podataka .NET traži redove koji u potpunosti odgovaraju originalnim vrednostima podataka u redovima DataSet objekta i po pronalaženju ih zamenjuje novim redovima tj podacima iz redova lokalne kopije. ADO. a za netačan 0. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. za delimično tačan 1.NET-a? Šta je data provider? U kojim prostorima imena se nalaze roditeljske klase svih ADO.NET-a? 6. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. U ovom trenutku lako je uočiti da će problem nastati ukoliko neki drugi korisnik izmeni podatke pre nego što naša aplikacija snimi izmenjene podatke. int izmenjeniRedovi = adapter.RowUpdated događaj dešava se u trenucima dok aplikacija radi sa DataSet objektom i otvara novu konekciju ka bazi podataka pa je preporučljivo da programski kod koji se izvršava u ovim situacijama bude što manji. 4. U kojim situacijama je dobro koristiti direktan pristup podacima korišćenjem ADO. DataAdapter. } } Sve izmene učinjene na lokalnoj kopiji podataka mogu se snimiti u bazu podataka korišćenjem Update() metode DataAdapter objekta. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Ovaj događaj dešava se prilikom izvršenja svake insert."Radnici"). Prilikom ažuriranja podataka.Rows. ADO. update ili delete operacije ali pre nego štio se desi izuzetak pa nam daje mogućnost da sprečimo dešavanje izuzetka. adapter.AddWithKey.NET-a? 7. Snimanje podataka OleDbCommandBuilder myOleDbCommandBuilder = new OleDbCommandBuilder(adapter).Net održava informacije o originalnim i trenutnim vrednostima svih podataka koji se nalaze u DataSet objektu. U ovakvim situacijama desiće se izuzetak.111 - . Koji je uobičajeni redosled operacija prilikom direktnog pristupa podacima korišćenjem ADO.Tables["Radnici"].Update(ds. 3.NET-u? 8. Koja klasa enkapsulira konekciju ka izvoru podataka u ADO.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction.NET data provider-a? Navesti osnovne članove System. 5.

Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. povećati svim radnicima platu za 15% i snimiti izmenjene podatke.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 9. Čemu služe instance klase DataReader i na koji način je moguće instancirati objekte ove klase? 11. Šta predstavljaju parametri SQL komande? 12. Na čemu se bazira korišćenje beskonekcionog pristupa podacima korišćenjem ADO. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Koja klasa se koristi za instanciranje objekata koji vrše prenos podataka od i ka bazi podataka kod beskonekcionog pristupa ADO.NET-a? Zadatak ADO.112 - . Koja se klasa koristi za instanciranje objekata koji omogućavaju pribavljanje i ažuriranje objekata? 15.NET-a? 14.NET direktnog pritupa podacima pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”.Baze podataka . koja klasa predstavlja objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL komande koju je neophodno izvršiti? 10. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. na koji način je moguće ukazati na poziciju koju parametar zauzima u SQL upitu? 13. 2.NET-a kreirati lokalnu kopiju podataka o svim radnicima. Korišćenjem beskonekcionog sloja ADO. . Ukoliko se koristi OLE DB data provider. Korišćenjem ADO. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider.NET 1.

2.NET kontrolama Pitanja Zadatak 8.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 8 Sadržaj • Povezivanje Windows Forms i ASP.1.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET-a 8.Baze podataka .NET kontrolama Složeno povezivanje podataka sa ASP. Neophodno predznanje • • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# Osnove ADO.NET kontrolama 8. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa ASP.NET-a • o o o o Neophodno predznanje Uvod Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama o o o o Jednostavno povezivanje podataka sa ASP. Povezivanje Windows Forms i ASP.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET-a .113 - .

NET platformu je moguće povezati sa podacima. DataMember. povezivanje sa podacima u . Ukoliko je prenos podataka jednosmeran. Svaka kontrola koja implementira IBindableComponent interfejs poseduje kolekciju objekata klase Binding i naziva se DataBindings. Korišćenjem ovog mehanizma moguće je povezati kontrolu sa podacima i u potpunosti prepustiti kontroli upravljanje nad prikazom podataka. skladištio te podatke u memorijske strukture na klijentskom računaru i vršio upis izmenjenih podataka u bazu podataka. Ovakvo ponašanje posledica je činjenice da su sve Windows Forms kontrole izvedene iz klase Control koja implementira IBindableComponent interfejs.3. Pojedine kontrole poseduju složenije mehanizme povezivanja sa podacima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. .Baze podataka . podaci se prenose od izvora podataka ka . Dodatna funkcionalnost ogleda se kroz dodatne atribute članove klase poput DataSource. Predefinisani skup kontrola ugrađen u . je jedan od problema koji su projektanti aplikacija u prošlosti rešavali na različite načine. 8. DisplayMember i ValueMember atribute. Programski kod razvijen na ovaj način morao je biti različit u zavisnosti od posmatrane situacije i potreba korisnika. Ukoliko se pribavljeni podaci prikazuju korisnicima kroz kontrole korisničkog interfejsa aplikacije. Ove kontrole ugrađene su u Windows Forms i ASP. a zatim razviti programski kod koji bi grafički prikazao pribavljene podatke ili popuniti kontrole koje se prikazuju korisnicima. dok je ostatak koda smešten u objekte koji korisnicima nisu vidljivi i koji olakšavaju povezivanje podataka i kontrola. Prilikom kreiranja ovakvih aplikacija neophodno je posedovati efikasne mehanizme za skladištenje.NET platforma poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće koristiti za prikazivanje i manipulaciju nad podacima. Ovakav pristup zahtevao je mnogo programskog koda koji se često ponavljao i bio podložan greškama. Kako je ranije naglašeno. Bilo je neophodno kreirati konekciju ka bazi podataka i očitati podatke. Takođe.NET platforma takođe uvodi obrasce po kojima se razvija programski kod kojim se vrši lako povezivanje podataka sa kontrolama koje ih prikazuju korisnicima.NET platformu enkapsulira prethodno opisani proces i smanjuje količinu programskog koda koji je potrebno razviti. Uvod Gotovo sve aplikacije koje se mogu nazvati značajnim koriste podatke u nekom obliku. neophodno je posedovati intuitivne načine za prikazivanje podataka koji će omogućiti korisnicima da na lak i efikasan način manipulišu podacima. pribavljanje i manipulaciju nad podacima. Ugrađene kontrole omogućavaju projektantima desktop i Web aplikacija relativno jednostavan način kreiranja korisničkog interfesja koji ima mogućnost povezivanja sa bazom podataka. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Većinu kontrola ugrađenih u . bilo je neophodno razviti programski kod koji bi pribavljao izmenjene podatke iz delova korisničkog interfejsa.4. Deo koda smešten je u kontrole sa kojima se povezuju podaci i koje prikazuju podatke.NET interfejse za razvoj desktop i Web aplikacija. .NET platformi predstavlja mehanizam za automatsko povezivanje i sinhronizovanje podataka koji su uskladišteni u operativnoj memoriji sa kontrolama korisničkog interfejsa koje prikazuju podatke. Povezivanje korisničkog interfejsa tj kontrola od kojih je korisnički interfejs izgrađen. ukoliko se korisnicima dozvoli mogućnost izmene pribavljenih podataka. Prilikom korišćenja ovog mehanizma neophodno je sagledati pravce toka podataka i vremenske trenutke kada se zapravo prenose podaci.114 - .

izvor podataka ili sam mehanizam povezivanja • Izvršenje događaja koji je pokrenut zbog promena u izvoru podataka ili u kontroli Postoje dva primarna oblika povezivanja kontrola . Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima ComboBox c = new ComboBox().0. Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Jednostavno povezivanje kontrole sa izvorom podataka vrši mapiranje atributa kontrole na atribut izvora podataka.4. • • 8. simple data binding) i složeno povezivanje (eng.Data Source=c:\\PREDUZECE. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. . OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Kako bi mehanizam koji povezuje podatke i kontrole bio pokrenut. neophodno je postojanje programskog koda koji će pokrenuti funkcionisanje mehanizma.5. Ukoliko je prenos podataka dvosmeran.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kontroli čiji se atributi popunjavaju pribavljenim podacima.ConnectionString = "Provider=Microsoft. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). ComboBox objekat poseduje DisplayMember atribut koji određuje koji će atribut iz izvora podataka kontrola koristiti za prikazivanje svake od stavki. conn). Ovaj atribut sadrži dodatne informacije koje se vezuju za svaku od stavki prikazanih u ComboBox objektu. conn. complex data binding). Primer ovakvog povezivanja biće prikazan u nastavku na primeru povezivanja ComboBox kontrole sa tabelom RADNIK baze podataka PREDUZECE. Dvosmerni mehanizmi povezivanja kontrola sa podacima omogućava da se ažuriranje pribavljenih podataka vrši automatski tj bez potrebe za razvijanjem dodatnog programskog koda koji bi vršio ažuriranje podataka. String strSQL = "Select * from RADNIK".NET platforme sa izvorima podataka: jednostavno povezivanje (eng. Moguće je odrediti i ValueMember atribut ComboBox objekta. Većina mehanizama . izmenjene vrednosti atributa kontrola ažuriraju vrednosti podataka u odgovarajućem izvoru podataka.Baze podataka . Pokretač mehanizma može biti: Izvršenje linije koda koja uvodi povezivanje kontrole i podataka Izvršenje linije koda koja osvežava kontrolu.Jet.mdb".OLEDB. Obično se za svaku prikazanu stavku ComboBox objekta vezuje primarni ključ ili referenca na objekat kada bi se svaka od stavki mogla jedinstveno identifikovati u izvoru podataka radi dalje manipulacije nad podacima.NET platforme za povezivanje kontrola sa podacima je dvosmerna.115 - .

Atribut ValueMember ComboBox objekta ukazuje na atribut MatBr tabele Radnik. Izgled i ponašanje ćelije je moguće prilagoditi potrebama aplikacije korišćenjem atributa i događaja koje kontrola poseduje. koji je primarni ključ. kako bi odgovarajući red tabele Radnik mogao da bude selektovan kada korisnik izabere neku od stavki ComboBox objekta. Kontrole koje se povezuju sa podacima ovim mehanizmom imaju mogućnost prikaza kolekcija podataka. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } Elektronski fakultet u Nišu U ovom primeru DataSource atribut ComboBox objekta je tabela Radnik koja se nalazi u DataSet objektu ds. c.Relacioni model DataSet ds = new DataSet().DisplayMember = "Ime". DataGridView poseduje posebne ćelije u zaglavljima redova i kolona.DataSource = ds. conn.116 - . Ćelija je osnovna jedinica predstavljanja podataka u kontroli. try { conn.Fill(ds. ažuriranja i selekcije . DataGridView kontrola pripada ovoj grupi kontrola.DropDownList.6. DataGridView kontrola pripada Windows Forms prostoru imena. c. adapter. c.Tables["Radnik"]. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje kontrole sa izvorom podataka je mehanizam koji povezuje kontrole sa kolekcijama podataka. Ova kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju u tabelarnom obliku.DropDownStyle = ComboBoxStyle. Ova kontrola sastoji se od redova i kolona pri čemu presek svakog reda i kolone predstavlja ćeliju.Baze podataka .Open().Close().ValueMember = "MatBr". 8. Najčešće se koriste kontrole koje imaju mogućnost tabelarnog prikaza podataka. "Radnik"). c. Atributu DisplayMember ComboBox objekta je dodeljeno ime atributa (u ovom slučaju ime kolone tabele Radnik) čije će vrednosti biti pročitane iz svakog reda tabele izvora podataka i prikazane u ComboBox kontroli kao tekst. Ćelije smeštene u zaglavljima su posebno grafički naznačene i ukazuju na mod rada kontrole poput sortiranja.

OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Ćelije mogu biti različitih tipova čak i u istoj koloni ukoliko podaci nisu vezani za kontrolu.Tables["Radnik"]. dgv. this. conn.Width = this. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. adapter. conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft.mdb". try { conn. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } .Data Source=c:\\PREDUZECE.0. dgv.DataSource = ds.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka ili dodavanja novog reda. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). "Radnik"). što u našem primeru neće biti slučaj.Width. Složeno povezivanje kontrola sa podacima DataGridView dgv = new DataGridView().Jet. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši vezivanje podataka iz tabele RADNIK baze podataka PREDUZECE za DataGridView kontrolu.4. DataSet ds = new DataSet().Open().117 - .Fill(ds.OLEDB.Add(dgv). String strSQL = "Select * from RADNIK".Controls.Close(). conn).Baze podataka .

linkovi. newCol. Takođe. Na osnovu tipova ćelija moguće je dinamički kreirati redove i dodavati ih u DataGridView kontrolu. padajuće liste. Da bi se korisnicima zabranilo dodavanje novog reda i brisanje selektovanog reda potrebno je podesiti atribute AllowUserToAddRows i AllowUserToDeleteRows na vrednost false. brisanje selektovanog reda i ažuriranje podataka postavljanjem vrednost ReadOnly atributa kontrole na vrednost true.Columns. svaka od tabela u DataSet objektu predstavlja kolekciju podataka. dugmići i slike. DataGridView kontroli je moguće dinamički dodavati kolone i redove. DataGridView kontrola je projektovana tako da u jednom trenutku može prikazivati samo jednu od kolekcija koje sadrže podatke. brisanja i dodavanja podataka. Iako DataSet objekat može sadržati više tabela. U nastavku će biti dat primer programskog koda koji vrši kreiranje DataGridView kontrole i u kontrolu dodaje jednu kolonu a zatim dodaje jedan red. Podrazumevane karakteristike DataGridView kontrole dozvoljavaju korisnicima da ažuriraju podatke u pojedinačnim ćelijama. Da bi se dodala nova kolona u DataGridView kontrolu neophodno je definisati templejt ćelija kolone. respektivno.Add(newCol). Ukoliko DataSet poseduje više tabela. DataGridView ima mogućnost jednovremenog prikaza samo jedne od tabela posmatranog DataSet objekta. moguće je zabraniti dodavanje novog reda.Baze podataka . Kako je ranije rečeno. Templejt ćelija kolone određuje tip koji će biti korišćen za ćeliju nove kolone svaki put kada se u kontrolu dodaje novi red.HeaderText = "tekstualno polje". DataGridView dozvoljava projektantima aplikacija određivanje nivoa interakcije korisnika sa podacima tj projektanti aplikacija određuju da li će korisnici imati mogućnost ažuriranja. od kojih svaka predstavlja kolekciju podataka. Svi tipovi ćelija izvedeni su iz DataGridViewCell klase i mogu biti tekstualna polja. da selektuju redove i brišu ih korišćenjem Delete tastera na tastaturi i da dodaju novi red korišćenjem poslednjeg prikazanog praznog reda kontrole.118 - . Primer ovakvog izvora podataka je DataSet objekat. DataGridViewRow newRow = new DataGridViewRow(). . Na primer. DataGridViewTextBoxColumn newCol = new DataGridViewTextBoxColumn(). DataGridViewComboBoxCell comboCell = new DataGridViewComboBoxCell(). dgv. DataGridView kontrola kao izvor podataka koristi kolekcije podataka. Korišćenje DataGridView kontrole DataGridView dgv = new DataGridView().Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prikazani primer najčešći je slučaj upotrebe DataGridView kontrole.

Ukoliko korisnik izmeni podatke prikazane u kontroli. Ovakav način povezivanja kontrola i izvora podataka nije efikasan kod aplikacija koje koriste Internet kao svoje radno okruženje jer je neefikasno održavati direktnu vezu sa bazom podataka korišćenjem Interneta. Povezivanje podataka sa ASP. Kod Windows Forms kontrola. Ukoliko se u ćeliji nalazi link ili dugme. . newRow.Items.Add("Crna"). Ukoliko se u ćeliji nalazi padajuća lista.NET kontrola sa podacima su naizgled slični povezivanju Windows Forms kontrola sa podacima: odrediti koji je izvor podataka i postaviti ga za izvor podataka kontrole. Takođe.Cells. mehanizam povezivanja ASP. DisplayStyle atribut padajuće liste mora imati vrednost “ComboBox“).Add(comboCell). korisnici neće biti u mogućnosti da menjaju sadržaj ćelije jer ove kontrole ne dozvoljavaju promene njihovog sadržaja korisnicima.Baze podataka .Add(newRow). Nakon prenosa podataka. Mehanizam povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima se fundamentalno razlikuje. podaci u bazi podataka za koju je kontrola vezana se automatski menjaju.119 - . Elektronski fakultet u Nišu Prilikom izmene sadržaja ćelija DataGridView kontrole od velikog je značaja da li je kontrola povezana sa podacima.Value = "Bela". Povezivanje ASP.NET kontrolama Osnovni principi povezivanja ASP.Relacioni model comboCell.Items. svi izmenjeni podaci će automatski biti zapamćeni u izvoru podataka (u bazi podataka) iz kojeg su pribavljeni. ukoliko se podaci u bazi podataka izmene dok je kontrola prikazana korisniku. 8. pod izmenom sadržaja smatra se selektovanje neke druge stavke u odnosu na trenutno selektovanu ili prepisivanje trenutno prikazanog teksta u stavki padajuće liste (da bi prepisivanje sadržaja trenutno selektovane stavke bilo moguće. ovaj mehanizam kreira direktnu vezu između kontrole i baze podataka. comboCell. Iako naizgled isti kao kod Windows Forms kontrola. comboCell.NET kontrola sa podacima ima malo sličnosti sa prethodno opisanim mehanizmom.7.Rows. dgv.NET kontrola sa podacima je jednosmeran – podaci se prenose iz izvora podataka (baze podataka) ka kontroli. podaci koje kontrola prikazuje će se automatski izmeniti.Add("Bela"). Ukoliko je povezivanje izvršeno.

ali ovo nije skript jezik. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja jednostavnog povezivanja. Jednostavno povezivanje se može posmatrati i kao varijanta kreiranja dinamičkog teksta. programski kod koji vrši povezivanje se dodaje direktno u HTML tekst stranice.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. ASP. Prvi tip povezivanja je daleko jednostavniji ali složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP. atributa ili izraza dinamički dodaju bilo gde na stranici.Page { protected int promenljiva.Web. Jednostavno povezivanje kontrola i podataka public partial class _Default : System.120 - .8. ASP.NET poseduje dva mehanizma povezivanja kontrola sa podacima: jednostavno povezivanje (povezivanje pojedinačnih vrednosti) i složeno povezivanje (povezivanje kolekcija podataka).Baze podataka . Ovi izrazi imaju sledeći format: <%# ovde_stoji_izraz %> Sintaksa liči na skript jezike. U ovaj deo je moguće ubaciti jedino validne izraze za jednostavno povezivanje. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja.NET kontrolama Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima koristi se za dodavanje informacija bilo gde na ASP. Bilo kakav programski kod bi na ovom mestu doveo do greške prilikom izvršenja stranice. Ono omogućava da se vrednosti promenljivih. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Da bi se koristilo neophodno je dodati specijalne izraze u HTML tekst stranice. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. Kod jednostavnog povezivanja. protected void Page_Load(object sender. EventArgs e) { . Jednostavno povezivanje podataka sa ASP. ASP.NET kontrola. Ukoliko korisnik izmeni podatke koje prikazuje kontrola.NET stranici.NET-om.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu objekti koji predstavljaju memorijsku reprezentaciju podataka se odbacuju i kreirana stranica se šalje klijentu. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page.UI. 8. Jednostavno povezivanje ne mora imati nikakve veze sa ADO. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu.NET aplikacija može snimiti izmenjene podatke ali se snimanje podataka neće desiti automatski.

UI. this.Baze podataka . this. } } .121 - .Web. Jednostavno povezivanje kontrola sa atributima klasa public partial class URLPage : System.MapPath("Water lilies").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu promenljiva = 123. EventArgs e) { URL = Server.DataBind(). protected void Page_Load(object sender. U nastavku će biti prikazan primer koji prikazuje atribut pod nazivom URL nove stranice pod nazivom URLPage. } } Pored postavljanja statičkog teksta. jednostavno povezivanje je moguće iskoristiti kako bi se na stranici prikazali atributi neke od klasa.Page { public string URL.DataBind().

HtmlSelect kontrola u osnovi funkcioniše na isti način kao i ListBox kontrola ali je zadržana zbog lakšeg unapređivanja starih APS stranica. U ovu grupu kontrola spadaju ListBox. Složeno povezivanje omogućava da se na stranici prikažu podaci iz čitave tabele baze podataka. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). GridView. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. kontrole koje podržavaju složeni način povezivanja ne moraju podatke pribavljati iz baze podataka niti moraju koristiti ADO. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. CheckBoxList. Obično se koriste CheckBoxList objekti ili ListBox objekti ali se mogu koristi i daleko sofisticiranije kontrole poput GridView kontrole. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. složeno povezivanje zahteva upotrebu specijalnih kontrola koje podržavaju ovakav vid povezivanja. Ove kontrole spadaju u grupu tzv.122 - . DropDownList. Složeno povezivanje podataka sa ASP. Kao i kod jednostavnog povezivanja. GridView.9. CheckBoxList i RadioButtonList kontrole omogućavaju povezivanje sa jednom kolonom podataka.NET objekte.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. DetailsView i FormView. RadioButtonList. .NET kontrola.Baze podataka . Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. DropDownList. ListBox. ASP.NET kontrolama Složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Kontrolu koja podržava složeni način povezivanja sa podacima je moguće razlikovati od ostalih po tome što poseduje DataSource atribut.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. Složeno povezivanje kontrola sa podacima podrazumeva korišćenje podskupa kontrola koje podržavaju ovakav način povezivanja. list kontrola. HtmlSelect. Za razliku od jednostavnog povezivanja. Ove kontrole je recimo moguće povezati sa nizom podataka.

Baze podataka .Page { protected void Page_Load(object sender. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši povezivanje ListBox kontrole sa ArrayList objektom i izgled .Add("Crna"). Objekti klase ArrayList predstavljaju kolekciju objekata.Collections prostoru imena. aList.aspx stranici ili dinamički tj korišćenjem programskog koda koji pristupa atributima kontrole i postavlja njihove vrednosti.DataSource = aList. aList. Složeno povezivanje kontrole sa ArrayList objektom public partial class _Default : System.FindControl("form1"). Pri korišćenju kontrola koje se povezuju sa jednom kolonom podataka. this. aList. povezivanje podataka se vrši postavljanjem vrednosti odgovarajućih atributa kontrola. this. EventArgs e) { ArrayList aList = new ArrayList(). ListBox lBox = new ListBox().Web.Add(lBox). lBox.aspx stranice nakon izvršenja koda. ArrayList klasa pripada System.Add("Plava"). } } .Add("Bela").Add("Crvena").UI.123 - .Controls. Vrednosti atributa je moguće postaviti statički u . aList.DataBind(). Ova kolekcija može posedovati bilo koji objekat izveden iz klase object.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu DetailsView i FormView su kontrole koje mogu prikazivati više od jedne kolone podataka jednovremeno.

Zatim je potrebno povezati kontrolu. //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(). neophodno je aktivirati povezivanje eksplicitnim pozivom funkcije DataBind().NET-a public partial class _Default : System. Složeno povezivanje korišćenjem ADO.Add("Boje"). //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds. Najpre se kreira objekat koji će predstavljati izvor podataka.124 - . Na kraju.Baze podataka . koja će u primeru biti ListBox. U primeru koji će biti prikazan u nastavku. .Page { protected void Page_Load(object sender.Web. objekat klase DataSet će biti kreiran i popunjen dinamički tj korišćenjem programskog koda. EventArgs e) { //lista ListBox lBox = new ListBox(). sa izvorom podataka.NET-a.Tables.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kontrole iz grupe list kontrola je moguće povezati sa podacima korišćenjem ADO.UI. Ovo je obično objekat klase DataReader ili DataSet. U ovim situacijama povezivanje se obično odigrava u tri koraka.

Rows.DataBind().Tables["Boje"]. ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. //povezivanje kontrola i podataka this. dr = ds. dr["Naziv"] = "Zelena". dr = ds.Add(dr).Rows.Tables["Boje"].Add("Naziv"). //povezivanje kontrole i izvora podataka lBox.Controls.Tables["Boje"].Relacioni model //dodavanje kolone u tabelu ds.NewRow().NewRow(). ds. dr = ds.DataTextField = "Naziv".Add(lBox).Tables["Boje"].Tables["Boje"]. ds.Tables["Boje"]. //dodavanje liste na stranicu this.Add(dr).Baze podataka .Tables["Boje"].Add(dr).Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Crna".FindControl("form1").Columns.Rows.Rows. dr["Naziv"] = "Pink". dr["Naziv"] = "Bela".Add(dr).125 - . lBox.NewRow(). } } Elektronski fakultet u Nišu . ds.NewRow().DataSource = ds. //kreiranje i dodavanje redova DataRow dr = ds.

//dodavanje kolone u tabelu . DataSet objekat se u ovom primeru kreira dinamički tj korišćenjem programskog koda. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds. Upotreba ovih kontrola i složenog mehanizma povezivanja biće predstavljena na primeru GridView kontrole. Razvijene su specijalno za potrebe povezivanja sa podacima tj korišćenjem složenog mehanizma povezivanja.Page { protected void Page_Load(object sender. Složeno povezivanje korišćenjem GridView kontrole public partial class _Default : System.Add("Boje"). GridView kontrolu je moguće dodati direktno u HTML tekst .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu GridView.UI.Tables.Baze podataka .Web. EventArgs e) { //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet().aspx stranice ili dinamički. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja GridView kontrole i njeno povezivanje sa podacima sadržanim u DataSet objektu. Sve kontrole koje pripadaju ovoj grupi poseduju DataSource atribut koji se koristi za povezivanje za izvorom podataka. GridView pripada grupi kontrola koje imaju mogućnost prikazivanja više kolona istovremeno. DetailsView i FormsView spadaju u grupu složenijih ASP. korišćenjem programskog koda. Kako je ranije naglašeno.126 - .NET kontrola.

Columns.Add("RedniBroj").Tables["Boje"].Tables["Boje"].127 - . dr["RedniBroj"] = "1". //kreiranje i dodavenje redova DataRow dr = ds. //povezivanje kontrole i izvora podataka grid.Rows.Tables["Boje"]. dr["RedniBroj"] = "3". ds.Rows. dr["RedniBroj"] = "2".Add(dr). } } .DataBind().Baze podataka .Add(dr). dr = ds. ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"].Rows. dr = ds.Add("Naziv").NewRow(). ds. dr["Naziv"] = "Zelena".NewRow().Rows.Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Pink".Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds.DataSource = ds. //povezivanje kontrola i podataka grid.Columns.Tables["Boje"]. ds.NewRow().Tables["Boje"].NewRow(). dr["Naziv"] = "Crna".Add(dr).Tables["Boje"]. dr = ds.Add(dr). dr["Naziv"] = "Bela". ds.Tables["Boje"]. dr["RedniBroj"] = "4".

Primer korišćenja ADO.128 - .NET stranica: Elektronski fakultet u Nišu Izgled stranice: DataSet objekat korišćen u prethodnom primeru je popunjen podacima korišćenjem programskog koda tj ručno.NET objekata za korišćenje složenog mehanizma povezivanja GridView kontrole sa podacima biće prikazan u nastavku.NET.Relacioni model ASP. Pored ovakvog vida popunjavanja izvora podataka.Baze podataka . . moguće je koristiti i ADO.

Fill(ds.Close(). OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).ConnectionString = "Provider=Microsoft.Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb". OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.DataBind(). grid. EventArgs e) { OleDbConnection conn = new OleDbConnection().4.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Popunjavanje DataSet objekta podacima iz baze podataka public partial class _Default : System.Jet. DataSet ds = new DataSet().OLEDB. try { conn. String strSQL = “Select * from RADNIK”. conn. adapter.UI.Page { protected void Page_Load(object sender. conn).Baze podataka .DataSource = ds.Web.0. “Radnik”). grid. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } } } .129 - .Open(). conn.

koji atribut ComboBox kontrole određuje koji će atribut izvora podataka popuniti podacima stavke kontrole? 6. Na koji način funkcioniše jednostavno povezivanje Windows Forms kontrole sa izvorom podataka? 5. 1. Kako se naziva grupa kontrola koja omogućava korišćenje složenog mehanizma povezivanja ASP. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Čemu služi jednostavno povezivanje ASP. Šta omogućava složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima? 7. Šta može biti pokretač mehanizma za povezivanje kontrola sa podacima? 3. 10. Koji su primarni oblici povezivanja Windows Forms kontrola . a za netačan 0.Relacioni model Pitanja Elektronski fakultet u Nišu Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Svaka stavka ComboBox kontrole treba da prikazuje ime i prezime radnika. GridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika.NET-a izvršiti povezivanje ASP. Šta omogućava složeno povezivanje ASP. Korišćenjem ADO. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE.NET kontrole dešava automatski? 11.NET kontrola sa podacima i koje kontrole spadaju u ovu grupu? 17. 12. Koja klase se najčešće koristi kako bi se instancirali objekti koji predstavljaju izvore podataka korišćene pri složenom povezivanju? 9. Da li se snimanje izmenjenih podataka koje prikazuju ASP.NET kontrola sa podacima? 15.NET kontrola sa podacima? 14. dok je ValueMember atribut ComboBox kontrole povezan sa matičnim brojevima radnika.NET 1. kao i ime i prezime radnika.NET kontrola sa izvorima podataka.130 - . Na koji način DataGridView kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju? 8.NET kontrola sa podacima? 13. Opisati razlike povezivanja Windows Forms kontrola sa izvorima podataka u odnosu na povezivanje ASP. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji.NET platformi? 2. Ukoliko se vrši povezivanje podataka sa ComboBox kontrolom. . Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Navesti tipove mehanizama povezivanja ASP. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Koja funkcija pokreće mehanizam složenog povezivanja ASP.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms ComboBox kontrole sa podacima o radnicima. 2.NET kontrola sa podacima? 16.NET GridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika. Korišćenjem ADO. Prikazati format specijalnih izraza koji se ugrađuju direktno u HTML kod stranice i koji omogućavaju korišćenje jednostavnog povezivanja ASP.NET platforme sa podacima? 4. za delimično tačan 1. respektivno. Šta je povezivanje kontrola sa podacima u .Baze podataka .NET kontrola sa podacima. Koja je razlika između GridView i ListBox kontrole u pogledu mogućnosti prikaza podataka sa kojima su povezane? Zadatak ADO.

...............44 3.................................4..... Sistem baza podataka ..................................................... SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR ........................29 2................................................................................ ..35 Lekcija 3 .4..3.........3................... ... Praktični rad: MS Access ...............................1 1.......... Tipovi sistema baza podataka.......3..... ........................ ............................................ ...... Ključevi relacije .......1........ ................. .............................3......7..............................16 Lekcija 2 ....... ...................40 3.................... Ciljevi lekcije ...1......................... ........................34 2...................................................... .....................................13 1...... DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE .23 2.................................................... ......... ... Relacioni model podataka .21 2................5........................3 1.. Baza podataka PREDUZEĆE.. .............................................. ............................................58 4....................................8......7.. SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT................... Modeli podataka ............................ Ciljevi lekcije .... Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? .........................................................................................7......8 1.......................1.................... .28 2................................7...............................................1....................................... ..... ...................3.....Baze podataka .. .....................................................................................................41 3........ ................. Ograničenja tabele ....50 3............................ ............9.....10............................... .7 1........................5........ MS Access specifičnosti....... ....... ...3...................................................... Ograničenje kolone..................... SQL naredbe za kreiranje podataka................. Funkcije DBMSa ..........31 2..........15 1..... ........................... Svojstva relacije ..... ............ Ciljevi lekcije ......................31 2.........10................................23 2..... ................................3.4..... Klauzula WHERE .........................................................................4......................4..................11 1...............................................................21 2................7.......2 1..................................... .................... ..........................................5..........131 - ...............3.. Klauzule GROUP BY i HAVING .................. . Neophodno predznanje................................................. .......... ...............1.....4.....................27 2...............9..................................................................................1 1.................................58 4...........2...... ................... Spajanje tabela.... ................5.........................................21 2.....2........................ ............. .... SQL naredbe za kreiranje podataka............. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE ............................5 1.........................................1....6...........................................................................................7 1................................5..... Naredba SELECT........1........... ..................... Neophodno predznanje..........3............. Aritmetičke funkcije...........................4........................58 4..................33 2.....................................4...............30 2................................................... .................. ........................1................ Referencijalni integritet i spoljni ključevi .................................................................................................................................2 1......................................... Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka.................... ...................................... Funkcije agregacije.... NULL Vrednosti atributa ......... ............ ...41 3................................3..........6...................................... Baze podataka..........53 Lekcija 4 .................. Šta je baza podataka?..... ........... Ograničenje stranog ključa ..3 1....................2.......................................................................2.7.................................................. Neophodno predznanje.......... ....1..........................4...59 4...........................40 3............................. ............................................................................................ Tipovi podataka .................. .. Praktičan rad : MS Access......2..... Relacioni integritet .............................. Naredba SELECT II ...... ......................... ..........................62 ..............................................2 1..................... ...........4 1............ Neophodno predznanje......................................................................4...................................................................................4........................ .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Sadržaj Lekcija 1 ........................4.............. Predstavljanje šema relacione baze podataka...........51 3...............................59 4.6 1.....32 2..............................2.......................1.....2.................................1 1............ Naredba SELECT I ......2................................. ............................................40 3............................12 1.. Ciljevi lekcije ................

......................5......94 6................................................................................................. Povezivanje Windows Forms i ASP....................85 6............................ Kreiranje SQL komande ..........66 4................3...................................................................1..................Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.......................................................................132 - ..........................................88 6................... Kombinovanje rezultata više SQL upita ..............................4...... Izrada i korišćenje izveštaja ................7...4................... ADO........................................................................1.....................................................100 7.78 5.5.......................83 6......................... Dodavanje novih podataka................................................ Ciljevi lekcije ..............................6.....105 7........................92 6...5...........113 8... Neophodno predznanje ........................... Pokretanje i izvršenje makroa .... Uvod..................3...............................NET-a..........2.......................... Kreiranje aplikacije u Access-u ..............102 7.........87 6............1.............................80 5.................................... Brisanje tabele.................................98 7..............89 6......................2............5....................................................................102 7..............4..... ADO..................................................1........... Uvod...............1....................84 6............................ Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO...5... Unutrašnji spoj (inner-join)...................4..........5..........98 7..............3....NET data provider-i.....................................................................4......6.......................................................................................3........................1............................6..............................................................................2......................................................................................... Levi spoljašnji spoj (left-outer join)........4............................................................73 5................................90 6..................................................................76 5.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO...................... Brisanje podataka...................... Dodavanje akcija makroa.................................4....................... Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) ......................................2..................6.......................................................NET ..................................................................4............................... Kreiranje konekcije ka bazi podataka .........3............................................................ Sličnosti i razlike formi i izveštaja............1..64 4...........................5.....................79 5.......... Dodavanje novih podataka korišćenjem upita .3....83 6................................. Korišćenje DataReader objekta.................................5.....................................96 Lekcija 7....................................114 .................... Osnovne komponente Access aplikacija.... Ciljevi lekcije ..................98 7.................................................................................. Neophodno predznanje ...... Izrada i korišćenje formi ...............................................................4.............81 Lekcija 6.... SQL naredbe za manipulaciju podacima ..............................................113 8........1....................91 6...1.....99 7.................5......................... Početno grupisanje i sortiranje podataka ..... Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a ...NET-a za pristup podacima ...4.....................................................66 4...............................................6.................................................................73 5..6..... Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a....................................... Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.69 Lekcija 5........................... Neophodno predznanje ..............................................1...95 6............................................... Ciljevi lekcije ...2.....................................2............................... Modifikacija tabele ...................... Uvod..........................2....................2............................... Filtriranje podataka korišćenjem makroa................................................................. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u ........113 8...............Baze podataka ............73 5............... Ažuriranje podataka ..6.. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) .......................113 8....65 4..........4....3....................................... Modifikovanje strukture forme ..................................................................NET-a ..5..............1.......................3..............4..........................................................................108 Lekcija 8..........74 5..........................................83 6......................................98 7.............................5.......................................................74 5..................................... Neophodno predznanje .............85 6...............103 7..........6............................................................ Dekartov proizvod (cross-join) . Ciljevi lekcije ......................................... Izrada i korišćenje makroa ...............................93 6.....................................................80 5.......... Modifikacija šeme relacione baze podataka ........................................3....................5.63 4...............................89 6............83 6.......................................................2............................................4.....

....... .... Jednostavno povezivanje podataka sa ASP................... Povezivanje podataka sa ASP....115 8...120 8....... ...............114 8......... ....NET kontrolama...133 - .......6......4........ Složeno povezivanje podataka sa ASP.............7.5....NET kontrolama.......119 8.Baze podataka ........ .....NET kontrolama .9. .......... Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima .............122 - ...Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8.........................116 8........ Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama ... ... Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima ...................8.............

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful