Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Lekcija 1
Sadržaj

• o o o

Baze podataka Šta je sistem baza podataka? Šta je baza podataka? Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? Funkcije DBMSa Tipovi sistema baza podataka

o o

Modeli podataka Relacioni model podataka NULL Vrednosti atributa Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Svojstva relacije Zadatak 1 Zadatak 2

o o o o o o

Ključevi relacije Zadatak 3 Relacioni integritet Referencijalni integritet i spoljni ključevi Predstavljanje šema relacione baze podataka Pitanja Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Zadaci

1. Baze podataka
1.1. Ciljevi lekcije
1. Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka". 2. Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS), njegovim tipičnim funkcijama. 3. Upoznati namenu "modela podataka". 4. Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, emailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

-1-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

1.2. Neophodno predznanje
1. Rad u Windows okruženju 2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata 3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

1.3. Sistem baza podataka
Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1): (1) korisnici, (2) aplikacija nad bazom podataka, (3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i (4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

1.4. Šta je baza podataka?
Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se čuvaju tako da je unos novih podataka, kao i čitanje i pretraživanje postojećih, je jednostavno, efikasno i ako je moguće, bez grešaka. Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika. Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu -2-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objašnjen u sekciji nakon sekcije o DBMS-u. Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja. Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).

1.5. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?
Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

• •

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba). Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe). Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

1.5.1. Funkcije DBMSa
DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

• •

• •

Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi) Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima. Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja. Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti. Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka.

-3-

kao što su knjigovodstvene aplikacije.bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama. kao što su import. -4- .2. Izbor DBMSa Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača DBMSa koji nude sistema različitih performansi i koji su namenjeni različitim segmentima tržišta. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela.. Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta.Relacioni model • Elektronski fakultet u Nišu • Podrška za transakcije. transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj. Koji DBMS ćete izabrati zavisi od tipa i veličine problema koji treba da rešite realizacijom aplikacije. a samim tim i bazu podataka. koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti međusobno zavisne. a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više. Naravno. U zavisnosti od aplikacije. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka . eksport podataka. sistemi za banke. Razne korisničke funkcije.. Tipovi sistema baza podataka Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija. mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća. zahtevi prema bazi podataka mogu značajno da se razlikuju. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela. gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese. sistemi za upravljanje dokumentima. Na primer. statističke analize.5. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno. ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju. neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija. od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl. ili da podrže rad nekog Web sajta. i sl. 7 dana u nedelju. ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica. S druge strane. Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2. Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova. gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti. koristite samo vi. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka. 1.. odnosno samo jedan korisnik. U narednoj sekciji dat je kratak prikaz tipova sistema baza podataka. funkcije za nadgledanje. Aplikaciju.Baze podataka .

entitet "vozilo" ima vlasnika. podatke koje mora pamtiti i obrađivati. Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem.6. poseduje neka svojstva. U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati. Zbog toga pogledajte pažljivo navedene objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta! Svaki objekat. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka. Modeli podataka U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema. Na primer. C#. informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika. Programeri moraju da napišu kod koji će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa Slika 3. odnosno entitet.Relacioni model Slika 2. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom podataka. proizvođača. datum registracije. prikazan je enterpise sistem baza podataka. Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u različitim jezicima: Java. registarski broj. tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom. Personalni sistem baza podataka Elektronski fakultet u Nišu Na slici 3. Enterprise sistem baza podataka 1. sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. HTML i ASP. Nema čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema.Baze podataka . godinu proizvodnje. Važno: Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. -5- . marku.NET.

Relacija. i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima. izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem! 1. i mašinske reprezentacije.7. Ovaj model daje osnovu za jezik visokog nivoa za pristup podacima koji obezbeđuje maksimalnu nezavisnost između programa. treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute. konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija. Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva. dok je radio u IBMu. Codd 1970 godine. s druge strane. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata.F. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka. i sve ostalo je istorija.. Relacioni model oslobađa korisnika frustracija oko rukovanja podacima na niskom nivou. kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija. za konkretan problem. s jedne strane. atributi predstavljaju svojstva te relacije. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. Osnove relacionog modela Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu boju. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina! Relacioni model je predložio E. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu. i dodatnu opremu. Pošto je relacija predstavljena tabelom. U fazi projektovanja baze podataka. bez dodatnih struktura za potrebe mašinske reprezentacije. na primer. Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama... Relacioni model obezbeđuje sredstva za opis podataka sa njihovom prirodnom strukturom.Baze podataka . atributi predstavljaju -6- . i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom. zalaženja u detalje smeštanja podataka i metodama pristupa iz korisničkog interfejsa. System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model. Važno: Izborom objekata. Relacioni model podataka Zanimljivosti: Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu. tip motora. kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima.

dužinom podataka i opsegom vrednosti. tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost. Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. Svaka relacija predstavlja skup torki.7. 1. Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Na primer. Atribut relacije: Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. 1. Svaka tabela. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile. svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut.1. a kolone atributima. Osnovni koncepti relacionog modela podataka su: Relacija: Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama. svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka. vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima. ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio. za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata. NULL Vrednosti atributa Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen. Koncept domena je vrlo važan. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Važno Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom. NULL vrednost može da ima dva značenja: • • Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kolone te tabele. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. kao i svaka kolona u tabeli imaju ime. što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu. Praktično. DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednostm što podrazumeva korišćenje tzv NULL vrednosti. odnosno torke. gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima.2. Domen atributa: -7- .Baze podataka . Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli. Na primer. gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta.7. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan. Međutim. U tabelarnom prikazu relacije.

Sve torke relacije su različite. Očigledno je da je relacija u relacionom modelu. Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena. Stepen relacije: Broj atributa relacije (unarna.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. a drugi kada se govori o bazi podataka. binarna sa dve kolone i sl. Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost. odnosno implementaciji relacionog modela. Relaciona baza podataka: Kolekcija normalizovanih relacija. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu.7. obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu. tj. Šema relacije: Šema relacije je opis relacije. i -8- . Ekvivalentni skup pojmova 1. u relaciji ne postoje duple torke. U svetu baza podataka. pri čemu svaka ima različito ime. imena atributa i domene atributa. Torka relacije: Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka.3.) Kardinalnost relacije: Broj vrsta (torki) relacije. ako ima jednu kolonu. Relacioni model Relacija Torka Atribut Domen atributa Šema relacije Baza podataka Tabela Vrsta Kolona Tip podatka kolone Opis tabele Slika 4. Svi atributi jedne relacije imaju različito ime. Sadrži ime relacije. Svojstva relacije Relacija ima sledeća svojstva: Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka.Baze podataka . Šema relacione baze podataka: Skup šema relacija. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4. odgovara pojmu tabela u bazi podataka. Redosled atributa u relaciji nema značaja.

Rešenje Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika. DATRODJ (datum rođenja). odnosno to su nam kolone u tabeli. odnosno tabelama u bazi podataka. stručna sprema. matičnom broju. tj objekata iz realnog sveta). Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. PLATA i ADRESA. ali praktično redosled torki u relaciji može uticati na efikasnost pristupa torkama! Primer Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta. Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR). adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije. U rešenju narednog zadatka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja. Zadatak 1: Izbor relacija: Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće. Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime). PREZIME. plata. POL. Za radnike treba čuvati informacije o imenu. dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK. datum rođenja. prezimenu. MBR (matični broj). matični broj. RADNIK LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 SEKTOR -9- . koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu. i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime. adresa. broj).Baze podataka . pol. Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv. RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. prepoznati entitete i njihova svojstva. SSL (srednje slovo).

opseg. Niz karaktera. opsega 111111999999* Datum. od 01-JAN-44 nadalje Karakter (1). gde je minLD minimalni republički lični dohodak Niz karaktera (30) Skup mogućih imena osoba Skup mogućih prezimena osoba Skup mogućnih matičnih brojeva radnika Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću Pol radnika Moguće vrednosti plata radnika ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Dodatni zadatak Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!! . dužine do 15.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodatni zadatak Ovo je delimično rešenje zadatka. Celi brojevi. vrednost M i Ž Broj. Rešenje Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli: Atribut LIME PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA Domen Imena Osoba Prezime Osoba Maticni Broj Datum Rodjenja Pol PlataRadnika Značenje Definicija domena Niz karaktera.00. dužine do 15.Baze podataka . napr. opseg od minLD do 40000.10 - . Prepoznati ostale potencjalne relacije i njihove atribute!! Zadatak 2: Domeni atributa Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera.

Ključ surogat Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ. koji se obično označava sa ID. nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije. Primarni ključ Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije. koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije. U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika. a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa. odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika.ključ surogat. takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta. u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa). Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!! Zadatak 3: Ključ relacije Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera.8. Takvi atributi se nazivaju ključni atributi. Takva svojstva nazivamo karakterističnim. . Na primer. U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo ključem relacije. U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve. skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu. zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije. Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju. Ključevi relacije Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo. ili kombinaciju od nekoliko svojstava. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije.Baze podataka . što će niže biti uvedeno.11 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. Terminologija: Ključ Pošto su sve torke relacije različite. tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut .

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Rešenje Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj. U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

1.9. Relacioni integritet
U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije. Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji. Ograničenja Integritet entiteta Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela. Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

- 12 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.

1.9.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi
Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji? Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije. S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST. Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL. Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja). RADNIK
LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 MBRS 66777 NULL 55333 NULL BRSEK 40 60 40 40

SEKTOR

- 13 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve. Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru): RADNIK : SEKTOR X:Y Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1: RADNIK : SEKTOR X:1 Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N: RADNIK : SEKTOR N:1 Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi). Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu? Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije. - 14 -

Šta je domen atributa? 13. Predstavljanje šema relacione baze podataka Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Kako su organizovani podaci u bazi podataka? 6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. Šta je baza podataka? 5. a imena atributa u ćelijama.. a šta su atributi relacije? 12. Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka? ..15 - . Šta je relacija. 1.Baze podataka . a za netačan 0. Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL . Šta obezbeđuju modeli podataka? 10. Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa? 14. pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika. Koja je svrha baze podataka? 3.10.. PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA MBR RADI_NA BRPR SATI Pitanja: Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. a da se spoljni ključevi pišu italikom. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? 7. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. za delimično tačan 1. Navesti tipove sistema baza podataka. 9. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji. Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente? 4. Zašto je korišćenje baza podataka važno? 2. Koje su funkcije DBMSa? 8. Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)? 11. ..

matični broj. Pri tome se vodi evidencija o broju radnih časova koje radnik provede na nekom od projekata. Navesti svojstva relacije. Svaki sektor ima ime. 16. Za svakog člana evindetira se ime. Takođe se vodi evidencija o hijerarhiji odgovornosti. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Baza podataka PREDUZECE Na osnovu navedenih zahteva projektovati relacionu šemu baze podataka PREDUZEĆE. 21. Vodi se i evidencija o članovima porodice. Svaki projekat ima ime. 4. odnosno evidentira se za svakog radnika ko mu je neoposredni rukovodilac. broj i rukovodioca.Baze podataka . 18.16 - . Koja je uloga primarnog ključa relacije? Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje? Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID? Koje je značenje stranog ključa? Šta podrazumeva relacioni integritet? Na koji način se predstavlja relacioni model podataka? Elektronski fakultet u Nišu 1. sa atributima kako je to prikazano: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA SEKTOR NAZIV SBROJ . adresa. Zahtevi: 1. U sektoru se radi na više projekata. plata. a može biti angažovan na više projekata. 17. koje ne vodi isti sektor. broj i jedinstvenu lokaciju.10. Sektor može imati više lokacija. 2. pol. Za svakog radnika se pamti ime. 3. 20. Svaki radnik radi u jednom sektoru. Preduzeće ima više sektora. To su RADNIK.1. 19.Relacioni model 15. datum rođenja i srodstvo. SEKTOR i PROJEKAT. Sektor ima bar četiri radnika. Vodi se evidencija o datumu kada je rukovodilac postavljen na tu funkciju. Rešenje zadatka: baza podataka PREDUZECE Najpre ćemo na osnovu zahteva da prepoznamo potencijalne relacije koje ćemo predstaviti tabelama. pol i datum rođenja.

između radnika i sektora. kao i veza JE_NOSILAC u kojoj je na N strani PROJEKAT. SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST Veze RADI_U i NADZOR. tako da se za nju formira posebna relacija RADI-NA u koju se kao . koje su tipa 1:N. jer nisu svi radnici rukovodioci sektora). relacija RADNIK ne učestvuje potpuno. Ovo je veza 1:1. Ovo je situacija kada se član porodice pojavljuje kao slabi tip entiteta. Zbog toga se ovoj relaciji dodaje kao strani ključ matični broj roditelja. a jedan sektor ima jednog rukovodioca.17 - . Relacijama na N strani se dodaju kao spoljni ključevi primarni ključevi relacije na 1 strani. S druge strane. ali je očigledno da se svako dete u ovom slučaju nema atribut koji može da bude ključ. Izbor na koju stranu staviti strani ključ se može doneti na osnovu dodatne analize veze: u ovoj vezi potpuno učestvuje svaka torka iz relacije SEKTOR.Baze podataka . dete se može identifikovati preko svog imena ako je poznato ko mu je roditelj (odnosno preko ključa roditelja). Vodite računa da je ovo dugačija situacija od dodavanja ključa surogata kako je to navedeno kod objašnjavanja ključeva. pošto jedan radnik može da rukovodi samo jednim sektorom.Relacioni model PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR Elektronski fakultet u Nišu Član porodice je takođe potencijalna relacija.br. kod koga se ključ formira kao kombinacija delimičnog ključa (u ovom slučaju ime deteta) i stranog ključa (mat. odnosno svaki sektor mora da ima rukovodioca (s druge strane. RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS Na osnovu zahteva može se prepoznati i jedna veza M:N: RADI-NA između relacija RADNIK i PROJEKAT. Zbog toga se relaciji SEKTOR dodaje atribut DAT_POST (datum postavljanja rukovodioca) i spoljni ključ MATBRR (matični broj rukovodioca) koji predstavlja primarni ključ relacije RADNIK. CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ Na osnovu zahteva se mogu prepoznati i veze: RUKOVODI. roditelja). u kojima se na N strani javlja RADNIK.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu spoljni ključevi uključuju primarni ključevi relacija RADNIK i PROJEKAT.18 - . LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA Na taj način. RADI_NA MBR BRPR SATI Dodatna komplikacija u ovim zahtevima je i viševrednosni atribut LOKACIJA koji se odnosi na relaciju SEKTOR. Za njega se formira nova relacija LOK-SEKTOR koja kao spoljni ključ ima primarni ključ relacije SEKTOR. Ova dva spoljna ključa formiraju primarni ključ relacije RADI-NA. na osnovu navedenih zahteva kreiran je kompletni relacioni model baze podataka PREDUZEĆE koji konačno izgelda ovako: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ LOK_SEKTOR RADI_NA BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI .Baze podataka .

(b) Avion može da ima više putnika. i godina igradnje. (b) Restoran: restorani imaju naziv. 1. RegistarskiBroj. definisati odgovarajuće tabele.19 - . i vrstu hrane (roštilj. riba. Koji strani ključ i u koju relaciju treba dodati da bi se modelirala veza između vlasnika i vozila? . Jedan vlasnik može da poseduje više vozila. broj mesta. svaki region ima više gradova. BrojMotora. Za vozila se znaju vlasnici. rasu i numerisnu plastičnu oznaku na uvetu.jednostavan relacioni model U bazi podataka treba čuvati podatke o dva tipa entiteta: VOZILO. pice). bruto nosivost. (c) Krava: krava muzara ima ime. Koji atributi su primarni ključevi ovih relacija? 3. (d) Ćevapdžinica prodaje više vrsta pljeskavica. Modeliranje . BrojDozvole. i VLASNIK sa atributima LičnoIme. Isti dodaci (salate) se mogu koristiti uz različite tipove pljeskavica. adresu. (e) Pacijent može da ima više doktora. BrojŠasije. (c) Država ima više regiona.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Zadaci: Relacije Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove atribute. registracioni kod. a jedan doktor ima više pacijenata. Prezime.Baze podataka . Adresa. 2. ali jedan putnik može da bude na samo jednom letu u određeno vreme. Veze između relacija Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove međusobne veze. primarne ključeve i spoljne ključeve koji predstavljaju veze (napomena: atributi nisu navedeni. a vozilo ima samo jednog vlasnika. tako da morate da predložite određeni skup atributa relacije koji opisuju svojstva entiteta): (a) Fakultet ima više studenata. datum rođenja. sa atributima Tip. Prepoznati relacije i definisati odgovarajuće tabele. definisati odgovarajuće tabele i njihove primarne ključeve: (a) Brod: brod ima ime. ali jedan student može da studira samo na jednom fakultetu. telefon.

datum rođenja i datum smrti (ako postoji). broju direktnih poena i broju poena na greške protivnika. Za svakog člana kluba treba pamtiti kasete koje je uzeo i datum izdavanja. Za slikare pamtiti nacionalnost.). tip (akcioni. Za igrače pamti se ime i prezime. pamti se broj osvojenih poena i broj promena. rejting filma („kritika“ u novinama označena brojem zvezdica). Utakmice se igraju na tri dobijena seta. adresa. Potrebno je pratiti sledeće informacije o filmovima: jedinstveni broj. U bazi podataka treba čuvati informacije o ekipama koje učestvuju (naziv. a za svaki set na utakmici treba pamtiti njegov redni broj i rezultat. naslov filma. Za svaki muzej. Za svakog igrača. datum učlanjenja. „Oskar“. datum rođenja i datum smrti (ako je poznat). komedija. kao i specijalnost. pamtiti lokaciju. Za svaku sliku. Za svakog glumca postoji jedinstveni identifikator. dve ekipe koje igraju i konacni rezultat u setovima). sudije.20 - . film koji se na njoj nalazi i broj iznajmljivanja kasete.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Baza podataka o slikarima Projektovati relacionu šemu baze podataka koja treba da čuva podatke o slikarima i muzejima u kojima se nalaze njihove slike. treba pamtiti informacije o veličini (dimenzijama). godini kada je ona nastala. trener. najbolji plasman na svetskim i evropskim prvenstvima) i igračima za svaku ekipu. Treba pamtiti i informacije o članovima kluba: broj članske karte. Academy Award). O glumcima se pamte imena (ime i prezime). Baza podataka za Video klub Projektovati relacionu šemu baze podataka za Video klub. ime i prezime... nominacije za nagrade Akademije (tzv. Za utakmice pamti se i statistika za igrace i ekipu. pamte se imena. ukupan iznos najamnine (od svih iznajmljenih kaseta) i vrednost ostvarenog bonusa (određuje se na osnovu pet iznajmljivanja). drama. datumu smrti (ako postoji).Baze podataka . jedinstveni broj. Za svaki film treba pamtiti imena glumaca i tip uloge (glavna. zemlja. Više kaseta može biti sa istim filmom. vreme.. Pamtiti podatke o režiserima filmova: za svakog režisera postoji jedinstveni broj. podaci o datumu rođenja i mestu rođenja. Za svaku ekipu na utakmici vodi se statistika o broju as servisa.. sporedna. režiser... Pamtiti podatke o kasetama: jedinstveni kod kasete. datum dobijanja. Treba pamtiti i podatke o utakmicama (jedinstveni identifikator.). . datum. Baza podataka o takmičenju u odbojci Projektovati relacionu šemu baze podataka o takmičenju u odbojci. godina. ako postoji. za svaku utakmicu. Brojevi igrača su jedinstveni u okviru ekipe. dobijene nagrade Akademije. mesto u timu i broj. naslov i stil.

za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. SQL naredbe za kreiranje podataka 2. inicijalno nazvana SEQUEL. Ova verzija.1. SQL je formalno standardizovan 1986 godine. Ovaj standard je kasnije prihvaćen id od strane International Organization for Standardization (ISO).RDBMS).21 - . Svi SQL standardi koji su naknadno . Prva verzija programskog jezika SQL razvijena je od strane kompanije IMB krajem 1970-ih godina.Baze podataka . od strane American National Standards Institute (ANSI). Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama SQL programskog jezike Upoznati se sa različitim standardima SQL-a Naučiti osnovne SQL naredbe za kreiranje strukture relacione baze podataka Proučiti primer SQL naredbi za kreiranje structure relacione baze podataka PREDUZEĆE Structured Query Language (SQL) predstavlja programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . je razvijena za potrebe manipulacije podacima System R sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 2 Sadržaj • • o o SQL naredbe za kreiranje podataka Neophodno predznanje Baza podataka PREDUZEĆE o o o Definicija tabela Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE SQL naredbe za kreiranje podataka Tipovi podataka SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Ograničenje kolone Ograničenja tabele Ograničenje stranog ključa DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE MS Access specifičnosti Praktičan rad : MS Access Pitanja za samostalni rad o o o 2. pod nazivom SQL-86.

Takođe. Ostali nazivi Godina Naziv 1986 SQL-86 SQL-87 1989 SQL-89 FIPS 127-1 1992 SQL-92 SQL2. Većina proizvođača RDBMS-a proširuje SQL standard dodajući proceduralne elemente. Data Manipulation Language (DML) .jezik koji se koristi za definisanje strukture relacione baze podataka 2. kontrolne strukture. Ovaj alat može biti običan Command-line Interface (SQL/CLI) ili alat sa bogatim grafičkim interfejsom.Baze podataka .22 - . u većini slučajeva. Sve naredbe SQL jezika se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. ažuriranje i brisanje podataka u relacionoj bazi podataka.jezik za pribavljanje i ažuriranje podataka u relacionoj bazi podataka. je obezbeđena programksa podrška koja omogućava da se SQL naredbe kreiraju i koriste iz drugih programskih jezika.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu usvojeni predstavljaju zajedničke standarde organizacija ANSI i ISO (Tabela 1). Data Definition Language (DDL) . Proizvođač Ime Puno ime ANSI/ISO Standard SQL/PSM SQL/Persistent Stored Modules Interbase/Firebird PSQL Procedural SQL IBM SQL PL SQL Procedural Language (implements SQL/PSM) Microsoft/Sybase T-SQL Transact-SQL MySQL SQL/PSM SQL/Persistent Stored Module (implements SQL/PSM Oracle PL/SQL Procedural Language/SQL (based on Ada) PostgreSQL PL/pgSQL Procedural Language/PostgreSQL Structured Query Language (bazira se na Oracle PL/SQL) PostgreSQL PL/PSM Procedural Language/Persistent Stored Modules Tabela 2 Proširena SQL jezika koja su postala deo standarda Većina proizvođača relacionih DBMS-ova оbezbeđuje alat za kreiranje i izvršavanje naredbi SQL jezika. Većina RDBMS-ova implementira jedan od navedenih standarda. dodavanje. korisnički definisane tipove podataka i druge elemente. . SQL omogućava pribavljanje. FIPS 127-2 1999 SQL:1999 SQL3 2003 SQL:2003 2006 SQL:2006 2008 SQL:2008 Tabela 1 Usvojeni SQL standardi SQL je programski jezik razvijen sa specifičnom namenom. SQL standard SQL-99 mnoga od ovih proširenja su formalno prihvaćenakao delovi SQL jezika u vidu SQL Persistent Stored Modules (SQL/PSM) (Tabela 2). Njegova osnovna karakteristika je da se radi o deklarativnom jeziku za upravljanje i manipulacijom podacima u relacionim bazama podataka.

2. i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija.3. Relacioni model Model podataka koji ima snažnu teorijsku osnovu. obradu i administraciju nad bazom podataka. .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Neophodno predznanje Baza podataka Predstavlja kolekciju predstavljene tabelama.2. Torka relacije Vrsta relacije.Baze podataka . Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. Baza podataka PREDUZEĆE U nastavku je prikazana relaciona baza podataka PREDUZEĆE koja će biti korišćena u svim lekcijama ovog kursa koje se bave SQL programskim jezikom. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. DBMS dobija zahteve u obliku upita (SQL upiti .naredne lekcije!) i prevodi te zahteve u odgovarajuće akcije nad bazom podataka. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE prikazan je na Slici 1. povezanih podataka organizovanih u logičke celine Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) Računarski program (u praksi obično skup računarskih programa odnosno aplikacija) koji obezbeđuje kreiranje.23 - . Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.

U tabeli SEKTOR se pamte sledeći podaci o sektorima: broj sektora. Kolona Sektor referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. Strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli SEKTOR. pol. naziv sektora. Za svaki projekat se pamti: broj projekta. Za svako angažovanje se pamti: matični broj angažovanog radnika.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 1 Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE Tabela RADNIK čuva podatke o radnicima preduzeća. datum rođenja. matični broj šefa sektora i datum kada je šef sektora postavljen na svoju dužnost. Za svakog radnika se pamti matični broj. Za primarni ključ je izabran matični broj radnika odnosno kolona MatBr. srodstvo sa radnikom i datum rođenja. srednje slovo. Za primarni ključ je izabran broj projekta odnosno kolona Broj. ime. Strani ključ je kolona Radnik koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK. Kolona Rukovodilac referencira kolonu MatBr u istoj tabeli jer rukovodilac je jedan od radnika (rekurzivna veza). naziv projekta.24 - . Tabela ima dva strana ključa: Radnik i Projekat. adresa. Tabela PROJEKAT čuva podatke o projektima koji su aktivni unutar preduzeća. . Tabela RADI_NA predstavlja evidenciju angažovanja radnika na različitim projektima. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Projekat. prezime. Preduzeće je podeljeno na veći broj sektora. Jedini strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. lokacija projekta i broj sektora koji je zadužen za projekat. plata. Tabela ima dva strana ključa: Rukovodilac i Sektor.Baze podataka . pol. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Ime. matični broj neposrednog rukovodioca i broj sektora u kome radnik radi. broj projekta na kome je angažovan i broj radnih sati nedeljno koliko je angažovan na projektu. Tabela LOK_SEK čuva podatke o lokacijama na kojima se nalazi određeni sektor: broj sektora i naziv lokacije. Kolona Radnik referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK a kolona Projekat referencira kolonu Broj u tabeli PROJEKAT. . Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Sektor i Lokacija. Za primarni ključ je izabran broj sektora odnosno kolona Broj. Tabela CLAN_PORODICE čuva sledeće podatke o članovima porodica radnika: matični broj radnika. ime člana porodice. Jedini strani ključ je kolona Sef koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK (šef sektora je jedan od radnika u preduzeću).

Strani ključ Primarni ključ Obavezna Da Da Napomena Byte Definicija tabele LOK_SEK . Strani ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Obavezna Napomena Da Long Integer Da Ne Da Ne Definicija tabele CLAN_PORODICE Kolona Tip Sektor Number Lokacija Text(50) Ključ Primarni ključ.Baze podataka .25 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Definicija tabela Kolona MatBr Ime SSLovo Prezime DatumRodj Adresa Pol Plata Rukovodilac Sektor Tip Number Text(20) Text(1) Text(30) Date/Time Text(100) Text(1) Number Number Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Strani ključ Strani ključ Obavezna Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Ne Da Napomena Long Integer Single Long Integer Byt Definicija tabele RADNIK Kolona Broj Naziv Sef DatPost Tip Number Text(50) Number Date/Time Ključ Primarni ključ Ne Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Ne Napomena Byte Long Integer Definicija tabele SEKTOR Kolona Broj Naziv Lokacija Sektor Tip Number Text(100) Text(50) Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Strani ključ Obavezna Da Da Ne Da Napomena Integer Byte Definicija tabele PROJEKAT Kolona Tip Radnik Number Ime Text(20) Pol Text(1) Srodstvo Text(10) DatRodj Date/Time Ključ Primarni ključ.

Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Elektronski fakultet u Nišu Napomena Long Integer Integer Byte Definicija tabele RADI_NA Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE .Relacioni model Kolona Tip Radnik Number Projekat Number Sati number Ključ Primarni ključ.26 - .Baze podataka . Strani ključ Primarni ključ.

Za kreiranje tabele koristi se SQL naredba CREATE TABLE. tip podatka kolone. Osnovni format CREATE TABLE dat je u nastavku: CREATE TABLE <ime_tabele> (<lista_deklaracija_kolona> [.4. U odeljku Tipovi podataka navedeni su tipovi podataka koje možete koristiti. Navedena sintaksa naredbe CREATE TABLE nije kompletna. Specifikacije ograničenja za tabelu su navedena u odeljku Ograničenja tabele.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.27 - . Deklaracije kolona se razdvojaju zapetama. u zavisnosti od tipa podatka) i opciono. Za deklaraciju kolona se koristi format koji je dat u nastavku: <ime_kolone><tip_podatka>[(<dužina>)] [<ograničenje_kolone>]. Nakon deklaracije svih kolona navode se ograničenja koja važe za celu tabelu. SQL naredbe za kreiranje podataka SQL DDL naredbe se koriste za kreiranje. Deklaracija kolone sadrži ime kolone. Centralni objekat svake relacione baze podataka jeste tabela. ograničenja za kolonu.Baze podataka . izmenu i brisanje same relacione baze podataka kao i objekata koji čine relacionu baze podataka. opciono dužinu (ako je neophodna. . Osim toga proizvođači RDBMS-ova prošuruju CREATE TABLE naredbu klauzulama koje su posledica specifičnih osobina njihovih proizvoda. SQL standard obezbeđuju korišćenje velikog broja dodatnih klauzula koje korisnicima omogućavaju preciznu kontrolu procesa kreiranja tabele. Ograničenja za kolonu su opciona i mogu da sadrže specifikaciju predefinisane vrednosti i niz specifikacija ograničenja.<lista_deklaracija_organičenja_tabele>]). što je detaljnije opisano u odeljku Ograničenja kolona.

Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Ovaj tip definiše tekstualne podatke promenljive dužine (nema dopunjavanja blanko znacima). odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.s) Opis Celobrojna vrednost Celobrojna vrednost Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. timestamp Datum i vreme. zone timestamp with timestamp koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. Argument n (1 do 8000) predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Broj u pokrenom zarezu jednostruke preciznosti Broj u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti decimal(p. Podaci su promenljive dužine. Tip podataka integer smallint numeric(p. bit(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati.4. Ne podržavaju svi RDBMS-ovi tipove podataka definisane u SQL standardu. varchar2(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine.28 - .1. odnosno . Npr. time zone Interval Vremenski interval.s) real double precision float(p) char(x) Argument p definiše preciznost broja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Npr. date Datum. Tip podataka binary(n) char(n) Opis Argument n (1 do 8000) definiše maksimalan broj bajtova koji kolona može da prihvati. Tabela 3 Generički SQL tipovi podataka U Tabeli 4 su navedeni tipovi podataka koje implementira Microsoft SQL Server familija proizvoda. time with time time koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni.. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza. numeric(6. numeric(6. time Vreme. Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. Tipovi podataka U Tabeli 3 su dati generički tipovi podataka koje definiše SQL standard. Podaci su fiksne dužine. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. bit varying(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati.Baze podataka . Ovaj tip definiše binarne podatke fiksne dužine. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.

Mogu se predstaviti brojevi u opsegu od . Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.1.Baze podataka . Koristi 8 bajtova za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 3. godine.4. Podaci su promenljive dužine.147.483. Numeric(8.648) do 2^31 . int Colobrojna vrednost u opsegu od -2^31 (-2.1900 do 06. text Tip podataka koji se koristi za predstavljanje tekstualnih podataka promenljive dužine. godine. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Primer 1 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Ime SSlovo Prezime DatRodj Pol Plata Adresa Rukovodilac Sektor ).483. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01. Char(1). Int.1 (2. Int . Maksimalna dužina je 2^31 . Char(1).647) bajtova.767). VarChar(15).483.2. smalldatetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu.147. smallint Colobrojna vrednost u opsegu od -2^15 (--32. datetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu.147.647).1753 do 31.768) do 2^15 . numeric(p.1 (2.147. Koristi 4 bajta za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 1 minuta. Tabela 4 Tipovi podataka koje implementira MS SQL Server 2.2079.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.9999.06. image Binarni podaci promenljive dužine. VarChar(30). Date.33 milisekunde. varchar(n) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. 2). Maksimalan broj bajtova koji kolona može prihvatiti je 2^31 .01.29 - .483.01.1 (-32.12.1 (2.10^38 +1 through 10^38 . tinzint(x) Colobrojna vrednost u opsegu od 0 do 255. s) Argument p (1 do 38) definiše ukupan broj cifara broja dok argument s (0 ≤ s ≤ p) definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. Int.647). VarChar(15).

Pri kreiranju tabele u kojoj je atribut A primarni ključ. a atribut B spoljni ključ možete koristi oblik naredbe CREATE TABLE koji je prikazan u nastavku. Kod navođenja PRIMARY KEY podrazumeva se NOT NULL ograničenje za tu kolonu. Strože ograničenje je UNIQUE. Uočite da kod deklaracije spoljnog ključa tabele treba navesti iza ključne reči REFERENCES ime referencirane tabele i opciono. Za kolonu podrazumevano ograničenje je NULL vrednost. Za vrednost kolone se mogu specificirati ograničenja NULL ili NOT NULL čime se dozvoljava ili zabranjuje NULL vrednost kolone. UNIQUE . DBMS očekuje da je referencirana kolona primarni ključ (kolona deklarisana sa PRIMARY KEY) u referenciranoj tabeli.definiše da kolona ima jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve).Baze podataka .4. VarChar(15). CHECK -definiše ograničenje za proveru vrednosti kolone (koristi se kod upisa ili ažuriranja vrednosti).definiše da kolona predstavlja primarni ključ tabele (može da se primeni na samo jednu kolonu u tabeli). CREATE TABLE <imeTabele> ( A <tip_podatka> PRIMARY KEY. Ograničenje kolone Ograničenja koja možete da definišete za kolonu kod kreiranja tabela su: • • • • • • NULL ili NOT NULL -definiše da kolona može ili ne može imatu NULL vrednosti. tako da ga ne treba posebno navoditi.Relacioni model CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost ).definiše podrazumevanu vrednost za kolonu (kolona uzima ovu vrednost.3. u maloj zagradi. DEFAULT . REFERENCES -definiše da kolona predstavlja spoljni ključ tabele. Elektronski fakultet u Nišu Int. koje ne dozvoljava ponavljanje vrednosti u koloni. ako vrednost kolone nije navedena). . Na taj način atribit iza koga stoji klauzula REFERENCES definisan je kao spoljni ključ u odnosu na primarni ključ tabele čije je ime navedeno iza klauzule REFERENCES.30 - . ostali atributi ). ako je definisano za konkretnu kolonu. PRIMARY KEY . B <tip_podatka> REFERENCES <ime_ref_tabele>(<ime_ref_kolone>). Int. Date 2. ime referencirane kolone u toj tabeli. To znači da navodimo samo ograničenje NOT NULL.

CHECK -definiše ograničenja vrednosti kolone ili kolona koje DBMS proverava kod upisa ili ažuriranja vrednosti te ili tih kolona. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Projekat Sati CONSTRAINT Projekat) ). PRIMARY KEY.31 - .Baze podataka . Int. CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer ).5. NOT NULL.b. Int. PRIMARY KEY (Radnik. Ograničenja tabele Za definisanje ograničenja koja važe za tabelu u celini možete koristiti: • • • • PRIMARY KEY .4. Int RadiNaPK NOT NULL. CREATE TABLE < ime_tabele > ( <atributi i njihovi tipovi podataka>. b i c treba deklarisati u sekciji < atributi i njihovi tipovi podataka >. FOREIGN KEY .c) ).b. DEFAULT("Niš"). REFERENCES SEKTOR(Broj) 2. Za kreiranje tabele u kojoj je skup atributa (a. Primer 3 SQL DDL naredba za kreiranje tabele RADI_NA. UNIQUE . PRIMARY KEY (a.c) primarni ključ možete koristiti oblik CREATE TABLE naredbe prikazan u nastavku. SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT.definiše koja kolona ili koje kolone čine spoljni ključ tabele.4.definiše koja kolona ili koje kolone imaju jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve).4. .definiše koja kolona ili koje kolone čine primarni ključ tabele. Atribute a.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.

CASCADE .4.6. mogu se navesti klauzule ON DELETE ili ON UPDATE koje specificiraju aktivnosti u slučaju narušavanja integriteta.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na NULL. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) . CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). Primer 4 SQL DDL naredba za kreiranje tabele CLAN_PORODICE.kaskadno izvršenje aktivnosti brisanja (brišu se torke u tabeli na koju se referencirate) kod ON DELETE ili aktivnosti ažuriranja (ažuriraju se vrednosti referenciranih atributa) kod ON UPDATE.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). tako da CREATE TABLE naredba ima sledeći oblik: CREATE TABLE <naziv_tabele> ( FOREIGN KEY (<lista_atributa_koji_čine_spoljni_ključ>) REFERENCES (<lista_referenciranih_atributa>) [ON DELETE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] [ON UPDATE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] CHECK (<uslovni_izraz>) ). NOT NULL. Ograničenje stranog ključa U deklaraciji kolone ili tabele. Ne zaboravite da je kod deklarisanja FOREIGN KEY ograničenja na kraju deklaracije tabele. na koju se referencirate u REFERENCES klauzuli u slučaju brisanja torki u tabeli u kojoj je navedeno ovo ograničenje. iza ovih klauzula se navodi jedna od klauzula koja definiše aktivnost koja će se izvršiti nad torkama u slučaju brisanja ili ažuriranja vrednosti torke u tabeli u kojoj je ograničenje navedeno: • • • • NO ACTION . SET NULL . U oba slučaja. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr).Baze podataka . PRIMARY KEY (Radnik. ON UPDATE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama referencirane tabele u slučaju ažuriranja (promene vrednosti) podataka u tabeli gde je REFERENCES ograničenje specificirano.32 - . ON DELETE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama relacije. SET DEFAULT . Projekat Int.nema akcije (ovo je predefinisana vrednost). nakon klauzule REFERENCES. neophodno navesti listu referentnih atributa u okviru zagrada. odnosno vrstama tabele.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na predefinisanu vrednost.

FOREIGN KEY (Rukovodilac) FOREIGN KEY (Sektor) Int. Pol Char(1) Plata Numeric(8. Pol Char(1) DatRodj Date. Rukovodilac Int. PRIMARY KEY (MatBr). . NOT NULL. CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost CONSTRAINT CONSTRAINT RADNIK(MatBr) ). VarChar(15) Int Date. NOT NULL. DEFAULT "M". Prezime VarChar(15) DatRodj Date. DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE Primer 5 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Int. NOT NULL. NOT NULL. CONSTRAINT SektorFK1 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). NOT NULL. CHECK (PLATA > 1000). Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer CONSTRAINT ProjekatPK CONSTRAINT NadlezanFK REFERENCES SEKTOR(Broj) ). Ime VarChar(15) SSlovo Char(1). 2) Adresa VarChar(30).Baze podataka . CREATE TABLE CLAN_PORODICE ( Radnik Int.4. Sektor Int CONSTRAINT RadnikPK CONSTRAINT RukovodiFK REFERENCES RADNIK(MatBr). DEFAULT "Niš". PRIMARY KEY (Broj). SektorPK SefFK NOT NULL.7. PRIMARY KEY (Broj).33 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. NOT NULL. FOREIGN KEY (Sef) REFERENCES CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL DEFAULT "M". Ime VarChar(15). NOT NULL.

Ekvivalentna ograničenja se mogu definisati u tabeli korišćenjem Desig View-a za tabelu. Microsoft je u MS Access SQL implementirao specifičnosti koje nisu deo SQL standarda. postoje elementi SQL standarda koji neće raditi u MS Access-u.Baze podataka . FOREIGN KEY (Radnik) CREATE TABLE LOK_SEK ( Sektor Int. MS Access specifičnosti Trenutno najrasporostranjeniji standard SQL-a koji se koristi je ANSI SQL-92.Relacioni model CONSTRAINT Ime). Podržano je samo osnovno kreiranje stranog ključa bez mogućnosti definisanje ON UPDATE i ON DELETE akcija.34 - . FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL. ClanPorodicePK Elektronski fakultet u Nišu PRIMARY KEY (Radnik. Projekat Int. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). a vezani su za CRATE TABLE naredbu. Takođe. CONSTRAINT RoditeljFK REFERENCES RADNIK(MatBr) ). Char i VarChar tipovi podataka se konvertuju u Text tip podataka MS Access ne podržava u potpunosti SQL standard za definisanje ograničenja stranog ključa. Lokacija VarChar(15).5. CONSTRAINT SektorFK2 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). Iz ovih razloga. CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr). Sa druge strane MS Access koristi nešto stariju verziju standarda ANSI SQL-89. U nastavku će biti navedene neki od elemenata SQL standarda. koje MS Access ne podržava: • • • MS Access ne podržava UNIQUE. Ove akcije se mogu naknadno definisati korišćenjem posebnih alata za kreiranje tabela i definisanje relacija. PRIMARY KEY (Sektor. . CONSTRAINT LokacijaPK Lokacija). Ovaj standard implementira najveći broj proizvođača DBMS-a. PRIMARY KEY (Radnik. kao i većina drugih proizvođala DBMSa. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) 2. CHECK i DEFAULT ograničenja.

7. kao na slici. a nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka: .kada se otvori Access. VIDEO KLUB i sl).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.35 - .Windows . Kreiranje baze podataka • • • Startujte MS Access .Baze podataka . Kratko uputstvo za korišćenje MS Access-a: 1. pronaći ikonicu za Access Pojaviće se početna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi Kreirati novu bazu podataka . Praktičan rad : MS Access Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa. kreirati novu bazu podataka i u njoj kreirati tabele iz nekog od primera (PREDUZEĆE. Create New database. Programs.

Baze podataka . Kreiranje tabela i izbor ključa .nakon otvaranja Database Window-a kao na slici: • Počnite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View: .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.36 - .

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako što ćete da unesete imena i tipove kolona:

• •

snimite tabelu pod željenim imenom domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

Izaberite ključni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa ključem na toolbar-u.

3. Tabele možete modifikovati tako što ćete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. - 37 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

4. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Možete da unosite nove vrste ili da menjate postojeće:

5. Podešavanja za očuvanje referencijalnog integriteta

Izabrati ikonicu za Relationship i otvoriće vam se sledeći prozor u kome možete da dodate tabele između kojih ćete definisati veze za očuvanje referencijalnog integriteta:

- 38 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Za kreiranje veze između dve tabele jednostavno kliknite i povucite ključ jedne tabele i prevucite ga preko stranog ključa u drugoj tabeli. Podesite ograničenja:

Pitanja za samostalni rad
Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati bazu podataka PREDUZEĆE korišćenjem relacionog modela koji je dat u ovoj lekciji.

- 39 -

Naredba SELECT koristi podatke iz jedne ili većeg broja tabela. Rezultat SELECT naredbe je uvek relacija. Sa druge strane RDBMS je zadužen da isplanira.Baze podataka . Ciljevi lekcije • • • • • Upoznati se podrškom koju SQL pruža za pretraživanje podataka Upoznati osnovnu strukturu SQL naredbe SELECT Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u jednoj tabeli Upoznati se sa podržanim logičkim operatorima Upoznati se sa podržanim aritmetičkim operatorima i funkcijama za agregaciju podataka Pretraživanje i pribavljanje podataka su najčešće operacije koje korisnici izvršavaju u relacionoj bazi podataka. Naredba SELECT I 3. .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 3 Sadržaj • • o o o o Naredba SELECT I Neophodno predznanje Naredba SELECT Klauzule SELECT i FROM Klauzula WHERE o o o o o o Logički operatori Operator IN Operator BETWEEN Operator LIKE Operator IS NULL Klauzula ORDER BY Aritmetičke funkcije Funkcije agregacije Praktični rad: MS Access Pitanja za samostalni rad 3. optimizuje i izvrši fizičke operacije neophodne za generisanje specificiranih rezultata.1. Naredba SELECT je deklarativna naredba. U svom osnovnom obliku naredba SELECT ne može ni na koji način da izmeni podatke koji se nalaze u relacionoj bazi podataka. Čak i kada je rezultat obrade skalarna vrednost ona se tretira kao tabela sa jednom vrstom i jednom kolonom. manipulište tim podacima i kao rezultat generiše tabelu. Naredba SELECT pribavlja podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. Korišćenjem ove naredbe korisnici imaju mogućost samo da specificiraju rezultate koje žele.40 - . Za pretraživanje i pribavljanje podataka SQL programski jezik obezbeđuje naredbu SELECT.

Naredba SELECT Naredba SELECT je jedna od najkompleksnijih naredbi SQL programskog jezika. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .3. Za sada ćemo se ograničiti samo na pribavljanje podataka iz jedne tabele. Korisnici specificiraju kolone po kojima se vrši sortiranje kao i smer sortiranja. HAVING . Klauzula FROM može da uključi jednu ili više opcionih JOIN klauzula za povezivanje tabela na osnovu kriterijuma zadatih od strane korisnika. .definiše listu kolona koje će biti uključene u rezultujuću tabelu FROM . 3. Torka relacije Vrsta relacije.definiše predikat na osnovu koga se elimišu vrste nakon što je klauzula GROUP BY primenjena na rezultujuću tabelu. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Uključuje veći broj ključnih reči klauzula: • • • • • • SELECT . Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.2.Baze podataka .41 - . ORDER BY . Ova klauzula iz rezultata eliminiše sve vrste za koje specificirani predikat ne vraća vrednost TRUE. Spajanje tabela će biti detaljno objašnjeno u narednoj lekciji.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3.grupiše vrste koje u određenim kolonama imaju identične vrednosti. WHERE .koristi se za sortiranje rezultujuće tabele.RDBMS).definiše predikat na osnovu koga se ograničava broj vrsta u rezultujućoj tabeli. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. Klauzule SELECT i FROM Klauzule SELECT i FROM su jedine obavezne u okviru SELECT naredbe. GROUP BY . Klauzula FROM specificira tabele iz kojih se pribavljaju podaci.definiše tabele iz kojih se pribavljaju podaci za potrebe generisanja rezultujuće tabele. Ukoliko se navede više tabela potrebno je specificirati način spajanja tabela.

. Rukovodilac. SELECT Ime. DatRodj.u rezultujućoj tabeli prikazuju se sve vrste koje zadovoljavaju navedeni predikat DISTINCT . Adresa. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje samo imena i prezimena radnika. Sektor FROM RADNIK.iz rezultujuće tabele izbacuju se duplikati vrsta * . Mogu se koristiti sledeće opcije: • • • • • • ALL .42 - . ime. Prezime.rezultujuća tabela uključuje sve kolone tabele ili tabela iz kojih se pribavljaju podaci tabela. Rezultat bi bio ekvivalenta da smo napisali upit kod koga su umesto * navedena imena svih kolona u tabeli.novo ime kolone ili funkcije nad kolonama koje im se dodeljuje u rezultujućoj tabeli Primer 1 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele RADNIK SELECT * FROM RADNIK. Primer 2 Ukoliko želimo da prikažemo samo određene kolone iz tabele RADNIK posle SELECT klauzule navešćemo imena kolona koje su od interesa.rezultujuća tabela uključuje sve kolone specificirane tabele izraz .Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula SELECT specificira kolone koje treba uključiti u rezultujuću tabelu. Plata. Prezime FROM RADNIK. SELECT MatBr.ime kolone ili funkcije nad kolonama koja će biti uključena u rezultujuću tabelu AS pseudonim . Sslovo. Pol.* .

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena svih radnika ali u nešto drugačijem redosledu. . Primer 3 U nastavku je dat SQL upit koji za svakog radnik određuje matični broj njegovog neposrednog rukovodioca.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled kojim su kolone navedene u klauzuli SELECT definiše redosled kolona u rezultujućoj tabeli. SELECT Rukovodilac FROM RADNIK. SELECT Prezime.43 - . Ime FROM RADNIK.Baze podataka .

4. U uslovu se mogu javiti: 1. 3. Ukoliko želimo da eliminišemo duplikate koristićemo ključnu reč DISTINCT. < Manje od 4. 2.1. 6. Klauzula WHERE Klauzula WHERE specificira uslov na osnovu koga se kreira rezultujuća tabela. 3. = Jednako 2.Baze podataka . <> Nije jednako (različito) 3. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović". Relacioni operatori Logički operatori Operator BETWEEN Operator IN Operator LIKE Operator IS NULL SQL podržava šest relacionih operatora koji imaju sledeće značenje: 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Možemo da primetimo da se u rezultujućoj tabeli neki matični brojevi javljaju više puta. 5.44 - . SELECT DISTINCT Rukovodilac FROM RADNIK. U rezultujuću tabelu će biti uključene samo one vrste koje zadovoljavaju specificirani uslov. To je posledica činjenice da veći broj radnika može imati istog rukovodioca. . > Veće od 5.3. >= Veće ili jednako od Primer 4 U ovom primeru dat je SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović. <= Manje ili jednako od 6.

logički operator negacije NOT se navodi na početku logičkog izraza. OR Logički operatori AND i OR se koriste na standardni način. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND Plata >= 40000.Baze podataka . AND 3. Logički operatori SQL omogućava korišćenje standardnih logičkih operatore AND. Primer 5 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika čija je plata jednaka ili veća od 40000. NOT 2. NOT A = B je validni WHERE uslov. Primer 6 Ukolimo želimo da prikažemo podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000 možemo koristiti SQL upit koji je dat u nastavku.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Treba primetiti da se tekstualni podaci zadaju korišćenjem znaka navoda: "Petrović". Međutim. ali A NOT = B nije. SELECT Ime. OR i NOT.45 - . a ne ispred operatora poređenja. Prezime FROM RADNIK WHERE PLATA >= 40000. Prioritet logičkih operatora je sledeći: 1. kod SQL-a. Na primer. ali i operatore IN i BETWEEN koji omogućavaju jednostavnije korišćenje prethodno navedenih operatora u nekim slučajevima. .

Baze podataka . Primer 8 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović ili se prezivaju Jovanović. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime IN ("Petrović". SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND NOT Plata >= 40000. .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 7 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000. Primer 9 Korišćenjem operatora IN izdvajaju se samo radnici koji se prezivaju Petrović ili Jovanović.46 - . Operator NOT IN prikazuje sve vrste osim onih određenih IN listom. Operator IN Operator IN zamenjuje višestruku upotrebu operatora OR i = . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" OR Prezime = "Jovanović"."Jovanović").

Operator BETWEEN Operator BEETWEEN zamenjuje višestruku upotrebu operatora AND i =. Ovaj operator omogućava ispitivanje da li je vrednost atributa/kolone u zadatom opsegu. . SELECT * FROM RADNIK WHERE Plata BETWEEN 30000 AND 40000.47 - ."Jovanović").Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime NOT IN ("Petrović". Primer 10 Za prikazivanje podataka o radnicima čija je plata u opsegu od 30000 do 40000 (uključujući i granice opsega) možemo iskoristiti operator BETWEEN.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Naredni upit pribavlja podatke o svim radnicima osim onih koji se prezivaju Petrović ili Jovanović.

Obratite pažnju da se ne pravi razlika između malih i velikih slova. Kod definisanja šablona koristi se procenat (%) i znak pitanja (?). Umesto procenta koristi se zvezdica (*). interpunkcijski znak) ili skup znakova. može se koristiti šablon "J%". Operator IS NULL Operator IS NULL se koristi za poređenje sa NULL vrednostima. Primer U nastavku je dat SQL upit koji izdvaja podatke o svim radnicima kojima nije definisan datum rođenja odnosno datum rođenja ima NULL vrednost. Znak pitanja (?) zamenjuje samo jedan znak. U narednom primeru * iza slova "J" označava proizvoljan broj znakova (0 ili više).48 - . . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE "J*". tj za prethodni slučaj. Za nalaženje svih radnika koji sadrže slovo "J" negde u prezimenu mogao bi se koristiti šablon "*J*". Operator NOT LIKE prikazuje sve vrste koje ne odgovaraju prethodno datom opisu. SELECT * FROM RADNIK WHERE DatRodj IS NULL. slovo. odnosno predstavlja uzorak za poklapanje koji sadrži na početku slovo "J" i proizvoljan broj znakova iza njega. Procenat (%) predstavlja bilo koji mogući znak (broj. Primer 11 Za zadavanje šablona MS Access koristi nešto drugačije simbole. Za nalaženje svih radnika koji imaju "J" na početku prezimena. Treba voditi računa da se na NULL vrednosti ne može primeniti ni jedan relacioni operator. sve radnike koji nemaju slovo "J" u svom prezimenu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Operator LIKE Operator LIKE omogućava poređenje vrednosti kolone sa zadatim šablonom.Baze podataka . Može se samo proveravati da li kolona ima NULL vrednost ili nema.

Obratite pažnju da ukoliko vrste sortirate u rastućem redosledu nije potrebno eksplicitno navesti smer sortiranja. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime DESC.49 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula ORDER BY Klauzula ORDER BY specificira redosled prikazivanja vrste rezultujuće tabele. . Rastući redosled je podrazumevan u ORDER BY klauzuli. sortiranjem po vrednosti nekih kolona u rastući (ASC) (predefinisana vrednost) ili opadajući redosled (DESC). Ukoliko klauzula ODER BY nije navedena vrste u rezultujućoj tabeli su poređane po slučajnom principu i ne postoji nikakva garancije da će isti upit uvek generisati rezultujuću tabelu čije su vrste poređane na isti način. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime.Baze podataka . Primer 13 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima i sortira ih prema prezimenu u opadajućem i rastućem redosledu.

Prezime. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Sektor DESC.3. SQL upit u nastavku sortira podatke o radnicima prema broju sektora u opadajućem redosledu a prema prezimenu u rastućem redosledu.Baze podataka . Primer 15 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika kao i njihove plate uvećane za bonus od 5000. SELECT Ime.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 14 Sortiranje je moguće vršiti na osnovu vrednosti više kolona. Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. Na taj način se kao rezultat pretraživanja mogu prikazati rezultati izračunavanja nekog matematičkog izraza. 3.50 - . . Prezime ASC. Aritmetičke funkcije SQL dozvoljava korišćenje matematičkih funkcija u SELECT i WHERE klauzulama.2.

nalazi broj broj vrsta sa ne NULL vrednostima kolone COUNT (DISTINCT kolona) . Prezime. Korišćenje ovih funkcija je jednostavno. 3. SELECT Ime.51 - .nalazi najveću vrednost atributa COUNT(*) .3. Funkcije agregacije Funkcije agregacije su dobile naziv po tome što vrše agregaciju rezultata upita.nalazi broj vrsta sa različitim vrednostima zadate kolone (nije podržano od strane MS Access-a) . Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK WHERE Plata + 5000 > 40000. pošto se navode u listi kolona SELECT klauzule koje se prikazuju.izračunava srednju vrednost datog atributa SUM(kolona) . Aritmetičke funkcije se mogu primenjivati i u WHERE klauzuli.nalazi minimalnu vrednost atributa MAX(kolona) .3. Značenje funkcija je sledeće: • • • • • • • AVG(kolona) .Baze podataka .izračunava sumu svih vrednosti atributa MIN(kolona) .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Obratite pažnju da je rezultatu matematičke funkcije (Plata + 5000) dodeljeno ime korišćenjem sintakse pseudonima: AS PlataSaBonusom.nalazi broj vrsta u tabeli (grupi) COUNT(kolona) .

SUM(Plata) AS UkPlata FROM RADNIK. U nastavku je dat SQL upit koji se NE MOŽE IZVRŠITI i koji će GENERISATI GREŠKU. SELECT Ime. minimalnu. SELECT COUNT(*) AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. To je posledica činjenice da se rezultat funkcija agregacija izračunava nakon što se odrede vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele. Prezime. Plata FROM RADNIK WHERE Plata > AVG(Plata).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 16 Funkcija COUNT određuje broj vrsta u rezultujućoj tabeli. Sledeći SQL upit određuje maksimalnu. Primer 17 Posebno je bitno zapamtiti da funkcije agregacije nije moguće koristiti u WHERE klauzuli. AVG(Plata) AS ProsPlata. SELECT MAX(Plata) AS MaxPlata. odnosno nakon obrade predikta koji je zadta u WHERE klauzuli.Baze podataka . MIN(Plata) AS MinPlata. prosečnu i ukupnu platu svih radnika.52 - . .

Prikazaće se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3.mdb datoteku na disku. Za primer ćemo uzeti najednostavnij upit koji prikazuje sve podatke iz tabele CUSTOMER. Izaberite stavku Create Query in Design View. 1. Za sada nećemo koristiti ovaj alat već ćemo direktno unositi SQL upite.53 - . Praktični rad: MS Access Rad sa SQL programskim jezikom u okviru MS Access-a se bazira na korišćenju Query objekata u SQL View režimu. U prozoru PREDUZECE:Database. SELECT * FROM Customer. Slika 1 4. 3. Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3.Windows . Korišćenjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korišćenjem MS Access QBE alata. Programs. Prikazaće se Open dijalog. 5. na Objects traci izaberite stavku Queries (Slika 1). Obratite pažnju na SQL View dugme na toolbar-u. U meniju izaberite stavku File | Open. Kada se pojavi Security Warning dijalog. pronaći ikonicu za Access 2. Startujte MS Access . selektujte je i kliknite na dugme Open. . Pronađite PREDUZECE. kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka.4.Baze podataka .

Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u. Obratite pažnju da je komanda SELECT već započeta.Baze podataka .54 - . . Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View režim rada (Slika 4).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 2 Slika 3 6.

9. Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u. Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6.Baze podataka .55 - . . Elektronski fakultet u Nišu Slika 4 Slika 5 8.Relacioni model 7. Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u. Pojaviće se Save As dijalog kao na Slici 7. Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5.

Zatvorite prozor Test : Select Query.56 - . .Baze podataka . Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita. Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8). Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 6 Slika 7 10. 11.

Napisati SQL upit koji za projekte locirane u Nišu ili Leskovcu prikazuje njihova imena i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. Napisati SQL upit koji prikazuje nazive svih projekata koji postoje u preduzeću. 12. 5. 7. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata čije ime počinje slovom P. 4. 8. lokacije na kojima se nalaze i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. Napisati SQL upit koji za tip srodstva “sin” određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 10. 6. Modifikovati upit iz tačke 2 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu po lokacijama na kojima se nalaze. Napisati SQl upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Nišu. 3. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i pol svih članova porodice koji imaju srodstvo "sin". . Napisati SQL upit koji određuje prosečnu zaradu za radnike koji rade u sektoru broj 4. 11. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. 9. 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 8 Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku.57 - . Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. 2. Napisati SQL upit koji određuje spisak različitih srodstava koje imaju članovi porodice.Baze podataka . Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Pirotu i čije ime počinje slovom P.

Videćemo kako je u rezultujućoj tabeli moguće kombinovati podatke iz nekoliko različitih tabela. Upoznati se sa mogućnošću kombinovanja rezultata većeg broja upita. U ovoj lekciji će biti obrađene naprednije teme vezane za korišćenje SELECT naredbe za pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. upoznaćemo se i sa mogućnostima kombinovanja rezultata većeg broja SQL upita.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 4 Sadržaj Naredba SELECT II • o o o Neophodno predznanje Klauzule GROUP BY i HAVING Primena o o Spajanje tabela Dekartov proizvod (cross-join) Unutrašnji spoj (inner-join) Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Primena o o Kombinovanje rezultata više SQL upita Pitanja za samostalni rad 4. . U prethodnoj lekciji smo obradili osnovne oblike SELECT naredbe i videli kako naredba može da se koristi za pribavljanje podataka iz jedne tabele.1. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa mogućnostima SELECT naredbe za generisanje sumarnih informacija. Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u većem broju tabela. U ovoj lekciji upoznaćemo se sa mogućnošću grupisanja podataka po različitim kriterijumima.Baze podataka .58 - . Takođe. Upoznati se sa različitim tipovima spoja koji mogu da postoje između tabela. Naredba SELECT II 4.

Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u . 4.59 - .2. Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Ove funkcije imaju zadatak da omoguće generisanje sumarnih informacija na osnovu podataka u relacionoj bazi podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Naredba SELECT SQL naredba koja se koristi za pribavljanje podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .RDBMS). Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Torka relacije Vrsta relacije. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. Klauzule GROUP BY i HAVING U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa funkcijama agregacije.3. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.Baze podataka . njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu. Primer 1 Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE. SELECT Ime, Prezime, SUM(Plata) FROM RADNIK; Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule. Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije. Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

Primer 2 U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula. SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor;

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule. Ova klauzula primenjuje uslov filtriranje na formirane grupe.

Primer 3 SQL upit iz prethodnog primera je modifikovan, korišćenjem HAVING klauzule, tako da su prikazani podaci samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika. - 60 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Elektronski fakultet u Nišu

Primena Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja (isti je redosled po kome se klauzule ređaju prilikom pisanja SELECT naredbe): 1. WHERE - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele 2. GROUP BY - vrši se grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli 3. HAVING - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje će ostati u rezultatu upita 4. ORDER BY - sortiranje rezultata se vrši tek na kraju SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika FROM RADNIK WHERE Pol = 'Ž' GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI. U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.

Primer 4 Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijum za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih). - 61 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, Pol, COUNT(*) AS ProsekPlata FROM RADNIK GROUP BY Sektor, Pol ORDER BY AVG(Plata);

Elektronski fakultet u Nišu

4.4. Spajanje tabela
Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele. Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele. Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke. Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela. Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli (Videti ograničenja stranog ključa u Lekciji 2 Videti šta će biti naslov lekcije 2). Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule. Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva. Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti. Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela. U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele) Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa (kao kod equi-join), ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti. Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM. - 62 -

.63 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Tabela 1 Modifikovana tabela RADNIK Tabela 2 Modifikovana tabela SEKTOR 4. RADNIK1. Primer 5 Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a.1.4.Baze podataka . Dekartov proizvod (cross-join) Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS JOIN B) se dobija tako što se svaka vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele. SELECT * FROM SEKTOR1. SELECT * FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1.

SELECT * FROM SEKTOR1. Primer 6 Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena. Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat.IME_KOLONE. Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B). Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem. U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE. Ovaj tip spoja.2. U SQL upitima koji su dati u nastavku taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1. u osnovi. RADNIK1 .4. definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Unutrašnji spoj (inner-join) Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena.Baze podataka . Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B.Broj i RADNIK1. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate.64 - .

65 - .Sektor.Broj = RADNIK1.Relacioni model WHERE SEKTOR1. Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join.4. .Broj = RADNIK1.Sektor.Baze podataka .Broj = RADNIK1. SELECT * Elektronski fakultet u Nišu FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Ovaj tip spoja pred vrsta koje uključuje unutrašnji spoj i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli). Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL.3. 4. Primer 7 SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Sektor.

Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join.Sektor.Sektor.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. 4. Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena.Baze podataka .4.4.4.Broj = RADNIK1. Primer 8 SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.66 - . . Desni spolja[nji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli).5. Primer 9 MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu.Broj = RADNIK1. SELECT * FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.

Broj. COUNT(*) AS BrojR FROM SEKTOR1 AS S INNER JOIN RADNIK1 AS R ON S. Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primena Primer 10 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima.Naziv. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi.Radnik i .Broj=R. SELECT S.Broj.Sektor GROUP BY S. S. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke. Primer 11 Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane.Baze podataka .67 - . Takođe.Naziv. RADI_NA i PROJEKAT. S. obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabela: RADNIK. Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu. Kako je već napomenuto spoj se najčešće definiše između spoljašnjeg ključa u jednoj tabeli i primarnog ključa koji se referencira u drugoj tabeli (RADI_NA. Spajanje tabela u ovom upitu izvedeno je korišćenjem WHERE klauzule.

Broj. SELECT R.Projekat = P.Sektor) INNER JOIN RADI_NA AS RN ON P. . S. R. R. SUM(Sati) AS SatiUkupno FROM (SEKTOR AS S INNER JOIN PROJEKAT AS P ON S.Pol = "Ž". Primer 12 Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen. Za spajanje različitih tabela mogu se kombinovati različiti tipovi spoja. MS Access zahteva da spojevi između tabela budu grupisani korišćenjem zagrada.68 - .Broj = P. RADI_NA.Broj = RN. RADI_NA RN.Ime.MatBr = RN.Naziv FROM RADNIK R.Baze podataka .MatBr. P.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu RADNIK.Broj AND R.Projekat i PROJEKAT. SELECT S.Broj).Prezime. PROJEKAT P WHERE R.Radnik AND RN.Naziv. S.Naziv.Broj.MatBr.Projekat GROUP BY S.

redosledu (odgovarajuće kolone se nalaze na istim pozicijama) i tipu (odgovarajuće kolone moraju imati kompatibilne tipove). Primer 13 SQL upit u nastavku koristi klauzulu UNION da bi implementirao full-outer join koji nije podržan u MS Access-u. Kombinovanje rezultata više SQL upita Programski jezik SQL dozvoljava kombinovanje rezultata većeg broj SQL upit korišćenjem operacija za rad sa skupovima: unija (UNION). presek (INTERSECT) i razlika (MINUS). SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Rezultati upita koji se kombinuju moraju imati kolone koje se slažu po broju (isti broj kolona).Sektor. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Jovanović' UNION .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.Broj=RADNIK1.Broj=RADNIK1. Klauzula UNION kombinuje rezultate dva ili više upita u jednu rezultujuću tabelu. Klauzula MINUS vraća samo one vrste koje se javljaju u rezultatu provg SQL upita ali se ne javljaju I u rezultatima ostalih SQL upita.5.Sektor UNION SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Primer 14 U nastavku je dat SQL upit koji vraća nazive sektora u kojima rade radnici koji se prezivaju Petrović i Jovanović. Klauzula INTERSECT vraća samo vrste koje se javljaju u rezultujućim tabelama svih SQL upita koji se kombinuju.69 - . SELECT Naziv FROM SEKTOR.Baze podataka .

Prezime FROM SEKTOR. Ime. Ime. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Petrović'. SELECT MatBr.Relacioni model SELECT Naziv FROM SEKTOR.70 - . Elektronski fakultet u Nišu Primer 15 U sledećem primeru imamo SQL upit koji korišćenjem klauzule INTERSECT određuje podatke o radnicima koji rade u sektoru Administracija I koji imaju platu veću od 40000. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. MS Access ne podržava klauzulu INTERSECT. MS Access ne podržava klauzulu MINUS. Primer 16 Ukoliko želimo da dobijemo podake o radnicima koji rade u sektoru Administracija a plata im je manja od 40000. upit iz prethodnog primera treba modifikovati takod a se umesto klauzule INTERSECT koristi klauzula MINUS. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. . Prezime FROM SEKTOR.Baze podataka .

Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj.71 - . 10. 6. 7. 4. RADNIK Elektronski fakultet u Nišu WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. 8. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. Ime. Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 5. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta. pol i naziv sektora u kome rade. Prezime FROM SEKTOR. 9. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata koji su zaduženi za taj sektor. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. 2. prezime. Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. . Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice.Baze podataka . naziv i broj angažovanih radnika.Relacioni model SELECT MatBr. Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime. Ime. 3. Prezime FROM SEKTOR. 1. Modifikovati upit iz zadatka 7 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog angažovanog radnika.

Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. . 22:35 .Preuzeti MS Access verziju baze podataka PREDUZEĆE . 18. datum početka godišnjeg odmora. . Zadatak: Relacione baze podataka i SQL Kao osnovu projekta potrebno je iskoristiti postojeću bazu podataka PREDUZEĆE (ova baza podataka je išla kao prateći materijal uz lekcije o SQL-u). datum završetka godišnjeg odmora. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se ne nalaze na poziciji šef sektora. Zadaci: . . 9. . 11:35 Krajnji rok za predaju: Četvrtak..Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000.Baze podataka .Modifikovati upit iz tačke 6 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu prema nazivu sektora.Kreiranu tabelu povezati sa tabelom RADNIK . U ovoj tabeli se za svakog radnika pamte informacije kako je tokom godine koristio svoj godišnji odmor (matični broj radnika. broj radnih dana).Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. . Dostupan od: Utorak.72 - . godina u kojoj se godišnji odmor koristi. 12.Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 11. Primarni ključ tabele su matični broj radnika i datum početka godišnjeg odomora.Kreiranu tabelu napuniti fiktivnim podacima . Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj a angažovani su na projektima koji su u nadležnosti sektora broj 5..Kreirati tabelu GODISNJI_ODMORI. naziv i broj angažovanih radnika. Juni 2009. Juni 2009.

. Brisanje podataka (brisanje vrsta iz tabele) Pored DML naredbi za ažuriranje podataka u ovoj lekciji će biti obrađene i DDL naredbe koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. SQL naredbe za manipulaciju podacima 5.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 5 Sadržaj SQL naredbe za manipulaciju podacima • o o o o o o o Neophodno predznanje Dodavanje novih podataka Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ažuriranje podataka Brisanje podataka Modifikacija šeme relacione baze podataka Brisanje tabele Modifikacija tabele Pitanja za samostalni rad o 5.1. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa SQL naredbom za dodavanje novih podataka Upoznati se sa SQL naredbom za ažuriranje podataka Upoznati se sa SQL naredbom za brisanje podataka Upoznati se sa SQL naredbama za izmenu strukture relacione baze podataka U prethodne dve lekcije smo se uglavnom bavili naredbom SELECT koja omogućava pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. U ovoj lekciji ćemo obraditi ostatak DML naredbi odnosno obradićemo naredbe koje omogućavaju modifikaciju podataka u relacionoj bazi podataka. Dodavanje novih podataka (dodavanje novih vrsta u tabelu) 2. Ažuriranje podataka (izmena vrednosti kolona u postojećim vrstama tabele) 3. odnosno posvetićemo pažnju naredbama koje omogućavaju brisanje i modifikaciju tabela u relacionoj bazi podataka.73 - . Postoje tri moguće operacije za modifikovanje podataka: 1.

.INTO.74 - . . Svi primeri u nastavku će biti razmatrani za slučaj tabele PROJEKAT. Šema relacione baze podataka Skup šema relacija.. Ova tabela je kreirana korišćenjem sledeće CREATE TABLE naredbe: CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Naziv Lokacija Sektor Int. imena atributa i domene atributa. U zavisnosti od načina zadavanja vrednosti kolona postoje različiti oblici INSERT. VarChar(15) DEFAULT "Niš".RDBMS). Šema relacije Predstavlja opis relacije. 5.2.3.Baze podataka . Dodavanje novih podataka Za dodavanje podataka u tabelu koristi se SQL naredba INSERT. CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sektor) REFERENCES SEKTOR(Broj) ). SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Broj). Sadrži ime relacije. pri čemu svaka ima različito ime.INTO naredbe. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Vrednosti kolona se definišu zadavanjem vrednosti u obliku konstanti ili korišćenjem rezultata SQL upita.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.... Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. Naredba INSERT. VarChar(25) NOT NULL. Integer NOT NULL.INTO dodaje nove vrste u tabelu relacione baze podataka.

. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv..INTO naredbi zadaje lista kolona. U tom slučaju lista vrednosti kolona mora da odgovara redosledu kojim su kolone navedene prilikom kreiranja tabele (u CREATE TABLE naredbi). u listi vrednosti kolona moraju se navesti vrednosti za svaku kolonu koja postoji u tabeli u koju se dodaje nova vrsta. vrednosti kolona. Primer 2 Ukoliko se u INSERT. Za istovljene kolone se upisuje podrazumevana vrednost definisana DEFAULT ograničenjem ili se upisuje NULL vrednost ukoliko DEFAULT ograničenje ne postoji. "Niš".]) . Broj. 5).INTO kod koje je specificirana lista kolona. zove se ProizvodX. <vrednost_kolone2>}. Dodaju se informacije o projektu čiji je broj 1. Primer 1 SQL naredba kojom se dodaje nova vrsta u tabelu PROJEKAT. INSERT INTO PROJEKAT VALUES( 1.INTO naredbe koji se koristi u situacijama kada se vrednosti kolona zadaju korišćenjem konstanti...Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu U nastavku je dat oblik INSERT. Iz definicije možemo zaključiti da je lista kolona opciona. Sektor..75 - . moguće je promeniti redosled zadavanja kolona u odnosu na onaj koji je specificiran u CREATE TABLE naredbi.. "ProizvodX". Iz liste se mogu izostaviti kolone kod kojih nije definisano NOT NULL ograničenje i kolone koje imaju definisano DEFAULT ograničenje. Lokacija) VALUES("ProizvodX". Lista kolona u pojedinim slučajevima ne mora biti kompletna. Naredba INSERT.)] VALUES (<vrednost_kolone1> [{..<ime_kolone2>]. Ukoliko je lista kolona izostavljena.. Takođe. moraju biti kompatibilne po tipu sa tipovima podataka koji su za kolone navedeni prilikom kreiranja tabele. lociran je u Nišu i za njega je zadužen sektor čiji je broj 5. 5.Baze podataka . "Niš"). INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [.. 1..

'Niš'). Primer 4 INSERT. naredba INSERT.. U ovom slučaju za listu kolona važe ista pravila kao i u prethodnim situacijama.. Da DEFAULT ograničenje ne postoji u kolonu Lokacija bi bila upisana vrednost NULL.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 3 U narednom primeru iz liste kolona je izbačena kolona Lokacija.. NOT NULL. Ukoliko bar jedno ograničenje nije zadovoljeno DBMS će prijaviti poruku o grešci.Baze podataka . INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [.INTO naredba koja koristi SQL upit da bi u tabelu PROJEKAT dodala podatke iz fiktivne tabele PROJEKAT1. Sektor.... Broj. Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ukoliko se vrednosti kolona zadaju korišćenjem upita.. Broj.1. prilikom dodavanja nove vrste u tu kolonu će biti upisana vrednost 'Niš'. 5. Prilikom dodavanja nove vrste u tabelu biće proverena sva ograničenja koja su definisana nad tabelom: primarni ključ. Lokacija) VALUES('ProizvodX'. CHECK.)] <upit>. .76 - . 5.INTO ima nešto drugačiji oblik. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. Lokacija FROM PROJEKAT1. Sektor.. 1.<ime_kolone2>]. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. Redosled i tip kolona u rezultujućoj tabeli upita mora da odgovara redosledu i tipu kolona u listi.3. Lokacija) SELECT Naziv. Pošto je u tabeli za tu kolona definisano DEFAULT ograničenje. Sektor. Vrednosti kolona se sada ne zadaju kako konstante već se zadaju kao rezultujuća tabela nekog upita. Broj.

"Ratko". Rukovodilac. Sektor) VALUES( 3334455555. Plata. "Marković". 4). INSERT INTO RADNIK (MatBr. "A". 2300. "Perić". Pol. Sektor) VALUES( 888665555. 888665555. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Plata.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 5 U nastavku su date INSERT. Rukovodilac. "Vasić". "Đorđe". Ime. 5). Prezime. 3000. "31/07/1962". 333445555. "M". Prezime. Sektor) VALUES( 987987987. "Voja". Prezime. Plata. "Ž". 333445555. "08/12/1945". 5). Sektor) VALUES( 987654321. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Ime. 987654321. "J". Plata. Plata. NULL. 5). 4). "Ž". "E". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Ime. 987654321. DatRodj. Pol. 6000. "M". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Plata. "Ivan". Rukovodilac. 3334455555. 4). "T". "M".. DatRodj. 5). Prezime.77 - . Rukovodilac. Plata. DatRodj. "Ana". "09/01/1955". Sektor) VALUES( 666884444. Prezime. Ime. Rukovodilac. Prezime. Pol. "29/03/1959". "M". DatRodj. "Veljković". "Stojić". Pol. "S". 3800. Plata. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Ime. 5). Rukovodilac. Sektor) VALUES( 999887777."19/07/1958". DatRodj. 888665555. "M". Rukovodilac.. Prezime. "Savić". INSERT INTO RADNIK (MatBr. . "09/01/1955". Prezime. 3500. "V". "Ž". DatRodj. 5500. Ime. DatRodj. Ime. Pol.INTO naredbe za punjenje test podacima tabele RADNIK. "K". "B". "Jovan". DatRodj. Pol. Sektor) VALUES( 456456456. 5300. "20/06/1965". Pol. Ime. 2500. "Janković". Sektor) VALUES( 123456789.Baze podataka . "Jelena". "15/09/1952". "Petrović". Pol. "Milica". INSERT INTO RADNIK (MatBr. Rukovodilac.

... LAKO MOŽEMO DA IZMENIMO I VRSTE KOJE NISMO ŽELELI DA MENJAMO. Ako se navede WHERE klauzula. . Ključna reč SET definiše u kojoj se koloni menja vrednost definisana zadatim izrazom. Treba biti jako oprezan prilikom korišćenja UPDATE. Ažuriranje podataka Za ažuriranje podataka se koristi SQL naredba UPDATE.. Korišćenjem UPDATE..<ime_kolone> = <izraz>. Primer 6 U ovom primeru se koristi UPDATE.SET naredba da bi se lokacija projekta čiji je broj 5 promenila na vrednost "Beograd".] [WHERE <uslov>]. ODNOSNO DA IZGUBIMO NEKE DRAGOCENE PODATKE. UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = "Beograd" WHERE Broj = 5...SET. UPDATE <ime_tabele> SET <ime_kolone> = <izraz> [.78 - . U sledećem primeru svi projekti koji u nazivu sadrže reč Proizvod se premeštaju u Niš u nadležnost sektora broj 4..Baze podataka ..4.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5. vrednost nekog izraza ili vrednost koju vraća SQL upit. ažuriranje se vrši samo za kolone koje ispunjavaju navednost nekog navedenog uslova. Osnovni oblik ove komande je dat unastavku.SET naredbe moguće je istovremeno menjati vrednosti većeg broja kolona.SET naredbe. UKOLIKO SE U PRETHODNOM PRIMERU IZOSTAVI WHERE KLAUZULA ILI USLOV NIJE DOBRO DEFINISAN. Izraz može bti konstantna vrednost..

Uslov koji navedete u WHERE definiše kriterijume za selekciju torki koje treba obrisati iz zadate tabele. Primer 8 SQL naredba u nastavku briše podatke o svim projektima. . DELETE FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE 'S*'. Ukoliko izostavite uslov ili je uslov neadekvatno definisan može doći do trajnog brisanja podataka koje nismo želeli da obrišemo. Brisanje podataka Za brisanje podataka iz relacione baze podataka koristi se naredba DELETE.79 - .Relacioni model UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = 'Niš'.5. Sektor = 4 WHERE Naziv LIKE 'Proizvod*'. Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom korišćenja naredbe DELETE.Baze podataka . U svom osnovnom obliku naredba DELETE ima sledeću sintaksu: DELETE FROM <ime_tabele> [WHERE <uslov>]. DELETE FROM PROJEKAT. Primer 7 SQL naredba koja je navedena u nastavku iz tabele RADNIK briše podatke o svim radnicima čije prezime počinje slovom 'S'. Elektronski fakultet u Nišu 5. NAREDBA DELETE BRIŠE SVE VRSTE IZ TABELE ČIJE SE IME NAVEDE U FROM KLAUZULI. AKO SE NE NAVEDE WHERE KLAUZULA.

DELETE FROM SEKTOR WHERE Naziv = "Administracija".u tabeli RADNIK postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i ovo ograničenje referencira primarni ključ u tabeli SEKTOR. DBMS će sprečiti brisanje tabele u slučaju da to dovodi do narušavanja referencijalnog integriteta. Ovo je još jedan razlog više zbog čega treba biti jako oprezan prilikom korišćenja DELETE naredbe.80 - . odnosno brisanje tabele nije moguće ukoliko u bazi podataka postoje ograničenja stranog ključa koja referenciraju tabelu koju želimo da obrišemo. Ova naredba briše strukturu tabelu zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. Izvršavanjem ove naredbe moguće je da se javi jedna od naredne tri situacije: 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 9 Prilikom korišćenja naredbe DELETE treba voditi računa i o efektima koji mogu da se jave kao posledica postojanja ograničenja stranog ključa. Brisanje tabele Za brisanje tabela iz relacione baze podataka koristi se naredba DROP TABLE. i da pokušamo da obrišemo podatke o sektoru čiji je naziv 'Administracija'. . Za razliku od prethodnog slučaja gde će DBMS sprečiti brisanje da ne bi došlo do narušavanja referencijalnog integriteta. Možemo za primer uzmemo tabele RADNIK i SEKTOR iz baze podataka PREDUZEĆE. Brisanje u ovom slučaju nije moguće jer bi u tabeli RADNIK dobili vrste koje referenciraju nepostojeći sektor čime bi bio narušen referencijalni integritet. DBMS će prijaviti grešku i neće izvršiti brisanje .1. Prilikom korišćenja ovih naredbi potrebno je da budemo jako oprezni kako greškom. 2.6.Baze podataka . ili usled nepažnje ne bi obrisali neke objekte ili podatke koji su nam od značaja.u tabeli RADNIK postoji ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i strani ključ je definisan korišćenjem opcije ON DELETE CASCADE. 5. U OVOM SLUČAJU DBMS AUTOMATSKI BRIŠE SVE PODATKE KOD KOJIH MOŽE DOĆI DO NARUŠAVANJA REFERENCIJALNOG INTEGRITETA. 3.6. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' ali će i iz tabele RADNIK biti obrisani podaci o radnicima koji rade u sektoru 'Administracija' . Modifikacija šeme relacione baze podataka Postoji veliki broj SQL DDL naredbi koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. 5. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' .u tabeli RADNIK ne postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor koje referencira primarni ključ u tabeli sektor.

DROP TABLE RADNIK.81 - . dodaju se neophodni pdoaci pa se tek naknadno dodaje ograničenje. Primer 12 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novo ograničenje. ALTER TABLE PROJEKAT DROP COLUMN VrednostProjekta.Baze podataka . Modifikacija tabele Za modifikaciju strukture tabela koristi se naredba ALTER TABLE.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 10 U ovom primeru je data naredba koja briše tabelu RADNIK zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje ograničenja iz tabele.6. Prilikom dodavanja nove kolone ne možemo odmah primeniti NOT NULL ograničenje jer bi u tom slučaju ograničenje odmah bilo narušeno. ALTER TABLE PROJEKAT ADD VrednostProjekta NUMERIC(10. Zbog toga se kolona dodaje bez NOT NULL ograničenja. 2) NOT NULL DEFAULT 10000. ALTER TABLE PROJEKAT DROP CONSTRAINT NadlezanFK. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje kolona iz tabele. Primer 11 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novu kolonu. 2).2. ALTER TABLE PROJEKAT MODIFY VrednostProjekta NUMERIC(10. 5. .

9. Petrović. Napisati SQL upit kojim se projekat broj 3 seli u Beograd i prelazi u nadležnost sektora broj 4. Napisati SQL naredbu kojom se tabeli projekat dodaje nova kolona VREDNOST. Napisati SQL upit kojim se briše ograničenje primarnog ključa u tabeli RADI_NA. Sami definišite podatke za nove projekte.82 - . . 10. 8. Napraviti tabelu PROJEKAT1 koja je idntična kopija tabele PROJEKAT. Napišite SQL upit kojim se svim radnicima plata povećava za 10%. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti sa lokacije Pirot sele na lokaciju Leskovac. 6. 4. 1. Napisati SQL upit koji za tabele CLAN_PORODICE briše sve podatke o članovima porodice radnika koji se zove Marko J. Napisati SQL upit koji iz tabele RADI_NA briše podatke o angažovanju radnika čiji je matični broj 333445555. Napisati SQL naredbu koja sve podatke iz tabele PROJEKAT kopira u tabelu PROJEKAT1.Relacioni model Pitanja za samostalni rad Elektronski fakultet u Nišu SQL naredbe Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Napisati SQL naredbe kojom se u tabelu PROJEKAT dodaju podaci o dva nova projekta. 7. 5. 2. 3. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti koji su bili u nadležnosti sektora 4 prebacuju u nadležnost sektora Uprava. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal.Baze podataka .

1. Ciljevi lekcije • • • • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja formi korišćenjem MS Access-a. Da se upoznamo sa osnovama kreiranja izveštaja korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja makroa korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja aplikacija korišćenjem MS Access-a 6.83 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 6 Sadržaj Osnovne komponente Access aplikacija • o o o o Neophodno predznanje Uvod Izrada i korišćenje formi Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Modifikovanje strukture forme Izrada i korišćenje izveštaja o o o o Sličnosti i razlike formi i izveštaja Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Početno grupisanje i sortiranje podataka Izrada i korišćenje makroa Pokretanje i izvršenje makroa Dodavanje akcija makroa Filtriranje podataka korišćenjem makroa Kreiranje aplikacije u Access-u Pitanja Zadatak o o o 6.Baze podataka . Osnovne komponente Access aplikacija 6.2. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Poznavanje osnovnih funkcija MS Access-a kao DBMSa .

Access poseduje veliki broj mehanizama koji automatizuju kreiranje osnovnih komponenti aplikacija: formi. . i testiranje aplikacija i smislu debagiranja ukoliko se prilikom razvoja koriste makroi. Princip korišćenja baza podataka od strane aplikacija razvijenih različitim tehnologijama i različiti slučajevi korišćenja baze podataka uopšte prikazani su na slici. Prednost korišćenja Access-a može se ogleda se u činjenici da je moguće koristiti njegove mehanizme za kreiranje aplikacija tj upita. Pojedine baze koristi svega nekoliko formi ili izveštaja.84 - . Uvod Baze podataka se razlikuju kako u pogledu veličine tako i u pogledu broja korisnika koje opslužuju. Svaka od navedenih tipova komponenti može biti razvijena nekim programskim jezikom ili korišćenjem alata baza podataka koji omogućavaju automatizaciju generisanja ovih komponenti.3. aplikacije koje koriste podatke smeštene u nekoj bazi podataka za svoje osnovne komponente imaju upite. C# i ostalih. Sistem koji upravlja bazom podataka može posedovati generatore upita. Neke baze podataka i dalje koriste apliakcije razvijene u COBOL programskom jeziku ili nekom od novijih programskih jezika poput Visual Basic . makroa i izveštaja. kakav je slučaj kod Access-a. poput Active Server Pages (ASP) ili Java Server Pages (JSP). formi i izveštaja. druge koriste aplikacije zasnovane na korišćenju Internet tehnologija. formi i izveštaja i paru sa bazom podataka kojoj upravlja neki drugi sistem za upravljanje bazama podataka poput MS SQL Server-a. ili neke od tehnologija za kreiranje standardnih desktop aplikacija. Sa druge strane mnoge od baza podataka koriste se putem poziva uskladištenih procedura i trigera. forme i izveštaje.Baze podataka . Java. Korišćenjem ovih mehanizama moguće je jako efikasno kreirati apliakcije koje se po svojim funkcionalnostima neće u mnogome razlikovati od aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. pored razvoja. Bez obzira na tehnologiju korišćenu za njihovo razvijanje.NET. Na ovaj način moguće je kreirati aplikacije koje kao izvor podataka koriste udaljene baze podataka. Mehanizmi ugrađeni u Access skraćuju vreme izrade aplikacija i dozvoljavaju.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6.

.85 - . Korišcenje Form Wizard značajno štedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greške pri kucanju.4. Mada koristite izglede Table i Query da izvršite iste funkcije kao i sa formama.4. Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vrši sa leva na desno i odozgo na dole. Izrada i korišćenje formi Access-ove forme (forms) prave korisnički interfejs prema tabelama. Forme su napravljene od skupa pojedinačnih elemenata strukture koji se zovu kontrole. 6.1. oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan način.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6.Baze podataka . Form Wizard omogućava izradu forme koja sadrži polja iz jedne ili više tabela ili upita. Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Najlakši način da izradite formu je korišćenje Form Wizard-a. Izgled wizard-a prikazan je na slici. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New moguće je pokrenuti Form Wizard. Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija.

Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje.Baze podataka . Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. Pored odabira kolona koje će bit prikazane na formi. svako sa odgovarajućom oznakom. Kada Form Wizard završi izradu formi. on prikazuje glavnu formu. moguće je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka. za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva. Moguće je odabrati kolone iz više tabela pri čemu će se zadržati veza između podataka iz različitih tabela.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Form wizard omogućava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi. .86 - . ali se može poboljšati delimičnim podešavanjem rasporeda.

Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme). Modifikovanje strukture forme Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada. Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnožje. Ako štampate formu sa više strana. Plivajući prozor. Linija alata Formating. gde je maksimalno povećan prozor za strukturu. . Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. Form Footer se pojavljuje samo jednom. Sekcija Form Header sadrži statički tekst. Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnožje forme) prikazane na slici 6. Traka Form Footer definiše visinu sekcije podnožja forme. Formi možete dodati sekcije Form Header i Form Footer. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statički elementi podataka. tekst.2. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje.Baze podataka . kao što su oznake i zaštitni znaci. Sekcija Form Footer je slična sekciji Form Header. i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metrički sistem. koja omogućava dodavanje nove kontrole na formu. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa više strana. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledećoj sekciji. ili ih izbrisati. Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira. Traka Form Header definiše visinu sekcije zaglavlja forme. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design. sadrži dugmad koja su prečice za boju.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Form Header/Footer. koji se pojavljuje u režimu Form Design. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. sadrži neučvršćenu liniju alata. Liniju za marginu pomerate tako što je kliknete i odvučete na željenu lokaciju.87 - . biranjem View.4. sadrži dugmad koja su prečice za biranje menija u režimu Form Design. nazvanu kutija sa alatima. Prozor Form Design ima sledeće osnovne elemente: • • • • • • Linija alata Form Design. ivice i različite druge opcije formatiranja. grafičke likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. koje omogućavaju da vidite delove forme van granica prozora forme. Možete kliknuti i odvući ovu liniju na novu lokaciju. Zaglavlja i podnožja su opciona. za verziju Access za SAD u inčima.

Detail. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da možete štampati i distribuirati onima kojima je potreban. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u rešetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veličine moguće vršiti na osnovu tačaka rešetke. pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Visinu sekcije možete izmeniti povlačenjem mišem vertikalnih traka Form Header. projektovanog za štampanje. Kod Accessa. Poravnanje selektovanih kontrola vrši se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a. moguće je koristi neki od ugrađenih stilova korišćenjem AutoFormat opcije iz linije alata. U formatiranom prikazu moguće je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korišćenjem Tab Order opcije. Povlačenjem pokazivača podešava se veličinu sekcije iznad pokazivača miša. Izrada i korišćenje izveštaja Izveštaj je krajnji proizvod većine aplikacija baza podataka. Kada postavite pokazivač miša na gornju ivicu trake za podelu sekcije.88 - .Baze podataka . Moguće je vršiti promenu pozicija grupe kontrola. ili koji ga zahtevaju. 6. Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veličine. Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola. ili Form Footer.5. izveštaj je specijalna vrsta neprekidne forme. .

navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. Format više kolonskih tabela troši manje papira. jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se želi.2. primenjuje se i kod izveštaja. Vrednost osnovnih podataka za izveštaj ne možete izmeniti. desno od oznake. Sections (sekcije). sadrže zaglavlja i podnožja izveštaja koja se pojavljuju jednom na početku i na kraju izveštaja. a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). i Subreports (podizveštaji) se ugraduju u izveštaje na isti način na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme. Poštanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta višekolonskih izveštaja.1. Podnožje izveštaja se često koristi za štampanje ukupnog zbira. Sekcije izveštaja odgovaraju sekcijama forme sličnih imena. kao celina. Tabelarni izveštaji (tabular reports). Nezavisni izveštaji (unbound reports). U sekcije zaglavlja i podnožja možete staviti statičku (nezavisnu) grafiku. Oznaka pokazuje ime polja. . i zaglavlja i podnožja stranice koja se štampaju na vrhu i dnu svake stranice. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Postoji šest osnovnih tipova izveštaja napravljenih u Accessu.Baze podataka . izveštaje po grupama i zbirovima i poštanske nalepnice. određuje koliko redova i kolona ima na stranici. Group sections (sekcije grupe) izveštaja.5. kao što su tabele ili upiti. prave tri osnovne vrste izveštaja: sa jednom kolonom. uključujući sledeće: • • • • • Report Wizards. Višekolonski izveštaji (multicolumn reports) se prave iz izveštaja sa jednom kolonom. projektovane za štampanje imena i adresa ili drugih podataka iz više polja. obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. Controls (kontrole) su dodati izveštajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni. Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. njihova veličina se menja pomoću ručica. koji se zovu izgledi (layout): • • • • • • Izveštaji sa jednom kolonom (single-column reports). Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj štampate. koristeći novinsku kolonu aplikacije stonog izdavaštva i obrade teksta.89 - . i tako redom. u grupama. a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku. a okvir za tekst. sadrže podizveštaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka. Dodajete Group Headers koji uključuju naziv za svaku grupu. i Group Footers za štampanje grupnih podzbirova. ali ima ograničenu upotrebu. obezbeđuju kolonu za svako polje tabele ili upita i štampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone. Bitne su dve osnovne razlike između formi i izveštaja: • • Izveštaji su namenjeni samo za štampanje i za razliku od formi. Izveštaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najčešća vrsta izveštaja. Grupe se često nazivaju pojasi (bands). 6. Izveštaji Access imaju mnoge zajedničke karakteristike sa formama. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izveštaja. nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru. Svaka grupa polja čini ćeliju u rešetki.5. obezbeđuje vrednosti. Sličnosti i razlike formi i izveštaja Većina metoda za izradu formi za transakcione obrade.

Report Wizard omogućava da pravite izveštaje koji sadrže podatke iz više tabela. Podizveštaji koji su u nezavisnom izveštaju. Glavni izveštaj nekog nezavisnog izveštaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka.Baze podataka . koji može biti tabela ili upit. izveštaji zahtevaju izvor podataka. međutim. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Najlakši način kreiranja izveštaja je korišćenje Report Wizard-a.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prva četiri tipa izveštaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak. 6.3. Nakon odabira opcije za kreiranje izveštaja potrebno je odabrati Report Wizard način kreiranja izveštaja. Za ovu vrstu izveštaja se kaže da su zavisni u odnosu na izvor podataka. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje će biti prikazane u izveštaju. . Slično Form Wizard.5. bez da prethodno napravite upit.90 - . kao što to rade forme. Slično formama. Prednost korišćenja Report Wizard je što uvodi teme strukture izveštaja Access i što su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se čine pri počinjanju sa inicijalno praznim izveštajem. moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka.

6. Formatiranje prikaza izveštaja posebno je bitno jer je svrha izveštaja njihovo pregledavanje i štampanje pa će u ovim situacijama svaki pogrešno postavljeni objekat bilo vrlo uočljiv. Metod koji se koristi za grupisanje podataka zavisi od podataka u polju preko kojih se vrši grupisanje.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a. ali mogu biti i alfabetske. Prilikom formatiranja izveštaja moguće je koristiti ugrađene stilove na isti način kao kod formatiranja izgleda formi. Okvir za dijalog Sorting and Grouping omogućava izmenu ovih svojstava da u režimu projektovanja izveštaja. podesiti razmak između redova. . one su obično numeričke. Početno grupisanje i sortiranje podataka Većina kreiranih izveštaja zahteva organizovanje podataka u grupe i podgrupe. poravnati kontrole horizontalno i vertikalno.91 - . podesiti margine izveštaja i slično. Zbog toga je prilikom pripreme izveštaja za pregledavanje i štampu u Access-u moguće poravnati i formatirati kontrole. Report Wizard obezbeđuje svojstava za početno grupisanje i sortiranje podataka.4. u stilu sličnom rasporedu kod knjige.Baze podataka . Korišćenjem Sorting and Grouping dijaloga moguće je odrediti kategorije po kojima se vrši grupisanje. Kada se grupisanje vrši po kategorijama.5. Takođe korišćenjem ovog dijaloga moguće je menjati red grupisanja. Access posebno smešta stilove definisane za forme i za izveštaje pa je za izveštaje moguće kreirati posebne stilove. Kada se grupisanje vrši preko opsega vrednosti. Report Wizard pravi izveštaj i prikazuje ga u režimu pogleda za štampanje. jedinstvena vrednost mora predstavljati svaku kategoriju.

Makro je zapravo mali program koji omogućava ponovno izvršenje odgovarajućih akcija. i tako dalje. Svaka od komandi poseduje naziv koji opisuje njenu funkcionalnost. Izgled okruženja za kreiranje makroa prikazan je na slici. makroi u Access-u se ne koriste za dupliranje pritisaka tastera ili pomeranja miša. alfabetskih lista za pomaganje čitaocima u traženju posebnog zapisa. Ako je potrebno podeliti izveštaj i grupisati ga po kategoriji koja ima tekstualne vrednosti. Ovo postavlja grupe podataka u imena koja počinju sa A do C.Baze podataka . Potrebno je osobine Group On postaviti na Interval i postaviti Group Interval na 3. unosi u okviru za dijalog Sorting and Grouping mogu da izgledaju kao unosi na slici 12. itd. Funkcija Accessa VBA =Asc([Ime]) vraća ASCII (numeričku) vrednost prvog karaktera njegovog argumenta niza.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je potrebno sortirati izveštaje po opsegu vrednosti. D do F. Ukupan broj dostupnih komandi za koje je moguće kreirati makroe u Access-u je relativno mali – skup komandi sastoji se od 56 komandi. a da svaka grupa sadrži vrednosti kateroje u opsegu od po tri sloca (A do C. D do F.).6. Za razliku od makroa drugih Windows aplikacija. Izrada i korišćenje makroa Marko je jedan od objekata koje je moguće kreirati i koristiti u okviru Access aplikacije koja se oslanja na korišćenje baze podataka. .92 - . 6. alfabetsko grupisanje je često korisno za grupisanje dugih. Mada su vrednosti ograničene.

Primer objekta bilo bi dugme za čiji bi se OnClick događaj (ovaj događaj se desi svaki put . Pokretanje i izvršenje makroa Makroe je moguće pokrenuti na više načina: 1. Kolona Comment daje prostor za opis makroa. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Macro Name iz podmenija View glavnog menija Access-a. Pokretanje makroa vezuje se za događaje odgovarajućeg objekta koji bi trebalo da dovedu do pokretanja makroa.93 - . 6. Ukoliko je otvoren osnovni prozor Access okruženja. U slučaju kada se makro posmatra u modu kada je moguće promeniti osobone makroa (eng. Akcije se izvršavaju odozgo naniže. design view). marko je moguće pokrenuti izborom pocije Run u podmeniju Run glavnog menija okruženja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kolona MacroName omogućava uključivanje više makroa pod jednim makroom baze podataka. Pokretanje odgovarajućeg makroa moguće je vezati i za druge objekte u sistemu. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Conditions iz podmenija View glavnog menija Access-a.Baze podataka . Ručno Iz nekog drugog makroa Iz nekog drugog objekta poput forme Automatski prilikom pokretanja baze podataka Makro je moguće pokrenuti ručno na više načina.1. potrebno je izabrati ime makroa i pokrenitu makro korišćenjem Run dugmeta. Makro je moguće pokrenuti iz drugog makroa odabirom akcije RunMacro. zatim izborom opcije Macro podmenija Tools i izborom opcije Run Macro podmenija Macro (Tools -> Macro -> Run Macro) pri čemu je potrebno uneti ime makroa koji se pokreće. Ova opcija obično se koristi prilikom grupisanja povezanih makroa. 4. Ova akcija pokreće makro čije ime je definisano u delu Macro Name. Akcije obuhvaćene makroom će biti izvršene u situacijama kada je ispunjen uslov zadat izrazom tj kada izraz ima vrednost true. Kolona Action omogućava izbor akcije koja će se izvršiti prilikom pokretanja makroa.6. 3. 2. Kolona Condition omogućava unos uslovnog izraza koji određuje u kojim situacijama će posmatrani makro biti izvršen. Takođe moguće je pokrenuti makro iz glavnog menija okruženja izborom podmenija Tools.

Takođe. Mod u kome se makro izvršava korak po korak naziva se “Single Step” mod.6.Baze podataka . Neophodno je izabrati tip objekta čije zatvaranje vrši Close akcija posmatranog makroa u Object Type delu prozora. Potrebno je kreirati makro pod imenom AutoExec.3. neophodno je izabrati objekat čije se zatvaranje vrši. Prilikom definisanja makroa moguće je odrediti argumente potrebne za izvršenje akcija makroa. može biti iskorišćen za dodavanje akcije. Takođe. Svaki od redova prikazanih u delu za dizajniranje tj izmenu karakteristika makroa. neophodno je odrediti da li se objekat koji se zatvara akcijom Close snima. Argument makroa moguće je selektovati u Action Arguments delu prozora za izmenu i dodavanje akcija makroa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kada korisnik pritisne dugme) vezalo izvršenje makroa. Pri izvršenja ovakvog makroa. Zatim je neophodno pokrenuti izvršenje makroa izborom Run opcije. Akcije je moguće ukloniti iz makroa brisanjem imena akcije iz odgovarajućeg reda u prozoru za dizajniranje makroa ili korišćenjem opcije Delete Rows podmenija Edit glavnog menija okruženja. moguće je dodati akciju u makro. Kako bi što bolje simulirali izvršenje programskih struktura. koja vrši zatvaranje nekog od trenutno aktivnih objekata. makroe je moguće izvršavati korak po korak. Ovaj makro poseduje akciju RunMacro koja pokreće odabrani makro prilikom pokretanja okruženja. Dodavanje akcija makroa Akcije makroa je moguće dodati na više načina. Izgled ovakvog prozora prikazan je na slici 15. Eventualno snimanje objekta određuje se odabirom odgovarajuće opcije u Save delu prozora. Ovaj mod dozvoljava da se izvršava jedna po jedna akcija makroa sa pauzama u izvršenju između akcija kako bi se posmatrali i analizirali rezultati izvršenja svake od akcija. Ovaj objekat predstavlja argument izvršenja makroa. Kod pojedinih akcija koje makro može da izvršava argumenti su neophodni dok su kod drugih opcioni. Primer izvršenja makroa koji otvara formu u ovom modu prikazan je na slici. Takođe. moguće je pokrenuti makro prilikom pokretanja okruženja. Kako bi se pokrenuo ovaj mod neophodno je otvoriti prozor za izmenu karakteristika makroa (Design View) i odabrati Single Step opciju iz Run podmenija glavnog menija aplikacije. neophodno je izabrati ime objekta.94 - . 6. . Access će u Object Name delu prozora izlistati imena svih objekata čiji tip odgovara tipu selektovanom u Object Type delu prozora. Nakon izbora tipa objekta. Korak po korak izvršenje makroa je posebno korisno u situacijama kada se izvršenje makroa ne desi na očekivani način. Close akcija će izvršiti zatvaranje selektovanog objekta. Ukoliko se prilikom izvršenja desi greška. prikazaće se Action Failed dijalog. Ukoliko bi se za akciju makroa odabrala Close akcija. korišćenjem opcije Insert Rows iz podmenija Insert glavnog menija okruženja.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kako bi se kontrolisao tok izvršenja pojedinih akcija ili filtrirali podaci koje je potrebno prikazati ili štampati.6. Za definisanje izraza za filtriranje moguće je koristiti Expression Builder formu. otvaranje i zatvaranje padajuće liste i sl. Svaka od kontrola (dugme. korišćenjem makroa moguće je filtrirati podatke smeštene u bazi podataka. padajuća lista i sl. makroi se najčešće vezuju za forme i izveštaje. Ova opcija sadrži izraz na osnovu koga se vrši filtriranje podataka.95 - .Baze podataka . Access poseduje predefinisani skup funkcija koje je moguće koristiti za filtriranje podataka. pokrenuće se i izvršenje makroa koji je vezan za taj događaj.) poseduje predefinisani skup sistemskih događaja (klik na dugme. Where Condition opcija predstavlja ekvivalent WHERE delu standardne SQL SELECT naredbe. Filtriranje podataka vezuje se za akcije unutar makroa. Kada sistem bude detektovao i pokrenuo odgovarajući događaj. filtriranje je moguće primeniti na sadržaj pojedinih kontrola ili podskupa padataka prikazanih u formi ili izveštaju. . 6. Korišćenjem ove forme vrši se odabir podataka koji se filtriraju. makroi se vezuju za kontrole koje poseduju forme i izveštaji.4. Izgled korišćenja Expression Builder-a prikazan je na slici. Filtriranje podataka korišćenjem makroa Osim prostog prikaza.) za koje je moguće vezati izvršenje makroa. Osim podataka smeštenih u bazi podataka. Svaka akcija koja poseduje opciju Where Condition ima mogućnost filtriranja podataka. Tačnije.

za delimično tačan 1. Kontrole predstavljaju delove korisničkog interfejsa aplikacije i mogu pokrenuti izvršenje određenih akcija. Kreiranje aplikacije u Access-u Access pruža i mogućnost kreiranja baze podataka i aplikacije koja je koristi korišćenjem jedinstvenog radnog okruženja. Za svaku aplikaciju neophodno je definisati formu od koje polazi njeno izvršenje. 4. Kao takve. Šta predstavljaju forme u Access-u? Od kojih elemenata su sastavljene forme? Koji je najlakši način za kreiranje forme u Access-u? Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? Čemu služe izveštaji u Access-u? . čekiranje kontrole i sl. Osnovna komponenta od koje polazi izvršenje svake desktop aplikacije kreirane korišćenjem Access-a je forma.7. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. a za netačan 0. ponavljanje akcija.) za koje je moguće vezati određene akcije. 3. Vezivanjem događaja pojedinačnih kontrola za akcije i makroe. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Korišćenjem makroa moguće je kreirati aplikacije kod kojih postoje uslovna izvršenja obrade i prikaza podataka. Access svojim korisnicima nudi mogućnost generisanja objekata koji mogu upravljati tokom obrade podataka. Pored prostog prikaza filtriranih ili nefiltriranih podataka. Svaka od kontrola poseduje predefinisani skup događaja (klik na dugme. Aplikacija može posedovati proizvoljan broj formi. 2. Kreiranje aplikacija za procesiranje podataka korišćenjem Access-a bazira se na kreiranju određenog broja međusobno povezanih formi i izveštaja. Makroi pripadaju grupi ovih objekata i najčešće su korišćeni tip objekata za upravljanje tokom obrade podataka.Baze podataka . moguće je kreirati aplikacije koje poseduju sve karakteristike desktop aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. Access poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće dodati na forme. 1. forme mogu posedovati kontrole. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. 5. grupisanje akcija obrade podataka i sl. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Primer definisanja početne forme aplikacije prikazan je na slici. otvaranje i zatvaranje padajuće liste. kontrole predstavljaju gradivne elemente korisničkog interfejsa svih Access aplikacija. Kako bi svojim korisnicima omogućio kontrolu toka izvršenja obrade podataka.96 - .

Prilikom pokretanja aplikacije. Koju formu je moguće koristiti za filtriranje podataka korišćenjem makroa? 14. datum rođenja i adresu. Kreirati Access aplikaciju koja se sastoji od dve forme: Radnik i ClanPorodice. adresu i platu. Navesti jedan od načina za početno grupisanje i sortiranje podataka u izveštajima. Koji je najlakši način za kreiranje izveštaja u Access-u? 8. srednje slovo. Dugme Zatvori zatvara formu Radnik. Korišćenjem Form Wizard-a kreirati formu u Access-u koja za svakog radnika prikazuje sledeće podatke: matični broj. Forma Radnik poseduje 3 dugmeta: Sledeci. pokreće se forma Radnik. Forma Radnik prikazuje podatke o svakom od radnika i to: ime. Koji je podrazumevani redosled izvršenja komandi u makrou i na koji način je moguće izmeniti ovaj redosled? 11. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. Šta je makro? 10. Ovaj izveštaj prkazuje podatke o članovima porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Forma ClanPorodice prikazuje članove porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. 13. Dugme PrikaziClanovePorodice otvara formu ClanPorodice. Na koji način je moguće primeniti isti uslov na više akcija jednog makroa? 12. Podaci o članovima porodice radnika čuvaju se u tabeli CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Navesti primer objekta i događaja posmatranog objekta za koji je vazano izvršenje makroa. Ova forma poseduje dugme Zatvori koje zatvara formu i dugme Prikazi izvestaj koje otvara izveštaj ClanPorodiceReport. srednje slovo. prezime. Koje su dve osnovne razlike između formi i izveštaja? 7. Na formi Radnik su u jednom trenutku prikazani podaci o jednom od radnika. 9. Dugme Sledeci prikazuje podatke o narednom radniku tj omogućava kretanje kroz podatke o radnicima prelaskom na sledećeg radnika.97 - . ime. 2. Šta je neophodno definisati da bi bilo moguće pokretanje Access aplikacije? Zadatak Access aplikacija 1. PrikaziClanovePorodice i Zatvori.Baze podataka . . prezime.

NET-a (kreiranje konekcije ka bazi. DataSet.NET Data Provider-ima Upoznati se sa direktnim pristupom podacima korišćenjem ADO. ADO.NET-a (korišćenje DataAdapter.NET data provider-i Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.NET-a Kreiranje konekcije ka bazi podataka Kreiranje SQL komande Korišćenje DataReader objekta Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.2.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 7 Sadržaj ADO. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama ADO.98 - .NET-a za pristup podacima Pitanja Zadatak o o o 7. korišćenje DataReader objekta. DataTable. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# .NET • o o o o o Neophodno predznanje Uvod ADO.Baze podataka .1. parametrizacija upita) Upoznati se sa korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET 7. DataColumn i DataRow klasa) 7.NET-a Upoznati se sa ADO. kreiranje SQL komande.

aplikacije koje pristupaju bazi podataka omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju podatke i prikazuju ih u tabelarnom obliku. Svaki sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Naravno. Ovaj interfejs nisu mogli koristiti projektanti koji su svoje aplikacije razvijali korišćenjem Visual Basic-a i script jezika pa je Microsoft razvio Active Data Object (ADO) interfejs.Baze podataka . Svaki DBMS poseduje svoj programski interfejs pa je bilo neophodno razviti standarde za pristup bazama podataka kako projektanti aplikacija ne bi morali da koriste različite intefejse u zavisnosti od konkretnog DBMS-a koji koriste.NET platforme.NET ima niz karakteristika koje ga razlikuju u odnosu na prethodne tehnologije za pristup podacima. Open Database Connectivity (ODBC) standard je razvijen sa ciljem da obezbedi načine za manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka koji bi bili nezavisni od konkretnog DBMS-a. Još jedna razlika ADO. Stalno aktivna konekcija dozvoljavala je trenutne izmene podataka i nadgledanje promena za vreme izvršenja koda. Nakon pribavljanja podataka. Programski interfejs (API) predstavlja kolekciju objekata i metoda koji omogućavaju pozivanje funkcija sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS-a) iz programskog koda. eXtensible Markup Language). ADO. Funkcionalnosti ADO. ADO koristi funkcionalnosti OLE DB interfejsa i može biti korišćen iz bilo kog programskog jezika.NET ima u potpunosti drugačiji pristup u odnosu na prethodnike. .NET je naslednik ADO-a i deo je Microsoft-ove . Verovatno najbitnija karakteristika ovog objekta je činjenica da pruža mogućnost manipulacije nad podacima bez potrebe da veza sa bazom podataka bude u svakom trenutku otvorena.3. Application Program Interface-API) čijim korišćenjem je moguće iz programskog koda odnosno iz aplikacije. U prošlosti je razvijeno više standardnih interfejsa za pristup bazama podataka. Uvod Većina trenutno prisutnih aplikacija vrši obradu podataka. Konekcija sa bazom podataka se i dalje kreira ali je moguće mnogo ranije osloboditi konekciju i učiniti je dostupnom ostalim korisnicima. Problem je predstavljao ograničeni broj konekcija koje je server baze podataka mogao da pruži korisnicima pa su nakon zauzeća svih dostupnih konekcija ostali korisnici morali da čekaju da se neka od konekcija oslobodi. Podaci pribavljeni iz izvora podataka (relacione baze podataka) se serijalizuju korišćenjem XML-a.NET-a baziraju se na korišćenju novog objekta pod nazivom DataSet. U najprostijem slučaju. ADO.NET-a za predstavljanje podataka korišćenjem XML-a (eng. Database Management System – DBMS) poseduje sopstveni programski interfejs (eng. Microsoft je razvio OLE DB.NET-a u odnosu na ADO je podrška ADO. vršiti manipulaciju podacima u bazi podataka.NET nije ograničen firewallom jer se komunikacija vrši standardnim HTTP protokolom. nakon završetka obrade podataka izmenjena je jedino lokalna kopija podataka pa je neophodno ponovo otvoriti konekciju ka bazi podataka kako bi bilo moguće snimiti izmene. Prethodne tehnologije za pristup podacima su pretpostavljale da je veza sa bazom podataka aktivna za vreme izvršenja koda koji vrši obradu podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. Ovakav način serijalizacije podataka ima za posledicu da ADO. DataSet predstavlja lokalnu kopiju podataka pribavljenih iz baze podataka i može sadržati više od jedne tabele. Najčešći način skladištenja i korišćenja uskladištenih podataka je upotreba baza podataka. Za pristup podacima projektanti aplikacija mogu koristiti različite tehnologije. Razlog je mogućnost pribavljanja kopije podataka iz baze i skladištenja ovih podataka u DataSet objektu. objektno-orijentisani interfejs koji enkapsulira funkcionalnosti servera baza podataka. ADO. OLE DB je razvijen ne samo za relacione baze podataka već ima i mogućnost korišćenje drugih tipova podataka.99 - . moguće je zatvoriti konekciju pre početka obrade podataka.

dodavanje. IDbDataAdapter DataAdapter DbDataAdapter Parameter Transaction DbParameter DbTransaction IDataParameter.Data. Objekat Connection Command Roditeljska klasa DbConnection DbCommand Implementira interfejs IDbConnection IDbCommand Značenje Omogućava otvaranje i zatvaranje konekcije ka bazi podataka Predstavlja SQL upit ili uskladištenu proceduru. ADO. namespace) koji imaju mogućnost direktne komunikacija sa konkretnim DBMS-om. ADO. Poseduje konekciju i skup od četiri osnovne operacije za selektovanje.NET poseduje više skupova tipova objekata koji komuniciraju sa DBMS-im. Još jedna od prednosti je način komunikacije između data provider-a i DBMS-a. ADO.100 - . Struktura data provider-a . Omogućava pristup DataReader objektu konkretnog data provider-a Omogućava čitanje podataka korišćenjem kursora na serverskoj strani Prenosi DataSet objekte između klijenta i izvora podataka.4.Data prostoru imena. IDbDataParameter IDbTransaction Tabela 1: Osnovni objekti ADO. Svaki od data provider-a optimizovan je za interakciju sa konkretnim DBMS-om. OdbcConnection ili MySqlConnection). IDataRecord IDataAdapter.Baze podataka . .NET Data Provider-a Iako će se imena konkretnih objekata svakog od konkretnih Data Provider objekata razlikovati (npr.NET ne poseduje jedinstveni skup tipova objekata koji komuniciraju sa različitim sistemima za upravljanje bazama podataka (DBMS). on komunicira direktno sa DBMS-om tj ne postoji međusloj koji bi prilagodio zahteve korisnika konkretnom DBMS-u. svi su izvedeni iz iste klase i implementiraju iste interfejse pa je nakon savladavanja korišćenja jednog od data provider-a relativno jednostavno koristiti sve ostale.NET platforme prikazana je na slici. izmenu i brisanje podataka u izvoru podataka Predstavlja imenovani parametar u parametrizovanom upitu Enkapsulira transakciju baze podatak DataReader DbDataReader IDataReader. Osnovni objekti ADO.NET data provider-i Za razliku od ADO-a. SqlConnection. Prednost ovakvog pristupa je mogućnost pojedinačnih data provider-a da imaju mogućnost manipulacije objektima koji su specifični za posmatrani DBMS. Svaki od data provired-a poseduje skup klasa koje omogućavaju izvršenje osnovnih funkcionalnosti. Ove skupove tipova objekata nazivamo data provider-ima. Data provider je najlakše posmatrati kao skup tipova objekata definisanih u određenom prostoru imena (eng.Common prostoru imena odnosno u System.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. s obzirom da je svaki data provider optimizovan za rad sa konkretnim DBMS-om. Naime. OracleConnection. koje se nalaze u System.NET Data Provider tipa objekta prikazani su u tabeli 1. Sve klase konkretnih data provider-a imaju zajedničke roditeljske klase tj izvedene su iz istog skupa klasa i interfejsa.

dll System.Data.Data je najopštiji.Odbc System.NET data provider-i Sadrži tipove koji omogućavaju otkrivanje instanci MS SQL Servera u lokalnoj mreži Sadrži tipove podataka koje koristi Microsoft SQL Server Tabela 3: Dodatni ADO.NET platforma poseduje skup dodatnih prostora imena koji svojim funkcionalnostima pripadaju skupu ADO.NET prostori imena Od svih ADO.Baze podataka .NET platformu.Data. Svaka aplikacija koja želi da pristupa podacima korišćenjem ADO. Prostor imena (namespace) System.OracleClient.Data.101 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Microsoft .Common System.SqlServerCe System. System.Data.SqlServerCe. . Neki od ovih prostora imena prikazani su u tabeli 3.OracleClient Biblioteka System. MySQL. moguće je koristiti data provider-e koje obezbeđuju pojedinačni proizvođači besplatnih ili komercijalnih DBMS-ova poput SQLite.dll System.Data prostora imena.Data.Data sadrži klase koje su zajedničke za sve data provider-e. U tabeli 4 prikazani su osnovni članovi System.SqlClient System. DB2. Data Provider OLE DB Microsoft SQL Server Microsoft SQL Server Mobile ODBC Oracle Prostor imena (namespace) System.SqlTypes Značenje Definiše osnovne ADO.Data. PostgreSQL ili Sybase.NET-a mora koristiti klase definisane ovim prostorom imena. Spisak ugrađenih data provider-a prikazan je u tabeli 2.dll System.NET tipove koje koriste svi data provider-i Sadrži tipove koje dele svi ADO.Data.dll Tabela 2: Microsoft ADO.Data. Pored predstavljenih prostora imena.Data.NET prostora imena (namespace-a).Data.Data.Data System. System.OleDb System. .NET prostora imena.Sql System.NET Data Provider-i Pored data provider-a koji su ugrađeni u .Data.dll System.Data.NET platforma poseduje niz ugrađenih data provider-a za različite DBMSove.

1. Ovakav način izvršenja operacija nad bazom podataka je dobro rešenje kada je potrebno pročitati podatke ili izmeniti podake u jednom redu neke od tabela relacione baze podataka. .Data prostora imena 7.Relacioni model Klasa Constraint DataColumn DataRelation DataRow DataSet Elektronski fakultet u Nišu Značenje Predstavlja ograničenje primenjeno na DataColumn objekat Predstavlja jednu kolonu DataTable objekta Predstavlja roditelj/dete odnos između dva DataTable objekta Predstavlja jedan red u DataTable objektu Predstavlja lokalnu kopiju podataka u memoriji klijentskog računara koji se sastoji od niza povezanih DataTable objekata DataTable Predstavlja lokalnu kopiju tabele baze podataka DataTableReader Omogućava čitanje podataka iz DataTable objekta red po red DataView Predstavlja pogled na tabelu baze podataka i koirsti se za sortiranje. Konekcija ka izvoru podataka u ADO. U nastavku ja dat primer kreiranja konekcije korišćenjem OLE DB data provider-a.NET-a Najlakši način izvršenja svih operacija nad bazom podataka je direktno izvršenje svih operacija pri čemu se ne vodi računa o lokalnim kopijama podataka. pretraživanje i izmenu podataka Tabela 4: Osnovni članovi System.5. Prilikom kreiranja instance klase Connection neophodno je definisati ConnectionString atribut ove klase.102 - .5. Uobičajeni redosled operacija prilikom pribavljanja podataka korišćenjem ovakvog pristupa sastoji se iz sledećih koraka: 1.NET-u enkapsulirana je klasom Connection. Ovakav pristup nije efikasan ukoliko je potrebno modifikovati više različitih redova iz jedne ili više tabela. Command i DataReader objekte Otvoriti konekciju Koristiti DataReader za čitanje podataka iz baze podataka Zatvoriti konekciju 7. 3. Kreiranje konekcije ka bazi podataka Pre pribavljanja ili izmene podataka neophodno je kreirati konekciju ka izvoru podataka.Baze podataka . Ovakav model je najbliži tradicionalnom ADO programiranju i otklanja probleme konkurentnog izvršenja operacija nad bazom podataka koji se dešavaju kada više korisnika istovremeno izvršava operacije nad istim podskupom podataka. Direktan pristup podacima korišćenjem ADO. Broj raspoloživih konekcija je ograničen pa je potrebno držati konekciju otvorenom što je kraće moguće. filtriranje. načinu autentifikacije korisnika. 4. Ovaj atribut najčešće sadrži informacije o imenu mašine kojoj pristupamo. imenu baze kojoj pristupamo i sl.’. Kreirati Connection. 2. ConnectionString atribut predstavlja formatirani niz karaktera sastavljen od niza ime/vrednost parova odvojenih međusobno karakterom ‘.

Baze podataka . Objekti klase OleDbCommand predstavljaju objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL upita. conn. Dakle. komande mogu biti različitog tipa. . otvorena je i aktivna konekcija ka bazi podataka.Data Source=c:\\PREDUZECE.103 - . Pre korišćenja konekcije neophodno je eksplicitno otvoriti konekciju: Otvaranje konekcije conn. imena tabela ili uskladištenih procedura. SQL naredbe se izvršavaju korišćenjem instanci klase OleDbCommand tj korišćenjem OleDbCommand objekta. Data Source ukazuje na ime servera na kome se nalazi baza podataka kojoj pristupamo.ConnectionString = "Provider=Microsoft. Ukoliko koristimo SQL Server data provider.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kreiranje konekcije OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Tip komande specificiran je CommandType atributom objekta klase OleDbCommand i može imati neku od vrednosti iz ComandType enumeracije.4. Integrated Security ukazuje na način autentifikacije korisnika. Alternativno. Kreiranje SQL komande Nakon kreiranja konekcija ka bazi podataka. moguće je proslediti username i password naloga koji želimo da koristimo za pristup bazi podataka.2.Open().Close().OLEDB.0. Initial Catalog predstavlja ime baze podataka kojoj ćemo pristupati korišćenjem kreirane konekcije.mdb". Nakon završetka obrade podataka neophodno je zatvoriti konekciju pozivom funkcije za zatvaranje konekcije: Zatvaranje konekcije conn. neophodno je izvršiti SQL naredbe za manipulaciju nad podacima. 7. U posmatranom slučaju pristupa se korišćenjem Windows korisničkog naloga. Nakon ekplicitnog poziva funkcije za otvaranje konekcije.Jet.5. Objekti klase Connection poseduju skup atributa kojima je moguće upravljati tokom izvršenja transakcija nad bazom podataka i pribaviti informacije vezane za izvor podataka kome se pristupa.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Enumeracija tipova komandi public enum CommandType { StoredProcedure. OleDbCommand newComm = new OleDbCommand(). ne znači da je SQL upit sadržan u komandi automatski prosleđen na izvršenje.4. Objekat koji predstavlja komandu je nakon kreiranja samo pripremljen za dalju upotrebu.OLEDB.104 - . Prilikom kreiranja komande neophodno je navesti konekciju koja će se koristiti za izvršenje komande.Jet. Metoda Cancel() ExecuteReader() Značenje Poništava izvršenje komande Povratna vrednost funkcije je DataReader objekat izabranog data provider-a ExecuteNonQuery() Izvršava komandu od koje se ne očekuje da kao povratne vrednosti daje podatke ExecuteScalar() Varijanta ExecuteNonQuery() koja kao povratnu vrednost vraća jedan podatak . String strSQL = "Select * from RADNIK". conn.CommandText = strSQL. Najbitnije metode članice OleDbCommand objekta prikazane su u tabeli.0. Kreiranje komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). newComm. ili bilo koje druge komande ako se koristi neki drugi data provider umesto OLE DB data provider-a. TableDirect.Connection = conn.Data Source=c:\\PREDUZECE.Baze podataka . Text } Prilikom kreiranja komande moguće je navesti SQL upit kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem CommandText atributa OleDbCommand objekta. Prosto kreiranje OleDbCommand objekta. Konekciju je moguće navesti kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem Connection atributa OleDbCommand objekta. newComm.ConnectionString = "Provider=Microsoft.mdb".

while (reader. String strSQL = "Select * from RADNIK". conn.105 - . Ukoliko pretpostavimo da je kreirana konekcija ka bazi. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji izvršava selektovanje svih redova iz tabele RADNIK u bazi podataka PREDUZECE.5. Nakon kreiranje DataReader objekta. conn). DataReader objekti posebno su koristi kada je potrebno brzo iterirati kroz veliku količinu podataka pri čemu nije potrebno posedovati lokalne kopije jednom očitanih podataka.OLEDB.Read()) { //programski kod koji vrši obradu pribavljenih podataka } conn. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. DataReader objekti mogu samo da čitaju podatke i to red po red unapred. reader = comm. . Korišćenje DataReader objekta Nakon uspostavljanja konekcije ka bazi podataka i kreiranja SQL upita.ExecuteReader(). kreirati komandu koja će izvršiti upit i kreirati DataReader objekat koji će pribaviti podatke. da bi se očitali podaci iz baze podataka neophodno je napisati SQL upit koji selektuje potrebne informacije.0. moguće je izvršiti SQL upite koji vrše dodavanje.3. OleDbDataReader reader.Open().ConnectionString = "Provider=Microsoft.Baze podataka . najlakši i najbrži način za pribavljanje podataka je korišćenje DataReader objekata.Jet. Selektovanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). conn. jedan red rezultujuće tabele podataka pribavlja se korišćenjem Read() metode. izmenu podataka o radniku i briše podatke o radniku u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji vrši dodavanje novog radnika. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. DataReader objekti kreiraju se pozivom ExecuteReader() metode kreirane komande.Data Source=c:\\PREDUZECE. izmenu ili brisanje podataka iz baze podataka. Pored izvršenja SQL upita koji vrše selektovanje podataka.4.mdb". neophodno je izvršiti kreirani upit kako bi se pribavili podaci.Close(). jasno je da je upotreba DataReader objekata korisna samo u situacijama kada je kreirani upit SELECT SQL naredba. Imajući ovo u vidu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7.

ExecuteNonQuery(). comm2.ExecuteNonQuery(). 'J'. '2/9/1965'. conn). //brisanje podataka o radniku String strSQL3 = "Delete from RADNIK where MatBr=123456781". comm1. conn). conn).4.Open(). OleDbCommand comm2 = new OleDbCommand(strSQL2. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn. } . '30000'. 5)".ConnectionString = "Provider=Microsoft. 'M'.Data Source=c:\\PREDUZECE.'Marko'.OLEDB. //izmena podataka o radniku String strSQL2 = "Update RADNIK set Plata=50000 where MatBr=123456781".mdb".Close().Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodavanje.ExecuteNonQuery().333445555. 'Obilićev Venac'. izmena i brisanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). 'Petrovic'. OleDbCommand comm1 = new OleDbCommand(strSQL1.106 - .Jet.Baze podataka . //dodavanje novog radnika String strSQL1 = "Insert into RADNIK values (123456781. try { conn. conn.0. OleDbCommand comm3 = new OleDbCommand(strSQL3. comm3.

Izvršenje parametrizovane komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). while (dr. OleDbDataReader dr = comm.OLEDB.Parameters. conn.mdb". param.Add(param). ADO.Jet.ParameterName = "@parameter".Open().4.NET poseduje mogućnost kreiranja parametrizovanih komandi.0.ConnectionString = "Provider=Microsoft. Kako bi se ukazala pozicija u SQL upitu na kojoj će se naći određeni parametar. Svaki od parametara predstavlja nezavisni objekat koji je moguće kreirati i dodati u kolekciju ADO. conn).107 - . //dodavanje parametra u kolekciju parametara komande comm.Data Source=c:\\PREDUZECE.Baze podataka .NET Command objekta. //kreiranje parametrizovanog upita String strSQL = "Select * from RADNIK where Ime=@parameter". Kako bi prosleđivanje podataka koje su korisnici uneli bilo što sigurnije. koristi se prefix @ praćen imenom odgovarajućeg parametra.NET komanda poseduje kolekciju individualnih parametara.Read()) { //obrada podataka } .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je neophodno parametrizovati upite koji se prosleđuju bazi podataka na osnovu podataka koje su korisnici uneli u aplikaciju.ExecuteReader().OleDbType = OleDbType. Parametri zauzimaju određeno mesto u SQL upitu koji komanda izvršava. //kreiranje parametra OleDbParameter param = new OleDbParameter(). parametri su instance klase OleDbParameter. try { conn.LongVarChar. param. U nastavku će biti prikazan primer kreiranja i izvršenja parametrizovane komande pri čemu se koristi OLE DB data provider. Svaka ADO. U slučaju korišćenja OLE DB data provider-a. param. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.Value = "Marko".

Prednosti i mane ovakvog načina pristupanja podacima opisane su u prethodnim poglavljima. Klijentska aplikacija može nakon toga nesmetano vršiti izmene nad pribavljenom kopijom podataka. data adapter objekat će konekciju ka bazi držati otvorenom minimalni period vremena. Lokalni model podataka dozvoljava korisnicima kreiranje i izvršavanje upita nad lokalnim podacima. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO. poglede i sve druge karakteristike modela podataka korišćenog za kreiranje baze podataka.NET pored ovakvog načina pristupa podacima poseduje i drugačiji mehanizam. data adapter objekat koji predstavlja instancu DataAdapter klase. neophodno je kreirati objekte koji predstavljaju konekciju i komandu.Baze podataka . Kada se na klijentskoj strani kreira DataSet objekat. Za razliku od direktnog pristupa podacima. U većini slučajeva. čak i prilikom korišćenja sloja sa raskinutom vezom ADO. } 7.Close(). Data adapter objekti koriste DataSet objekte za prenos podataka od i ka bazi podataka. Svaki DataSet objekat može biti sastavljen od većeg broja DataTable (tabela podataka) objekata koji poseduju kolekcije DataRow (red tabele) i DataColumn (kolona tabele) objekata. ograničenja primenjena na kolone. njihovo filtriranje.108 - . Data adapter objekat koji se koristi upravlja konekcijom ka bazi podataka automatski. pristup podacima korišćenjem sloja sa raskinutom vezom. podaci pribavljeni korišćenjem data adapter objekta se ne pribavljaju korišćenjem DataReader objekata. Ovaj proces prikazan je na slici.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu } catch (Exception exc) { } finally { conn. Kako bi se poboljšala funkcionalnost. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima zasnovano je na kreiranju lokalne kopije podataka koji se čuvaju u operativnoj memoriji klijentskog računara. sortiranje i snimanje u bazu podataka.NET prostora imena moguće je kreirati lokalni model podataka koji će pored sirovih podataka posedovati veze između tabela.Data ADO. data adapter će prekinuti konekciju sa bazom podataka ostavljajući potpuno samostalnu kopiju podataka na klijentskom računaru. Korišćenjem tipova objekata iz System.6.NET-a. . Za pribavljanje i ažuriranje podataka se u slučaju korišćenja sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima koristi tzv. Command i DataReader objekata podrazumeva da je veza ka izvoru informacija (bazi podataka) otvorena za sve vreme trajanja obrade podataka. primarne ključeve.NET-a za pristup podacima Korišćenje Connection. ADO. tzv.

4.Baze podataka .Close().109 - . } Nakon kreiranja lokalne kopije podataka tj DataSet objekta.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Da bi kreirali lokalnu kopiju podataka korišćenjem data adapter-a i DataSet objekata. String strSQL = "Select * from RADNIK". U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši učitavanje svih radnika iz tabele radnik korišćenjem OLE DB data adapter-a.mdb". } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši ažuriranje podataka o sivm radnicima čije je ime Milos postavljajući im platu na vrednost 30000. try { conn. . "Radnici"). OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). moguće je ažurirati pribavljene podatke.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Fill(ds. neophodno je najpre kreirati konekciju ka bazi podataka i komandu na osnovu koje će biti kreirana lokalna kopija podataka. Korišćenje DataAdapter objekta OleDbConnection conn = new OleDbConnection().0. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. DataSet ds = new DataSet().OLEDB.Data Source=c:\\PREDUZECE.Jet. conn). adapter.Open(). conn.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Ažuriranje podataka foreach (DataRow dr in ds. } } Moguće je takođe i obrisati neki od redova u lokalnoj kopiji podataka ili dodati novi red. dr["DatRodj"] = "1/1/2011".NewRow().Tables["Radnici"]. dr["Plata"] = 20000. dr["SSlovo"] = "M".Tables["Radnici"].110 - . row["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 8/11". row["SSlovo"] = "M". Brisanje i dodavanje podataka foreach(DataRow dr in ds. row["Prezime"] = "Obilic". DataRow row = ds. row["MatBr"] = 223456789. row["Plata"] = 30000.ToString() == "Milos") { dr["Plata"] = 30000.Rows) { if (dr["Ime"]. row["DatRodj"] = "1/1/2011".ToString() == "Milos") { dr["Prezime"] = "Bogdanović".Tables["Radnici"]. . row["Ime"] = "Milos". dr["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 5/11".Rows) { if(dr["Ime"].Baze podataka .

Data prostora imena. Šta predstavlja ConnectionString atribut klase Connection? . update ili delete operacije ali pre nego štio se desi izuzetak pa nam daje mogućnost da sprečimo dešavanje izuzetka. 4. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. DataAdapter.RowUpdated događaja.Net održava informacije o originalnim i trenutnim vrednostima svih podataka koji se nalaze u DataSet objektu.Rows.Baze podataka .NET-u? 8. za delimično tačan 1. ADO.NET-a? 7.NET data provider-a? Navesti osnovne članove System. Ovaj događaj dešava se prilikom izvršenja svake insert. adapter. 1. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. 2. int izmenjeniRedovi = adapter. 3.NET-a? 6.Tables["Radnici"]. Na kom novom objektu se bazira najveći deo funkcionalnosti ADO.Update(ds. a za netačan 0. Snimanje podataka OleDbCommandBuilder myOleDbCommandBuilder = new OleDbCommandBuilder(adapter).MissingSchemaAction = MissingSchemaAction.AddWithKey.NET-a? Šta je data provider? U kojim prostorima imena se nalaze roditeljske klase svih ADO. drugi korisnici mogu izmeniti podatke u bazi pa prilikom upoređivanja originalnih vrednosti lokalnih kopija podataka i podataka u bazi neće doći do poklapanja."Radnici").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds.RowUpdated događaj dešava se u trenucima dok aplikacija radi sa DataSet objektom i otvara novu konekciju ka bazi podataka pa je preporučljivo da programski kod koji se izvršava u ovim situacijama bude što manji. U ovakvim situacijama desiće se izuzetak. ADO. Naime. Prilikom ažuriranja podataka. 5.111 - . Koji je uobičajeni redosled operacija prilikom direktnog pristupa podacima korišćenjem ADO.Add(row). U kojim situacijama je dobro koristiti direktan pristup podacima korišćenjem ADO. U ovom trenutku lako je uočiti da će problem nastati ukoliko neki drugi korisnik izmeni podatke pre nego što naša aplikacija snimi izmenjene podatke.NET traži redove koji u potpunosti odgovaraju originalnim vrednostima podataka u redovima DataSet objekta i po pronalaženju ih zamenjuje novim redovima tj podacima iz redova lokalne kopije. Koja klasa enkapsulira konekciju ka izvoru podataka u ADO. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. } } Sve izmene učinjene na lokalnoj kopiji podataka mogu se snimiti u bazu podataka korišćenjem Update() metode DataAdapter objekta. Ovakve situacije moguće je preduprediti korišćenjem DataAdapter.

NET direktnog pritupa podacima pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. povećati svim radnicima platu za 15% i snimiti izmenjene podatke. 2. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a kreirati lokalnu kopiju podataka o svim radnicima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 9. Šta predstavljaju parametri SQL komande? 12.112 - . . Čemu služe instance klase DataReader i na koji način je moguće instancirati objekte ove klase? 11.NET 1. Korišćenjem ADO. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider.Baze podataka . Na čemu se bazira korišćenje beskonekcionog pristupa podacima korišćenjem ADO. na koji način je moguće ukazati na poziciju koju parametar zauzima u SQL upitu? 13. Koja klasa se koristi za instanciranje objekata koji vrše prenos podataka od i ka bazi podataka kod beskonekcionog pristupa ADO.NET-a? 14. koja klasa predstavlja objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL komande koju je neophodno izvršiti? 10.NET-a? Zadatak ADO. Koja se klasa koristi za instanciranje objekata koji omogućavaju pribavljanje i ažuriranje objekata? 15. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.

NET-a .NET kontrolama Pitanja Zadatak 8. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.2. Povezivanje Windows Forms i ASP.Baze podataka .NET kontrolama Složeno povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET-a 8.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 8 Sadržaj • Povezivanje Windows Forms i ASP.113 - . Neophodno predznanje • • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# Osnove ADO.NET-a • o o o o Neophodno predznanje Uvod Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama 8.1.NET kontrolama o o o o Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.

114 - .NET platforma takođe uvodi obrasce po kojima se razvija programski kod kojim se vrši lako povezivanje podataka sa kontrolama koje ih prikazuju korisnicima. DataMember. Prilikom korišćenja ovog mehanizma neophodno je sagledati pravce toka podataka i vremenske trenutke kada se zapravo prenose podaci. Predefinisani skup kontrola ugrađen u .NET interfejse za razvoj desktop i Web aplikacija. ukoliko se korisnicima dozvoli mogućnost izmene pribavljenih podataka. Ovakav pristup zahtevao je mnogo programskog koda koji se često ponavljao i bio podložan greškama. neophodno je posedovati intuitivne načine za prikazivanje podataka koji će omogućiti korisnicima da na lak i efikasan način manipulišu podacima. povezivanje sa podacima u . Deo koda smešten je u kontrole sa kojima se povezuju podaci i koje prikazuju podatke. Bilo je neophodno kreirati konekciju ka bazi podataka i očitati podatke.4. Svaka kontrola koja implementira IBindableComponent interfejs poseduje kolekciju objekata klase Binding i naziva se DataBindings. Ukoliko se pribavljeni podaci prikazuju korisnicima kroz kontrole korisničkog interfejsa aplikacije. 8. je jedan od problema koji su projektanti aplikacija u prošlosti rešavali na različite načine. . skladištio te podatke u memorijske strukture na klijentskom računaru i vršio upis izmenjenih podataka u bazu podataka. Dodatna funkcionalnost ogleda se kroz dodatne atribute članove klase poput DataSource. . Korišćenjem ovog mehanizma moguće je povezati kontrolu sa podacima i u potpunosti prepustiti kontroli upravljanje nad prikazom podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. Takođe.NET platformu je moguće povezati sa podacima.Baze podataka . Uvod Gotovo sve aplikacije koje se mogu nazvati značajnim koriste podatke u nekom obliku. a zatim razviti programski kod koji bi grafički prikazao pribavljene podatke ili popuniti kontrole koje se prikazuju korisnicima.NET platformu enkapsulira prethodno opisani proces i smanjuje količinu programskog koda koji je potrebno razviti. Ukoliko je prenos podataka jednosmeran. dok je ostatak koda smešten u objekte koji korisnicima nisu vidljivi i koji olakšavaju povezivanje podataka i kontrola. pribavljanje i manipulaciju nad podacima. podaci se prenose od izvora podataka ka . Ugrađene kontrole omogućavaju projektantima desktop i Web aplikacija relativno jednostavan način kreiranja korisničkog interfesja koji ima mogućnost povezivanja sa bazom podataka.NET platformi predstavlja mehanizam za automatsko povezivanje i sinhronizovanje podataka koji su uskladišteni u operativnoj memoriji sa kontrolama korisničkog interfejsa koje prikazuju podatke. bilo je neophodno razviti programski kod koji bi pribavljao izmenjene podatke iz delova korisničkog interfejsa. DisplayMember i ValueMember atribute.NET platforma poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće koristiti za prikazivanje i manipulaciju nad podacima. Povezivanje korisničkog interfejsa tj kontrola od kojih je korisnički interfejs izgrađen. Prilikom kreiranja ovakvih aplikacija neophodno je posedovati efikasne mehanizme za skladištenje. Ovakvo ponašanje posledica je činjenice da su sve Windows Forms kontrole izvedene iz klase Control koja implementira IBindableComponent interfejs. Programski kod razvijen na ovaj način morao je biti različit u zavisnosti od posmatrane situacije i potreba korisnika. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Većinu kontrola ugrađenih u .3. Kako je ranije naglašeno. Pojedine kontrole poseduju složenije mehanizme povezivanja sa podacima. Ove kontrole ugrađene su u Windows Forms i ASP.

Data Source=c:\\PREDUZECE. • • 8. Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima ComboBox c = new ComboBox(). conn. ComboBox objekat poseduje DisplayMember atribut koji određuje koji će atribut iz izvora podataka kontrola koristiti za prikazivanje svake od stavki. Moguće je odrediti i ValueMember atribut ComboBox objekta. conn). OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Obično se za svaku prikazanu stavku ComboBox objekta vezuje primarni ključ ili referenca na objekat kada bi se svaka od stavki mogla jedinstveno identifikovati u izvoru podataka radi dalje manipulacije nad podacima. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).0.4.5.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Baze podataka . Kako bi mehanizam koji povezuje podatke i kontrole bio pokrenut. Većina mehanizama .mdb". neophodno je postojanje programskog koda koji će pokrenuti funkcionisanje mehanizma.NET platforme sa izvorima podataka: jednostavno povezivanje (eng. Dvosmerni mehanizmi povezivanja kontrola sa podacima omogućava da se ažuriranje pribavljenih podataka vrši automatski tj bez potrebe za razvijanjem dodatnog programskog koda koji bi vršio ažuriranje podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kontroli čiji se atributi popunjavaju pribavljenim podacima.Jet. Primer ovakvog povezivanja biće prikazan u nastavku na primeru povezivanja ComboBox kontrole sa tabelom RADNIK baze podataka PREDUZECE. izvor podataka ili sam mehanizam povezivanja • Izvršenje događaja koji je pokrenut zbog promena u izvoru podataka ili u kontroli Postoje dva primarna oblika povezivanja kontrola . OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. . String strSQL = "Select * from RADNIK". Ukoliko je prenos podataka dvosmeran. Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Jednostavno povezivanje kontrole sa izvorom podataka vrši mapiranje atributa kontrole na atribut izvora podataka. Ovaj atribut sadrži dodatne informacije koje se vezuju za svaku od stavki prikazanih u ComboBox objektu. izmenjene vrednosti atributa kontrola ažuriraju vrednosti podataka u odgovarajućem izvoru podataka.NET platforme za povezivanje kontrola sa podacima je dvosmerna.OLEDB. complex data binding).115 - . simple data binding) i složeno povezivanje (eng. Pokretač mehanizma može biti: Izvršenje linije koda koja uvodi povezivanje kontrole i podataka Izvršenje linije koda koja osvežava kontrolu.

116 - . 8. Najčešće se koriste kontrole koje imaju mogućnost tabelarnog prikaza podataka. ažuriranja i selekcije . c. try { conn.Relacioni model DataSet ds = new DataSet().DisplayMember = "Ime". Ćelije smeštene u zaglavljima su posebno grafički naznačene i ukazuju na mod rada kontrole poput sortiranja. c. Ova kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju u tabelarnom obliku. adapter.DropDownStyle = ComboBoxStyle. "Radnik"). Ćelija je osnovna jedinica predstavljanja podataka u kontroli. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje kontrole sa izvorom podataka je mehanizam koji povezuje kontrole sa kolekcijama podataka. Izgled i ponašanje ćelije je moguće prilagoditi potrebama aplikacije korišćenjem atributa i događaja koje kontrola poseduje. DataGridView kontrola pripada ovoj grupi kontrola.6.Baze podataka . Atributu DisplayMember ComboBox objekta je dodeljeno ime atributa (u ovom slučaju ime kolone tabele Radnik) čije će vrednosti biti pročitane iz svakog reda tabele izvora podataka i prikazane u ComboBox kontroli kao tekst.DataSource = ds.DropDownList. kako bi odgovarajući red tabele Radnik mogao da bude selektovan kada korisnik izabere neku od stavki ComboBox objekta. c. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } Elektronski fakultet u Nišu U ovom primeru DataSource atribut ComboBox objekta je tabela Radnik koja se nalazi u DataSet objektu ds. Atribut ValueMember ComboBox objekta ukazuje na atribut MatBr tabele Radnik.ValueMember = "MatBr". conn. Ova kontrola sastoji se od redova i kolona pri čemu presek svakog reda i kolone predstavlja ćeliju.Tables["Radnik"]. Kontrole koje se povezuju sa podacima ovim mehanizmom imaju mogućnost prikaza kolekcija podataka.Fill(ds.Close(). DataGridView poseduje posebne ćelije u zaglavljima redova i kolona.Open(). koji je primarni ključ. c. DataGridView kontrola pripada Windows Forms prostoru imena.

što u našem primeru neće biti slučaj.mdb". try { conn.Close().0.Data Source=c:\\PREDUZECE.ConnectionString = "Provider=Microsoft. "Radnik"). OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Baze podataka . conn). U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši vezivanje podataka iz tabele RADNIK baze podataka PREDUZECE za DataGridView kontrolu. conn.Jet.117 - . this. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.DataSource = ds.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka ili dodavanja novog reda. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } .Width.Open(). Ćelije mogu biti različitih tipova čak i u istoj koloni ukoliko podaci nisu vezani za kontrolu. dgv.Tables["Radnik"]. adapter. DataSet ds = new DataSet().OLEDB. Složeno povezivanje kontrola sa podacima DataGridView dgv = new DataGridView(). dgv.Fill(ds.Add(dgv).Controls. String strSQL = "Select * from RADNIK".4. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).Width = this. conn.

Kako je ranije rečeno. . DataGridView kontroli je moguće dinamički dodavati kolone i redove. DataGridViewRow newRow = new DataGridViewRow(). Takođe. DataGridView kontrola kao izvor podataka koristi kolekcije podataka. Korišćenje DataGridView kontrole DataGridView dgv = new DataGridView().118 - . Da bi se korisnicima zabranilo dodavanje novog reda i brisanje selektovanog reda potrebno je podesiti atribute AllowUserToAddRows i AllowUserToDeleteRows na vrednost false. DataGridView dozvoljava projektantima aplikacija određivanje nivoa interakcije korisnika sa podacima tj projektanti aplikacija određuju da li će korisnici imati mogućnost ažuriranja. DataGridView kontrola je projektovana tako da u jednom trenutku može prikazivati samo jednu od kolekcija koje sadrže podatke. dugmići i slike. linkovi. svaka od tabela u DataSet objektu predstavlja kolekciju podataka. DataGridViewTextBoxColumn newCol = new DataGridViewTextBoxColumn(). od kojih svaka predstavlja kolekciju podataka. Primer ovakvog izvora podataka je DataSet objekat.HeaderText = "tekstualno polje". Templejt ćelija kolone određuje tip koji će biti korišćen za ćeliju nove kolone svaki put kada se u kontrolu dodaje novi red. brisanja i dodavanja podataka. Da bi se dodala nova kolona u DataGridView kontrolu neophodno je definisati templejt ćelija kolone. padajuće liste. DataGridView ima mogućnost jednovremenog prikaza samo jedne od tabela posmatranog DataSet objekta. brisanje selektovanog reda i ažuriranje podataka postavljanjem vrednost ReadOnly atributa kontrole na vrednost true. Na primer. Ukoliko DataSet poseduje više tabela. Podrazumevane karakteristike DataGridView kontrole dozvoljavaju korisnicima da ažuriraju podatke u pojedinačnim ćelijama.Columns. U nastavku će biti dat primer programskog koda koji vrši kreiranje DataGridView kontrole i u kontrolu dodaje jednu kolonu a zatim dodaje jedan red.Baze podataka . Svi tipovi ćelija izvedeni su iz DataGridViewCell klase i mogu biti tekstualna polja. dgv. Na osnovu tipova ćelija moguće je dinamički kreirati redove i dodavati ih u DataGridView kontrolu. DataGridViewComboBoxCell comboCell = new DataGridViewComboBoxCell(). Iako DataSet objekat može sadržati više tabela. respektivno. moguće je zabraniti dodavanje novog reda. newCol.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prikazani primer najčešći je slučaj upotrebe DataGridView kontrole.Add(newCol). da selektuju redove i brišu ih korišćenjem Delete tastera na tastaturi i da dodaju novi red korišćenjem poslednjeg prikazanog praznog reda kontrole.

Add(newRow). comboCell. Takođe.7. mehanizam povezivanja ASP. newRow. Iako naizgled isti kao kod Windows Forms kontrola.Items.NET kontrola sa podacima se fundamentalno razlikuje. ukoliko se podaci u bazi podataka izmene dok je kontrola prikazana korisniku. ovaj mehanizam kreira direktnu vezu između kontrole i baze podataka. . Povezivanje podataka sa ASP. Ukoliko se u ćeliji nalazi padajuća lista. Nakon prenosa podataka. podaci koje kontrola prikazuje će se automatski izmeniti. svi izmenjeni podaci će automatski biti zapamćeni u izvoru podataka (u bazi podataka) iz kojeg su pribavljeni.NET kontrolama Osnovni principi povezivanja ASP. comboCell.119 - . Ukoliko se u ćeliji nalazi link ili dugme.Add(comboCell). korisnici neće biti u mogućnosti da menjaju sadržaj ćelije jer ove kontrole ne dozvoljavaju promene njihovog sadržaja korisnicima. Ukoliko je povezivanje izvršeno. 8.Relacioni model comboCell.Add("Bela"). Ovakav način povezivanja kontrola i izvora podataka nije efikasan kod aplikacija koje koriste Internet kao svoje radno okruženje jer je neefikasno održavati direktnu vezu sa bazom podataka korišćenjem Interneta. Kod Windows Forms kontrola.Cells.Items.NET kontrola sa podacima je jednosmeran – podaci se prenose iz izvora podataka (baze podataka) ka kontroli. pod izmenom sadržaja smatra se selektovanje neke druge stavke u odnosu na trenutno selektovanu ili prepisivanje trenutno prikazanog teksta u stavki padajuće liste (da bi prepisivanje sadržaja trenutno selektovane stavke bilo moguće.NET kontrola sa podacima ima malo sličnosti sa prethodno opisanim mehanizmom. Elektronski fakultet u Nišu Prilikom izmene sadržaja ćelija DataGridView kontrole od velikog je značaja da li je kontrola povezana sa podacima. podaci u bazi podataka za koju je kontrola vezana se automatski menjaju.Value = "Bela".Baze podataka . Ukoliko korisnik izmeni podatke prikazane u kontroli. dgv. DisplayStyle atribut padajuće liste mora imati vrednost “ComboBox“).NET kontrola sa podacima su naizgled slični povezivanju Windows Forms kontrola sa podacima: odrediti koji je izvor podataka i postaviti ga za izvor podataka kontrole.Rows. Mehanizam povezivanja ASP. Povezivanje ASP.Add("Crna").

ali ovo nije skript jezik.NET aplikacija može snimiti izmenjene podatke ali se snimanje podataka neće desiti automatski. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. atributa ili izraza dinamički dodaju bilo gde na stranici. Kod jednostavnog povezivanja. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Da bi se koristilo neophodno je dodati specijalne izraze u HTML tekst stranice. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. Prvi tip povezivanja je daleko jednostavniji ali složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP. ASP.Baze podataka .8. ASP. protected void Page_Load(object sender.NET poseduje dva mehanizma povezivanja kontrola sa podacima: jednostavno povezivanje (povezivanje pojedinačnih vrednosti) i složeno povezivanje (povezivanje kolekcija podataka). programski kod koji vrši povezivanje se dodaje direktno u HTML tekst stranice. Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.Page { protected int promenljiva.NET kontrola. Jednostavno povezivanje kontrola i podataka public partial class _Default : System. Jednostavno povezivanje se može posmatrati i kao varijanta kreiranja dinamičkog teksta. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja.Web.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu objekti koji predstavljaju memorijsku reprezentaciju podataka se odbacuju i kreirana stranica se šalje klijentu.NET stranici.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima.NET kontrolama Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima koristi se za dodavanje informacija bilo gde na ASP. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Ukoliko korisnik izmeni podatke koje prikazuje kontrola. 8. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja jednostavnog povezivanja. EventArgs e) { . Bilo kakav programski kod bi na ovom mestu doveo do greške prilikom izvršenja stranice.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima.120 - . Jednostavno povezivanje ne mora imati nikakve veze sa ADO. Ovi izrazi imaju sledeći format: <%# ovde_stoji_izraz %> Sintaksa liči na skript jezike.NET-om. Ono omogućava da se vrednosti promenljivih. U ovaj deo je moguće ubaciti jedino validne izraze za jednostavno povezivanje.UI. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. ASP.

this. jednostavno povezivanje je moguće iskoristiti kako bi se na stranici prikazali atributi neke od klasa.Web. protected void Page_Load(object sender. this. Jednostavno povezivanje kontrola sa atributima klasa public partial class URLPage : System.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu promenljiva = 123. } } .DataBind().DataBind().UI.Baze podataka .121 - .Page { public string URL. } } Pored postavljanja statičkog teksta.MapPath("Water lilies"). U nastavku će biti prikazan primer koji prikazuje atribut pod nazivom URL nove stranice pod nazivom URLPage. EventArgs e) { URL = Server.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. Obično se koriste CheckBoxList objekti ili ListBox objekti ali se mogu koristi i daleko sofisticiranije kontrole poput GridView kontrole. Kontrolu koja podržava složeni način povezivanja sa podacima je moguće razlikovati od ostalih po tome što poseduje DataSource atribut. U ovu grupu kontrola spadaju ListBox. DropDownList. HtmlSelect.NET objekte.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. CheckBoxList. HtmlSelect kontrola u osnovi funkcioniše na isti način kao i ListBox kontrola ali je zadržana zbog lakšeg unapređivanja starih APS stranica. Kao i kod jednostavnog povezivanja.NET kontrolama Složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP. DropDownList. Složeno povezivanje podataka sa ASP.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. ListBox. . Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu.Baze podataka . Složeno povezivanje kontrola sa podacima podrazumeva korišćenje podskupa kontrola koje podržavaju ovakav način povezivanja. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. Ove kontrole spadaju u grupu tzv. ASP. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja.122 - . GridView. Složeno povezivanje omogućava da se na stranici prikažu podaci iz čitave tabele baze podataka. Za razliku od jednostavnog povezivanja. DetailsView i FormView. CheckBoxList i RadioButtonList kontrole omogućavaju povezivanje sa jednom kolonom podataka. kontrole koje podržavaju složeni način povezivanja ne moraju podatke pribavljati iz baze podataka niti moraju koristiti ADO. složeno povezivanje zahteva upotrebu specijalnih kontrola koje podržavaju ovakav vid povezivanja. RadioButtonList.NET kontrola. Ove kontrole je recimo moguće povezati sa nizom podataka. list kontrola. GridView. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole.9. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind().

DataSource = aList. ArrayList klasa pripada System. Ova kolekcija može posedovati bilo koji objekat izveden iz klase object.Add("Crna").123 - . aList.Controls. Vrednosti atributa je moguće postaviti statički u . Pri korišćenju kontrola koje se povezuju sa jednom kolonom podataka. aList.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu DetailsView i FormView su kontrole koje mogu prikazivati više od jedne kolone podataka jednovremeno.Baze podataka .Add("Plava"). this.aspx stranice nakon izvršenja koda.Add("Crvena").Add("Bela").Add(lBox). ListBox lBox = new ListBox().aspx stranici ili dinamički tj korišćenjem programskog koda koji pristupa atributima kontrole i postavlja njihove vrednosti.Page { protected void Page_Load(object sender.Web.FindControl("form1"). lBox. aList.Collections prostoru imena. Objekti klase ArrayList predstavljaju kolekciju objekata. this. aList. EventArgs e) { ArrayList aList = new ArrayList(). Složeno povezivanje kontrole sa ArrayList objektom public partial class _Default : System.DataBind(). U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši povezivanje ListBox kontrole sa ArrayList objektom i izgled .UI. } } . povezivanje podataka se vrši postavljanjem vrednosti odgovarajućih atributa kontrola.

NET-a public partial class _Default : System.NET-a. objekat klase DataSet će biti kreiran i popunjen dinamički tj korišćenjem programskog koda. neophodno je aktivirati povezivanje eksplicitnim pozivom funkcije DataBind(). Ovo je obično objekat klase DataReader ili DataSet. koja će u primeru biti ListBox. EventArgs e) { //lista ListBox lBox = new ListBox().Add("Boje").Web.Tables. sa izvorom podataka. Složeno povezivanje korišćenjem ADO. Zatim je potrebno povezati kontrolu.Baze podataka . Na kraju.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kontrole iz grupe list kontrola je moguće povezati sa podacima korišćenjem ADO. Najpre se kreira objekat koji će predstavljati izvor podataka. .Page { protected void Page_Load(object sender. U primeru koji će biti prikazan u nastavku. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds.UI. //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet().124 - . U ovim situacijama povezivanje se obično odigrava u tri koraka.

Controls.Tables["Boje"].Relacioni model //dodavanje kolone u tabelu ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"].Baze podataka .Add(dr). dr = ds.Rows.DataTextField = "Naziv".FindControl("form1"). dr["Naziv"] = "Bela".NewRow(). ds.Rows.Tables["Boje"].Rows.Tables["Boje"]. //povezivanje kontrola i podataka this. //povezivanje kontrole i izvora podataka lBox. //dodavanje liste na stranicu this.Add(lBox). dr["Naziv"] = "Pink". ds. dr = ds.DataBind().Tables["Boje"].Add("Naziv").Tables["Boje"].NewRow(). dr = ds.Tables["Boje"]. } } Elektronski fakultet u Nišu .Rows.NewRow().Tables["Boje"].Add(dr).DataSource = ds. dr["Naziv"] = "Crna". lBox.Add(dr). //kreiranje i dodavanje redova DataRow dr = ds.125 - . ds. dr["Naziv"] = "Zelena".NewRow(). ds.Add(dr).Tables["Boje"].Columns.

Složeno povezivanje korišćenjem GridView kontrole public partial class _Default : System.Page { protected void Page_Load(object sender.Web.Baze podataka . Upotreba ovih kontrola i složenog mehanizma povezivanja biće predstavljena na primeru GridView kontrole.aspx stranice ili dinamički.126 - . Razvijene su specijalno za potrebe povezivanja sa podacima tj korišćenjem složenog mehanizma povezivanja.Tables. Sve kontrole koje pripadaju ovoj grupi poseduju DataSource atribut koji se koristi za povezivanje za izvorom podataka. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds. GridView kontrolu je moguće dodati direktno u HTML tekst . Kako je ranije naglašeno. //dodavanje kolone u tabelu .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu GridView.Add("Boje"). DetailsView i FormsView spadaju u grupu složenijih ASP.NET kontrola.UI. GridView pripada grupi kontrola koje imaju mogućnost prikazivanja više kolona istovremeno. DataSet objekat se u ovom primeru kreira dinamički tj korišćenjem programskog koda. EventArgs e) { //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(). korišćenjem programskog koda. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja GridView kontrole i njeno povezivanje sa podacima sadržanim u DataSet objektu.

dr["Naziv"] = "Bela".Tables["Boje"]. dr["RedniBroj"] = "2".Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds. dr["RedniBroj"] = "1".Rows.Add(dr).Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Pink".NewRow(). dr = ds. ds.Columns.Add(dr).Rows.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. ds.Columns.Add(dr). //kreiranje i dodavenje redova DataRow dr = ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"].NewRow().127 - .DataBind().NewRow(). ds. dr = ds. dr["Naziv"] = "Zelena".NewRow(). dr["RedniBroj"] = "3". ds.Add(dr). dr["RedniBroj"] = "4". dr = ds. //povezivanje kontrola i podataka grid.Tables["Boje"].Tables["Boje"].Baze podataka . dr["Naziv"] = "Crna".Tables["Boje"]. } } .Add("RedniBroj").DataSource = ds. ds.Rows.Tables["Boje"].Rows. //povezivanje kontrole i izvora podataka grid.Add("Naziv").

128 - . Pored ovakvog vida popunjavanja izvora podataka. Primer korišćenja ADO.NET objekata za korišćenje složenog mehanizma povezivanja GridView kontrole sa podacima biće prikazan u nastavku. . moguće je koristiti i ADO.Baze podataka .Relacioni model ASP.NET stranica: Elektronski fakultet u Nišu Izgled stranice: DataSet objekat korišćen u prethodnom primeru je popunjen podacima korišćenjem programskog koda tj ručno.NET.

try { conn. adapter.UI.Open().Data Source=c:\\PREDUZECE.Baze podataka .OLEDB. “Radnik”).mdb".Close().DataSource = ds. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). String strSQL = “Select * from RADNIK”. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. grid. conn).ConnectionString = "Provider=Microsoft.4.DataBind().Page { protected void Page_Load(object sender.0.129 - . EventArgs e) { OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). DataSet ds = new DataSet(). } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } } } .Fill(ds. conn.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Popunjavanje DataSet objekta podacima iz baze podataka public partial class _Default : System.Jet. grid. conn.Web.

Čemu služi jednostavno povezivanje ASP. Šta omogućava složeno povezivanje ASP. 2.NET kontrola sa podacima? 16. Koja klase se najčešće koristi kako bi se instancirali objekti koji predstavljaju izvore podataka korišćene pri složenom povezivanju? 9. Prikazati format specijalnih izraza koji se ugrađuju direktno u HTML kod stranice i koji omogućavaju korišćenje jednostavnog povezivanja ASP.NET platforme sa podacima? 4.NET GridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika. kao i ime i prezime radnika.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms ComboBox kontrole sa podacima o radnicima. Da li se snimanje izmenjenih podataka koje prikazuju ASP. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Šta omogućava složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima? 7. Koji su primarni oblici povezivanja Windows Forms kontrola . 1. Šta je povezivanje kontrola sa podacima u . Ukoliko se vrši povezivanje podataka sa ComboBox kontrolom. Šta može biti pokretač mehanizma za povezivanje kontrola sa podacima? 3. koji atribut ComboBox kontrole određuje koji će atribut izvora podataka popuniti podacima stavke kontrole? 6. Koja je razlika između GridView i ListBox kontrole u pogledu mogućnosti prikaza podataka sa kojima su povezane? Zadatak ADO.NET kontrola sa izvorima podataka. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.Relacioni model Pitanja Elektronski fakultet u Nišu Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja.NET kontrola sa podacima? 13.NET platformi? 2.NET kontrola sa podacima? 14. Na koji način funkcioniše jednostavno povezivanje Windows Forms kontrole sa izvorom podataka? 5. 10. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Korišćenjem ADO.NET-a izvršiti povezivanje ASP. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. GridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika. respektivno. dok je ValueMember atribut ComboBox kontrole povezan sa matičnim brojevima radnika. . 12. Svaka stavka ComboBox kontrole treba da prikazuje ime i prezime radnika.NET kontrola sa podacima. Na koji način DataGridView kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju? 8. a za netačan 0. Navesti tipove mehanizama povezivanja ASP. za delimično tačan 1.NET kontrola sa podacima? 15.NET kontrola sa podacima i koje kontrole spadaju u ovu grupu? 17.NET kontrole dešava automatski? 11.Baze podataka . Opisati razlike povezivanja Windows Forms kontrola sa izvorima podataka u odnosu na povezivanje ASP.NET 1.130 - . Koja funkcija pokreće mehanizam složenog povezivanja ASP. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Kako se naziva grupa kontrola koja omogućava korišćenje složenog mehanizma povezivanja ASP. Korišćenjem ADO.

.7........................ Relacioni integritet .........................................................8 1............................ ............................................................ SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT...... Baza podataka PREDUZEĆE.......3........... ......................................44 3........................................................30 2.3.10...23 2....21 2....... Neophodno predznanje............................................1..........33 2.....................7....................5.......................... ..................................................... SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR .....................7............................62 .........40 3..2......................58 4...... ...2 1............ Relacioni model podataka ............ ..............2................ .......................4.................................................. ............................. .............. Praktičan rad : MS Access........ Neophodno predznanje................................................................................................................... ...................................................................................... ............51 3................................4............... .................................................................................... ........................ Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? ......Baze podataka ............53 Lekcija 4 .......2.. Šta je baza podataka?................................... .................1 1........................... Ciljevi lekcije ...... .............3.......................... ............ SQL naredbe za kreiranje podataka........................ Ciljevi lekcije ..................... Ograničenje kolone........................... Funkcije agregacije..7..........2.............. .................................................................... ...... Neophodno predznanje..21 2............2 1.. Baze podataka....... ........ Sistem baza podataka ..... Klauzula WHERE ..............9...1.................................................................58 4.... ........... Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka... ......3.....10.......1................. ...................................................16 Lekcija 2 ................................................. ...................................... .......................... Ciljevi lekcije ...................................................... Neophodno predznanje....32 2...............5...58 4........... ....................... MS Access specifičnosti...................... Predstavljanje šema relacione baze podataka..................... ...................3..................4........ .4.........40 3................... ..................................1......................... ..............1..1....................23 2........................1 1..................................................34 2.... Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE ....31 2............27 2.................................. ....................................... Aritmetičke funkcije......................................50 3.....................................................21 2.......................7 1.................................6 1......... ...................4............ Tipovi podataka ................................................................11 1...................2............... Naredba SELECT..... ..2 1........7...........4..........................................................................................................4.................3.... Funkcije DBMSa ........................... Naredba SELECT I ....................... .................... Spajanje tabela....................................................40 3......................... NULL Vrednosti atributa ..4 1........... ........................................................................................................ ...........................................1.........................4...4.............................31 2.9...7 1.......... Praktični rad: MS Access .....6.....................................8................................................29 2......... Ograničenje stranog ključa .............................. ............ Ključevi relacije .......... .5 1..............13 1........................59 4............................................................... . ........................... Ograničenja tabele ..................6.....3..............................4......28 2..................................4.............................. SQL naredbe za kreiranje podataka.......................................3...................5... .............................................15 1. ..... ................... ..........59 4.........................................2......... ......1.......131 - ..3........ Ciljevi lekcije ................................................................ ...........3.. Tipovi sistema baza podataka........................................5....... ........2.. ..........3 1...............................................................................................................4......... DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE ...............3 1.................................................... ........ Svojstva relacije .... Modeli podataka ...... Referencijalni integritet i spoljni ključevi ..........41 3.................................. Naredba SELECT II ..................................2.....7........... Klauzule GROUP BY i HAVING .........................Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Sadržaj Lekcija 1 ............................................................. .............................1 1..41 3....1.......... ....... .....................1................................................................12 1....35 Lekcija 3 ............................5........

.......83 6...................................................89 6................2.4................5.....4.......6.................................. Uvod...............98 7..........................6....NET data provider-i......... Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.......................6..1........................................... Kreiranje SQL komande ................................................ Uvod..1...85 6............................................................................................................. ADO.1.......................................................................................................................3...................................................81 Lekcija 6..............................................................................NET .....................................................4............................................................... Neophodno predznanje ...........1............................................................................. Uvod.............3.......78 5.........69 Lekcija 5.................................3............... Sličnosti i razlike formi i izveštaja............2......1.................. ADO....................................................................................94 6.............................83 6............98 7...............113 8.......6.................................74 5....103 7..4.........4...................... Povezivanje Windows Forms i ASP.............1.........91 6................88 6............................1...74 5......................................................5..........4...102 7......... Dodavanje novih podataka..........4.95 6........................................................... Filtriranje podataka korišćenjem makroa......................2..................................... SQL naredbe za manipulaciju podacima ...... Kreiranje konekcije ka bazi podataka .................64 4................................................................ Ciljevi lekcije .......90 6.......4..................................................... Ciljevi lekcije ...66 4...................................Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4..........................................2...................................................105 7....................................................3.................................................2..................4....5........................................... Modifikovanje strukture forme ................................NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO..............6................................................. Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a.....108 Lekcija 8..7.......................... Ciljevi lekcije ..................... Izrada i korišćenje izveštaja ...........................................66 4..3..... Brisanje podataka.................... Kreiranje aplikacije u Access-u ......65 4......... Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) ......................................73 5....................93 6....... Pokretanje i izvršenje makroa .... Dodavanje novih podataka korišćenjem upita .......................114 .......3.. Neophodno predznanje ......... Direktan pristup podacima korišćenjem ADO........................ Modifikacija šeme relacione baze podataka .........89 6........132 - ...........................6........................2...........83 6...................................................... Neophodno predznanje ...........................................NET-a za pristup podacima ...............113 8.................... Brisanje tabele.............92 6................................................................................. Početno grupisanje i sortiranje podataka ...........5..................100 7......... Unutrašnji spoj (inner-join)..............3......................................................96 Lekcija 7...... Izrada i korišćenje makroa ..... Neophodno predznanje .................................................................2.............................................84 6.......... Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a ...............3..............................99 7.1.................................................................6..6......... Kombinovanje rezultata više SQL upita .................................................................113 8..........98 7.........1......79 5.......NET-a ............................. Ciljevi lekcije ...........5..2........................................................................................................................76 5............................... Levi spoljašnji spoj (left-outer join)..............................80 5.5................................................63 4......................5.............................................. Dodavanje akcija makroa.........4.....3....................................80 5........................................2...................................................................................................87 6........................................ Osnovni tipovi izveštaja u Access-u ........................................85 6...................................... Izrada i korišćenje formi ..................NET-a...............73 5.................................5.........Baze podataka ...................................................................102 7....83 6....5...........................5......................................................................1..............................................................................4.. Korišćenje DataReader objekta...............................................................73 5............ Modifikacija tabele ..........................98 7.............1....................5... Dekartov proizvod (cross-join) .......113 8...........................................4................. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) ..................................4...................................................................... Ažuriranje podataka ...... Osnovne komponente Access aplikacija.......................................5...........

....... ................9.NET kontrolama... Jednostavno povezivanje podataka sa ASP........Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8...... .............................. .... ......8............. Povezivanje podataka sa ASP.. .....NET kontrolama........119 8.. ...Baze podataka .......122 - ...115 8.114 8......120 8..............................NET kontrolama ..........5.............7............6......... Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima .... Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima . Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama ..... Složeno povezivanje podataka sa ASP..133 - .116 8........4........

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful