Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Lekcija 1
Sadržaj

• o o o

Baze podataka Šta je sistem baza podataka? Šta je baza podataka? Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? Funkcije DBMSa Tipovi sistema baza podataka

o o

Modeli podataka Relacioni model podataka NULL Vrednosti atributa Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Svojstva relacije Zadatak 1 Zadatak 2

o o o o o o

Ključevi relacije Zadatak 3 Relacioni integritet Referencijalni integritet i spoljni ključevi Predstavljanje šema relacione baze podataka Pitanja Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Zadaci

1. Baze podataka
1.1. Ciljevi lekcije
1. Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka". 2. Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS), njegovim tipičnim funkcijama. 3. Upoznati namenu "modela podataka". 4. Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, emailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

-1-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

1.2. Neophodno predznanje
1. Rad u Windows okruženju 2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata 3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

1.3. Sistem baza podataka
Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1): (1) korisnici, (2) aplikacija nad bazom podataka, (3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i (4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

1.4. Šta je baza podataka?
Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se čuvaju tako da je unos novih podataka, kao i čitanje i pretraživanje postojećih, je jednostavno, efikasno i ako je moguće, bez grešaka. Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika. Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu -2-

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Model podataka je detaljno objašnjen u sekciji nakon sekcije o DBMS-u. Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja. Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).

1.5. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?
Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

• •

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba). Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe). Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

1.5.1. Funkcije DBMSa
DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

• •

• •

Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi) Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima. Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja. Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti. Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka.

-3-

kao što su knjigovodstvene aplikacije. neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija. ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica. koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti međusobno zavisne. ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju.. Razne korisničke funkcije. -4- . 7 dana u nedelju. ili da podrže rad nekog Web sajta. gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese. Naravno. ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela. od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl..5. sistemi za upravljanje dokumentima. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka . Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova. 1. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela. transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj. Aplikaciju. odnosno samo jedan korisnik. mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća. i sl. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka. Koji DBMS ćete izabrati zavisi od tipa i veličine problema koji treba da rešite realizacijom aplikacije. kao što su import.Baze podataka .. funkcije za nadgledanje. Tipovi sistema baza podataka Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija.2.Relacioni model • Elektronski fakultet u Nišu • Podrška za transakcije. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka. Na primer.bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama. a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više. sistemi za banke. zahtevi prema bazi podataka mogu značajno da se razlikuju. statističke analize. U narednoj sekciji dat je kratak prikaz tipova sistema baza podataka. gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti. koristite samo vi. Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. eksport podataka. a samim tim i bazu podataka. S druge strane. Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno. U zavisnosti od aplikacije. Izbor DBMSa Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača DBMSa koji nude sistema različitih performansi i koji su namenjeni različitim segmentima tržišta.

prikazan je enterpise sistem baza podataka.Relacioni model Slika 2. registarski broj. C#. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka. marku. Programeri moraju da napišu kod koji će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa Slika 3. Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u različitim jezicima: Java. informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika. poseduje neka svojstva. Važno: Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. Na primer. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom podataka. HTML i ASP. Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem. odnosno entitet.Baze podataka .NET. Modeli podataka U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema. Enterprise sistem baza podataka 1. proizvođača. podatke koje mora pamtiti i obrađivati. -5- . Personalni sistem baza podataka Elektronski fakultet u Nišu Na slici 3. U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati. Zbog toga pogledajte pažljivo navedene objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta! Svaki objekat. Nema čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema.6. godinu proizvodnje. tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom. datum registracije. sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. entitet "vozilo" ima vlasnika.

definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata. Osnove relacionog modela Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu. Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama. zalaženja u detalje smeštanja podataka i metodama pristupa iz korisničkog interfejsa. bez dodatnih struktura za potrebe mašinske reprezentacije. Relacioni model obezbeđuje sredstva za opis podataka sa njihovom prirodnom strukturom. i dodatnu opremu. System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model. nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2. Važno: Izborom objekata. i mašinske reprezentacije. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva. U fazi projektovanja baze podataka. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli.. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu. Codd 1970 godine. izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem! 1. na primer. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina! Relacioni model je predložio E. konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta. Relacija.. i sve ostalo je istorija. Relacioni model podataka Zanimljivosti: Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu. U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. atributi predstavljaju svojstva te relacije. Ovaj model daje osnovu za jezik visokog nivoa za pristup podacima koji obezbeđuje maksimalnu nezavisnost između programa. s druge strane. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom.Baze podataka . dok je radio u IBMu. Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu. i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. za konkretan problem.7. s jedne strane. treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute.F. kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija. kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu boju.. tip motora. i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija. atributi predstavljaju -6- . Pošto je relacija predstavljena tabelom. Relacioni model oslobađa korisnika frustracija oko rukovanja podacima na niskom nivou.

Međutim. 1.1. gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta. U tabelarnom prikazu relacije. Na primer. odnosno torke. za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata. kao i svaka kolona u tabeli imaju ime. Svaka tabela. 1. Domen atributa: -7- . tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost. vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima. a kolone atributima. Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka Važno Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom. Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli. što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu. Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. Osnovni koncepti relacionog modela podataka su: Relacija: Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama. ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kolone te tabele. DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednostm što podrazumeva korišćenje tzv NULL vrednosti. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan.2. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka. gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima. Svaka relacija predstavlja skup torki. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. dužinom podataka i opsegom vrednosti. Praktično.7. Koncept domena je vrlo važan. NULL vrednost može da ima dva značenja: • • Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata. Na primer.7. Atribut relacije: Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.Baze podataka . NULL Vrednosti atributa Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen.

Sadrži ime relacije. obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu. U svetu baza podataka.3. ako ima jednu kolonu. odnosno implementaciji relacionog modela. Redosled atributa u relaciji nema značaja. Svojstva relacije Relacija ima sledeća svojstva: Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka. Svi atributi jedne relacije imaju različito ime. Šema relacione baze podataka: Skup šema relacija. pri čemu svaka ima različito ime. Sve torke relacije su različite. i -8- . Relacioni model Relacija Torka Atribut Domen atributa Šema relacije Baza podataka Tabela Vrsta Kolona Tip podatka kolone Opis tabele Slika 4. odgovara pojmu tabela u bazi podataka. binarna sa dve kolone i sl. tj. a drugi kada se govori o bazi podataka. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu. Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost. Šema relacije: Šema relacije je opis relacije. Stepen relacije: Broj atributa relacije (unarna. Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena.Baze podataka .) Kardinalnost relacije: Broj vrsta (torki) relacije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. Ekvivalentni skup pojmova 1. Torka relacije: Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4. Relaciona baza podataka: Kolekcija normalizovanih relacija.7. u relaciji ne postoje duple torke. imena atributa i domene atributa. Očigledno je da je relacija u relacionom modelu.

ali praktično redosled torki u relaciji može uticati na efikasnost pristupa torkama! Primer Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta. Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR). RADNIK LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 SEKTOR -9- . POL. Rešenje Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika. matični broj. prezimenu. Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. PREZIME. tj objekata iz realnog sveta).Baze podataka . PLATA i ADRESA.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja. Zadatak 1: Izbor relacija: Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće. Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime). DATRODJ (datum rođenja). odnosno tabelama u bazi podataka. prepoznati entitete i njihova svojstva. Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv. adresa. dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK. matičnom broju. RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. MBR (matični broj). koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu. pol. datum rođenja. stručna sprema. U rešenju narednog zadatka. SSL (srednje slovo). Za radnike treba čuvati informacije o imenu. i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime. adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije. odnosno to su nam kolone u tabeli. plata. broj).

Rešenje Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli: Atribut LIME PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA Domen Imena Osoba Prezime Osoba Maticni Broj Datum Rodjenja Pol PlataRadnika Značenje Definicija domena Niz karaktera.Baze podataka . opsega 111111999999* Datum. opseg. Celi brojevi.10 - . napr. dužine do 15. od 01-JAN-44 nadalje Karakter (1).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodatni zadatak Ovo je delimično rešenje zadatka.00. opseg od minLD do 40000. Prepoznati ostale potencjalne relacije i njihove atribute!! Zadatak 2: Domeni atributa Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera. dužine do 15. gde je minLD minimalni republički lični dohodak Niz karaktera (30) Skup mogućih imena osoba Skup mogućih prezimena osoba Skup mogućnih matičnih brojeva radnika Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću Pol radnika Moguće vrednosti plata radnika ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Dodatni zadatak Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!! . Niz karaktera. vrednost M i Ž Broj.

Terminologija: Ključ Pošto su sve torke relacije različite. koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije. . U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. Primarni ključ Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije. koji se obično označava sa ID. u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa).Baze podataka . što će niže biti uvedeno. takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta. skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu. Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!! Zadatak 3: Ključ relacije Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera. Na primer.8.ključ surogat.11 - . ili kombinaciju od nekoliko svojstava. U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo ključem relacije. nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije. Ključevi relacije Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo. tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut . Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju. Ključ surogat Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ. odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika. zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije. Takva svojstva nazivamo karakterističnim. Takvi atributi se nazivaju ključni atributi. U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve. a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1.

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Rešenje Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj. U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

1.9. Relacioni integritet
U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije. Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji. Ograničenja Integritet entiteta Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela. Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

- 12 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.

1.9.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi
Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji? Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije. S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST. Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL. Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja). RADNIK
LIME Ivana Milan Ana Pera SSL S I P K PREZIME Gocić Savić Rodić Kostić MBR 123456 234567 666777 555333 DATRODJ 15-10-87 01-03-57 03-12-50 31-12-53 POL Ž M Ž M PLATA 17000 32000 27000 43000 ADRESA Niška 4 Humska 2 Savska 34 Čairska 3 MBRS 66777 NULL 55333 NULL BRSEK 40 60 40 40

SEKTOR

- 13 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve. Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru): RADNIK : SEKTOR X:Y Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1: RADNIK : SEKTOR X:1 Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N: RADNIK : SEKTOR N:1 Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi). Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu? Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije. - 14 -

a da se spoljni ključevi pišu italikom.10. Kako su organizovani podaci u bazi podataka? 6. Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)? 11... za delimično tačan 1.. a šta su atributi relacije? 12.. Koja je svrha baze podataka? 3. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. Zašto je korišćenje baza podataka važno? 2. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Šta je relacija. 9. . Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka? . Navesti tipove sistema baza podataka. Šta je domen atributa? 13.Baze podataka . 1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 1. Koje su funkcije DBMSa? 8. a imena atributa u ćelijama. Šta je baza podataka? 5. Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL .15 - . Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? 7. Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa? 14. a za netačan 0. pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači. Šta obezbeđuju modeli podataka? 10. Predstavljanje šema relacione baze podataka Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente? 4. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika. PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA MBR RADI_NA BRPR SATI Pitanja: Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji.

16. 19. Pri tome se vodi evidencija o broju radnih časova koje radnik provede na nekom od projekata. datum rođenja i srodstvo. 3. broj i rukovodioca. broj i jedinstvenu lokaciju. 17. a može biti angažovan na više projekata. Svaki projekat ima ime. 20. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE Baza podataka PREDUZECE Na osnovu navedenih zahteva projektovati relacionu šemu baze podataka PREDUZEĆE.Relacioni model 15. Svaki sektor ima ime. Koja je uloga primarnog ključa relacije? Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje? Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID? Koje je značenje stranog ključa? Šta podrazumeva relacioni integritet? Na koji način se predstavlja relacioni model podataka? Elektronski fakultet u Nišu 1. Za svakog člana evindetira se ime. Sektor može imati više lokacija. plata. pol i datum rođenja. Vodi se evidencija o datumu kada je rukovodilac postavljen na tu funkciju. Rešenje zadatka: baza podataka PREDUZECE Najpre ćemo na osnovu zahteva da prepoznamo potencijalne relacije koje ćemo predstaviti tabelama.1.10. Preduzeće ima više sektora. 4. Sektor ima bar četiri radnika.Baze podataka . Za svakog radnika se pamti ime. Vodi se i evidencija o članovima porodice. matični broj. To su RADNIK. koje ne vodi isti sektor. Takođe se vodi evidencija o hijerarhiji odgovornosti. 2. pol.16 - . Svaki radnik radi u jednom sektoru. adresa. sa atributima kako je to prikazano: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA SEKTOR NAZIV SBROJ . 21. odnosno evidentira se za svakog radnika ko mu je neoposredni rukovodilac. U sektoru se radi na više projekata. SEKTOR i PROJEKAT. 18. Zahtevi: 1. Navesti svojstva relacije.

tako da se za nju formira posebna relacija RADI-NA u koju se kao . roditelja). u kojima se na N strani javlja RADNIK.17 - . Izbor na koju stranu staviti strani ključ se može doneti na osnovu dodatne analize veze: u ovoj vezi potpuno učestvuje svaka torka iz relacije SEKTOR. Relacijama na N strani se dodaju kao spoljni ključevi primarni ključevi relacije na 1 strani. CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ Na osnovu zahteva se mogu prepoznati i veze: RUKOVODI. pošto jedan radnik može da rukovodi samo jednim sektorom. kao i veza JE_NOSILAC u kojoj je na N strani PROJEKAT. S druge strane. SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST Veze RADI_U i NADZOR.Baze podataka . Zbog toga se ovoj relaciji dodaje kao strani ključ matični broj roditelja. Ovo je situacija kada se član porodice pojavljuje kao slabi tip entiteta.Relacioni model PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR Elektronski fakultet u Nišu Član porodice je takođe potencijalna relacija. RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS Na osnovu zahteva može se prepoznati i jedna veza M:N: RADI-NA između relacija RADNIK i PROJEKAT. kod koga se ključ formira kao kombinacija delimičnog ključa (u ovom slučaju ime deteta) i stranog ključa (mat. a jedan sektor ima jednog rukovodioca. relacija RADNIK ne učestvuje potpuno. koje su tipa 1:N. odnosno svaki sektor mora da ima rukovodioca (s druge strane. Vodite računa da je ovo dugačija situacija od dodavanja ključa surogata kako je to navedeno kod objašnjavanja ključeva. Zbog toga se relaciji SEKTOR dodaje atribut DAT_POST (datum postavljanja rukovodioca) i spoljni ključ MATBRR (matični broj rukovodioca) koji predstavlja primarni ključ relacije RADNIK. Ovo je veza 1:1.br. ali je očigledno da se svako dete u ovom slučaju nema atribut koji može da bude ključ. dete se može identifikovati preko svog imena ako je poznato ko mu je roditelj (odnosno preko ključa roditelja). između radnika i sektora. jer nisu svi radnici rukovodioci sektora).

Ova dva spoljna ključa formiraju primarni ključ relacije RADI-NA. Za njega se formira nova relacija LOK-SEKTOR koja kao spoljni ključ ima primarni ključ relacije SEKTOR. LOK_SEKTOR BRS LOKACIJA Na taj način.18 - . na osnovu navedenih zahteva kreiran je kompletni relacioni model baze podataka PREDUZEĆE koji konačno izgelda ovako: RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK PROJEKAT NAZIV LOKPR BROJPR BRS SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST CLAN_PORODICE MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ LOK_SEKTOR RADI_NA BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu spoljni ključevi uključuju primarni ključevi relacija RADNIK i PROJEKAT. RADI_NA MBR BRPR SATI Dodatna komplikacija u ovim zahtevima je i viševrednosni atribut LOKACIJA koji se odnosi na relaciju SEKTOR.Baze podataka .

jednostavan relacioni model U bazi podataka treba čuvati podatke o dva tipa entiteta: VOZILO. (b) Restoran: restorani imaju naziv. RegistarskiBroj. (b) Avion može da ima više putnika. bruto nosivost. Veze između relacija Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove međusobne veze. a jedan doktor ima više pacijenata. Isti dodaci (salate) se mogu koristiti uz različite tipove pljeskavica. rasu i numerisnu plastičnu oznaku na uvetu. BrojDozvole. i vrstu hrane (roštilj. (d) Ćevapdžinica prodaje više vrsta pljeskavica. ali jedan student može da studira samo na jednom fakultetu. BrojŠasije. svaki region ima više gradova. definisati odgovarajuće tabele. (c) Krava: krava muzara ima ime. telefon. i godina igradnje. Modeliranje . Koji strani ključ i u koju relaciju treba dodati da bi se modelirala veza između vlasnika i vozila? . pice). (e) Pacijent može da ima više doktora. Adresa. definisati odgovarajuće tabele i njihove primarne ključeve: (a) Brod: brod ima ime.Baze podataka . ali jedan putnik može da bude na samo jednom letu u određeno vreme.19 - . Jedan vlasnik može da poseduje više vozila. Za vozila se znaju vlasnici. Prepoznati relacije i definisati odgovarajuće tabele. 1. adresu. i VLASNIK sa atributima LičnoIme. 2. (c) Država ima više regiona. primarne ključeve i spoljne ključeve koji predstavljaju veze (napomena: atributi nisu navedeni. BrojMotora. tako da morate da predložite određeni skup atributa relacije koji opisuju svojstva entiteta): (a) Fakultet ima više studenata. Prezime. Koji atributi su primarni ključevi ovih relacija? 3. riba. registracioni kod. sa atributima Tip. datum rođenja. a vozilo ima samo jednog vlasnika. broj mesta.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Zadaci: Relacije Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove atribute.

datum rođenja i datum smrti (ako je poznat). Treba pamtiti i podatke o utakmicama (jedinstveni identifikator. a za svaki set na utakmici treba pamtiti njegov redni broj i rezultat. pamtiti lokaciju. Za svaku sliku. Za svaki muzej. pamte se imena. ukupan iznos najamnine (od svih iznajmljenih kaseta) i vrednost ostvarenog bonusa (određuje se na osnovu pet iznajmljivanja). Brojevi igrača su jedinstveni u okviru ekipe. naslov filma. Utakmice se igraju na tri dobijena seta. tip (akcioni. U bazi podataka treba čuvati informacije o ekipama koje učestvuju (naziv. ako postoji. Baza podataka o takmičenju u odbojci Projektovati relacionu šemu baze podataka o takmičenju u odbojci. kao i specijalnost. sudije. dobijene nagrade Akademije.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Baza podataka o slikarima Projektovati relacionu šemu baze podataka koja treba da čuva podatke o slikarima i muzejima u kojima se nalaze njihove slike. jedinstveni broj..20 - . treba pamtiti informacije o veličini (dimenzijama). komedija. datum učlanjenja. Pamtiti podatke o režiserima filmova: za svakog režisera postoji jedinstveni broj. najbolji plasman na svetskim i evropskim prvenstvima) i igračima za svaku ekipu. Za svakog člana kluba treba pamtiti kasete koje je uzeo i datum izdavanja.). Za svaku ekipu na utakmici vodi se statistika o broju as servisa. Za svaki film treba pamtiti imena glumaca i tip uloge (glavna.. Za svakog igrača. zemlja. Više kaseta može biti sa istim filmom.. drama. za svaku utakmicu. broju direktnih poena i broju poena na greške protivnika. godini kada je ona nastala. Treba pamtiti i informacije o članovima kluba: broj članske karte. Za utakmice pamti se i statistika za igrace i ekipu. trener. Baza podataka za Video klub Projektovati relacionu šemu baze podataka za Video klub.. vreme. podaci o datumu rođenja i mestu rođenja. O glumcima se pamte imena (ime i prezime). sporedna. Potrebno je pratiti sledeće informacije o filmovima: jedinstveni broj. datumu smrti (ako postoji). Pamtiti podatke o kasetama: jedinstveni kod kasete. adresa. godina. dve ekipe koje igraju i konacni rezultat u setovima). Academy Award).). Za slikare pamtiti nacionalnost. . film koji se na njoj nalazi i broj iznajmljivanja kasete. datum dobijanja.. datum.Baze podataka . nominacije za nagrade Akademije (tzv. ime i prezime. „Oskar“. režiser. mesto u timu i broj. Za svakog glumca postoji jedinstveni identifikator.. pamti se broj osvojenih poena i broj promena. Za igrače pamti se ime i prezime. datum rođenja i datum smrti (ako postoji). naslov i stil. rejting filma („kritika“ u novinama označena brojem zvezdica).

Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama SQL programskog jezike Upoznati se sa različitim standardima SQL-a Naučiti osnovne SQL naredbe za kreiranje strukture relacione baze podataka Proučiti primer SQL naredbi za kreiranje structure relacione baze podataka PREDUZEĆE Structured Query Language (SQL) predstavlja programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .1. SQL naredbe za kreiranje podataka 2.21 - . SQL je formalno standardizovan 1986 godine.RDBMS). je razvijena za potrebe manipulacije podacima System R sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka. Ova verzija. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 2 Sadržaj • • o o SQL naredbe za kreiranje podataka Neophodno predznanje Baza podataka PREDUZEĆE o o o Definicija tabela Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE SQL naredbe za kreiranje podataka Tipovi podataka SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Ograničenje kolone Ograničenja tabele Ograničenje stranog ključa DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE MS Access specifičnosti Praktičan rad : MS Access Pitanja za samostalni rad o o o 2. inicijalno nazvana SEQUEL. Svi SQL standardi koji su naknadno . Prva verzija programskog jezika SQL razvijena je od strane kompanije IMB krajem 1970-ih godina. Ovaj standard je kasnije prihvaćen id od strane International Organization for Standardization (ISO). od strane American National Standards Institute (ANSI). pod nazivom SQL-86.Baze podataka .

SQL standard SQL-99 mnoga od ovih proširenja su formalno prihvaćenakao delovi SQL jezika u vidu SQL Persistent Stored Modules (SQL/PSM) (Tabela 2). kontrolne strukture.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu usvojeni predstavljaju zajedničke standarde organizacija ANSI i ISO (Tabela 1). Sve naredbe SQL jezika se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. Njegova osnovna karakteristika je da se radi o deklarativnom jeziku za upravljanje i manipulacijom podacima u relacionim bazama podataka. korisnički definisane tipove podataka i druge elemente. SQL omogućava pribavljanje. Data Manipulation Language (DML) . Većina proizvođača RDBMS-a proširuje SQL standard dodajući proceduralne elemente. FIPS 127-2 1999 SQL:1999 SQL3 2003 SQL:2003 2006 SQL:2006 2008 SQL:2008 Tabela 1 Usvojeni SQL standardi SQL je programski jezik razvijen sa specifičnom namenom. Većina RDBMS-ova implementira jedan od navedenih standarda. ažuriranje i brisanje podataka u relacionoj bazi podataka.Baze podataka . Ovaj alat može biti običan Command-line Interface (SQL/CLI) ili alat sa bogatim grafičkim interfejsom. je obezbeđena programksa podrška koja omogućava da se SQL naredbe kreiraju i koriste iz drugih programskih jezika. dodavanje. Proizvođač Ime Puno ime ANSI/ISO Standard SQL/PSM SQL/Persistent Stored Modules Interbase/Firebird PSQL Procedural SQL IBM SQL PL SQL Procedural Language (implements SQL/PSM) Microsoft/Sybase T-SQL Transact-SQL MySQL SQL/PSM SQL/Persistent Stored Module (implements SQL/PSM Oracle PL/SQL Procedural Language/SQL (based on Ada) PostgreSQL PL/pgSQL Procedural Language/PostgreSQL Structured Query Language (bazira se na Oracle PL/SQL) PostgreSQL PL/PSM Procedural Language/Persistent Stored Modules Tabela 2 Proširena SQL jezika koja su postala deo standarda Većina proizvođača relacionih DBMS-ova оbezbeđuje alat za kreiranje i izvršavanje naredbi SQL jezika. Ostali nazivi Godina Naziv 1986 SQL-86 SQL-87 1989 SQL-89 FIPS 127-1 1992 SQL-92 SQL2.jezik koji se koristi za definisanje strukture relacione baze podataka 2. .22 - . Takođe. Data Definition Language (DDL) . u većini slučajeva.jezik za pribavljanje i ažuriranje podataka u relacionoj bazi podataka.

Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. 2.3. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Torka relacije Vrsta relacije. koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda. . Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele.naredne lekcije!) i prevodi te zahteve u odgovarajuće akcije nad bazom podataka.2. Relacioni model Model podataka koji ima snažnu teorijsku osnovu. Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele. obradu i administraciju nad bazom podataka. Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE prikazan je na Slici 1.Baze podataka . DBMS dobija zahteve u obliku upita (SQL upiti . koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Baza podataka PREDUZEĆE U nastavku je prikazana relaciona baza podataka PREDUZEĆE koja će biti korišćena u svim lekcijama ovog kursa koje se bave SQL programskim jezikom. povezanih podataka organizovanih u logičke celine Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) Računarski program (u praksi obično skup računarskih programa odnosno aplikacija) koji obezbeđuje kreiranje. Neophodno predznanje Baza podataka Predstavlja kolekciju predstavljene tabelama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.23 - .

Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Ime. prezime. Kolona Rukovodilac referencira kolonu MatBr u istoj tabeli jer rukovodilac je jedan od radnika (rekurzivna veza). plata. Strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli SEKTOR. matični broj šefa sektora i datum kada je šef sektora postavljen na svoju dužnost. Tabela CLAN_PORODICE čuva sledeće podatke o članovima porodica radnika: matični broj radnika. pol. . Kolona Sektor referencira kolonu Broj u tabeli Sektor. Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Sektor i Lokacija. lokacija projekta i broj sektora koji je zadužen za projekat.Baze podataka . srednje slovo. naziv projekta.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 1 Relacioni dijagram baze podataka PREDUZEĆE Tabela RADNIK čuva podatke o radnicima preduzeća. Za primarni ključ je izabran broj projekta odnosno kolona Broj. ime. Jedini strani ključ je kolona Sef koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK (šef sektora je jedan od radnika u preduzeću). Primarni ključ je kompozitni i čine ga kolone Radnik i Projekat. Tabela LOK_SEK čuva podatke o lokacijama na kojima se nalazi određeni sektor: broj sektora i naziv lokacije. Tabela RADI_NA predstavlja evidenciju angažovanja radnika na različitim projektima. . Strani ključ je kolona Radnik koja referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK. matični broj neposrednog rukovodioca i broj sektora u kome radnik radi. Kolona Radnik referencira kolonu MatBr u tabeli RADNIK a kolona Projekat referencira kolonu Broj u tabeli PROJEKAT. Tabela ima dva strana ključa: Rukovodilac i Sektor.24 - . Za primarni ključ je izabran matični broj radnika odnosno kolona MatBr. adresa. Tabela PROJEKAT čuva podatke o projektima koji su aktivni unutar preduzeća. ime člana porodice. broj projekta na kome je angažovan i broj radnih sati nedeljno koliko je angažovan na projektu. Preduzeće je podeljeno na veći broj sektora. naziv sektora. Tabela ima dva strana ključa: Radnik i Projekat. Za primarni ključ je izabran broj sektora odnosno kolona Broj. pol. U tabeli SEKTOR se pamte sledeći podaci o sektorima: broj sektora. Za svako angažovanje se pamti: matični broj angažovanog radnika. datum rođenja. Za svakog radnika se pamti matični broj. srodstvo sa radnikom i datum rođenja. Za svaki projekat se pamti: broj projekta. Jedini strani ključ je kolona Sektor koja referencira kolonu Broj u tabeli Sektor.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Definicija tabela Kolona MatBr Ime SSLovo Prezime DatumRodj Adresa Pol Plata Rukovodilac Sektor Tip Number Text(20) Text(1) Text(30) Date/Time Text(100) Text(1) Number Number Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Strani ključ Strani ključ Obavezna Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Ne Da Napomena Long Integer Single Long Integer Byt Definicija tabele RADNIK Kolona Broj Naziv Sef DatPost Tip Number Text(50) Number Date/Time Ključ Primarni ključ Ne Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Ne Napomena Byte Long Integer Definicija tabele SEKTOR Kolona Broj Naziv Lokacija Sektor Tip Number Text(100) Text(50) Number Ključ Primarni ključ Ne Ne Strani ključ Obavezna Da Da Ne Da Napomena Integer Byte Definicija tabele PROJEKAT Kolona Tip Radnik Number Ime Text(20) Pol Text(1) Srodstvo Text(10) DatRodj Date/Time Ključ Primarni ključ. Strani ključ Primarni ključ Ne Ne Ne Obavezna Napomena Da Long Integer Da Ne Da Ne Definicija tabele CLAN_PORODICE Kolona Tip Sektor Number Lokacija Text(50) Ključ Primarni ključ.Baze podataka . Strani ključ Primarni ključ Obavezna Da Da Napomena Byte Definicija tabele LOK_SEK .25 - .

26 - . Strani ključ Primarni ključ.Relacioni model Kolona Tip Radnik Number Projekat Number Sati number Ključ Primarni ključ.Baze podataka . Strani ključ Ne Obavezna Da Da Da Elektronski fakultet u Nišu Napomena Long Integer Integer Byte Definicija tabele RADI_NA Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE .

Centralni objekat svake relacione baze podataka jeste tabela. Osim toga proizvođači RDBMS-ova prošuruju CREATE TABLE naredbu klauzulama koje su posledica specifičnih osobina njihovih proizvoda.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Navedena sintaksa naredbe CREATE TABLE nije kompletna. Osnovni format CREATE TABLE dat je u nastavku: CREATE TABLE <ime_tabele> (<lista_deklaracija_kolona> [.<lista_deklaracija_organičenja_tabele>]). Deklaracije kolona se razdvojaju zapetama.Baze podataka . SQL standard obezbeđuju korišćenje velikog broja dodatnih klauzula koje korisnicima omogućavaju preciznu kontrolu procesa kreiranja tabele.4. Specifikacije ograničenja za tabelu su navedena u odeljku Ograničenja tabele. tip podatka kolone. SQL naredbe za kreiranje podataka SQL DDL naredbe se koriste za kreiranje. što je detaljnije opisano u odeljku Ograničenja kolona. . Ograničenja za kolonu su opciona i mogu da sadrže specifikaciju predefinisane vrednosti i niz specifikacija ograničenja. opciono dužinu (ako je neophodna. Za kreiranje tabele koristi se SQL naredba CREATE TABLE. Nakon deklaracije svih kolona navode se ograničenja koja važe za celu tabelu.27 - . u zavisnosti od tipa podatka) i opciono. izmenu i brisanje same relacione baze podataka kao i objekata koji čine relacionu baze podataka. Deklaracija kolone sadrži ime kolone. U odeljku Tipovi podataka navedeni su tipovi podataka koje možete koristiti. ograničenja za kolonu. Za deklaraciju kolona se koristi format koji je dat u nastavku: <ime_kolone><tip_podatka>[(<dužina>)] [<ograničenje_kolone>].

Tabela 3 Generički SQL tipovi podataka U Tabeli 4 su navedeni tipovi podataka koje implementira Microsoft SQL Server familija proizvoda. time zone Interval Vremenski interval. Podaci su fiksne dužine.s) real double precision float(p) char(x) Argument p definiše preciznost broja. date Datum.Baze podataka . 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza. time with time time koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. zone timestamp with timestamp koji uključuje i informaciju o vremenskoj zoni. varchar2(x) Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. time Vreme. numeric(6. Ovaj tip definiše tekstualne podatke promenljive dužine (nema dopunjavanja blanko znacima).1. Argument n (1 do 8000) predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati. Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Tip podataka integer smallint numeric(p. timestamp Datum i vreme. Tipovi podataka U Tabeli 3 su dati generički tipovi podataka koje definiše SQL standard. Argument x predstavlja maksimalan broj karaktera koji kolona može da prihvati.s) Opis Celobrojna vrednost Celobrojna vrednost Argument p definiše ukupan broj cifara broja dok argument s definiše broj cifara desno od decimalnog zareza. numeric(6. odnosno . Ne podržavaju svi RDBMS-ovi tipove podataka definisane u SQL standardu. Ovaj tip definiše binarne podatke fiksne dužine. Tip podataka binary(n) char(n) Opis Argument n (1 do 8000) definiše maksimalan broj bajtova koji kolona može da prihvati. odnosno podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.28 - . Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. 2) je broj koji ima 4 cifre ispred decimalnog zareza i 2 cifre iza decimalnog zareza.. Podaci su promenljive dužine. Ovaj tip definiše tekstualne podatke fiksne dužine. bit varying(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Npr.4. bit(x) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. Npr. Broj u pokrenom zarezu jednostruke preciznosti Broj u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti decimal(p.

Tabela 4 Tipovi podataka koje implementira MS SQL Server 2. Date. 2).9999.483.147. Char(1). smalldatetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu. numeric(p. Maksimalna dužina je 2^31 .1 (2. Int. text Tip podataka koji se koristi za predstavljanje tekstualnih podataka promenljive dužine.483. Numeric(8.12.147.2079.1 (2. VarChar(15).768) do 2^15 . Maksimalan broj bajtova koji kolona može prihvatiti je 2^31 . datetime Tip podataka koji se koristi za predstavljanje informacija o vremenu i datumu. Char(1).147. VarChar(30). int Colobrojna vrednost u opsegu od -2^31 (-2.147.2. varchar(n) Argument x definiše maksimalan broj bitova koje podataka može da prihvati. s) Argument p (1 do 38) definiše ukupan broj cifara broja dok argument s (0 ≤ s ≤ p) definiše broj cifara desno od decimalnog zareza.483.1. smallint Colobrojna vrednost u opsegu od -2^15 (--32.1900 do 06.29 - .1753 do 31.06.01.648) do 2^31 . Podaci su promenljive dužine. godine. Koristi 4 bajta za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 1 minuta.33 milisekunde. Int. Mogu se predstaviti brojevi u opsegu od . Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR Primer 1 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Ime SSlovo Prezime DatRodj Pol Plata Adresa Rukovodilac Sektor ). image Binarni podaci promenljive dužine.4.Baze podataka . godine.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka se dopunjuje blanko znacima sa desne strane kako bi se obezbedila specificirana dužina.01. Mogu se predstaviti podaci o datumu i vremenu u opsegu od 01.1 (2.483.647) bajtova. VarChar(15). tinzint(x) Colobrojna vrednost u opsegu od 0 do 255.10^38 +1 through 10^38 . Int . Koristi 8 bajtova za pamćenje informacija o datumu i vremenu sa preciznošću od 3.647).1 (-32.647).767).

Ograničenje kolone Ograničenja koja možete da definišete za kolonu kod kreiranja tabela su: • • • • • • NULL ili NOT NULL -definiše da kolona može ili ne može imatu NULL vrednosti. u maloj zagradi. koje ne dozvoljava ponavljanje vrednosti u koloni.definiše da kolona ima jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve). Za kolonu podrazumevano ograničenje je NULL vrednost. CHECK -definiše ograničenje za proveru vrednosti kolone (koristi se kod upisa ili ažuriranja vrednosti).definiše podrazumevanu vrednost za kolonu (kolona uzima ovu vrednost. tako da ga ne treba posebno navoditi. Za vrednost kolone se mogu specificirati ograničenja NULL ili NOT NULL čime se dozvoljava ili zabranjuje NULL vrednost kolone.Relacioni model CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost ).30 - . DEFAULT . . DBMS očekuje da je referencirana kolona primarni ključ (kolona deklarisana sa PRIMARY KEY) u referenciranoj tabeli. To znači da navodimo samo ograničenje NOT NULL. Int. ako vrednost kolone nije navedena). Elektronski fakultet u Nišu Int. a atribut B spoljni ključ možete koristi oblik naredbe CREATE TABLE koji je prikazan u nastavku. Pri kreiranju tabele u kojoj je atribut A primarni ključ. UNIQUE . ostali atributi ). CREATE TABLE <imeTabele> ( A <tip_podatka> PRIMARY KEY. VarChar(15). Date 2. Kod navođenja PRIMARY KEY podrazumeva se NOT NULL ograničenje za tu kolonu.4.Baze podataka . REFERENCES -definiše da kolona predstavlja spoljni ključ tabele.definiše da kolona predstavlja primarni ključ tabele (može da se primeni na samo jednu kolonu u tabeli). Strože ograničenje je UNIQUE. B <tip_podatka> REFERENCES <ime_ref_tabele>(<ime_ref_kolone>). ime referencirane kolone u toj tabeli. ako je definisano za konkretnu kolonu. PRIMARY KEY . Uočite da kod deklaracije spoljnog ključa tabele treba navesti iza ključne reči REFERENCES ime referencirane tabele i opciono.3. Na taj način atribit iza koga stoji klauzula REFERENCES definisan je kao spoljni ključ u odnosu na primarni ključ tabele čije je ime navedeno iza klauzule REFERENCES.

PRIMARY KEY (a.b. Int. Atribute a. Za kreiranje tabele u kojoj je skup atributa (a. Int RadiNaPK NOT NULL.5. FOREIGN KEY . PRIMARY KEY.Baze podataka . SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT. REFERENCES SEKTOR(Broj) 2. Int.31 - . CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer ). PRIMARY KEY (Radnik. b i c treba deklarisati u sekciji < atributi i njihovi tipovi podataka >. CHECK -definiše ograničenja vrednosti kolone ili kolona koje DBMS proverava kod upisa ili ažuriranja vrednosti te ili tih kolona. CREATE TABLE < ime_tabele > ( <atributi i njihovi tipovi podataka>.definiše koja kolona ili koje kolone čine spoljni ključ tabele.c) primarni ključ možete koristiti oblik CREATE TABLE naredbe prikazan u nastavku.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.4.c) ). Primer 3 SQL DDL naredba za kreiranje tabele RADI_NA. DEFAULT("Niš"). Ograničenja tabele Za definisanje ograničenja koja važe za tabelu u celini možete koristiti: • • • • PRIMARY KEY . .4.4.definiše koja kolona ili koje kolone čine primarni ključ tabele. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Projekat Sati CONSTRAINT Projekat) ).b. NOT NULL. UNIQUE .definiše koja kolona ili koje kolone imaju jedinstvene vrednosti (kandidati za ključeve).

NOT NULL. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. U oba slučaja.6. Ograničenje stranog ključa U deklaraciji kolone ili tabele. mogu se navesti klauzule ON DELETE ili ON UPDATE koje specificiraju aktivnosti u slučaju narušavanja integriteta. SET DEFAULT .32 - . odnosno vrstama tabele. Primer 4 SQL DDL naredba za kreiranje tabele CLAN_PORODICE. ON DELETE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama relacije. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ). Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. SET NULL . nakon klauzule REFERENCES. iza ovih klauzula se navodi jedna od klauzula koja definiše aktivnost koja će se izvršiti nad torkama u slučaju brisanja ili ažuriranja vrednosti torke u tabeli u kojoj je ograničenje navedeno: • • • • NO ACTION .promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na NULL.4.promena vrednosti atributa u tabeli na koju se referencirate na predefinisanu vrednost.nema akcije (ovo je predefinisana vrednost). PRIMARY KEY (Radnik.kaskadno izvršenje aktivnosti brisanja (brišu se torke u tabeli na koju se referencirate) kod ON DELETE ili aktivnosti ažuriranja (ažuriraju se vrednosti referenciranih atributa) kod ON UPDATE. Ne zaboravite da je kod deklarisanja FOREIGN KEY ograničenja na kraju deklaracije tabele. FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) . ON UPDATE omogućava specifikaciju aktivnosti nad torkama referencirane tabele u slučaju ažuriranja (promene vrednosti) podataka u tabeli gde je REFERENCES ograničenje specificirano. neophodno navesti listu referentnih atributa u okviru zagrada. Projekat Int. na koju se referencirate u REFERENCES klauzuli u slučaju brisanja torki u tabeli u kojoj je navedeno ovo ograničenje. tako da CREATE TABLE naredba ima sledeći oblik: CREATE TABLE <naziv_tabele> ( FOREIGN KEY (<lista_atributa_koji_čine_spoljni_ključ>) REFERENCES (<lista_referenciranih_atributa>) [ON DELETE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] [ON UPDATE { NO ACTION | CASCADE | SET DEFAULT |SET NULL}] CHECK (<uslovni_izraz>) ). CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr). CASCADE .Baze podataka .

Rukovodilac Int. FOREIGN KEY (Rukovodilac) FOREIGN KEY (Sektor) Int. DEFAULT "M". DEFAULT "Niš". NOT NULL. NOT NULL. CREATE TABLE SEKTOR ( Broj Naziv Sef DatPost CONSTRAINT CONSTRAINT RADNIK(MatBr) ). VarChar(15) Int Date. NOT NULL. CHECK (PLATA > 1000). NOT NULL. Prezime VarChar(15) DatRodj Date.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Sektor Int CONSTRAINT RadnikPK CONSTRAINT RukovodiFK REFERENCES RADNIK(MatBr). Ime VarChar(15). FOREIGN KEY (Sef) REFERENCES CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Int.33 - . PRIMARY KEY (MatBr). Pol Char(1) DatRodj Date. NOT NULL. Pol Char(1) Plata Numeric(8. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL DEFAULT "M". PRIMARY KEY (Broj). PRIMARY KEY (Broj). SektorPK SefFK NOT NULL. Ime VarChar(15) SSlovo Char(1).Baze podataka . Naziv VarChar(25) Lokacija VarChar(15) Sektor Integer CONSTRAINT ProjekatPK CONSTRAINT NadlezanFK REFERENCES SEKTOR(Broj) ). CREATE TABLE CLAN_PORODICE ( Radnik Int. NOT NULL.7.4. CONSTRAINT SektorFK1 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). 2) Adresa VarChar(30). NOT NULL. DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE Primer 5 CREATE TABLE RADNIK ( MatBr Int. .

CONSTRAINT SektorFK2 REFERENCES SEKTOR(Broj) ). FOREIGN KEY (Radnik) FOREIGN KEY (Projekat) 2. Ovaj standard implementira najveći broj proizvođača DBMS-a. Sa druge strane MS Access koristi nešto stariju verziju standarda ANSI SQL-89. Sati Int CONSTRAINT RadiNaPK Projekat). Char i VarChar tipovi podataka se konvertuju u Text tip podataka MS Access ne podržava u potpunosti SQL standard za definisanje ograničenja stranog ključa.Relacioni model CONSTRAINT Ime). a vezani su za CRATE TABLE naredbu. CONSTRAINT ProjekatFK REFERENCES PROJEKAT(Broj) ).34 - . Ekvivalentna ograničenja se mogu definisati u tabeli korišćenjem Desig View-a za tabelu.5. CONSTRAINT LokacijaPK Lokacija). FOREIGN KEY (Radnik) CREATE TABLE LOK_SEK ( Sektor Int. PRIMARY KEY (Radnik. U nastavku će biti navedene neki od elemenata SQL standarda. CREATE TABLE RADI_NA ( Radnik Int. Lokacija VarChar(15). Projekat Int. CHECK i DEFAULT ograničenja. CONSTRAINT RadnikFK REFERENCES RADNIK(MatBr). ClanPorodicePK Elektronski fakultet u Nišu PRIMARY KEY (Radnik. Microsoft je u MS Access SQL implementirao specifičnosti koje nisu deo SQL standarda. Iz ovih razloga. MS Access specifičnosti Trenutno najrasporostranjeniji standard SQL-a koji se koristi je ANSI SQL-92. koje MS Access ne podržava: • • • MS Access ne podržava UNIQUE. kao i većina drugih proizvođala DBMSa. FOREIGN KEY (Sektor) NOT NULL. PRIMARY KEY (Sektor. postoje elementi SQL standarda koji neće raditi u MS Access-u.Baze podataka . CONSTRAINT RoditeljFK REFERENCES RADNIK(MatBr) ). Ove akcije se mogu naknadno definisati korišćenjem posebnih alata za kreiranje tabela i definisanje relacija. Podržano je samo osnovno kreiranje stranog ključa bez mogućnosti definisanje ON UPDATE i ON DELETE akcija. Takođe. .

Programs. Praktičan rad : MS Access Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa. Create New database. kreirati novu bazu podataka i u njoj kreirati tabele iz nekog od primera (PREDUZEĆE.7. VIDEO KLUB i sl). pronaći ikonicu za Access Pojaviće se početna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi Kreirati novu bazu podataka .Windows .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2.kada se otvori Access. Kreiranje baze podataka • • • Startujte MS Access . kao na slici. Kratko uputstvo za korišćenje MS Access-a: 1. a nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka: .Baze podataka .35 - .

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 2. Kreiranje tabela i izbor ključa .Baze podataka .nakon otvaranja Database Window-a kao na slici: • Počnite sa kreiranjem tabela klikom na Table i Create Table in Design View: .36 - .

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Kreirajte sve tabele iz baze podataka koju ste projektovali tako što ćete da unesete imena i tipove kolona:

• •

snimite tabelu pod željenim imenom domene atributa odredite tipovima podataka koje nudi Access

Izaberite ključni atribut, selekcijom tog atributa i klikom na ikonicu sa ključem na toolbar-u.

3. Tabele možete modifikovati tako što ćete iz istog prozora da klikom na tabelu i izborom opcije Design. - 37 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

4. Unos i modifikacija podataka u tabeli - jednostavno dvostrukim klikom na tabelu otvara se tabela u modu za prikaz i unos podataka. Možete da unosite nove vrste ili da menjate postojeće:

5. Podešavanja za očuvanje referencijalnog integriteta

Izabrati ikonicu za Relationship i otvoriće vam se sledeći prozor u kome možete da dodate tabele između kojih ćete definisati veze za očuvanje referencijalnog integriteta:

- 38 -

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

Za kreiranje veze između dve tabele jednostavno kliknite i povucite ključ jedne tabele i prevucite ga preko stranog ključa u drugoj tabeli. Podesite ograničenja:

Pitanja za samostalni rad
Proučiti detaljno funkcije MS Access-a kao alata za razvoj aplikacija i DBMSa, kreirati bazu podataka PREDUZEĆE korišćenjem relacionog modela koji je dat u ovoj lekciji.

- 39 -

Za pretraživanje i pribavljanje podataka SQL programski jezik obezbeđuje naredbu SELECT. optimizuje i izvrši fizičke operacije neophodne za generisanje specificiranih rezultata. Naredba SELECT je deklarativna naredba. Naredba SELECT pribavlja podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka. Sa druge strane RDBMS je zadužen da isplanira. Rezultat SELECT naredbe je uvek relacija.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 3 Sadržaj • • o o o o Naredba SELECT I Neophodno predznanje Naredba SELECT Klauzule SELECT i FROM Klauzula WHERE o o o o o o Logički operatori Operator IN Operator BETWEEN Operator LIKE Operator IS NULL Klauzula ORDER BY Aritmetičke funkcije Funkcije agregacije Praktični rad: MS Access Pitanja za samostalni rad 3. U svom osnovnom obliku naredba SELECT ne može ni na koji način da izmeni podatke koji se nalaze u relacionoj bazi podataka. .1. Čak i kada je rezultat obrade skalarna vrednost ona se tretira kao tabela sa jednom vrstom i jednom kolonom. manipulište tim podacima i kao rezultat generiše tabelu. Naredba SELECT I 3.40 - . Ciljevi lekcije • • • • • Upoznati se podrškom koju SQL pruža za pretraživanje podataka Upoznati osnovnu strukturu SQL naredbe SELECT Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u jednoj tabeli Upoznati se sa podržanim logičkim operatorima Upoznati se sa podržanim aritmetičkim operatorima i funkcijama za agregaciju podataka Pretraživanje i pribavljanje podataka su najčešće operacije koje korisnici izvršavaju u relacionoj bazi podataka. Korišćenjem ove naredbe korisnici imaju mogućost samo da specificiraju rezultate koje žele. Naredba SELECT koristi podatke iz jedne ili većeg broja tabela.Baze podataka .

Za sada ćemo se ograničiti samo na pribavljanje podataka iz jedne tabele. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .definiše tabele iz kojih se pribavljaju podaci za potrebe generisanja rezultujuće tabele. Korisnici specificiraju kolone po kojima se vrši sortiranje kao i smer sortiranja.grupiše vrste koje u određenim kolonama imaju identične vrednosti. Ova klauzula iz rezultata eliminiše sve vrste za koje specificirani predikat ne vraća vrednost TRUE.2. Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom.RDBMS).41 - . .3. Spajanje tabela će biti detaljno objašnjeno u narednoj lekciji. Naredba SELECT Naredba SELECT je jedna od najkompleksnijih naredbi SQL programskog jezika. Klauzule SELECT i FROM Klauzule SELECT i FROM su jedine obavezne u okviru SELECT naredbe.Baze podataka .koristi se za sortiranje rezultujuće tabele. Torka relacije Vrsta relacije.definiše predikat na osnovu koga se elimišu vrste nakon što je klauzula GROUP BY primenjena na rezultujuću tabelu. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Klauzula FROM specificira tabele iz kojih se pribavljaju podaci. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. Klauzula FROM može da uključi jednu ili više opcionih JOIN klauzula za povezivanje tabela na osnovu kriterijuma zadatih od strane korisnika. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. ORDER BY .definiše predikat na osnovu koga se ograničava broj vrsta u rezultujućoj tabeli.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3. WHERE . koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. 3. GROUP BY .definiše listu kolona koje će biti uključene u rezultujuću tabelu FROM . HAVING . Ukoliko se navede više tabela potrebno je specificirati način spajanja tabela. Uključuje veći broj ključnih reči klauzula: • • • • • • SELECT .

U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje samo imena i prezimena radnika. ime. Sslovo.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula SELECT specificira kolone koje treba uključiti u rezultujuću tabelu. Rezultat bi bio ekvivalenta da smo napisali upit kod koga su umesto * navedena imena svih kolona u tabeli. SELECT MatBr.rezultujuća tabela uključuje sve kolone tabele ili tabela iz kojih se pribavljaju podaci tabela.Baze podataka . . Adresa.novo ime kolone ili funkcije nad kolonama koje im se dodeljuje u rezultujućoj tabeli Primer 1 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele RADNIK SELECT * FROM RADNIK. Primer 2 Ukoliko želimo da prikažemo samo određene kolone iz tabele RADNIK posle SELECT klauzule navešćemo imena kolona koje su od interesa.u rezultujućoj tabeli prikazuju se sve vrste koje zadovoljavaju navedeni predikat DISTINCT . Plata.ime kolone ili funkcije nad kolonama koja će biti uključena u rezultujuću tabelu AS pseudonim .rezultujuća tabela uključuje sve kolone specificirane tabele izraz . Pol. Sektor FROM RADNIK. Prezime FROM RADNIK. Mogu se koristiti sledeće opcije: • • • • • • ALL . DatRodj.42 - . SELECT Ime. Prezime.iz rezultujuće tabele izbacuju se duplikati vrsta * .* . Rukovodilac.

SELECT Prezime. SELECT Rukovodilac FROM RADNIK. .Baze podataka . U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena svih radnika ali u nešto drugačijem redosledu. Ime FROM RADNIK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Redosled kojim su kolone navedene u klauzuli SELECT definiše redosled kolona u rezultujućoj tabeli.43 - . Primer 3 U nastavku je dat SQL upit koji za svakog radnik određuje matični broj njegovog neposrednog rukovodioca.

<> Nije jednako (različito) 3. < Manje od 4. 4. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović". 6. <= Manje ili jednako od 6.3. >= Veće ili jednako od Primer 4 U ovom primeru dat je SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović. Ukoliko želimo da eliminišemo duplikate koristićemo ključnu reč DISTINCT. U rezultujuću tabelu će biti uključene samo one vrste koje zadovoljavaju specificirani uslov.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Možemo da primetimo da se u rezultujućoj tabeli neki matični brojevi javljaju više puta. . Klauzula WHERE Klauzula WHERE specificira uslov na osnovu koga se kreira rezultujuća tabela.1. 3. > Veće od 5. = Jednako 2. SELECT DISTINCT Rukovodilac FROM RADNIK. U uslovu se mogu javiti: 1. 3. To je posledica činjenice da veći broj radnika može imati istog rukovodioca.44 - .Baze podataka . 5. Relacioni operatori Logički operatori Operator BETWEEN Operator IN Operator LIKE Operator IS NULL SQL podržava šest relacionih operatora koji imaju sledeće značenje: 1. 2.

Logički operatori SQL omogućava korišćenje standardnih logičkih operatore AND. . NOT 2. Primer 6 Ukolimo želimo da prikažemo podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000 možemo koristiti SQL upit koji je dat u nastavku. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND Plata >= 40000. logički operator negacije NOT se navodi na početku logičkog izraza. SELECT Ime. ali A NOT = B nije. Prioritet logičkih operatora je sledeći: 1. a ne ispred operatora poređenja. OR i NOT. NOT A = B je validni WHERE uslov. Primer 5 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika čija je plata jednaka ili veća od 40000. Međutim.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Treba primetiti da se tekstualni podaci zadaju korišćenjem znaka navoda: "Petrović".45 - . OR Logički operatori AND i OR se koriste na standardni način. kod SQL-a. AND 3. ali i operatore IN i BETWEEN koji omogućavaju jednostavnije korišćenje prethodno navedenih operatora u nekim slučajevima. Prezime FROM RADNIK WHERE PLATA >= 40000. Na primer.

Primer 8 Primer sadrži SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović ili se prezivaju Jovanović.Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" AND NOT Plata >= 40000. Primer 9 Korišćenjem operatora IN izdvajaju se samo radnici koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime = "Petrović" OR Prezime = "Jovanović". . SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime IN ("Petrović"."Jovanović").46 - . Operator NOT IN prikazuje sve vrste osim onih određenih IN listom.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 7 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima koji se prezivaju Petrović i čija je plata jednaka ili veća od 40000. Operator IN Operator IN zamenjuje višestruku upotrebu operatora OR i = .

SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime NOT IN ("Petrović". .47 - .Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK WHERE Plata BETWEEN 30000 AND 40000. Operator BETWEEN Operator BEETWEEN zamenjuje višestruku upotrebu operatora AND i =. Ovaj operator omogućava ispitivanje da li je vrednost atributa/kolone u zadatom opsegu."Jovanović").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Naredni upit pribavlja podatke o svim radnicima osim onih koji se prezivaju Petrović ili Jovanović. Primer 10 Za prikazivanje podataka o radnicima čija je plata u opsegu od 30000 do 40000 (uključujući i granice opsega) možemo iskoristiti operator BETWEEN.

SELECT * FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE "J*". interpunkcijski znak) ili skup znakova. Operator NOT LIKE prikazuje sve vrste koje ne odgovaraju prethodno datom opisu. Primer U nastavku je dat SQL upit koji izdvaja podatke o svim radnicima kojima nije definisan datum rođenja odnosno datum rođenja ima NULL vrednost. U narednom primeru * iza slova "J" označava proizvoljan broj znakova (0 ili više). odnosno predstavlja uzorak za poklapanje koji sadrži na početku slovo "J" i proizvoljan broj znakova iza njega. slovo. Znak pitanja (?) zamenjuje samo jedan znak.48 - . Operator IS NULL Operator IS NULL se koristi za poređenje sa NULL vrednostima. . SELECT * FROM RADNIK WHERE DatRodj IS NULL.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Operator LIKE Operator LIKE omogućava poređenje vrednosti kolone sa zadatim šablonom. Za nalaženje svih radnika koji imaju "J" na početku prezimena. Kod definisanja šablona koristi se procenat (%) i znak pitanja (?). Primer 11 Za zadavanje šablona MS Access koristi nešto drugačije simbole. sve radnike koji nemaju slovo "J" u svom prezimenu. može se koristiti šablon "J%". Za nalaženje svih radnika koji sadrže slovo "J" negde u prezimenu mogao bi se koristiti šablon "*J*".Baze podataka . Umesto procenta koristi se zvezdica (*). Procenat (%) predstavlja bilo koji mogući znak (broj. Treba voditi računa da se na NULL vrednosti ne može primeniti ni jedan relacioni operator. Može se samo proveravati da li kolona ima NULL vrednost ili nema. tj za prethodni slučaj. Obratite pažnju da se ne pravi razlika između malih i velikih slova.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Klauzula ORDER BY Klauzula ORDER BY specificira redosled prikazivanja vrste rezultujuće tabele. Primer 13 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje podatke o radnicima i sortira ih prema prezimenu u opadajućem i rastućem redosledu.Baze podataka . SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime.49 - . Ukoliko klauzula ODER BY nije navedena vrste u rezultujućoj tabeli su poređane po slučajnom principu i ne postoji nikakva garancije da će isti upit uvek generisati rezultujuću tabelu čije su vrste poređane na isti način. Obratite pažnju da ukoliko vrste sortirate u rastućem redosledu nije potrebno eksplicitno navesti smer sortiranja. sortiranjem po vrednosti nekih kolona u rastući (ASC) (predefinisana vrednost) ili opadajući redosled (DESC). . Rastući redosled je podrazumevan u ORDER BY klauzuli. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Prezime DESC.

SELECT Ime.3. SELECT * FROM RADNIK ORDER BY Sektor DESC. 3.Baze podataka . Prezime.50 - . Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 14 Sortiranje je moguće vršiti na osnovu vrednosti više kolona. SQL upit u nastavku sortira podatke o radnicima prema broju sektora u opadajućem redosledu a prema prezimenu u rastućem redosledu. Primer 15 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika kao i njihove plate uvećane za bonus od 5000.2. Prezime ASC. Aritmetičke funkcije SQL dozvoljava korišćenje matematičkih funkcija u SELECT i WHERE klauzulama. . Na taj način se kao rezultat pretraživanja mogu prikazati rezultati izračunavanja nekog matematičkog izraza.

izračunava srednju vrednost datog atributa SUM(kolona) . Funkcije agregacije Funkcije agregacije su dobile naziv po tome što vrše agregaciju rezultata upita. Aritmetičke funkcije se mogu primenjivati i u WHERE klauzuli.nalazi najveću vrednost atributa COUNT(*) .51 - . SELECT Ime. Značenje funkcija je sledeće: • • • • • • • AVG(kolona) .nalazi minimalnu vrednost atributa MAX(kolona) .nalazi broj vrsta u tabeli (grupi) COUNT(kolona) .nalazi broj broj vrsta sa ne NULL vrednostima kolone COUNT (DISTINCT kolona) .3.3. Plata + 5000 AS PlataSaBonusom FROM RADNIK WHERE Plata + 5000 > 40000. Korišćenje ovih funkcija je jednostavno.izračunava sumu svih vrednosti atributa MIN(kolona) .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Obratite pažnju da je rezultatu matematičke funkcije (Plata + 5000) dodeljeno ime korišćenjem sintakse pseudonima: AS PlataSaBonusom. Prezime.nalazi broj vrsta sa različitim vrednostima zadate kolone (nije podržano od strane MS Access-a) . 3.Baze podataka . pošto se navode u listi kolona SELECT klauzule koje se prikazuju.

SUM(Plata) AS UkPlata FROM RADNIK. MIN(Plata) AS MinPlata. Plata FROM RADNIK WHERE Plata > AVG(Plata). U nastavku je dat SQL upit koji se NE MOŽE IZVRŠITI i koji će GENERISATI GREŠKU.52 - . prosečnu i ukupnu platu svih radnika. odnosno nakon obrade predikta koji je zadta u WHERE klauzuli. To je posledica činjenice da se rezultat funkcija agregacija izračunava nakon što se odrede vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele. minimalnu. Sledeći SQL upit određuje maksimalnu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 16 Funkcija COUNT određuje broj vrsta u rezultujućoj tabeli. Prezime. .Baze podataka . SELECT Ime. SELECT MAX(Plata) AS MaxPlata. Primer 17 Posebno je bitno zapamtiti da funkcije agregacije nije moguće koristiti u WHERE klauzuli. SELECT COUNT(*) AS PlataSaBonusom FROM RADNIK. AVG(Plata) AS ProsPlata.

Nakon toga se pojavljuje prozor Query 1: Select Query i dijalog Show Table (Slika 2). kliknite dugme Open da bi ste otvorili bazu podataka. Programs.mdb datoteku na disku. selektujte je i kliknite na dugme Open. Obratite pažnju na SQL View dugme na toolbar-u. U prozoru PREDUZECE:Database. U meniju izaberite stavku File | Open. Korišćenjem dugmeta Close zatvorite Show Table dijalog. Pronađite PREDUZECE. Za primer ćemo uzeti najednostavnij upit koji prikazuje sve podatke iz tabele CUSTOMER. Slika 1 4. Ovaj prozor se koristi za kreiranje upita korišćenjem MS Access QBE alata. pronaći ikonicu za Access 2. Startujte MS Access . 3.Baze podataka .Windows . Kada se pojavi Security Warning dijalog. Za sada nećemo koristiti ovaj alat već ćemo direktno unositi SQL upite. Izaberite stavku Create Query in Design View. SELECT * FROM Customer.4. na Objects traci izaberite stavku Queries (Slika 1). .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 3. Prikazaće se Open dijalog. 5. Praktični rad: MS Access Rad sa SQL programskim jezikom u okviru MS Access-a se bazira na korišćenju Query objekata u SQL View režimu.53 - . Prikazaće se prozor Query 1: Select Query kao na Slici 3. 1.

. Prozor Query 1: Select Query se prebacuje u SQL View režim rada (Slika 4).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 2 Slika 3 6. Obratite pažnju da je komanda SELECT već započeta.Baze podataka .54 - . Kliknite na SQL View dugme na Query Design toolbar-u.

9.Relacioni model 7. Ukoliko je sve u redu prikazuje se rezultat upita kao na Slici 6.Baze podataka . Unesite komandu SELECT * FROM Customer kao na Slici 5. Pojaviće se Save As dijalog kao na Slici 7. .55 - . Da bi ste snimili upit izaberite dugme Save na Query Design toolbar-u. Kliknite na dugme Run na Query Design toolbar-u. Elektronski fakultet u Nišu Slika 4 Slika 5 8.

Za ime upita unesite Test i kliknite na dugme OK. 11.56 - .Baze podataka . .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 6 Slika 7 10. Upit je snimljen i ime prozora je sada promenjeno u skladu sa novim imenom upita. Objekat Test se sada pojavljuje u listi Query objekata (Slika 8). Zatvorite prozor Test : Select Query.

3. Napisati SQL upit koji za projekte locirane u Nišu ili Leskovcu prikazuje njihova imena i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 12. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata čije ime počinje slovom P. 8. . Napisati SQL upit koji prikazuje nazive svih projekata koji postoje u preduzeću. Napisati SQl upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Nišu. Napisati SQL upit koji prikazuje imena i pol svih članova porodice koji imaju srodstvo "sin". 1. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. 7.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Slika 8 Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku.57 - . lokacije na kojima se nalaze i brojeve sektora koji su zaduženi za njih. 9. 4. Napisati SQL upit koji određuje spisak različitih srodstava koje imaju članovi porodice. Napisati SQL upit koji za tip srodstva “sin” određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 11. 5. Modifikovati upit iz tačke 2 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu po lokacijama na kojima se nalaze. Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000.Baze podataka . Napisati SQL upit koji određuje prosečnu zaradu za radnike koji rade u sektoru broj 4. 2. 6. Napisati SQL upit koji prikazuje imena svih projekata koji su locirani u Pirotu i čije ime počinje slovom P. 10.

upoznaćemo se i sa mogućnostima kombinovanja rezultata većeg broja SQL upita.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 4 Sadržaj Naredba SELECT II • o o o Neophodno predznanje Klauzule GROUP BY i HAVING Primena o o Spajanje tabela Dekartov proizvod (cross-join) Unutrašnji spoj (inner-join) Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Primena o o Kombinovanje rezultata više SQL upita Pitanja za samostalni rad 4. Naredba SELECT II 4. Upoznati se sa mogućnošću kombinovanja rezultata većeg broja upita.Baze podataka . U prethodnoj lekciji smo obradili osnovne oblike SELECT naredbe i videli kako naredba može da se koristi za pribavljanje podataka iz jedne tabele.58 - . U ovoj lekciji upoznaćemo se sa mogućnošću grupisanja podataka po različitim kriterijumima. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa mogućnostima SELECT naredbe za generisanje sumarnih informacija. Upoznati se sa različitim tipovima spoja koji mogu da postoje između tabela. Videćemo kako je u rezultujućoj tabeli moguće kombinovati podatke iz nekoliko različitih tabela. . Naučiti osnove korišćenja naredbe SELECT za pretraživanje podataka u većem broju tabela.1. U ovoj lekciji će biti obrađene naprednije teme vezane za korišćenje SELECT naredbe za pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. Takođe.

Klauzule GROUP BY i HAVING U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa funkcijama agregacije. njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL. Referencijalni integritet Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji.3.RDBMS). Torka relacije Vrsta relacije. za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka. Spoljni ključ / Strani ključ Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. 4.Baze podataka . Naredba SELECT SQL naredba koja se koristi za pribavljanje podatke iz jedne tabele ili više povezanih tabela koje se nalaze u relacionoj bazi podataka.2. Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u .59 - . Atribut relacije Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Ove funkcije imaju zadatak da omoguće generisanje sumarnih informacija na osnovu podataka u relacionoj bazi podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti. koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele. SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems .

Baze podataka - Relacioni model

Elektronski fakultet u Nišu

kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu. Primer 1 Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE. SELECT Ime, Prezime, SUM(Plata) FROM RADNIK; Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule. Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije. Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

Primer 2 U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula. SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor;

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule. Ova klauzula primenjuje uslov filtriranje na formirane grupe.

Primer 3 SQL upit iz prethodnog primera je modifikovan, korišćenjem HAVING klauzule, tako da su prikazani podaci samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika. - 60 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, COUNT(*) FROM RADNIK GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Elektronski fakultet u Nišu

Primena Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja (isti je redosled po kome se klauzule ređaju prilikom pisanja SELECT naredbe): 1. WHERE - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje ulaze u sastav rezultujuće tabele 2. GROUP BY - vrši se grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli 3. HAVING - primenjuje se predikat koji određuje vrste koje će ostati u rezultatu upita 4. ORDER BY - sortiranje rezultata se vrši tek na kraju SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika FROM RADNIK WHERE Pol = 'Ž' GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI. U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.

Primer 4 Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijum za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih). - 61 -

Baze podataka - Relacioni model SELECT Sektor, Pol, COUNT(*) AS ProsekPlata FROM RADNIK GROUP BY Sektor, Pol ORDER BY AVG(Plata);

Elektronski fakultet u Nišu

4.4. Spajanje tabela
Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele. Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele. Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke. Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela. Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli (Videti ograničenja stranog ključa u Lekciji 2 Videti šta će biti naslov lekcije 2). Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule. Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva. Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti. Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela. U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele) Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa (kao kod equi-join), ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti. Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM. - 62 -

SELECT * FROM SEKTOR1. Dekartov proizvod (cross-join) Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS JOIN B) se dobija tako što se svaka vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele. .1. Primer 5 Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a. SELECT * FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1.63 - . RADNIK1.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Tabela 1 Modifikovana tabela RADNIK Tabela 2 Modifikovana tabela SEKTOR 4.Baze podataka .4.

Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B. Ovaj tip spoja.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. SELECT * FROM SEKTOR1.4. Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B). U SQL upitima koji su dati u nastavku taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena. RADNIK1 . Primer 6 Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate. definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju.64 - . Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem.Broj i RADNIK1. Unutrašnji spoj (inner-join) Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja.IME_KOLONE. u osnovi.2. U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE.Baze podataka . Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat.

SELECT * Elektronski fakultet u Nišu FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1. Levi spoljašnji spoj (left-outer join) Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join.Sektor.4. Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL. Primer 7 SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Relacioni model WHERE SEKTOR1.Sektor. .3.Broj = RADNIK1.Baze podataka .65 - .Broj = RADNIK1.Sektor. Ovaj tip spoja pred vrsta koje uključuje unutrašnji spoj i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli). 4.

Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join.4.Broj = RADNIK1. SELECT * FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. Primer 8 SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Sektor. Primer 9 MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4. Desni spolja[nji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli).Broj = RADNIK1.4.Sektor.66 - . .4.Baze podataka .5. 4. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena. Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli.

67 - . Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu.Radnik i . Spajanje tabela u ovom upitu izvedeno je korišćenjem WHERE klauzule. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi.Baze podataka . Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen. S. Primer 11 Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane. SELECT S. Kako je već napomenuto spoj se najčešće definiše između spoljašnjeg ključa u jednoj tabeli i primarnog ključa koji se referencira u drugoj tabeli (RADI_NA.Broj=R. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke. Takođe.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primena Primer 10 U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima.Broj. obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabela: RADNIK. S. RADI_NA i PROJEKAT.Sektor GROUP BY S.Naziv. COUNT(*) AS BrojR FROM SEKTOR1 AS S INNER JOIN RADNIK1 AS R ON S.Broj.Naziv.

Broj = RN. RADI_NA.Ime.Baze podataka .Pol = "Ž".MatBr = RN. SELECT R.Radnik AND RN.Prezime. R.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu RADNIK.Broj).Projekat i PROJEKAT. Za spajanje različitih tabela mogu se kombinovati različiti tipovi spoja.Broj AND R.MatBr. RADI_NA RN. R. . MS Access zahteva da spojevi između tabela budu grupisani korišćenjem zagrada.Naziv.Broj.Naziv FROM RADNIK R. S. PROJEKAT P WHERE R. P. S.MatBr.68 - .Sektor) INNER JOIN RADI_NA AS RN ON P.Broj = P. SELECT S.Projekat GROUP BY S. SUM(Sati) AS SatiUkupno FROM (SEKTOR AS S INNER JOIN PROJEKAT AS P ON S.Broj.Naziv. Primer 12 Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen.Projekat = P.

Sektor UNION SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. SELECT Naziv FROM SEKTOR. Primer 14 U nastavku je dat SQL upit koji vraća nazive sektora u kojima rade radnici koji se prezivaju Petrović i Jovanović. Kombinovanje rezultata više SQL upita Programski jezik SQL dozvoljava kombinovanje rezultata većeg broj SQL upit korišćenjem operacija za rad sa skupovima: unija (UNION).Sektor.Broj=RADNIK1.Broj=RADNIK1.5. Klauzula UNION kombinuje rezultate dva ili više upita u jednu rezultujuću tabelu. Klauzula INTERSECT vraća samo vrste koje se javljaju u rezultujućim tabelama svih SQL upita koji se kombinuju. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Jovanović' UNION .69 - . redosledu (odgovarajuće kolone se nalaze na istim pozicijama) i tipu (odgovarajuće kolone moraju imati kompatibilne tipove). Rezultati upita koji se kombinuju moraju imati kolone koje se slažu po broju (isti broj kolona).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4.Baze podataka . Klauzula MINUS vraća samo one vrste koje se javljaju u rezultatu provg SQL upita ali se ne javljaju I u rezultatima ostalih SQL upita. Primer 13 SQL upit u nastavku koristi klauzulu UNION da bi implementirao full-outer join koji nije podržan u MS Access-u. SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1. presek (INTERSECT) i razlika (MINUS).

Prezime FROM SEKTOR. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. Ime. Prezime FROM SEKTOR. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND Prezime = 'Petrović'. Primer 16 Ukoliko želimo da dobijemo podake o radnicima koji rade u sektoru Administracija a plata im je manja od 40000. . Elektronski fakultet u Nišu Primer 15 U sledećem primeru imamo SQL upit koji korišćenjem klauzule INTERSECT određuje podatke o radnicima koji rade u sektoru Administracija I koji imaju platu veću od 40000.70 - .Baze podataka . MS Access ne podržava klauzulu MINUS. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000.Relacioni model SELECT Naziv FROM SEKTOR. MS Access ne podržava klauzulu INTERSECT. Ime. upit iz prethodnog primera treba modifikovati takod a se umesto klauzule INTERSECT koristi klauzula MINUS. SELECT MatBr.

Prezime FROM SEKTOR. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. prezime. 9. naziv i broj angažovanih radnika. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. pol i naziv sektora u kome rade. RADNIK Elektronski fakultet u Nišu WHERE Broj = Sektor AND Naziv = 'Administracija' INTERSECT SELECT MatBr. 5.71 - . Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime. Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj. RADNIK WHERE Broj = Sektor AND plata > 40000. Ime. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta. Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat. 3. . Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice. 4. Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva. 7.Relacioni model SELECT MatBr. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata koji su zaduženi za taj sektor. Prezime FROM SEKTOR. Modifikovati upit iz zadatka 7 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog angažovanog radnika.Baze podataka . 8. 10. 1. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice. 2. Pitanja za samostalni rad SQL upiti Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Ime. 6.

Modifikovati upit iz tačke 6 tako da se podaci sortiraju u opadajućem redosledu prema nazivu sektora.Kreiranu tabelu napuniti fiktivnim podacima . datum završetka godišnjeg odmora. Juni 2009. godina u kojoj se godišnji odmor koristi. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se ne nalaze na poziciji šef sektora.Kreiranu tabelu povezati sa tabelom RADNIK .Preuzeti MS Access verziju baze podataka PREDUZEĆE . datum početka godišnjeg odmora. .Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru. Dostupan od: Utorak. 11:35 Krajnji rok za predaju: Četvrtak. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj a angažovani su na projektima koji su u nadležnosti sektora broj 5. .Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 11. naziv i broj angažovanih radnika. Primarni ključ tabele su matični broj radnika i datum početka godišnjeg odomora. U ovoj tabeli se za svakog radnika pamte informacije kako je tokom godine koristio svoj godišnji odmor (matični broj radnika.. 22:35 .Napisati SQL upit koji prikazuje kompletan sadržaj tabele SEKTOR.Kreirati tabelu GODISNJI_ODMORI.. 9. 18.Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena svih radnika čija bi plata nakon povećanja od 10% bila veća od 40000. broj radnih dana). Zadatak: Relacione baze podataka i SQL Kao osnovu projekta potrebno je iskoristiti postojeću bazu podataka PREDUZEĆE (ova baza podataka je išla kao prateći materijal uz lekcije o SQL-u). 12.Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj.72 - . . . Zadaci: . Juni 2009. .

Baze podataka . Brisanje podataka (brisanje vrsta iz tabele) Pored DML naredbi za ažuriranje podataka u ovoj lekciji će biti obrađene i DDL naredbe koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa SQL naredbom za dodavanje novih podataka Upoznati se sa SQL naredbom za ažuriranje podataka Upoznati se sa SQL naredbom za brisanje podataka Upoznati se sa SQL naredbama za izmenu strukture relacione baze podataka U prethodne dve lekcije smo se uglavnom bavili naredbom SELECT koja omogućava pretraživanje i pribavljanje podataka iz relacione baze podataka. Dodavanje novih podataka (dodavanje novih vrsta u tabelu) 2. Postoje tri moguće operacije za modifikovanje podataka: 1. U ovoj lekciji ćemo obraditi ostatak DML naredbi odnosno obradićemo naredbe koje omogućavaju modifikaciju podataka u relacionoj bazi podataka. . Ažuriranje podataka (izmena vrednosti kolona u postojećim vrstama tabele) 3. odnosno posvetićemo pažnju naredbama koje omogućavaju brisanje i modifikaciju tabela u relacionoj bazi podataka. SQL naredbe za manipulaciju podacima 5.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 5 Sadržaj SQL naredbe za manipulaciju podacima • o o o o o o o Neophodno predznanje Dodavanje novih podataka Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ažuriranje podataka Brisanje podataka Modifikacija šeme relacione baze podataka Brisanje tabele Modifikacija tabele Pitanja za samostalni rad o 5.73 - .1.

VarChar(25) NOT NULL. CONSTRAINT ProjekatPK PRIMARY KEY (Broj). CONSTRAINT NadlezanFK FOREIGN KEY (Sektor) REFERENCES SEKTOR(Broj) ). U zavisnosti od načina zadavanja vrednosti kolona postoje različiti oblici INSERT..74 - . za kreiranje i modifikacija šema relacione baze podataka i za kontrolu pristupa objektima baze podataka..2. . SQL Programski jezik koji je projektovan za potrebe pretraživanja i upravljanja podacima u Sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka (Relational Database Management Systems . Relaciona baza podataka Kolekcija normalizovanih relacija. Šema relacione baze podataka Skup šema relacija. Neophodno predznanje Relacija Tabela sa vrstama i kolonama.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5.Baze podataka . Svi primeri u nastavku će biti razmatrani za slučaj tabele PROJEKAT. Dodavanje novih podataka Za dodavanje podataka u tabelu koristi se SQL naredba INSERT. 5. pri čemu svaka ima različito ime. Sadrži ime relacije.. Integer NOT NULL.3. Šema relacije Predstavlja opis relacije.INTO naredbe. VarChar(15) DEFAULT "Niš". Ova tabela je kreirana korišćenjem sledeće CREATE TABLE naredbe: CREATE TABLE PROJEKAT ( Broj Naziv Lokacija Sektor Int... Vrednosti kolona se definišu zadavanjem vrednosti u obliku konstanti ili korišćenjem rezultata SQL upita.RDBMS).INTO dodaje nove vrste u tabelu relacione baze podataka.INTO. imena atributa i domene atributa. Naredba INSERT.

INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [.INTO kod koje je specificirana lista kolona. Sektor.INTO naredbe koji se koristi u situacijama kada se vrednosti kolona zadaju korišćenjem konstanti. zove se ProizvodX.. Primer 1 SQL naredba kojom se dodaje nova vrsta u tabelu PROJEKAT. lociran je u Nišu i za njega je zadužen sektor čiji je broj 5..Baze podataka . Iz liste se mogu izostaviti kolone kod kojih nije definisano NOT NULL ograničenje i kolone koje imaju definisano DEFAULT ograničenje. "Niš". u listi vrednosti kolona moraju se navesti vrednosti za svaku kolonu koja postoji u tabeli u koju se dodaje nova vrsta. ... vrednosti kolona. Lokacija) VALUES("ProizvodX". "Niš").)] VALUES (<vrednost_kolone1> [{. Za istovljene kolone se upisuje podrazumevana vrednost definisana DEFAULT ograničenjem ili se upisuje NULL vrednost ukoliko DEFAULT ograničenje ne postoji. INSERT INTO PROJEKAT VALUES( 1. Takođe. <vrednost_kolone2>}.]) . Broj..INTO naredbi zadaje lista kolona. 5). "ProizvodX". moguće je promeniti redosled zadavanja kolona u odnosu na onaj koji je specificiran u CREATE TABLE naredbi.75 - . Primer 2 Ukoliko se u INSERT. 5.<ime_kolone2>].. Lista kolona u pojedinim slučajevima ne mora biti kompletna. Ukoliko je lista kolona izostavljena.. moraju biti kompatibilne po tipu sa tipovima podataka koji su za kolone navedeni prilikom kreiranja tabele. Naredba INSERT.. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.. 1. U tom slučaju lista vrednosti kolona mora da odgovara redosledu kojim su kolone navedene prilikom kreiranja tabele (u CREATE TABLE naredbi).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu U nastavku je dat oblik INSERT. Dodaju se informacije o projektu čiji je broj 1. Iz definicije možemo zaključiti da je lista kolona opciona.

Redosled i tip kolona u rezultujućoj tabeli upita mora da odgovara redosledu i tipu kolona u listi.76 - . Vrednosti kolona se sada ne zadaju kako konstante već se zadaju kao rezultujuća tabela nekog upita.. Ukoliko bar jedno ograničenje nije zadovoljeno DBMS će prijaviti poruku o grešci. . 'Niš'). CHECK.<ime_kolone2>]. Lokacija) SELECT Naziv.. Lokacija) VALUES('ProizvodX'. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv.)] <upit>.3. Sektor. Broj.. 5. Broj.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 3 U narednom primeru iz liste kolona je izbačena kolona Lokacija. Da DEFAULT ograničenje ne postoji u kolonu Lokacija bi bila upisana vrednost NULL.Baze podataka . Prilikom dodavanja nove vrste u tabelu biće proverena sva ograničenja koja su definisana nad tabelom: primarni ključ. Sektor.INTO naredba koja koristi SQL upit da bi u tabelu PROJEKAT dodala podatke iz fiktivne tabele PROJEKAT1. Pošto je u tabeli za tu kolona definisano DEFAULT ograničenje. U ovom slučaju za listu kolona važe ista pravila kao i u prethodnim situacijama. prilikom dodavanja nove vrste u tu kolonu će biti upisana vrednost 'Niš'. 5. naredba INSERT.. INSERT INTO PROJEKAT (Naziv. Sektor. Broj. Dodavanje novih podataka korišćenjem upita Ukoliko se vrednosti kolona zadaju korišćenjem upita.. INSERT INTO <ime_tabele> [(<ime_kolone1> [. NOT NULL..INTO ima nešto drugačiji oblik.1.. Lokacija FROM PROJEKAT1.. Primer 4 INSERT. 1.

Ime. "V". Sektor) VALUES( 666884444. "K". INSERT INTO RADNIK (MatBr. 5). Pol. Rukovodilac. 333445555. Ime. Rukovodilac. "Petrović". "M". "A". Ime. Sektor) VALUES( 123456789. "Vasić".77 - . 4).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 5 U nastavku su date INSERT. "Veljković". "Perić". 3800. Plata. "S".. 2300. "29/03/1959". "J". DatRodj.. INSERT INTO RADNIK (MatBr. "Jelena". Plata. "Ž". "20/06/1965". Rukovodilac. 5). Sektor) VALUES( 987987987. DatRodj. Rukovodilac. "Voja". Pol. Pol. "09/01/1955". 6000. Pol. "Janković". Prezime. 4). "Jovan". "M". DatRodj. "Ivan". "Ž". 3000."19/07/1958". INSERT INTO RADNIK (MatBr. 2500. Prezime. "Ž". Plata. Prezime. "M". "Ratko". Plata. Sektor) VALUES( 999887777. 3500. Prezime. "M". Plata. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Ime. 888665555. DatRodj. Pol. "Stojić". 5300. Sektor) VALUES( 3334455555. Rukovodilac. Rukovodilac. Rukovodilac. Sektor) VALUES( 456456456. Plata. "T". "Ana". 987654321. Plata. Rukovodilac. . 5). "Marković". Prezime. Prezime. 5). NULL. "Đorđe". 5). INSERT INTO RADNIK (MatBr. "B". Ime. "M". INSERT INTO RADNIK (MatBr.INTO naredbe za punjenje test podacima tabele RADNIK. Ime. "09/01/1955". DatRodj. Pol. "15/09/1952". 987654321. DatRodj. "08/12/1945". 4). "Milica". Ime. Ime. DatRodj. 888665555. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Prezime. Sektor) VALUES( 987654321. 5500. Sektor) VALUES( 888665555. "Savić". 333445555. Prezime. DatRodj. INSERT INTO RADNIK (MatBr. Pol. 3334455555. "31/07/1962". Plata.Baze podataka . "E". Pol.

4. LAKO MOŽEMO DA IZMENIMO I VRSTE KOJE NISMO ŽELELI DA MENJAMO. Ključna reč SET definiše u kojoj se koloni menja vrednost definisana zadatim izrazom.SET.78 - . . UKOLIKO SE U PRETHODNOM PRIMERU IZOSTAVI WHERE KLAUZULA ILI USLOV NIJE DOBRO DEFINISAN. Korišćenjem UPDATE. Izraz može bti konstantna vrednost. Primer 6 U ovom primeru se koristi UPDATE. UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = "Beograd" WHERE Broj = 5.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 5.] [WHERE <uslov>].. Ažuriranje podataka Za ažuriranje podataka se koristi SQL naredba UPDATE.. Treba biti jako oprezan prilikom korišćenja UPDATE..SET naredba da bi se lokacija projekta čiji je broj 5 promenila na vrednost "Beograd"..SET naredbe... UPDATE <ime_tabele> SET <ime_kolone> = <izraz> [. Ako se navede WHERE klauzula...<ime_kolone> = <izraz>.SET naredbe moguće je istovremeno menjati vrednosti većeg broja kolona. vrednost nekog izraza ili vrednost koju vraća SQL upit. ODNOSNO DA IZGUBIMO NEKE DRAGOCENE PODATKE.. ažuriranje se vrši samo za kolone koje ispunjavaju navednost nekog navedenog uslova. Osnovni oblik ove komande je dat unastavku.Baze podataka .. U sledećem primeru svi projekti koji u nazivu sadrže reč Proizvod se premeštaju u Niš u nadležnost sektora broj 4.

Sektor = 4 WHERE Naziv LIKE 'Proizvod*'. . AKO SE NE NAVEDE WHERE KLAUZULA. Primer 8 SQL naredba u nastavku briše podatke o svim projektima. Ukoliko izostavite uslov ili je uslov neadekvatno definisan može doći do trajnog brisanja podataka koje nismo želeli da obrišemo.Relacioni model UPDATE PROJEKAT SET Lokacija = 'Niš'. DELETE FROM RADNIK WHERE Prezime LIKE 'S*'. Elektronski fakultet u Nišu 5. Primer 7 SQL naredba koja je navedena u nastavku iz tabele RADNIK briše podatke o svim radnicima čije prezime počinje slovom 'S'.79 - .Baze podataka . Brisanje podataka Za brisanje podataka iz relacione baze podataka koristi se naredba DELETE. Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom korišćenja naredbe DELETE.5. U svom osnovnom obliku naredba DELETE ima sledeću sintaksu: DELETE FROM <ime_tabele> [WHERE <uslov>]. NAREDBA DELETE BRIŠE SVE VRSTE IZ TABELE ČIJE SE IME NAVEDE U FROM KLAUZULI. Uslov koji navedete u WHERE definiše kriterijume za selekciju torki koje treba obrisati iz zadate tabele. DELETE FROM PROJEKAT.

3. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' ali će i iz tabele RADNIK biti obrisani podaci o radnicima koji rade u sektoru 'Administracija' . DELETE FROM SEKTOR WHERE Naziv = "Administracija".u tabeli RADNIK ne postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor koje referencira primarni ključ u tabeli sektor. Prilikom korišćenja ovih naredbi potrebno je da budemo jako oprezni kako greškom. Izvršavanjem ove naredbe moguće je da se javi jedna od naredne tri situacije: 1. odnosno brisanje tabele nije moguće ukoliko u bazi podataka postoje ograničenja stranog ključa koja referenciraju tabelu koju želimo da obrišemo. DBMS će prijaviti grešku i neće izvršiti brisanje . . Modifikacija šeme relacione baze podataka Postoji veliki broj SQL DDL naredbi koje omogućavaju izmenu šeme relacione baze podataka. i da pokušamo da obrišemo podatke o sektoru čiji je naziv 'Administracija'. Za razliku od prethodnog slučaja gde će DBMS sprečiti brisanje da ne bi došlo do narušavanja referencijalnog integriteta.80 - . 5. 2.u tabeli RADNIK postoji ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i strani ključ je definisan korišćenjem opcije ON DELETE CASCADE.u tabeli RADNIK postoji definisano ograničenje stranog ključa nad kolonom Sektor i ovo ograničenje referencira primarni ključ u tabeli SEKTOR.6.Baze podataka .6. 5. Brisanje tabele Za brisanje tabela iz relacione baze podataka koristi se naredba DROP TABLE. ili usled nepažnje ne bi obrisali neke objekte ili podatke koji su nam od značaja. Ova naredba briše strukturu tabelu zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. U OVOM SLUČAJU DBMS AUTOMATSKI BRIŠE SVE PODATKE KOD KOJIH MOŽE DOĆI DO NARUŠAVANJA REFERENCIJALNOG INTEGRITETA.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 9 Prilikom korišćenja naredbe DELETE treba voditi računa i o efektima koji mogu da se jave kao posledica postojanja ograničenja stranog ključa. Brisanje u ovom slučaju nije moguće jer bi u tabeli RADNIK dobili vrste koje referenciraju nepostojeći sektor čime bi bio narušen referencijalni integritet. Možemo za primer uzmemo tabele RADNIK i SEKTOR iz baze podataka PREDUZEĆE. Ovo je još jedan razlog više zbog čega treba biti jako oprezan prilikom korišćenja DELETE naredbe. DBMS će sprečiti brisanje tabele u slučaju da to dovodi do narušavanja referencijalnog integriteta. Iz tabele SEKTOR biće obrisani podacai o sektoru čiji je naziv 'Administracija' .1.

Zbog toga se kolona dodaje bez NOT NULL ograničenja. Modifikacija tabele Za modifikaciju strukture tabela koristi se naredba ALTER TABLE. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje kolona iz tabele. dodaju se neophodni pdoaci pa se tek naknadno dodaje ograničenje. 2) NOT NULL DEFAULT 10000.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Primer 10 U ovom primeru je data naredba koja briše tabelu RADNIK zajedno sa svim podacima koji se u tabeli nalaze. Prilikom dodavanja nove kolone ne možemo odmah primeniti NOT NULL ograničenje jer bi u tom slučaju ograničenje odmah bilo narušeno. ALTER TABLE PROJEKAT DROP CONSTRAINT NadlezanFK. Primer 11 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novu kolonu. Primer 12 SQL naredba koja u tabelu PROJEKAT dodaje novo ograničenje. ALTER TABLE PROJEKAT DROP COLUMN VrednostProjekta. ALTER TABLE PROJEKAT ADD VrednostProjekta NUMERIC(10.81 - . . ALTER TABLE PROJEKAT MODIFY VrednostProjekta NUMERIC(10. 2).Baze podataka . 5.6. DROP TABLE RADNIK.2. Naredba ALTER TABLE se može primeniti i za brisanje ograničenja iz tabele.

7. 6.Relacioni model Pitanja za samostalni rad Elektronski fakultet u Nišu SQL naredbe Pokušajte da rešite niz zadataka koji je dat u nastavku. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti sa lokacije Pirot sele na lokaciju Leskovac. 4.82 - . 3. Napisati SQL naredbu koja sve podatke iz tabele PROJEKAT kopira u tabelu PROJEKAT1. 5. Za rešavanje koristite bazu podataka PREDUZEĆE koje je priložena uz ovaj materijal. 10. 9. Petrović. Napisati SQL upit koji za tabele CLAN_PORODICE briše sve podatke o članovima porodice radnika koji se zove Marko J. 8. Napisati SQL naredbe kojom se u tabelu PROJEKAT dodaju podaci o dva nova projekta. . Napisati SQL upit kojim se projekat broj 3 seli u Beograd i prelazi u nadležnost sektora broj 4. Napraviti tabelu PROJEKAT1 koja je idntična kopija tabele PROJEKAT. Napisati SQL upit koji iz tabele RADI_NA briše podatke o angažovanju radnika čiji je matični broj 333445555. Sami definišite podatke za nove projekte. 2. 1. Napišite SQL upit kojim se svim radnicima plata povećava za 10%. Napisati SQL naredbu kojom se svi projekti koji su bili u nadležnosti sektora 4 prebacuju u nadležnost sektora Uprava. Napisati SQL naredbu kojom se tabeli projekat dodaje nova kolona VREDNOST. Napisati SQL upit kojim se briše ograničenje primarnog ključa u tabeli RADI_NA.Baze podataka .

Baze podataka . Ciljevi lekcije • • • • Da se upoznamo sa osnovama kreiranja formi korišćenjem MS Access-a.83 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 6 Sadržaj Osnovne komponente Access aplikacija • o o o o Neophodno predznanje Uvod Izrada i korišćenje formi Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Modifikovanje strukture forme Izrada i korišćenje izveštaja o o o o Sličnosti i razlike formi i izveštaja Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Početno grupisanje i sortiranje podataka Izrada i korišćenje makroa Pokretanje i izvršenje makroa Dodavanje akcija makroa Filtriranje podataka korišćenjem makroa Kreiranje aplikacije u Access-u Pitanja Zadatak o o o 6. Osnovne komponente Access aplikacija 6.2. Da se upoznamo sa osnovama kreiranja izveštaja korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja makroa korišćenjem MS Access-a Da se upoznamo sa osnovama kreiranja aplikacija korišćenjem MS Access-a 6.1. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Poznavanje osnovnih funkcija MS Access-a kao DBMSa .

forme i izveštaje. Na ovaj način moguće je kreirati aplikacije koje kao izvor podataka koriste udaljene baze podataka.84 - . formi i izveštaja i paru sa bazom podataka kojoj upravlja neki drugi sistem za upravljanje bazama podataka poput MS SQL Server-a. Prednost korišćenja Access-a može se ogleda se u činjenici da je moguće koristiti njegove mehanizme za kreiranje aplikacija tj upita. i testiranje aplikacija i smislu debagiranja ukoliko se prilikom razvoja koriste makroi. Uvod Baze podataka se razlikuju kako u pogledu veličine tako i u pogledu broja korisnika koje opslužuju. poput Active Server Pages (ASP) ili Java Server Pages (JSP). aplikacije koje koriste podatke smeštene u nekoj bazi podataka za svoje osnovne komponente imaju upite. Svaka od navedenih tipova komponenti može biti razvijena nekim programskim jezikom ili korišćenjem alata baza podataka koji omogućavaju automatizaciju generisanja ovih komponenti. Neke baze podataka i dalje koriste apliakcije razvijene u COBOL programskom jeziku ili nekom od novijih programskih jezika poput Visual Basic . C# i ostalih. Pojedine baze koristi svega nekoliko formi ili izveštaja. Mehanizmi ugrađeni u Access skraćuju vreme izrade aplikacija i dozvoljavaju.Baze podataka . Korišćenjem ovih mehanizama moguće je jako efikasno kreirati apliakcije koje se po svojim funkcionalnostima neće u mnogome razlikovati od aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. ili neke od tehnologija za kreiranje standardnih desktop aplikacija.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Java. Sa druge strane mnoge od baza podataka koriste se putem poziva uskladištenih procedura i trigera. Sistem koji upravlja bazom podataka može posedovati generatore upita. formi i izveštaja. kakav je slučaj kod Access-a.NET. Princip korišćenja baza podataka od strane aplikacija razvijenih različitim tehnologijama i različiti slučajevi korišćenja baze podataka uopšte prikazani su na slici.3. Bez obzira na tehnologiju korišćenu za njihovo razvijanje. pored razvoja. makroa i izveštaja. druge koriste aplikacije zasnovane na korišćenju Internet tehnologija. Access poseduje veliki broj mehanizama koji automatizuju kreiranje osnovnih komponenti aplikacija: formi. .

Form Wizard omogućava izradu forme koja sadrži polja iz jedne ili više tabela ili upita. 6. Izgled wizard-a prikazan je na slici.Baze podataka . Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a Najlakši način da izradite formu je korišćenje Form Wizard-a.85 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Mada koristite izglede Table i Query da izvršite iste funkcije kao i sa formama.4.1. Forme su napravljene od skupa pojedinačnih elemenata strukture koji se zovu kontrole. oni nude niz prednosti predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan način. Izrada i korišćenje formi Access-ove forme (forms) prave korisnički interfejs prema tabelama. . Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka.4. Odabirom opcije Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New moguće je pokrenuti Form Wizard. Korišcenje Form Wizard značajno štedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vrši sa leva na desno i odozgo na dole. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje greške pri kucanju. Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows aplikacija.

86 - . svako sa odgovarajućom oznakom.Baze podataka . Osnovna forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Form wizard omogućava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi. Kada Form Wizard završi izradu formi. Moguće je odabrati kolone iz više tabela pri čemu će se zadržati veza između podataka iz različitih tabela. Pored odabira kolona koje će bit prikazane na formi. Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje. Form Wizard pravi forme a onda ih automatski snima. za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. on prikazuje glavnu formu. ali se može poboljšati delimičnim podešavanjem rasporeda. moguće je odabrati stil prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka. .

Možete kliknuti i odvući ovu liniju na novu lokaciju. Ovo se primenjuje samo ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnožje.Baze podataka . Prozor Form Design ima sledeće osnovne elemente: • • • • • • Linija alata Form Design. Traka Form Header definiše visinu sekcije zaglavlja forme. Na traci Form Detail su kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statički elementi podataka. Traka Form Footer definiše visinu sekcije podnožja forme. Sekcija Form Footer je slična sekciji Form Header. Liniju za marginu pomerate tako što je kliknete i odvučete na željenu lokaciju. koja omogućava dodavanje nove kontrole na formu. koji se pojavljuje u režimu Form Design. Modifikovanje strukture forme Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada. Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme). Form Header/Footer. Formi možete dodati sekcije Form Header i Form Footer. Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. Ako štampate formu sa više strana. i u centimetrima za verzije Accessa za zemlje gde se koristi metrički sistem. kao što su oznake i zaštitni znaci. tekst. za verziju Access za SAD u inčima. Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira. sadrži neučvršćenu liniju alata. sadrži dugmad koja su prečice za biranje menija u režimu Form Design. . Form Footer se pojavljuje samo jednom. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje. ili ih izbrisati.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design. Sekcija Form Header sadrži statički tekst. nazvanu kutija sa alatima. koje omogućavaju da vidite delove forme van granica prozora forme.4. Zaglavlje se pojavljuje samo na prvoj strani forme sa više strana. sadrži dugmad koja su prečice za boju. biranjem View. grafičke likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. Detail (sekcija Detalja) i Form Footer (podnožje forme) prikazane na slici 6. Plivajući prozor.2.87 - . ivice i različite druge opcije formatiranja. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u sledećoj sekciji. Zaglavlja i podnožja su opciona. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. gde je maksimalno povećan prozor za strukturu. Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. Linija alata Formating.

6. Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veličine. Moguće je vršiti promenu pozicija grupe kontrola. Kada postavite pokazivač miša na gornju ivicu trake za podelu sekcije. Poravnanje selektovanih kontrola vrši se izborom jedne od Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a.Baze podataka . Povlačenjem pokazivača podešava se veličinu sekcije iznad pokazivača miša. moguće je koristi neki od ugrađenih stilova korišćenjem AutoFormat opcije iz linije alata. Detail.88 - . Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola. pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice. ili Form Footer. . ili koji ga zahtevaju. Izrada i korišćenje izveštaja Izveštaj je krajnji proizvod većine aplikacija baza podataka. Access kombinuje podatke u tabelama i upitima tako da možete štampati i distribuirati onima kojima je potreban. projektovanog za štampanje.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Visinu sekcije možete izmeniti povlačenjem mišem vertikalnih traka Form Header. izveštaj je specijalna vrsta neprekidne forme. U formatiranom prikazu moguće je naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korišćenjem Tab Order opcije.5. Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u rešetki (grid-u) pa je pomeranje kontrole i promenu njene veličine moguće vršiti na osnovu tačaka rešetke. Prethodno je neophodno selektovati kontrole koje je potrebno pomeriti. Kod Accessa.

prave tri osnovne vrste izveštaja: sa jednom kolonom. Sličnosti i razlike formi i izveštaja Većina metoda za izradu formi za transakcione obrade. kao što su tabele ili upiti. u grupama. Vrednost osnovnih podataka za izveštaj ne možete izmeniti. Oni sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izveštaja. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u Postoji šest osnovnih tipova izveštaja napravljenih u Accessu. njihova veličina se menja pomoću ručica. . Višekolonski izveštaji (multicolumn reports) se prave iz izveštaja sa jednom kolonom.1. obuhvataju ekvivalenat sekcije Detail forme. desno od oznake. ali ima ograničenu upotrebu.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. kao celina. i tako redom. izveštaje po grupama i zbirovima i poštanske nalepnice. 6. i zaglavlja i podnožja stranice koja se štampaju na vrhu i dnu svake stranice. Izveštaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najčešća vrsta izveštaja. a okvir za tekst. Controls (kontrole) su dodati izveštajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni. Podnožje izveštaja se često koristi za štampanje ukupnog zbira. Bitne su dve osnovne razlike između formi i izveštaja: • • Izveštaji su namenjeni samo za štampanje i za razliku od formi. projektovane za štampanje imena i adresa ili drugih podataka iz više polja. nisu namenjeni za pregled podataka u prozoru. Oznaka pokazuje ime polja. obezbeđuje vrednosti. Dodajete Group Headers koji uključuju naziv za svaku grupu. Sections (sekcije).2. U sekcije zaglavlja i podnožja možete staviti statičku (nezavisnu) grafiku.Baze podataka . sadrže zaglavlja i podnožja izveštaja koja se pojavljuju jednom na početku i na kraju izveštaja. uključujući sledeće: • • • • • Report Wizards. navode u jednoj dugoj koloni okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. primenjuje se i kod izveštaja. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj štampate. Svaka grupa polja čini ćeliju u rešetki. Tabelarni izveštaji (tabular reports). Sekcije izveštaja odgovaraju sekcijama forme sličnih imena. i Subreports (podizveštaji) se ugraduju u izveštaje na isti način na koji se kontrole podforme dodaju u glavne forme. Format više kolonskih tabela troši manje papira. koristeći novinsku kolonu aplikacije stonog izdavaštva i obrade teksta. a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku. koji se zovu izgledi (layout): • • • • • • Izveštaji sa jednom kolonom (single-column reports). obezbeđuju kolonu za svako polje tabele ili upita i štampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone. sadrže podizveštaje zasnovane na nepovezanim izvorima podataka.5. i Group Footers za štampanje grupnih podzbirova. Izveštaji Access imaju mnoge zajedničke karakteristike sa formama. Poštanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta višekolonskih izveštaja. jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se želi. Group sections (sekcije grupe) izveštaja.5.89 - . Grupe se često nazivaju pojasi (bands). Informacije koje ne stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu. a proces grupisanja zapisa formiranje pojasa (banding). Nezavisni izveštaji (unbound reports). određuje koliko redova i kolona ima na stranici.

.Baze podataka . Prednost korišćenja Report Wizard je što uvodi teme strukture izveštaja Access i što su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se čine pri počinjanju sa inicijalno praznim izveštajem. Slično formama. Iz tabele ili upita biraju se kolone koje će biti prikazane u izveštaju. Za ovu vrstu izveštaja se kaže da su zavisni u odnosu na izvor podataka. Report Wizard omogućava da pravite izveštaje koji sadrže podatke iz više tabela.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prva četiri tipa izveštaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak. moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka. Slično Form Wizard. 6. Nakon odabira opcije za kreiranje izveštaja potrebno je odabrati Report Wizard način kreiranja izveštaja.3. izveštaji zahtevaju izvor podataka. kao što to rade forme. Glavni izveštaj nekog nezavisnog izveštaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka.90 - . koji može biti tabela ili upit. bez da prethodno napravite upit.5. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a Najlakši način kreiranja izveštaja je korišćenje Report Wizard-a. međutim. Podizveštaji koji su u nezavisnom izveštaju.

Report Wizard pravi izveštaj i prikazuje ga u režimu pogleda za štampanje. 6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a. Početno grupisanje i sortiranje podataka Većina kreiranih izveštaja zahteva organizovanje podataka u grupe i podgrupe. podesiti razmak između redova. . Metod koji se koristi za grupisanje podataka zavisi od podataka u polju preko kojih se vrši grupisanje. u stilu sličnom rasporedu kod knjige. Okvir za dijalog Sorting and Grouping omogućava izmenu ovih svojstava da u režimu projektovanja izveštaja. jedinstvena vrednost mora predstavljati svaku kategoriju. Kada se grupisanje vrši po kategorijama. Zbog toga je prilikom pripreme izveštaja za pregledavanje i štampu u Access-u moguće poravnati i formatirati kontrole. Kada se grupisanje vrši preko opsega vrednosti.91 - . podesiti margine izveštaja i slično. Prilikom formatiranja izveštaja moguće je koristiti ugrađene stilove na isti način kao kod formatiranja izgleda formi.5. Korišćenjem Sorting and Grouping dijaloga moguće je odrediti kategorije po kojima se vrši grupisanje. ali mogu biti i alfabetske. Report Wizard obezbeđuje svojstava za početno grupisanje i sortiranje podataka.Baze podataka .4. Access posebno smešta stilove definisane za forme i za izveštaje pa je za izveštaje moguće kreirati posebne stilove. one su obično numeričke. Formatiranje prikaza izveštaja posebno je bitno jer je svrha izveštaja njihovo pregledavanje i štampanje pa će u ovim situacijama svaki pogrešno postavljeni objekat bilo vrlo uočljiv. Takođe korišćenjem ovog dijaloga moguće je menjati red grupisanja. poravnati kontrole horizontalno i vertikalno.

Potrebno je osobine Group On postaviti na Interval i postaviti Group Interval na 3. D do F. Izrada i korišćenje makroa Marko je jedan od objekata koje je moguće kreirati i koristiti u okviru Access aplikacije koja se oslanja na korišćenje baze podataka. Svaka od komandi poseduje naziv koji opisuje njenu funkcionalnost. . D do F. Makro je zapravo mali program koji omogućava ponovno izvršenje odgovarajućih akcija. makroi u Access-u se ne koriste za dupliranje pritisaka tastera ili pomeranja miša. unosi u okviru za dijalog Sorting and Grouping mogu da izgledaju kao unosi na slici 12. Ukupan broj dostupnih komandi za koje je moguće kreirati makroe u Access-u je relativno mali – skup komandi sastoji se od 56 komandi.). Funkcija Accessa VBA =Asc([Ime]) vraća ASCII (numeričku) vrednost prvog karaktera njegovog argumenta niza. Mada su vrednosti ograničene. Ovo postavlja grupe podataka u imena koja počinju sa A do C. alfabetskih lista za pomaganje čitaocima u traženju posebnog zapisa.6. Ako je potrebno podeliti izveštaj i grupisati ga po kategoriji koja ima tekstualne vrednosti.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je potrebno sortirati izveštaje po opsegu vrednosti. Za razliku od makroa drugih Windows aplikacija.Baze podataka .92 - . alfabetsko grupisanje je često korisno za grupisanje dugih. Izgled okruženja za kreiranje makroa prikazan je na slici. 6. i tako dalje. itd. a da svaka grupa sadrži vrednosti kateroje u opsegu od po tri sloca (A do C.

Ova opcija obično se koristi prilikom grupisanja povezanih makroa. zatim izborom opcije Macro podmenija Tools i izborom opcije Run Macro podmenija Macro (Tools -> Macro -> Run Macro) pri čemu je potrebno uneti ime makroa koji se pokreće. Primer objekta bilo bi dugme za čiji bi se OnClick događaj (ovaj događaj se desi svaki put . Kolona Condition omogućava unos uslovnog izraza koji određuje u kojim situacijama će posmatrani makro biti izvršen.1. Pokretanje odgovarajućeg makroa moguće je vezati i za druge objekte u sistemu. 6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kolona MacroName omogućava uključivanje više makroa pod jednim makroom baze podataka. Kolona Comment daje prostor za opis makroa.6. marko je moguće pokrenuti izborom pocije Run u podmeniju Run glavnog menija okruženja. 2. Ova opcija se prikazuje izborom opcije Conditions iz podmenija View glavnog menija Access-a. Pokretanje makroa vezuje se za događaje odgovarajućeg objekta koji bi trebalo da dovedu do pokretanja makroa. Ukoliko je otvoren osnovni prozor Access okruženja.93 - . 3. potrebno je izabrati ime makroa i pokrenitu makro korišćenjem Run dugmeta. U slučaju kada se makro posmatra u modu kada je moguće promeniti osobone makroa (eng.Baze podataka . Ova opcija se prikazuje izborom opcije Macro Name iz podmenija View glavnog menija Access-a. Akcije se izvršavaju odozgo naniže. design view). Kolona Action omogućava izbor akcije koja će se izvršiti prilikom pokretanja makroa. Takođe moguće je pokrenuti makro iz glavnog menija okruženja izborom podmenija Tools. Pokretanje i izvršenje makroa Makroe je moguće pokrenuti na više načina: 1. 4. Ručno Iz nekog drugog makroa Iz nekog drugog objekta poput forme Automatski prilikom pokretanja baze podataka Makro je moguće pokrenuti ručno na više načina. Ova akcija pokreće makro čije ime je definisano u delu Macro Name. Akcije obuhvaćene makroom će biti izvršene u situacijama kada je ispunjen uslov zadat izrazom tj kada izraz ima vrednost true. Makro je moguće pokrenuti iz drugog makroa odabirom akcije RunMacro.

prikazaće se Action Failed dijalog. Potrebno je kreirati makro pod imenom AutoExec. . Prilikom definisanja makroa moguće je odrediti argumente potrebne za izvršenje akcija makroa. moguće je pokrenuti makro prilikom pokretanja okruženja. neophodno je izabrati objekat čije se zatvaranje vrši. Mod u kome se makro izvršava korak po korak naziva se “Single Step” mod. koja vrši zatvaranje nekog od trenutno aktivnih objekata. Argument makroa moguće je selektovati u Action Arguments delu prozora za izmenu i dodavanje akcija makroa. 6. Kako bi se pokrenuo ovaj mod neophodno je otvoriti prozor za izmenu karakteristika makroa (Design View) i odabrati Single Step opciju iz Run podmenija glavnog menija aplikacije. moguće je dodati akciju u makro. Svaki od redova prikazanih u delu za dizajniranje tj izmenu karakteristika makroa. Pri izvršenja ovakvog makroa. Ovaj makro poseduje akciju RunMacro koja pokreće odabrani makro prilikom pokretanja okruženja. Access će u Object Name delu prozora izlistati imena svih objekata čiji tip odgovara tipu selektovanom u Object Type delu prozora. Akcije je moguće ukloniti iz makroa brisanjem imena akcije iz odgovarajućeg reda u prozoru za dizajniranje makroa ili korišćenjem opcije Delete Rows podmenija Edit glavnog menija okruženja. Takođe. makroe je moguće izvršavati korak po korak. neophodno je odrediti da li se objekat koji se zatvara akcijom Close snima. Korak po korak izvršenje makroa je posebno korisno u situacijama kada se izvršenje makroa ne desi na očekivani način. Close akcija će izvršiti zatvaranje selektovanog objekta. Takođe. Izgled ovakvog prozora prikazan je na slici 15.3. Eventualno snimanje objekta određuje se odabirom odgovarajuće opcije u Save delu prozora. Kako bi što bolje simulirali izvršenje programskih struktura. Dodavanje akcija makroa Akcije makroa je moguće dodati na više načina. Takođe. Nakon izbora tipa objekta.94 - .Baze podataka . Ovaj objekat predstavlja argument izvršenja makroa. neophodno je izabrati ime objekta. Zatim je neophodno pokrenuti izvršenje makroa izborom Run opcije. Neophodno je izabrati tip objekta čije zatvaranje vrši Close akcija posmatranog makroa u Object Type delu prozora. Ovaj mod dozvoljava da se izvršava jedna po jedna akcija makroa sa pauzama u izvršenju između akcija kako bi se posmatrali i analizirali rezultati izvršenja svake od akcija. Ukoliko bi se za akciju makroa odabrala Close akcija. korišćenjem opcije Insert Rows iz podmenija Insert glavnog menija okruženja. može biti iskorišćen za dodavanje akcije. Kod pojedinih akcija koje makro može da izvršava argumenti su neophodni dok su kod drugih opcioni.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kada korisnik pritisne dugme) vezalo izvršenje makroa. Ukoliko se prilikom izvršenja desi greška. Primer izvršenja makroa koji otvara formu u ovom modu prikazan je na slici.6.

filtriranje je moguće primeniti na sadržaj pojedinih kontrola ili podskupa padataka prikazanih u formi ili izveštaju. Access poseduje predefinisani skup funkcija koje je moguće koristiti za filtriranje podataka.) za koje je moguće vezati izvršenje makroa. padajuća lista i sl. makroi se vezuju za kontrole koje poseduju forme i izveštaji. korišćenjem makroa moguće je filtrirati podatke smeštene u bazi podataka.Baze podataka . Svaka akcija koja poseduje opciju Where Condition ima mogućnost filtriranja podataka.95 - . Kada sistem bude detektovao i pokrenuo odgovarajući događaj. Za definisanje izraza za filtriranje moguće je koristiti Expression Builder formu. Filtriranje podataka korišćenjem makroa Osim prostog prikaza. pokrenuće se i izvršenje makroa koji je vezan za taj događaj.) poseduje predefinisani skup sistemskih događaja (klik na dugme. Svaka od kontrola (dugme. Tačnije. . Osim podataka smeštenih u bazi podataka.4. Filtriranje podataka vezuje se za akcije unutar makroa.6. makroi se najčešće vezuju za forme i izveštaje. 6.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kako bi se kontrolisao tok izvršenja pojedinih akcija ili filtrirali podaci koje je potrebno prikazati ili štampati. Where Condition opcija predstavlja ekvivalent WHERE delu standardne SQL SELECT naredbe. Ova opcija sadrži izraz na osnovu koga se vrši filtriranje podataka. Izgled korišćenja Expression Builder-a prikazan je na slici. otvaranje i zatvaranje padajuće liste i sl. Korišćenjem ove forme vrši se odabir podataka koji se filtriraju.

Baze podataka .7. Korišćenjem makroa moguće je kreirati aplikacije kod kojih postoje uslovna izvršenja obrade i prikaza podataka.96 - . forme mogu posedovati kontrole. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. Kako bi svojim korisnicima omogućio kontrolu toka izvršenja obrade podataka. 1. a za netačan 0. Šta predstavljaju forme u Access-u? Od kojih elemenata su sastavljene forme? Koji je najlakši način za kreiranje forme u Access-u? Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? Čemu služe izveštaji u Access-u? . 3. Svaka od kontrola poseduje predefinisani skup događaja (klik na dugme. 4. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Makroi pripadaju grupi ovih objekata i najčešće su korišćeni tip objekata za upravljanje tokom obrade podataka. Osnovna komponenta od koje polazi izvršenje svake desktop aplikacije kreirane korišćenjem Access-a je forma. otvaranje i zatvaranje padajuće liste. 2. Kao takve. Vezivanjem događaja pojedinačnih kontrola za akcije i makroe. Pored prostog prikaza filtriranih ili nefiltriranih podataka.) za koje je moguće vezati određene akcije. grupisanje akcija obrade podataka i sl. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Access svojim korisnicima nudi mogućnost generisanja objekata koji mogu upravljati tokom obrade podataka. Kreiranje aplikacije u Access-u Access pruža i mogućnost kreiranja baze podataka i aplikacije koja je koristi korišćenjem jedinstvenog radnog okruženja. ponavljanje akcija. čekiranje kontrole i sl. za delimično tačan 1. Kreiranje aplikacija za procesiranje podataka korišćenjem Access-a bazira se na kreiranju određenog broja međusobno povezanih formi i izveštaja. Za svaku aplikaciju neophodno je definisati formu od koje polazi njeno izvršenje. kontrole predstavljaju gradivne elemente korisničkog interfejsa svih Access aplikacija. 5. moguće je kreirati aplikacije koje poseduju sve karakteristike desktop aplikacija razvijenih korišćenjem bilo kog višeg programskog jezika. Primer definisanja početne forme aplikacije prikazan je na slici. Access poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće dodati na forme. Kontrole predstavljaju delove korisničkog interfejsa aplikacije i mogu pokrenuti izvršenje određenih akcija. Aplikacija može posedovati proizvoljan broj formi.

97 - . Šta je makro? 10. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. srednje slovo.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 6. 9. Navesti jedan od načina za početno grupisanje i sortiranje podataka u izveštajima. Koje su dve osnovne razlike između formi i izveštaja? 7. Ova forma poseduje dugme Zatvori koje zatvara formu i dugme Prikazi izvestaj koje otvara izveštaj ClanPorodiceReport. Na koji način je moguće primeniti isti uslov na više akcija jednog makroa? 12. Koji je najlakši način za kreiranje izveštaja u Access-u? 8. Navesti primer objekta i događaja posmatranog objekta za koji je vazano izvršenje makroa. Forma Radnik poseduje 3 dugmeta: Sledeci. 13. Na formi Radnik su u jednom trenutku prikazani podaci o jednom od radnika. Šta je neophodno definisati da bi bilo moguće pokretanje Access aplikacije? Zadatak Access aplikacija 1. Forma ClanPorodice prikazuje članove porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. adresu i platu. Koji je podrazumevani redosled izvršenja komandi u makrou i na koji način je moguće izmeniti ovaj redosled? 11. pokreće se forma Radnik. PrikaziClanovePorodice i Zatvori. Podaci o članovima porodice radnika čuvaju se u tabeli CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE. Dugme Zatvori zatvara formu Radnik. Dugme Sledeci prikazuje podatke o narednom radniku tj omogućava kretanje kroz podatke o radnicima prelaskom na sledećeg radnika. prezime.Baze podataka . prezime. 2. Koju formu je moguće koristiti za filtriranje podataka korišćenjem makroa? 14. datum rođenja i adresu. Prilikom pokretanja aplikacije. Korišćenjem Form Wizard-a kreirati formu u Access-u koja za svakog radnika prikazuje sledeće podatke: matični broj. srednje slovo. Kreirati Access aplikaciju koja se sastoji od dve forme: Radnik i ClanPorodice. . Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZEĆE. Dugme PrikaziClanovePorodice otvara formu ClanPorodice. Forma Radnik prikazuje podatke o svakom od radnika i to: ime. Ovaj izveštaj prkazuje podatke o članovima porodice radnika čiji su podaci trenutno prikazani u formi Radnik. ime.

2. Neophodno predznanje • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# . DataTable.NET • o o o o o Neophodno predznanje Uvod ADO.NET 7.Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 7 Sadržaj ADO. DataColumn i DataRow klasa) 7. kreiranje SQL komande. parametrizacija upita) Upoznati se sa korišćenjem beskonekcionog sloja ADO. ADO.NET-a (korišćenje DataAdapter.NET-a Kreiranje konekcije ka bazi podataka Kreiranje SQL komande Korišćenje DataReader objekta Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.NET-a Upoznati se sa ADO.1.98 - . Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama ADO.NET data provider-i Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.NET-a (kreiranje konekcije ka bazi. DataSet.NET-a za pristup podacima Pitanja Zadatak o o o 7.NET Data Provider-ima Upoznati se sa direktnim pristupom podacima korišćenjem ADO. korišćenje DataReader objekta.

Nakon pribavljanja podataka. U najprostijem slučaju. Verovatno najbitnija karakteristika ovog objekta je činjenica da pruža mogućnost manipulacije nad podacima bez potrebe da veza sa bazom podataka bude u svakom trenutku otvorena. Funkcionalnosti ADO. Microsoft je razvio OLE DB. aplikacije koje pristupaju bazi podataka omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju podatke i prikazuju ih u tabelarnom obliku. vršiti manipulaciju podacima u bazi podataka. ADO. Podaci pribavljeni iz izvora podataka (relacione baze podataka) se serijalizuju korišćenjem XML-a. Uvod Većina trenutno prisutnih aplikacija vrši obradu podataka. Prethodne tehnologije za pristup podacima su pretpostavljale da je veza sa bazom podataka aktivna za vreme izvršenja koda koji vrši obradu podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7.NET ima niz karakteristika koje ga razlikuju u odnosu na prethodne tehnologije za pristup podacima. OLE DB je razvijen ne samo za relacione baze podataka već ima i mogućnost korišćenje drugih tipova podataka. Razlog je mogućnost pribavljanja kopije podataka iz baze i skladištenja ovih podataka u DataSet objektu. Application Program Interface-API) čijim korišćenjem je moguće iz programskog koda odnosno iz aplikacije.NET-a za predstavljanje podataka korišćenjem XML-a (eng. Za pristup podacima projektanti aplikacija mogu koristiti različite tehnologije. Ovakav način serijalizacije podataka ima za posledicu da ADO. Stalno aktivna konekcija dozvoljavala je trenutne izmene podataka i nadgledanje promena za vreme izvršenja koda. Još jedna razlika ADO. Svaki sistem za upravljanje bazama podataka (eng.NET nije ograničen firewallom jer se komunikacija vrši standardnim HTTP protokolom.NET-a u odnosu na ADO je podrška ADO. eXtensible Markup Language).NET platforme.Baze podataka . Ovaj interfejs nisu mogli koristiti projektanti koji su svoje aplikacije razvijali korišćenjem Visual Basic-a i script jezika pa je Microsoft razvio Active Data Object (ADO) interfejs. Naravno. DataSet predstavlja lokalnu kopiju podataka pribavljenih iz baze podataka i može sadržati više od jedne tabele.NET ima u potpunosti drugačiji pristup u odnosu na prethodnike. Svaki DBMS poseduje svoj programski interfejs pa je bilo neophodno razviti standarde za pristup bazama podataka kako projektanti aplikacija ne bi morali da koriste različite intefejse u zavisnosti od konkretnog DBMS-a koji koriste. Open Database Connectivity (ODBC) standard je razvijen sa ciljem da obezbedi načine za manipulaciju podacima u relacionim bazama podataka koji bi bili nezavisni od konkretnog DBMS-a.99 - . ADO.3. U prošlosti je razvijeno više standardnih interfejsa za pristup bazama podataka. . Problem je predstavljao ograničeni broj konekcija koje je server baze podataka mogao da pruži korisnicima pa su nakon zauzeća svih dostupnih konekcija ostali korisnici morali da čekaju da se neka od konekcija oslobodi.NET-a baziraju se na korišćenju novog objekta pod nazivom DataSet. objektno-orijentisani interfejs koji enkapsulira funkcionalnosti servera baza podataka.NET je naslednik ADO-a i deo je Microsoft-ove . ADO. moguće je zatvoriti konekciju pre početka obrade podataka. Konekcija sa bazom podataka se i dalje kreira ali je moguće mnogo ranije osloboditi konekciju i učiniti je dostupnom ostalim korisnicima. Najčešći način skladištenja i korišćenja uskladištenih podataka je upotreba baza podataka. Programski interfejs (API) predstavlja kolekciju objekata i metoda koji omogućavaju pozivanje funkcija sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS-a) iz programskog koda. ADO koristi funkcionalnosti OLE DB interfejsa i može biti korišćen iz bilo kog programskog jezika. Database Management System – DBMS) poseduje sopstveni programski interfejs (eng. nakon završetka obrade podataka izmenjena je jedino lokalna kopija podataka pa je neophodno ponovo otvoriti konekciju ka bazi podataka kako bi bilo moguće snimiti izmene.

OracleConnection. Osnovni objekti ADO. dodavanje.Data prostoru imena. IDbDataAdapter DataAdapter DbDataAdapter Parameter Transaction DbParameter DbTransaction IDataParameter.NET platforme prikazana je na slici. Data provider je najlakše posmatrati kao skup tipova objekata definisanih u određenom prostoru imena (eng. Sve klase konkretnih data provider-a imaju zajedničke roditeljske klase tj izvedene su iz istog skupa klasa i interfejsa.NET Data Provider tipa objekta prikazani su u tabeli 1. Struktura data provider-a . on komunicira direktno sa DBMS-om tj ne postoji međusloj koji bi prilagodio zahteve korisnika konkretnom DBMS-u.NET data provider-i Za razliku od ADO-a. ADO. Poseduje konekciju i skup od četiri osnovne operacije za selektovanje. .NET Data Provider-a Iako će se imena konkretnih objekata svakog od konkretnih Data Provider objekata razlikovati (npr. Svaki od data provider-a optimizovan je za interakciju sa konkretnim DBMS-om. Objekat Connection Command Roditeljska klasa DbConnection DbCommand Implementira interfejs IDbConnection IDbCommand Značenje Omogućava otvaranje i zatvaranje konekcije ka bazi podataka Predstavlja SQL upit ili uskladištenu proceduru.Baze podataka . Ove skupove tipova objekata nazivamo data provider-ima. OdbcConnection ili MySqlConnection). Omogućava pristup DataReader objektu konkretnog data provider-a Omogućava čitanje podataka korišćenjem kursora na serverskoj strani Prenosi DataSet objekte između klijenta i izvora podataka.Common prostoru imena odnosno u System.NET ne poseduje jedinstveni skup tipova objekata koji komuniciraju sa različitim sistemima za upravljanje bazama podataka (DBMS). svi su izvedeni iz iste klase i implementiraju iste interfejse pa je nakon savladavanja korišćenja jednog od data provider-a relativno jednostavno koristiti sve ostale. izmenu i brisanje podataka u izvoru podataka Predstavlja imenovani parametar u parametrizovanom upitu Enkapsulira transakciju baze podatak DataReader DbDataReader IDataReader. Naime. namespace) koji imaju mogućnost direktne komunikacija sa konkretnim DBMS-om. SqlConnection. IDataRecord IDataAdapter. Svaki od data provired-a poseduje skup klasa koje omogućavaju izvršenje osnovnih funkcionalnosti. ADO.4.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. s obzirom da je svaki data provider optimizovan za rad sa konkretnim DBMS-om. Još jedna od prednosti je način komunikacije između data provider-a i DBMS-a. IDbDataParameter IDbTransaction Tabela 1: Osnovni objekti ADO.100 - . ADO. Prednost ovakvog pristupa je mogućnost pojedinačnih data provider-a da imaju mogućnost manipulacije objektima koji su specifični za posmatrani DBMS.Data.NET poseduje više skupova tipova objekata koji komuniciraju sa DBMS-im. koje se nalaze u System.

System. Svaka aplikacija koja želi da pristupa podacima korišćenjem ADO. DB2.Data. System.Data.SqlTypes Značenje Definiše osnovne ADO. moguće je koristiti data provider-e koje obezbeđuju pojedinačni proizvođači besplatnih ili komercijalnih DBMS-ova poput SQLite.101 - .Data.NET-a mora koristiti klase definisane ovim prostorom imena. .Data sadrži klase koje su zajedničke za sve data provider-e.NET platforma poseduje niz ugrađenih data provider-a za različite DBMSove.Data.Data prostora imena.Baze podataka .NET platforma poseduje skup dodatnih prostora imena koji svojim funkcionalnostima pripadaju skupu ADO. .Data.dll System.dll System.OleDb System.Data. Spisak ugrađenih data provider-a prikazan je u tabeli 2.Data.OracleClient.SqlClient System. PostgreSQL ili Sybase.Data.Data.Data.Data System.Sql System.Data.Data.NET prostora imena (namespace-a).dll System. Prostor imena (namespace) System.NET platformu. Neki od ovih prostora imena prikazani su u tabeli 3. U tabeli 4 prikazani su osnovni članovi System.OracleClient Biblioteka System.Common System.NET tipove koje koriste svi data provider-i Sadrži tipove koje dele svi ADO.NET Data Provider-i Pored data provider-a koji su ugrađeni u .NET prostora imena. Pored predstavljenih prostora imena.SqlServerCe System. Data Provider OLE DB Microsoft SQL Server Microsoft SQL Server Mobile ODBC Oracle Prostor imena (namespace) System.NET prostori imena Od svih ADO.Data je najopštiji.Data.dll Tabela 2: Microsoft ADO. MySQL.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Microsoft .dll System.Odbc System.NET data provider-i Sadrži tipove koji omogućavaju otkrivanje instanci MS SQL Servera u lokalnoj mreži Sadrži tipove podataka koje koristi Microsoft SQL Server Tabela 3: Dodatni ADO.SqlServerCe.

1. Konekcija ka izvoru podataka u ADO. 4. filtriranje. načinu autentifikacije korisnika. Broj raspoloživih konekcija je ograničen pa je potrebno držati konekciju otvorenom što je kraće moguće. Command i DataReader objekte Otvoriti konekciju Koristiti DataReader za čitanje podataka iz baze podataka Zatvoriti konekciju 7. Ovakav način izvršenja operacija nad bazom podataka je dobro rešenje kada je potrebno pročitati podatke ili izmeniti podake u jednom redu neke od tabela relacione baze podataka. Uobičajeni redosled operacija prilikom pribavljanja podataka korišćenjem ovakvog pristupa sastoji se iz sledećih koraka: 1. 3. Kreirati Connection. ConnectionString atribut predstavlja formatirani niz karaktera sastavljen od niza ime/vrednost parova odvojenih međusobno karakterom ‘. imenu baze kojoj pristupamo i sl. 2.NET-a Najlakši način izvršenja svih operacija nad bazom podataka je direktno izvršenje svih operacija pri čemu se ne vodi računa o lokalnim kopijama podataka.Data prostora imena 7. Ovakav pristup nije efikasan ukoliko je potrebno modifikovati više različitih redova iz jedne ili više tabela.102 - . Ovaj atribut najčešće sadrži informacije o imenu mašine kojoj pristupamo. .5. U nastavku ja dat primer kreiranja konekcije korišćenjem OLE DB data provider-a. Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.’. Kreiranje konekcije ka bazi podataka Pre pribavljanja ili izmene podataka neophodno je kreirati konekciju ka izvoru podataka.Relacioni model Klasa Constraint DataColumn DataRelation DataRow DataSet Elektronski fakultet u Nišu Značenje Predstavlja ograničenje primenjeno na DataColumn objekat Predstavlja jednu kolonu DataTable objekta Predstavlja roditelj/dete odnos između dva DataTable objekta Predstavlja jedan red u DataTable objektu Predstavlja lokalnu kopiju podataka u memoriji klijentskog računara koji se sastoji od niza povezanih DataTable objekata DataTable Predstavlja lokalnu kopiju tabele baze podataka DataTableReader Omogućava čitanje podataka iz DataTable objekta red po red DataView Predstavlja pogled na tabelu baze podataka i koirsti se za sortiranje. Ovakav model je najbliži tradicionalnom ADO programiranju i otklanja probleme konkurentnog izvršenja operacija nad bazom podataka koji se dešavaju kada više korisnika istovremeno izvršava operacije nad istim podskupom podataka.NET-u enkapsulirana je klasom Connection.Baze podataka .5. Prilikom kreiranja instance klase Connection neophodno je definisati ConnectionString atribut ove klase. pretraživanje i izmenu podataka Tabela 4: Osnovni članovi System.

Tip komande specificiran je CommandType atributom objekta klase OleDbCommand i može imati neku od vrednosti iz ComandType enumeracije. Initial Catalog predstavlja ime baze podataka kojoj ćemo pristupati korišćenjem kreirane konekcije. Alternativno. .OLEDB.5. Integrated Security ukazuje na način autentifikacije korisnika.4. Dakle. Data Source ukazuje na ime servera na kome se nalazi baza podataka kojoj pristupamo. Ukoliko koristimo SQL Server data provider. 7. komande mogu biti različitog tipa.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kreiranje konekcije OleDbConnection conn = new OleDbConnection().2. Nakon završetka obrade podataka neophodno je zatvoriti konekciju pozivom funkcije za zatvaranje konekcije: Zatvaranje konekcije conn. otvorena je i aktivna konekcija ka bazi podataka. Objekti klase OleDbCommand predstavljaju objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL upita. U posmatranom slučaju pristupa se korišćenjem Windows korisničkog naloga. Nakon ekplicitnog poziva funkcije za otvaranje konekcije.103 - .Data Source=c:\\PREDUZECE.mdb". Objekti klase Connection poseduju skup atributa kojima je moguće upravljati tokom izvršenja transakcija nad bazom podataka i pribaviti informacije vezane za izvor podataka kome se pristupa.ConnectionString = "Provider=Microsoft. imena tabela ili uskladištenih procedura. Pre korišćenja konekcije neophodno je eksplicitno otvoriti konekciju: Otvaranje konekcije conn.Baze podataka .Open(). moguće je proslediti username i password naloga koji želimo da koristimo za pristup bazi podataka. SQL naredbe se izvršavaju korišćenjem instanci klase OleDbCommand tj korišćenjem OleDbCommand objekta.Close().Jet.0. Kreiranje SQL komande Nakon kreiranja konekcija ka bazi podataka. conn. neophodno je izvršiti SQL naredbe za manipulaciju nad podacima.

TableDirect. OleDbCommand newComm = new OleDbCommand(). Metoda Cancel() ExecuteReader() Značenje Poništava izvršenje komande Povratna vrednost funkcije je DataReader objekat izabranog data provider-a ExecuteNonQuery() Izvršava komandu od koje se ne očekuje da kao povratne vrednosti daje podatke ExecuteScalar() Varijanta ExecuteNonQuery() koja kao povratnu vrednost vraća jedan podatak .mdb".Data Source=c:\\PREDUZECE.CommandText = strSQL. String strSQL = "Select * from RADNIK". Konekciju je moguće navesti kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem Connection atributa OleDbCommand objekta.0.OLEDB. ne znači da je SQL upit sadržan u komandi automatski prosleđen na izvršenje. newComm. Najbitnije metode članice OleDbCommand objekta prikazane su u tabeli. Prilikom kreiranja komande neophodno je navesti konekciju koja će se koristiti za izvršenje komande. Text } Prilikom kreiranja komande moguće je navesti SQL upit kao argument konstruktora objekta ili korišćenjem CommandText atributa OleDbCommand objekta. Prosto kreiranje OleDbCommand objekta.104 - .4. newComm.Connection = conn. Kreiranje komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection().ConnectionString = "Provider=Microsoft.Baze podataka . ili bilo koje druge komande ako se koristi neki drugi data provider umesto OLE DB data provider-a.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Enumeracija tipova komandi public enum CommandType { StoredProcedure. conn.Jet. Objekat koji predstavlja komandu je nakon kreiranja samo pripremljen za dalju upotrebu.

reader = comm.0. najlakši i najbrži način za pribavljanje podataka je korišćenje DataReader objekata. Imajući ovo u vidu. DataReader objekti mogu samo da čitaju podatke i to red po red unapred. OleDbDataReader reader.Read()) { //programski kod koji vrši obradu pribavljenih podataka } conn. jasno je da je upotreba DataReader objekata korisna samo u situacijama kada je kreirani upit SELECT SQL naredba. . String strSQL = "Select * from RADNIK". da bi se očitali podaci iz baze podataka neophodno je napisati SQL upit koji selektuje potrebne informacije.Close(). Ukoliko pretpostavimo da je kreirana konekcija ka bazi. DataReader objekti kreiraju se pozivom ExecuteReader() metode kreirane komande.mdb".105 - . jedan red rezultujuće tabele podataka pribavlja se korišćenjem Read() metode. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji vrši dodavanje novog radnika. Selektovanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection().5. izmenu ili brisanje podataka iz baze podataka.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 7. moguće je izvršiti SQL upite koji vrše dodavanje. conn).Baze podataka . Pored izvršenja SQL upita koji vrše selektovanje podataka.3. conn. conn. while (reader. kreirati komandu koja će izvršiti upit i kreirati DataReader objekat koji će pribaviti podatke.ConnectionString = "Provider=Microsoft. Korišćenje DataReader objekta Nakon uspostavljanja konekcije ka bazi podataka i kreiranja SQL upita.ExecuteReader(). DataReader objekti posebno su koristi kada je potrebno brzo iterirati kroz veliku količinu podataka pri čemu nije potrebno posedovati lokalne kopije jednom očitanih podataka. U nastavku će biti prikazan deo programskog koda koji izvršava selektovanje svih redova iz tabele RADNIK u bazi podataka PREDUZECE. Nakon kreiranje DataReader objekta.Data Source=c:\\PREDUZECE. izmenu podataka o radniku i briše podatke o radniku u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE.4.OLEDB. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.Open().Jet. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. neophodno je izvršiti kreirani upit kako bi se pribavili podaci.

comm2. 'J'. 'Obilićev Venac'. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn. OleDbCommand comm2 = new OleDbCommand(strSQL2. 'M'.4.'Marko'. try { conn. 5)". conn).ExecuteNonQuery(). izmena i brisanje podataka OleDbConnection conn = new OleDbConnection().OLEDB. conn.333445555. } .ExecuteNonQuery(). comm3. OleDbCommand comm3 = new OleDbCommand(strSQL3. conn).ConnectionString = "Provider=Microsoft.mdb".ExecuteNonQuery().Baze podataka .106 - .Jet.0.Data Source=c:\\PREDUZECE. comm1. OleDbCommand comm1 = new OleDbCommand(strSQL1. 'Petrovic'. //izmena podataka o radniku String strSQL2 = "Update RADNIK set Plata=50000 where MatBr=123456781". conn). '2/9/1965'.Open(). //brisanje podataka o radniku String strSQL3 = "Delete from RADNIK where MatBr=123456781". '30000'.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Dodavanje.Close(). //dodavanje novog radnika String strSQL1 = "Insert into RADNIK values (123456781.

OleDbDataReader dr = comm. param.Parameters. //dodavanje parametra u kolekciju parametara komande comm.LongVarChar.107 - .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Često je neophodno parametrizovati upite koji se prosleđuju bazi podataka na osnovu podataka koje su korisnici uneli u aplikaciju.OleDbType = OleDbType. //kreiranje parametrizovanog upita String strSQL = "Select * from RADNIK where Ime=@parameter".Open().Jet. //kreiranje parametra OleDbParameter param = new OleDbParameter().4. try { conn.ConnectionString = "Provider=Microsoft. while (dr. ADO. Kako bi se ukazala pozicija u SQL upitu na kojoj će se naći određeni parametar.0. param.NET komanda poseduje kolekciju individualnih parametara.mdb".OLEDB. Svaki od parametara predstavlja nezavisni objekat koji je moguće kreirati i dodati u kolekciju ADO. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. conn).Data Source=c:\\PREDUZECE. Svaka ADO.Value = "Marko".ParameterName = "@parameter". Parametri zauzimaju određeno mesto u SQL upitu koji komanda izvršava. U nastavku će biti prikazan primer kreiranja i izvršenja parametrizovane komande pri čemu se koristi OLE DB data provider.NET poseduje mogućnost kreiranja parametrizovanih komandi.NET Command objekta. koristi se prefix @ praćen imenom odgovarajućeg parametra. conn.Baze podataka . Kako bi prosleđivanje podataka koje su korisnici uneli bilo što sigurnije.Add(param). param. U slučaju korišćenja OLE DB data provider-a. parametri su instance klase OleDbParameter. Izvršenje parametrizovane komande OleDbConnection conn = new OleDbConnection().Read()) { //obrada podataka } .ExecuteReader().

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu } catch (Exception exc) { } finally { conn. sortiranje i snimanje u bazu podataka. Kako bi se poboljšala funkcionalnost. čak i prilikom korišćenja sloja sa raskinutom vezom ADO. data adapter objekat koji predstavlja instancu DataAdapter klase. Data adapter objekti koriste DataSet objekte za prenos podataka od i ka bazi podataka.NET prostora imena moguće je kreirati lokalni model podataka koji će pored sirovih podataka posedovati veze između tabela. pristup podacima korišćenjem sloja sa raskinutom vezom. njihovo filtriranje. Korišćenjem tipova objekata iz System. Svaki DataSet objekat može biti sastavljen od većeg broja DataTable (tabela podataka) objekata koji poseduju kolekcije DataRow (red tabele) i DataColumn (kolona tabele) objekata.Close(). poglede i sve druge karakteristike modela podataka korišćenog za kreiranje baze podataka. data adapter objekat će konekciju ka bazi držati otvorenom minimalni period vremena. data adapter će prekinuti konekciju sa bazom podataka ostavljajući potpuno samostalnu kopiju podataka na klijentskom računaru. Prednosti i mane ovakvog načina pristupanja podacima opisane su u prethodnim poglavljima. Data adapter objekat koji se koristi upravlja konekcijom ka bazi podataka automatski. } 7. neophodno je kreirati objekte koji predstavljaju konekciju i komandu. tzv. Command i DataReader objekata podrazumeva da je veza ka izvoru informacija (bazi podataka) otvorena za sve vreme trajanja obrade podataka. ADO. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima zasnovano je na kreiranju lokalne kopije podataka koji se čuvaju u operativnoj memoriji klijentskog računara. . U većini slučajeva. Ovaj proces prikazan je na slici.NET-a. Lokalni model podataka dozvoljava korisnicima kreiranje i izvršavanje upita nad lokalnim podacima.108 - .Baze podataka . Klijentska aplikacija može nakon toga nesmetano vršiti izmene nad pribavljenom kopijom podataka. Kada se na klijentskoj strani kreira DataSet objekat. podaci pribavljeni korišćenjem data adapter objekta se ne pribavljaju korišćenjem DataReader objekata. ograničenja primenjena na kolone.6.NET-a za pristup podacima Korišćenje Connection.NET pored ovakvog načina pristupa podacima poseduje i drugačiji mehanizam. Za pribavljanje i ažuriranje podataka se u slučaju korišćenja sloja sa raskinutom vezom za pristup podacima koristi tzv. Za razliku od direktnog pristupa podacima.Data ADO. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO. primarne ključeve.

conn). Korišćenje DataAdapter objekta OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). conn.Baze podataka .Fill(ds. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.4.Open().mdb".109 - . . moguće je ažurirati pribavljene podatke. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).Jet. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } finally { conn.Data Source=c:\\PREDUZECE. adapter. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši učitavanje svih radnika iz tabele radnik korišćenjem OLE DB data adapter-a.0. } Nakon kreiranja lokalne kopije podataka tj DataSet objekta. U nastavku je prikazan primer programskog koda koji vrši ažuriranje podataka o sivm radnicima čije je ime Milos postavljajući im platu na vrednost 30000. "Radnici").Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Da bi kreirali lokalnu kopiju podataka korišćenjem data adapter-a i DataSet objekata. neophodno je najpre kreirati konekciju ka bazi podataka i komandu na osnovu koje će biti kreirana lokalna kopija podataka. String strSQL = "Select * from RADNIK".ConnectionString = "Provider=Microsoft.Close().OLEDB. DataSet ds = new DataSet(). try { conn.

row["DatRodj"] = "1/1/2011".ToString() == "Milos") { dr["Prezime"] = "Bogdanović".110 - . row["Prezime"] = "Obilic". row["Plata"] = 30000. dr["SSlovo"] = "M".Rows) { if(dr["Ime"]. .Tables["Radnici"]. row["SSlovo"] = "M". } } Moguće je takođe i obrisati neki od redova u lokalnoj kopiji podataka ili dodati novi red. row["Ime"] = "Milos".Rows) { if (dr["Ime"]. dr["Plata"] = 20000. Brisanje i dodavanje podataka foreach(DataRow dr in ds.NewRow().ToString() == "Milos") { dr["Plata"] = 30000.Tables["Radnici"].Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Ažuriranje podataka foreach (DataRow dr in ds.Tables["Radnici"].Baze podataka . dr["DatRodj"] = "1/1/2011". row["MatBr"] = 223456789. DataRow row = ds. dr["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 5/11". row["Adresa"] = "Bulevar Nemanjića 8/11".

adapter. Pitanja Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja.NET-u? 8. U ovakvim situacijama desiće se izuzetak.Update(ds.RowUpdated događaja.NET-a? Šta je data provider? U kojim prostorima imena se nalaze roditeljske klase svih ADO.MissingSchemaAction = MissingSchemaAction. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. U kojim situacijama je dobro koristiti direktan pristup podacima korišćenjem ADO. Koji je uobičajeni redosled operacija prilikom direktnog pristupa podacima korišćenjem ADO.NET-a? 7.NET-a? 6. Koja klasa enkapsulira konekciju ka izvoru podataka u ADO. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.Net održava informacije o originalnim i trenutnim vrednostima svih podataka koji se nalaze u DataSet objektu.NET traži redove koji u potpunosti odgovaraju originalnim vrednostima podataka u redovima DataSet objekta i po pronalaženju ih zamenjuje novim redovima tj podacima iz redova lokalne kopije. 1. 2. Na kom novom objektu se bazira najveći deo funkcionalnosti ADO. ADO.Tables["Radnici"]. Naime. 3. Prilikom ažuriranja podataka. } } Sve izmene učinjene na lokalnoj kopiji podataka mogu se snimiti u bazu podataka korišćenjem Update() metode DataAdapter objekta. Ovakve situacije moguće je preduprediti korišćenjem DataAdapter. ADO. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena. DataAdapter. int izmenjeniRedovi = adapter. drugi korisnici mogu izmeniti podatke u bazi pa prilikom upoređivanja originalnih vrednosti lokalnih kopija podataka i podataka u bazi neće doći do poklapanja.111 - .Baze podataka .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds.RowUpdated događaj dešava se u trenucima dok aplikacija radi sa DataSet objektom i otvara novu konekciju ka bazi podataka pa je preporučljivo da programski kod koji se izvršava u ovim situacijama bude što manji.NET data provider-a? Navesti osnovne članove System.Rows."Radnici"). a za netačan 0. za delimično tačan 1. Ovaj događaj dešava se prilikom izvršenja svake insert. update ili delete operacije ali pre nego štio se desi izuzetak pa nam daje mogućnost da sprečimo dešavanje izuzetka.AddWithKey.Add(row). U ovom trenutku lako je uočiti da će problem nastati ukoliko neki drugi korisnik izmeni podatke pre nego što naša aplikacija snimi izmenjene podatke. Snimanje podataka OleDbCommandBuilder myOleDbCommandBuilder = new OleDbCommandBuilder(adapter). 5.Data prostora imena. 4. Šta predstavlja ConnectionString atribut klase Connection? .

NET-a? 14. Šta predstavljaju parametri SQL komande? 12. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider. Na čemu se bazira korišćenje beskonekcionog pristupa podacima korišćenjem ADO. Koja se klasa koristi za instanciranje objekata koji omogućavaju pribavljanje i ažuriranje objekata? 15. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. 2. povećati svim radnicima platu za 15% i snimiti izmenjene podatke. Korišćenjem ADO. Za pristup podacima koristiti OLE DB data provider.NET direktnog pritupa podacima pronaći radnika čiji je matični broj 123456789 i izmeniti njegovo ime na “Aleksandar”.NET-a kreirati lokalnu kopiju podataka o svim radnicima. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. koja klasa predstavlja objektno-orijentisanu reprezentaciju SQL komande koju je neophodno izvršiti? 10. . na koji način je moguće ukazati na poziciju koju parametar zauzima u SQL upitu? 13.NET 1. Čemu služe instance klase DataReader i na koji način je moguće instancirati objekte ove klase? 11. Ukoliko se koristi OLE DB data provider. Koja klasa se koristi za instanciranje objekata koji vrše prenos podataka od i ka bazi podataka kod beskonekcionog pristupa ADO.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 9.Baze podataka .112 - . Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Korišćenjem beskonekcionog sloja ADO.NET-a? Zadatak ADO.

NET kontrolama Pitanja Zadatak 8. Neophodno predznanje • • • • Rad u Windows okruženju Relacione baze podataka Osnove programskog jezika C# Osnove ADO.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO. Povezivanje Windows Forms i ASP.NET-a 8.2.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa ASP.1.113 - .NET-a . Ciljevi lekcije • • • • Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma složenog povezivanja podataka sa Windows Forms kontrolama Upoznati se sa osnovama mehanizma jednostavnog povezivanja podataka sa ASP.NET kontrolama o o o o Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Lekcija 8 Sadržaj • Povezivanje Windows Forms i ASP.NET kontrolama Složeno povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama 8.Baze podataka .NET-a • o o o o Neophodno predznanje Uvod Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Povezivanje podataka sa ASP.

Ovakvo ponašanje posledica je činjenice da su sve Windows Forms kontrole izvedene iz klase Control koja implementira IBindableComponent interfejs. Predefinisani skup kontrola ugrađen u . Korišćenjem ovog mehanizma moguće je povezati kontrolu sa podacima i u potpunosti prepustiti kontroli upravljanje nad prikazom podataka. Uvod Gotovo sve aplikacije koje se mogu nazvati značajnim koriste podatke u nekom obliku. Ove kontrole ugrađene su u Windows Forms i ASP.3. dok je ostatak koda smešten u objekte koji korisnicima nisu vidljivi i koji olakšavaju povezivanje podataka i kontrola. DisplayMember i ValueMember atribute. 8. Kako je ranije naglašeno. bilo je neophodno razviti programski kod koji bi pribavljao izmenjene podatke iz delova korisničkog interfejsa.Baze podataka . podaci se prenose od izvora podataka ka . DataMember.4. povezivanje sa podacima u . Svaka kontrola koja implementira IBindableComponent interfejs poseduje kolekciju objekata klase Binding i naziva se DataBindings. je jedan od problema koji su projektanti aplikacija u prošlosti rešavali na različite načine. neophodno je posedovati intuitivne načine za prikazivanje podataka koji će omogućiti korisnicima da na lak i efikasan način manipulišu podacima. . Prilikom korišćenja ovog mehanizma neophodno je sagledati pravce toka podataka i vremenske trenutke kada se zapravo prenose podaci. Ukoliko se pribavljeni podaci prikazuju korisnicima kroz kontrole korisničkog interfejsa aplikacije.NET platformu je moguće povezati sa podacima.NET platformu enkapsulira prethodno opisani proces i smanjuje količinu programskog koda koji je potrebno razviti. Takođe. Bilo je neophodno kreirati konekciju ka bazi podataka i očitati podatke. Ugrađene kontrole omogućavaju projektantima desktop i Web aplikacija relativno jednostavan način kreiranja korisničkog interfesja koji ima mogućnost povezivanja sa bazom podataka. Ovakav pristup zahtevao je mnogo programskog koda koji se često ponavljao i bio podložan greškama. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama Većinu kontrola ugrađenih u . Programski kod razvijen na ovaj način morao je biti različit u zavisnosti od posmatrane situacije i potreba korisnika. Prilikom kreiranja ovakvih aplikacija neophodno je posedovati efikasne mehanizme za skladištenje.NET platformi predstavlja mehanizam za automatsko povezivanje i sinhronizovanje podataka koji su uskladišteni u operativnoj memoriji sa kontrolama korisničkog interfejsa koje prikazuju podatke.NET platforma takođe uvodi obrasce po kojima se razvija programski kod kojim se vrši lako povezivanje podataka sa kontrolama koje ih prikazuju korisnicima. Dodatna funkcionalnost ogleda se kroz dodatne atribute članove klase poput DataSource.NET platforma poseduje predefinisani skup kontrola koje je moguće koristiti za prikazivanje i manipulaciju nad podacima. Povezivanje korisničkog interfejsa tj kontrola od kojih je korisnički interfejs izgrađen. Ukoliko je prenos podataka jednosmeran. a zatim razviti programski kod koji bi grafički prikazao pribavljene podatke ili popuniti kontrole koje se prikazuju korisnicima. pribavljanje i manipulaciju nad podacima. skladištio te podatke u memorijske strukture na klijentskom računaru i vršio upis izmenjenih podataka u bazu podataka. Deo koda smešten je u kontrole sa kojima se povezuju podaci i koje prikazuju podatke. ukoliko se korisnicima dozvoli mogućnost izmene pribavljenih podataka. .Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8.NET interfejse za razvoj desktop i Web aplikacija. Pojedine kontrole poseduju složenije mehanizme povezivanja sa podacima.114 - .

0. Ukoliko je prenos podataka dvosmeran. Pokretač mehanizma može biti: Izvršenje linije koda koja uvodi povezivanje kontrole i podataka Izvršenje linije koda koja osvežava kontrolu.5. Kako bi mehanizam koji povezuje podatke i kontrole bio pokrenut. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm). Ovaj atribut sadrži dodatne informacije koje se vezuju za svaku od stavki prikazanih u ComboBox objektu. simple data binding) i složeno povezivanje (eng. conn. Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Jednostavno povezivanje kontrole sa izvorom podataka vrši mapiranje atributa kontrole na atribut izvora podataka. izvor podataka ili sam mehanizam povezivanja • Izvršenje događaja koji je pokrenut zbog promena u izvoru podataka ili u kontroli Postoje dva primarna oblika povezivanja kontrola .115 - .OLEDB. String strSQL = "Select * from RADNIK". complex data binding).NET platforme za povezivanje kontrola sa podacima je dvosmerna.4. Obično se za svaku prikazanu stavku ComboBox objekta vezuje primarni ključ ili referenca na objekat kada bi se svaka od stavki mogla jedinstveno identifikovati u izvoru podataka radi dalje manipulacije nad podacima.NET platforme sa izvorima podataka: jednostavno povezivanje (eng. izmenjene vrednosti atributa kontrola ažuriraju vrednosti podataka u odgovarajućem izvoru podataka. Većina mehanizama . Moguće je odrediti i ValueMember atribut ComboBox objekta.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Baze podataka . conn). Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima ComboBox c = new ComboBox(). . OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. • • 8.Data Source=c:\\PREDUZECE. Primer ovakvog povezivanja biće prikazan u nastavku na primeru povezivanja ComboBox kontrole sa tabelom RADNIK baze podataka PREDUZECE.Jet.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu kontroli čiji se atributi popunjavaju pribavljenim podacima. neophodno je postojanje programskog koda koji će pokrenuti funkcionisanje mehanizma. ComboBox objekat poseduje DisplayMember atribut koji određuje koji će atribut iz izvora podataka kontrola koristiti za prikazivanje svake od stavki. OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). Dvosmerni mehanizmi povezivanja kontrola sa podacima omogućava da se ažuriranje pribavljenih podataka vrši automatski tj bez potrebe za razvijanjem dodatnog programskog koda koji bi vršio ažuriranje podataka.mdb".

} catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } Elektronski fakultet u Nišu U ovom primeru DataSource atribut ComboBox objekta je tabela Radnik koja se nalazi u DataSet objektu ds. Ćelije smeštene u zaglavljima su posebno grafički naznačene i ukazuju na mod rada kontrole poput sortiranja.ValueMember = "MatBr". Najčešće se koriste kontrole koje imaju mogućnost tabelarnog prikaza podataka. ažuriranja i selekcije . koji je primarni ključ.Baze podataka .DataSource = ds.Tables["Radnik"]. kako bi odgovarajući red tabele Radnik mogao da bude selektovan kada korisnik izabere neku od stavki ComboBox objekta. Kontrole koje se povezuju sa podacima ovim mehanizmom imaju mogućnost prikaza kolekcija podataka.Open(). DataGridView kontrola pripada Windows Forms prostoru imena. "Radnik").116 - . conn.DisplayMember = "Ime".Relacioni model DataSet ds = new DataSet(). Izgled i ponašanje ćelije je moguće prilagoditi potrebama aplikacije korišćenjem atributa i događaja koje kontrola poseduje. Ova kontrola sastoji se od redova i kolona pri čemu presek svakog reda i kolone predstavlja ćeliju. Ova kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju u tabelarnom obliku. c.DropDownList. Ćelija je osnovna jedinica predstavljanja podataka u kontroli. c.Close(). try { conn. c. 8. DataGridView kontrola pripada ovoj grupi kontrola.Fill(ds. adapter. Atributu DisplayMember ComboBox objekta je dodeljeno ime atributa (u ovom slučaju ime kolone tabele Radnik) čije će vrednosti biti pročitane iz svakog reda tabele izvora podataka i prikazane u ComboBox kontroli kao tekst. DataGridView poseduje posebne ćelije u zaglavljima redova i kolona.DropDownStyle = ComboBoxStyle. Atribut ValueMember ComboBox objekta ukazuje na atribut MatBr tabele Radnik. c.6. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima Složeno povezivanje kontrole sa izvorom podataka je mehanizam koji povezuje kontrole sa kolekcijama podataka.

dgv. Složeno povezivanje kontrola sa podacima DataGridView dgv = new DataGridView(). OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL. String strSQL = "Select * from RADNIK". DataSet ds = new DataSet().117 - . dgv.Controls. U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši vezivanje podataka iz tabele RADNIK baze podataka PREDUZECE za DataGridView kontrolu. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).Open().Close().Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu podataka ili dodavanja novog reda.4.Fill(ds. adapter.ConnectionString = "Provider=Microsoft.Jet. try { conn. conn.Add(dgv). "Radnik").Data Source=c:\\PREDUZECE. Ćelije mogu biti različitih tipova čak i u istoj koloni ukoliko podaci nisu vezani za kontrolu. } catch (Exception exc) { //obrada izuzetka } .OLEDB.mdb".Baze podataka .0. conn).Width = this. conn. this. OleDbConnection conn = new OleDbConnection().DataSource = ds.Tables["Radnik"].Width. što u našem primeru neće biti slučaj.

Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Prikazani primer najčešći je slučaj upotrebe DataGridView kontrole. dgv.Add(newCol). Templejt ćelija kolone određuje tip koji će biti korišćen za ćeliju nove kolone svaki put kada se u kontrolu dodaje novi red. U nastavku će biti dat primer programskog koda koji vrši kreiranje DataGridView kontrole i u kontrolu dodaje jednu kolonu a zatim dodaje jedan red. DataGridViewTextBoxColumn newCol = new DataGridViewTextBoxColumn(). padajuće liste. brisanja i dodavanja podataka. DataGridViewComboBoxCell comboCell = new DataGridViewComboBoxCell(). Svi tipovi ćelija izvedeni su iz DataGridViewCell klase i mogu biti tekstualna polja. Podrazumevane karakteristike DataGridView kontrole dozvoljavaju korisnicima da ažuriraju podatke u pojedinačnim ćelijama. dugmići i slike.Columns.Baze podataka . linkovi. newCol. respektivno. Primer ovakvog izvora podataka je DataSet objekat. od kojih svaka predstavlja kolekciju podataka. brisanje selektovanog reda i ažuriranje podataka postavljanjem vrednost ReadOnly atributa kontrole na vrednost true. Iako DataSet objekat može sadržati više tabela. DataGridViewRow newRow = new DataGridViewRow(). Korišćenje DataGridView kontrole DataGridView dgv = new DataGridView(). Takođe. Kako je ranije rečeno. svaka od tabela u DataSet objektu predstavlja kolekciju podataka. DataGridView dozvoljava projektantima aplikacija određivanje nivoa interakcije korisnika sa podacima tj projektanti aplikacija određuju da li će korisnici imati mogućnost ažuriranja. DataGridView kontrola je projektovana tako da u jednom trenutku može prikazivati samo jednu od kolekcija koje sadrže podatke.118 - . Na osnovu tipova ćelija moguće je dinamički kreirati redove i dodavati ih u DataGridView kontrolu. Ukoliko DataSet poseduje više tabela. da selektuju redove i brišu ih korišćenjem Delete tastera na tastaturi i da dodaju novi red korišćenjem poslednjeg prikazanog praznog reda kontrole.HeaderText = "tekstualno polje". DataGridView kontroli je moguće dinamički dodavati kolone i redove. . Da bi se korisnicima zabranilo dodavanje novog reda i brisanje selektovanog reda potrebno je podesiti atribute AllowUserToAddRows i AllowUserToDeleteRows na vrednost false. Na primer. DataGridView kontrola kao izvor podataka koristi kolekcije podataka. moguće je zabraniti dodavanje novog reda. DataGridView ima mogućnost jednovremenog prikaza samo jedne od tabela posmatranog DataSet objekta. Da bi se dodala nova kolona u DataGridView kontrolu neophodno je definisati templejt ćelija kolone.

Rows. comboCell.NET kontrola sa podacima su naizgled slični povezivanju Windows Forms kontrola sa podacima: odrediti koji je izvor podataka i postaviti ga za izvor podataka kontrole. Ukoliko korisnik izmeni podatke prikazane u kontroli. 8. podaci koje kontrola prikazuje će se automatski izmeniti.NET kontrola sa podacima ima malo sličnosti sa prethodno opisanim mehanizmom. mehanizam povezivanja ASP. ovaj mehanizam kreira direktnu vezu između kontrole i baze podataka.Items.Cells. Mehanizam povezivanja ASP. Ukoliko se u ćeliji nalazi padajuća lista.Baze podataka . dgv. korisnici neće biti u mogućnosti da menjaju sadržaj ćelije jer ove kontrole ne dozvoljavaju promene njihovog sadržaja korisnicima. Povezivanje ASP.NET kontrolama Osnovni principi povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima je jednosmeran – podaci se prenose iz izvora podataka (baze podataka) ka kontroli.Add("Bela"). Nakon prenosa podataka. svi izmenjeni podaci će automatski biti zapamćeni u izvoru podataka (u bazi podataka) iz kojeg su pribavljeni.Items. Takođe. Povezivanje podataka sa ASP. Iako naizgled isti kao kod Windows Forms kontrola. .Add(comboCell). Ukoliko je povezivanje izvršeno.Add("Crna").NET kontrola sa podacima se fundamentalno razlikuje.Add(newRow). comboCell. ukoliko se podaci u bazi podataka izmene dok je kontrola prikazana korisniku. Ovakav način povezivanja kontrola i izvora podataka nije efikasan kod aplikacija koje koriste Internet kao svoje radno okruženje jer je neefikasno održavati direktnu vezu sa bazom podataka korišćenjem Interneta. Ukoliko se u ćeliji nalazi link ili dugme. pod izmenom sadržaja smatra se selektovanje neke druge stavke u odnosu na trenutno selektovanu ili prepisivanje trenutno prikazanog teksta u stavki padajuće liste (da bi prepisivanje sadržaja trenutno selektovane stavke bilo moguće. DisplayStyle atribut padajuće liste mora imati vrednost “ComboBox“). Elektronski fakultet u Nišu Prilikom izmene sadržaja ćelija DataGridView kontrole od velikog je značaja da li je kontrola povezana sa podacima. newRow.7. podaci u bazi podataka za koju je kontrola vezana se automatski menjaju.Value = "Bela".119 - . Kod Windows Forms kontrola.Relacioni model comboCell.

ASP.UI. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. protected void Page_Load(object sender. Ono omogućava da se vrednosti promenljivih. programski kod koji vrši povezivanje se dodaje direktno u HTML tekst stranice. 8.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima.NET kontrola. ASP. Kod jednostavnog povezivanja. Da bi se koristilo neophodno je dodati specijalne izraze u HTML tekst stranice.8.NET kontrolama Jednostavno povezivanje kontrola sa podacima koristi se za dodavanje informacija bilo gde na ASP. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Ukoliko korisnik izmeni podatke koje prikazuje kontrola. ASP.120 - . Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. Jednostavno povezivanje ne mora imati nikakve veze sa ADO. Jednostavno povezivanje se može posmatrati i kao varijanta kreiranja dinamičkog teksta. Prvi tip povezivanja je daleko jednostavniji ali složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP. EventArgs e) { . Jednostavno povezivanje kontrola i podataka public partial class _Default : System. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja jednostavnog povezivanja. atributa ili izraza dinamički dodaju bilo gde na stranici.Web. Jednostavno povezivanje podataka sa ASP. Bilo kakav programski kod bi na ovom mestu doveo do greške prilikom izvršenja stranice.NET aplikacija može snimiti izmenjene podatke ali se snimanje podataka neće desiti automatski.NET stranici.NET-om. U ovaj deo je moguće ubaciti jedino validne izraze za jednostavno povezivanje.Baze podataka . Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja.NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu objekti koji predstavljaju memorijsku reprezentaciju podataka se odbacuju i kreirana stranica se šalje klijentu. ali ovo nije skript jezik. Ovi izrazi imaju sledeći format: <%# ovde_stoji_izraz %> Sintaksa liči na skript jezike.Page { protected int promenljiva.NET poseduje dva mehanizma povezivanja kontrola sa podacima: jednostavno povezivanje (povezivanje pojedinačnih vrednosti) i složeno povezivanje (povezivanje kolekcija podataka).

Web. this. EventArgs e) { URL = Server.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu promenljiva = 123. Jednostavno povezivanje kontrola sa atributima klasa public partial class URLPage : System.UI.DataBind(). jednostavno povezivanje je moguće iskoristiti kako bi se na stranici prikazali atributi neke od klasa.DataBind(). U nastavku će biti prikazan primer koji prikazuje atribut pod nazivom URL nove stranice pod nazivom URLPage.Page { public string URL. protected void Page_Load(object sender.Baze podataka .121 - . } } . this. } } Pored postavljanja statičkog teksta.MapPath("Water lilies").

NET će ignorisati sva povezivanja kontrola sa podacima. GridView. Kao i kod jednostavnog povezivanja. GridView. Obično se svi pozivi DataBind() funkcije dešavaju u Page. Ove kontrole je recimo moguće povezati sa nizom podataka. CheckBoxList i RadioButtonList kontrole omogućavaju povezivanje sa jednom kolonom podataka.NET kontrolama Složeno povezivanje predstavlja osnovu za korišćenje naprednih ASP.Baze podataka . Ove kontrole spadaju u grupu tzv.9.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8. Složeno povezivanje omogućava da se na stranici prikažu podaci iz čitave tabele baze podataka. CheckBoxList.122 - . HtmlSelect. složeno povezivanje zahteva upotrebu specijalnih kontrola koje podržavaju ovakav vid povezivanja. Kontrolu koja podržava složeni način povezivanja sa podacima je moguće razlikovati od ostalih po tome što poseduje DataSource atribut. . list kontrola. DropDownList. Obično se koriste CheckBoxList objekti ili ListBox objekti ali se mogu koristi i daleko sofisticiranije kontrole poput GridView kontrole. Ukoliko se poziv funkcije DataBind() izostavi. DropDownList. ASP.NET objekte.Load() funkciji koja prethodi prikazu stranice korisnicima. Mehanizam povezivanja kontrola sa podacima pokreće se pozivom funkcije DataBind(). Za razliku od jednostavnog povezivanja. HtmlSelect kontrola u osnovi funkcioniše na isti način kao i ListBox kontrola ali je zadržana zbog lakšeg unapređivanja starih APS stranica. RadioButtonList. Složeno povezivanje kontrola sa podacima podrazumeva korišćenje podskupa kontrola koje podržavaju ovakav način povezivanja.NET kontrola. kontrole koje podržavaju složeni način povezivanja ne moraju podatke pribavljati iz baze podataka niti moraju koristiti ADO. Ova funkcija predstavlja jednu od osnovnih funkcionalnosti svih kontrola i ugrađena je u klasu Control iz koje su izvedene sve kontrole. U ovu grupu kontrola spadaju ListBox. Složeno povezivanje podataka sa ASP. ListBox. Moguće je pozvati DataBind() funkciju istovremeno za sve kontrole na stranici pozivom DataBind() funkcije Page objekta koji predstavlja trenutnu stranu. Nakon specificiranja povezivanja neophodno je pokrenuti mehanizam povezivanja. DetailsView i FormView.

this.123 - .Page { protected void Page_Load(object sender. } } . aList.Web. aList.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu DetailsView i FormView su kontrole koje mogu prikazivati više od jedne kolone podataka jednovremeno. ArrayList klasa pripada System.Controls.DataSource = aList. Objekti klase ArrayList predstavljaju kolekciju objekata. Pri korišćenju kontrola koje se povezuju sa jednom kolonom podataka. Vrednosti atributa je moguće postaviti statički u . aList. Složeno povezivanje kontrole sa ArrayList objektom public partial class _Default : System. aList.Add("Crna").aspx stranice nakon izvršenja koda.UI. ListBox lBox = new ListBox(). Ova kolekcija može posedovati bilo koji objekat izveden iz klase object.Add("Plava").Baze podataka . U nastavku će biti prikazan programski kod koji vrši povezivanje ListBox kontrole sa ArrayList objektom i izgled .Add("Crvena").DataBind().aspx stranici ili dinamički tj korišćenjem programskog koda koji pristupa atributima kontrole i postavlja njihove vrednosti.FindControl("form1"). lBox. EventArgs e) { ArrayList aList = new ArrayList().Add(lBox). povezivanje podataka se vrši postavljanjem vrednosti odgovarajućih atributa kontrola.Add("Bela").Collections prostoru imena. this.

Page { protected void Page_Load(object sender. U ovim situacijama povezivanje se obično odigrava u tri koraka. Složeno povezivanje korišćenjem ADO. U primeru koji će biti prikazan u nastavku. koja će u primeru biti ListBox.Tables.NET-a public partial class _Default : System.Web. Zatim je potrebno povezati kontrolu.UI.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Kontrole iz grupe list kontrola je moguće povezati sa podacima korišćenjem ADO.Add("Boje"). EventArgs e) { //lista ListBox lBox = new ListBox(). .Baze podataka . //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet(). Najpre se kreira objekat koji će predstavljati izvor podataka. Na kraju. sa izvorom podataka. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds. neophodno je aktivirati povezivanje eksplicitnim pozivom funkcije DataBind().NET-a.124 - . objekat klase DataSet će biti kreiran i popunjen dinamički tj korišćenjem programskog koda. Ovo je obično objekat klase DataReader ili DataSet.

Rows. //povezivanje kontrola i podataka this.Add(dr).FindControl("form1").NewRow().Tables["Boje"].Tables["Boje"]. ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Pink".Tables["Boje"]. ds. //kreiranje i dodavanje redova DataRow dr = ds.Rows. dr["Naziv"] = "Bela".Add(dr). ds.NewRow().Add(dr).125 - .Controls. ds.Relacioni model //dodavanje kolone u tabelu ds.Tables["Boje"]. } } Elektronski fakultet u Nišu .NewRow().DataTextField = "Naziv".Tables["Boje"]. dr = ds.Tables["Boje"]. dr = ds.DataBind().Tables["Boje"]. //povezivanje kontrole i izvora podataka lBox. dr = ds.Add("Naziv").Add(dr).Tables["Boje"]. //dodavanje liste na stranicu this. dr["Naziv"] = "Crna".Add(lBox).Rows.NewRow().Baze podataka .DataSource = ds.Columns. lBox. dr["Naziv"] = "Zelena".Rows.

GridView kontrolu je moguće dodati direktno u HTML tekst . korišćenjem programskog koda. //dodavanje nove tabele u DataSet objekat ds. EventArgs e) { //kreiranje izvora podataka DataSet ds = new DataSet().aspx stranice ili dinamički.Web.UI. Razvijene su specijalno za potrebe povezivanja sa podacima tj korišćenjem složenog mehanizma povezivanja. Složeno povezivanje korišćenjem GridView kontrole public partial class _Default : System. GridView pripada grupi kontrola koje imaju mogućnost prikazivanja više kolona istovremeno. DataSet objekat se u ovom primeru kreira dinamički tj korišćenjem programskog koda. DetailsView i FormsView spadaju u grupu složenijih ASP. Kako je ranije naglašeno.Add("Boje"). Sve kontrole koje pripadaju ovoj grupi poseduju DataSource atribut koji se koristi za povezivanje za izvorom podataka. //dodavanje kolone u tabelu . Upotreba ovih kontrola i složenog mehanizma povezivanja biće predstavljena na primeru GridView kontrole.Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu GridView.Page { protected void Page_Load(object sender.Baze podataka .Tables.126 - .NET kontrola. U nastavku će biti prikazan primer korišćenja GridView kontrole i njeno povezivanje sa podacima sadržanim u DataSet objektu.

dr = ds.NewRow().Add(dr). ds.NewRow().NewRow().Add(dr).Rows.Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Zelena".Tables["Boje"].Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu ds. dr["RedniBroj"] = "4".Tables["Boje"].Add(dr). dr["RedniBroj"] = "2". //povezivanje kontrole i izvora podataka grid.Tables["Boje"]. dr = ds.Tables["Boje"]. dr["RedniBroj"] = "1".Add("Naziv"). dr["RedniBroj"] = "3". dr["Naziv"] = "Bela". ds. dr["Naziv"] = "Crna". //kreiranje i dodavenje redova DataRow dr = ds.DataBind(). ds.Add("RedniBroj").Rows. ds.Tables["Boje"].Tables["Boje"]. dr["Naziv"] = "Pink".Rows. //povezivanje kontrola i podataka grid.Baze podataka .Add(dr).Tables["Boje"]. dr = ds.Columns. } } .DataSource = ds.Columns.Tables["Boje"].Rows.Tables["Boje"].NewRow().127 - . ds.

128 - . moguće je koristiti i ADO. Pored ovakvog vida popunjavanja izvora podataka.Relacioni model ASP.NET stranica: Elektronski fakultet u Nišu Izgled stranice: DataSet objekat korišćen u prethodnom primeru je popunjen podacima korišćenjem programskog koda tj ručno. Primer korišćenja ADO.NET.NET objekata za korišćenje složenog mehanizma povezivanja GridView kontrole sa podacima biće prikazan u nastavku. .Baze podataka .

EventArgs e) { OleDbConnection conn = new OleDbConnection(). conn. try { conn. OleDbCommand comm = new OleDbCommand(strSQL.129 - .mdb".Baze podataka .Fill(ds.Jet.Close(). DataSet ds = new DataSet().Data Source=c:\\PREDUZECE. } catch(Exception exc) { //obrada izuzetka } } } .Page { protected void Page_Load(object sender. conn. OleDbDataAdapter adapter = new OleDbDataAdapter(comm).Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Popunjavanje DataSet objekta podacima iz baze podataka public partial class _Default : System.DataSource = ds.DataBind().OLEDB. grid. “Radnik”).Web. String strSQL = “Select * from RADNIK”. grid. conn). adapter.Open().0.UI.4.ConnectionString = "Provider=Microsoft.

Kako se naziva grupa kontrola koja omogućava korišćenje složenog mehanizma povezivanja ASP.NET kontrola sa podacima? 13. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. Ukoliko se vrši povezivanje podataka sa ComboBox kontrolom.Relacioni model Pitanja Elektronski fakultet u Nišu Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Čemu služi jednostavno povezivanje ASP.130 - . Koja funkcija pokreće mehanizam složenog povezivanja ASP. Šta omogućava složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima? 7. Opisati razlike povezivanja Windows Forms kontrola sa izvorima podataka u odnosu na povezivanje ASP.NET kontrola sa podacima? 16.NET kontrola sa podacima? 14.NET platforme sa podacima? 4.NET kontrola sa izvorima podataka. 2. 12. Šta omogućava složeno povezivanje ASP.Baze podataka . za delimično tačan 1.NET GridView kontrole sa podacima o članovima porodica radnika. 10.NET kontrole dešava automatski? 11. Na koji način DataGridView kontrola prikazuje podatke koji su vezani za nju? 8. koji atribut ComboBox kontrole određuje koji će atribut izvora podataka popuniti podacima stavke kontrole? 6.NET-a izvršiti povezivanje ASP.NET kontrola sa podacima? 15. Koja je razlika između GridView i ListBox kontrole u pogledu mogućnosti prikaza podataka sa kojima su povezane? Zadatak ADO. Šta je povezivanje kontrola sa podacima u .NET 1. 1. Koji su primarni oblici povezivanja Windows Forms kontrola . .NET kontrola sa podacima. Korišćenjem ADO. GridView kontrola treba da prikaže sve podatke o članovima porodica radnika. dok je ValueMember atribut ComboBox kontrole povezan sa matičnim brojevima radnika. a za netačan 0.NET platformi? 2. Šta može biti pokretač mehanizma za povezivanje kontrola sa podacima? 3. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena.NET-a izvršiti povezivanje Windows Forms ComboBox kontrole sa podacima o radnicima. kao i ime i prezime radnika. Korišćenjem ADO. Koja klase se najčešće koristi kako bi se instancirali objekti koji predstavljaju izvore podataka korišćene pri složenom povezivanju? 9. Da li se snimanje izmenjenih podataka koje prikazuju ASP.NET kontrola sa podacima i koje kontrole spadaju u ovu grupu? 17. respektivno. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Navesti tipove mehanizama povezivanja ASP. Podaci o radnicima čuvaju se u tabeli RADNIK baze podataka PREDUZECE. Prikazati format specijalnih izraza koji se ugrađuju direktno u HTML kod stranice i koji omogućavaju korišćenje jednostavnog povezivanja ASP. Svaka stavka ComboBox kontrole treba da prikazuje ime i prezime radnika. Na koji način funkcioniše jednostavno povezivanje Windows Forms kontrole sa izvorom podataka? 5. Podaci o radnicima i članovima njihovih porodica čuvaju se u tabelama RADNIK i CLAN_PORODICE baze podataka PREDUZECE.

......3..28 2......29 2........... .......................................1...... Sistem baza podataka ...................30 2................................................................................ Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka........... .....21 2............ Ciljevi lekcije ............... .......................................... .........................................................................................33 2..........................................................62 ...................... MS Access specifičnosti...23 2.. ........... Praktičan rad : MS Access...................................................59 4.. .................................................................. Neophodno predznanje...............41 3.......5................................................. ...12 1.........4.........................10............. Funkcije agregacije................... .. Relacioni integritet .......................................................21 2.................................... ....... ........................4..........................5...........3..... Referencijalni integritet i spoljni ključevi ..... ......................................................... Neophodno predznanje...............7.........................8 1............................................................................................ Spajanje tabela...................................31 2...................5.................. ................... SQL naredbe za kreiranje podataka.... ........2..................... Funkcije DBMSa ...................... ....................................6 1.........1 1.................................................................................................40 3................................................................................................. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE ........3.............. .........2.................... Praktični rad: MS Access .......................................4... SQL DDL naredba za kreiranje tabele PROJEKAT...........7 1........................ ........2 1.......................16 Lekcija 2 ........1.................. Ključevi relacije .. .................................................................................................4................31 2........................................... Baze podataka.......................58 4..................2.44 3................... ................... Naredba SELECT I ......... Tipovi sistema baza podataka................................... Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? ................. ...................1....4.....................4.............. Neophodno predznanje........53 Lekcija 4 ................................... ........................1..............4...13 1...............................................................21 2...... Aritmetičke funkcije........................................1..................2 1.............................4...........................40 3............ .............................. ............. ...........................4......................................9...................11 1................3............................35 Lekcija 3 ...........32 2...........................1.. Naredba SELECT.................................... ....... .......2.................... Baza podataka PREDUZEĆE..4.............. ....................................................51 3......................23 2..........27 2.........5............3.......3.....15 1............................1..58 4.................................................................... ............7 1............ Ograničenje kolone....3......10............. ................................................................. Ograničenje stranog ključa ............................... ............................ Neophodno predznanje...4.................................8.... Klauzula WHERE .......................... ........... .7...3 1...............1..........1..2............Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu Sadržaj Lekcija 1 ........................5 1..........................5................ Ciljevi lekcije ...............2....................1 1.........................................7...3...9...... ........................ .......7.......................................... .....1 1........................131 - ........ ........7.....34 2............. ....... Ciljevi lekcije ...........3 1..... Šta je baza podataka?........... .................... DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE ........................................................................ ..............................3............................. .. .................... .................... ................................................ Svojstva relacije .... Klauzule GROUP BY i HAVING ................................... ... Modeli podataka ..40 3.................. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR ....................58 4................................................................ ...................................................................................... ....................50 3................................................ .........6.....................1.... NULL Vrednosti atributa .............4.....7......... Predstavljanje šema relacione baze podataka........ Ciljevi lekcije ................................................... ....................................................2.......... ..................2 1............. ............59 4........... Relacioni model podataka ...................................... Ograničenja tabele ............................ Tipovi podataka .............................. ....................................2.................... SQL naredbe za kreiranje podataka........41 3.6..........4 1.........Baze podataka ... Naredba SELECT II ............3...................................................

......... Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.......................................108 Lekcija 8............................ Neophodno predznanje .............114 ......................4.......................................................................................4....65 4..91 6...... Modifikovanje strukture forme ........................Baze podataka ...... Modifikacija tabele ...... Kreiranje SQL komande .......................................80 5..........1........................................................................3...........2..................................90 6..............................................................................................98 7. Desni spoljašnji spoj (right-outer join) .......................................1.........74 5................................................ Direktan pristup podacima korišćenjem ADO........................................4....................................................................1.............. Neophodno predznanje .......................................73 5........................ Dodavanje akcija makroa.................................83 6......................................... Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join) ........................ Neophodno predznanje .66 4............100 7..........5.................................................. Korišćenje DataReader objekta...Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 4..................98 7..............................5..............2.................................6......................................... Kreiranje aplikacije u Access-u ..........3..................1...............2... Ciljevi lekcije .................................................. Ciljevi lekcije ...................................... Modifikacija šeme relacione baze podataka ....................................................4......... ADO..........................................................................3..3............83 6.................................3.................................98 7.............. Osnovne komponente Access aplikacija.............................. Ažuriranje podataka ...... Brisanje podataka..... Izrada i korišćenje makroa ...............3.....4.... Filtriranje podataka korišćenjem makroa... Kombinovanje rezultata više SQL upita ...............95 6...............................................................6..............89 6..................................... Kreiranje konekcije ka bazi podataka ..........113 8................................3................4.....................................6............1...... Dodavanje novih podataka korišćenjem upita .......96 Lekcija 7.................................5...........................................................4.............2........92 6.....................................4................................................73 5.........6..................1......................2.......................NET-a ......................85 6......87 6.................85 6....81 Lekcija 6...........2...........................2............................... Osnovni tipovi izveštaja u Access-u ..........................................................................80 5.............3.......102 7..............132 - ....... SQL naredbe za manipulaciju podacima .........................................................................................................................113 8...... Brisanje tabele..79 5...........................................113 8......................... Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a ....... Sličnosti i razlike formi i izveštaja.......................................NET-a za pristup podacima ....NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO............................................. Izrada i korišćenje izveštaja ...........................................................................4...............................................................................................NET .............4..............66 4.................5..........1.........................83 6............76 5..........113 8...................NET-a. Uvod...........................................................................................................................88 6................................................................... Unutrašnji spoj (inner-join)...... Pokretanje i izvršenje makroa ........................................................6.....63 4............102 7..............1....................93 6...............1..................................83 6........................................................................ Povezivanje Windows Forms i ASP...............................99 7......................................................84 6.....78 5......................................4...6........................................1...........94 6...............................64 4........ Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a................ Ciljevi lekcije .......NET data provider-i...................................................................5.................................. Početno grupisanje i sortiranje podataka .. Uvod.......................5..........................................................74 5............. Ciljevi lekcije ............73 5.................................2..............................................4.................7..................98 7.........................1....89 6......69 Lekcija 5.........103 7.....5......................6...5.............................. Izrada i korišćenje formi .............................4................................................... Dodavanje novih podataka.. Uvod..........................................3..............................................2.....105 7....................... ADO..............................................................................5.......... Dekartov proizvod (cross-join) ............ Levi spoljašnji spoj (left-outer join).....5..............................6.................5........ Neophodno predznanje ....................................................5...........................

........133 - .........115 8........6...NET kontrolama....... ...... ...................... Složeno povezivanje podataka sa ASP...........8......... ........116 8........... Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama ... ..Relacioni model Elektronski fakultet u Nišu 8.....Baze podataka ..114 8...........5................ Povezivanje podataka sa ASP....... ...........122 - ..4.......... Jednostavno povezivanje podataka sa ASP...............NET kontrolama........9......120 8..... ...... Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima ...... Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima .NET kontrolama .7...........119 8....

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful