SADRŽAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................

2 1.1. Nastanak i razvoj špedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opšti pojmovi u oblasti špedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera.............................................................................. 6 2.3. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća................................................................. 7 2.3. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naša regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opšte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopšteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska načela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. Železničke tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u rečnom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdušnom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. Špediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika špediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praćenje tržišta ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o špediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaračunati troškovi...............................................................................................35 5.6.3. Više zaračunati troškovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oštećenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoračenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeštećenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko područje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranični pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podložnost plaćanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaćanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posredničke i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Troškovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Troškovi ambalaže ..........................................................................................................52 6.8.6. Dažbine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smeštaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. Železničko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladište......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestište ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladište ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladište ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obračun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe železničkim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe rečnim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Način popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladišna potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obračun i fakturisanje izvršene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno — more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more — kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obračun i fakturisanje špediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar železničkih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladištenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladišta .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladištenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalaže............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaža za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u železničkom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeležavanje pošiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod režimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehnički uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Način carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praćenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleđivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRŽIŠTE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovačkih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladišta......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladišnica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izručnica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure — no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI ....................................................................169 14.0. Špediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matičnih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Važnije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Određivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

dok se u poglavljima 6. – Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. Obrađivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja. – Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije. pri čemu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno . 1 . obrađeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita. – Incoterms 2000. Pored napred navedenog. – Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i – prikaz najvažnijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraćenice koje se upotrebljavaju u radu. sadržaj i popis korišćene literature. kao što su: – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera. Adekvatan prostor posvećen je prevoznim i špediterskim tarifama.instruktivnim. – Izvod iz Opštih uzanci za promet robom. kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. a delatnosti su poređane približno onim redom kako je to uobičajeno u organizacionim šemama većeg broja špediterskih preduzeća. Poslovi uvoza i izvoza obrađeni su detaljnije. do 12. priloženi su važniji akti značajni za rad špediterskih preduzeća. Osim standardnih špediterskih delatnosti. kao što su uvoz i izvoz.UVOD Sadržaj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obično obavljaju u preduzećima međunarodne špedicije. iako se svako špeditersko preduzeće ne bavi takvim poslovima. razrađuje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzeća međunarodne špedicije. pomorskom tržištu.

Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na. Pojava parobroda i železnice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u međunarodnoj trgovinskoj razmeni. dok špediter organizuje transport robe raznim (tuđim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca.1. Opšti pojmovi u oblasti špedicije Reč »špediter«. usled društvene podele rada. Nastanak i razvoj špedicije Smatra se da začeci špedicije potiču još iz trinaestog veka. pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima. Na taj način nastale su prevozne isprave koje se još i danas usavršavaju. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno veće količine robe nego što je to bilo moguće ranije. već su . Na odredištu. kraće š p e d i c i j a . U novonastaloj situaciji trgovci više nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima.2. podela odgovornosti između prevoznika i korisnika usluga prevoza. ne 2 . Tadašnji mletački trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslužne organizacije koja bi poznavala specifičnosti železničkog i pomorskog transporta. obzirom da praktično i nema špeditera koji se bave unutrašnjom organizacijom prevoza. železnica. takav organizator prevoza trebao je pošiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da će robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. avio-prevoznik i dr. Razvoj međunarodne trgovine. a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika. pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama.1. zahtevao je prebacivanje sve većih količina roba između evropskog kontinenta i novih zemalja. u koje će imati poverenje kako prodavac. Složenost odnosa između saobraćaja i trgovine. odvojio saobraćaj od trgovine. dok se u praktičnoj primeni prevodi sa »poslati«. Kao što se ranije odvojila trgovina od proizvodnje.more . 1. što se kod nas ne baš retko poistovećuje. kao i carinske.kopno.). nepoznata prekomorska tržišta. iz doba prosperiteta Venecije. a bio je jeftiniji i brži. Osim pojma »špediter«. Nadalje. delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe. kod nas. naime. najčešće u kombinovanom prevozu kopno . Takav posrednik naziva se špediter. što se može prevesti kao »odrešiti«. kao i potrebu da se između saobraćaja i trgovine postavi posrednik koji će organizovati prevoz robe. do tada. a delatnost koju on obavlja naziva se špediterska delatnost. razna ograničenja i sl. Preuzimajući brigu o organizaciji prevoza. Me đušpe diter je pravna ili fizička osoba na koju je (glavni) špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla. u špediterskoj delatnosti se susrećemo i sa pojmom »međušpediter« i »podšpediter«. »urediti«. sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama.na osnovu podele rada – tražili posrednike u realizaciji sve složenijih prevoznih procesa. ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice. devizne. iziskivala je usavršavanje prevoznih isprava. tretira kao spoljnotrgovinska. »otpremiti«. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. tako se sada. Pri tome je važno da se pravi razlika između prevoznika (vozara) i špeditera. autotransportno poduzeće. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se. Špediter. pogotovu nakon otkrića prekomorskih zemalja. a sam transport mogao se odvijati na železnici po voznom redu. odnosno »špedicija« je latinskog porekla i nastala je od reči »expedire«. Vozar je pravna (ili fizička) osoba koja prevozi robu (npr. 1. tako i kupac.

). u praksi. drumom. špediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom slučaju prenosi u potpunosti izvršenje dobijenog naloga na treću osobu. je osoba na koju je (glavni) špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla1. što je čest slučaj u međunarodnom transportu. otpremu. uključujući prijem. tj. bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem. 1. u svetu nema striktne podele. uskladištenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. Kontinentalni špediteri organizuju prevoz robe železničkim. sajamske (organizovanje dopremeotpreme izložbene robe na sajmove). Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća Špediterska poduzeća se mogu deliti prema različitim kriterijumima. rekom itd. već ga radije prepušta tamošnjem špediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. podšpeditera. carinjenjem i drugim poslovima za račun kontinentalnih i pomorskih špeditera. Podš pediter. Tada za rad podšpeditera špediter odgovara. vazdušnim i rečno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima. osiguranje. Pomorski (lučki) špediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima. za drvo.). Granični špediteri imaju sedišta na frekventnim graničnim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom. pa obavljanje određenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom špediteru. Kod nas ne postoji specijalizacija (osim možda »Feršped« kao 1 Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru 3 . a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao. Preduzeća za un ut r a š nju š pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze državnu granicu zemlje u kojoj je sedište odnosne špedicije.može uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu). odnosno: — prema teritorijalnom djelokrugu rada ili — prema osnovnim karakteristikama poslovanja.2. drumskim. distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe između prodavca i kupca. ali odgovara za njegov izbor. prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutrašnjost kopnenim prevoznim sredstvima (železnicom. izvozu i tranzitu (može i unutar granica svoje zemlje). To može biti slučaj kad špediter nema organizovanu sopstvenu službu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu. naftu. Međutim. avionske (specijalizovani za vazdušne transporte). Slično važi i za granične špeditere koji danas retko postoje kao samostalni špediteri. Preduzeća za međunarodnu špediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu. carinjenje. kao i špeditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta određene vrste robe (npr. osim u slučaju ako je podšpeditera odabrao sam komitent (glavnog) špeditera. tj. –preduzeća za pomorsku špediciju i –preduzeća za graničnu špediciju. za rad međušpeditera špediter ne odgovara. zatim osiguranjem. reekspedicijama. međušpediteru. skladištenjem. osiguranjem brodskog prostora. već su to većinom filijale (ispostave) kontinentalnih. Prema teritorijalnom principu špediterska preduzeća se mogu podeliti na preduzeća za unutrašnju i preduzeća za međunarodnu špediciju. tj. a obično se dele na: –preduzeća za kontinentalnu špediciju. pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji čitavog posla. bave poslovima pomorske špedicije (imaju u lukama svoje filijale). Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) špeditere možemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet). jer se i kontinentalni špediteri npr. žitarice i sl. železničke (osnovani od strane železnice sa ciljem da se što više robe prevozi železnicom). U stvari. carinjenjem. odnosno pomorskih špeditera. a isto tako se i pomorski špediteri bave poslovima kontinentalne špedicije (imaju u privrednim centrima u unutrašnjosti svoje filijale). U tom slučaju.

neka špediterska preduzeća se ne bave svim poslovima. već špediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. 4 . Ipak.železnički špediter). sajamskim poslovima. kao npr.

Šibenik. Za područje tadašnje Jugoslavije formirano je preduzeće »DETRANS«. preduzeća međunarodne špedicije se definitivno uvrštavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. Split. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima Merama sekvestracije. a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeću »Transjug«. na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna špediterska preduzeća koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih špediterskih firmi (Schenker. god. god. Na osnovu te Uredbe osniva se tadašnja Savezna spoljnotrgovinska komora. nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona 5 . Americi i Australiji. tako da se praktično mimo preduzeća »Transjug« nije mogla otpremiti nijedna pošiljka u inostranstvo. Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. Od 1947. sredinom prošlog stoleća. Ubrzo zatim. kao i u lukama (Rijeka. a o špediterima. Za izvršavanje špediterskih poslova preduzeće »Transjug« je u glavnim gradovima tadašnjih republika. rasformirano je preduzeće »Transjug« i osnovano više samostalnih preduzeća međunarodne špedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvođenjem radničkog upravljanja. zbog pooštrenih uslova. odnosno filijalama stranih (nemačkih i austrijskih) špediterskih preduzeća moglo bi se govoriti tek u periodu između dva svetska rata. god. Tranšped itd. Caro & Jellinek itd. Africi. prilikom te nove registracije u toku 1963. još su više proširene ingerencije i prava preduzeća »Transjug« u obavljanju poslova međunarodne špedicije. Ranija centrala preduzeća »Transjug« u Beogradu. početkom 1952. Budući da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okružnih privrednih sudova). Dotadšnje filijale preduzeća »Transjug« u Rijeci. Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju. god. preduzeće »Transjug« je bilo jedino ovlašćeno da bude pošiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika. takođe postaje samostalno preduzeće pod imenom »Jugošped«.2. Uredbom o obavljanju poslova međunarodne špediterske službe iz 1949. znači i za poslovanje preduzeća za međunarodnu špediciju. Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzeća sa istim imenom. Intereuropa.). Sa donošenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzeća za međunarodnu špediciju koja su se razvila iz dotadašnjih preduzeća za unutrašnju špediciju.1. znatno je pooštren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja. odnosno autotransportnih preduzeća (npr. Filijale su u važnijim privrednim centrima i na graničnim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. u savremenom smislu. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU Špediterska delatnost se počela razvijati. koje kasnije menja naziv u »TRANSJUG«. Pri Komori se osniva Sekcija za međunarodnu špediciju kao organ za rešavanje zajedničkih problema te delatnosti. neka dotadašnja preduzeća za međunarodnu špediciju. Šibeniku. dolazi i do osnivanja Zajednice poduzeća za međunarodnu špediciju tadašnje FNRJ. kao strukovne špediterske asocijacije. nacionalizacije i konfiskacije nakon završetka Drugog svetskog rata. god. što je vezano za komercijalno korišćenje ali i usavršavanje železnice i parobroda i pojačani promet dobara između evropskih država i tadašnjih kolonija u Aziji. 2.. preduzeća za međunarodnu špediciju postaju njeni članovi a dotadašnja Zajednica preduzeća za međunarodnu špediciju FNRJ se rasformira.). radi zaštite zajedničkih interesa i zajedničkog nastupa pred organima tadašnje vlasti i uprave. Na našim prostorima do razvoja špedicije došlo je nešto kasnije. Centrošped...

Grupacija za međunarodnu špediciju. a promenjen mu je i naziv u Udruženje saobraćaja PKJ. ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe. kao stručna špediterska asocijacija čiji je zadatak da rešava zajedničke probleme svojih članova.. Stručne poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija.). — ostale prednosti npr. — transportno-tehničke prednosti uvežbanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom. naplata pouzeća i sl. čime se komitent oslobađa ulaganja u sopstvena skladišta i sopstveni vozni park. posredovanje kod naplate potraživanja.2. utvrđuje uslove poslovanja svojih članova i definiše jedinstvene tarife (sajamske i dr. čvrstim kalkulacijama ili paušalnim cenama (forfetom).prestala sa međunarodnim poslovanjem. 2.. ipak se mogu ostvariti značajne prednosti korišćenjem usluga međunarodnih špeditera i to prvenstveno: — tarifske prednosti smanjenjem prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera Budući da je egzistencija međunarodnog špeditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika. Tu se ne misli samo na tehničku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe. pružanje saveta pri ugovaranju poslova. zbirnim prometom i sl. koordinira njihov rad. uštedama na ambalaži upotrebom kontenera i zakupljene ambalaže i sl. primenom optimalnih transportnih tehnologija. to su preduzeća međunarodne špedicije nastavila sarađivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za međunarodnu špediciju. između ostalih. između ostalog i za granu saobraćaja. Osnovni zadatak međunarodnog špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora. špediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova u svim saobraćajnim granama. što vredi za svaki privredni sistem. Ukoliko bi prilikom izvršavanja tih poslova došlo do konfrontacije interesa društvene zajednice sa interesom špediterovog komitenta. franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. Nije npr. svejedno da li će roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u međunarodnom prometu. predstavlja ih kod međunarodne špediterske organizacije FIATA itd. a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. kao i svih poslova s tim u vezi. Od 1. zastupanja kod generalne havarije. — prednosti u distribuciji korišćenjem špediterovih skladišta. odnosno proda robu. neosporno je da će on štititi interese svog komitenta. Međutim. OUSJ nije više imalo status pravnog lica. već je zadatak špeditera da savetuje prodavca-kupca još prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi. Tako je u okviru Opšteg udruženja saobraćaja tadašnje Jugoslavije (OUSJ) osnovana. dolazi do transformacije tadašnje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvršavala svoje funkcije uglavnom preko opštih udruženja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti). prevoznih sredstava i stručne radne snage. špediter treba da vodi računa i o interesima privrede u celini. januara 1987. Savet špeditera dobro će doći da se izbegnu kasnije neugodnosti i zaključi posao 6 . pored zaštite interesa svog komitenta. god. te treba da svoju delatnost usmeri ka što kvalitetnijem izvršavanju spoljnotrgovinskih poslova uopšte. Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio.

. oštećenja ili zakašnjenja isporuke robe. poslovi međunarodnog špeditera su vrlo složeni. pretovaru. 1 Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1.3. odnosno vršenju ovih i sličnih logističkih usluga. — izdavanje špediterskih potvrda. — preduzimanje mera za obeštećenje u slučajevima gubitka. osiguranja. kao instrumenta u plaćanju u spoljnotrgovinskom prometu robe. carinskih manipulacija itd. niti će moći svoj posao obavljati kako treba. refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaćih prevoznika i drugih učesnika u realizaciji logističkih lanaca. — zaključivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta. uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: —čista špediterska poduzeća i — kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća. — organizovanje zbirnog prometa. — ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za međunarodnu špediciju različita. obimni i raznoliki. — unutrašnja (loko) špedicija. 7 . špediter neće biti u mogućnosti da udovolji ugovorenim obavezama. već i sve ono što se zbiva u unutrašnjim i međunarodnim privrednim zbivanjima. a ako u međunarodnoj špediciji nema efikasne službe koja bi te promene odmah registrovala. on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta. — nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u međunarodnoj kupoprodaji i međunarodnom prevozu robe radi zaštite interesa komitenta. istovaru. Kao što se vidi. U Opštim uslovima o poslovanju međunarodnih špeditera1 navedeno je da su špediterski poslovi naročito: — davanje stručnih saveta i učestvovanje u pregovorima radi zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta.pod optimalnim uslovima. a često puta i vrlo delikatni. — obavljanje usluga na međunarodnim sajmovima. te izdavanje ostalih FIATA dokumenata. — osiguranje povlastica. utvrđivanje količine robe bez izdavanja certifikata. — zaključivanje ugovora o uskladištenju robe. — kontrola obračunske ispravnosti transportnih dokumenata te obračun transportnih i drugih troškova. — zaključivanje ugovora o osiguranju robe. — zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje). te hranjenja i pojenja živih životinja. odnosno uskladištenje robe. — učestvovanje u naplati isporučene robe. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti. sortiranju. — ostali poslovi uobičajeni u međunarodnoj špediciji. — uzimanje uzoraka. 2. — pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata. Da bi špediter mogao udovoljavati obavezama koje proističu iz delokruga njegovog rada. pakovanju. — zaključivanje ugovora o utovaru. — organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizičke distribucije po sistemu »od vrata do vrata«. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u zemlji i inostranstvu. — organizovanje doleđivanja.

kod nas Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije. a primer takve organizacije je npr. odelenje. a mogu posebno biti organizovana i »Skladišta«. no u svakom slučaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje. pa i loko-špediciju. Zavisno od obima poslova i interesa. predstavništva ili pojedinačna radna mesta za akviziciju i održavanje kontakata. zajedničko računovodstvo (Sektor za finansije). Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status (organizacioni oblik) sektora. organizovane kao profitne celine. Organizacioni oblik (sektor. Carinska služba opslužuje uvoz. poslovnice. »Transportna agencija«. poslovnica za hemikalije. i nastupaju samostalno na tržištu. vozni park. Filijale redovno (obično) imaju status profitnog centra. Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike i u inostranstvu. poslovnica za »Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. 2. »Sajamski poslovi« itd. Za razliku od filijala.). To bi npr. već služe kao neka vrsta servisa centrali poduzeća i filijalama.Pod čistim špe dite rskim preduze ćima podrazumevaju se ona preduzeća za međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost. »Transport i skladište« (ili svako posebno). akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu. »Sajamski poslovi«. kao i sajamske poslove. Isto važi i za carinsku službu. Filijale kod ovakvih preduzeća imaju takođe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza. uvoz iz Rusije. Takve preduzeća su obično organizovana u dve relativno samostalne celine (»Špedicija« i»Transport«). za drvo i sl. »Tarifa«. domaći i loko-prevoz ili sl. zavisno od obima poslovanja. službu za ambalažu. Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu.. no može biti i u zajedničkim službama. poslovnice. a najčešće i tarifsku funkciju. naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzeća. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeća filijale. »Tranšped« u Beogradu. a po potrebi i druge funkcije. izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl. no mogu biti podređene direktno i centrali preduzeća. Ispostave i predstavništva imaju istu funkciju i status kao što je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća. pa su osnovane i 8 .). Ponegde se išlo i dalje. službe i sl. a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. ispostave.). preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju nacionalna udruženja u cilju zaštite zajedničkih interesa i unapređenja te delatnosti (npr. Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama. odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport). Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. Organizaciona celina »Transport« može dalje biti podjeljena na međunarodni. ispostave i predstavništva ne nastupaju samostalno na transportnom tržištu. prema komitentima (npr. »Tranzit«. odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. bio »Jugošped« iz Beograda itd. u Austriji Zentralverband der Spediteure itd. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima U uslovima postojanja više samostalnih špediterskih poduzeća u nekoj zemlji. jedan sektor može obavljati delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«). zatim »Uvoz«. Tako se filijale osnivaju u većim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene. Tako npr.). Locirane su u manjim mestima i na graničnim prelazima i obično su podređene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju. zatim carinsko posredovanje. a isto važi i za tarifsku službu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl. obično sa posebnim obračunom. služba. kao i ostale pomoćne (zajedničke) službe.3. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu špedicije. izvoz i tranzit.

mogle biti primljene u članstvo. tj. federacija koja objedinjuje špediterske saveze Danske. a mnoge međunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. održanom u Parizu. koje svoje predloge i zaključke dostavljaju Sekretarijatu. kao što su IATA. a sada je opet u Bernu. god. tj. gde je nakon toga neko vreme bilo i sedište predsedništva. komisije za: — železnički transport. FCT. ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju. a sada je u Zürichu. Godine 1926. zatim u Kopenhagenu.višenacionalne organizacije (npr.prema Statutu FIATA . »Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles«). god. Nakon II svetskog rata broj članova saveza se znatno proširio odnosno članovi su postala udruženja špeditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Finske. Da bi neka država postala član FIATA mora da postoje nacionalne špeditereske organizacije koje bi . bilo u Antverpenu. FWR i SDT. Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija. — kontenerski transport i paletizaciju. CCI. — vazdušni transport. IRU. kao npr.. a obnovljena je tek 1949. odnosno Podsekcija za međunarodnu špediciju bivše Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u članstvo FIATA na VI kongresu 1952. s obzirom na međunarodnu povezanost te delatnosti. na generalnoj skupštini FIATA u Parizu. da se bavi problemima pravne. Bivša Jugoslavija. UIC. Za sedište tog Saveza bio je izabran Bern. — pravna pitanja. Nordiskt Speditörförbund. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla. koji se održava svake druge godine. odnosno Izvršnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleđivanje Kongresu. — kombinovani transport itd. — drumski transport. Norveške i Švedske). 9 . — pomorski transport. redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji. Sedište sekretarijata je do 1965. god. a sekretarijat je ostao u Beču. Posebno zapaženu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR. špediteri su svoje stručno povezivanje proširili praktično na ceo svet. BIC i sl. na osnivačkom sastanku predstavnika špediterskih udruženja iz 19 evropskih zemalja u Beču je osnovan Međunarodni savez špediterskih udruženja. poznatih pod zajedničkim nazivom »The FIATA Documents« ili kod nas kao špediterske potvrde. Osnovni zadatak FIATA je da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama. — rečni transport. Ona zastupa interese svojih članova u međunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. Međutim. FIATA održava redovne kontakte sa mnogim međunarodnim organizacijama. poznat pod skraćenim nazivom FIATA (franc. FBL.

10 .

u ponudi) saopštio komitentu da posluje po ovim uslovima. a za tuđi račun. odredbe Opštih uslova su razvrstane u odgovarajuća poglavlja kao npr. Osim što se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe. odgovornost špeditera i dr. prispeće i postupak sa oštećenim pošiljkama. on nastupa u svoje ime.1. ponuda.: važenje uslova. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špediterska delatnost je u svetu. osiguranje. između ostalog i poslove špedicije. Konvencije CIM. nalog (dispozicija). gde on ima status agenta odnosno nastupa u tuđe ime i za tuđi račun. instradacija. špediter se tretira kao komisionar. posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tuđi račun. Zakon o ugovorima o iskorišćenju pomorskih brodova i dr. pa je to učinjeno i kod nas. rokovi. Za nas su. uskladištenja. Carinski zakon (CZ). Smatra se da takav sporazum postoji ako je špediter pismeno (npr. Prvi zakon sadrži samo opšte odredbe o špediterskoj delatnosti. poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu. Prve takve uzance pod nazivom »Opšti uslovi rada međunarodnih špeditera FNRJ« donete su još 1954. naknada za usluge i naknada troškova. Evropski i anglosaksonski sistem Sa aspekta pravnog položaja špeditera. one regulišu i neke druge poslove prometa robe. obaveze špeditera i nalogodavca. kao i sudskom praksom. zavisno od tradicionalnog.2. pregled pakovanja. Inače. Evropski sistem Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter tretira kao komisionar. Od postojećih uzansi naročito su važne Opšte uzanse za promet robom. u svetu se mogu uočiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski. dok drugi reguliše pitanja: pojam ugovora. prevozni i prateći dokumenti. transporta. običajima i uzancama. regulisana zakonima i drugim propisima. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom transportu.. političkog ili privrednog uticaja. kao npr. Opšti uslovi vrede za ugovore o špediciji kada su se špediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. prijem i predaja robe. Špediter treba takođe da poznaje i lučke uzance. naravno. uzimanje uzoraka. pa ćemo u nastavku njima posvetiti više pažnje. Međunarodni špediter mora. Naša regulativa Preduzeća za međunarodnu špediciju posluju na osnovu odgovarajućih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Sada važe »Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera« koje je donela Grupacija za međunarodnu špediciju pri Opštem udruženju saobraćaja. tj. CMR i sl. To praktično 11 . tj. zasada. što se odnosi prvenstveno na pomorske špeditere. pa i u našoj zemlji. Prema našim propisima. Obzirom na dinamičan razvoj međunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu međunarodne špedicije. god. To je i osnovna razlika u odnosu na špeditera prema anglosaksonskom pravu. pojedine zemlje su regulisale špeditersku delatnost i posebnim uzancama. a komitent nije pismeno i izričito isključio njihovu primenu. 3. 3. utvrđivanje količine.1. na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona. najvažniji zakoni i uzance. posebne slučajeve u otpremi i založno pravo špeditera.3. osiguranja itd.2. carinjenje. 3.

iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski sistem. prema ovom zakonodavstvu. a to sve radi za račun svog nalogodavca. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju kada špediter izričito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost. Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera. radi se o odgovornosti špeditera za rad vozara. odgovornost glavnog špeditera je veća nego po nemačkom zakonodavstvu. od koga naplaćuje naknadu za izvršene usluge. švajcarsko i dr. god. U pogledu odgovornosti špeditera za rad trećih osoba koje učestvuju u otpremidopremi robe. on je tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. da npr. u tom bi slučaju bio odgovoran svom nalogodavcu. budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost njegovog regresiranja od međušpeditera. pravo reklamacije itd.2. jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne šteta. 3. postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih država. špediter ne odgovara za rad vozara.2. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera odabrao sam komitent.H) delatnost špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime. špediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder). tako i za rad podšpeditera. u praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom zakonodavstvu. tj. pošto on odgovara i za rad vozara i za rad međušpeditera. kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za primaoca. on je odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio špediter. Prema tome. zaključuje ugovor o prevozu sa železnicom i pojavljuje se kao pošiljalac u tovarnom listu. osim za štete koje bi nastale usled dejstva više sile.znači. on formalno odgovara i za sam transport robe. u tom pogledu. Prema francuskom zakonodavstvu. a za račun drugog. odnosno osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana. ali odgovara za njegov izbor. Eventualne štete koje nastanu na robi krivicom međušpeditera. Iz toga sledi da je špediter dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera. glavni špediter će preduzeti sve moguće mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraživanja. eventualno. špediteri u Engleskoj obavljaju 12 . te je eventualnu štetu dužan da nadoknadi vozar.D. na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope. Međutim. već samo za njegov izbor. To praktično znači da ovde špediter zaključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad. to se na špediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. Međutim. ima pravo izmjene ugovora o prevozu. To praktično znači da odgovornost špeditera za uništenje ili oštećenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru. iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu nalogodavcu koja bi. nastala krivicom međušpeditera kojeg je sam odabrao. Inače. To izričito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja. Pošto u pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno normirana (npr. Anglosaksonski sistem Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu. u nemačkom zakonu o trgovini iz 1861. Naime.. Prema nemačkom zakonodavstvu.A. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch . gde je npr. podšpeditera i međušpeditera pa su se. Prema nemačkim propisima špediter ne odgovara za rad međušpeditera.). u francuskom pravu). pravo raspolaganja sa robom. one subjekte koji rade u tuđe ime i za tuđi račun. kao i onom koje se na njega oslanja (npr.

samo poslove međunarodne špedicije. to će isti biti objašnjeni u narednom poglavlju prilikom tumačenja termina Incoterms-2000. 13 . 3. kao i druge troškove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o međunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara železnica/brod i obratno. Uz svaki termin uzance utvrđuju tumačenja (pravila) termina sa tačno definisanim obavezama kupca i prodavca. vozarine. prevoza. carinske i druge troškove u vezi s robom do prelaska preko granice. Važile su za poslove prometa robom na području tadašnje SFRJ. Tako npr.3. vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD. precizno je utvrđen prelazak rizika na kupca. treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu. zastupništva. U odgovarajućim uzansama bila su data tumačenja trgovačkih termina sa utvrđenim obavezama prodavca i kupca. a prodavac da naruči vagon. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku. Prema tom terminu kupac je dužan da prodavcu blagovremeno saopšti uputnu stanicu. Čest je slučaj da se roba prodaje uz termin »franco vagon« uz naznaku utovarne železničke stanice. Osim toga. bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili međunarodnom transportu. Uvozne carine. Od važnijih termina iz Opštih uzanci možemo spomenuti termine »franco brod«. uz naznaku »fabrika«. Kod prodaje robe uz termin »franco državna granica«. »iz«. ako je roba prodata uz termin »franco«. ubrajaju i poslovi posredništva. kao i prelaz rizika po trgovačkim terminima. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one važile i slučajevi u kojima su se primenjivale. pri čemu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari. »ab«. zatim rizik za robu predatu vozaru. »franco uz bok broda«.3. uz naznaku o kojoj se granici radi. »rudnik«. Prevozni troškovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. 3. često se koriste skraćenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. »skladište«. uskladištenja i osiguranja. osim što se neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog prometa. vozarina«. u koje se. Opšte uzanse za promet robom Opšte uzanse za promet robom donela je Glavna državna arbitraža. dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu železnička transportna poduzeća. »sa«. komisioniranja. U nastavku ćemo ukratko objasniti važnije termine i uzance koje se koriste u unutrašnjem i međunarodnom prometu. osiguranje. Budući da se spomenuti termini upotrebljavaju i u međunarodnoj kupoprodaji. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve troškove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio dužan da preuzme robu. osim kupovine i prodaje. ali je dužan da robu osigura do određene državne granice i da snosi troškove osiguranja. »mlin«. »iz broda« -»ex ship« itd. Roba se veoma često prodaje uz termin »franco« uz naznaku mesta opredeljenja. špediteru ili skladištaru. kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako određenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. utovari robu i preda je na prevoz na određenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do završenog utovara u vagon. U tom slučaju prodavac je dužan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu.1. »ex«. Dobro poznavanje termina je od posebne važnosti za špeditere. špedicije. prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (železnici. »cena. autoprevozniku). Skraćenice u trgovačkoj terminologiji U poslovima prometa robom. a ne kao špediteri.

. ). cena sa vozarinom. 1 Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima 14 . Napr. franko uz bok broda. Izmene i dopune tih pravila vršene su sukcesivno 1967... ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama.. Ta su se pravila primenjivala do 1953.. Inače. Praktično. Za razliku od Incotermsa.. Ako se želi kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000. Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je još 1936. skup međunarodnih pravila za tumačenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom »Incoterms-1936«... iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvršiti pomorsko transportno osiguranje.3.. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tačno određuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose. pa sada važeća pravila nose skraćeni naziv »Incoterms-2000«1. (ugovorena odredišna luka) DEQ (ex quay). kongresu MTK u Beču doneta nova pravila pod nazivom «Incoterms-1953«.. (ugovorena odredišna luka) CIF. god.3. jula 1941. isporučeno ocarinjeno (DDP — delivered duty paid). i 1990. radi se o reviziji definicija iz 1919. isporučeno granica (DAF — delivered at frontier). detaljno i posebno se razrađuje način zaključenja ugovora (I). da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika. (ugovorena otpremna luka) FOB. kvalitet robe (IV). Napr. Incoterms 2000. kod kojih je nastala potreba za revizijom.2. Iako su ove definicije slične pravilima Incoterms-2000. god. god. ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnažiti sve što je predviđeno u pravilima Incoterms-2000.. (ugovorena otpremna luka) FAS. naš će uvoznik snositi znatne troškove na koje inače nije računao. potrebama odnosnih trgovačkih preduzeća ili prema specifičnim potrebama ugovornih strana. naravno. Incoterms-2000 daje tumačenje sledećih termina: franco fabrika (ex Works. 3. god.. no dužan je.3. pa su nove definicije usvojene 30. rokovi isporuke (III). franko prevoznik. vozarina i osiguranje plaćeni do. cena sa vozarinom osiguranjem. isporučeno neocarinjeno (DDU — delivered duty unpaid). vozarina plaćena do. Da bi se izbegli nesporazumi. (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT. sukobi i sudski sporovi u međunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovačkoj praksi raznih zemlja. ovi Opšti uslovi samo vrlo kratko razrađuju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke).. ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajuće varijacije ili dopune. klauzula FOB znači po ovim definicijama sasvim nešto drugo.). sve u skladu sa okolnostima. isporučeno f-co brod (DES).. 1980. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da što jasnije i tačnije definišu obaveze stranaka u međunarodnom trgovinskom prometu. Ostale uzance U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije 1941. god. (ugovorena odredišna luka) CFR. (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP. Međutim.. kad su na XIV... franko na brod. Kod svih tumačenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca što će u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano.. no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora. ab Werk itd. U tom slučaju će prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi.. (ugovoreno mesto) FCA.3. 1976. Nacionalnog saveta američkih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. isporučeno franco obala. kupac može tražiti osiguranje i protiv ratnog rizika.2000. U protivnom. Opširnije tumačenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 biće dato u narednim izlaganjima. onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Američkih spoljnotrgovinskih definicija 1941.. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD. Nadalje. nego što znači FOB prema Incotermsu-2000. Inače. One takođe nemaju snagu zakonskih propisa.

garancije (X). sankcije (XV). prigovori na količinu i kvalitet (XIV). način plaćanja (XII). slučajevi oslobođenja od odgovornosti (XIII).količina robe (V). obeležavanje (VII). tehnička dokumentacija (VIII). kontrola kvaliteta robe (IX). instrukcije o prevozu i izveštaj o isporukama (XI). arbitraža (XVI) i ostali uslovi (XVII). pakovanje (VI). 15 .

16 .

tarife moraju biti propisane na duži rok. 4. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska sniženja (npr.1. poštanske. ministarstva i sl. naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. u međugradskom drumskom transportu u SR Njemačkoj i sl. ista je dužna na svakoj železničkoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. refakcije. špediterske. železničke tarife takođe moraju objaviti a povećanje vozarine i pristojbi. U daljnjem izlaganju zadržat ćemo se na prevoznim i špediterskim tarifama. poreske. prtljažne. a donosi ih (potvrđuje) nadležni državni organ. robne. špediterska.) samostalno. (c) Načelo trajnosti.). dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. Prema tome razlikujemo carinske. utvrđenjem i gradićem) Tarifa koje leži na krajnjem južnom delu poluostrva i najužem mestu Gibraltarskog moreuza. a taj može biti ili neodređen ili određen. dostave. javnih skladišta) čije tarife podležu potvrdi odgovarajućeg organa (komore. skladišna itd. (b) načelo jednakosti.4. (c) načelo trajnosti i (d) načelo jasnoće. pa prema tome i tarife. pomorske. a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. U užem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja). Kod nas se npr. U današnjem smislu. Počela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom. izuzetne tarife i sl. iako ne u svim državama (npr. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE Reč »tarifa« je arapskog porekla i u prevodu bi značila »objava«. Prema tome. lučke. te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa. Na tom su se mestu plaćale takse za prolaz kroz moreuz. lučka. jer one ne služe samo za obračun usluga koje se vrše ili su izvršene. te izmene i dopune kojima se otežavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave. pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse. Osim što se tarifa može kupiti kod železnice. kao i kod tarifa izvesnih uslužnih organizacija (npr. Tom načelu udovoljavaju uglavnom železničke tarife. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako. Međutim. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobičajeni način i svakome pristupačne. železničke. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donošenje tarifa u nekim drugim granama saobraćaja (npr. 4. Tarifska načela U praktičnoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska načela. U jednom organizovanom i stabilnom društvu.).1. od kojih se osnovnim smatraju sledeća: (a) načelo javnosti. razne takse. u pomorskom transportu) ređe objavljuju. se ne mogu i ne smiju često menjati. izraz »tarifa« pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj železničkog tarifnog sistema. U stvari.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. isporuke i usluge. u Engleskoj u pravilu ne). već i za proračun budućih usluga koje se ugrađuju u kalkulacije troškova i cena raznih roba i investicionih zahvata. to se po pravilu ne odnosi na železnicu koja u mnogim zemljama samo predlaže tarife. 17 .1. naročito javno-pravne prirode. odnosno cena za izvršene usluge. Na neodređen vremenski rok se izdaje najveći broj tarifa. (b) Načelo jednakosti. putničke. advokatske. a u širem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. Uopšteno o tarifama Tarife u načelu donosi uslužna organizacija (transportna. komunalne i razne druge tarife. Taj rok je u raznim državama različit. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije dopuštena kao ni otklanjanje obaveze prevoženja ako su ispunjeni tarifom predviđeni uslovi. (a) Načelo javnosti.

kod železnice za otpremu sezonskih dobara (npr. U tarifskoj teoriji postoje i druga načela kao npr. opšti propisi itd.) ili su rezultat određenih mera tarifske politike ili drugih faktora. određenih usluga. daljinar. kakva će se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. takve da korisniku usluga omogućavaju izračunavanje cene usluga na lak i jednostavan način. načelo vrednosti. (f) tarifski stav. snalaženje npr. (c) tarifska tehnika. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl. načelo vrednosti prevozne usluge. Po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta. to je sistematski uređen skup propisa i cena. npr. Tarifski pojmovi Kod tarifa se susrećemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. i (ad) mešoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema.) i dr. Imenik stanica. Jedan od faktora je npr. pa ni u grani saobraćaja. veličina uslužnog poduzeća. U teoriji železničkih tarifa poznata su četiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe. komad). To je slučaj kad se npr. načelo jedinstvenosti tarifa i druga. (b) Tarifska politika. sajam i sl. u primeni kod robnih tarifa većine železnica u svetu). klasifikacija. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr. U nijednoj delatnosti. (e) tarifski razred. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeležje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. (c) Tarifska tehnika. veća cena prevoza). iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti i duži. Kroz nivo cena.). te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr.1.). društvena zajednica vrši određeni uticaj na privredna zbivanja i standard. za 100 kg. sat i sl. tarifska tehnika nije propisana. Tarife moraju biti jasne. u pojedinim granama saobraćaja. npr. robe. a kakav će strukturni oblik imati neka tarifa prepušta se na volju njihovom donosiocu. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. načelo upotrebne vrednosti robe. u železničkom saobraćaju. za vreme (dan. U užem smislu. Naredni faktor je npr. (d) tarifska udaljenost. neko veliko gradilište. kod železničkih tarifa. Takve se tarife izdaju npr. (b) tarifska politika. postoji dogovor o sadržaju i strukturi klasifikacije robe po tzv. te uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. za l tonu. pa će se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske. dok će npr. pa i one kojom se pošiljka stvarno prevozi. (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secište. Ti su pojmovi sledeći: (a) tarifski sistem. onda se može uočiti sva težina poziva špediterskog tarifera. prevozni troškovi približno isti za svaku vrstu robe). To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obračunava vozarina. (ab) ekonomskopolitički tarifski sistem (veća vrednost robe. tj. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju špediterskih poslova. Tarifska politika se može definisati kao smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korišćenje usluga i visinu njihovih cena. Inače. u železnički daljinar kod pojedinih stvarnih 18 . Ipak. tablice. kod većine železnica). (d) Načelo jasnoće. kod železnice biti potrebno i više svezaka koje sve zajedno čine tarifu (npr. l m3. (d) Tarifska udaljenost. Ipak. 4. Vrsta i broj usluga takođe su jedan od faktora tarifske tehnike. ali za njega povoljniji (npr. pri čemu se namerno zanemaruje načelo ekonomičnosti koje inače zahteva takve cene koje će pokriti rashode železnice.Na određen vremenski rok tarife se izdaju ređe i one prestaju vrediti automatski danom isteka označenog roka. l m2. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne.2. (a) Tarifski sistem. za 10 kg. (ac) državni tarifski sistem (država određuje cene prevoza tako da pomaže razvoj pojedinih privrednih grana ili određenih delatnosti). samo u tarifama JŽ nije tako jednostavno. a istovremeno snalaženje u tarifama i ostalih evropskih železnica zahteva znatnu veštinu i dugotrajnu praksu.

u tarifama naših železnica roba sada svrstana u tri razreda s tim što je prvi razred najskuplji. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede. pomoćnom tačkom (stanicom) do koje se i od koje izračunava tarifsko rastojanje. Ima slučajeva da se npr. izražena u dinarima za 1000 kg. Švajcarski franak se uzima često za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. one koje vrede za obračun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr.dolarima. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere (obično za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuću kilometarsku zonu. tj. Prema području na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne. ili se tu vrše reekspedicije. osnovna načela kod prevoznih tarifa jesu: — što veće rastojanje. On može biti isti za svu robu (npr.udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. kombinovane tarife. tj. virtuelni (veštački) dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu. drumskom i vazdušnom prevozu. Prilikom plaćanja prevoznih troškova tarifska valuta se preračunava u domaću i to na osnovu kurseva koje određuje železnica u kojoj se vrši plaćanje. zavisno u koji tarifski razred roba spada. a dalje odatle plaća primalac. — što veća udobnost. 19 . rečnom. to veća vozarina. tarifa gradskog saobraćajnog preduzeća). Tako je npr. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa.ili 25-tonskom teretu. (g) Tarifska valuta. (h) Tarifsko secište. a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. U međunarodnim železničkim tarifama tarifska valuta je često švajcarski franak. (f) Tarifski stav. to veća vozarina. savezne (npr. od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji. To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi. 4. no to ne mora tako biti uvek. za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova određuju različiti stavovi u rasponima. železnica-reka i sl. Tim bi se izrazom mogla nazvati granična tačka između susednih zemalja. S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putničke tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). tj.). kod naših železnica za komadne pošiljke). Inače. do kojih odnosno od kojih vredi određen tarifski sistem. (e) Tarifski razred. ili može biti različit. no može biti i valuta jedne ili više zemalja. spadaju tarife u železničkom. — što veća brzina. za železnički saobraćaj između zemalja koje su zaključile poseban sporazum). (b) unutrašnje. svaki razred ima po četiri vozarinska stava za odgovarajuću kilometarsku zonu. kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni. koje se koriste samo na području nekog grada (npr. 20. koje se primjenjuju na prevoze između dve ili više država.). kao i da li se radi o 10-. (c) međunarodne. Osim toga. Pojam tarifskog secišta se često poistovećuje sa kilometarskim secištem. pomorskom. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove. učesnica u toj međunarodnoj tarifi. relativno se smanjuju čim je tarifska udaljenost veća. Tu spadaju i tzv. 15-. to veća vozarina. Prevozne tarife U ove tarife.2. Ove opet mogu biti opšteg karaktera (vrede za sve železnice) ili tzv. cene lučkih usluga izražavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. drugi jeftiniji itd. recimo u USA . koje se primenjuju na području jedne države (u železničkim krugovima takve se tarife često nazivaju i lokalnim). koje se nazivaju često i »transportne tarife«. Obično se do tog mesta može frankirati vozarina od strane pošiljaoca. tunele i sl.

kod naših železnica za komadne pošiljke za svakih 10 kg. i (ad) tarifske tablice. te npr.4. npr. 15-. a sadrži obično uputstva za iznalaženje rastojanja. od kojih je prvi razred najskuplji. Uz klasifikaciju robe obično je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakšeg iznalaženja. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. Postoji više sistema konstrukcije daljinara. također posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFV (UIC) santimima. Takav sistem bio je u upotrebi u bivšoj Jugoslaviji (secišta Osijek. a svaka železnica bira određen sistem. kod nas sa ZUPŽ. tako i zbog složenosti. a za vagonske pošiljke za 1000 kg za svaki razred po četiri stava (10-. Zato se za tarifera u špedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inače mukotrpan posao i koji će se tom poslu posvetiti celog života. eventualno se označava i da li možda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz određen uslov i sl. praćenja promena. veličine zemlje itd. U klasifikacijama se obično posebno označava opasna roba koja spada pod propise RID-a. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). Takav sistem je i sada u upotrebi kod naših železnica. kod kojeg su sve stanice poređane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izračunata od svake do svake stanice. briselskoj nomenklaturi. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica jedne pruge do početne i krajnje stanice te pruge. uglavnom. a treći najjeftiniji. posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFU (UIC) santimima. sve grupisano po srodnosti materije. te iskorišćavanja svih mogućih. te izvesno vreme i u posleratnom periodu. klasifikacija robe nosi naziv »Deo 2« uz uokvireni broj iz spiska tarifa »Spt 32«.1. težinu i vrstu robe. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) služi za iznalaženje tarifskih rastojanja. često naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se došlo do najjeftinijeg prevoznog puta. 20. razgranatosti mreže. koje svaku svesku označavaju posebnim brojem (delom). (aa) Opšti tarifski propisi sadrže reglementarne odredbe o prevozu robe i načinu računanja vozarine i tako regulišu odnose između ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom.2. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica do određenih secišta. zavisno od geografskog položaja. (a) Unutrašnje tarife. i naše železnice. (ab) daljinar. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: — Abecedni sistem. za komadne pošiljke do 1000 kg težine) ili vozarinski stavovi za određenu udaljenost i jedinicu težine. Železničke tarife Od svih prevoznih tarifa železničke tarife zadaju najviše »glavobolje« tariferima u špedicijama kako zbog svoje obimnosti. potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izrađene. Takvi iznosi mogu biti ili izračunate vozarine za konkretnu težinu i udaljenost (npr. Železnice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. Gotovo sve železnice u svetu imaju razrađen tarifski sistem u četiri glavna dela i to: (aa) opšti tarifski propisi. — Geografski (pružni) sistem. Slavonski Brod i Višegrad). prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave. kao i sama rastojanja. potrebe stalnog proučavanja. U klasifikaciji naših železnica roba je razvrstana u tri razreda. (ac) Klasifikacija robe sadrži sistematski razrađen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. — Secišni sistem. Takav sistem imaju. Taj je sistem pogodan za železničke uprave sa manjim brojem stanica. kao i izračunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike 20 . a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (područja). (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojčano izražene novčane iznose koji se plaćaju za određenu udaljenost.i 25-tonski). (ac) klasifikacija robe.

Jedna od tarifa te vrste je i Opšta međunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx). (b) Međunarodne tarife. Inače. no uglavnom ih možemo razvrstati u (ba) opšte međunarodne tarife. XI 1987. Od važnijih tadašnjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala železnica možemo spomenuti sledeće: — Spt 52 Jugoslavensko-austrijska železnička tarifa (JÖT) od 1. postoji ogroman broj železničkih međunarodnih tarifa. (sa 19 dodataka).. dok deo III sadrži relacije. XI 1977. čija sveska I nosi JŽoznaku Spt-22. VII. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze između dveju zemalja. U tarifsko pomagalo može se ubrojati i Putokaz. (ba) Opšte međunarodne tarife donose se na inicijativu Međunarodne železničke unije (UIC) ili drugih međunarodnih organizacija (npr. nekadašnji jugoslavensko-bugarski železnički (tarifski) savez. a sadrži Opšte odredbe i uputstva za računanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za našu i ostale zemlje. Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obično utvrđuju u nacionalnim valutama sudelujućih zemalja.. sudelovale su Jugoslavenske. deo II klasifikaciju robe. prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oštećeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). pri čemu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (železnice). one redovno sadrže samo robu koja može biti predmet međudržavne razmene. god. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima »svoju« tarifu. pa se u tom slučaju govori o železničkom savezu. Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje. 9145. takvih na osnovi kojih se pošiljke otpremaju barem između dveju zemalja. za koji je saobraćaj stanica otvorena i sa kakvim uređajima raspolaže. a JŽ-oznaku Spt-70. Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadrži naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. bivša Jugoslavija je učestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe. jer se još prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi računa da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne pošiljke. pri čemu deo I sadrži naročite dopunske odredbe ka CIM-u. i (be) izuzetne tarife. U tarifski komplet se uračunava i Imenik železničkih stanica u našoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). XI. te je klasifikacija obično suženija nego ona za unutrašnji prevoz. da ne govorimo o svetu. Tarifa je inače vrlo praktična za primenu i njenim donošenjem je u mnogome olakšana otprema ekspresne robe u međunarodnom železničkom prometu. kojom se reguliše prevoz velikih kontenera u režiji društva »INTERCONTAINER«. Među opšte međunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim pošiljkama koja nosi UIC-oznaku br. prevozne puteve i vozarine izražene u UIC francima. a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upućivanja (II). On sadrži abecedni popis svih železničkih stanica i drugih službenih mesta na mreži naših železnica sa naznakom kojem ŽTP pripada. Svrha im je da pojednostave računanje vozarine. (bc) lučke tarife. a mogu biti izrađene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. Inače. Sada važeća tarifa od 1. opšte i posebne tarifske propise. koji sadrži prevozne puteve od svih do svih službenih mesta na mreži naših železnica. Ovo pomagalo je veoma važno kod otpreme robe. tj. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina računa po unutrašnjim tarifama. klasifikacionog je oblika. koja sveska sadrži i naknade za sporedne usluge (odsek 2). 1987. Tarifske tablice naših železnica uključene su u RT-6 (Spt 36) od 17. Ekonomske komisije za Evropu i sl. se sastoji iz tri dela. bilo kao tranzitna. Ispravke i dopune tarifa vrše se na osnovu zvaničnih obaveštenja pojedinih železničkih uprava. U Evropi. 1985. bilo kao početna odnosno krajnja uprava. V. Sada važeći Putokaz (Spt 35) važi od 17. 1987. Ima ih više vrsta.kontenere. (bd) tranzitne tarife. Mađarske i 21 . npr.. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. a za tranzitne prevoze obično u švajcarskoj valuti. (bb) savezne tarife.) i imaju za cilj da olakšaju i unaprede međunarodni železnički robni promet.

pa i od određenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. a naše železnice učestvuju u više takvih tarifa. Postoje tranzitne tarife međunarodnog značaja i autonomne tranzitne tarife. Jugoslavensko-italijanska železnička tarifa (Spt 55). Postojale su još Jugoslavensko-poljska (Spt 61). — Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. moguće su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama. sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske železnice. Karakter tranzitnih tarifa imaju i lučke tarife. I 1988. Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva pošiljaoca. tarifa Bugarska .strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranične železničke stanice. npr. Jeftinije su nego unutrašnje tarife.Austrijske železnice. Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju naše železnice objavljuju se u njihovom službenom glasilu »Tarifsko-transportni vesnik« (TTV). predviđene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju (bc). Sadrži opšte odredbe za primenu tarife. mađarske relacije i za austrijske relacije. Lučke tarife su vrsta saveznih tarifa. Jugoslavensko-grčka (Spt 57).pretplatom kod tarifskog biroa časopisa »Transport« iz Basela. dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa naši špediteri dobijaju . od 1. Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu. — Spt 60 Nemačko-jugoslavensko-grčka tarifa za prevoz robe (DJGT). — Spt 59 Jugoslavensko-čehoslovačka tarifa za prevoz robe (JUČET) od 1. ima klasifikacioni oblik. I 1986. poznata pod skraćenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Međunarodna železnička tranzitna tarifa (MTT).SR Nemačka sadrži tranzitne stavove za relacije preko naše zemlje. I naše železnice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7). zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1. Tarifska valuta je švajcarski franak. a može se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama. Austrijske i Čehoslovačke železnice. a sadašnja važi od 10. Po toj tarifi moguć je obračun vozarine za stranu robu između svih naših suvozemnih graničnih železničkih prelaza. Takvim tarifama je obuhvaćena luka Bar.po narudžbi . morskih luka i rečnih pristaništa i u kombinovanom drumsko-železničkom tranzitu sa Albanijom. (bc) Lučke tarife važe samo za tranzitni prevoz robe preko određenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. Isto tako. X 1984. Mađarske. U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine železničke uprave i na osnovu njih obračunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo između suvozemnih graničnih prelaza. daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske pošiljke. Jugoslavenske. od ili do stanica koje nisu uvrštene u odnosnu saveznu tarifu). a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije država. Austrijske i Nemačke železnice. (sa 8 dodataka). (sa 18 dodataka). bilo kombinovano preko morskih luka i rečnih pristaništa. članice saveza su bile Jugoslavenske. (sa 37 dodataka). IV 1979. te Mađarske i Čehoslovačke sa druge strane. itd. a sudelovale su Grčke. VII 1987. 22 . (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz . Lučki tarifski savezi (lučke tarife) postoje između naše zemlje sa jedne. a imaju naročitu važnost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. Od tranzitnih tarifa međunarodnog značaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa. kao i sa unutrašnjim (npr. te izračunate vozarine za kontenerski promet. u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama međunarodnog značaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadrže tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje. klasifikacionog je oblika.

dolazi do manje ili veće zaposlenosti brodova. a primena se može uslovljavati npr. dok u slobodnoj (uključujući i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema. odredištem. tj. na šta deluju razni faktori (politička ili privredna situacija. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potražnji. 4.2. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno sužena raznim protekcionističkim merama pojedinih država ili grupacija država. »lake« robe (ispod l tone po l m3).2. ATtarifa). menjaju se i cene prevoza. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr. bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton). pošiljaocem ili primaocem i sl. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se kod primene metričkog sistema po l m3 zapremine.1. favorizovanje neke luke ili područja) ili privremenog. Naše železnice zasad nemaju izuzetnih (povlašćenih) tarifa. Postoji još jedan način određivanja cena u pomorskim tarifama. Inače. što znači da brodar ima pravo izbora. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se bilo za l metričku tonu. 4. a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem). 10 $ W/M. u londonsku pomorsku berzu. npr. Inače.). što dolazi u obzir kod tzv. Tarife u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi. nešto slično železničkom transportu. no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. kako je njemu povoljnije. Kod generalnog tereta linijski brodari obično nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M. — prema zapremini (M = Measurement) tereta. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potražnji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. odnosno niže razrede od redovnih tarifa. recesija i sl. Tarife u linijskoj plovidbi Usluge u linijskoj plovidbi počivaju na načelu stalnosti i istovrstnosti. ili iz konkurentnih razloga.2. te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu. određenom namenom robe. a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje određenih luka. Donose se ili u vanrednim slučajevima (za ublažavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvršenje nekog važnog privrednog zadatka (npr. koje nastoje što više tereta prevesti sopstvenim brodovima. postoje znatne razlike u konstrukciji između pomorskih i železničkih tarifa. »Baltic exchange« sliva se ponuda i potražnja brodske tonaže iz celog sveta. već se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinačni slučaj. kod praktične primene pomorskih tarifa važan faktor je način pakovanja te neiskorišćen brodski prostor pri slaganju tereta. što dolazi u obzir kod tzv. Taj način se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se traži specijalan brodski prostor i poseban postupak. onda su se stekle sve pretpostavke da dođe do donošenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi. minimalnom količinom. Iako se i 23 . pa se prema raspoloživoj tonaži i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve.2.(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviđaju niže vozarinske stavove. u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu određivati na više načina i to: — prema težini (W = Weight) tereta. Ipak. u SR Nemačkoj postoji znatan broj tzv.). odnosno da kod konkretnog tereta bira da li će vozarinu zaračunati prema težini ili prema zapremini. a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. pomoć nekom zaostalom području i sl. doprema materijala za gradnju nekog objekta. »teške« robe (iznad l tone po l m3). Specifičnost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog tržišta koje se je formiralo u Londonu. Praktično.

pa čim ti razlozi nestanu. outsider-i). skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. — za zimske prevoze robe. a da bi članovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare. vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti niži od onih za bliže luke. Takođe. i to obično u procentima na redovnu vozarinu. smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja. primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod železničkih tarifa. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu U pomorskim tarifama redovno su predviđeni i dodatni stavovi koji se zaračunavaju. »Zeitrabatt«) krcateljima koji prevoze svoju robu isključivo brodovima članova konferencije. pa špediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija. Smatra se da naplata tog dodatka potiče od nekadašnjih običaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvršen 24 .2. te su tarife daleko jednostavnije nego železničke. Razlozi za uvođenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera. dok železničke klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta. »primage« kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih troškova. zaračunavanje dodatka se obustavlja. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine. Konferencijske tarife Kao što je poznato. »deferred rebate«. s vremena na vreme. najčešće ako im je pojedinačna dužina preko 8 m ili pojedinačna težina preko 2 tone.2.3. polugodišnje ili godnišnje. skretanja linijskog broda u tzv. zakrčenje luka) taj procenat. i sl. Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove. konferencijske tarife. Konferencijske tarife su takođe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije. čemu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru. I neka naša brodarska preduzeća su članovi pojedinih konferencija. pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. Isto tako. u određenim slučajevima. pri čemu je klasifikacija za svaki smer drukčija. na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udružuju u konferencije koje za te relacije donose tzv. pri čemu se za neke slučajeve (npr. po pravilu. Dodatni stavovi se redovno predviđaju u sledećim slučajevima: — za predmete veće dužine i težine. Neki linijski brodari i konferencije zaračunavaju i tzv. posebno objavljuje. kod čega se dodatak naziva »surcharge«. — za posebne uslove plovidbe. 4. ipak postoje suštinske razlike. odnosno za zimovanje linijskih brodova u određenim severnim lukama. zbog čekanja linijskog broda radi zakrčenja luke (Congestion surcharge). Tako npr. Pomorske tarife se. pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji. Sueckog kanala).2. nem. uslovne luke. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaračunavanje npr. pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. u praksi se pribegava davanju rabata (engl. često i uz specijalno odštampano upozorenje na koricama u tom smislu. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina može imati i mogućnost uključivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu članovi konferencije (tzv. ne objavljuju. Članovi konferencije moraju se pridržavati takvih tarifa.2.2.pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja. pa stranke mogu sklopiti za konkretni slučaj drukčiji aranžman. Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzeće za prevoze svojim brodovima. Osim toga. 4. Klasifikacija robe sadrži samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na području koje pokriva konferencija. ili veći troškovi lučkih operacija u pojedinim lukama. Takav rabat kreće se obično do 10% i redovno se obračunava tromesečno.

Izmene i dopune tarifa. uobičajen u odnosnoj zemlji. (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno raščlanjena kao železnička klasifikacija. a kod neke robe i više (od 400 odnosno 500 tona). transportnim časopisima ili na drugi način. ovde ne postoji neko vozarinsko tržište. Naime.20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u rečnom transportu. pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva. Međutim. pa se kod tarifske politike i određivanja prevoznih cena treba voditi računa i o tome. Komadne su one čiji prevoz ne zahteva ceo šlep (ili brod).prevoz. podela pošiljaka u rečnom transportu vrši se na komadne (denčane) i šleperske. kod roba normalne težine redovno do 300 tona. pa se ti stavovi smanjuju za određeni procenat (najčešće 5 . a posebno se utvrđuje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu. već se stavovi utvrđuju između određenih rečnih pristaništa (npr.). međutim. već je bliža pomorskim tarifama. slično kao i kod železnice. njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzeća. Danas. šiftovanje. U tehničkom pogledu tarife se sastoje obično iz: (a) opštih (reglementarnih) odredaba slično kao kod železničkih tarifa (ukrcaj i iskrcaj. konferencije i linijski brodari koji imaju uveden »primage« vraćaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. Iako donekle i u rečnom transportu dolazi do primene zakona ponude i potražnje. prava i dužnosti vozara i komitenta. a samo konkurencija pojedinih rečnih prevoznika može imati uticaj na visinu vozarina. prvenstveno železnice. sporedne usluge i dr. Inače. Visina tog dodatka kreće se obično do 10%. kao i direktno kod odnosnih preduzeća rečnog transporta. pa i izvesne podele delatnosti. za upotrebu maona u nekim lukama i sl. U rečnom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzeće za sebe. Inače.2. Takve se pošiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima. Za razliku od pomorskih tarifa. 4. iako postoji tradicija međusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i približnoj visini vozarinskih stavova. obaveštenja o tarifama i druge informacije u vezi rečnog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika.3.). Tarife u rečnom transportu U tehničkom pogledu. to se kod određivanja vozarinskih stavova vrše upoređivanja sa stavovima železnice. a kreću se od 300 tona naviše. tarife u rečnom transportu se obično objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. Šleperske pošiljke su one čiji prevoz zahteva ceo (kompletan) šlep ili baržu i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. ipak se situacija u rečnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. Daljinar ne postoji. Budući da rečni putevi imaju »konkurenciju« u paralelnim železničkim linijama. za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom između plime i oseke). 25 . od Prahova do Novog Sada i sl. (d) posebnih tarifa (slično tarifama po predmetima kod železnice) za prevoz određene robe i uz posebne uslove plovidbe. tarife u rečnom transportu su približno na sredini između pomorskih i železičkih tarifa. Minimalne težine su različite kod pojedinih brodara. zimovanje. (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvrđuju po jedinici težine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza šlepa. odgovornost za štete. za naknadu konzularnih taksa.

— klasifikaciju robe. Tarife obično sadrže: — opšte odredbe. IV Dodaci na redovnu cenu prevoza. za što se zakupljuje (čartira) poseban avion. a i nivo cena je takav da.4. VI Popusti i VII Zaključne odredbe. frigo-režim. 4. Tarife u vazdušnom transportu Vazduhoplovne kompanije koje su članovi Međunarodnog saveza za vazdušni transport IATA primenjuju za vazdušni robni transport u međunarodnom saobraćaju jedinstvene tarife. npr. Ovaj cenovnik služi kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu. u tehničkom pogledu.) koje vrede za njihove prevoznike. — daljinar i — tablice vozarinskih stavova (po 1 toni. III za posebne prevoze). Dok Konvencija CMR prepušta strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza. bolje reći tarifer u špediciji. mora imati na umu kod izrade kalkulacija. Obračun prevoznine (II za redovne. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzeće obavlja u robnom prometu. sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opšti uslovi. V Posebne naknade. uglavnom su slične železničkim. Sve ove i druge usluge špediter. po l m2 ili po 1 satu ili danu korišćenja vozila). Opšti sporazum o ekonomskom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza predviđa obavezu evropskih zemalja da propišu obavezne tarife kojih bi se morali pridržavati javni prevoznici. često robu treba usput uskladištiti. one se utvrđuju po propisima pojedinih država.u skladu sa Zakonom o sistemu društvene kontrole cena .6. a uslovi pod kojima se takve usluge vrše kao i naknada za te usluge 26 .4. po l m3. Inače tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele. Ostale tarife Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca špediter mora da prikupi podatke o troškovima kojima će pošiljka biti izložena na celom prevoznom putu. jer se tu radi zapravo o zakupu aviona.u okviru Opšteg udruženja saobraćaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na području zemlje. Što se tiče tarifa za prevoz robe avionima u unutrašnjem saobraćaju. Dosadašnji pak pokušaji da se donese jedna međunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom. Mnoge države su i donele takve tarife (npr. tarife za vazdušni transport su slične onima u pomorskom transportu. 4.2. prilikom pretovara u nekoj luci usluge će se naplatiti po odnosnoj lučkoj tarifi. Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putničkim po mogućnosti) avionima dok se za prevoženje većih i posebnih tereta. Tarife pružaju mogućnost za sklapanje posebnih sporazuma. U našoj zemlji je . za 100 kg. Tarife u drumskom transportu U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno šarenilo u evropskim državama. ne premašuje nivo cena železničkih tarifa za odgovarajuću robu. naročito kad se radi o specijalnim transportima. roba će se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd.2. zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma. pri čijoj izradi isti trebaju voditi računa i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu. Inače. po pravilu. SR Nemačka i dr. i to pre početka prevoza ili pre izdavanja kupcu.5. pokvarljiva i slična roba. zbirna roba.2.

za Austriju uz klauzulu »franco kupac« naš špediter treba da vodi računa i o odredbama i cenama iz te tarife.3. d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada. npr. Špediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama. često puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korišćenje iskustava iz dugogodišnje špediterske prakse. Razni pokušaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu čvrste nacionalne i međunarodne špediterske tarife nisu dosad urodili plodom. Što se tiče naše zemlje. budući da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u našoj zemlji. CIF. e) Zbirne tarife. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako špeditersko preduzeće u našoj zemlji.eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo košta takav odgovor – može li ko to egzaktno izračunati? Teško. London. \enova. odredila prema lokalnim običajima.FOB. Naravno da zbir realizovanih cena usluga špeditera mora pokriti troškove poslovanja uz 27 . Teorijski. niti se obavezno primenjuju. tu je situacija sasvim jednostavna. niti bi bila posebno dogovorena.. koga sve treba »alarmirati« da bi se prikupili svi usputni troškovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva. 4. Roterdam.3. ne objavljuju se. osim u društvenim sistemima gde postoji samo jedna (državna) špedicija. Trst. zatim luka čije usluge to preduzeće često koristi. no u nekim drugim zemljama to nije slučaj. odnosno visina naknade za rad špeditera. a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo što-šta treba »prevrnuti« u samoj toj špediciji. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr. naknada za rad špeditera bi se. ako visina naknade ne bi bila utvrđena špediterskom tarifom. uzmu česti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim troškovima za konkretne ili potencijalne poslove (»kako je bolje zaključiti taj posao . u Austriji tzv. Venecija. Problematika usluga i tarifa Posao špeditera je vrlo složen. Hamburg. ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude. Solun. pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam. u slučaju spora. 4. a po potrebi i još nekih luka preko kojih bi mogla doći u obzir neka otprema. Naizgled bezazleno pitanje. Praktično.prema ustaljenim shvatanjima – špediter je tu da takve odgovore daje. svako naše solidno špeditersko preduzeće ima tarife s v i h naših luka. no do takve situacije po pravilu ne dolazi. Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledeće: a) Lučke tarife raznih luka preko kojih se obično vrši transport. ugovorom) između špeditera i korisnika njegovih usluga. angažovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroška sredstava i vremena. utvrđuju se i to: a) tarifom špediterskog preduzeća. pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati.nalaze se u tarifama raznih uslužnih organizacija koje špediter mora imati ne samo na raspolaganju. ako se špediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata. no iste nemaju javni karakter. jer . Ako se npr.1. ipak se visina naknade za rad špeditera najčešće utvrđuje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrđenih u špediterskim tarifama. Tome treba dodati još i pristanišne tarife rečnih luka itd. b) Tarife javnih i drugih skladišta sa kojima dotični špediter sarađuje ili čije usluge povremeno koristi pri smeštaju robe čiji prevoz on organizuje. c) Sajamske tarife. ex Works ili nekako drugačije?«). pogotovo kod značajnijih poslova. takođe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih pošiljaka npr. a pitanje je da li će se i kada uloženi trud na ovaj ili onaj način uspeti nadoknaditi. Amsterdam. Antverpen. Bremen. Špediterske tarife Cene špediterskih usluga. već ih stalno mora ažurirati. Iako su i dogovori pod b) vrlo česti. literature i – konačno . no činjenica je da se takvi odgovori i ne naplaćuju. kao npr. Rollfuhrtarif.

za svaku se delatnost pravi posebna tarifa.ostvarenje potrebnog dohotka za pokriće zarada zaposlenih i za formiranje fondova. ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe. no taj kriterijum .2. dosada nisu urodila plodom. za l m3 i sl. on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima. on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta. naknade za rad špeditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga. carinske propise. ne može postići odgovarajuću cenu robe u izvozu i sl.svaka za sebe . dobro oceniti buduće eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzeća.predstavljaju delatnost i životni angažman. od realiziranih reklamacija više naplaćenih vozarina. Kod izrade tarifa špediteri obično izrađuju dva stava za svaku »težinsku zonu« kod komadnih ili vagonskih pošiljaka. izvoza i drugih delatnosti (npr. nije baš jednostavan posao. Uopšte uzevši. za 100 kg. odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa). što ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl. a poslovi i usluge su veoma raznovrsni. ako se i uzima. Kao što se iz prethodnih izlaganja vidi. Prema tome. Za svaku takvu uslugu potrebno je . špediterske tarife nemaju javni karakter. pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje će se raditi. zatim tehniku spoljne trgovine.). U takvom slučaju se obično daje izvesni popust u određenom procentu ili se taj obračunava periodično. Naime. ili nadležni državni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogućnost postoji). za izdatu gotovinu i sl. imati pouzdane i pregledne statističke podatke o kretanju usluga u ranijem periodu. uvoznika.ne bi mogao biti jedino i odlučujuće merilo za visinu cena špediterskih usluga. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica. Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza.). 4. Po pravilu. spremnost i mogućnost komitenta da plati predviđenu cenu. na visinu cene špediterskih usluga utiče svakako i visina sopstvenih troškova. za 1 vagon. slično kao kod zastupnika.3. U svakom slučaju treba »u dušu« poznavati organizaciju poduzeća.).utvrditi odgovarajuću cenu. transportno osiguranje i mnoge druge struke koje . te ih označavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B). te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjižici (svesci). za l tonu. tranzit). Tehnika špediterskih tarifa Iako su poslovi i usluge špeditera vrlo raznovrsni. kao i kod svakog drugog preduzeća. izvoznika i nekih drugih učesnika u spoljnotrgovinskom prometu. Kao što je već rečeno. sposobnost robe da istu podnese i sl. pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a špediteri su prinuđeni da čine svašta kako bi»zadržali komitenta«. a s obzirom na položaj špeditera u odnosu na njegove komitente. ili takvu cenu transportno tržište ne bi moglo prihvatiti. tehniku plaćanja u međunarodnoj robnoj razmeni. odnosno. konstrukcija špediterskih tarifa je vrlo jednostavna. onda to dolazi u obzir samo u slučaju kada komitent zahteva sniženje cene usluge. Cene usluga se određuju ili u fiksnom iznosu (što je najčešće) ili u procentima odnosno promilima (npr. Oblikovanje takvih cena. ili takva cena ne bi »prošla« u uslovima konkurencije. što dovodi špeditera u tešku situaciju. koje bi pokrile troškove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet špediterskog preduzeća. špediterska delatnost je vrlo razgranata. već iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda. O toj problematici se mnogo pisalo u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. jer npr. No većina komitenata to ne uzima u obzir. kućni špediter.uz željeni dohodak . %0). Špediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta. Nastojanja špeditera da se njihove usluge plaćaju u odnosu na vrednost robe (%. Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da će sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv.pri izradi tarife . za 1 kontener. Naknade za špediterske usluge se u tarifama špediterskih preduzeća (ili njihovim ponudama) redovno utvrđuju na bazi jedinice mere (npr. U našim uslovima nije redak slučaj da komitenti zahtevaju što nižu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne troškove. čemu se još dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajednički za sve 28 . Od faktora izvan poduzeća treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge špedicije.

npr. 29 .delatnosti ili se vrše nezavisno od uvoza/izvoza. loko-prevoze transportne funkcije. za usluge koje vrše nezavisno tarifna funkcija. skladišne usluge skladišne funkcije špediterskog preduzeća i sl.

30 .

najbolja akvizicija je tačan i savestan rad svih radnika u špediciji. pa bi prekasno reagovanje na 31 . veličine posla koji se može dobiti. U delatnost takve organizacione celine često ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza. odnosno što će. Ovde je posebno važno da se izvrše blagovremene pripreme za promene cena u železničkim tarifama. aktivnost oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza. te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti. a sasvim je pogrešno za špediterskog akvizitera angažovati npr. na osnovu kojih su date ponude. akviziteri održavaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obaveštavaju ih o željama. kontrola prevoznih isprava. Inače. prikupiti. a znači pribaviti. nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju. kao i ostala potrebna pomagala.1. trgovačkog putnika iz neke druge struke. On mora imati siguran nastup. te sklapanje ugovora o dugoročnoj saradnji sa tim vozarima. U špediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova. zaraditi. smisao za ukusno odevanje. tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem (npr. U nekim špedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna. Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima. od čega se ponešto može saznati i pre nego što stupi na snagu. prijatnu spoljašnost. odnosno akvizitera. TARIFNI POSLOVI Ne može se zamisliti uspešan rad međunarodne špedicije ako tako preduzeće ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. Da li će ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzeća. jer u špediciji on nema uzorak kojeg bi mogao »pokazati« kao što je to slučaj u trgovačkoj delatnosti. Funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću održava neposredne povremene. ukratko. avio-pomorskim i rečnim prevoznicima. kada i koliko naši uvoznici uvoziti. skladišne tarife i sl. Inače. Akvizicija Reč »akvizicija« je latinskog porekla. obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi.2. autotransporterima. nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komitenata i što bolje transporte. primedbama i nalozima komitenata. zavisi od prirode cilja koji se želi postići. lučke tarife. Praćenje tržišta Kod praćenja tržišta u špediterskom preduzeću ne misli se samo na praćenje gde se šta gradi ili proizvodi. steći. direktora sektora. 5. U nadležnost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova za konkretne transporte.). u drugim komercijalni sektor. 5. U svakom slučaju. u četvrtim tarifno odelenje i td. pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda. davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova. uvek ažurne tarife svih saobraćajnih grana čije usluge špediter koristi pri organizovanju transporta. a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta. ona mora imati uvežban stručni kadar. Takve kadrove treba naravno dobro platiti. šefa poslovnice ili referenta. dobru fizičku kondiciju i spretnost u izražavanju. u trećim sektor ugovaranja. kontakti i održavanje veza sa železnicom. a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komitentima. za akvizitera se mora angažovati radnik koji ima određene kvalitete za taj posao. već se ovde prati i tržište saobraćajnih usluga. te podnose izveštaj o obavljenim posetama i razgovorima prošlog dana. pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti. a svakako je najuspješniji način putem poseta komitentima.5. tražiti (mušterije). kao i tranzita. davanje informacija o visini takvih troškova.

a to se radi obično na posebnim formularima koje svaka špedicija štampa za svoje potrebe.Beč i dr. »Transport« . jer postoji više mogućih prevoznih puteva. kao što su npr. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbeći ako je špediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. mogućnost korišćenja rečnog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doći u obzir. pri čemu treba prethodno pribaviti prevozne troškove od kontinentalnih luka do odredišta u Engleskoj. jer obezbeđuje brži prevoz. razne luke na kanalu La Manš). Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta. Takođe treba uzeti u obzir i tzv. način prevoženja pa i prevozni put.3. tarifna funkcija će za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir. Inače. pošto će se morati izabrati možda i skuplji put. vreme. U prvom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li nalogodavac nije možda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi očito bili na njegovu štetu. on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvršiti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog špeditera. Tarifna funkcija će zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzeća (uvozu. Da to ponekad može biti vrlo komplikovan posao može se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr. Instradacija Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija. spomenuti časopis »Transport« objavljuje izmene evropskih železničkih tarifa. gde je potrebno samo za železnički prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija. odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta. Ako bi bio takav slučaj. »Verkehr« . Treba imati na umu da najkraći prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. zabrana pouzeća itd. izvozu i sl. odnosno prevodi iste na nemački ili francuski jezik. npr. Čim neko iz operativnih funkcija špediterskog preduzeća primi od nalogodavca dispoziciju. vrstu robe. ili — da je nalogodavac prepustio da to odredi sam špediter. neophodne npr. kao i iz renomiranih stručnih časopisa.). U slučaju da je nalogodavac prepustio špediteru da sam instradira robu. otprema neće izvršiti najjeftinijim putem. Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ograničenja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadležnog organa železnice. Ponekad izostavljanje i samo jedne reči kod preuzimanja plaćanja troškova može 32 . Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronaći najjeftinije relacije (različiti granični prelazi. obično na posebnom formularu (prilog 7).Basel. Ustvari. Za promene u železničkim tarifama špediteri će saznati iz glasila odnosnih železnica. Često se. 5. zatim je upućuje tarifnoj funkciji radi instradacije. od naše zemlje do Engleske. međutim. Za tarife naših železnica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV).sama pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo.. te pri tome uzeti u obzir cene prevoza. ograničenja slobode frankiranja. pri čemu mogu biti dve mogućnosti i to: — da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva. tarifna funkcija će – uvažavajući eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora . lučke i pretovarne takse i sl. špediter će nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predložiti mu bolje rešenje.promene moglo imati štetne posledice. nabavlja nove. Reglementacije međunarodnog saobraćaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM. prevoz domaćim brodovima. Instradacija sadrži podatke i instrukcije. tj. te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od naše luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka.

Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put.2. Nadalje.4.1. ako se želi prevoz određenim specijalnim teretnim vozovima. a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir. Ponude Na osnovu zahteva komitenata. CIF i td. te razna obaveštenja komitentu (npr. po vagonu. Informacije Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u špediterskom preduzeću. Ponude u drugom obliku. forfetnog stava (paušalno). na bazi forfetnog stava se vrlo često traže i daju. brodara i sl. 5. 33 . te i o tome treba voditi računa. Ponuda se može dati i samo za špediterske usluge (bez prevoznih troškova) ako tako traži komitent.4. najčešće jeftinije tarife. a špediter u ovom slučaju ne snosi odgovornost za to što je vozar zaračunao više nego što je tarifom predviđeno.imati za posledicu plaćanja na koja se nije računalo. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve štampaju pojedine špedicije. forfetnog stava.).) za konkretni transport. Prevozni troškovi mogu biti i veći od onih koje je špediter eventualno u informaciji naveo. naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije. Primena određenih tzv. ukoliko bi on takve troškove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva. a često je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude. dakle kompletna paušalna cena kompletnih transportno-špediterskih usluga. U prvom slučaju nalogodavac preuzima na sebe plaćanje prevoznih troškova u visini u kojoj će ih prevoznik zaračunati. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za čiju upotrebu važi isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni. 5. Takav formular obično sadrži na poleđini odštampane uslove pod kojima špediter obavlja usluge. Informacije i ponude Na traženje stalnih i potencijalnih komitenata špediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troškova. odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr. tj. po vagonu. ili — da se ponudi paušalna cena u obliku tzv. rok važnosti ponude i sl. tarifna funkcija izrađuje ponude za konkretne transporte. po konteneru i sl. gubi se pravo na primenu takve. a mogu se dati takođe samo za usluge špeditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne troškove. Informacije obično daje tarifna funkcija. Ponude se mogu davati u dva oblika i to: — da sadrže posebno prevozne troškove vozara (železnice.).). Takve informacije mogu se dati po jedinici mere. jedino će takav višak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara. jer je on preuzeo sam plaćanje vozarine po prevoznoj ispravi. konteneru i sl.4. 5. direktnih (saveznih) železničkih tarifa uslovljena je prevozom robe na određenom prevoznom putu. da li prodati po uslovima FOB. tj. kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. bilo na bazi tzv. Za manje naplaćene prevozne troškove špediter će komitenta naknadno teretiti. Pojedine špedicije su štampale posebne formulare za davanje informacija. iako kod nekih špediterskih preduzeća te poslove rade operativne funkcije. za celokupan transport. bilo uz fiksiranje pojedinačnih troškova. onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova. oni sa oznakom »S« ili »SS«. a predstavljaju čvrste stavove po jedinici mere (po toni.

) koji će eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude. Tu se radi o sklapanju ugovora o korišćenju koloseka. —špediter im dostavlja fakturu odmah po izvršenoj otpremi. zbirnom prometu i sl. sigurnost u kvalitet usluge i td.na obračun frankaturnih računa i špediterskih usluga iz inostranstva. jer na osnovu njih: — mogu unapred znati koliko će ih stajati prevoz po jedinici mere. Takav poslovni odnos može doneti obostranu korist kako za špeditera (osiguran kontinuiran posao. koju je on izričito ili prećutno prihvatio. stovarišta. uvozu itd. Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi. U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze. Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu.često i mesecima . Međutim. 5. a pogotovo ne u inostranstvu. Izrada ugovora o saradnji. naročito ukoliko u međuvremenu dođe do promene situacije na transportnom tržištu. tako isto i za komitenta (jeftinije usluge. svaka ponuda dobija svoj broj. [to se pak tiče sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima. može planirati radnu snagu i sredstva). operativnim funkcijama preduzeća (komercijali i dr. odnosno filijalama i ispostavama. tj. Komitent može ponudu prihvatiti i prećutno. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznačio u ponudi. te nemoraju čekati . špediter se prilikom izvršenja poslova služi i uslugama drugih špedicija. Kao što smo već napomenuli. pa i nakon više meseci. stići poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim troškovima. spada takođe u nadležnost tarifne funkcije. ŽTP ili ZJŽ). naravno samo u odnosu na tog komitenta. a po želji i ranije. Svi takvi sklopljeni aranžmani dostavljaju se.). tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa železnicom i to na raznim nivoima (sa železničkom stanicom. a isto tako njihov posao može biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa vozarima. akviziciji tranzita. 34 . a za špeditera je važno da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje će poveriti kojem od spomenutih prevoznika. rokovima utovara-istovara. jer špediter takve razlike preuzima na sebe. već prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. Ta evidencija služi i akviziterima za kontakte sa komitentima.Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti. za obavljanje stalnog špediterskog posla često se između špeditera i komitenta sklapa detaljni ugovor.5. skladištarima i drugim špediterima u zemlji i inostranstvu. Ugovor o saradnji može se sklopiti i sa preduzećima rečnog i pomorskog brodarstva. Ugovor o špediciji može biti i prihvaćena ponuda od strane komitenta. te avio i drumskim prevoznicima. a takav špediter se naziva »kućni špediter«. u kojem će biti definisan način obračuna i cene usluga. u celosti ili u izvodima. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama. te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaračunati usluge prema datoj ponudi.). svoje filijale odnosno ispostave. te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije. ako za konkretan posao dostavi špediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla. Takav se ugovor sastavlja obično u slučaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom špediteru. jer ne može imati na svim mestima u zemlji. stalna zarada. u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava. Sklapanje ugovora o špediciji Sklapanje ugovora o konkretnim špediterskim poslovima sa komitentima može biti u nadležnosti tarifne funkcije. — ne moraju se bojati iznenađenja da će im naknadno.

Budući da železnica ima pravo naknadno tražiti naplatu takvih iznosa. može ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od šest meseci u unutrašnjem i jedne godine u međunarodnom saobraćaju. Špediter može reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave. npr. višak se reklamira.6. Reklamacije U nadležnost tarifne funkcije spada i reklamiranje odšteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oštećenu robu. Za potraživanja iz međunarodnog transporta železnica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku.6. Železnica. Tu se vrši poređenje zaračunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava. Manje zaračunati troškovi Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u železničkom transportu može se utvrditi da su prevozni troškovi manje zaračunati nego što to proizlazi iz važećih tarifa. kod železnice). Više zaračunati troškovi Kao što se može desiti da železnica zaračuna manje prevozne troškove nego što to 35 . Isto tako se reklamira i šteta zbog prekoračenja roka isporuke. kao i preplaćenih prevoznih troškova te penala zbog prekoračenja rokova isporuke. 5. tada se komitent obaveštava o mogućoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanađen naknadnim zahtevom vozara. ukoliko je takav rok prekoračen.6. već prema pogodbi. od svog komitenta. Radi naknadnog plaćanja potraživanja iz ugovora o prevozu železnica je dužna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku.6. Moguć je sporazum između komitenta i špeditera da i u takvom slučaju špediter zaračunava komitentu ispravne prevozne troškove i da preuzme na sebe plaćanje naknadnih terećenja vozara. a kontrolišu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotični špediter ustupio na obradu. a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (pošiljalac ili primalac) koja je prema belešci u prevoznoj ispravi bila dužna da plati prevozne troškove. Takođe se kontrolišu i odobrene brodarske provizije koje se obično odobravaju procentualno od pomorske vozarine.5. 5. Obračun koji vrši kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (račun razlike) koji špediteri štampaju za svoje potrebe. lučkih preduzeća i sl. Za poslove reklamiranja špediteri zaračunavaju proviziju koja se obračunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obično se kreće od 5 do 25%. U slučaju manje zaračunatih prevoznih troškova. a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomoć od imaoca prava. tj. kao aktivno legitimisana. odnosno nalogodavcu. železnica je ovlašćena podneti tužbu nadležnom sudu. U nadležnost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutrašnjih i inostranih korespondenata.1. 5. Mogu se reklamirati i potraživanja više zaračunatih usluga međušpeditera i drugih uslužnih organizacija. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati više nego što treba. Ukoliko se obračun troškova za neki posao vrši na bazi forfetnog stava.3. Kontrola dokumenata Opšte je pravilo da svaka prevozna i slična isprava podleže kontroli tarifne funkcije kako u pogledu više ili manje zaračunatih prevoznih troškova. tako isto i u pogledu eventualne mogućnosti reklamiranja odštete zbog prekoračenja roka isporuke (npr. razlike plus i minus idu u korist. Ako stranka ne plati traženi iznos u roku od 30 dana. skladištara.2. no ona to redovno čini. to će tarifna funkcija evidentirati takve manje zaračunate troškove na posebnom formularu i isti priložiti uz odnosnu prevoznu ispravu. manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadležnoj referadi u operativnoj funkciji. odnosno na teret špeditera.

tako se isto dešava da ih zaračunava u većem iznosu nego što je predviđeno tarifama. a može svoje pravo preneti putem cesije na drugog. te u tom roku treba podneti reklamaciju. 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari. reklamant ima pravo podneti tužbu nadležnom sudu. 5. reklamaciju treba na dokazni način uputiti nadležnom ŽTP-u. Postojanje štete dokazuje u slučaju potpunog ili delomičnog gubitka potvrdom železnice na prevoznoj ispravi. Ako je predmet prevoza osiguran. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije železnici. u reklamacionom postupku. a mogu ga za reklamiranje samo opunomoćiti.osim prevozne isprave – prilaže faktura i račun štete. U tom slučaju. može u okviru roka zastarevanja podneti tužbu nadležnom sudu. i – zavisno od slučaja – punomoći odnosne cesije. imalac prava može svoje pravo ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Nosilac prava može ovlastiti punomoćnika da reklamira u njegovo ime. manjka ili oštećenja službenim železničkim zapisnikom (zapisnik o uviđaju). Reklamacije za više naplaćene prevozne troškove iz međunarodnog saobraćaja upućuju se Kontroli prihoda ZJŽ. U prvom slučaju uz reklamaciju se prilaže punomoć.proizlazi iz važećih tarifa. u našem slučaju na špeditera koji će tada reklamirati u svoje ime. ako se reklamant ne slaže sa odbijanjem reklamacije. Aktivnu legitimaciju (pravo na potraživanje) za izgubljenu ili oštećenu robu može imati pošiljalac ili primalac i to: a) pošiljalac dok ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. Gubitak ili oštećenje robe u transportu Potraživanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oštećenja robe u transportu. dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa železnicom. a ako je predmet bio osiguran. a u slučaju dokazanog uništenja. Odšteta ne može preći u unutrašnjem prometu iznos od npr. Uz reklamaciju se . U unutrašnjem železničkom saobraćaju. Ako vozar ne isplati odštetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije. U slučaju da se radi o prenosivom tovarnom listu. Ovi slučajevi su vrlo česti u špediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na špeditera.4. b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. tj. odseku za međunarodni transport. posebna cesija. postojanje štete i njena visina. a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oštećena. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajućeg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave. U protivnom. Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne reši u roku od 30 dana.6. osim ako je 36 . onda osiguravatelju. a zastarevanje počinje da teče dalje od dana kada je železnica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priložene isprave. a železnica naknađuje i plaćene prevozne troškove. U tom slučaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi može tražiti vraćanje preplaćenih iznosa. pa da taj potražuje u svoje ime. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju. Kao i kod manje naplaćenih iznosa. a on treba da reklamira uočena odstupanja. Aktivnu legitimaciju pošiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista. rok zastarevanja i ovde iznosi za unutrašnji saobraćaj šest meseci. reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajućem društvu. Rok zastarevanja iznosi jednu godinu. kao i kod pouzeća. a primalac iskupljenim tovarnim listom. I pošiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treću osobu. U tom je slučaju pasivno legitimisano ono ŽTP na čijem se području nalazi stanica koja je više naplatila. a u drugom cesija (ustupnica). To što neko ima pravo na potraživanje ne znači da baš on mora i reklamirati. odnosno koja je previše platila. nosilac prava može reklamirati vozaru. pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJŽ u sedištu onog ŽTP na čijem se području nalazi železnička stanica koja je naplatila više nego što to proizlazi iz važećih tarifa. odnosno punomoć nije potrebna.

Odštetni zahtevi zbog oštećenja. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja robe zastarevaju u roku od godinu dana.). a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu. U praksi. te sklopljene ugovore. a propisani su u ZUPŽ. Koja stanica pripada kojem preduzeću može se videti iz imenika železničkih stanica naše zemlje ili se može dobiti informacija na odnosnoj železničkoj stanici. u unutrašnjem saobraćaju. pravo potraživanja zbog gubitka ili oštećenja robe prestaje prijemom pošiljke. 37 . legitimisano ono ŽTP na čijem je području uputna stanica. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja. odnosno CIM. manjka ili gubitka pošiljaka iz međunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici JŽ u Beogradu. može se zahtevati obeštećenje zbog prekoračenja roka. a na potraživanja se plaćaju kamate ako to nosilac prava zahteva. a ako one taj rok prekorače. Da li je rok prekoračen i koliko utvrđuje se na osnovu kilometraže i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispeća. otpremnog roka i eventualno dopunskog roka. no najviše do dvostruke vozarine. te njemu treba uputiti reklamaciju.5. Ako. Zastarevanje počinje kod delomičnog gubitka. Prekoračenje roka isporuke Železnice su dužne prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke). budući da se roba u transportu skoro redovno osigurava.6. Na sličan način reklamira se i kod pošiljaka iz drugih grana saobraćaja. jer on isplaćuje odštetu u punom iznosu (po pravilu nema ograničenja) i rešavanje reklamacija je brže. manjka ili oštećenja od dana izdavanja pošiljke. već od osiguravatelja. a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. međutim. Ako se dotično oštećenje ili manjak nije moglo spolja primetiti. železnica je u unutrašnjem prometu dužna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoračenja. Na mreži državnih železnica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. traženje odštete od osiguravatelja je sigurnije i praktičnije. železnica je dužna platiti dokazanu štetu.pošiljka bila posebno osigurana u kom slučaju OZ naknađuje punu štetu. a u međunarodnom transportu kod šteta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. no najviše do 1/3 vozarine. pri čemu treba imati u vidu propise i običaje (npr. a to svoje pravo stiče iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave. odnosno ŽTP-u. Međutim. a primalac ga ustanovi nakon prijema. primalac ne dokaže da je zbog pomenutog prekoračenja trpeo štetu. manjka ili oštećenja retko se traže od vozara (železnice. U međunarodnom saobraćaju reklamaciju treba uputiti nadležnoj železničkoj instituciji u Beogradu. brodara itd. postoji teoretska mogućnost da se obeštećenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se šteta ustanovi odmah nakon njenog otkrića.). Za pošiljke u međunarodnom prometu. za jedan dan). Inače. pa je od posebne važnosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oštećenje ili manjak i da o tome železnica sastavi zapisnik. kod kojih je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta. Pasivno je. 5. ako primalac prava dokaže da je imao štetu zbog prekoračenja roka isporuke. železnica je dužna platiti odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine. te da imalac prava dokaže da se šteta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. zastarevaju u roku od godine dana. Osim toga. neophodno je da se osiguravatelju omogući regres prema vozaru pravodobnim podnošenjem odštetnog zahteva ukoliko se ne radi o slučaju više sile. kao i da se od vozara pribavi odgovarajuća isprava o postojanju štete. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (određeni broj km. U načelu. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac pošiljke. obeštećenje zbog gubitka. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u.

kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju veći broj konkurentskih puteva. imalac prava može svoje pravo ostvariti putem nadležnog suda. Kod prva dva slučaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio. dok refakcije odobravaju npr. Refakcije Pod refakcijama u špediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe.) stimulišu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. tj. dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno 38 . Praktično. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama sniženja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlašćenih (izuzetnih) tarifa. kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni špediter može dobiti od drugog špeditera (međušpeditera ili podšpeditera) što ga je uključio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. 5. Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe. Razlika između ova dva vida sniženja se sastoji u tome što se kod izuzetnih tarifa takva povlašćena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obračunava u tovarnom listu. za period od 1/2 godine i sl.1. Refakcije i provizije Važno područje rada tarifne funkcije je i iznalaženje mogućnosti povratka jednog dela plaćenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa. Refakcije u špediciji i transportu mogu se usporediti sa količinskim rabatom u trgovini.). U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadležno odelenje Kontrole prihoda ZJŽ. b) zahtevi za vraćanje položenih depozita. a taj se procenat može kretati i do 30%. OeBB i dr. c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaćenih pouzeća. što se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata.7. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobičajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem određenih tereta. pojedine železničke uprave radi privlačenja većih količina robe na njihove pruge. pojedine železnice (npr. U trgovini se količinski rabat odobrava kod kupovine veće količine neke robe. a kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja rok iznosi 60 dana. kod pošiljaka iz unutrašnjeg saobraćaja.7.6. 5.6. 5. Odobravaju se samo za visokotarifirajuću robu. te neobračunatih (nevraćenih) kolskih kaucija. DB.Rok za podnošenje reklamacije je 15 dana. zatim za ispunjenje određenih količina robe (npr. računajući od dana izdavanja robe. železnica.) naknadno vraćaju deo vozarine. Ostali zahtevi za obeštećenjem Kod železnice povremeno mogu doći u obzir i sledeći zahtevi za obeštećenjem: a) zahtevi za vraćanje naplaćenih vozarinskih dodataka. d) zahtevi za vraćanje iznosa preostalih pri prodaji pošiljke. Na taj način. 5. brodarska preduzeća itd. onu za koju se plaća skuplja vozarina. radi se o obradi sistema refakcija i provizija. a u sudskom nadležno ŽTP. U sudskom postupku u svakom je slučaju pasivno legitimisano ŽTP na čijem se području nalazi uputna stanica pošiljke. a u četvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. u trećem slučaju pošiljalac. kao važnog izvora prihoda špeditera koji se bavi međunarodnim prometom. pojedini prevoznici (npr. ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili opštim uslovima. Ako železnica ne reši reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije. refakcije u međunarodnom železničkom transportu obično su vezane za određene relacije. Da bi se privukli transporti na određenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo. 10 i više hiljada tona) te za određeni rok u kojem se ta količina robe ima prevesti (npr.

te će npr. Tamo pak gde je refakcija uslovljena određenom količinom tereta. već se najčešće deli između njega i komitenta. životinje i sl. situacija se tada menja. »franco granica isporučioca« ili »franco istovarna stanica kupca«. a često puta ni oni sami pojedinačno. Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspešno obaviti. te referenti u operativnim funkcijama (uvoz. To se pravo dokazuje tovarnim listom. za transporte iz naše zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano više železničkih uprava. Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilažu odgovarajuće prevozne isprave (tovarni listovi. te će se kod transporata većih količina robe za spomenute zemlje svakako pronaći mogućnost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. Značajna su i nastojanja da se za određene transporte dobiju i posebne refakcije. ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraćim i najbržim putem (npr. 5. jasno je da odnosni prevoznik neće odobriti nikakav popust (refakciju). te nije svejedno da li će se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova.računa na osnovu važećih redovnih tarifa. a komitentu (vlasniku robe) 70%. radi izvršenja raznih poslova u toku procesa prevoza. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaća prevozne troškove na prugama za koje se odobravaju refakcije. odnosno frankaturnim računom. odnosno na bazi »franco vagon utovarna stanica«.2. tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju značajan izvor prihoda za špeditera. potrebno je dobro poznavati mehanizam železničkih tarifa pojedinih železnica. ličnim poslovnim vezama sa stranim i domaćim prevoznicima itd. Međutim.). Međutim. Svakako da je već kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogućnost dobijanja refakcija. drumski i kopneno-rečni prevoznici. ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti špediteru. bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu. i to samo kad postoji više konkurentnih puteva do odredišta. Kao što je već rečeno. Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u »košuljici« (mapi) referenata iz operativnih funkcija. kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraćaja. provizija kod reklamiranja više plaćenih prevoznih troškova. Zato on uključuje. Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi.7. u uslovima međusobne konkurencije. a sniženje (refakcija) se odobrava naknadnim vraćanjem dela vozarine u odobrenom procentu. čuvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku. pa i znatnih viškova vozarine direktno u korist špeditera (kod forfet-transporata). odobriti) samo kod visokotarifirajuće robe. svoje inostrane i domaće poslovne veze (korespondente) koji. Uslove za ostvarenje količinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo špediteri. zatim pomorski. već međusobnim udruživanjem. špediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu. špediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. izvoz. ili na osnovu posebnih sniženih refakcijskih stavova. refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti. pokvarljiva roba. Međutim. špediteri i u ovakvim slučajevima često ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova. u tom slučaju. Ako postoji samo jedan put. te se takve isprave moraju brižljivo prikupljati. odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo pošiljalac. frankaturni računi). što je skopčano sa sposobnošću pregovaračkog kadra. U uslovima za odobravanje refakcija obično je uslovljena dostava takvih isprava do određenog roka. jer mogu doneti prihod u vidu refakcija. ako postoji više konkurentnih puteva. odnosno više špeditera. Provizije Obzirom na specifičnost špediterskog posla. i nije moguće utvrditi čiji je teret odlučivao pri dobijanju refakcije. a tu količinu ostvaruje više vlasnika. Ukoliko postoji 39 . imaju funkciju međušpeditera. obeštećenja zbog prekoračenja roka isporuke. Tako npr. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da špediteru pripadne 30%.

40 . ima računa da ustupi glavnom špediteru deo zarade u vidu provizije. Da bi se odobrila provizija obično se zaključuje odgovarajući ugovor. što je gotovo redovno slučaj u zapadnoevropskim zemljama. Tarifna funkcija takođe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije. odnosno od jedinice mere (npr.). po toni i sl. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaćanja provizije. Kod zbirnih pošiljaka obračun se obično vrši na borderou.mogućnost biranja raznih špeditera. kvartalno ili u nekom drugom roku. mesečno. naravno da taj međušpediter od zarade koja mu je omogućena uključivanjem u taj posao. u kojem se precizira visina provizije i način njenog obračuna. koji može biti po svakom pojedinačnom transportu. kojih se te funkcije moraju pridržavati. Provizija se daje obično u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta.

Carinski putevi mogu biti kopneni. bio slučaj i u našem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu). carinska obaveza. gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. u ovom momentu. nastaje i niz drugih značajnih pitanja vezanih za utvrđivanje carinske osnovice. razna ograničenja i zabrane – da se ne može uvesti i izvesti odnosno da se može uvesti i izvesti tek po ispunjenju određenih uslova. uostalom.2. ustvari. kao predmet međunarodnog prometa. već bi to bila svaka druga roba u unutrašnjem prometu. a za državu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja isključak. na kojima se primenjuju različiti carinski propisi. stavljanje robe pod režim carinskog nadzora i dr. propisani za međunarodni promet robe i transportnih sredstava. teritoriju. odnosno aerodromi određeni za međunarodni vazdušni transport. neraskidivo je vezana za carinsko područje – i promet iz jednog u drugo. Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graničnim prelazima naše zemlje. moru i graničnim rekama i jezerima. carinsku liniju – i njen prelazak. Može se dogoditi. koja oivičava carinsko područje takve zone ne poklapa sa državnom granicom. kao i promet putnika i motornih vozila može se 41 . jer je takva zona sa carinskog aspekta priključak. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni transport. carinska linija. robe i motornih vozila. Carinska roba. Radi se o tako značajnim pitanjima kao što su carinsko područje. pored obaveze plaćanja carine.2. da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe. a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko područje. primenu odgovarajuće carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije. unose i izvoze ili se preko tog područja provoze. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih isključaka i carinskih priključaka. njene osobenosti. U tom slučaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa državnom granicom. a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj i transport putnika. vodeni i vazdušni. a u isto vreme i razdvaja carinsko područje jedne od carinskog područja druge države. te na taj način. Pitanje određivanja carinske linije je od posebnog značaja za carinsku robu. Promet carinske robe. razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje. Carinski putevi Carinski putevi su oni putevi koji su. 6. teritorije. carinska linija na nacionalnom planu obeležava carinsko područje jedne zemlje. kao što je. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU Da bi se bliže shvatio pojam robe u međunarodnom prometu. Carinske puteve vazdušnog transporta čine pristaništa. U većini slučajeva carinska linija se pokalapa sa državnom granicom na kopnu. da se carinska linija. ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa državnom granicom. Carinska linija Pod carinskom linijom (carinskom crtom.6. jer u mnogim carinskim sistemima. 6. potrebno je razmotriti i neka pitanja koja bliže objašnjavaju status carinske robe. obavezu plaćanja carine i carinskog obveznika – jer se time omogućuje sprovođenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobađanja od plaćanja carine i dr. uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. Jer. Od tog momenta. međom) podrazumeva se granica. od drugog carinskog područja. kao stvari koje se u carinsko područje naše zemlje uvoze. obaveza plaćanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. na zakonom utvrđeni način. granicom. Pored ovoga. demarkaciona linija (najčešće državna) koja oivičava carinsko područje jedne države.

Dnevnim vremenom smatra se vreme: . Ako zbog delovanja više sile dođe do sletanja vazduhoplova van pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj gde postoji carinska služba. preduzimaju odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeđenja da se pre sprovođenja postupka. . Vazduhoplovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na određenim mestima. ali su takođe propisima utvrđeni kao carinski putevi. Luke na moru.u aprilu i avgustu od 4 do 19 časova. onda najbliži organ unutrašnjih poslova. odnosno pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj i transport određuje carinarnica uz saglasnost lučkih. odnosno pristaništa na graničnim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske službe koja će obavljati poslove i zadatke iz svoje nadležnosti u odvijanju međunarodnog saobraćaja. takođe se određuju od strane nadležnog organa i po predviđenom postupku. Ukoliko zbog delovanja više sile dođe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza. carinskim putem će se smatrati put od carinske linije do najbliže organizacione jedinice granične carinarnice. putnika i prevoznih sredstava. predviđeno da se prelaz carinske robe izuzetno može obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj. U unutrašnjem saobraćaju na moru. carinski granični prelaz za međunarodni železnički i drumski saobraćaj nalazi se neposredno na granici. Po pravilu. brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. Brodovi koji saobraćaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristaništa otvorenim za međunarodni saobraćaj i transport. posadom. za međudržavni promet i pogranični promet. Sletanje i poletanje može se obaviti samo na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvoreni kao carinski prelazi. kapetan je obavezan da odmah obavesti najbližu carinarnicu koja će preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom. da obavesti najbližu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice. Zakonom je. Prenos robe preko pograničnih prelaza može se vršiti samo u dnevno vreme. onda najbliži organ unutrašnjih poslova koji obezbeđuje nadzor. U slučaju više sile ili po potrebi. odnosno pristanišnih organa. kao deo luke.u februaru i novembru od 6 do 18 časova.3. do dolaska carinskih organa. Carinski gat. graničnim rekama i graničnim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domaći ili međunarodni saobraćaj. bez odlaganja. . septembru i oktobru od 5 do 19 časova.u maju. 6. odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj i transport mogu se vršiti u svako doba dana i noći. . Nad takvom robom se. a ako se ne nalazi na granici. . odnosno carinjenja ne bi 42 . takođe.ostvarivati samo preko carinskih puteva – odnosno prelaza preko kojih se obavlja međunarodni transport. junu i julu od 4 do 20 časova.u martu. Granični prelazi mogu biti otvoreni za međunarodni promet robe. tom prilikom.u januaru i decembru od 7 do 17 časova. Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja. To su granični prelazi za ogranični saobraćaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora. a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. zapovednik broda je dužan. Carinsko područje Roba u međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo carinsko područje. a ako carinski organi nisu blizu. robom i putnicima.

Suverenost naše zemlje na 43 . to granična. Naime. U odnosu na državu iz čijeg je carinskog područja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu. kao i područje u širini od dve nautičke milje. Carinsko područje naše zemlje obuhvata teritoriju naše zemlje. sudska i izvršna vlast. carinsku liniju. a jezerom na način utvrđen od strane država koje se graniče sa tim jezerom. zajedno sa njenim držaocima i vlasnicima. Odredbama Carinskog zakona utvrđeno je da carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini od 5 km kopna od obale. Taj pojas naziva se carinski pogranični pojas. zavisno od ekonomskih i političkih interesa prema susednim zemljama. Dakle. Odredbama važećeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije naše zemlje. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graničnom rekom. Isto tako dve ili više država mogu međudržavnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko područje što je karakteristično za sadašnji nivo razvoja međunarodne trgovine.4. prostire se na moru i to na njeno obalno more. Na graničnim rekama i jezerima granična linija. Kako obalno more sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. dno i podzemlje tog mora uključujući i vazdušni prostor iznad njega. teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti.našla u slobodnom prometu. 6. a za državu koja ga je uključila u carinsko područje “carinski priključak”. ili graničnim rekama i jezerima. Po pravilu carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna. a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora. Tako je carinsko područje prošireno van državne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora. Teže je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranični pojas na moru nego što je slučaj na kopnu. carinsko područje jedne države je ono područje. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora. potpada pod carinske propise koji važe na tom drugom carinskom području. Od tog momenta ona napušta carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa. carinsko pogranični pojas na moru je očigledno širi od državne (carinske) linije što nije slučaj sa pojasom na kopnu u graničnim rekama i jezerima. instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog područja kao osnovnog činioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Sama definicija carinskog područja ukazuje da se ono može odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje državna vlast. Ono je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom naše zemlje. računajući na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Nešto je složenije utvrđivanje granične linije na moru. Carinsko pogranični pojas na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja naše zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno određuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. Suverenost naše zemlje. a bez naplate carine. Carinsku liniju na kopnu čini državna granica koja je vidno obeležena. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog području doći u drugo. da fizički pređe carinsku granicu. po pozitivnim međunarodnim propisima. ono predstavlja “carinski isključak”. carinjenja robe i carinskog postupka (nekadašnja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). a time i carinska linija ide sredinom matice. Carinski pogranični pojas Svaka država autonomno određuje deo područja na granici na kome važe posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka.

moru je šira od njene državne granice.3. carinsko pogranični pojas obuhvata i spoljni morski pojas. pod uslovom da ona bude izričito predviđena Zakonom o carinskoj tarifi. i to se primenjuje samo u situacijama kada se želi. odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu još 1921. učesnika u 44 . smanjiti izvoz te robe. ne znači da takva carinska roba ne podleže odgovarajućim merama carinskog nadzora. Sa gledišta subjekta.). u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije. kod zemlje izvoznice.5. koja je najčešće proizvedena pod povoljnijim uslovima. kulture. to je u stvari prostor širine dve nautičke milje. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplaćuju kod najvećeg broja zemalja. Međutim. ali pod uslovom da je to predviđeno zakonom (na primer. Nastanak i prestanak carinske obaveze Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije. štampani materijali iz oblasti nauke. Ovakvi proizvodi. 6. Za razliku od napred navedenog. nastanak i prestanak obaveze plaćanja carine. To znači da je ostavljena mogućnost uvođenja izvozne carine. vrlo teško nalazi kupca. Roba koja se izvozi može biti ređe podložna naplati izvoznih carina. poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko državne granice koje bi se mogle učiniti na kopnu ili u obalnom moru.2. ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaćanja carine.5. oslobađanja od plaćanja carine. Naime. vraćena neprodata roba.5. koja se svodi na plaćanje carine i drugih dažbina ili davanja. U vezi sa carinskom obavezom. 6. Njih retko primenjuju zemlje čije su privrede u razvoju. god). Carinska obaveza Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je značajno i usko vezano za institut carinske robe. pod određenim uslovima. privremeno izvežena roba. Carinska obaveza i carinski obveznik 6. manje serije i sl. U nas je Carinskim zakonom predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi iz carinskog područja naše zemlje. niži nivo automatizacije proizvodnje. jer pored obalnog mora koje sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. Podložnost plaćanju carine Opšteprihvaćeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko područje jedne zemlje sprovodi odgovarajući postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. kada ne nastaje obaveza pklaćanja carine. uvođenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka uključivanju te zemlje u međunarodnu trgovinu. čuvari. danas. sanitarnih. Dodatno opterećivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u još većoj meri otežalo njihov plasman na međunarodnom tržištu. kao najpodesniji način za utvrđivanje momenta nastanka carinske obaveze. Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu. Za sve iznete slučajeve. sem ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno. gde se susreću sa daleko konkurentnijom robom. U ovom prostoru nadležni organi vrše kontrolu radi sprečavanja povrede carinskih. držaoci koji ih “premeću” preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i određena carinska obaveza. 6.1. Najveći broj zemalja se. kada izlaze na međunarodna tržišta. računajući od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora.5. izuzetno izvoznu i provoznu robu. Ovo zbog toga što se radi o mladim privredama koje određene robe proizvode u težim uslovima privređivanja (niža produktivnost. uvozna roba je po pravilu u većini carinskih sistema podložna plaćanju carine. kao značajna pitanja nameću se: podložnost plaćanju carine. prosvete i sl. Znači.). postoje vlasnici carinske robe.

carinskom postupku, fizički momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvrđuje. Znači, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pređe carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaćanja carine. Ovo praktično znači da će se određena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi baš u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znači, primeniće se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su važili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaćen je i našim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaćanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao što su: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zaštite domaće ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definiše na napred navedene načine. Međutim, može se istaći da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se može dogoditi, kao što je slučaj u našem Carinskom zakonu, da pored prihvaćenog pravila budu predviđeni i određeni izuzeci. Tako je, recimo, predviđeno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladišta. Radi sprovođenja adekvatne carinske zaštite i jednakih uslova privređivanja, u nas su prihvaćena još dva značajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Moguće je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog područja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktički takva roba smatra izvezenom, što svakako nije slučaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog područja. Na kraju treba istaći da se pod carinskom obavezom najčešće podrazumeva obaveza plaćanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko šire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za uništenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To bliže znači da prestaje i obaveza plaćanja carine za uništenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja carine može zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaćanja carine kod mnogih zemalja različit (dan uplate carine, dan podnošenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od različitih momenata počinje da teče predviđeni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina počinje da teče od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fizički prešla carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dažbina, u svakom slučaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

6.6. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice (fizičko ili pravno) koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena. To su ona lica koja su po carinskim propisima dužna da u određenom carinskom postupku podnesu odgovarajuću dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u našem Carinskom zakonu bliže određuje i vezuje za osobu koja je: – primalac robe, – vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, – lice na koje glasi prevozna isprava, – lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, – lice koje robu unosi na carinsko područje ili iznosi iz carinskog područja, – kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim Zakonom, dužna da plate carinu i druge dažbine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizičkog ili pravnog, kojem se roba upućuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je reč o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za niz radnji u carinskom postupku: – preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog nadzora, – u vezi sa podnošenjem jedinstvene carinske isprave, – plaćanja carinskih dažbina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do odredišne carinarnice, tada će carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom slučaju roba ne dobija tretman uništene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaćanja carine, već se sprovodi odgovarajući carinski postupak u vezi sa plaćanjem carine i drugih dažbina. Pošto je status carinskog obveznika veoma važan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu naše zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzeća i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadležne uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaćanja carine su: da može uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okončanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u određenim uslovima može uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da može izvršiti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese žalbu protiv rešenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, odn. iznosa onih dažbina koje uopšte nije trebalo platiti. Dužnost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu čiji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tačne podatke o težini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvši usaglašavanje podataka iz prijave o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu režima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe
Pojam carinske robe je, razumljivo, drugačiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifičnosti definisana odgovarajućim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifična roba. Jer, po pravilu, zaključeni međunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su određeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve različite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog područja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi – predmet i cena, kod zaključenog međunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose. Znači, svaka roba koja se kupuje i prodaje u međunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode određene mere carinskog nadzora i koja se carini, može se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoženja, izvoženja ili provoženja uz učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledeće sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se može fizički pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (uključujući i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje (zaključivanjem ugovora između uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (tržišnu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novčani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak (prioritetno pravo države za sprovođenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim režimom – carinskim nadzorom (prateća komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele ma na koji način; domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja; domaća roba koja je u smislu posebnih propisa izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko područje naše zemlje, a čiji vlasnik nije identifikovan. Takođe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, - trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona može biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okončavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraćanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se može kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u našoj zemlji, ako je na redovan način izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno – trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira što se radi o domaćoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima određen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je isključena mogućnost korišćenja ove robe. Treba takođe ukazati na mogućnost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom slučaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviđena mogućnost, da ukoliko dođe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne može isporučiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeležja, bude zadržana u zemlji i bude plasirana na domaćem tržištu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog područja naše zemlje za neku stranu državu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeđenja da će provozna roba sigurno napustiti carinsko područje naše zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeđenja putem određenih garancija špeditera.

6.7.2. Vrste carinske robe
Uobičajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema načinu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaćanja carine i drugih dažbina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja
Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko područje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to može biti i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju. Pravilo je da se roba u većini slučajeva uvozno carini tek kada pređe carinsku liniju iz inostranstva i dođe u određeno carinsko područje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se može dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fizički prešla carinsku liniju, ali će je kasnije preći, ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći. To je slučaj sa robom koja se izjednačava sa robom koja se uvozi – koja i nema potrebe za fizičkim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne završi postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dažbine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, čime se izjednačava sa svakom drugom domaćom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najčešće roba domaćeg porekla, mada to može biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaćog carinskog područja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najveći broj zemalja ne naplaćuje izvoznu carinu rada olakšanja plasmana te robe na inostranom tržištu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

izvozi. mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba.izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno. i ne naplaćuje carina. ne podleže plaćanju carine. Carinska roba koja podleže plaćanju carine Po pravilu. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora. malograničnom. takođe. Carinska roba i obaveza plaćanja carine Polazeći od toga da li carinska roba podleže plaćanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podleže plaćanju carine i carinska roba koja ne podleže plaćanju carine. Pod definitivnim uvozom . U sva tri navedena slučaja postoje izuzetci koji su bliže regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja. Takođe je precizirano kada nastaje obaveza plaćanja carinskih obaveza. kao i rokovi zastarevanja potraživanja po ovom osnovu. odnosno ne pređe carinsku liniju. Carinska roba i karakteristike njenog prometa Zavisno od toga da li roba koja se uvozi.7. a. odnosno dvovlasničkom prometu.izvoza Obzirom na način uvoza – izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi . Ovaj promet je usko vezan za odgovarajući priliv ili odliv deviza. kao i svi savremeni carinski sistemi utvrđuje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dažbine za uvezenu robu. sve robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine. jer se za takvu robu. I u našem carinskom zakonodavstvu je predviđen niz oslobađanja od plaćanja carine. po pravilu. u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlašćene organizacije.uvoza carinske robe. 6.2. koristi. 6. kao i drugih dažbina predviđenih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza . Za razliku od uvozne carinske robe.2. ta se roba posle isteka određenog vremena vraća u carinsko područje zemlje odakle je i izvršena njena otprema. 6. konačno zadržava u jednom carinskom području s namerom da se tu upotrebljava. za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplaćuje izvozna carina. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora. utvrđivanja carinske vrednosti. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba čiji se promet vrši u trgovačke svrhe. Obaveza plaćanja carine nastaje: 49 . Kod privremenog izvoza .7.2. izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu. Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razrađen počev od sprovođenja mera carinskog nadzora. Provozna carinska roba. Naš carinski sistem. Odredbama Carinskog zakona je predviđeno da roba koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom. vraćanja robe pa do definitivnog carinjenja. odnosno kod izvoznog carinjenja – da definitivno napušta područje zemlje izvoza.2.3. Za ovu robu je karakteristično da se vlasnik robe ne menja.7. kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod međunarodnih poslova ove vrste.izvršenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog područja. Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje. ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja.izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi . Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze građani u putničkom.izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz .4.

potrošni materijal koji besplatno prima iz inostranstva. utvrđuje se u principu na dan nastanka obaveze. odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. organi unutrašnjih poslova) prijavili carinarnici. 50 . za provoznu robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržana radi uvoza. . za robu smeštenu u konsignaciono skladište. Tako je utvrđeno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. odnosno na dan podnošenja carinske deklaracije.roba koja se provozi preko carinskog područja naše zemlje. inspekcijski organi. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista. Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine. danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta. Rok zastarelosti se prekida svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine. ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno. danom podnošenja JCI. danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta. za robu koja se uvozno – izvozno carini bez prelaska preko carinske linije. Plaćanju carine ne podležu još i: roba koja se izvozi. iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje. odnosno danom donošenja rešenja u upravnom postupku o naplati. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište. Za robu koja je uvezena. odnosno ako JCI nije podnesena. a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma. odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture. danom kada je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište. danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto.roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. filmske i na drugi način snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja. konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u našoj zemlji. za robu i prevozna sredstva koju su državni organi (sudovi. a u našu zemlju se vraća neprodata ili što ne odgovara ugovorenim obavezama. kao i dokumentacija koju državni organi. za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaćanja nastaje danom podnošenja JCI. a carinska obaveza nastaje donošenjem rešenja u upravnom postupku. Za privremeno uvezenu robu. Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. . prosvete i nauke. danom podnošenja JCI. televizijske. roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena.dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima. za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje. ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije.za robu koja se uvozi. preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi. odnosno izvozi uništena dak se nalazi pod carinskim nadzorom. danom kada je roba prešla carinsku liniju. a koja se nalazi u postupku kod ovih organa. danom podnošenja JCI. Propisima je takođe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dažbina. danom stavljanja robe u promet na domaćem tržištu. a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaće tržište. za brodove kupljene u inostranstvu. iznos carine i carinskih dažbina utvrđuje se danom donošenja rešenja. .

i troškovi transportnog osiguranja robe do granice. provizije posrednika.granica. Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine i uvoznih dažbina. 6. Time je definisano da su u normalnu cenu uključeni svi troškovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko područje naše zemlje. ne može se otuđiti. koji se jednim imenom mogu nazvati TPS troškovi (transportno – pretovarno – skladišni). Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i pratećim podzakonskim propisima. dati drugom na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe.1. u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco – granica odnosno CIF luka. čije je korišćenje bilo uslovljeno (vremenom korišćenja. 6. onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekršaj i izriču odgovarajuće kaznene mere koje su veoma stroge. a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja prema državi. odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza. a da su isključeni svi troškovi. a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni plaćanja obaveza. svi troškovi. a naročito: troškovi prevoza. odnosno CIF luke. postoje određeni izuzeci.8. i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije. Troškovi prevoza i dopreme robe Ovi troškovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco . Carinska vrednost robe Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednošću robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim troškovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u određeno carinsko područje (fco granica ili CIF luka). postupak carinskog vrednovanja bazira na zaštitnim carinama. Carinska roba koja ne podleže plaćanju carine Od opšteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje mora platiti carina. po pravilu. To su. Tako. dužni su da prethodno plate carinu po stopi određenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. u carinsku 51 . 6.8. daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe. Ukoliko se propisi lažnom dokumentacijom ili na drugi način izigraju.b. multilateralnim ili međunarodnim sporazumima. Roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Znači. utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe. uključuju se u carinsku osnovicu. kao preduzeća i druga pravna lica koja robu za koju nije plaćenja carina i druge uvozne dažbine otuđe. troškovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu. Carinskim zakonom se izričito navode troškovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uračunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u našu zemlju.8. Troškovi transportnog osiguranja Dodatni troškovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su. dažbine i takse koji se naplaćuju na carinskom području naše zemlje. Naime. odnosno CIF luka. dažbine i prevozne takse koje terete robu van carinskog područja naše zemlje. Treba imati u vidu da se izrazom “transportni troškovi” ne obuhvataju svi troškovi koji nastaju u vezi sa upućivanjem robe kupcu od strane prodavca. uključujući i konzularne takse. osiguranja. između ostalih. a rezultat su ili uobičajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su oslobođeni od plaćanja carine. odstupanja koja su uobičajena u savremenim carinskim sistemima. namenom).2. troškovi ambalaže.

6.9. bilo unutrašnje ili spoljne. Troškovi ovog ispitivanja. odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju uključuju bez obzira koja ih strana –ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu. Iz tih razloga. sem onih koji su već uključeni u vrednost zakupa ili cene robe. odnosno 52 . Troškovi pribavljanja dokumentacije Međunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe često se predviđa kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlašćene organizacije.5. pa se stoga uključuju u carinsku osnovicu.) uključuje se u carinsku vrednost. burad. najčešće. ovi troškovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konačne cene. S tim u vezi potrebno je istaći da se troškovi i vrednost neuobičajene ambalaže ne uključuje u carinsku vrednost robe. Neće se uračunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaća kupac – uvoznik za posredovanj pri kupovini robe. agentska. sem ako se ovakve dažbine vraćaju izvozniku. da li ga snosi prodavac ili kupac – ovi troškovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobičajenim troškovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili slične robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza.8.4. kartonske kutije i sl. odnosno do odredišne luke ili pristaništa u našoj zemlji – primena CIF – klauzule. Za ambalažu koja nije prodata sa robom i koja se vraća u inostranstvo u cilju ponovnog korišćenja.3. Prijavljivanje carinske robe Zakonska je obaveza.osnovicu se uračunavaju samo oni troškovi osiguranja koji se odnose na obezbeđenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko područje zemlje uvoza (fco državna granica). kutije od plemenitog metala. naknada u vidu posredničke provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca. 6. sanduci. pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uračunava se samo naknada za njen zakup. Takva fiskalna opterećenja u vezi sa robom uključuju se u carinsku vrednost uvezene robe. Dažbine i prevozne takse Često se događa da kupljena roba u inostranstvu bude opterećena izvesnim dažbinama (prevoznim taksama. izvozi ili provozi preko carinske linije. u carinsku osnovicu se uključuju prosečni troškovi na ime osiguranja koji odgovaraju određenoj vrsti prevoza (takve ili slične robe) u redovnom transportu. odnosno odgovarajući deo troškova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu. 6. Pri formiranju carinske osnovice nevažno je da li je osiguranje između prodavca i kupca ugovoreno.8.). porezom na promet i sl.6. već se carine odvojeno i takvoj se ambalaži posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi. komisiona i dr. špediterska. kožne torbe i dr. Troškovi ambalaže U carinsku osnovicu se uračunavaju i troškovi uobičajene ambalaže (isključena vrednost ambalaže). Kada osiguranje nije ugovoreno. brokerska. Sva roba koja se uvozi. Ona se.) još van carinskog područja zemlje opredeljenja. da se carinska roba mora prijaviti carinarnici. a ima karakter uobičajene. obračunava u određenom procentu od prodajne cene. standardne ambalaže (na primer: vreće. Posredničke i komisione provizije Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek veća za iznos posredničke provizije. gde je ugovorom predviđena određena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta. Naime. koja ima funkciju zaštite robe u transportu. na primer. 6.8. 6. iz čega proističu i određene posledice. kao što su.).8.

Carinski nadzor je prateći. mora se prijaviti graničnoj. Stavljanje carinskih obeležja od strane carinskih organa. koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli. a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. troškovi prodaje i dr. a po potrebi i lični pretres putnika. . u stvari. Državni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka. po postupku i na način koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. a po potrebi i pregled carinske robe.koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice. Obaveza sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fizičko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor. ali po pravilu u slučajevima kada fizičko prisustvo carinskog radnika ili nije 53 . Neke od tih mera su: .). Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angažovanjem carinskog radnika ili pak posredno. nastaje prelaskom robe preko carinske linije. Sam pojam carinskog nadzora može se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti. nema carinske robe bez carinskog nadzora. utvrđene su određene mere carinskog nadzora. Carinski nadzor Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma značajna obaveza carinskih organa.pregled ličnog prtljaga. ne može se podići ispod carinskog nadzora. takođe. ali su dužni da izvrše uplatu obračunate carine i uvoznih dažbina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. organi inspekcije. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva. skup odgovarajućih mera koje preduzimaju (po ovlašćenju) carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe. uskladištenje. i dr. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom (čuvanje. Zakonom je. a traje dok se ne okonča carinski postupak. Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem. predaju carinarnici. i na taj način uvezena roba.) dužni da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze.pregled. ne mogu predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. 6. kakvoći vrednosti robe kao relevantnim elementima vođenja tog postupka. kako po količini tako i po vrsti.10. a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba.čuvanje. organi unutrašnjih poslova. kao mera carinskog narzora se dosta koristi. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. iako u vlasništvu uvoznika. Tako je sadašnjim Carinskim zakonom propisano da su državni organi (sudovi. izvozi ili preko carinskog područja naše zemlje provozi. odnosno drugoj nadležnoj carinarnici. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene.sprovođenje robe i prevoznih sredstava i . kao i da bi se u određenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost. . dok se ne sprovede carinski postupak. posebno značajan elemenat svake carinske robe. nezakonito postupanje sa carinskom robom. odnosno ne završi postupak carinjenja i roba preuzme iz nadležne carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog područja naše zemlje. Da bi se sprečilo neovlašćeno. propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadležnih državnih organa. To je. a po potrebi i pretres prevoznih sredstava. Naime. jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe.

koja se vraća u nepromenjenom stanju. da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka. kada se roba zadržava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika). . odnosno dok ne istupi iz određenog carinskog područja.pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja. Nadležni direktor uprave carina propisuje način vođenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. gde se putem karneta TIR. Vrsta carinskog obeležja koje će biti korišćeno zavisi od vrste robe. a najpoznatija su carinska plomba.sprovođenje carinske robe. prevozna sredstva na moru. odnosno režima uvoza i dr. Carinskom nadzoru podležu: . vazdušni. brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor.vazduhoplovi. . službenog broja carinskog radnika i dr. Oni su dužni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka. fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe. Carinska obeležja su propisima definisana.carinska roba. odnosno prevoznog sredstva.moguće ili nije celishodno. njihova posada i putnici. Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije može biti pri uvozu. otisak carinskog pečata i carinskog žiga. Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava. prospekata. Carinskim zakonom je utvrđeno da carinski nadzor obuhvata naročito: . izvozu i provozu. uzimanje uzoraka. obezbedilo od neovlašćenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost. Carinski nadzor. odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove.pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika. prevozna sredstva. Bez obzira na to što navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podležu kontroli. odnosno posade.čuvanje i pregled carinske robe. Ti izuzeci su: . obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe. oblika.brodovi organa unutrašnjih poslova. a prelaze carinsku liniju. prevozna sredstva na kopnu. odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju. međunarodnim rekama i graničnim rekama i jezerima.domaći i strani vojni brodovi. . može biti u kako u drumskom i železničkom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. Od opšteg pravila da carinskom nadzoru podleže sva carinska roba. . carinskom nadzoru obavezno podležu roba. omogućuje da carinska roba bez polaganja novčanog iznosa bude obezbeđena dok ne stigne u odredišno mesto.domaći i strani vojni vazduhoplovi. poštanski). vozačko osoblje i putnici koji koriste ova sredstva. putnici i članovi posade koji se iskrcavaju. Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifičnosti. Zakonom je predviđen i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. . ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja i vođenjem odgovarajuće evidencije o carinskim ispravama. posada. Klasičan primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe. 54 . . kao na primer u drumskom transportu. po predviđenoj proceduri. posada i putnici. .stavljanje carinskih obeležja.

Za robu smeštenu u drugim prostorima i prostorijama.Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama međunarodnog robnog transporta preko carinske linije. Smeštaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrđivanje bitnih činjenica o robi (vrsta. konsignaciona skladišta. odgovara podnosilac zahteva za smeštaj. preduzetog od strane carinskih organa. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe.Carinski organi su obavezni da carinskurobu drže pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i puštanja u slobodan promet. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima može držati roba pod carinskim nadzorom. Smeštaj carinske robe Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. Ovu obavezu organi carinske službe izvršavaju tako što carinsku robu neposredno drže ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih držalaca. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor su uređeni smeštaj carinske robe. da uvek i bez teškoće mogu identifikovati i utvrđivati pravo stanje stvari. pored faktičkih mera i neposrednog carinskog nadzora. način vođenja evidencije. carinska prijava za uvoz i provoz robe. kao i postupak carinjenja. ako se roba kod njih uskladištava. Sve te isprave omogućavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajućim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novčanog obezbeđenja i dr. Vlada propisuje postupak i bliže uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smeštaj carinske robe pod carinskim nadzorom. 55 .11. rokovi ležanja. 2. kao što su: karneti TIR i ATA. 7. slobodne zone i carinske zone i 10. kao i za carinu i druge uvozne dažbine. Carinska roba može se smestiti u: 1. prema stanju robe u trenutku smeštaja. ali i da spreče neovlašćeno rapolaganje tom robom. način vođenja evidencije i druga pitanja koja regulišu carinski nadzor nad robom. 4. u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajućim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. u navedene oblike smeštaja odobriće se samo ako su ispunjeni ti uslovi. količina i vrednost). To se postiže putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta. 8. da roba doista neovlašćeno ne dođe na određeno carinsko područje bez naplate carine. odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. 9. Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smeštaj carinske robe. 3. slobodne carinske prodavnice. 5. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje.) postigne adekvatni carinski nadzor. kao i neovlašćeno raspolaganje carinskom robom. carinska propratnica i dr. kao i za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladištenu carinsku robu. odnosno izlaska ove robe iz carinskog područja naše zemlje. zatim sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i dr. Držaoci prostorija i prostora određenih za smeštaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. železničko – carinske magacine. druge prostorije i prostore. centralna skladišta. 6. 6. carinska smestišta. Ako su za smeštaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smeštaj robe pod carinski nadzor. mere carinskog nadzora. carinska skladišta.

carinarnica donosi rešenje o njegovom zatvaranju. Ako držalac carinskog skladišta u određenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke. i mora biti vidno obeležena odgovarajućim natpisom. prema dokumentima na osnovu kojih se unosi. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u određenom roku. Prostorije za ovu namenu određuje železnička stanica u saglasnosti sa carinarnicom. koji koristi i kojim upravlja preduzeće ili drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe.po izvršenom carinjenju. Propisima je takođe utvrđena obaveza držaoca carinskog skladišta da se mora pridržavati obaveza utvrđenih Carinskim zakonom i pratećim propisima. odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. podnose se odgovarajuće 56 . Železničko . odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo. 6. domaća roba. Carinska roba smeštena u železničko – carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe. carinskom skladištu. U opravdanim slučajevima. rešenjem privremeno zatvoriti železničko – carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. propisan je postupak otvaranja carinskog skladišta. Roba smeštena u železničko – carinskom magacinu može se podići: -. domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog područja naše zemlje provozi. carinskom smestištu ili u drugim prostorijama. Carinsko skladište Sam naziv carinsko skladište dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smeštaj robe pod carinski nadzor. ako je konstatovala da se držalac ne pridržava zakonskih obaveza. Po isteku određenog roka. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko – carinskog magacina.2. Znači. rokovi ležanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim slučajevima biti produženi zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. U prostorijama u kojima se održavaju međunarodni sajmovi. rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci. razume se da u carinsko sladište može biti smeštena uvozna neocarinjena roba. ako po zahtevu stranke. Carinarnica može. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.Rokovi ležanja carinske robe koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje su takođe propisani. Držalac železničko – carinskog magacina je obavezan pridržavati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih pratećih propisa. namenjen za smeštaj carinske robe. U železničko – carinskom magacinu.11.carinski magacin Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju.11.po rešenju carinarnice. carinarnica preuzima i prodaje robu. odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto ili . carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor. rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana. Železnica je obavezna da za smeštenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.1. rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava. Za otvaranje železničko – carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.ako se roba vraća u inostranstvo. Smeštaj robe u magacin vrši se odvojeno. Za opremu koja se uvozi. prenese u slobodnu ili carinsku zonu. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. 6. Pošto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladištenja robe. odnosno Jedinstvene carinske isprave. carinarnica može svojim rešenjem privremeno zatvoriti skladište i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka. Uz zahtev za otvaranje. Ukoliko se ne izvršavaju obaveze. odnosno prostorima. .

u praksi se u carinskom smestištu čuvaju sirovine. . Na otvorenom prostoru carinskog skladišta može se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije. prepakivanje. Za držaoca carinskog skladišta je takođe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeležava na način kojim se carinarnici omogućava sigurno sprovođenje mera carinskog nadzora. Roba se smešta u carinsko skladište u slučaju: . može se: . korisnika uvezene robe. Za robu smeštenu u carinsko skladište. odnosno carinsku zonu. na uvoznoj robi smeštenoj u smestište mogu se preduzimati mere i radnje nužne za čuvanje carinske robe.smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva. po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestišta. čišćenje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. takođe.istovara iz broda. . carinsko smestište. Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika. obaveza je držaoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Obaveza je držaoca carinskog smestišta da za uskladištenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. 6.vratiti u inostranstvo. Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom “carinsko skladište” i nazivom držaoca.uvozno ocariniti. . Propisima je utvrđen postupak otvaranja i rada carinskog smestišta. Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište. alkoholisanje. Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni. sortiranje. U carinskom skladištu dozvoljeno je. s tim da carinarnica komisijskim putem utvrđuje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. . Carinsko smestište Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđen. denaturisanje.istovara iz vazduhoplova. vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku.uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja.uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja. carinsku zonu. smeštaja robe koja se premešta iz železničko – carinskog magacina. konsignaciono skladište ili slobodnu.uvozno ocariniti. carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladišta. Nadležna carinarnica. . Carinarnica.3. . Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu nadzorničkog dokumenta. Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se: .smeštaja robe upućene u skladište. reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzeća. 57 . uz prethodno odobrenje carinarnice. carinskog skladišta ili carinskog smestišta na osnovu rešenja carinarnice.isprave. pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe.smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz. kao i . preneti u drugo carinsko skladište. Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom. . a kontrolu robe u carinskom smestištu vrši najmanje jednom u šest meseci. . odn.preneti u drugo carinsko skladište ili u slobodnu.11.uputiti u inostranstvo.

Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor. aparate. instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništiti pod carinskim nadzorom. nadležna carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu. U postupku sa carinskom robom koja se smešta u konsignaciono skladište carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu vrste.6. ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe. instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac ovog skladišta prodaje. odnosno prostoriji držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji. radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaćem tržištu. odnosno carinsku zonu. u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta. Procedura otvaranja konsignacionog skladišta je takođe precizno propisima regulisana. na zahtev držaoca konsignacionog skladišta. carinsko smestište i dr. Za smeštaj robe u konsignaciono skladište. Ako se smešta roba u ambalaži inostranog vlasništva. Tako. uređaja. koji se moraju vratiti u inostranstvo. Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi. mora u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za njegovo otvaranje. Carinska roba koja je smeštena u konsignaciono skladište može se konačno razdužiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladišta. ako je roba odvojeno smeštena i ako se evidencija o robi vodi posebno. uz pregled propisanih isprava. uređaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladišta. Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan. ali uz prethodno odobrenje carinarnice. za svaku pojedinu stranu firmu. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj.11.Obaveza držaoca skladišta je da zamenjene aparate. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. uređaje. držalac skladišta podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj robe sa propisanim ispravama. koja se ne prodaje zajedno sa robom. kao i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. aparata. registrovano za spoljnotrgovinski promet. u odobrenju carinarnice moraju se naznačiti i vrsta i vrednost ambalaže. železničko – carinski magacin i slobodnu. rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina. Pravo je držaoca konsignacionog skladišta da može iz svog skladišta izdavati. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište. Prodaja robe iz konsignacionog skladišta vrši se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi držalac konsignacionog skladišta. pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku.4. pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku. instrumenata i delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu. Ako se roba iz konsignacionog skladišta prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladište. carinsko smestište. Konsignaciono skladište Konsignaciona prodaja robe je specifičan spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor rešen na poseban način. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice. količne i vrednosti. kao i ukupna vrednost robe.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilažu i druge propisane isprave. drugo konsignaciono skladište. koje otvara preduzeće ili neko drugo pravno lice. a komisija koju imenuje carinarnica da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište. Držalac skladišta može takođe izdavati iz konsignacionog skladišta. čije proizvod po zaključenom ugovoru držalac skladišta prodaje. Držalac konsignacionog skladišta dužan je da robu smesti u skladište odvojeno po vrstama. da sačini zapisnik. osim aparata. 58 .

držaocu konsignacionog skladišta. iz razloga vođenja efikasnog carinskog postupka. ocariniti. u času zatvaranja. . Tako su utvrđene obaveze držaoca konsignacionog skladišta da evidencija o robi koju vodi mora da sadrži podatke o: . s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana. Ukoliko je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem ovakvog skladišta. Ako je u pitanju roba štetna ili opasna po životnu sredinu. . Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu.vrednosti robe. Carinarnica je. Carinarnica je dužna da. obavezna da vodi odgovarajuću propisanu evidenciju o robi smeštenoj u ovakvim skladištima.11. od ulaska robe na carinsko područje naše zemlje do njenog konačnog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladišta. carinarnica je obavezna da vrši redovan pregled konsignacionog skladišta. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta. u okviru svoje nadležnosti. . može se vratiti u inostranstvo. kao i komisijskim 59 . da se posluje robom inostranog partnera. pri čemu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktičkom stanju robe sa evidencijom u skladištu. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu. ako su se stekli uslovi.količini robe.broju Jedinstvene carinske isprave. strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom). najmanje dvaput godišnje.stranoj firmi. Postupak otvaranja ovih skladišta je zakonom i pratećim propisima precizno regulisan. nad robom u konsignacionim skladištima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeđuje sigurna kontrola nad uskladištenom carinskom robom.Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladišta tj. Ako držalac skladišta u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke. od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište. a ako se utvrdi višak robe. dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili će carinarnica. . pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti. ispravi o knjiženju. rešenjem privremeno zatvori konsignaciono skladište i odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. . . Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje Specijalizovana skladišta strane i robe domaće proizvodnje služe za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi. 6.nazivu robe. smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje.broju rešenja carinarnice o uskladištenju carinske robe. takođe.5.tarifnom broju i tarifnoj oznaci. merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno oštriji. Carinska služba. propis o evidenciji robe. mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica. Pored vođenja propisanih evidencija. . carinarnica na osnovu sačinjenog zapisnika nalaže držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj odnosne robe u konsignaciono skladište. ukoliko se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. strane jahte. carinarnica pokreće postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti. Ukoliko nadležna carinarnica na osnovu zahteva i priloženih isprava.

Držalac skladišta je dužan da robu smeštenu u njemu drži odvojeno i da je vidno obeleži. U protivnom. odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom.tarifna oznaka robe. Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeđuje se preko centralnih skladišta. .podatke o ispravi o knjiženju i . Uz zahteve za otvaranje centralnog skladišta carinarnici se podnose i proisane isprave. Propisima su takođe regulisani poslovi evidencije.količina. . carinskih skladišta. . prethodno komisiski utvrđuje da li su ponuđene prostorije za ovu namenu podesne za smeštaj robe. .vrednost robe. odn. za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici. broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture. . . a carinarnica kao i u napred navedenim slučajevima davanja saglasnosti. kao i carinski postupak sa robom. fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište. Sam naziv skladišta govori da se u cantralno skladište može smeštati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama. konsignacionih skladišta i dr. . Držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje obavezan je da se pridržava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor.naziv prodavnice u koju se roba upućuje. izdaje odobrenje za otvaranje skladišta. registrovanom kod nadležnog privrednog suda za držanje slobodne carinske prodavnice.naziv robe.pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću ili drugom pravnom licu.podatke o držaocu skladišta i licima s kojima je zaključio ugovor o prodaji robe. Centralno skladište Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nužno zahteva određeni carinski prostor gde se smešta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica. 6.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. .vrednost. . 60 .6. carinarnica postupa kao i u slučajevima poslovanja železničko – carinskog magacina.količinu. a crinarnica vrši nadzor nad njim i potrvđuje smeđtaj robe u njemu. . odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište . carinskih smestišta.tarifnu oznaku. Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledeći podaci: o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji te robe. Evidenciju vodi držalac centralnog skladišta.11.broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i . U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava. kao i roba domaće proizvodnje namenjena za istu svrhu. Pored toga. .broj izlaznog lista.naziv robe. dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži: .

6. Pošto se radi o objektima koji se grade na zemljištu gde se vrši i kontrola kretanja putnika. . propisana je obaveza vođenja evidencije. Po prijemu zahteva. ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe. . .Obrazac je numerisan. ugovor o korišćenju prostorija. kao i uslovi pod kojima se to čini. Na vazduhoplovnim pristaništima. Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice.vrstu robe. . carinarnica. Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici 61 . Na osnovu podnesenog zahteva.11. kao i postupak carinarnice za slučaj nepridržavanja obaveza iz zakona. Nadležna carinarnica overava dostavnice koje je sačinio držalac skladišta. kao i u napred navedenim slučajevima. nadležna carinarnica donosi rešenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice.naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje.skica i tehnički opis prostorije i objekata. Kao i za dosada navedene prostore i prostorije. Roba se upućuje iz centralnog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sdarži sledeće podatke: . u cilju sprovođenja mera carinskog nadzora. odnosno u međunarodnim vazdušnim pristaništima ili međunarodnim lukama ili rečnim graničnim pristaništima. Procedura njihovog otvaranja je dosta složena. za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost. ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje. Ako carinarnica oceni da je neophodno može. Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom. nadležnoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa. odn. odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom. a na teret centralnog skladišta.akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe. ali sada kroz njeno razduženje. Treba istaći da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice.tarifnu oznaku i . odnosno odobrenje organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja drzavne granice. odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice. radi njihovog razduženja. a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladišta predviđenih zakonom. a obavezno ga overava carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. pored carinske kontrole. kao i u lukama i pristaništima gde se obavlja međunarodni saobraćaj.7. otvorenim za međunarodni saobraćaj. zatim drugim graničnim prelazima.vrednost. . kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. komisijski utvrđuje da li su prostorije namenski podobne. Postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište je istovetan kao i kod zaduženja.specifikacija strane robe i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. Slobodna carinska prodavnica Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graničnim prelazima. .količinu. zatim priloženih isprava i zapisnika komisije carinarnice. slobodna carinska prodavnica može se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe.

to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasičnu proceduru odobravanja korišćenja prostorija za smeštaj robe od strane carinarnice. imajući u vidu ekonomske interese privrede. . a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu preko carinskog područja naše zemlje. odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. Rešenjem o smeštaju robe određuju se prostorije i prostori za smeštaj robe. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu.broj dostavnice i datum izdavanja.tarifni broj. . jer se roba ne opterećuje troškovima ležarine i eventualne manipulacije sa robom. odnosno prostore će roba biti smeštena. 6. . Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. količine i vrednosti smeštene i prodate robe. putnicima koji odlaze u inostranstvo. pre carinske kontrole. .upućije se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu. Neprodata strana roba. . posle obavljene carinske kontrole. Prilikom smeštaja robe i carnskog nadzora nad 62 . kao i ekononičnije čuvanje robe pod carinskim nadzorom. Naime. roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak. pre obavljanja carinske kontrole. može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti.nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladišta.naziv strane firme vlasnika robe.naziv firme držaoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje.11. korisnika. Postupak uskladištenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika. a izuzetno i u tuđem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen. Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika. Druge prostorije i prostori Carinski zakon je. u kome se navodi u koje prostorije.naziv skladišta. U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste. tarifnu oznaku Carinske tarife. u lukama i pristaništima. Po pravilu. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati: na vazduhoplovnom pristaništu. Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi. a putnicima koji dolaze u našu zemlju. a odvojeno za stranu robu. posle obavljene carinske komtrole. zatim rok ležanja robe kao i mere carinskog nadzora. privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici.naziv robe.količinu. Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica. . Carinarnica takođe vodi registar overenih listova kartoteke. fleksibilno rešio pitanje nadzora nad robom.cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu i . putnicima koji odlaze u inostranstvo. na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon – blokova preko registar kase. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domaću. Domaća neprodata roba se dostavnicom vraća u unutrašnji promet.8. Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji. Ovo je veoma razvijen oblik ukladištenja carinske robe i sprovođenja mera carinskog nadzora koji je najekonomičniji. posle obavljene carinske kontrole. putnicima koji odlaze u inostranstvo. pre obavljenje carinske kontrole. na graničnim prelazima. . Dostavnica sadrži sledeće podatke: . dostavnicom držaoca skladišta. odn. za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorničku ispravu podnosi se i pismeni zahtev. smeštajem u druge prostorije i prostore.

Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste. niti se plaćaju carinske dažbine. gilde i druga udruženja trgovaca određivali. Međutim u svakom slučaju. osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe. taksama i nametima. 63 . Ako je vrednost učešća domaćeg uloga (sirovina. na osnovu zaključenih ugovora sa držaocem. Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama. koja se uvozi u carinsko područje zemlje. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogućnosti sprovođenja mera carinskog nadzora nad njom. sirovine i reprodukcioni materijal. Obzirom na sve veću ekonomsku moć mlade klase. Samim tim. predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se začinje u feudalizmu – buržoaske klase protiv privilegija i ograničenja vlastele koja je držala gradove. dažbinama. na osnovu zahteva preduzeća koje će držati i upravljati poslovima slobodne zone. da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom “slobodna zona” i nazivom njenog držaoca. Ova dažbina s plaća na opremu. a trgovina se obavljala slobodno na način kako su gradski saveti. puteve. osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0. koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. količine i vrednosti. ali po stopama carine za gotov proizvod. gde se poveljama priznavao poseban režim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje.9. Slobodna zona se otvara rešenjem Vlade. akciza i porez na promet. a ne plaća se na robu namenjenu širokoj potrošnji koja će se iz slobodne zone uvesti na naše tržište bez podvrgavanja proizvodnom procesu. pristaništa i mostove i ograničavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima. reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) veća od 50 % ukupne vrednosti robe. vršiti u treće zemlje. čiji se. kao mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces. hanze. Na ovome mestu biće reči o slobodnim i carinskim zonama na način predviđen našim propisima. luke. bez obzira na učešće domaćeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe. na robu se ne primenjuju režimska ograničenja. slobodna zona mora da bude ograđena. kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama. Zbog toga se do današnjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv “free ports” kao naziv za slobodne i carinske zone. već i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja članica.5 %. pa držalac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smešta u zonu. na magistralnim putevima. U svetu se pod izrazom “slobodna zona” podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo. to jest. odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan. U slobodnij zoni se ne može vršiti promet robe na malo. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni. Da bi ove mere mogle da se sprovode. na vazduhoplovnim pristaništima. otvorenim za međunarodni saobraćaj. za nju se ne pribavlja pravo na uvoz. Roba smeštena u slobodnu zonu može se. kakve danas poznajemo. nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo. U tim delovima bila je ograničena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaćanja navedenih nameta. uvesti na naše carinsko područje. pošto roba stiče status robe domaćeg porekla. 6. sprovodi se postupak carinjenja. Slobodne i carinske zone Slobodne i carinske zone. zanatlija i trgovaca. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za držaoca i svakog korisnika. Uvoz. zakonom propisani deo. industriskim i trgovačkim centrima itd.robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestištima. carina i druge uvozne dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente. Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima.11. Pored držaoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone. mora izvesti.

tj. 64 . u carinskoj zoni se mogu obavljati uobičajene pripreme robe za tržište. sastavljanje. rok ležanja robe u carinskoj. Ova okolnost je izuzetno važna za držaoce slobodnih zona. na zahtev izvoznika. kao što je sortiranje. carinska zona mora biti ograđena. vazdušnom ili rečnom pristaništu. držaoca. nije ograničen. carinski organi će. rešenjem daje saglasnost za otvaranje zone. na osnovu zahteva preduzeća. pakovanje.Ako se roba proizvedena u zoni izvozi. Carinske zone su predviđene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci. izdati uverenje o zonskom poreklu robe. a na osnovu uverenja nadležne uprave carina da su ispunjene mere za sprovođenje carinskog nadzora. rastavjanje i uzimanje uzoraka. U slučaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti. otvorenim za međunarodni saobraćaj i robno – transportnom centru. Inače. merenje. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom. Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome. roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smeštaja u zonu i zavesti u evidenciju držaoca ili korisnika zone. Postupak otvaranja carinskih zona je identičan postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne neocarinjene robe. robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe. nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. kao i u slobodnoj zoni. dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godišnje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. egaliziranje. Vlada. Osim navedenih aktivnosti. markiranje.

Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik. prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). — istovar/iskrcaj robe. doleđivanje itd. formiranje dokumentacije o oštećenju. odnosno artiklima (npr. Kad špediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zaključen ugovor o špediterskom poslu. uskladištenje. ili pak prema komitentima. zatim da obavi sve poslove oko carinjenja. Takvi formulari imaju već odštampane rubrike koje uvoznik popunjava i.). U nekim špedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport. teleksom ili telegramom. po pravilu.7. a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim. a ako to ne bi uradio. Sama organizacija funkcije uvoza nije identična u svim našim preduzećima za međunarodnu špediciju. za avio-transport i sl. a u nekim špedicijama takvo svojstvo nema. telefonom.). daje nalog špediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. a ako to i nije slučaj. Dispozicija se obično daje na posebnim formularima (prilog 7) koje špediteri sami štampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima. špediter retko odbija posao iz svoje 65 .0. međutim. no u tom slučaju je dužan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. u svakom slučaju. U nekim preduzećima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra. — carinjenje. Članom 10. — osiguranje. retki jer se nalozi obično daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata. POSLOVI UVOZA Poslovi funkcije uvoza u preduzeću za međunarodnu špediciju mogli bi se. svesti na obavljanje sledećih tehnoloških operacija: — pozicioniranje. Takvi slučajevi su.krajnjim korisnicima. Ipak.). 7. poslovnica za uvoz južnog voća. u stvari. za uvoz iz zemalja u razvoju i sl. još istog ili sledećeg radnog dana. u organizovanju dopreme. e-mailom. poslovnica za uvoz hemikalija i sl.po njihovom nalogu . što sve zavisi od veličine samog preduzeća i obima poslova koje obavlja. U takvom slučaju preporučuje se da špediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno. dostavljenu mu dispoziciju i da predloženi posao može odbiti. prijema i dostave uvoznih pošiljaka komitentima ili . Opštih uslova predviđeno je da nalogodavac može dati dispoziciju i usmeno. vaganje. npr. osim kontakata sa postojećim i potencijalnim komitentima. na taj način. telefaksom i sl. Dispozicija Jedan uvozni posao počinje. špediter ne snosi odgovornost za eventualno pogrešno tumačenje usmeno primljene dispozicije. tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama. — otprema komitentu i — fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji. telefaksom. naravno preporučenim pismom ili na drugi dokazni način (elektronskom poštom. — disponiranje. zavisno od dispozicije komitenta. Pri izvršavanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo često treba i da osigura robu u transportu. odnosno. uglavnom. u ovom slučaju dopremu robe iz inostranstva. za uvoz iz istočnih zemalja. —aviziranje (obaveštavanje)i prijem robe. Dispozicija predstavlja nalog špediteru da izvrši jedan određeni posao. daje potrebne podatke špediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan način. Naravno da špediter nije dužan prihvatiti primljenu. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi. poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja.

pakovanje i sl. u slučaju da je ista nejasna li nepotpuna. nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod. kamion) i na koji način (npr. Prema tome. kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika). te. u stvari. broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora. dispozicija mora sadržavati podatke o robi (njene karakteristike. Špediter vrši osiguranje pošiljke samo na izričiti nalog u dispoziciji. prijem i preuzimanje robe. Te isprave nalogodavac najčešće prilaže uz dispoziciju. znak. odmah zatraži od nalogodavca potrebna objašnjenja. što se redovno i radi. eventualno. količinu i vrednost robe kao i način pakovanja. dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter potvrdi prijem dispozicije. ako je pošiljku potrebno osigurati. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zaključka. na kojoj relaciji i od kojih rizika. teleksa i telefona). vodeći računa o interesima nalogodavca i o tome će ga. špediter će. Opštih uslova. podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledeće četiri grupe: — podaci o robi (stvarima). U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od slučaja. carinskih. vaganje. Član 12. Dispozicija može uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu špediterovu ponudu za konkretan posao.). naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet. Špediter je dužan da primljenu dispoziciju odmah pažljivo prouči te da. poreskih i drugih administrativnih organa. kao dobar privrednik. prema zahtevima prevoznika. Zatim. npr. faksa.delatnosti. razna uverenja. naziv na stranom jeziku. po mogućstvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila. doleđivanje. Inače. postupiti kako najbolje zna. Međutim. U tom slučaju dispozicija predstavlja. — podaci o uslovima i načinu dopreme. Prema tome. ako špediter to i ne bi uradio. železnica. težinu. izvod iz kupoprodajnog ugovora. kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi sa ovom otpremom. uzimanje uzoraka i sl. daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. nalog za uskladištenje. no kod izvršenja takvog. u prvom redu.ukoliko se radi o prevozu železnicom). onda je kod pakovane robe poželjno da komitent navede i zapreminu. i obavestiti. Tu se. postoje i okvirni ugovori kojima se regulišu odnosi između špeditera i njegovog komitenta. jer je taj podatak važan pri određivanju pomorske vozarine. — podaci o osiguranju i — ostali podaci. Ukoliko traženje objašnjenja ne bi bilo moguće. brzovozno. Prema članu 6. zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku. čim to bude moguće. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovački naziv. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. nalogodavac treba da u dispoziciji naznači iznos na koji špediter treba da osigura pošiljku. doprema određenim brodom. potvrdu o prijemu ponude špeditera i način perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude. uslove plaćanja i sl. Osim ovakvih konkretnih ugovora. vrednost franko granica naše zemlje. obično obimnijeg posla. U okviru podataka o uslovima i načinu dopreme robe. iznos zaključka. sporovozno. ekspresno . nalogodavac treba da navede adresu isporučioca (pošiljaoca). tačan zahtev u pogledu njene otpreme. misli na prijavu o zaključenom poslu. avion. odobrenja (uvozna dozvola) i sl. distribuciju. rok isporuke. a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvršenje date dispozicije. ugovor o špediterskom poslu se smatra zaključenim ako špediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. Oni se obično zaključuju kod specifičnih transporata. i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. Opštih uslova obavezuje nalogodavca da špediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu. a ako ih ne 66 . fakturu.

Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu košuljicu (mapu. naravno da je potrebno da se špediter poziva i na njihove oznake. ili u posebnoj kartoteci. kao što je i uobičajeno u trgovačkom dopisivanju. mantil). te u tom slučaju dotični špediter i ne otvara poziciju. koja ga poslovnica (referada) obrađuje. Neka preduzeća međunarodne špedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku). dati odgovarajuća uputstva 67 . Disponiranje Nakon što referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem.priloži. sa sadržajem rubrika koje njemu najviše odgovaraju. tj. 7. u praksi se ponekad događa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego što je i došlo do njegove realizacije. 7. Na osnovu takvih ili sličnih. U takvom slučaju nalogodavac mora špediteru isplatiti naknadu za već učinjene usluge. Može se dogoditi da nalogodavac povuče datu dispoziciju jer je odustao od posla. U takvom će slučaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja. godini (4) i da je obrađuje druga poslovnica (2). Takve košuljice štampa svaki špediter za sopstvene potrebe. Opštih uslova). te će prema datom slučaju instradirati robu. a u nju se odlaže dispozicija. pozicionoj knjizi. Troškove špeditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije. Tarifna funkcija će pažljivo proučiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi. korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. obično na polutvrdom kartonu. Tako bi npr. a ako dotično odelenje ima više poslovnica (referada). U prvom slučaju tarifna funkcija će instradirati robu prema zahtevu komitenta. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. naravno ako je to još uvek moguće. no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz. Pozicioniranje Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. od kojeg se obično rastavlja crticom (»-«). a špediter je dužan da po takvoj izmeni postupi. kao i naknadu za time prouzrokovane troškove (čl. u čije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. evidencioni broj. 15. davanja uputstava kako da se disponira roba. tranzit i sl. te takva dispozicija dobija samo tzv. unapred propisanih oznaka može se bez teškoća prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajućoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. Iz košuljice treba da se vidi celokupan tok posla. špediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. osim ako on nije učinio očitu grešku koja bi išla čak na njegovu štetu. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti. dok broj iza toga označava 123. U prepisci sa eventualno uključenim korespondentima. — da je to ostavio na volju špediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom.). dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije. izvoz. tj. kombinacija U-42-123 mogla značiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004. već istu samo evidentiraju (privremena evidencija). To je tzv. Inače. odnosno. zatim iz koje je godine. Pri tom se mogu razlikovati dva slučaja: — da je komitent sam izričito propisao način dopreme i prevozni put. Način izbora brojeva takođe je različit u pojedinim špediterskim preduzećima. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije. kada špediter primi obaveštenje od isporučioca ili njegovog špeditera da je roba otpremljena. Naime. on tek tada definitivno otvara pozicioni broj. a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zaključka. karakteristični broj koji se obično stavlja ispred rednog broja pozicije. posao te poslovnice u 2004.1. godini.2.

kraće rečeno. Opoziv se piše u više kopija. a u prekomorskom transportu. vrednost. 7. daje instrukcije inostranom isporučiocu (dobavljaču) kako. poštu. jedna kopija opoziva dostavlja se obično i komitentu. već se stavljaju u tzv. tj. a jedna po određenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva. zbog toga se takve pošiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati. španski). odnosno oblikuje optimalan transportni lanac. unosi raspoložive podatke o toj pošiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. To se radi na posebnim formularima koje svako špeditersko preduzeće štampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovačkih jezika (nemački. francuski. a obaveštenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom. engleski. reekspediciju i sl. u špediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraćaj »Regenhardt« koji se štampa u Hamburgu.komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu. kao i u hitnim slučajevima. Najzad. Tako će kod železničkog transporta tarifna funkcija u instradaciji tačno naznačiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje pošiljka prolazi kako bi se isključila. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. stranom špediteru koji će pošiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru. Takve pošiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta. Nakon što tarifna funkcija na opisani način da uputstva za instradiranje. »privremeno pokriće«. na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti. špediter odmah po prijemu dispozicije koja sadrži i nalog za osiguranje. špediteru u nekoj luci koji će pošiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora. u takvom slučaju će se instradiranje ograničiti na eventualno određivanje prevoznog puta i tarifsko naznačenje vrste robe. Osiguranje Nalogodavac može u dispoziciji zahtevati da špediter osigura robu za vreme prevoza. kopija se obično dostavlja špediteru u zemlji dobavljača. odnosno smanjila mogućnost pogrešne primene tarifa. no najveća korist se postiže dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje železnica. italijanski. Podaci se unose kopiranjem. Prema zaključenom sporazumu. te dati i druga potrebna uputstva koja su nužna za nesmetanu realizaciju prevoza. vraća funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima.). avion.). a koji je jezik u kojoj zemlji trgovački jezik može se utvrditi na osnovu raznih pomagala. Funkcija uvoza šalje opoziv dobavljaču preporučenim pismom. zavisno od toga kome sve špediter treba da dostavi kopije tog opoziva.3. rok dopreme. Ako komitent. vrstu robe i način pakovanja. opoziv robe. zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja će izvršiti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje. »knjigu pokrića« koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj. »u pokriće«. ekspresno ili avionski. Prilikom instradiranja komadnih pošiljaka naročito će se voditi računa da se takve pošiljke uključe u zbirni promet. podaci o prevoznom sredstvu itd. a može i kombinovano). Osim originala koji se dostavlja dobavljaču. te eventualno i krajnjem korisniku. U tom slučaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba pošiljku da osigura protiv uobičajenih i zatraženih rizika. vezano za instradaciju. Pri tome špediter treba da pazi na kojem jeziku će dati transportne instrukcije (opoziv). kada i na koji način treba da otpremi prodatu robu. a jednu kopiju svakodnevno špediter dostavlja osiguravatelju. brod. dok se barem jedna kopija odlaže u pozicionu mapu. kamion. nije ništa posebno propisao već je to ostavio na volju špediteru da on organizuje dopremu. te mogućnost dobijanja refakcija. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vrši tzv. imajući u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva). Budući da špediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu još poznati svi podaci potrebni za sprovođenje postupka osiguranja (tačna količina. odnosno. tarifna funkcija će odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (železnicu. 68 . Inače. Pojedina špediterska preduzeća imaju sa osiguravajućim društvima sklopljene specijalne sporazume. Tom prilikom će ujedno definisati i mesto carinjenja.

naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. a ako je npr. Ako postoje kakve nejasnoće ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama. brodar.). špediter treba da od komitenta zatraži potrebna objašnjenja. obavezan da obavesti kupca. i sve to uz navođenje pozicije našeg špeditera. kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac.Privremeno pokriće može se postići i dostavom posebne prijave. po pravilu. Svaki prevoznik (železnica. Osiguravatelj u primljenoj ponudi obračunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule. broj vagona. Sporazume o »privremenom pokriću« mogu sa osiguravajućim društvom sklopiti i pojedine veće proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge špeditera. onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje kupac. Naročito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zaštićena u transportnom procesu. broj komada. Ako je roba prodata »franco skladište prodavca«.4. Na osnovu dobijene dispozicije špediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporučiocu što je opisano u ovom poglavlju pod 6. Formulare ponude (polise) štampa svako osiguravajuće društvo za svoje potrebe (v. avio. bruto i neto težinu. Npr. o svakoj otpremi robe iz dotične kupoprodaje. Inače. Kada špediter primi ovakvo obaveštenje funkcija uvoza definitivno osigurava pošiljku na način opisan u poglavlju 6.5. već prema tome kako je utanačeno. Na to je on obično posebno upozoren od strane našeg špeditera u opozivu u kojem se traži da teleksom (telefaksom) saopšti datum otpreme. uvozna roba može biti dopremljena u našu zemlju raznim transportnim sredstvima. odnosno njegova špeditera. prodaja ugovorena »franko uputno mesto« onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje prodavac. odnosno manifest). koja plaća prevozne troškove.naravno . ona strana iz ugovora o kupoprodaji. ime broda i sl. dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac. te potpisuje polisu i stavlja svoj pečat. Aviziranje i prijem robe Kupoprodajnim ugovorom dobavljač je. mesečno). vrednost pošiljke. nedjeljno. Na osnovu tih isprava carinarnica određuje gde će se roba smestiti. pristupa definitivnom osiguranju pošiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. Sprovođenju osiguranja treba posvetiti posebnu pažnju. Na osnovu zahteva komitenta špediter može organizovati praćenje robe za vreme prevoza ili pak vršiti povremeno obaveštavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica.opet u skladu sa ugovorom.3. Pravo biranja prevoznog sredstva i načina prevoženja ima. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno špediteru uz istovremeno zaduženje premije. koja je . odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca. Plaćanje premije i obračun između špeditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obračunate premije u jednom obračunskom periodu (npr.2. zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. Posebnim 69 . 7. broj kamiona. 15-dnevno. Formular ponude je sastavljen tako da ujedno služi i kao polisa. prilog 7). 7. u načelu.ili auto-prevoznik) dužan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz. Kad špediter od inostranog isporučioca ili korespondenta dobije tačne podatke o određenoj pošiljci. te odgovarajuće podatke o transportnom sredstvu (reg. Doprema robe Doprema robe vrši se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora. odnosno ocariniti.

kod kojih je pošiljalac u tovarnom listu odredio špeditera za obavljanje carinskih radnji. vozar će prevoznu ispravu predati ugovornom špediteru (ako ih ima više u mestu). Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije moguće ustanoviti na koju se poziciju pošiljka odnosi. odnosno traži dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao. Kopiju obaveštenja referent u funkciji uvoza odlaže u pozicionu mapu (košuljicu) . odnosno prispeti na odredište. plaća prevozne troškove koji eventualno terete tu pošiljku. U tom će se slučaju na osnovu raspoloživih podataka otvoriti nova pozicija. prilog 7) špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. uz pismenu obaveštenje i upozorenje da pošiljku tereti ležarina. odnosno kolska dangubnina. ona će otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloživih podataka iz prevozne isprave. Obično se uz takvo obaveštenje prilaže i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. te da li je vagon zaista postavljen na određeni kolosek. a pošiljalac nije u prevoznoj ispravi naznačio špeditera koji će se o tome brinuti. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio. Ako se pošiljka carini u mestu prispeća (odredištu. koja treba da se u određenom mestu samo ocarini. a od pošiljaoca najhitnije zatražiti podaci o tome kome roba pripada. Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvrđuje na koju se poziciju odnosi ta pošiljka. telefaksom ili telefonom. Kod usputnih (tranzitnih) pošiljaka. Zatim će se najbržim putem zatražiti dodatne instrukcije od uvoznika. Može se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije moguće utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu). Ako se radi o usputnim (tranzitnim) pošiljkama koje treba cariniti. te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. sve elektronskom poštom. uz napomenu kada se približno može očekivati da će u kopnenom transportu roba preći granicu naše zemlje. Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) pošiljci. Ako o tome nema nikakve zabeleške u prevoznoj ispravi.formularom (v. Nakon toga se sređuje dokumentacija potrebna za carinjenje. Kod vagonskih pošiljaka špediter često u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. daljnje otpreme i sl. vozar će o prispeću obavestiti špeditera koji po ugovoru prihvata takve pošiljke (oficijelnog špeditera). a po potrebi i od inostranog pošiljaoca. funkcija uvoza će na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotična pošiljka. tj. odnosno špeditera koji prema zabelešci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju. a sve okolnosti pribeležiti u pozicionoj mapi. Špediter će u 70 . onda će vozar o prispeću obavestiti špeditera koji je u prevoznoj ispravi naznačen da se brine o carinjenju. Ako se mesto carinjenja poklapa sa odredištem pošiljke. a po potrebi obaveštava i krajnjeg korisnika. ali se na osnovu dokumenata može zaključiti da pošiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje. u pogledu distribucije. radi obavljanja carinskih radnji. odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. uputnoj stanici) onda vozar o prispeću obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. evidentira prispeće i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji. i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane troškove. ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. npr. tada primalac pošiljke iskupljuje prevoznu ispravu. prema propisima koji važe za taj vid transporta. Ako je sve u redu. odgovarajuća uvozna referada mora pažljivo ispitati da li se isprave međusobno slažu. Uvozna referada treba prilikom prispeća da utvrdi da li je pošiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano. odnosno da li se slažu sa pošiljkom (robom). U slučaju greške treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi.

specifikacija. transportne isprave – kamionski tovarni listovi (CMR). U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod režimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR. Nakon prijema dokumenata ovi se. odnosno Velikom Gradištu. odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u železnička ili druga prevozna sredstva i upućuje drugoj carinarnici. vazduhoplovni ili brodski manifesti.tom slučaju otvoriti poziciju i najbržim putem zatražiti od primaoca potrebne isprave. U pomorskom transportu roba se može istovariti direktno iz broda u carinska skladišta.1. podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priložiti sve prevozne isprave. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta. potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. razna uverenja koja izdaju državni organi ili paradržavne asocijacije i carinske isprave. odnosno punomoćnika posebnim obaveštenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba pošiljku preuzeti. Ove isprave imaju karakter javnih isprava. spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. a osim toga vozar je dužan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz.6. Istovar u carinska skladišta vrši se na osnovu manifesta. zajedno sa prevoznom ispravom. a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identične dokumentacije. brodski raporti i teretnice.. 7. odnosno kolska dangubnina. granična carinarnica upućuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. uz napomenu da se za prispelu pošiljku od određenog momenta plaća ležarina. Za robu koja se ne odlaže u carinska skladišta. Carinjenje se obavlja na isti način kao i kod železničkog prevoza. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod železničkog i pomorskog transporta. O prispeću poštanskih paketa iz inostranstva. U vazdušnom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu. Isprave u carinskom postupku Radi sprovođenja carinskog postupka koriste se različite isprave. bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju. carinsko smestište ili konsignacipno skladište. pošta carine obaveštava primaoca. slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladište. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaćih pravnih osoba. pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka. carinski magacin. prospekti. odnosno izvoda iz manifesta. a može se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod. u železnička ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutrašnjost. Carinjenje 7. koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav način da se roba bez povrede carinskih obeležja (plombi) ne može vaditi ili stavljati. Naravno da unutar naznačenog roka primalac (špediter) treba da obavi potrebne carinske radnje. železnički tovarni listovi (CIM). specifikacije. U rečnom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu. spisak brodske posade. u koji mora biti upisan sav brodski teret. godine u bivšem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava – više vrsta deklaracija. U periodu do 1995. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku. već u carinski magacin. Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta. prijava za uvoz i provoz.6. carinsko stovarište. To su komercijalne isprave – fakture. 71 . carinsko smestište. carinsko stovarište. paking liste i dr. predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka.

u naš carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1. pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadržini. Za to vreme. Obzirom da je obrazac JCI praktično preuzeti obrazac JAD – a zemalja Evropske ekonomske zajednice. što znači da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave. Koristeći sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u vođenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta. Ona predstavlja set od 5 obrazaca. koji se koriste u za tačno određene svrhe. Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja. Carinski organ. U drugom nivou. a neke rubrike se ne popunjavaju. carinska osnovica sa podacima o obračunu carine i drugih uvoznih dažbina. bruto masa robe. paritet isporuke. što je sve usporavalo i otežavao postupak. naknadnog upućivanja ili provoza). vođeni su postupci za njihovu ispravku. propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe). Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeležen je drugom bojom. dok rubrike označene slovima popunjavaju carinski ili drugi državni organi. nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju 72 .kontrolnih listova oplemenjivanja. izvoz. razni rabati i drugi popusti. količina u jedinici mere. kako između zemalja članica. podnosi se set sa svih pet primeraka. ili dva nivoa. imajući za posledicu nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. Kada se JCI koristi radi sprovođenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici prilikom uvoza i upućivanja. 7. Ovaj dokument koristio se za vođenje svih administrativnih postupaka. ili nivou robe. zamenom preko 150 različitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). primalac i pošiljalac robe.6. čime su ostvarene velike uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni. godine. vrednost robe iz tog naimenovanja. njegova primena je prilagođena potrebama našeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema. ukupna vrednost robe koja se carini. koristi se još Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . tako i u razmeni roba sa trećim zemljama. Pored Jedinstvene carinske isprave.1. Obzirom na njihovu strukturu. registarski broj prevoznog sredstva itd. datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. numerisan je na odgovarajući način i ima svoj naziv. U njih se upisuju podaci koji su zajednički za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini. u zemljama ondašnje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja članica. pograšno popunjavali podatke u njima. odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe.1995. čime se olakšava njegovo korišćenje. izlaznih listova konsignacione robe.1. obrazac zelenog žiga itd. Obzirom da je prilagođen za prijavljivanje i sprovođenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima. kao što su uvoz. po jednoj JCI se može ocariniti 999 raznih roba. naplata carinskih i vancarinskih dažbina i raznih vrsta poreza. oblik ili režima uvoza ili izvoza. namenu uvoza. Rubrike označene brojevima popunjava njen podnosilac. zemlja iz koje s roba uvozi. JCI sadrži rubrike označene brojevima i rubrike označene slovima.1. učesnici u postupku su često koristili pogrešne isprave. Prvi je opšti nivo i sadrži rubrike od 1 do 30. kao što su vrsta spoljnotrgovinskog posla. provoz. za statističke potrebe i zajednički tranzitni postupak. navode se podaci o konkretnoj robi kao što su šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju. vrsta valute. odnosno u rubrikama od 31 do 54.izvezene robe. takva je i njegova struktura. ona ima dva skupa rubrika. Kod ovako velikog broja isprava. s tim što je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI).

koje popunjava njen podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. Treći nivo CIPR je nivo naimenovanja. i ona sledi dosledno logiku JCI na način koji ćemo kasnije objasniti.2. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava. priloženim ispravama. u ime vlasnika robe. CIPR sadrži. podnosiocu zahteva za skladištenje i dr. utvrđuje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloženih isprava. a drugi primerak zadržava. Ovde se upisuju podaci o broju. Po prispeću robe i železničke kompozicije u odredišnu carinarnicu i uputnu železničku stanicu i potvrđivanja njenog prijema. valuti. nazivu plovnog objekta. treći vraća podnosiocu. broju i registarskim oznakama vagona ili barži. bruto masi. dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj.6. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave. vrsti postupka. kao dokaz o urednoj predaji robe. a zatim prvi i drugi primerak zadržava. kao dokaz o urednoj predaji robe. opet za razliku od JCI. CIPR se koristi isključivo za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. Roba se. CIPR se podnosi u 4 primerka. odredišna carinarnica overava oba primljena primerka JCI. a) CIPR u železničkom transportu Kad se graničnoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi železnicom. vrsti i oznakama koleta. u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama. posadu.1. manifestu. provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o rečnom transportu) sa teretnicama u prilogu. ili za svaku avionsku pošiljku. predhodnoj ispravi i dr. Ona predstavlja.podacima iz priloženih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu. odnosno nivo konkretne robe. a zatim jedan primerak zadržava za sebe. za razliku od JCI. drugi vraća podnosiocu. Međutim. odnosno brodskom raportu. relaciji. graničnoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod. podnosiocu isprave. vrednosti. koje je ranije overila granična carinarnica. čime se postiže racionalizacija postupka. tako da se ne podnose odvojene CIPR. overava ih. nakon podnošenja ove isprave. za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava. proverava stanje obeležja (plombi) na vagonima. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom). jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon. što praktično znači da se CIPR sastoji iz više JCI. CIPR takođe sadrži rubrike označene brojevima. čime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. Nakon carinskog pregleda broda. identifikaciji prostora gde se roba eventualno smešta pod carinski nadzor. overava sve primerke. dok četvrti i peti primerak predaje vozaru. set obrazaca koji su svi idantični. Prvi nivo je nivo same isprave i sadrži rubrike od 1 do 10. Kao što se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR. upućuje odredišnoj carinarnici sa oba primerka JCI. posle prijavljivanja. navedenih 73 . jedan primerak CIPR zadržava ta carinarnica a drugi se vraća železničkoj stanici. zadržana je logika JCI sa jednim nivoom više. špeditersko preduzeće. vrsti transporta. jedan vraća vozaru. odnosno svaki šlep. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upućuju sa granice u više prijemnih železničkih stanica. primaocu robe. Drugi nivo je nivo prevozne isprave. trgovačkom nazivu robe. datumu skladištenja. Nakon toga roba se može cariniti u prevoznom sredstvu. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR). je nacionalna isprava i prilagođena je domaćim potrebama vođenja postupka. registarskoj oznaci i zemlji registracije. vazdušnom i vodnom transportu. ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor. tri nivoa rubrika. Granična carinarnica. 7. koji sadrži rubrike od 25 do 34. Po pregledu carinskih obeležja na prevoznom sredstvu i eventualno robe. koji sadrži rubrike od 11 do 24.

Nakon carinskog pregleda vazduhoplova. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi određeni postupak. PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR. koji se. Ona sadrži svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj. Ovde je važno istaći da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR. razni 74 . radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine. tako i u fazi carinjenja. Faktura ponekad sadrži i druge podatke. transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku. Prema tome. ili od njega ovlašćeno lice carinarnici na tom pristaništu. prepisuju u odgovarajuću carinsku ispravu na isti ili drugačiji način. odnosno carinskih isprava. koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadrže većinu bitnih podataka o carinskoj robi. radi lakšeg vođenja postupka. ugradnja i opravka). od kojih. datum izdavanja i potpis ovlašćenog lica. Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. ograničenja itd. prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji. podatke o prodavcu i kupcu. e) Komercijalne. Ovde treba naglasiti da se. kako u fazi carinskog nadzora. a jedan primerak vraća podnosiocu. podnosi se CIPR. podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji može biti zaključen u pismenoj formi ili ne). c) CIPR u vazdušnom transportu Vazduhoplov sa robom. nakon prijema. nakon prispeća na vazdušno pristanište. koji se izdaju za svaku pošiljku koju vazduhoplov prevozi. a treći se vraća podnosiocu. da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tačni. dakle na osnovu dokumenata. Stanje robe se utvrđuje dokumentarno. prevoznih i ostalih isprava. kao i iz komercijalnih. zalihama hrane i pića. Na napred navedeni način prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti. komercijalnoj vrsti robe. predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. priloženih uz carinske isprave. visina prevoznih troškova. razni popusti. s tom razlikom. u stvari. Izgled carinskih isprava. carinarnica dva primerka zadržava. Ova isprava se podnosi samo u slučajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraća u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje. nakon čega se prima CIPR. odnosno sadrži rubrike označene brojevima. prevozna isprava i polisa osiguranja.izvezene robe Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . d) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . smestiti pod carinski nadzor u lučko skladište ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. ugovoreni peritet. dak se u ostalim slučajevima ne podnosi.izvezene robe. način popunjavanja i njihovog korišćenja propisan je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku.u teretnicama. kao što su ugovoreni paritet. o kojima je već bilo reči. njihove rubrike. dok se pregledom utvrđuje. prva dva zadržava carinarnica. jer se postupak okončava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraća iz inostranstva. koje ispunjava podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinski organ. komercijalne i transportne isprave. Iz ovih isprava se najčešće utvrđuje vrsta komercijalnog posla. što se roba pod carinskim nadzorom uvek smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu. da li se slažu sa stvarnim stanjem robe. prijavljuje vođa vazduhoplova. Podnosi se u 3 primerka. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na način kao u vodnom transportu. Posle prijema CIPR. nakon prijavljivanja roba može cariniti u samom brodu. popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB). stanje robe se utvrđuje dokumentarno ili pregledom. Faktura. već se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. količini. već predstavlja pomoćnu ispravu na osnovu koje se vrši razduženje privremeno uvezene robe po jednoj ili više JCI. odnosno. vrednost robe.

tako i carinskim organima. dok se u specifikaciji navode bliži podaci o njima (vrsta. Obzirom na veličinu avionskih pošiljki. a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora. njihovom broju. uverenja o poreklu. U slučaju da se u pošiljci nalazi više raznih roba. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. Železnički tovarni list – CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. broju vagona. raznim pretovarima i prevoznim troškovima. već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. kao i zbog 75 . odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za vođenjem carinskog postupka. u avionskom tovarnom listu se navode često i plaćeni iznosi osiguranja za pošljku. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja. U poslednje vreme. i kod brodova su česte situacije da se prevozi roba više vlasnika. Međutim. kojim se vrši prijavljivanje carinskim organima. a naročito od sredine osamdesetih godina. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona. Ako se radi o maršutnim vozovima. za jedan vazduhoplov se može izdati 50 i više avionskih tovarnih listova. ili ako se radi o prevozu preko teritorija više država. faktura se može izdati zbirno za celu pošiljku.popusti itd. U paking listama. vrednost. bruto težini robe. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se kamionski tovarni list – CIM. pošiljaocu. navode se podaci o vrsti pakovanja. čiji original se predaje samo onom licu koje poseduje tačno određenu kopiju. Komercijalne. mora podneti izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu. nazivu broda i sl. stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja.). dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom. zbog čega se izdaje više brodskih teretnica. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu “proforma” ili sami utvrditi stvarno stanje robe. kvalitetu i dr. izdaje se tovarni list za ceo voz. registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Ovi podaci su važni kako primaocu.). kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije. Ako pošiljku ne prati faktura. Pored napred navedenih. paking liste. zbog različitih interesa pojedinih zemalja. primaocu. Na poleđini ove isprave se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim tarifama od uputne do prijemne železničke stanice. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu. Pored komercijalnih isprava. za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu posebno. količina. koji se uračunava u carinsku osnovicu. bez navođenja detalja o pojedinim robama. koji se uračunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do državne granice naše zemlje. uvoznik ili ovlašćeni špediter izdaje “proforma” fakturu. pošto se većina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj način ostvari racionalizacija postupka. Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu. primaoci i dr. oznakama. Kao i kod vazduhoplova. koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda. Avionski tovarni list – AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo. Za razliku od drugih tovarnih listova. da bi se sprovelo njeno carinjanje. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se može podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plaćanja premije osiguranja. ako se radi o pošiljci koja sadrži više pakovanja iste ili raznih roba. da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj pošiljci. u međunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna želja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama.

a skraćeno je vreme zadržavanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tačne informacije. i to: a) podnošenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).različitih privrednih sistema. da sirovine i reprodukcioni materijali što pre uđu u proces reprodukcije. iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. a time obogate obim i asortiman robe na domaćem tržištu. direktor nadležne uprave carina je ovlašćen da odobri montažu takve opreme pod carinskim 76 . registracija carinskih isprava. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku služi kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeđuje najracionalniji. izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene. odn. vođenje propisanih kontrolnika. da se oprema ili rezervni delovi što pre montiraju i aktivno uključe u proizvodnju ili da. 7. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina. Postupak carinjenje robe Carinjenje robe je najvažniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. Putem računara se isključivo vrši potvrda prijema kod odredišne carinarnice.) Informacioni sistem carinske službe (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa početkom korišćenja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od početka 1995. a pre obavljenog carinjenja. ili izvoza robe iz zemlje. stavljanje robe na raspolaganje nakon okončanog postupka carinjenja i dr. počeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske službe preko složenog računarskog sistema koji se sastoji od centralnog računara i preko 100 računara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom području zemlje. ove težnje nisu ostvarene na međunarodnom nivou ekonomskih grupacija. jeste obezbeđenje uslova za izvršenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe. Jedan od osnovnih zadataka uvoznika. kao roba široke potrošnje.2. s tim što se vodi i carinski prekršajni postupak. akciza i poreza na promet i dr). najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja.6. poreza na promet i drugih taksi koji terete robu. f. naplaćivanje utvrđenih iznosa carine. Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza. puštanja u slobodan promet. potrebne za vođenje postupka. nadležni carinski organi pokreću postupak carinjenja po službenoj dužnosti. Kada je u pitanju montaža opreme za objekte čija je izgradnja planirana duže od dve godine. akciza. odnosno njihovog špeditera. Pre nego što se pristupi postupku carinjenja robe. dok će se u kasnijim fazama sistem “otvoriti”i u njega uključiti i drugi učesnici u carinskom postupku. U ovoj fazi. Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeđuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom. c) pregleda carinske robe i d) proračuna i naplate carinskih pristojbi (utvrđivanje carinske osnovice. potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovođenju istog. razduženje stanja robe pod carinskim nadzorom. Carinskim zakonom je pravno uređen postupak u slučajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora. godine. Na ovaj način carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan. drugih uvoznih dažbina. ISCS sistem koriste samo carinski organi. već se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi određenih radnji predviđenih zakonom. odnosno u proizvodni proces. automatsko obračunavanje carinskih dažbina i štampanje računa. povećaju robne fondove u ponudi. b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tačnosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama).

1.železničko – carinskim magacinima. istovar robe. JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (najčešće špediter). carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi. mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadležnoj upravi carina. Sem toga on je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama. osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila.avionskih i . u slučaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese šteta. pre sprovedenog postupka carinjenja. . Na zahtev podnosioca JCI. Propisima je takođe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. već obavljen od strane učesnika u carinskom postupku. odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti.slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim. . Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Podnošenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. s tim da se položi garancija banke koja omogućuje naplatu carine. u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. nije radnja propisana Carinskim zakonom. sem malih izuzetaka. ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI.roba koja se nalazi na brodovima šlepovima u roku od 48 časova po prijemu JCI. . uvoznih dažbina i eventualno i poreza. Po odredbama Carinskog zakona. Uslovi i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajevi za koje se ne podnosi JCI. Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dan podnošenja zahteva. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. . odnosno od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini.carinskim skladištima. vrši van tih mesta. na teret budžeta.ekspresni pošljaka u roku od pet radnih časova. carinski referat). vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje.kamionima i kontenerima. . Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u: . Zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik.železničkim vagonima.2. koja o tome vodi evidenciju. Međutim. iz određenih razloga. Tako je carinarnica dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u: . odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava. a Vlada je propisala postupak. Carinjenje robe se po pravilu vrši u prostorijama i prostorima sedišta carinarnice. a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine propisuje 77 . preko nadležne carinarnice. propisima je utvrđena obaveza da se preduzeće ili drugo pravno lice. postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadležne carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnošenja JCI i propisanih isprava. a nisu nađene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta. Carinskim zakonom je predviđeno. koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI.nadzorom. 7.6. podnosilac JCI ima pravo na naknadu štete. Carinski obveznik ili ovlašćeni špediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji.

Datum predaje robe se ne računa u taj rok. b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu.podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave. Ležarinu plaća podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaćaju prilikom uvoznog carinjenja robe. a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava. odgovarajuće isprave se moraju podneti u roku od 5 sati. Zasad postoje sledeći rokovi za podnošenje dokumentacije: a) ako se roba carini u železničkom vagonu. e) da li se podaci iz priloženih isprava slažu sa podacima unetim u JCI. Zbog toga je neophodno da špediter pripremi potrebnu dokumentaciju već ranije na osnovu obaveštenja pošiljaoca o izvršenoj otpremi pošiljke. eventualna ležarina se naplaćuje posebno. Za robu u kontenerima važe isti propisi. Radi sigurnijeg vođenja postupka carinjenja robe. pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: . u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije. d) da li je uvoz. Sa druge strane. . carinarnica je obavezna da za takvu robu izvrši propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava. ugovoren način predaje isprava i sl. U slučaju prekoračenja rokova železnica zaračunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima. rok se produžuje do isteka prvog idućeg radnog dana. 7.6.količinu. odgovarajući dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana. podnosilac JCI ima pravo da. računajući od dana predaje robe carinarnici. odnosno kolsku dangubninu. Za robu koja ostane ležati u carinskom magacinu ili na carinskom stovarištu posle iskupa JCI. Za pošiljke pod a) pojedine špedicije imaju sa železničkim stanicama sklopljene posebne ugovore. c) da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe. U tom slučaju on će bez poteškoća moći pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju. b) da li su uz JCI priložene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe. nosilac prava plaća ležarinu za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. Za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje određeni su prilično kratki rokovi. U slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište. Ako poslednji (treći) dan pada u nedjelju ili državni praznik. odnosno od trenutka kad je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje. te pošiljka neće pasti u ležarinu.ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku.sadržina i oblik carinskih isprava.isprave koje se obavezno podnose. odnosno izvoz robe zabranjen. a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kad je železnica špediteru uručila tovarni list.način podnošenja.2. 78 . U Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku propisuje se: . Po prijemu JCI sa propisanim ispravama. kao i . jeste prijem JCI. odnosno dan kad carinarnica ne radi. . carinarnica utvrđuje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima). pre podnošenja JCI. . Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi.Republička vlada. Taj rok počinje teći od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja).2.

carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na JCI i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI.kvaliteta. podnosilac JCI.vrste. Pregled robe od strane carinskih radnika vrši se u rokovima o kojima je već rečeno.vrstu i . U izuzetnim slučajevima. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slaže sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti. kada su nedostaci u JCI očigledne greške od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju. takođe. prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstava robe. slobodnoj i carinskoj zoni. reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju. što zavisi od nahođenja carinskih organa. b) da li se roba. delovi za tekuće održavanje. delovi za ugradnju u nove proizvode. količini i vredosti robe. u ovakvim slučajevima. odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao.kakvoću robe. Ako se on udalji pre završetka pregleda. carinarnica će JCI sa prilozima. a u carinskom smestištu. Carinarnica.vrednosti i . Direktor nadležne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe. naznačujući na njoj u čemu se sastoji propust. . Pregledom robe treba da se utvrdi faktičko stanje robe prema podacima iz JCI i priloženih isprava. U opravdanim slučajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine. 79 . preduzima sve mere potrebne za utvrđivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko – tehnološkog ispitivanja robe. Pregled carinske robe Pregled robe je u postupku carinjenja veoma važna faza. koji je dužan da pokaže robu. carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja. s tim što se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI. Pošto je dan podnošenja JCI u carinskom postupku izuzetno važan. prema stvarnom stanju. čiji je uvoz slobodan. kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini. kao i potrošni materijal. carinarnica može pregled robe izvršiti u procesu proizvodnje. slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama. Tom prilikom carinarnica utvrđuje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: . . Ako je u ovoj fazi carinjenja utvrđeno da je sve u skladu sa propisanom procedurom.. a u prisustvu podnosioca JCI. zatim vrši merenje robe. kao dan podnošenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI. svrstava u tarifni broj.količine. carinarnica može izvršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal. produktivnost rada. uzima prospekte i drugu tehničku dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje svojstava robe i dr.6.porekla robe. vratiti podnosiocu. . ekonomije troškova i povećanje rentabilnosti poslovanja. s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda. carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem JCI kao neispravne. carinarnica može vršiti pregledom robe u celini ili delimično. Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta.2. Pregled robe na osnovu primljene JCI. Time se ostvaruje funkcija carinske službe u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na povećanje obima proizvodnje. carinarnica može primiti JCI. 7.3.

Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu: . odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. odnosno ovlašćeni vozar. . Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi. a iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema konačnom rešenju vrati. Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice. . a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima. obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe. od strane podnosioca JCI. Carinskim zakonom je predviđeno da se uvezena roba može vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku. . ako prevozna isprava nije iskupljenja. prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz.vrednosti i . odn. odnosno podnosiocu JCI. prevozna sredstva. . prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloženim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe. .ako garantni rok nije ugovoren. postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti. može se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: . Ako.kvaliteta. . carinarnica je dužna da to zapisnički utvrdi i jedan primerak zapisnika uručuje podnosiocu JCI. . Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa.količine. odnosno vozar. ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice. aparati. zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac JCI. Podnosioc JCI može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru. takođe. a nalazi se pod carinskim nadzorom.kakvoće. Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koju glasi prevozna isprava.ako se mašine. odnosno razlika naknadno naplati. Prigovor carinarnici. podaci u JCI se ne mogu ispravljati. s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvrši definitivno carinjenje.porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloženih uz JCI. carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe. Po prijemu zapisnika carinarnica donosi rešenje.ako strana firma osim u gore navedenim slučajevima šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe. Uvezena roba izuzetno može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: .porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama. .vrednosti i . količine i kakvoće upisanih u JCI (kotacija na berzi. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. Carinskim zakonom je definisan. .vrste.količine.vrste. vraćaju zbog toga što 80 . Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je dužna da podnosiocu zahteva vrati uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine. primena klizne skale). a o čemu sačinjava zapisnik.ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima. Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI. instrumenti i sl. uređaji. Ako je roba ocarinjena.

plaća se kamata na svaki dan zadocnjenja.kao vraćanje robe u inostranstvo.4. vraćaju zbog toga što nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta. nastavlja se faza obračunavanja i naplaćivanja carine. Prilikom obračunavanja carine i drugih uvoznih dažbina je izuzetno važno na pravi način utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife. Sve napred rečeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina i o načinu obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina. iznos akcize i poreza na promet. a 81 . ako nadležnoj službi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obračunu: carina. odnosno roba široke potrošnje potrebno je obračunati iznos akcize i poreza na promet. . Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku. a potom akciza i porez na promet. a koji nije naplaćen u propisanom roku. sem eventualno posebne takse pri uvozu određenih proizvoda koja se odmah plaća (cigarete i piće). . realizuje naplatu potraživanja iz bančine garancije. Obračun carine i drugih uvoznih dažbina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan. koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču. po propisanoj stopi. Ukoliko u propisanom roku. kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dažbine državi. a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom. Osnovicu za obračun akcize čini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dažbina koji terete robu. a pre uplate carine. eventualno akcize i porez na promet. ostale uvozne dažbine. drugih uvoznih dažbina. Uslov da se garancija može koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora. osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomoćnika – špeditera) da robu može podići ispod carinskog nadzora posle izvršenog carinskog pregleda. uvozne dažbine. Uprava carina. carinski obveznik je dužan da plati u roku od osam dana od dana prijema obračuna. U svim ovim slučajevima carinarica je dužna da donese rešenje o vraćanju robe u inostranstvo. o čemu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. instrumenti zaštite. smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. carinski obveznik. Roba se ne može podići ispod carinskog nadzora pre nego što se uplati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.ako se sirovine. Rok za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u svim slučajevima je tri dana od dana uručenja računa. s tim da je carinski obveznik dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista. . kao faze u postupku carinjenja. Pošto je u pitanju roba akciznog karaktera.je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja (lizing poslovi i dr. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina Posle pregleda robe. reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje. preko Fonda za obračun i naplatu prihoda. 7.).ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu. odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina redovnim putem. Osnovni princip u carinskom sistemu. pa nosi robu.2. podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama. akciza i poreza na promet. Obračunatu carinu.6. Izuzetak čine obračunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se počnu iskorišćavati pre prelaska carinske linije naše zemlje. Garancija se ne može povući dok se ne izmiri obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu na koju se garancija odnosi.

naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. Izuzetno. utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava. odnosno povraćaju ovih dažbina. a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dažbine plaćeni u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac JCI nije u JCI naveo tačne podatke od kojih zavisi ovaj obračun. carinarnica će na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. Zato je cartinarnica koja je donela rešenje o naknadnoj naplati ili vraćanju više naplaćenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. naplaćivanja i povraćaja carine i drugih dažbina teku od dana kada je rešenje postalo konačno. od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina (osim za privremeni uvoz robe). Naime. odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema naše zemlje. kako državi. predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe. na osnovu podataka iz JCI. Rokovi za izvršenje rešenja koja su doneta u vezi naknadnog obračunavanja. odnosno sa stvarnim stanjem robe. odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe. naknadne naplate i povraćaji više plaćenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadležnost organa carinarnice. carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja iste doneti rešenje o naplati. koji su vremenski ograničeni pod kojima se mogu vršiti odgovarajuće izmene.postoje propisima utvrđeni uslovi. korisnike uvezene robe i 82 . Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. Međutim. podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. propisima je dat ravnopravan status. treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize. utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe. odnosno o povraćaju više naplaćenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadležni organ uprave javnih prihoda. i iz isprava koje su podnesene uz JCI. odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno povraćaju ovih dažbina. carinarnica je dužna da. Ukoliko se upoređivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI. Kada je u pitanju naknadno obračunavanje. odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu ili su plaćeni više puta. tako i carinskom obvezniku. carinarnica će u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ograničenje doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuđena. dužna je da svoje rešenje dostavi nadležnoj upravi javnih prihoda. carinarnica je ovlašćena da vrši obračun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. rok od jedne godine počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja sa podacima iz priloženih isprava. Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogrešno izvršen obračun carine i drugih uvoznih dažbina. takođe. primenjujući propise iz svoje nadležnosti. Te poslove obavljaju organi nadležne uprave javnih prihoda. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Carinski zakon je obavezao sve učesnike u carinskom postupku. U navedenim slučajevima ukoliko postoje razlozi ne isključuje se mogućnost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o opštem upravnom postupku. odnosno naplaćuju u skladu sa ovlašćenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet naše zemlje. Ukoliko se. od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. sa kopijama obračunatih JCI. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI. Rešenje o naknadnoj naplati. Dakle. porez na promet i druge takse koje se obračunavaju. podnosilac može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI. tim zakonima o akcizama i porezu na promet. može. odnosno stvarnom stanju robe.

omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije. odnosno carinske ispostave. Prenos se vrši na osnovu obrasca »Prenosna isprava« čiji oblik propisuje nadležna uprava carina a štampa ih svaki špediter za svoje potrebe (prilog 7). prihvata se. odnosno korišćenje carinskih povlastica. 7. carinskim organima ili stručnim licima koja oni ovlaste. Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajuće uzorke ili utvrditi vrstu robe. a drugi nakon overe carinarnica vraća špediteru. u važnijim privrednim i transportnim centrima (obično uz železničke stanice) i u rečnim pristaništima. kao i na aerodromima otvorenim za međunarodni transport.5.2.carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga.druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba. Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova. postoje na svim graničnim prelazima (železničkim. odnosno kolsku dangubninu. Popis carinarnica i carinskih ispostava može se dobiti od nadležne uprave carina i na svakoj carinarnici. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajući način popunjava na propisanom formularu.izvršno rešenje carinarnice. a za građane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza. obračuna i drugih podataka iz evidencije. ono mesto koje je odredio pošiljalac u prevoznoj ispravi. odnosno prinudne naplate smatra se: . U praksi. Prinudna naplata za dospelu carinu. Ukoliko je pošiljka prispela na špediterovu adresu. isprava. akcize i porez na promet i kamate koje se naplaćuju u carinskom postupku od carinskog obveznika vrši se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze. odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlašćenje ili dispoziciju carinskog obveznika. odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveću moguću pažnju jer svaka greška može povući za sobom ili vraćanje JCI od strane carinskog organa. obračun carinskih i drugih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti. odnosno 83 . od kojih jedan zadržava carinarnica. naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava. Ovo se takođe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su dužni da u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne JCI. Način popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. zbog čega pošiljka može pasti u ležarinu.JCI po kojoj je izvršeno carinjenje. potrebno je da on pre carinjenja izvrši prenos prava vlasništva na uvoznika na koga inače glase ostale isprave u vezi sa tom robom. U unutrašnjosti zemlje postoje carinarnice. tada treba od carinarnice zatražiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka. kao i u važnijim pristaništima na graničnim jezerima. odnosno carinske ispostave. rečnim). kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. po pravilu. druge uvozne dažbine. JCI sastavlja i podnosi carinarnici najčešće špediter. radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja Što se tiče samog mesta carinjenja. ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor. drumskim. a spisak železničkih stanica u kojima se može obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku železničkih stanica naše zemlje. . kao i uvid u proizvodnju robe. Carinarnice. ili pak pogrešni proračun carinskih dažbina. da u roku od dve godine od dana podnošenja JCI. zatim u pomorskim lukama određenim za prekomorski transport. Izvršnim naslovom u postupku izvršenja.6.

Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije može uložiti prigovor nadležnoj carinarnici. te upućuje podnosioca JCI da zaduženje plati na carinskoj blagajni. Prijava je punovažna tek kad je potvrđena od nadležne banke. veterinarsko-fitopatološko svedočanstvo. precrtavao ili ispravljao upisane podatke. špediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika.poreza na promet. dobavljač je ne pošalje i sl. verziranog u carinskim poslovima. svedočanstvo o poreklu. da li su uz nju priložene sve isprave i da li su one u redu. odnosno neispravnosti. Nakon izvršenog pregleda robe carinski organ obračunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse. računajući od momenta podnošenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. odnosno da neke od njih sam ispostavi. dužna je za zadržavanje železničkih kola preko tog roka platiti železnici kolsku dangubninu. prigovor se može podneti i nakon toga. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi. pregleda dokumentacije. a i kažnjavanje podnosioca JCI. a kod železničkih usputnih i poštanskih pošiljaka do uručenja takvih pošiljaka primaocu. u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. dužan je sastaviti odgovarajući zapisnik. a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. Uobičajeno je da se već prilikom opoziva robe zahteva od dobavljača da dva primerka fakture priloži uz prevoznu ispravu. Ako se podnosilac JCI 84 . svedočanstvo o kvalitetu robe. a dva primerka pošalje posebno poštom. količine ili vrednosti. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. U slučaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraća JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. U slučaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane. kao i obračun troškova prevoza i osiguranja. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi. carinjenje se može izvršiti na osnovu proforma-fakture uvoznika. Međutim. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta. ako ti troškovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi. Fakturu dobavljača za isporučenu robu pribavlja uvoznik. zbog čega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje. ako su uzorci robe bili uzeti na propisan način. Pregled robe se vrši radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao. uz JCI treba priložiti i prijavu o zaključenom poslu. da stigne barem drugo.). Pregled se vrši u prisustvu podnosioca JCI. Budući da se carinjenje sastoji iz: podnošenja JCI. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja uvoznik nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljačem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. Ako carinarnica svojom krivicom prekorači taj rok. brisao. funkcija uvoza će prilikom potvrđivanja prijema dispozicije zatražiti naknadnu dostavu prijave. odnosno fakturi. Carinarnica je dužna uvezenu robu koja se carini u železničkom vagonu ocariniti u roku od pet sati. Što se tiče isprava koje treba priložiti uz JCI. najčešće terenskog radnika špeditera. količine i vrednosti robe. pri čemu se za utvrđivanje kvaliteta robe može obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. no samo do preuzimanja robe od carinarnice. Nakon što primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena. a u krajnjem slučaju prilikom prijema obaveštenja da je pošiljka na putu. pregleda robe i proračuna i naplate carinskih pristojbi. Uz JCI treba priložiti fakturu i prevoznu ispravu. Prijavu o zaključenom poslu uvoznik treba da dostavi špediteru kao prilog uz dispoziciju. to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI. zavisno od vrste robe i režima uvoza. kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno vođenje carinskog postupka. Carinarnica je dužna da na prigovor donese rešenje. Nadalje. Protiv rešenja carinarnice podnosilac JCI se može žaliti nadležnoj upravi carina.

a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja špeditera. te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici. Carinski obveznik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke. ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI. Prema želji nalogodavca roba se nakon carinjenja može uskladištiti u neko javno skladište ili u 85 . Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je pošiljka za sve vreme bila na čuvanju kod železnice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je dužan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. ili špeditera kojom se jamči plaćanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. Ako pak komitent želi da robu odveze sam. a može se odgovarajuće vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzeća. Izuzetno. Čest je slučaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz železničkog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. 7. čiji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. Odprema se može izvršiti sopstvenim drumskim vozilima. a kolska dangubnina za vagonske pošiljke. carinarnica može primiti i barirani ček ili drugi oblik gotovinskog plaćanja. naime. referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. Otprema robe komitentu (korisniku) Još za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvrši sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbrži način. odmah po carinjenju. Uz zahtev za reekspediciju mora se. Treba voditi računa i o tome da se pošiljka može ponovno predati na prevoz samo uz pristanak železnice i to pod uslovima predviđenim u čl. Ako preduzeće za međunarodnu špediciju ima svoju funkciju transporta. jer se inače plaća ležarina za komadne. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista špediter (pošiljalac) je dužan da upiše belešku »ponovna predaja bez promene tovara«.7. jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. U tom slučaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. u kom slučaju podnosilac JCI ima pravo žalbe nadležnoj upravi carina. a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnošenje. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi. Naročito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu pošiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispiše) novi (lokalni) tovarni list. Kopija naloga daje se i carinskoj službi špedicije. železničkoj stanici dati na uvid i raniji (međunarodni) tovarni list. te ili vrši odgovarajuće ispravke ili prigovor odbija. kako bi ona nakon carinjenja predala međunarodni tovarni list funkciji transporta. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu pažnju. otpremila robu po zahtevu uvoznika. @eleznica zaračunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu. Spt 31. onda se nalog za reekspediciju obično daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista. Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovarištu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. U svakom slučaju.ne bi složio sa proračunatom visinom carine i pristojbi. uvozna referada treba o tome također obavijestiti transportni odjel koji će prisustvovati pretovaru i odvoženju i pobrinuti se za utvrđivanje stanja robe u slučaju oštećenja ili gubitka. 27. Kao dokaz da je carina plaćena služi potvrda na JCI. »obezbeđeno garancijom« i to overava potpisom. Po prigovoru carinarnica donosi rešenje. podneti carinarnici prigovor na izvršeni proračun carine. Ukoliko se radi o pošiljci koja je prispela železničkim transportom i treba da bude otpremljena dalje.

funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvršenoj otpremi. a kopiju naloga takođe dostaviti carinskoj funkciji špeditera. sortiranje. zbog čega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. bilo da se radi o unutrašnjem ili o međunarodnom transportu. prema dispoziciji nalogodavca špediter može izvršiti distribuciju. Najznačajniji zbirni transport vrši se železnicom. 7. a svega toga kod zbirnih (npr. no najviše je razvijen kod železničkog prevoza. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu. Najzad.). a osim toga špediter ima računa da svom komitentu zaračuna i nešto jeftiniji prevoz nego što bi on za tu pošiljku platio da ju otprema komadno. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta. Ako je prilikom distribucije potrebno izvršiti još neke radnje (prepakivanje. U špediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta. špediter i prevoznik. u smislu propisa o naknadi štete za oštećenu ili izgubljenu robu. u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno. signiranje i sl. vagonske) vozarine. kao svoju jedinu odnosno najvažniju delatnost. Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice). ili je svedeno na minimum. odnosno stovarišta. Uz nalog treba priložiti i popunjene isprave za daljnju otpremu. tj. Transportna preduzeća (npr. Ima špediterskih preduzeća u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport. naravno da će se i to u nalogu navesti. špediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike između komadne i zbirne (npr. Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi učesnici u prevozu. Funkcija uvoza će u takvom slučaju predati funkciji transporta potvrđenu JCI. u kom slučaju mogu doći u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje. avionski. za koje je potreban skladišni prostor. I u ovom slučaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladištu. Tako špediteri prikupljaju manje komadne pošiljke i nakon kompletiranja većih količina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku pošiljku svojoj filijali ili drugom špediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. iskupljenu prevoznu ispravu.skladište špeditera (ukoliko ga poseduje). skuplja manipulacija oko utovara. i to tek nakon prijema potvrđene JCI. Tako je npr. Zbirni transport Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost špediterskih poduzeća. odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. odnosno carinskom stovarištu. u tim se obaveštenjima obično primalac upozorava da za slučaj oštećenja ili gubitka zatraži službeni zapisnik od vozara. vlasnik robe (pošiljalac-primalac).). U tu svrhu špediteri koriste posebne formulare koje sami štampaju.8. rečni i drumski prevoz. železnica) sa druge strane imaju računa da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinačnim sitnim pošiljkama. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinačnih komadnih (manjih) pošiljaka od jednog ili više pošiljaoca iz jednog grada ili zemlje. prepakivanje i sl. 86 . u nekom prikladnom mestu (saobraćajnom ili privrednom centru). Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno brže nego da se otprema pojedinačno komadno. koja je u nekim zemljama znatna. odakle se takva roba nakon grupisanja upućuje sa jednom prevoznom ispravom na špeditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme. odnosno prenosnu ispravu. ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta). na osnovu kojih se roba može preuzeti iz carinskog magacina. vagonskih) pošiljaka nema. jer su izbegnuti razni pretovari koji se inače javljaju kod prevoza komadno. Između ostalog. kao i kombinacija dvaju grana. pretovara i istovara. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoća da će se pošiljka oštetiti za vreme prevoženja. I naša preduzeća za međunarodnu špediciju imaju znatno razgranat zbirni transport.

zatim Trelleborg u Švedskoj. u koji se sliva zbirna roba iz Švajcarske. Milano za robu iz industrijskog područja severne Italije. Naravno da će se zbirni vagon brže formiranja ako između novosadskih špeditera postoji koordinacija i sporazum o zajedničkom tovarenju u Salzburgu. tj. U prvom slučaju. naš špediter ne može zapravo određivati kojem će špediteru inostrani dobavljač predati pošiljku. na koji otpada približno 2/3 od ukupnih količina naše zbirne robe pri uvozu. Francuske. Grčku. imati računa da našem špediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla. počinje npr. te se tu — u organizaciji tamošnjih specijalizovanih špeditera — formiraju zbirni vagoni za pojedine naše špeditere i za pojedine privredne centre. koji će na određenom saobraćajnom čvorištu prihvatiti tu pošilju i otpremiti je dalje ka odredištu. Bugarsku. Drugo izvorište po važnosti je Buchs (SG). Mađarsku. Inače. ako inicijativa za dopremu pošiljke polazi od našeg uvoznika. U Salzburg se. te Beč. Španije i Portugalije. prezentacija duplikata tovarnog lista. Na taj način stići će do Novog Sada i navedena pošiljka iz Amsterdama i to kad se za špeditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna količina robe za jedan zbirni vagon. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i špediterske potvrde (FCR). npr. Frankfurta. već -alternativno. Sto se tiče korisnih efekata od zbirnog transporta. iz Brisela. Najjače izvorište zbirne robe za našu zemlju je Salzburg. teorijski je moguće da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe. a ipak se otpremaju pojedinačno. sliva velik broj pošiljaka zbirnog prometa upućenih od strane raznih špeditera iz SR Nemačke i okolnih zemalja. Naš špediter iz Novog Sada (npr. to će inostrani špediter. Iran i druge zemlje. Kod franko-pošiljaka. Kopenhagena.i/ili špediterska potvrda. Zbirna otprema. Hamburga. jer o tome odlučuje onaj ko plaća prevozne troškove. u optimalnim vremenskim rokovima. naime. te će ta špedicija. Razlozi za to su višestruki. mora se pošiljka otpremiti direktno železnicom kao komadna pošiljka (pojedinačno). onda špediter može pošiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. npr. Češku. kao uslov za isplatu.prvenstveno pri uvozu. tu za špeditere postoje dve alternative: — kada se radi o franko-pošiljkama i — kada se radi o unfranko-pošljkama.. Ta špedicija će preuzeti pošiljku kod dobavljača i budući da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu naše zemlje do Salzburga. To se može objasniti na primeru otpreme jedne komadne pošiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. namenjena za Austriju. Inače. otprema robe u posljednji čas. Za špediciju »Lagermax« stići će na isti način i druga slična roba. odnosno Leibnitz u Austriji. kao i eventualno špediteru. špediciji »Lagermax« koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. Tursku. korespondentu našeg špeditera u odnosnoj zemlji. Kölna itd. davanjem opoziva inostranom dobavljaču sa zahtevom da robu radi otpreme preda određenom špediteru. znači. inostrani dobavljač. «Jugošped» ili neki drugi špediter) će opozivom zamoliti dobavljača da pošiljku preda radi otpreme npr. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu. Rumuniju. Buchs (SG) na švajcarsko-austrijskoj granici. Sa istočnoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen. jer je to uslovljeno ugovorom. delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih špediterskih preduzeća. pri uvozu robe. Najjača sabirališta naše zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemačkoaustrijskoj granici. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno. tj. otprema zbirno je moguća ukoliko su špediteru ostavljene odrešene ruke u pogledu disponiranja. formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. pošiljaka kod kojih prevozne troškove plaća pošiljalac (inostrani dobavljač). špediciji »Starintex« u Amsterdamu. naravno ako inostrani 87 . naime. svojoj špediterskoj vezi u Salzburgu. Međutim. neupućenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. kome inače naš špediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omogućava da se uključi u taj posao. Ima dosta komadnih pošiljaka koje bi mogle biti obuhvaćene zbirnim prometom. delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica. izvršiće otpremu te pošiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit. nesloga naših špeditera i sl. kao npr. Engleske.

naime. 7. a zatim vrši potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava. bez obzira što je neka roba frankirana. U takvom slučaju on će u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu određenom špediteru.9. tj. pribavljanje nedostajućih isprava za carinjenje i sl. Naš korespondent će. Za relaciju Amsterdam .) za račun nalogodavca. Jedan primerak borderoa se priključuje uz tovarni list zbirnog vagona. U tom slučaju će manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaračunavati »Lagermax« našem špediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. odnosno izvršiti obračun sa bankom po tom zaključku. već je važno da taj posao i fakturiše u što kraćem roku. Prevozne troškove za kompletan vagon za prevoz na našim prugama plaća obično naš špediter. koji. tj. Za svaku zbirnu otpremu strani špediter sastavlja bordero. Kod unfranko-pošiljaka. manipulaciju. brzo fakturisanje je u interesu špeditera zbog toga što će time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za račun svog komitenta. nije važno da špediter samo obavi neki posao tačno i uredno. Prema tome. kako bi naš špediter znao kome su pošiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7). Pošiljka na opisanoj relaciji može biti kupljena i uz paritet »franko Salzburg«. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe. Ako je on pri tom još i snosio neke troškove (osiguranje. Obračun i fakturiranje Poslednja faza angažovanja špeditera u izvršavanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvršenih poslova. dobije od špeditera fakturu za izvršene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku. Ustvari. a ova će je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. koja će je u svom zbirnom transportu otpremiti određenoj špediterskoj vezi u Salzburgu. u ovom primeru na špediciju »Lagermax«. pošiljaka kod kojih naš uvoznik plaća prevozne troškove. a neka ne. u ovom slučaju špediciji »Starintex«. naravno. uvoznik praktično neće moći završiti taj posao. Na borderou se obično vrši i obračun prevoznih troškova. S druge pak strane. Pošiljke prispele zbirnim transportom (uključujući i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin.Rosenbach inostrani špediter će zaračunati našem špediteru prevozne troškove po unapred ugovorenim stavovima. a zatim ustupaju računovodstvu na daljnji postupak. Potraživanje stranog špeditera i odobrene provizije se likvidiraju. inostrani špediter tereti našeg špeditera sa odgovarajućim prevoznim troškovima. 88 . a drugi primerak se šalje posebno poštom našem špediteru. u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. treba da budu znatno niži od vozarine za komadne pošiljke koja bi se platila da je pošiljka dopremljena komadno. komitent (uvoznik) želi da. u tom slučaju otpremiti tu pošiljku u svom zbirnom transportu. Bez špediterove fakture za prevozne troškove. što je moguće pre. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obično ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaračunatih prevoznih i drugih troškova i obračunatih provizija. carinske takse i sl. vozarinu. carinu i druge izdatke na tom poslu. naš špediter određuje vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja. odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. tj. popis svih pošiljaka sa potrebnim podacima. fakturiše izvršene poslove. tada je pogotovo u njegovom interesu da.). što je u interesu i špeditera i komitenta. no za franko pošiljke naš špediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. a deo zarade na razlici vozarine ustupiće u vidu ugovorene provizije našem špediteru.dobavljač udovolji zahtevu našeg špeditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. što je moguće pre. zajedno sa troškovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim troškovima.

Eventualno više plaćeni prevozni troškovi idu na teret špeditera. te o tome treba voditi računa prilikom ugovaranja. odnosno istaknuto u špediterovoj ponudi. naknade za špediterovo angažovanje itd. Može se dogoditi da je ponuđeni forfetni stav uslovljen realizovanjem određenih količina robe u datom vremenskom periodu. špediter može dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih troškova. da ne dođe do opravdane reklamacije. obično posebno do određene granice. tj. ne ispuni normu tovarenja.Ponekad. no on mora izmiriti eventualna naknadna potraživanja prevoznika. te komitenti gube volju da rade sa tim špediterom i da mu ubuduće poveravaju poslove. no uvek tako da faktura »drži«. odnosno prilikom izrade forfetnog stava. ne upiše dostavu na industrijski kolosek i sl. a može obuhvatiti i cenu prevoza za određenu relaciju i druge troškove prema špediterovoj ponudi. Forfetni stav je u stvari paušalna cena i obuhvata sve troškove oko organizacije otpreme – transporta. ako se tako zahteva. Ako špediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava špediter često uzima u obzir i moguće refakcije. Naravno da će se komitentu sa tom delomičnom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvrđuje fakturisani iznos. Nadalje. Naročito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki trošak ili usluga. Naravno da o tome treba takođe voditi računa prilikom fakturisanja. a manje zaračunati prevozni troškovi idu u špediterovu korist. jer je taj posao već zaključio. i to sve izraženo po jedinici mere i u fiksnom iznosu. To ipak ne sme biti razlog da se čeka sa fakturisanjem.. Ako ništa drugo. Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturišu. onda je to za tog špeditera finansijski gubitak. Kod zbirne robe pojedini špediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove. isporuke. Obračunu troškova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveću moguću pažnju jer od toga zavisi prosperitet špeditera i njegov ugled u privrednim krugovima. uskladištenja.) množi sa ponuđenim stavom. Tako dati stav naravno da treba da se temelji na važećim tarifama vozara i drugih uslužnih organizacija. osiguranja. u tom slučaju obračun po ugovorenom forfetnom stavu ne može ostati. Komitent često ne može priznati takav naknadno ispostavljeni račun. Obračun troškova usluga može se vršiti po ponuđenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim troškovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi). To je obično definisano. pa naravno da se i takvi troškovi posebno zaračunavaju. krivicom dobavljača ili kupca (uvoznika) može doći i do plaćanja kolske dangubnine odnosno ležarine. odnosno ako se fakturiše u manjem iznosu od stvarnog. u izvesnim slučajevima. u hitnim slučajevima. zavisno od načina rada dotičnog špeditera. sa napomenom u fakturi da će se komitent naknadno teretiti za određene troškove. a posebno od te granice. Evidentiranje troškova vrši se obično na unutrašnjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu. na 89 . a u slučaju potrebe držati datu poziciju u evidenciji do određenog roka. jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoželjnih posledica. pa usled toga nastanu troškovi koji nisu bili predviđeni prilikom davanja ponude. Na uvoznikov zahtev. na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. odnosno vraćanja fakture. dostavom dokumenata o izvršenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih količina u vagone. to ne doprinosi špediterovom ugledu. Može se dogoditi da inostrani dobavljač (ili špediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. carinjenja. već se naknadno zaračunava odgovarajuća razlika. jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona. odnosno davanja ponude. te će se u tom slučaju ispostaviti delomična faktura.). koji će ih za svoj račun reklamirati. odnosno sporazumu. Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi troškovi tako i špediterska zarada po tarifi. komad i sl. funkcija uvoza neće moći saznati visinu svih troškova koji terete taj posao odmah nakon što je isti završen.

Da bi se sve to moglo sa sigurnošću sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. on. špediter može sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem će mu odmah fakturisati ispravne prevozne troškove s tim da špediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. Taj način podrazumeva fakturisanje svih troškova koji su nastali u toku prevoza. Fakturiranje.00 dinara. a u svakom slučaju koristi komitentova finansijska sredstva. Što se pak tiče zaračunavanja špediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim troškovima. može lako doći i do toga da se neki posao ni ne fakturiše. Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granične pristojbe. kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. odnosno tarifi usluga. odnosno »franko fabrika«. za vreme redovnog rada. drugi referenti itd. a neke imaju posebnu fakturnu funkciju. prema sporazumu sa komitentom. te se pretpostavlja da će najtačnije fakturisati izvršene poslove. Kod komadnih pošiljaka postoje tabelarni iznosi prema težini pošiljke (npr. te zbog takvih uslova rada može da dođe do grešaka pri fakturisanju. Naime. od 101 do 300 kg 1. međutim. Pojedini špediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrađuje dotični posao. ima najbolji uvid u poslove koji su se radili. Od principa fakturisanja po efektivnim troškovima može se delomično odustati. Obračun troškova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi način fakturisanja špediterskih usluga. u tom slučaju troškovi dopreme do zbirnog mesta neće biti uključeni u ponuđene stavove i treba ih posebno staviti u račun komitentu. Osim toga. Oni te tarife. dok se kod vagonskih ili kontenerskih pošiljaka to računa po vagonu odnosno konteneru. te zaključiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaćanje. opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji.800. naši špediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). treba komitentu posebno zaračunati. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. Da se komitentu ne bi razlika zaračunavala naknadno kad npr. teško može obaviti. komitent može imati i posebne želje koje zna samo referent 90 . a posebno usluge. kontrolna primedba. U tom slučaju će organizaciona jedinica koja radi taj posao zaračunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) nešto manju cenu prema internom dogovoru.00 dinara i sl. »franko skladište prodavca«. Sa druge strane takav aranžman je povoljan i za uvoznike jer se može odmah izvršiti definitivan obračun sa krajnjim korisnikom i bankom. do 100 kg 1. No kod takvog načina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom. Ako fakturisanje obavlja referent. Takav aranžman je povoljan za špeditera jer se može dogoditi da kontrolna primedba uopšte ne stigne. s obzirom na specifičnost špediterskog posla.). bez sumnje. Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija. referent je često prekidan u poslu (telefon. predstavlja minuciozan posao koji. ali i loših. U takvoj tarifi određene su cene i drugih špediterskih usluga koje eventualno mogu doći u obzir. jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. Izuzetak od tog pravila je samo u slučaju. ukoliko postoje. ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude. u slučaju ako se fakturišu ispravni prevozni troškovi umesto pogrešno manje zaračunatih. željeznica) može greškom zaračunati manje za neki prevoz. ako se radi o uslugama filijale dotičnog špeditera koja je obavila neki posao koji fakturiše njena centrala ili druga filijala. od železnice stigne tzv. i to u visini efektivnih izdataka. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u sličnom slučaju. I jedan i drugi način ima svojih dobrih strana. odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici.osnovu kojih im vrše obračun troškova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. pa ako je možda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji. za vreme obračuna troškova i ispostavljanja fakture. a posebno se fakturišu usluge prema ponudi. jedan referent. što špediter uočava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova. već se takvi izdaci posebno zaračunavaju. Princip je da nijedan trošak kojim je pozicija terećena ne sme ići na teret usluga. Vozar (npr. te na osnovu njih fakturišu pojedine usluge.).500.

a jedna ili više kopija (zavisi od unutrašnje organizacije preduzeća) dostavlja se računovodstvu na knjiženje. zavisno od odvijanja transporta. Pre nego što se faktura prosledi. a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi). a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpiše rukovodilac poslovnice. Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih. što je moguće pre (u roku od nekoliko dana). pri čemu treba. Zaključkom pozicije (bilansiranjem) utvrđuje se finansijski efekat (bruto dobit) određenog posla. izvršiti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvršilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. tarifama usluga. treba da je pregleda odgovorni referent. dokumenti o predaji robe korisniku i sl. dostavljati komitentu. Možda je najbolje rešenje sredina između ta dva načina rada. no da to ne radi referent koji vodi posao.koji vodi posao. 91 . u slučaju potrebe. odnosno šefu te poslovnice. već posebno zaduženi radnik. Određeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajućih dokumenata. te da na osnovu toga vrši fakturisanje. Po jednoj poziciji može se vršiti jedno ili više fakturisanja. Ovakav način rada pruža maksimalnu garanciju da će fakture biti ispravne i da neće dolaziti do njihovog vraćanja. potrebno je da takav radnik-fakturista raspolaže svim potrebnim pomagalima (odgovarajućim ponudama.). a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. Dokumenti koji se šalju uz fakturu moraju se tačno navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. po pravilu. Da bi takav način rada mogao dobro funkcionisati. Nakon poslednjeg fakturisanja treba. znači dostavom uz potpis ili preporučenim pismom. kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl. da se obraća i referentu. polisa osiguranja. Prilaže se obično potvrđena JCI. a zatim se poziciona mapa kao završena odlaže. odnosno direktor preduzeća. Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvrši detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom. Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni način.

92 .

izvoz u SAD i sl. 93 . izvoz u istočne zemlje. Špediter. u skladu sa običajima u trgovini. — ispostavljanje prevoznih isprava. U izvršenju tog zadatka špediter treba često i da osigura robu za vreme prevoženja. Član 10. Zadatak funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredišta u inostranstvu svim postojećim prevoznim sredstvima. — carinjenje. Kod nekih špeditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport. može biti oblikovana na raznličite načine. jer obično isti traže da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada). funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama. nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese određene podatke. bez obzira kuda je izvoz usmeren. — osiguranje. 8. merenje. U krajnjem slučaju prijem takvog naloga može potvrditi i špediter.). za zbirni transport. početkom jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. u svakom slučaju. a u nekim špediterskim preduzećima nema takve karakteristike. već unapred zna koji će mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika. — osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe. obično preko svojih akvizitera. potvrdi u pismenoj formi. poslovnica za drvo. kao što su npr. operativno praćenje. a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje špediteru dispoziciju o otpremi robe. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom. poslovnica za voće i sl. pa je zato još prilikom štampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje. — utovar/ukrcaj robe. Funkcija izvoza u preduzećima međunarodne špedicije. zatim. doleđivanje. za kontenerski transport i sl. pa često čak i isti referent. zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji. naravno preporučenim pismom. Opštih uslova čak precizno propisuje da se to mora učiniti još istog dana. Dispozicija se daje na posebnom formularu koji štampaju pojedina špediterska preduzeća i dostavljaju ih svojim komitentima.0. odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. Najčešći način organizovanja je ipak prema vrsti robe. usmeno. Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice. nalogodavac treba da takav nalog. jer inače špediter ne odgovara za štetne posledice nastale zbog pogrešnog tumačenja dispozicije. naplata robe itd. u organizacionom smislu. poslovnica za tekstil. — aviziranje. Na taj način nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled čega bi moglo doći do zastoja u radu špeditera. uskladištenje. Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije. što sve zavisi od veličine preduzeća i obima poslova. Ona u stvari predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). telefaksom ili elektronskom poštom.). Dispozicija Kao i kod uvoza. a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. odnosno prema komitentima (nalogodavcima). kao stručnjak. — fakturisanje. pakovanje. Ipak.8. POSLOVI IZVOZA Poslovi funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji mogu se sažeti u sledeće tehnološke procese: — pozicioniranje.

Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovački naziv robe na našem i na odgovarajućem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. navesti način pakovanja. pa će u takvom slučaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i točna adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona).) i na koji će se način otprema izvršiti (sporovoz. broj i datum zaključenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od slučaja (npr. Da bi špediter mogao pravilno izvršiti svoje zadatke pri izvozu robe. na kojoj relaciji i od kojih rizika. Dispozicija za odgovarajući izvozni posao može uslediti i kao posledica postojanja duže uspešne poslovne saradnje. Komitent treba da navede i broj teleksa. Opštih uslova propisuje da je špediter dužan zatražiti od komitenta potrebna razjašnjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze (železnica. Dispozicija je osnovni dokument u špediterskom poslu. kao i uputstva o osobinama robe. Član 10. Naravno da on ne može suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priložen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovarivač). stim što se u tom slučaju kaže da je taj špediter u odnosu na tog izvoznika njegov »kućni špediter«. u stvari. za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. Na osnovu podataka iz dispozicije špediter treba da pravilno deklariše robu kako prilikom carinjenja. Ugovor se može zaključiti i samo za pojedinačni veći posao. osiguranju i carinjenju robe. a ako se radi o prekomorskom transportu. odnosno gde će se roba preuzeti i pod kojim uslovima. pošiljka će se otpremiti neosigurana. nadalje. no kod izvršenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije. čime je ugovor o špediciji zaključen. prema čl. U ovom poslednjem slučaju dispozicija. a može uslediti i kao odgovor na špediterovu ponudu za konkretan posao. Da bi špediter znao kako treba da otpremi robu. kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati. što je pogotovu važno kod velikih gradova koji imaju više železničkih stanica. uz određene uslove. Ako želi osiguranje. i to ne samo na našem jeziku. odnosno telefaksa utovarivača kao i broj njegovog telefona. kamion. znači prihvatanje ponude. špediter će zatražiti objašnjenja i u slučaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ograničenja ili propisa u prevozu.ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema običaj da sam to radi. brod. a u njima se poziva na zaključeni ugovor. Osim toga. Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba. odnosno unapred kupio za drugoga. Treba. pa ako takav nalog nije dat. brzovoz. tačne i potpune podatke o adresi. Osim toga pri otpremi železnicom u dispoziciji treba da bude navedena još i železnička stanica i istovarno mesto (kolosek). U međunarodnim kupoprodajama kupac često nije i primaoc robe jer ju je on preprodao. može biti rezultat rada akviziterske službe. komitent treba da u dispoziciji naznači iznos na koji pošiljku želi osigurati. zbirno). može doći do nepotrebnih troškova prilikom isporuke. zatim znak. izvoznik mora u dispoziciji dati jasne. već često i na stranim jezicima. onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu. Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zaključka. izvoznik može prepustiti špediteru da o svemu tome sam odluči. 36. Špediter. deklarisanju. Opštih uslova. te špediter treba da se pridržava naloga datih u dobijenoj dispoziciji. To će svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika. tako i u prevoznim ispravama. otprema određenim 94 . osigurava robu samo na izričiti nalog komitenta. kako bi se u slučaju potrebe špediter mogao koristiti tim podacima. ekspres. Između izvoznika i špeditera može se zaključiti poseban ugovor kojim se jednom špediteru ustupaju svi poslovi dotičnog izvoznika. Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogrešni podaci. naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. jer je to često važno kod određivanja pomorske vozarine. kontener itd.

špediter može zadužiti i vozara (npr.. uverenje o poreklu i sl. za sajamske poslove i sl. Pozicioniranje Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu košuljicu. Komitent može u dispoziciji dati nalog špediteru da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa (pouzeća).). 8. 14. Ako pak. Nalogodavac je dužan (čl. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaćena obaveza u pogledu frankiranja kako bi špediter mogao jasno zaključiti koje je troškove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca. Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr. treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve što je potrebno da do tog roka roba bude i isporučena. Najbolje je te isprave priložiti uz dispoziciju. prema okolnostima. posebno za izvoz. a može obavezati špeditera da ih ovaj sam pribavi. te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaćenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. U pozicionoj mapi se registruju svi troškovi i prihodi po tom poslu. te navesti dokumenta koja treba priložiti uz prevozne isprave. U tom slučaju špediter šalje robu na adresu svog inostranog korespondenta (špediterske veze) sa nalogom da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa. posebna boja za komadne. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti (npr. carinske. Opštih uslova) da pravovremeno preda špediteru potrebnu dokumentaciju za izvršenje dispozicije.1. zabrana prevoza brodovima određene zastave i sl. na prijavu o zaključenom poslu . celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obračunski dokumenti koji se odnose na taj posao. a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. Opštih uslova u takvom slučaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane troškove. no ako ih komitent ne priloži. U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili nesprovodivosti pojedinih naloga. a dužan je isplatiti špediteru i naknadu za već učinjene usluge. operativna ili fizička pratnja. Komitent može već datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe. Pozicione mape štampa svaki špediter za svoje potrebe obično na polutvrdom kartonu. To se odnosi.). mantil). Ukoliko transportni propisi to omogućuju. nadalje. u prvom redu. Špediter će po takvom zahtevu postupiti ako je to moguće. uzorkovanje. mapu. zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola. Rubrika o roku isporuke takođe je odštampana u formularima dispozicije. Sistem 95 . obzirom na ukupnu situaciju. Odmah po prijemu dispozicije određena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvršiti obzirom na postojeće spoljnotrgovinske. 12. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira. posebno za uvoz. posebno za tranzit. Takva dokumenta izvoznik može priložiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti. a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste pošiljaka (npr. od komitenta treba odmah zatražiti potrebna razjašnjenja. onda će špediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome će ga na najbrži način obavestiti. posebna za vagonske). železnicu) da izvrši traženu naplatu.izvoz.). to ne bi bilo moguće. doleđivanje i sl. prevozne i druge propise. može propisati otpremu brzovozno). Špediter. a u odštampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. Prema čl. a po njegovom završetku pozicija se bilansira. Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok određenog posla sa tačnim datumima kada je šta rađeno odnosno izvršeno. umesto otpreme sporovozno. špediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena. Sve troškove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent.brodom. U nju se odlaže dispozicija. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla.

iz koje je godine i koja ga poslovnica obrađuje. Potvrda se daje na posebno odštampanom obrascu koji svaki špediter štampa za svoje potrebe. iako pravo izbora brodara ima naš izvoznik. Međutim. U principu. koji dolazi ispred rednog broja posla. to još ne znači da je poduzeće u celini aktivno. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme pošiljke. pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata. Ipak se sistem evidentiranja pomoću pozicione knjige smatra sigurnijim. kompenzacija u nekom drugom slučaju i sl. zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. Kod CIF-prodaje. pogotovo kad je takav način proveravan decenijama (pa i duže) i pokazao se kao vrlo praktičan.. kod uskladištenja) vode kartoteku. Evidentiranje pozicija može se vršiti u tzv. budući da ona iskazuje samo tzv. ponekad nije moguće izabrati domaćeg brodara. da se neka nedostajuća isprava dostavi u određenom roku i sl. kod otpreme železnicom ova okolnost ne pričinjava nikakav problem. jer pozicija ne sme biti u gubitku. 96 . 8. odobrenja i sl. a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. da li domaća ili strana transportna preduzeća. Da li će se koristiti ova ili ona transportna grana. Kod funkcije izvoza bi npr. a za druge poslove (uvoz. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaća transportna preduzeća. god.2.). I-43-124) označuje redni broj posla u 2004. izvoz itd. kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi. karakteristični broj mogao biti I-43. pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih troškova. npr. To je tzv. odnosno iz pozicionih košuljica ne vide se režijski troškovi i druga davanja poduzeća u celini. tako da za neke poslove (npr. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. Nema sumnje da je i jedan i drugi način jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i ažurno i ako se uključi odgovarajuća računarska podrška. u pozicionu knjigu se obično upisuju i svi troškovi koji terete tu poziciju. (4) i da pripada trećoj poslovnici (3). Slično je i kod otpreme robe rečnim pa i drumskim transportom. referada u funkciji izvoza potvrđuje prijem dispozicije kao i eventualno priloženih isprava. Međutim. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuću poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu košuljicu. jer se otprema obavlja vagonom koji železnica dostavi na utovar. Poziciona knjiga je stariji način vođenja špediterske evidencije o primljenim dispozicijama. a evidencija pomoću kartoteke smatra se savremenijom. koja i vrši bilansiranje stanja čitavog poduzeća.) vode pozicionu knjigu. pojedini špediteri praktikuju kombinovano evidentiranje. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi. karakteristični broj. Nakon pozicioniranja. no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada. te će npr. Naime. pa iako referade. odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji. iz pozicione knjige (kartoteke). Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan.). ali se prevoz može obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzeća. bruto dobit. pri čemu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim špediterom. godini. ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. Pravu sliku finansijskog stanja preduzeća može dati samo finansijski funkcija. poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama.izbora brojeva različit je kod raznih špeditera.). budući da ili nema linije na toj relaciji. Osiguranje tovarnog prostora Izvozna roba se može otpremati za inostranstvo različitim transportnim sredstvima. Broj iza te karakteristične oznake (npr.

ne treba smatrati kao obećanje ili obavezu da će naručeni vagon biti za određeni dan i dostavljen. usmeno). Davanjem te izjave važnost narudžbine se produžava sve dok železnica ne dostavi vagon. Narudžbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naručen. Međutim.5 m i visine 2 m. Ako naručilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naručio. a pravne osobe (npr. pri čemu se često praktikuje da špediter obavi utovar direktno u vagon koji mu železnička stanica stavi na raspolaganje. Pošiljalac. Otprema robe železničkim transportom Ako robu treba otpremiti u inostranstvo železnicom kao vagonsku pošiljku. podnese železničkoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23). Vagoni se naručuju na utovarnoj železničkoj stanici u službenom radnom vremenu na posebnom železničkom obrascu Kol-23 »Kolska narudžbenica«. Ako. po komadu i predmete specifičnih veličina. Čim radnici špedicije znaju više o karakteristikama pojedinih tipova vagona. Tu izjavu može dati već prilikom predaje narudžbenice. osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi način naručivanja (telefonski. odnosno špediter. naručilac je dužan izjaviti da li ostaje pri datoj narudžbini. Ako železnica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati. Sastoji se iz narudžbenice koja ostaje železnici i potvrde na kojoj železnička stanica potvrđuje naručiocu prijem narudžbine. funkcija transporta u preduzeću. Ako naručilac otkaže naručeni vagon. Komadne pošiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u železnički magacin bez posebne narudžbine vagona. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. Odgovorni radnici u špediterskom preduzeću treba da znaju i propise o otkazu. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bočna vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka širine 1. odnosno dok naručilac narudžbu ne stornira. potrebno je da prethodno sa železničkom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i načinu dovoza. ispod kojeg treba staviti potpis. kao i slučajevi kad se pristojba ne zaračunava. Tu potvrdu. funkcija izvoza treba da na železničkoj stanici pravovremeno naruči potreban broj vagona. dužan je naručiti odgovarajući vagon za određeni dan za robu koju sam tovari. Prema postojećim propisima naših železnica. visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon već postavljen za utovar ili ne. obzirom na unutrašnju organizaciju poduzeća. taj posao radi npr. ali najduže do kraja tekućeg meseca u kojem je vagon naručen. jer su takvi slučajevi takođe česti. Inače. pošiljalac tovari sve vagonske pošiljke. špediteri) i pečat. onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudžbu vagona za određeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na železničku stanicu. tim će moći bolje iskoristiti sve postojeće mogućnosti koje daje železnički transport. Kolska narudžbenica je železnički prodajni obrazac i može se kupiti na svakoj železničkoj stanici. za što postoji na poleđini iste odštampan odgovarajući tekst. prema kojima špediteri treba da znaju i olakšice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. Železnice raspolažu mnoštvom tipova i vrsti vagona. ako takve komadne robe ima u većim količinama.8. namenjenih za pojedine vrste robe. te da li se radi o običnom ili specijalnom vagonu.0. Ako špediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinačnim pošiljkama. međutim. on takav vagon naručuje na železničkoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku pošiljku. navedeni su u železničkoj tarifi (RT-6). Propisi o naručivanju i dostavi vagona vrlo su važni za špeditera i radnici špedicije ih moraju poznavati. potrebno je da. pojedini špediteri imaju posebne ugovore sa železničkim stanicama o naručivanju i dostavi vagona.2. komadne pošiljke teže od 500 kg. kao i pošiljke živih životinja i sl. 97 . Zato je korisno da vezu sa železnicom održavaju radnici špedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na železnici i koji su upoznati sa specifičnostima njenog poslovanja. po pravilu. Ako je pošiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je dužan sam utovariti. Visina pristojbi. smatra se da je od narudžbine odustao.

2. Ugovor o zakupu broda je u širem smislu takođe ugovor na vreme. prema tome. mada se u praksi ta dva pojma često pogrešno identifikuju. u stvari. poznati 98 . što je karakteristično za linijsku plovidbu. s tim što se brodarski ugovor na vreme u praksi najčešće zaključuje za ceo brod. koji naše pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. ili neopremljen i bez posade. Radi pojednostavljenja procedure oko zaključenja ugovora. kao i kod ugovora na putovanje. no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. I jedan i drugi ugovor mogu se zaključiti za prevoz stvari angažovanjem celog broda. brod se čartrira zajedno sa posadom na određeno vreme. Brodski prostor se takođe može osigurati i zakupljivanjem. Brodarski ugovor za putovanje najčešće se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipičan prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa — ugovorenog putovanja. Naručilac može biti ujedno i krcatelj. Kod nas te poslove obavljaju obično lučki špediteri i pomorske agencije. Danas se. Kod brodarskog ugovora zaključenog na vreme. Otprema pomorskim transportom Potreban brodski prostor može se osigurati zaključivanjem odgovarajućeg brodarskog ugovora (Charter). no to ne mora biti. on može dužnost krcatelja poveriti npr. Naziv ovog dokumenta potiče od italijanskog izraza »charta partita«. Pri zaključivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naručilac prevoza (unajmitelj). angažovanjem srazmernog dela broda (npr. pri čemu je svaki učesnik u ugovoru zadržao po jednu njegovu polovinu. obuhvataju dve vrste ugovora. no ako nije mogućnosti da vrši tehnički nadzor nad ukrcajem ili to ne želi. a kao podloga kod ovog ugovora. U srednjem veku je bio običaj da se napiše ugovor. odnosno zaključivanjem odgovarajućeg ugovora o zakupu broda (Demise Charter.8. a to može biti pomorski agent ili špediter. saglasno našem Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. podere) na pola. Bareboat Charter je. Naručilac preuzima na sebe troškove održavanja broda za vreme trajanja ugovora i troškove pogonskog goriva.1. Charter Party. naime. Brod se. Obično se precizira područje u kojem će brod ploviti. sa standardnim listovima prevoza. Naručilac prevoza može istovremeno biti i vlasnik robe. 1/3 broda) ili angažovanjem samo određenog brodskog prostora (npr. Vlasnik robe može posao oko čartriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove. lučkom špediteru. ne radi tako. ali ne i Time Charter u savremenom značenju tog pojma. pri čemu se vozarina po pravilu plaća unapred. što je karakteristično za slobodnu plovidbu. dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore. nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru. ili pomorsko-prevozničkog ugovora (Bill of Lading Contract). podvrsta Demise Chartera za slučaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade. može dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom. tj. Brodarski ugovori. pa je stoga u našoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup »golog« broda. može se sklopiti brodarski ugovor na više putovanja (Consecutive Voyage Charter). Charter Party Forms). Charter Party. jednog brodskog skladišta). naravno. Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadržajem ugovora . specijalizovane za te poslove. — brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i — brodarski ugovor na vreme (Time Charter). mesto i vreme preuzimanja broda. pa se potom taj ugovor prereže (pocepa. Bareboat Charter). koriste se tipizirani ugovorni formulari. papir podeljen na dva dela. ali u slučaju kada se celokupan teret ne može prevesti samo jednim obrtom – putovanjem na ugovorenoj relaciji. Njegov klasičan primer je brodarski ugovor za jedno putovanje. u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv.tzv. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter.

dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje). pri čemu izvoznik (ili u njegovo ime špediter) može birati drumskog prevoznika po želji.3. Isto vredi i za ostale naše avio-prevoznike. Ako se neka roba želi otpremiti rečnim transportnim sredstvima komadno. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu će se koristiti uvek vozila pod režimom TIR. Tek u krajnjem slučaju može se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku. pogotovo ako se radi o korišćenju vozila u povratku i ako je to inače dozvoljeno. osim u slučaju ako je roba prodata franko skladište prodavca. do čijeg zaključenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda. ovaj će prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz. treba napomenuti da udruženja brodara (linijske konferencije) izdaju čiste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu). a naručilac obavezu plaćanja vozarine. Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon. Manje avionske pošiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obaveštavanja i iste se otpremaju redovnim linijama.4. Ovde brodski prostor. pa linijski brodar može i bez pristanka naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom. kod kojih nema pregovaranja čak ni o pojedinim klauzulama ugovora. potrebno je sklopiti odgovarajući aranžman sa rečnim brodarom bilo direktno. 8. kao najvažnijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem.2. Ali. Ukoliko se radi o većim količinama robe. pa i u slučaju da odustane od prevoza (tzv. vrstu i količinu tereta i visinu vozarine. naravno ako takvim raspolaže.2. te prava i obaveze obeju strana.po svojim skraćenim imenima (Code Names). ista se predaje u magacin odnosnog rečnog brodarstva. a ugovora o zakupu broda Barecon B. U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevozničkog ugovora. Otprema robe rečnim transportom Otprema robe rečnim prevozom može se realizovati kao komadna ili kao šleparska isporuka. prevoz će poveriti nekom domaćem autotransportnom preduzeću. Svi ostali uslovi sadržani su u teretnici (Bill of Lading).2. Kad je reč o linijskom prevozu. već se jednostavno traži prevoz određene količine stvari (po pravilu komadnog tereta). Posredstvom naših avio-prevoznika takve se pošiljke 99 . nazive ukrcajne i odredišne luke. prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. 8. Prilikom zaključenja pomorsko-prevozničkog ugovora sastavlja se zaključnica (Cargo Booking Note). engl. odnosno brodskog prostora. »Dead freight«). »mrtva« vozarina ili vozarina »prazno za puno«. što kod brodarskog ugovora nije moguće. U ugovoru se tada određuju uslovi prevoza. kod pomorskoprevozničkog ugovora ona se ispostavlja u svim slučajevima. 8. dakle. u kom slučaju pravo izbora vozara pripada kupcu. čiji sadržaj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka. bilo putem njegovog agenta. nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi. Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio špediteru. Otprema drumskim transportom Roba se može otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta. Otprema ostalim prevoznim sredstvima Od ostalih prevoznih sredstava može doći u obzir prevoz avionom. Ako on takva vozila nema. Ugovor se zaključuje na principu »uzmi ili ostavi« (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u određenom linijskom brodu.2. brodarskog ugovora na vreme Baltime. pri čemu nije potrebna nikakva predbeležba ukoliko je poznato da odnosno rečno brodarstvo prima takve pošiljke na željenoj relaciji.

Inače. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti. tj.mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredišta do kojih naši avioprevoznici nemaju liniju. prevozno sredstvo. a u vazdušnom samo u slučaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. ispostavlja prevozne isprave u železničkom. sve što je važno za optimalni prevoz. izveštaj o prispeću. 100 . najpovoljnije tarife. ispravno naznačenje vrste robe i potrebne klauzule. da tarifska funkcija treba da naznači najpovoljniji prevozni put. tovarna karta. a ako je posebno dogovorio sa železnicom uslove prevoza onda precrtava kvadratić pod 3. Treba imati na umu da tovarni list. 8. potpisan od pošiljaoca s jedne strane. Ako pri predaji pošiljke pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu kola (vagona). u pogledu visine zaračunate vozarine.redovan (1). tj. U unutrašnjem železničkom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501. To znači.3. takva uverenja često prouzrokuju kasnije neugodne posledice. a u protivnom precrtava kvadratić pod l (kolska).3. isti se unajmljuje od odgovarajuće vazduhoplovne kompanije (naše ili strane) za konkretni prevoz. Nakon instradiranja tarifna funkcija vraća pozicionu mapu funkciji izvoza. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umeće. precrtava unakrsnim dijagonalama kvadratić pod 2 (denčana). To se radi tako. te železnice s druge strane i overen pečatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava. od tarifne službe. u dispoziciji propisao prevozni put. pa eventualno i način prevoženja. referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove. da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. određivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije. Često puta i sasvim mala greška ili nepreciznost može prouzročiti krupne posledice npr. uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutrašnji saobraćaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava pošiljalac. pod 2 ako želi oročen prevoz. pošiljalac ga određuje precrtavanjem kvadratića l ukoliko se opredelio za redovan prevoz. 8. duplikat tovarnog lista i kopija. što se tiče načina prevoza. Inače.0. Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list. a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava železnica (v. uputstva se daju obično na posebnom formularu koji štampaju špedicije za svoje potrebe. rečnom i poštanskom transportu. Kod otpreme poštanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti poštanskim propisima u pogledu pakovanja i težine paketa i predati paket pošti radi daljnje otpreme. odnosno u njegovo ime špediter. prilog 7). Ako pak predstoji otprema veće količine robe. instradiranje će se uglavnom svesti na tarifsko naznačenje vrste robe. dok su odgovarajuća uputstva za popunjavanje tovarnih listova za međunarodni saobraćaj data takođe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odštampano u PIM-u. Uslovi prevoza utvrđuju se ugovorom. Način popunjavanja U špedicijama se najčešće dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz železnicom. Ispostavljanje prevoznih isprava Ispostavljanje prevoznih isprava spada takođe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) pošiljalac. oročen (2) i dogovoren (3). Pošiljalac. Između pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. Ukoliko je nalogodavac npr. investcionih dobara ili opreme za što je potreban kompletan avion. koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denčane) pošiljke i za sva tri moguća načina prevoza .

koja je određena za upisivanje raznih propisanih i dopuštenih izjava. Mogu biti upisane i razne izjave. odnosno napomene za primaoca ili agenta u odredištu. Upotreba ćirilice u međunarodnom prometu nije dozvoljena. U unutrašnjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom). a popunjava ih pošiljalac (špediter) prema postojećim rubrikama. kopija i prepis kopije tovarnog lista. Pošiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene.stvari na JZ (162). posebno za unutrašnja. mogu iste naručiti i direktno iz železničke štamparije u Subotici. niti taj formular ima važnost duplikata tovarnog lista. prilog 7). Kopije nemaju značaj tovarnog lista. odnosno duplikata. Najuobičajeniji je način popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomoću karbon-papira na pisaćoj mašini.SSSR popunjava železnica. pri čemu se može umetnuti još i obrazac »Otpremnica« koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. težim i načinu pakovanja robe. Kod COTIF-tovarnih listova pošiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje. Rubrike sadrže podatke o količini. priznanica. tovarna karta. nemačkom ili italijanskom jeziku. a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na železničkim stanicama. određene klauzule i sl. koje moraju nositi oznaku »Kopija«. Kao potvrdu o predaji robe na prevoz pošiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu). popis priloženih isprava itd. Ovaj način prevoženja upotrebljava se kod naročito hitne (ekspresne) robe. a uputstva za popunjavanje otštampana su na poleđini poslednjeg lista formulara. mesto otpreme i odredišta. vrsta robe. Taj formular ne sme biti bele boje.U međunarodnom železničkom transportu postoje četiri vrste tovarnih listova i to: — obrazac K-503 — Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz). pošiljaoca. Tovarne listove štampaju pojedina preduzeća rečnog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca. izveštaj o prispeću. — obrazac K-511 — Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braćaj sa SSSR. Formular se sastoji iz 4 lista: matica. Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ. francuskom. Spisak takvih izjava na našem. naziv brodara. Za otpremu paketa putem pošte prevoznu ispravu popunjava pošiljalac. slično kao i u železničkom transportu. a posebno za međunarodni saobraćaj. U unutrašnjem transportu to će biti »Prijemni list« (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinačnim otpremama. štampaju špedicije za svoje potrebe. duplikat tovarnog lista. a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista. Pojedini špediteri kojima trebaju veće količine tovarnih listova. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj železničkoj stanici. no železnička stanica na njega ne stavlja pečat. te podatke o službenom vaganju i brojanju.). — obrazac K-504 — Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz). Osim tovarnih listova postoji u železničkom transportu mogućnost otpreme i na osnovu ekspresnog lista. nemačkom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu pošiljaka . U rečnom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista. ako se predaje 5 ili više paketa odjednom. za popunjavanje važe i odredbe člana 12 CIM. a između pojedinih listova je već prilikom izrade umetnut indigo-papir. »prijemni list« se ne popunjava 101 . Osim uputa iz priloga 2 PIM-a. adresu pošiljaoca i primaoca. Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list. a u međunarodnom transportu treba dodati još i prevod na francuskom. ima rubrike kao i međunarodni tovarni list. Jedna od najvažnijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika »Izjave«. po želji i s odštampanim odgovarajućim podacima (adresa primaoca. već služi samo za interne potrebe špedicije (v. a ostale delove pošiljalac. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista pošiljalac određuje način prevoženja. — obrazac K-512 — Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraćaj sa SSSR. popratnica — izveštaj o prispeću i izdatnica. a ostale železnica. Međutim.

Pravilo je da se teretnica izdaje nakon završetka ukrcaja tereta na brod. posredstvom teretnice roba koja plovi može biti prodata i više puta. kako bi se izbegle špekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje više teretnica. i — oficirske potvrde (Mate's Receipt). datum. a štampa ga Privredna komora za potrebe naših autoprevoznika. formulara sastavljenog od: — dispozicije ukrcaja (Shipper's Note). Tovarni list za međunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Međunarodnom drumskom konvencijom (CMR). Dispozicija ukrcaja je. 8. uz navod otpremnih podataka (broj vagona. Za vrednosni paket popunjava se »Prijemni list sa sprovodnicom« (obrazac P-11). tj. U slučaju da je špediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika. jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotičnu robu. izdaje krcatelju oficirsku potvrdu. u našem slučaju špediter. Ako se predaje 5 ili više paketa.već pošiljalac upisuje pakete u »Prijemnu knjigu«. pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrešnih ili nedovoljnih podataka. kojim se zapovedniku nalaže da preuzme i ukrca opisani teret. prilog 7) ispostavlja brodar. Tovarni listovi se štampaju u više primjeraka (prema želji i potrebi) a imaju osobine slične železničkom tovarnom listu. krcatelj je dužan da mu vrati oficirsku potvrdu. onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotičnog avioprevoznika. U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod.3. težina i sl. pošiljalac popunjava umesto »Prijemnog lista« (P-10) »prijemnu knjigu« (obrazac P3).v. osiguranje.). U međunarodnom transportu otprema paketa vrši se na osnovu »Sprovodnice« (obrazac CP-2) i »Prijemnog lista« (obrazac P-10). registrovanih za prevoz u međunarodnom drumskom transportu. a mogu se kupiti na svakoj pošti. odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara. tj. aviziranje inostranog kupca i domaćeg izvoznika i sl. Za unutrašnji transport autotransportna preduzeća štampaju tovarne listove svako za svoje 102 . kojom potvrđuje da je roba ukrcana na brod. Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj. može biti u Zagrebu. U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom transportu. koja će mu omogućiti eventualno daljnje disponiranje teretom. Ovo je potrebno radi eventualnog praćenja pošiljke i drugih radnji (carinjenje. Naravno da mu pošiljalac. može biti stavljena u promet. Isprave koje ispostavlja prevoznik U vazdušnom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzeće štampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca.1. ustvari. izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading . ili prvi oficir palube. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice. mora dati sve potrebne podatke. na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u našem slučaju špediter) istovremeno sa predajom robe na brod. a nalog za ukrcaj odlaže (arhivira) u svoju dokumentaciju. U takvom će slučaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvođaču (pošiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe železnici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti špeditera o otpremi. — naloga za ukrcaj (Shipping Order). Tovarni list popunjava u praksi robna služba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje pošiljalac. Obrasci se popunjavaju prema postojećim rubrikama. Izdavanju teretnice obično prethodi sastavljanje odgovarajućeg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha.). Po završenom ukrcaju zapovednik. Izvoznik npr. Čest je slučaj da se otprema vrši iz nekog mesta u unutrašnjosti gde špediter nema svoje ispostave. a pošiljku otprema proizvođač iz Virovitice železnicom.

2. moraju se priložiti i razne druge isprave. Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM. a otisak formulara dat je u prilogu 7. od vrste prevoznog sredstva. kako za otpremnu. te koji se dokumenti i u kojem broju traže u pojedinim slučajevima. ali prema uzorku usvojenom od strane republičkih udruženja drumskog transporta (prilog 7). U svakom slučaju funkcija izvoza treba da se o tome stara. te isprave se takođe prilažu uz odgovarajuću prevoznu dokumentaciju. Naime. To je železnički obrazac sa oznakom K-401. Tako npr. Obično o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija. Sva dokumenta koje se prilažu uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku »Prilozi«. Tu se misli na razna uverenja i svedočanstva (npr. odnosno špediter. a konačni obračun prevoznih troškova (koje otpremna železnička stanica nije mogla odmah obračunati) vrši se na frankaturnom računu koji se prilaže uz tovarni list i prati pošiljku. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim državama. Utovar/ukrcaj robe Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvršiti komitent ili špediter sa svojim radnicima. sanitetske.) koje izdaju nadležne privredne komore. Pošiljalac. o kvaliteti i sl. U tom slučaju pošiljalac (špediter) polaže na otpremnoj železničkoj stanici depozit u visini približnih prevoznih troškova. uz tovarni list treba priložiti odgovarajući broj formulara »Međunarodna carinska prijava« (TIF). Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naša roba. Nadalje se npr. tako i za tranzitnu i uputnu zemlju. 103 . popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene.3. te će prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji. Obrasce frankaturnog računa štampa železnica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a železničke stanice ih na zahtev mogu ustupiti špediterima i ovi ih mogu. Za izvršenje određenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja pošiljalac je dužan da pribavi propisane isprave. vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutrašnjosti preuzeo i obvezu da će robu predati izlaznoj carinarnici. pošiljalac može uz prevoznu ispravu priložiti i druge isprave koje se odnose na pošiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloži.4. 8. jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom.potrebe. prilaže frankaturni račun. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta Gotovo redovno. 8. pa na priloženoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraća carinarnici koja ih je ispostavila. Sve zavisi od transportnih osobina robe. uz prevozne isprave karakteristične za međunarodni transport. Ako to pojedine zemlje zahtevaju. koji se može nabaviti na svakoj železničkoj stanici. Ako se roba ocarini u unutrašnjosti. onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice. o poreklu. U međunarodnom poštanskom saobraćaju potrebno je uz »Sprovodnicu« i »Prijemni list« priložiti određeni broj »Carinskih deklaracija« (poštanski obrazac CP-3). u slučaju ako otpremna železnička stanica nije u stanju da izračuna prevozne troškove koje je na sebe preuzeo pošiljalac. Taj obrazac se može obezbediti na svakoj pošti. popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu pošiljku. a taj posao se može poveriti i specijalizovanom uslužnom preduzeću. Broj prijava za pojedinu zemlju određen je Reglementacijama međunarodnog saobraćaja (RS). u slučaju potrebe. gotovo redovno. a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Međunarodnom paketskom tarifom. u železničkom transportu kod izvoza robe. uz tovarni list u železničkom transportu. gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva. veterinarske i druge institucije.

104 . Podaci se unose kopiranjem. Osiguranje Prema članu 36. a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. To se postiže tzv. kao i protiv kojih rizika treba izvršiti osiguranje. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji. Kao što je već navedeno prilikom obrade uvoza. upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokrića. »privremenim pokrićem«. a u takvom slučaju špediter osigurava sve pošiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove. Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili će se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru. obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u špediterskom preduzeću. Umesto knjige pokrića privremeno pokriće se može ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. naravno nakon što osiguravatelj izvrši na njoj obračun premije i potpiše je. u manjim filijalama) onda će za taj posao ili angažovati sezonske radnike ili će utovar poveriti specijalizovanoj uslužnoj organizaciji. tj. takva ponuda služi istovremeno i kao polisa. iznos osiguranja. Plaćanje premije vrši se periodično za protekli period u skladu sa propisima o plaćanju u privredi za sve osigurane transporte. kamionu). vagonu. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje. špediter vrši osiguranje samo po izričitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinačnu otpremu.5. Nalogodavac može dati i opšti nalog za osiguranje svih njegovih pošiljaka. Osiguravatelj svakodnevno predaje špediteru prihvaćene polise uz zaduženje premije. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadrži posebne rizike od kojih bi špediter trebalo da osigura pošiljku. Opštih uslova. špediter je dužan da osigura dotičnu robu samo protiv uobičajenih transportnih rizika. onda je najbolje da izvoznik dostavi špediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u slučaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara pošto za sve eventualne štete komitent tereti špeditera. budući da su u najvećem broju slučajeva poznati svi podaci o pošiljci. u ovom slučaju. U tom slučaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogući nesmetan rad. štetne posledice koje bi mogle iz toga proizaći padaju na njegov teret. Međutim. špediterska preduzeća imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati. 8. tada će izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija će se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angažovanjem odgovarajućih logističkih preduzeća realizuje utovar robe. kod izvoznih osiguranja osiguravatelj često treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva. To se obično radi kod istovrsnih pošiljaka koje se otpremaju u dužem periodu. špediter je ipak dužan da upozori komitenta na takve posledice i preporučiti mu da pošiljku osigura od odgovarajućih rizika. Ti ugovori predviđaju da su sve pošiljke tog špeditera pokrivene osiguranjem.Ako špeditersko preduzeće ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju. tada se utovar vrši u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa. Ako pak špediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) čim budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj pošiljci. Međutim. Kod izvoznih pošiljaka ređe dolazi u obzir upis u knjigu pokrića nego što je to slučaj kod uvoza. Osiguranje u špediciji. odnosno saglasno sklopljenom ugovoru između špeditera i osiguravatelja. ako je u komitentovoj dispoziciji ili opštim nalogom dat nalog za osiguranje.

Za slučaj prekoračenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu. što zavisi od opredeljenja izvoznika.proračuna i naplate carinskih taksa. prijavu o zaključenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. 105 . Ponekad ipak to neće biti moguće. Kad carinarnica primi JCI. kao i podacima o drugim ispravama. Roba se može izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutrašnjosti ili na pograničnoj carinarnici.8. U praksi to redovno radi špediter. kao i ostalu potrebnu dokumentaciju.). izvršiti propisane radnje takođe u roku od dva sata.6. međutim. računajući od trenutka završenog utovara ako se izvozna pošiljka carini u otpravnoj železničkoj stanici. ako se izvozna pošiljka carini u usputnoj stanici. uvesti ograničenja. slično kao što je navedeno kod uvoza. Carinski organ dužan je. Carinjenje Prema odredbama Carinskog zakona. koje se prilažu uz dotičnu JCI (tovarni list.pregleda robe i . naravno da funkcije izvoza u špediterskim preduzećima moraju o tome voditi računa. faktura. prema kojima se u pojedinim carinarnicama neće moći cariniti izvesna roba. a neke i sam da ispostavi. npr. u kojem slučaju izvoznik obično snabdeva špeditera praznim formularima svojih faktura. prijava o izvozu robe itd. funkcija izvoza će ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu. odnosno od trenutka kada je carinski organ obavešten da je pošiljka pripremljena za carinjenje. Carinski organ. pak. JCI treba popuniti tačno i savesno. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio. jer svaka greška može povući za sobom vraćanje dotične deklaracije od strane carinskog organa. Uz JCI treba priložiti prevoznu ispravu. obavlja posle zaključenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu. Carinjenje se. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadležne banke.).podnošenja JCI (sa prilozima). Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u železničkom vagonu određeni su kratki rokovi. Nadležna carinska uprava može. JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzeće koje izvozi robu (izvoznik). fakturu. prijavu o zaključenom poslu i druge isprave. naime. Tako npr. špediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika. konteneru i sl. kamionu. . računajući od trenutka prijema potrebne dokumentacije. u nekom usputnom mestu ili na pograničnoj carinarnici. ona utvrđuje: — da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena. u železničkom vagonu. Pošiljalac (špediter) je dužan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata. na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj količini. ako otpremu vrši dobavljač iz nekog drugog mjesta i sl. Inače.. Roba se može izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. odnosno koje ima pismeno ovlaštenje ili dispoziciju izvoznika. izvozno carinjenje se sastoji iz: . Prilikom određivanja mesta carinjenja. Što se tiče isprava potrebnih za carinjenje. po pravilu. zbog čega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe. carinskom magacinu i stovarištu. odnosno od trenutka obaveštavanja o dolasku. Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI). domaća roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje. a za netačno prijavljivanje robe predviđene su i odgovarajuće kazne. vrsti i vrednosti robe koja se upućuje u inostranstvo. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je špediteru obično zajedno sa dispozicijom i prijavom o zaključenom poslu. već prema opredeljenju carinarnice. koje špediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. ili u skladištu prevoznika.

takođe je dužan da obavesti komitenta o preduzetim merama.. Pritom će se voditi računa o tome da uputstva stignu svakako pre nego što stigne pošiljka. carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik. Funkcija izvoza špediterskog preduzeća obaveštava komitenta o završenoj operativnoj fazi rada na transportu.— da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe. polisu osiguranja... o izvršenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje. inostranog kupca. Običaji (uzanse) u međunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obaveštavan o otpremi robe. špediter je o tome dužan obavestiti izvoznika. kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. Ako nastale smetnje može sam otkloniti i otkloni ih na način za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta. — da li se podaci iz isprava slažu sa podacima u deklaraciji. tj. funkcija izvoza je dužna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajući način. te funkcija izvoza najčešće dobija u tom smislu i odgovarajuće naloge od komitenta. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. te će se u vezi sa tim izabrati i način obaveštavanja. Carinski organ na JCI vrši proračun carinskih taksi i upućuje njenog podnosioca da dužni iznos uplati na blagajni carinarnice. zatim ako to propisuje akreditiv. uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem. To je obično uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru. već vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu. Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti špeditera u slučaju da pošiljka ne stigne. Nakon izvršenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor. kao i u slučaju ako se pošiljka izručuje uz naplatu određenog iznosa (pouzeće). inostranih špeditera u pojedinim zemljama. odnosno inostrani kupac.7. Ako je sve u redu.. tj. ona postaje »carinska roba« i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrđenu JCI.. Naši špediteri često upućuju izvozne pošiljke na adresu svojih korespondenata. u kojem će slučaju špediter organizovati potragu za robom. od . Aviziranje otpreme Dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter obaveštava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije. To je najčešće slučaj ako se radi o zbirnoj robi. — da li je dotična privredna organizacija ovlaštena da vrši izvoz. 8. Ako takav posebni nalog i ne bi postojao. Svakako da će u tom slučaju naš špediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije. Špediteri obično imaju urađene posebne formulare koji im služe za dostavljanje takve dokumentacije. Isto tako je dužnost špeditera da o otpremi izvozne pošiljke obavesti i primaoca.«. te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI. tj. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovođenju izvoznikovog naloga. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI.. distribucije ili naplate. te da li su te isprave valjane. tražeći po potrebi njegove instrukcije. Takva obaveštenja o otpremi nazivaju se »bordero« i daju se na posebnim formularima koje 106 . Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena služi žig carinarnice: »Ocarinjeno po JCI broj . Ako se carinjenje obavlja na pograničnoj carinarnici. itd... koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI.) i fakturu za izvršene poslove. odnosno ako se zadrži na putu preko potrebnog vremena. Pregled se vrši radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe. — da li je izvoz robe zabranjen. a eventualno i za osiguranje robe.

One sadrže rubrike o podacima za pošiljku na koje se obaveštenje o otpremi odnosi. jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem slučaju. zbirni transport je najviše razvijen i ima najdublju tradiciju u železničkom prevozu i špediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. Za zbirni prevoz mogu se – osim železničkog transporta . pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inače bilo moguće. U uslovima postojanja više međunarodnih špeditera. raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinačno. među našim špediterima zasada nema u dovoljnoj meri. Sva obaveštenja komitentu. Međutim. a troškovi njenog prevoza su niži nego što su troškovi pojedinačne komadne otpreme. Takve suradnje. a ovaj ih. Nasuprot očitim prednostima koje pruža zbirna otprema. jer na nekim inostranim železnicama postoje osetne razlike između vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu. smanjuje se mogućnost oštećenja za koje bi mogla snositi odgovornost železnica. Eventualna obaveštenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadržavati iste podatke. Za železnicu je takav vid otpreme takođe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinačnih komadnih pošiljaka (utovar. neminovno se nameće potreba da pri zbirnom transportu špediteri međusobno surađuju odnosno da predaju jedan drugom svoje pošiljke. kao i obaveštenja inostranom kupcu. U svetu postoje špediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe. jer tako otpremljena roba pre stigne na odredište nego u slučju pojedinačne komadne otpreme. 20 komadnih otprema.pojedini špediteri štampaju prema sopstvenim potrebama. praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi. što im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi špediteri vrlo dobro prosperiraju. prema tome. moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaćanja protivvrednosti robe. a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoća oštećenja nego pri komadnoj otpremi. Za efikasnost zbirnog transporta naročito je važna koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredišta. a te filijale posluju manje-više samostalno. naravno. naš je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oštećenja. moraju se. sastavljajući na taj način zbirne vagone u što je moguće kraćim vremenskim razmacima. Konačno. 107 . već prema slučaju. zatim adresu primaoca i našeg izvoznika. odnosno korespondentu. koji osim toga imaju svoje filijale širom zemlje. 8. Nadalje. To se može desiti u slučaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predočenje banci duplikata tovarnog lista. To predstavlja znatnu štetu za čitavu zajednicu. pretovar. i odnosi pri tome najveću moguću korist. špediter često ne može koristiti takav način otpreme iako bi zato inače postojala mogućnost. otprema vrši u nedovoljno iskorištenim vagonima i to samo do prve železničke stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog špeditera koji.8. zauzimanje skladišnog prostora). pomorski. jer se. naravno da je u interesu špeditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proširi što je više moguće. odnosno navesti uslovi pod kojim će se izvršiti isporuka i sl. Zbirni transport Zbirni transport se kod izvoza može organizovati na isti način kao i kod uvoza robe. te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) pošiljku svojoj inostranoj špediterskoj vezi (korespondentu). međutim.koristiti i druge transportne grane (drumski. a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobičajeni način. istovar. prima na prevoz samo jedna vagonska pošiljka. Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza špeditera prikuplja komadne pošiljke od raznih pošiljaoca. Ovo naročito dolazi do izražaja ako naš izvoznik plaća prevozne troškove na inostranim relacijama. Obzirom na spomenute razlike u vozarini između zbirne i komadne otpreme. a osim toga smanjuje se administracija. To isto važi i za svu ostalu korespondenciju. Da se to izbegne. rečni i vazdušni). Zbirna otprema korisna je i za izvoznika. umesto npr.

Kod nas se ovaj dokument štampa trojezično na srpskom. tzv. Ako se može dokazati gde je šteta nastala. Sa druge strane. odnosno pošiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu može trebati za reklamaciju više plaćenih prevoznih troškova ili drugih potraživanja iz ugovora o prevozu. Nadalje. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. Uostalom. Izdavalac isprave preuzima takođe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (približno 7 CHF) za svaki kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. da se pronađe praktičan i jednostavan izlaz u slučaju da robu treba otpremiti do odredišta raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome još uključiti i druge. Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe. njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »FIATA Combined Transport BILL OF LADING«. ako je tako u dokumentarnom akreditivu predviđeno. 8. namenjena špediteru na kojeg je isti naslovljen. a sastoji se iz originala i četiri kopije (prilog 7). železnice. pretovarna. a upotrebljava se ređe nego FCRdokument. Transportna potvrda (FCT) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »Forwarding Agents Certificate of Transport« i najčešće se ispostavlja u onim slučajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. on preuzima obavezu otpreme na odredište i isporuku uz povraćaj indosiranog originala FCT-dokumenta. on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odredištu.9. Uvođenje i primena ove špediterske isprave predstavlja dosad najpraktičniji izlaz iz nastojanja. 8. Ispostavom FCT-dokumenta špediter potvrđuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama pošiljaoca. čak i u slučaju da se roba ne otpremi zbirno špediteru. plave je boje. prenosiv je osim u slučaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba »not negotiable«. u različitim delovima sveta. Takođe. Gesamttransportführer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen »to order«.1. Da bi se to moglo efikasno 108 .9. uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Međunarodna trgovinska komora. lučka i skladišna preduzeća. brodara. avio ili drumskog prevoznika). već i za realizovanje transporta. Unjega se unose bliža uputstva otpremnog špeditera. već i odgovornost za sve vozare i treće osobe koje je uključio radi realizovanja ukupnog prevoza. te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prošla svu proceduru i kad je špediter već sklopio ugovor o prevozu sa određenim vozarom.treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvršene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. nem. Formular je žute boje. na pr.2. bordero (prilog 7). ispostavom tog dokumenta špediter pruža primaocu (kupcu) robe garanciju da će roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka. nemačkom i engleskom jeziku. ispostavljeni FCT-dokument služi prodavcu kao dokaz o izvršenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene. Ispostavljajući ovu ispravu špediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu reči (engl. Dakle. kako je u dokumentu navedeno. Naime. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da naši izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav način isplate i da se to unese u uslove akreditiva. špeditersku potvrdu. Combined Transport Operator.

Naime. Posebno se zaračunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci. Godine 1938. pokušaji uvođenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju još od pre I. tj. no ubrzo je okupacijom Čehoslovačke od strane Nemaca taj pionirski pokušaj obustavljen. skladišnica (varant). kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutrašnjosti Nemačke za luke u tadašnjim nemačkim kolonijama (saradnja Nemačkih železnica i nemačkih brodarskih kompanija). a posebno izvršene usluge prema ugovoru. Tom potvrdom pošiljalac. ADR i/ili IMDG). Na taj način špediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak. «Straight Bill of Lading». npr. upotrebljeni formulari i sl. bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA. osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka »negotiable«. Ako se opasne materije mešaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom. ponudi ili tarifi usluga. kao nalogodavac špediteru.4. svetskog rata. prenos prava vlasništva kao i aktivna legitimacija za izručenje robe uz predočenje skladišnice. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) Službeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je »Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods« (skr. Kako je to bio »opasan« eksperiment svedoči i činjenica da su čak i tadašnji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. Obračun i fakturisanje izvršene usluge Poslednja.sprovesti. onda je pogotovo važno da posao što je moguće pre fakturira i da tako dođe i do vlastitih uloženih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom. vrlo mala. Izvozni odjel može svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se općenito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu. u FWR se detaljno utvrđuju prava izdavaoca isprave.10. FIATA SDT). FWR-dokument je skladišna potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i služi špeditera u njegovom skladišnom poslovanju. a za špeditera zapravo najvažnija faza rada u izvršenju naloga komitenta jest tačno i pravovremeno fakturiranje izvršenih poslova. izjavljuje da roba (stvari) koju špediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID.9. plaćeni prevozni troškovi.9. 109 . Skladišna potvrda (FWR) Službeni naziv na engleskom jeziku za ovu špeditersku ispravu je »FIATA Warehouse Receipt«. no ponegde se može naići i na (pogrešni) naziv »Forwarders Warehouse Receipt«. u toj se ispravi mora deklarisati da je mešanje takve robe dozvoljeno. budući da je razlika između klasične skladišnice i FWR-isprave. vozarinu i sl. «Steamship Waybill» i sl. pakovanje i obeležavanje odgovaraju spomenutim propisima. on može biti upotrebljen u mnogim slučajevima u relizaciji skladišnih poslova. izdaci za razne takse. 8.3. a ako je špediter kod nekog posla još i plaćao neke troškove za komitenta (npr. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do šire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima. u pravom smislu. Ova potvrda se koristi od 1977. Formular je narandžaste boje (prilog 7). kao npr. da njene karakteristike. u tadašnjoj Čehoslovačkoj je uveden u upotrebu zvanični špediterski konosman za kombinovani prevoz. 8. ne prenosiv. godine (prilog 7). «Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading». a naravno da izdavalac takve isprave može biti samo onaj međunarodni špediter koji ima sklopljene odgovarajuće ugovore sa svim učesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). 8.. «Through Export Bill of Lading». Iako je FWRdokument tzv. Inače.).

To će isto uslediti i u slučaju ako komitent ne stavi špediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne račune na osnovu kojih bi špediter mogao ostvariti određena prava prema vozaru. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati u manjem iznosu. no ako komitent pristane na onaj prvi. da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaračunatih prevoznih troškova. što se najčešće kod naših špeditera i radi. čemu se zatim dodaje cena špediterove usluge. a da špediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaćanja izdate kontrolne primedbe. železnice). otpremljena i avizirana. Troškovi koji terete poziciju ne smeju. Sve ispravke više se na osnovu debat. može se i tako. U slučaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se može i pre nego je posao praktično završen. Nakon što je završen posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena. reklamirati kod vozara (npr. naročito ako komitent to traži. s napomenom da će se ko mitent teretiti za ostale troškove naknadno. po pravilu. izvozni će odjel fakturirati odgovarajući iznos prema forfaitnom stavu. naravno da će funkcija izvoza voditi računa o tome i odgovarajuće pozicije držati u evidenciji do ispunjenja uslova. Tarifna funkcija označit će manje ili više zaračunate troškove na način kako je to uobičajeno kod tog špeditera. Naravno da to sve mora biti predviđeno u špediterovoj ponudi za taj posao. a to je najčešće potvrđena JCI. Ipak se zbog toga neće čekati s fakturiranjem. a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza. a špediter će. o čemu je bilo više reči kod razmatranja uvoza. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem određene minimalne količine tereta. u slučaju da su takvi troškovi više naplaćeni. u svakom slučaju. a osnovno je da se obuhvate svi troškovi koji terete dotičnu poziciju. Fakturisanje može obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi. U fakturi se navode priloženi dokumenti. nalogom za fakturisanje.ili kredit-nota. ili će se fakturirati samo poznati troškovi i usluge špeditera. te tako obuhvaćeni svi troškovi koji terete određeni posao i to proknjiženo na odgovarajućoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu. obavljalo se ono po bilo kojem sistemu. ako nije drukčije ugovoreno. duplikat tovarnog lista i sl. odnosno u ugovoru. Pre samog fakturisanja je potrebno izvršiti kontrolu obračuna troškova dotične pozicije. polisa osiguranja. te će se ispostaviti faktura s predvidivim troškovima uz napomenu da su pridržana prava na eventualnu ispravku. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini. I jedan i drugi način je dobar. Ako je špediter platio te troškove. svakako da će i fakturisanje. pa i za celo preduzeće. a plativa je u roku predviđenom Opštim uslovima. funkcija izvoza će to naznačiti u fakturi. U protivnom. sa napomenom da može uslediti poziv za naknadnu naplatu u određenom roku. prijava o izvozu robe. U ovom poslednjem slučaju može se sa komitentom sklopiti i aranžman da mu se fakturišu takvi troškovi u iznosu koji je trebalo naplatiti. a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaćeni ili su izričito izostavljeni. Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni način ili preporučenim pismom. onda će se u fakturi komitentu zaračunati stvarno plaćeni iznosi.Ako je pak pogodba učinjena na bazi forfaitnog stava. komitentu će se naknadno dofakturisati eventualna razlika. Neki špediteri evidentiraju troškove na unutrašnjoj stranici pozicione košuljice. U pravilu se radi na ovaj drugi način. Svaki način ima svojih mana i svojih dobrih strana. Postoji i drugi način kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za više referenata. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba. nikad biti veći od fakturisanog iznosa. te 110 . biti zadovoljavajuće. a po rešenju reklamacije višak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. a neki se služe tzv. Može se dogoditi da izvozni odjel neće moći odmah po izvršenoj otpremi doći do tačnih podataka o visini troškova koji terete određeni posao. bez obzira da li se do fakturnog iznosa došlo fakturisanjem prema efektivnim troškovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu.

To se postiže bilansiranjem pozicije. već jedino dobitak. Nakon zaključenja pozicije.izvršeno fakturisanje). Rezultat bilansiranja može biti iskazan dobitak ili gubitak na dotičnoj poziciji. tj. 111 . Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru. Prethodno je potrebno da se izvrši kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih grešaka. sumiranjem svih troškova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvršenog posla. poziciona košuljica se odlaže u arhivu.

112 .

transportno osiguranje. a to je kopneni tranzit. uskladištenje. eventualno njen privremen smeštaj. Ugovaranje tranzita Privlačenje tranzitnog transporta preko naše zemlje značajno je kako za same domaće transportne i druge uslužne organizacije koje neposredno učestvuju u izvršavanju poslova oko realizacije tog zadatka. iz Poljske. i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog špeditera. ili se pak posebno ugovara neki konkretni veći posao. npr. vaganje. Češke. sortiranje. a preko tih transportnih čvorišta idu i tranzitni prevozi (npr. Zadatak tranzitne funkcije u međunarodnoj špediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u našu zemlju jednim vidom transporta.9. ili obratno. za mađarsku robu sa špedicijom «Masped» iz Budimpešte. koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak. pri čemu se utvrđuju cene usluga i međusobna prava i obaveze. pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Mađarske. 9.. npr. Nemačke itd. U našem slučaju. pakovanje. već je značajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju značajan izvor deviznih prihoda. naravno ako u konkretnom slučaju postoji više puteva. Takav je slučaj kod špeditera čije je sedište u morskim lukama. Naša preduzeća za međunarodnu špediciju treba da već kod akvizicije takvog transporta odigraju značajnu ulogu. Rumunije. npr. funkciju tranzita mogu imati i špediteri u rečnim pristaništima gde se spajaju rečni i železnički odnosno drumski putevi. gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleđu. kao što su npr. za Češku robu sa špedicijom «čechofracht» iz Praga itd. već i za tranzitni transport. vezano za nesmetan prevoz robe. U izvršavanju tog zadatka tranzitna funkcija će obaviti i druge poslove. iako se. pri čijoj realizaciji takođe može doći do uključivanja naših međunarodnih špeditera u izvršavanje nekih poslova. Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta često i pošiljke za i iz mnogih evropskih zemalja.identični sa poslovima uvozne i izvozne funkcije. Slično važi i za železnički tranzit kod kojeg se špediteri mogu angažovati u smislu privlačenja transportnog supstrata na naše pruge posredovanjem kod naših železnica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija. naša železnica je bila spremna da kod većih količina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu 113 .po analogiji . kod tranzita drumskim vozilima. Pri tome se obično sklapaju ili dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji. da bi se određeni transporti između spomenutih zemalja usmerili na naše pruge. POSLOVI TRANZITA Funkciju tranzita (službu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona špediterska preduzeća koja imaju sedište (ili filijale) na secištima transportnih puteva. Naime. ispostave naših međunarodnih špeditera na graničnim prelazima mogu za račun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi. Tako npr.). ponekad. pretovar. Novi Sad itd. Postoji još jedan vid tranzita.0. uzimajući naravno u obzir i određene specifičnosti. za transporte iz Grčke. a takođe mogu obaviti i druge potrebne radnje. Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najčešće treba voditi sa austrijskim špediterima koji su ovlašćeni da te transporte organizuju. zahvaljujući današnjem načinu trgovine i geografskom položaju naše zemlje. Inače. uzimanje uzoraka itd. Tako. takav transport usmerava određenim putem na osnovu međudržavnih dogovora. Isto tako. Slovačke i drugih zemalja preko luke Bar. namenjenim za međunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politički pripada. poslovi tranzitne funkcije su . Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko naše zemlje. [vedske. a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo.

pri čemu bi slovo »T« označavalo da se radi o tranzitnom poslu. Svaki špediter ima drukčiji sistem pozicioniranja. a »l« da ga obrađuje prva poslovnica. Tranzit: kopno — more Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upućivanje tranzitnih transporata preko Luke «Bar» za prekomorske zemlje obično prethode upiti u pogledu uslova i cena lučkih. no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita. pretovarnih. recimo ona koja ima preko sebe mađarski tranzit. broj pozicije mogao biti označen kombinacijom T-41-312. prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih računa. realizacijom refakcije kod naše železnice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranžmana. unosi sve podatke iz dispozicije. broj »4« da je to posao iz 2004. prema predviđenim rubrikama. skladišnih i drugih usluga pri čemu se kod manjih količina i kod povremenih.1. kod značajnijih i većih transporata. slično kao što je opisanoi kod uvoza i izvoza. uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obračuna troškova. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci). Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim špediterima koji su raspolagali sa tim transportima. Dispozicija Konkretni posao funkcije tranzita u međunarodnoj špediciji počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca. vrstu prevoznog sredstva. osiguranju. a istovremeno traži i dodatna objašnjenja ili dostavu nekih nedostajućih isprava ukoliko je to u konkretnom slučaju potrebno. slično kao što smo objasnili kod uvoza i izvoza.1. to će je prevoznik (železnica ili autoprevoznik). odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladištenja robe. te osim standardnih podataka o robi. granični prelaz. mantil) u koju. a naši međunarodni špediteri su bili obično inicijatori kod naše železnice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. Prema tome. kojom ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima šta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. godini. Prijem robe U međuvremenu dok je roba na putu.1. 9. posao te poslovnice u 2004. Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispeća u 114 . referent u funkciji tranzita otvara pozicionu košuljicu (mapu. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim špediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke.tranzitnu tarifu u vidu refakcija. kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte.0.1. adresama isporučioca i primaoca i uslovima prevoza. 9. ovde bi npr. zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog špeditera. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se bez teškoća raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu. sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvrđuju posebne. koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada. Po izvršenom pozicioniranju funkcija tranzita potvrđuje prijem dispozicije. godine. Strani špediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagođeni potrebama tranzitnih prevoza. predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ). dok broj 312 označava 312. mesto otpreme. Budući da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u našu zemlju. sadrže i datum otpreme iz zemlje porekla. dostave dokumentacije i informisanja. odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga. Međutim. 9. redovno niže cene usluga kao i druge pogodnosti.

Istovremeno se o izvršenoj otpremi obaveštava primalac uz navođenje svih podataka koji će mu biti potrebni za normalan prijem robe. Stojnice su uvek vezane za količine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na način predviđen ugovorom ili lučkim propisima (običajima). Naše pomorske špedicije. te sa jedne strane daje odgovarajuće naloge za radove lučkom preduzeću nadležnom za odnosnu delatnost. tj. Isto tako će se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji. pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci. Početak operacija se uvek računa od momenta uručenja krcatelju tzv. što u načelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB). Uz fakturu nalogodavcu. tj.3. u kojem mu zapravo propisuje na koji način će se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima.1. jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije čistu teretnicu kao dokaz o izvršenom zadatku. Ipak. bio taj iz zemlje izvoza. sve u smislu naloga u dispoziciji. vremena dopuštenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. dostavlja se nalogodavcu zatraženi broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbrži dokazni način. odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi troškove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. te će u takvom slučaju naš špediter to uraditi na način kako to inače radi kod naše izvozne robe. Zapovednik broda ili brodski oficir. pri čemu se dani mogu računati kao tekući. a posebni za radove u luci. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira. posebni za iskladištenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod. te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi. a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe. slično kao što je opisano kod 115 . te koliko će mu se originala i koliko kopija predati. Zaključenje posla Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obračunu pozicije. uručiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obaveštava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznačenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). 9. ili iz zemlje uvoza. po potrebi.luku. Otprema robe Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obično je već unapred uređeno od strane inostranog partnera. odnosno na osnovu uzansi. sve naslovljeno na odnosnu luku ili lučko preduzeće za tu vrstu delatnosti (prilog 7). jedan za račun brodara. Tu on nastupa u ulozi krcatelja. U tu potvrdu se takođe unosi i broj komada. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7. Konačni cilj pomorskog špeditera. Zapovednik broda ili agent će.2. radni ili vremenski pogodni radni dani. utvrđen na osnovu ili službenih neutralnih brojača ili na osnovu paralelnog brojanja koje vrše dva brojača. odnosno osoba koja za račun brodara prima robu. a ovaj na osnovu iste kod agenta podiže teretnicu u zatraženom broju originala i kopija. a ako se ista odmah ne može ispostaviti onda i bez iste. unosi svoja zapažanja o stanju robe u tzv. odnosno kako je utvrđeno u kupoprodajnom ugovoru. a može tražiti i da se teret donosi pred brod. krca i slaže u skladu sa datim planom. Ovi nalozi se takođe daju na unificiranim formularima. ako mu je to stavljeno u zadatak. u našem slučaju funkcije tranzita. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days). odnosno njihove funkcije tranzita imaju odštampane različite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. Tako se npr. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladištenje dolazeće robe u lučka skladišta. Zapovednik broda uručuje potvrdu ukrcaja krcatelju. ima slučajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti našem špediteru. Pribavljaju se i sumiraju svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. 9. a drugi za račun krcatelja.1.

počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe brodom i nalaže mu šta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredišta. na osnovu kojeg se i vrši iskrcaj robe sa broda. Nakon evidentiranja odgovajućih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci).2.osim standardnih podataka o robi. 9. zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata. važe i za pravac tranzita »more . no to je za špeditera u krajnjoj liniji svejedno. eventualno uskladištenje. funkcija tranzita će pravovremeno izvršiti sve pripreme da se osigura odgovarajuća mehanizacija za realizaciju tog posla. 9.delomično ili potpuno . Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na način kako je opisano u poglavlju 8. to će oznaka kombinacije moći biti npr. To prijavljivanje vrši se podnošenjem manifesta. ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac. Tranzit more — kopno Kontakti. carinsko stovarište. što bi značilo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004. onda će se postupiti po njegovom zahtevu. Ako je dispozicijom dat zadatak našem špediteru da angažuje drumskog prevoznika za izvršenje otpreme.0.more«. Pri tom je čest slučaj da nalogodavac traži da se . eventualno i približan datum dolaska u luku iskrcaja.1. uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja.1. naravno. onda se podnosi odgovarajući izvadak iz manifesta. međutim.2. odnosno stojnicama. Prema tome. datum odlaska broda iz luke ukrcaja. vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obračuna troškova. funkcija tranzita će pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu. on će to i učiniti u smislu datih instrukcija. i to sve u skladu sa normom iskrcaja. pregovori i aranžmani koji su spomenuti kod pravca »kopno . Ako se tranzitna roba iskrcava delomično. mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajuće podatke iz dispozicije. Nakon toga on posebnim pismom (obično na formularu) potvrđuje prijem dispozicije uz usputno traženje nedostajuće dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno. Ako se radi o nekom naročito teškom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja.uvoza i izvoza. ili će druga oznaka biti najčešće ako se radi o tranzitu za češku ili neku drugu zemlju. koji obavlja druga poslovnica (2) i o četiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004. transportnom osiguranju. Prema važećim odredbama Carinskog zakona. pregovore sa našom lukom i špediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik. adresama pošiljaoca i primaoca i uslovima prevoza . carinsko smestište ili konsignaciono skladište. U dispoziciji se . godine (4). U slučaju da prispela roba treba da se pretovari u železničke vagone i otpremi železnicom u zemlju namene. odnosno ako 116 . dostave dokumentacije i obaveštavanja.angažuju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu našu luku. s tim što će možda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice čak i ako se radi takođe o tranzitu za Mađarsku. a obzirom da on snosi troškove prevoza.1.navodi i datum otpreme iz zemlje porekla. na njegov rizik.2. 9.more« u poglavlju 8. po pravilu. prijaviti carinarnici brod i robu. Da li će.kopno«. godini. Prijem robe prispele brodom Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe.. odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredišnu zemlju. T-42-425. referent takođe otvara pozicionu mapu (košuljicu.0. tako i ovde posao. Dispozicija Isto kao i kada se tranzit vrši u pravcu »kopno . zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja. Ako se roba iskrcava u carinski magacin.

linijske ili sa C/P.čekrk.2. U slučaju da se primalac robe ne pojavi u određeno vreme u luci iskrcaja. ili se pretovar vrši indirektno preko skladišta.o. kao i druge isprave (npr. analogno onome što je već objašnjeno i u poglavlju 8. Kao što je već rečeno. te upućuje graničnoj carinarnici preko koje izlazi iz naše zemlje. pismo spremnosti. uz izdavanje dokumenta »bez zapreke« od strane agenta. pa sve do izlaska iz naše zemlje. 9. Troškovima pretovara. no mogu se odvijati i međusobno nezavisno.carinskom propratnicom. Agent broda . tranzitna roba se takođe nalazi pod carinskim nadzorom i to počev od iskrcaja iz broda. Npr. a ponekad i sa obale. radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeđuje špediter. odnosno robu carinska obeležja i upućuje isto izlaznoj carinarnici . Sam iskrcaj može početi tek nakon što to dozvole nadležni carinski organi i nakon što zapovednik broda. odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom. Tranzitna roba se može prevoziti drumskim vozilima pod režimom karneta TIR ili 117 .se iskrcava direktno u železnička ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici. Lučka carinarnica stavlja na vozilo. pri čemu se roba može pretovarivati direktno iz broda u vagone. potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka. Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca. što zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. kao i dopušteno vreme za iskrcaj. prijave K-401 itd. za vreme utovara u drumsko vozilo. sa otiskom u zelenoj boji. kod uslova »Liner terms« brodski agent naručuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor . Zavisno od uslova iskrcaja. lučkom tarifom ili špediterskom tarifom. U ugovoru o prevozu utvrđen je i način obaveštavanja primaoca o dolasku broda. U pogledu uloge špeditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe može se reći da je ona vrlo delikatna i složena. Sama predaja robe primaocu odnosno špediteru kao zastupniku primaoca.uručuje lučkom špediteru i situacioni plan brodskih skladišta sa naznakom vrste i količine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladištu.po potrebi . već prema slučaju. Pri tom su obaveze i funkcije špeditera različite kod prispeća broda linijskom plovidbom od onih kod prispeća slobodnom plovidbom. odnosno maona.) i sve to da blagovremeno preda železničkoj stanici.2. Kod brodova sa C/P i uslova f. a to radi svaki od učesnika za svoj račun. Kod otpreme robe drumskim vozilima. vrši se na osnovu originalne teretnice. funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajući broj vagona za njen prevoz.po pravilu .2. Luka određuje koji brod i kada će se vezati i gde. Sve brodove. i b) isporuka tereta primaocu. utiskuje na tovarni list lučka železnička stanica. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja može podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizičkom smislu. a špediter čekrk skladište ili direktno u kopneno prevozno sredstvo. brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladištu. odnosno pomorski agent izda tzv. potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu. naravno o trošku primaoca (vlasnika) robe. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati. iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vrši se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe. Otprema robe Tranzitna roba se dalje otprema iz naših luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo železnicom. bilo drumskim vozilima. Tranzitna roba upućuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim pečatom koji.1. (free out). Ako se otprema vrši železnicom. prijavljuje luci brodski agent. Prijavu u praksi podnosi brodski agent.

prevozne i druge troškove. Sumiraju se svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje. Nakon fakturisanja i završetka posla po dispoziciji. Uz fakturu. a po nahođenju lučke carinarnice može se odrediti i carinska pratnja. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvršenoj otpremi.2. pozicija se bilansira i odlaže u arhivu. odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi troškove manipulacije u luci. Zaključenje posla Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima. 9. Osim toga špediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim slučajevima. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura. odnosno uobičajeno u konkretnom slučaju.3. funkcija tranzita će osigurati tranzitnu robu protiv zatraženih rizika. funkcija tranzita vrši obračun pozicije. i to sve na način kako je ugovoreno. 118 .bez njega. nalogodavcu se šalju dokumenti traženi u dispoziciji. funkcija tranzita obaveštava nalogodavca promptno i sukcesivno. eventualno i primaoca ako je on druga osoba.

Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim špediterima posebne ugovore prema kojima ti špediteri imaju status službenog (oficijelnog) špeditera tog sajma. zatim tarifer. Isključivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaćem i inostranom tržištu i održava odgovarajuće kontakte u cilju pronalaženja potencijalnih izlagača. za Jesenjski beogradski sajam. 10. sajamska funkcija međunarodnog špeditera može imati status samostalnog profitnog centra ili se može nalaziti u sastavu filijale špediterskog preduzeća u tom gradu a u tom slučaju obično ima rang poslovnice. U našim uslovima takav špediter ima isključivo pravo da prima i obrađuje one sajamske pošiljke koje stižu na adresu uprave tog sajma.po pravilu . on mora već u rano proleće početi akvizicionu kampanju. Pojedini međunarodni špediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima naše zemlje. mogu razvrstati u četiri grupe (skupa) poslova i to: — akvizicija. a najčešći su: — pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajućih propratnih propagandnih materijala. drumska vozila itd. odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izložbenu robu.ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuđene niže cene usluga. već svaki špediter ima pravo obrađivati pošiljke koje stignu na njegovu adresu. Sajamski poslovi se. Organizacionim delom špediterskog preduzeća koje obavlja sajamske poslove (odeljenje.0. — prijem i smeštaj eksponata na izložbena mesta. U nekim zemljama takav špediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna služba sa potrebnim tehničkim pomagalima (dizalice. na Beogradskom sajmu želi akvizirati poslove npr. viljuškari.10. no kod nas to nije tako. Poslovima na sajmu (izložbi) može se baviti svaki špediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova. sektor ili sl. uglavnom. Postoji nekoliko načina vođenja akvizicija. — pakovanje i otprema eksponata nakon izložbe. Zato će od uprave sajma pribaviti spisak izlagača koji će na jesen izlagati 119 . Za taj posao potrebni su posebno izvežbani kadrovi. Akvizicija sajamskih poslova Obzirom da se špeditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje važe za sve špeditere na dotičnom sajmu. u svoju organizacionu šemu uključuju i posebnu organizacionu celinu za istraživanje tržišta (marketing). Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagače.) obično rukovodi direktor. Špediterska preduzeća koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluživanje jednog sajma. što sve zahteva angažovanje znatnih sredstava. — obračun troškova i fakturisanje. u što pojedini špediteri ne žele ulaziti. Inače. služba. — direktni usmeni kontakti posećivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u našoj zemlji Ako neki naš špediter koji se bavi sajamskim poslovima npr. a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domaće izlagače.). eventualno i skladištem. Poslovi se dobijaju isključivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova. SAJAMSKI POSLOVI Poslovi oko prijema i smeštaja sajamskih eksponata i njihovo vraćanje nakon završetka izložbe (sajma) imaju specifičan karakter i prilično se razlikuju od standardnih špediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. posebna tehnička pomagala. prilikom akvizicije . odgovarajuće prostorije na sajmu. korespondent itd. kao i putem ličnih kontakata. ili pak opsluživanje svih odnosno određenih sajmova u našoj ili nekoj drugoj zemlji.

te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagača. poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove. odnosno eventualnog kolektivnog priređivača izložbe. ili da je privremeno uvezena na neki drugi način. U tu svrhu sajamski špediteri 120 . a drugi vraća njenom podnosiocu. Prema situaciji. špediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razdužuje carinsku prijavu. priređivačima kolektivnih izložbi. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski špediter. Preporučuje se da takve komitente. on ih predaje izlagaču uz potvrdu prijema. pri čemu će im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izložbenih eksponata. te stavlja pečat carinarnice. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje. Nakon istovara robe i sređivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd. Nakon podnošenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik. a overava carinarnica na sajmu. koja delimično popunjava i podatke u otisku pečata. te da se tom prilikom upoznaju sa željama i primedbama takvih komitenata. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata Odmah po prelasku carinske linije. posebnim pismima ponuditi izlagačima svoje usluge. velikim fabrikama i sl. Pečat na tovarni list stavlja ulazna pogranična železnička stanica. Pri prevozu železnicom upućivanje se vrši stavljanjem posebnog pečata sa zelenim otiskom na tovarni list. Imajući u vidu ove okolnosti. Na sajmu (izložbi) može se strana roba izložiti. te jedan primerak JCI zadržava. na osnovu toga. bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladišta odnosno carinskih skladišta. brodom). Iz razloga korektnosti prema drugim špediterima. Sva ostala izložbena roba (iz konsignacionih i drugih skladišta) upućuje se na sajam na osnovu posebnog rešenja carinarnice. usluge se ne nude onim izlagačima koji su inače komitenti drugih sajamskih špeditera. a najbolje zajedno sa generalnim direktorom špediterskog preduzeća ili njegovim pomoćnikom (zamenikom). Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru). uz prisustvo carinskog referenta špeditera. uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagača. avionom. vrši carinski pregled kontrolišući prispelu robu na izložbenom štandu i upoređujući je sa podnetom JCI. kako bi mogla biti postavljena na određeno izložbeno mesto.).) treba posvetiti naročitu pažnju. Svojim potpisom carinski radnik potvrđuje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe. 10.1. već nastojati da se svakom komitentu pošalje izvorno pismo. prospekte i sl. Ako je izložbena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom. Prošlogodišnjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporučiti se i za naredni sajam. o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama. osim podataka o roku predaje. o carinskoj prijavi i plombama.na pomenutom sajmu te će. a po potrebi treba priložiti specifikaciju. ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu. Budući da je sajamski špediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da će ih vratiti nakon izlaganja. U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izložbenoj robi prema rubrikama. uz prethodnu najavu. delomičan uspeh može se postići i dostavom prospekata u kojima će biti štampani potrebni podaci o špediteru i njegovim mogućnostima. Važnijim komitentima (npr. sajamski špediter će usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzeća. Roba koja je prispela na područje gde se održava sajam (izložba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati. ulazna carinarnica istu upućuje na odgovarajući sajam carinskom popratnicom. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i železnički i carinski radnik.

faktura itd. što se često takođe poverava špediteru. S obzirom na ovo.upotrebljavaju posebne formulare štampane na više jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagačima. nakon zatvaranja sajma svi izlagači po pravilu žele što pre otpremiti svoje eksponate sa sajma.2. Dok je pri dolasku izložbena roba stizala postepeno i u dužem periodu. špediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagaču na potpis. podeljena i sl. pogotovo ako se namerava ista ambalaža upotrebiti i za povratno pakovanje. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma Najteži momenti u špediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. postupajući po dispoziciji vlasnika izložbene robe. Ako je strani eksponat prodat. dizalicama. ili je neka možda utrošena.). carinarnica je na sajmu zadužila špeditera sa celokupnom uvoznom izložbenom robom koju je taj špedter prijavio. da bi se špeditersko preduzeće oslobodilo odgovornosti za izložbenu robu. Raspakivanje se mora obaviti sa najvećom mogućom pažnjom. JCI 121 . odnosno smeštena u konsignaciono skladište. možda se ukaže potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto. Formular popunjava špediter kopiranjem. sajamski špediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnička sredstva i uvežbanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste. Da bi sajamski špediter mogao uspešno izvršiti takve mnogobrojne naloge. U tom slučaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zaključenom poslu. ili je to potrebno učiniti radi demonstracije i sl.) na izložbenom mestu. carinski magacin ili stovarište ili u carinska skladišta. on mora raspolagati sa odgovarajućom uvežbanom radnom snagom. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li će se za njegov smeštaj na odgovarajuće izložbeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehničko sredstvo. na jednom primerku izlagač potvrđuje da je primio eksponat radi izlaganja. vozila i sl. obično u sajamskom krugu ili skladištu. Ambalaža se odlaže za vreme sajma na pogodno mesto.) da bi ih izlagači mogli sa lakoćom identifikovati. naravno o trošku komitenta. špediter će često morati sam da pronađe ili dati da se izradi takva ambalaža. U svakom slučaju. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehničkih sredstava (dizalica. razduženje JCI za sajamsku robu. 10. Naime. već mora biti stalno na raspolaganju izlagaču za svo vreme trajanja sajma. kako bi u slučaju potrebe bila odmah dostupna. Nakon obavljenog pregleda. pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen. Podnosilac JCI za sajamsku robu dužan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izložbe). takva mora biti ili vraćena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena. znakovi na odelu i sl. Eksponati se mogu raspakivati na samom izložbenom mestu ili van tog mesta. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju. pri čemu će za špeditera biti bolje ako izlagač ima na sajmu svoju stručnu radnu snagu ili barem stručnjaka koji će davati potrebna uputstva za pakovanje. od naročite je važnosti da se ambalaža sačuva tako da se može upotrebiti i pri povratku. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7. Prema tome.. Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati. te će špediter morati pomoći da se to uradi. smestište. Što se tiče carinskih propisa. a drugi ostaje izlagaču. Poželjno je da radnici špediterskog preduzeća budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape. zavisno od vrste eksponata. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela količina sajamske robe odgovara ovoj na završetku sajma. carinski radnik omogućuje sajamskom špediteru da pređe na obradu sledeće faze rada. tj. Nije dovoljno da sajamski špediter samo dostavi eksponat na izložbeno mesto. većim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada. Inače. stavljajući svoj potpis.

kao i ispisivanje pozicione košuljice. uglavnom slična tehnologijama uvoza i izvoza u međunarodnoj špediciji. a za inostranu robu traži još i razduženje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. kao i broj prijave. inostrani izlagač može špediterske troškove i usluge platiti u dinarima. no to ne mora uvek biti.3. Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo. u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. specifičnim za sajamske poslove. Ovde rad na nekom poslu počinje . po pravilu. Naravno da takvom dolasku robe na špediterovu adresu najčešće prethodi sporazum (akvizicija) i obaveštenje o otpremi robe. Početak nekog sajamskog posla za međunarodnu špediciju nije vezan za prijem dispozicije. upućivanje se vrši na osnovu carinske popratnice. Kao i za izložbenu robu. Pri tom nije važno ko je dao špediteru nalog za prijem robe i druge poslove. skladištenja i prevoza. adresa stranog špeditera. sve u skladu sa željama izlagača. Obračun i fakturisanje špediterske usluge Za rad na sajmovima špediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za špediterske usluge na međunarodnim sajmovima. Popratnica prati pošiljku do izlazne pogranične carinarnice. carinska skladišta ili carinsko smestište. koja na 122 . koja na kuponu popratnice potvrđuje carinarnici na sajmu da je roba izašla iz zemlje. ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke. prema nalozima izlagača. 10. Ukoliko se izložbena roba upućuje u konsignaciono skladište. Košuljice za sajamske poslove obično se štampaju posebno i prilagođene su potrebama sajamskih poslova. Carinski organ evidentira vraćanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi uređivanja sajamskih (izložbenih) prostorija.4. ako je ona konvertibilna. kao što je to slučaj kod uvoza.tek kad prevoznik obavesti špeditera o prispeću izložbene robe koja je stigla na špediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. primerak uvozne prijave za sajamsku robu. osigurava izložbenu robu za vreme izlaganja.sastavlja. izložbenom mestu. izlagačevog zastupnika u zemlji itd. Carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištima (smestištima). špediter takođe. prijema i izdavanja raznih naloga. O prispeću kao i o otpremi robe obaveštava se na isti način kao i kod uvoza. 10. ugovori kamion). da li sam izlagač ili njegov zastupnik u našoj zemlji. Našim preduzećima. prevozna isprava. što se tiče pozicioniranja. izlagaču i robi. Sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge inostranom izlagaču u valuti njegove zemlje. Naravno da je špediterova dužnost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da naruči vagon. na kuponu popratnice potvrđuje prijem carinske robe. evidentiranja troškova i fakturisanja. sajamski špediter po nalogu svog komitenta. uz napomene o eventualnim razlikama. uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. sajamska špedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev. izvoza i tranzita. Takođe se u košuljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao. otvara odgovarajuću poziciju. dokumenti o troškovima. Inače. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u našoj zemlji. po prijemu obaveštenja o prispeću robe. Preračunavanje u stranu valutu vrši se na osnovu službenog kursa Narodne banke. izvoza i tranzita. kao npr. Tehnologija sajamskog posla Tehnologija realizacije sajamskog posla je. korespondencija i sl. Pri tome se misli na upisivanje podataka o pošiljci u pozicionu knjigu. U košuljicu se unose podaci o paviljonu. Špediter na sajmu. Zbog toga će se ti poslovi navesti samo u najkraćim crtama. odnosno kartoteku.po pravilu . Po završetku sajma (izložbe) sajamski špediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe.

Takođe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze. viljuškare. Posao na sajmu može biti unosan za sajamskog špeditera jer su tarife prilično visoke. obračun se vrši u dinarima. Međutim. jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu. a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione. u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvežbanih kadrova. kako bi se moglo vršiti bilansiranje. preračunato po obračunskom kursu. dizalice). te se pozicija zaključuje i odlaže. što je od velike važnosti. na osnovu stavova sajamske tarife. Iako su fakture u stranoj valuti. 123 . Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike. Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja završava se rad na toj poziciji.osnovu ugovora sa inostranim izlagačima snose troškove špediterskih usluga. taj je posao naporan.

124 .

Radna snaga koja izvršava transportne poslove u preduzećima međunarodne špedicije mora biti ne samo pouzdana već i dobro uvežbana. zatim istovar iz drumskog vozila. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvršavati poverene zadatke.). Isto važi i u slučaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao. Osim toga. odnosno unajmljuju od slučaja do slučaja. Vrste robnih manipulacija Najčešće robne manipulacije koje organizuju većina špediterskih preduzeća su utovar. vage. — uskladištenje robe.0. funkcija transportni će unajmiti tehnička sredstva (npr. iz železničkog vagona u kamion.11. Operacije utovara. kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr. potrebno je da raspolaže sa odgovarajućim tehničkim sredstvima i uvežbanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova. — loko prevozi. Utovar-istovar pomoću radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najčešće pri razvozu robe po gradu. a prednost mu je veća elastičnost. Nedostatak ove tehnologije je što realizacija navedenih opereacija duže traje i prouzrokuje veće troškove. zatim razne poluge. odnosno dostavi će nalog odgovarajućem specijalizovanom preduzeću da izvrši određene poslove. istovar i pretovar robe obavljaju špediterska preduzeća po nalogu komitenta. Tu može doći u obzir utovar robe iz skladišta u drumsko vozilo ili železnički vagon. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE U transportno-skladišne poslove u preduzećima za međunarodnu špediciju spadaju uglavnom: — utovar. brod ili obratno).) od nekog drugog preduzeća. Utovar. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod većine špediterskih preduzeća obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja može imati različite organizacione oblike (odelenje. Od tehničkih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji će biti u mogućnosti da obavlja loko-prevoze. jer se radna snaga može uvek prilagoditi predmetu rada i specifičnostima robe. različite vrste kolica i sličan pribor. treba posedovati odgovarajuće dizalice kao i razne vrste viljuškara za rad sa paletama. — komuniciranje sa prevoznicima. železničkog vagona. broda ili šlepa u skladište. često vrlo složene zadatke. istovara i pretovara robe se mogu realizovati ručno. odgovaraajuća pomoćna transportna sredstva. uz upotrebu jednostavnih pribora i alata. istovar i pretovar robe. dizalice i sl. prenosne mostove. istovar i pretovar robe Utovar. odnosno prilikom prikupljanja zbirnih 125 . u kom slučaju će funkcija transporta angažovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga. podmetače. zavisno od obima i složenosti poslova koje obavlja. — pakovanje robe. a primenjuju se obično kod utovara-istovara železničkih vagona i drumskih vozila.0. datom u dispoziciji. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima.0. kamione. U slučaju da postavljeni zadatak ne može obaviti sopstvenim tehničkim sredstvima. ili korišćenjem odgovarajuće mehanizacije. služba. 11. — obeležavanje robe. sektor itd. kako bi mogla obavljati svakodnevne. Ručni (manuelni) utovar. istovar i pretovar su klasični i najskuplji načini realizacije robnih manipulacija. istovar i pretovar robe. 11.

Od spomenute mehanizacije najviše se upotrebljavaju viljuškari. pomoću kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. a zatim prazniti. U tu svrhu se špedicije služe raznim mehanizmima. a najčešće se postavljaju na železničke koloseke. a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360°. Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristaništu. a prilikom rada kreću se. duž obale. te tako dolazi do kombinovanog premeštanja tereta. no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog čega je mogućnost njihovog korišćenja ograničena. Pogon im je električni. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristaništima. autodizalice. Najčešće se vertikalno premeštanje kombinuje sa horizontalnim. prenosi i spušta. transporteri. U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premeštaju teret u jednom pravcu. ručni. Ima ih još po nekim željezničkim stanicama. naime. utovarivači. Poluramne (poluportalne) dizalice su takođe postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima stim što se dva kraka kreću po tlu (najčešće po šinama) a druga dva kraka se kreću takođe po 126 . Razmak između krakova omogućava prolazak železničkih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara. koji mogu biti ručni. motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ili hidraulički. te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati. Ukoliko se. no na različite udaljenosti. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica. U ovu grupu spadaju različiti konvejeri. Na utovarno-istovarnim mestima najčešće se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. — mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). Ovu grupu čine različite dizalice. Ovo zbog toga što špediter manipuliše raznim vrstama robe i na raznim mestima. Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne). liftvejeri i sl. 11. Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajućih robnih operacija u špediterskim skladištima. Pod vertikalnim premještanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i spuštanje na prevozno sredstvo ili na određeno mesto u skladištu. liftovi i sl. zatim se teret podiže.. Vrste mehanizacije i pribora Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se može podeliti u dve osnovne grupe i to: — mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodičnog dejstva).pošiljaka. Premeštanje tereta može biti horizontalno (u horizontalnoj ravni).1. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima koji se kreću po tlu (najčešće po šinama). kao što su pokretni i nepokretni doboši. električni i motorni viljuškari i sl. viljuškari. Špediterska preduzeća uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. prema potrebi. U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenično puniti. Pod horizontalnim premeštanjem se podrazumeva prenošenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou. Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe živog rada i osetnom povećanju produktivnosti. uskladištava paletizovana roba. a potom se sredstvo prazni. koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. tj. lukama i pristaništima. a time i pojeftinjenju procesa rada. a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju. razna vitla.0. a takva kolica mogu biti na ručni ili mehanički (motorni) pogon. što ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom. ili sa električnim odnosno motornim pogonom. vertikalno (u vertikalnoj ravni). sredstva se najpre pune. špediter će manipulacije takvom robom obavljati pomoću viljuškara. Nedostatak mehanizacije je u tome. ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije.

Vrsta pribora koji će se u određenom slučaju upotrebiti zavisi od vrste tereta. parni ili hidraulički. Sve železničke pruge nisu građene za isti osovinski pritisak. Uređaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima. mora se paziti na to da težina vagona. Pribor za zahvatanje tereta znatno utiče na kapacitet dizalica.kiperi (samoistovarivači) kod kojih je moguće istovariti teret naginjući tovarni sanduk. Tako će se npr. a ako i ne vrši. i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i veće količine tereta. Osim toga. brod) vrši se po određenim propisima koji važe za dotičnu granu transporta. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon. Pogon im može biti električni. za generalni teret razne vrste petlji od platna. lanaca. Postoje i posebno konstruisani otvoreni železnički vagoni (npr. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti. uvežbanosti rukovaoca i ostalih radnika. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica. udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premeštanja. i to: 127 .0. jer se mora paziti da se u vagon ne utovari veća težina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na određenom prevoznom putu. naravno ako taj posao ne obavljaju lučke dizalice. ne bude veća nego što to dopušta osovinski pritisak pruga preko kojih će se pošiljka prevoziti. tzv. Prekoračenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije dopušteno. za prevoz rude i sličnih rasutih tereta) koji imaju uređaj da iz kolskog sanduka istresu teret. Pokretljivost dizalice se povećava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se može ispružiti i saviti prema potrebi. za rudu i slične masovne terete zahvatni uređaj u obliku posude koja se mehaničkim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni uređaj (grajfer). za pretovar oble građe upotrebiti zahvatni uređaj u obliku klješta.2. u pogledu dozvoljenog opterećenja po osovini i opterećenja po dužnom metru. u prvom redu na brodovima.5 tone. stim što su one postavljene na nosećoj konstrukciji odgovarajućih objekata. Naginjanje tovarnog sanduka može se vršiti mehanički ili hidraulički. tim pre što on često i sam vrši utovar (ukrcaj). kanapa. U našoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kreće od 12 do 22. po pravilu. kamioni . potrebno je voditi računa i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno viši budući da su pruge solidnije građene i bolje održavane. odnosno spuštanje težih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom. Utovar železničkih vagona Železnički vagon sme se. uređaji za pretovar specijalnih tereta (npr. članica Međunarodne željezničke unije (UIC). Koriste se u lukama i pristaništima. tovariti do nosivosti koja je na njemu označena. a služe za istovar tereta koji se smešta uz sam brod i obratno. kamion. te izboru odgovarajućeg pribora treba posvetiti znatnu pažnju.šinama. te razne vrste mreža itd. Na brodovima u tu svrhu služe brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. u čestoj je upotrebi i poseban tip kamiona. ploveće i hidrauličke dizalice za podizanje teških tereta. Naravno da špediter mora poznavati te propise. pa i na kamionima. te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta. pokretljivosti. dužan je da nadzire taj posao i štititi interese vlasnika robe. zajedno sa natovarenom robom. čeličnih užadi i sl. Osim toga. pri tovarenju vagona. obično za prenos robe iz broda u skladište i obratno. u 6 kategorija. Nosivost dizalica je različita. Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne teškoće kod tovarenja vagona. Pruge železničkih uprava. odnosno svog nalogodavca. 11. žito) i sl. Isto tako. za rudu. slično kao i kamionikiperi. svrstane su. npr. imaju različitu nosivost. a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvežbanosti rukovaoca. Na težim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje služe za dizanje. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 »Propisi za tovarenje«.. ugalj.

C3. a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A. odnosno C4. koja je uvrštena u najnižu kategoriju pruga. Težina utovarene robe ne sme preći granicu tovarenja ispisanu na vagonu. C2. a koja odgovara za ovu kategoriju pruga. takav se vagon može uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h. odnosno sa masom do 6. Ako sa strane rastera postoji još i oznaka »S«. C4). no u tom se slučaju sme utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. Ako postoji još i oznaka »SS«. pošto se naša železnica obavezala da će primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim opterećenjem do 18 tona.4 t/m 6. Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C. C3 i C4. a ako nema podataka za pruge kategorije C2. B1.4 tone po dužnom metru. B2.0 t/m 6. Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one države i železničke uprave koje su članice sporazuma RIV. Podaci o tome nalaze se u već spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46). 128 .8 t/m 5.Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4 Opterećenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t Opterećenje po dužnom metru 4. Pruge u našoj zemlji spadaju u kategoriju B2. učesnice u prevozu.2 t/m 8. Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one železničke uprave. Pojedine tranzitne pruge uvrštene su u višu kategoriju (C2 i C3). Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrštava u vozove velike brzine.0 t/m Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bočnim stranicama u obliku rastera. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B.4 t/m 7. to znači da se vagon može uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se slučaju može utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. dok je ispod tih kategorija pruga upisana težina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga.

pa se sme utovariti najviše do one težine koja je manja. jer je to maksimalna težina koja se sme utovariti u vagon. posebno u slučaju tovarenja u dvoja ili više kola. zajedno sa robom. — ostalu robu (vozila. Utovareni predmeti se moraju. onda će dvoosovinski vagon. oslanjati sigurno i čvrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vožnje. seno. 129 . a ostatak je težina robe koja se sme utovariti.740 kg. jer inače železnica ne prima pošiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. Za svaku robu detaljno je opisan način tovarenja. s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. cilindrične predmete. Dopušteni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoračiti. po pravilu.). Međutim. 10. Vlastita težina vagona (tara) napisana je na bočnim stranicama vagona. Težina ustanovljena prema osovinskom pritisku upoređuje se sa nosivošću vagona. limove. rolne limova. punu burad. Teret mora biti u vagonu tako raspoređen da su točkovi što ravnomernije opterećeni. Ako vagon prelazi preko više pruga koje imaju različit dozvoljeni pritisak. ravne gvozdene mreže za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu). Pri tome se mora uvek voditi računa da utovarena težina robe ne prekorači označenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C. U propisima za tovarenje je određeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon. Špediteri moraju dobro poznavati ove propise. U unutrašnjem saobraćaju vagoni se tovare prema najvećim dopuštenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na našim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu. sklopove kolskih osovina. Od te se težine odbije tara vagona. nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti. ukoliko to dopušta nosivost vagona. gvozdene pragove i metalne konstrukcije. za vagon i za sigurnost saobraćaja može prevesti do uputne železničke stanice. trupce.Za tovarenje vagona u unutrašnjem saobraćaju ne vredi režim A. nije dovoljno da se samo ne prekorači dopušteni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon. Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili viša vagona predviđene posebne odredbe o tovarenju za sledeću robu: — razne metalurške proizvode (polufabrikate. može se izračunati ako se najpre ustanovi kolika može biti najveća bruto težina vagona (tara i roba) s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. šine.260 kg. za određivanje dozvoljene težine tereta merodavan je najmanji pritisak. kamene blokove i ploče i sl. iako bi možda nosivost vagona dozvoljavala utovar veće težine. bubnjeve sa kablovima. B i C. Ako je tara vagona npr. moći težiti najviše 32 tone. a uz tekst su dodani i crteži. dizalice kontenere. ambalažu. profilisano i okruglo betonsko gvožđe. Ako je npr. na prevoznom putu dopušten osovinski pritisak od 16 tona. slamu i slične materije). — šumske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo. Koliko se sme najviše utovariti. tada će se u taj vagon smeti utovariti najviše 21.

kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. Za vreme prevoženja vagonska pošiljka se može pretovariti u drugi vagon iz predviđenih i nepredviđenih razloga.800 2000 R =1 67 5 1675 R= 3175 825 280 140 130 Slika 23 Međunarodni slobodni profil Sredstva za pričvršćivanje tereta. a visina 4650 mm. što je navedeno u Imeniku železničkih stanica. Taj tovarni profil dopušten je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih železnica (SNCF) na nekim prugama. Na pojedinim železničkim stanicama postoje ugrađene naprave za merenje tovarnog profila. međunarodni status. U unutrašnjem saobraćaju širina tereta može iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara). za pruge koje imaju tzv. Osim toga. Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju. Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se. te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do štete. Ako je do pretovara. a u međunarodnom saobraćaju teret na otvorenim vagonima ne sme preći najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vrši određen prevoz. znači špediter. ako je to potrebno. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vršiti na horizontalnom i ravnom koloseku. popravke tovara ili istovara prekomernog tereta 130 230 400 430 3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500 4280 . ne prekorači tovarni profil. Često se događa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznačene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. u Propisima za tovarenje prikazani su crteži sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine železničke uprave. pri tom. računajući od gornje ivice šine.) povezuje slabom žicom. mora obezbediti pošiljalac. širina tovarene jedinice može iznositi najviše 2692 mm. vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23). Propisima je definisano na koji način se vrši pričvršćivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena žica debljine najmanje 3 mm). Međutim. a visina 3861 mm.

Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori 131 . da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oštećenje ili pretovar pošiljke. Životne namirnice. Roba čiji je istovar ili pretovar zbog njene težine ili obima povezan sa posebnim teškoćama. a u otvoreni prostor vrata. katranom i sličnim. Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bočnim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. teške mašine. no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje. voća i sl. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne može kroz njih izvlačiti.. uključujući i vozila za nameštaj.). stavljaju se žičana vratanca. na mašinama) moraju omotati određenim zaštitnim materijalima da se po krivači ne bi pocepali. da li vagon uopšte odgovara za prevoz predviđene robe. a pokrivači se moraju dobro privezati i učvrstiti za predviđena mesta na vagonu. brašno. pošiljalac mora poprskati krečnim mlekom ili odgovarajućom bojom. treba utvrditi da li je vagon čist. crepa. učvršćenje tereta i sl. Žičana vratanca mogu se zatražiti od železnice kao tovarni pribor prilikom naručivanja vagona. da bi se svaka eventualna krađa mogla odmah primetiti. krompira. a naročito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli oštetiti novu pošiljku ili umanjiti njen kvalitet. Vozila. Naravno da vagon može očistiti i sam pošiljalac (špediter). Roba se mora tako složiti da se kiša ne zadržava u ulegnućima pokrivača. slama i sl. Pošiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimično otvorena zbog jačeg provetravanja. Pre početka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se želi tovariti i da li mogu biti upućena za uputnu stanicu.) i predmete osetljive na atmosferske prilike. a može ih pribaviti i sam pošiljalac (špediter). pragova i starog železa koje se prevoze u otvorenim vagonima. povrće i sličnu robu). Ako vagon nije dovoljno čist. da li se vrata i prozori dobro zatvaraju. Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz). Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem. žita. železnica ujedno zaračunava i kolsku dangubninu za vreme zadržavanja vagona. kafa i slična roba kojoj bi mogao naškoditi miris ili smrad. naročito za vreme toplijih dana. po celoj širini i visini. i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. kapke treba ostaviti otvorene. odnosno uputnu zemlju. šećer. Naravno da se eventualni oštri delovi tereta (npr. Po pravilu treba kapke na prozorima pre početka utovara zatvoriti. npr. Zatvoreni vagoni imaju prozore. dužnost je železnice da ga pre utovara ponovno očisti. odnosno na plato-kola. U tom slučaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke. smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati. a neki i posebne otvore za provetravanje (za voće. Prilikom prijema vagona (od strane železnice) radi utovara. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u slučaju ako se pre utovara brižljivo očiste. špediteri treba da posvete potrebnu pažnju utovaru i slaganju robe u vagone. Pošiljke uglja. žito. Lako zapaljive predmete (seno. naftalin i slična roba. Od ovoga se može odstupiti u slučaju ako stanice imaju dizalice. ako bi joj to moglo naškoditi. ako se miris ili smrad još oseća. ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz živih životinja i dezinficiran. čija nosivost odgovara težini predmeta ili ako pošiljalac da u tovarnom listu izjavu da će primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. cigle. Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. pošiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama. koja moraju biti tako učvršćena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog ležišta (mesta). npr. Pokrivači se mogu iznajmiti i od železnice. koji se prevoze. niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kreč. u otvorenim vagonima. npr. sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdužne stranice mogu skidati.došlo bez krivice železnice (nepravilno slaganje. Da do takvih neugodnosti ne bi došlo. ogrevnog drveta. operu vrućom vodom i dobro provetre. treba pokriti pokrivačima. s obzirom na njene osobine. troškovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret pošiljke. i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe.. trupci i sl.

takođe. kao i vagoni koji su na duži rok iznajmljeni od železnice. Za koleta velike visine obično se koriste kamioni ili vagoni sa spuštenim podom ili se pak teret učvršćuje između dva nosača. faktori slaganja za pojedine vrste robe. cevi. Kod prevoza robe u privatnim kolima železnica odobrava određeni popust. meri približno 1. Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladišta sastoji se u tome da tešku robu treba slagati na dno broda. prese.0. pogotovo u unutrašnjoj plovidbi i rečnom transportu. dolazi lako do oštećenja pošiljaka ili do neracionalnog korišćenja brodskog prostora.. Često su to i špediteri koji u svom vlasništvu imaju određen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. Nadalje. potrebna su specijalna železnička i drumska vozila. čije dimenzije prekoračuju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe železnicom ili drumom. plinova. jer ako se ne vrši pažljivo.vrećama napunjenim robom koja se tovari. Među specijalne vagone i kamione ubrajaju se takođe i razne cisterne za prevoz kiselina. Slaganju tereta u brodski skladišni prostor treba posvetiti punu pažnju. Kod tečnosti čepovi na sudovima moraju takođe biti okrenuti nagore. tovariti unakrst. Kod prevoza raznih specijalnih tereta. Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1. a u drumskom saobraćaju odredbe Evropske konvencije o međunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR). konstrukcije i sl. Na osnovu stogodišnjeg iskustva utvrđeni su tzv.20 m3. i to tako da se vreće bez teškoća mogu prebrojiti. U blizini vrata treba vreće tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zavežljaji okrenuti prema sredini vagona. zavisno od veličine automobila. cementa itd. Ako je npr. po mogućnosti. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Međunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG). a lakšu prema vrhu. S obzirom na to da železnički ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolažu svim vrstama vozila za specijalne terete. Utovar u brodove U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vrše obično posebna lučka preduzeća koja raspolažu sa naročito izvežbanom stručnom radnom snagom (stivadori). kod rude. moraju nositi uz svoj broj i oznaku »P«.000 kg neke robe u određenom pakovanju.000 kg azbesta u pločama. to za izvršenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu. a laganu prema stranama broda. U oba slučaja špediter treba da poznaje tehniku posla. kao što su npr. kao i slaganje robe u brodska skladišta (štive) mogu obavljati i špediterska poduzeća. a za prevoz praznih privatnih vagona računa vozarinu po pređenom km. pakovanog u sanducima.). te se prema tome planira potrebni brodski prostor. Za prevoz putničkih automobila koriste se. Teret se takođe mora pravilno rasporediti. a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta služe skale 132 . sa većim brojem osovina i velikom nosivošću. Za prevoz opasne robe u železničkom saobraćaju merodavne su odredbe Međunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID). Ako se vreće tovare uspravno. 11. Slaganje robe u šlepove u rečnom transportu slično je slaganju robe u morske brodove. Svi privatni vagoni koji nisu vlasništvo železnice. Naravno. i više. ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. Robu u vrećama treba. Međutim. zavežljaji se moraju okrenuti gore.3. faktor slaganja za azbestne ploče u sanducima 1. specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se može tovariti 10—12 putničkih automobila a kod pojedinih vagona. i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolažu takvim sredstvima. tešku robu treba slagati u sredini. žita i sl. odnosno za pojedine vrste pakovanja.20 onda to znači da 1. utovar/istovar. veliki transformatori.

To ipak ne znači da transportno odelenje ne može imati neki kamion i veće nosivosti. skladištenje i ponovni utovar iz skladišta u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon. kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopšte nisu potrebni. Loko-prevozi Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog područja koje transportno odelenje međunarodne špedicije vrši na osnovu naloga uvoznog. Za izvršenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolaže sa odgovarajućim voznim parkom kojim će moći obavljati svakodnevne zadatke. ukoliko takva postoji. U oba slučaja prikupljena se roba može privremeno smestiti u sopstveno skladište. U slučaju potrebe. Ako međunarodni špediter ima ujedno registraciju za auto prevozničku delatnost. kombi-kamioneta. Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnička sredstva za utovar -istovar – pretovar pojedinih težih predmeta. počev od dostavnog.) da bi moglo da izvršava naloge komitenata. naravno da se onda situacija značajno menja. Vozni park treba da je raznovrstan. no oni su obično nepodesni za lokalne prevoze i obično ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi. pa do kamiona nosivosti od 3 — 5 t. te će se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe. Tu se najčešće radi o dopremi robe do železničke stanice. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzeća vrše se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. odnosno. Svrha određivanja različitog broja radnika je u tome da se vozila različite nosivosti utovare-istovare-pretovare u približno istom roku. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzeća. dizalicama itd. — na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika. transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzeća za konkretne poslove. — na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika.gaza. 133 . Tako na primer. što znači da transportni odelenje treba da raspolaže prvenstveno sa manjim vozilima. Na taj način se znatno uštedi na manipulacionim troškovima jer izostaje istovar u skladište. Prevozi za račun uvoznog. Za izvršene usluge tereti se dotično odelenje prema unapred utvrđenom cenovniku usluga za interne obračune. Takva referada može se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja. Na osnovu ustaljene prakse. što je svakako jednostavnije. u tim slučajevima. a u unutrašnjem prometu po nalogu referade za zbirni promet. na osnovu pojedinačnog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom. no još je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene pošiljke odmah utovare u zbirni vagon.1. a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i stručnom radnom snagom. Znatnu pažnju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji će se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. bilo u unutrašnjem prometu.6 radnika. Transportno odelenje. 11. ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. pristaništa ili aerodroma radi daljnje otpreme određenim prevoznim sredstvima ili se pak pošiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. bilo u izvozu. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih pošiljaka radi formiranja zbirnih vagona. treba da raspolaže odgovarajućim pomagalima (npr. treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u što kraćem vremenu. Pošto se ovde najčešće radi o ručnom utovaru-istovarupretovaru. Naravno da su to samo orijentaciona merila. — na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 . Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja. luke. smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledeći broj radnika: — na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika.

dva ili tri zida. Naravno da često dolazi do izmena. Špediterska preduzeća koja se bave tim poslovima imaju obično na železničkoj stanici potrebne prostorije i u najužem su kontaktu sa odgovarajućim železničkim organima. uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (železnici. Rad u silosima je automatizovan zbog čega je silos opremljen raznim 134 . Otvorena skladišta služe za smeštaj robe koja uopšte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteoroloških prilika ili se pak ne može zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladišta. Poluotvorena skladišta jesu nadstrešnice bez zidova ili mogu imati jedan. 11. za železnicu se takvi zahtevi i punomoć moraju dati na posebnim železničkim formularima. po potrebi. U tom slučaju komitent ispostavlja posebnu punomoć kojom ovlašćuje špeditera da može podizati njegove pošiljke. — silose. Ono što pristigne pri kraju radnog vremena obično se ostavlja za idući dan. a i takve pošiljke treba još u toku dana prevesti. — hladnjače i grejana skladišta. — otvorena skladišta. železnički avizer mu uruči izveštaje o prispeću. ali se sa pojedinim komitentima može sklopiti i posebna pogodba.2. brodaru itd. i b) prema nameni odnosno vlasništvu. Vrsta skladišta Skladišta možemo podeliti: a) prema načinu gradnje. Transportno odelenje ima obično razrađen cenovnik usluga za takve prevoze. radna snaga i odgovarajuća tehnika.0. — skladišta tankove. a osim toga će. Česti su slučajevi da se loko-prevozi obavljaju sa železničke stanice. Silosi su specijalna skladišta za uskladištenje žitarica u kojima se obično vrši i prečišćavanje i druge manipulacije. napravi plan prevoza i zatraži potreban broj kamiona. Zatim se posao evidentira. 11. naravno ako nije hitno. npr.) da sve njegove pošiljke isporučuje određenom špediteru. S obzirom na način gradnje skladišta se dele na: — zatvorena skladišta. no ipak ih treba zaštiti od atmosferskih nepogoda. jer pošiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana. Služe obično za smeštaj predmeta većih dimenzija na koje ne utiče promena temperature. pa je omogućeno primanje i davanje naloga bežičnim putem u svako vreme. Pri loko-prevozima u špediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vožnje svedu na minimum. pakovanja ili distribucije. tj. Pojedine špediterske kuće imaju na takvim kamionima montirane UKV-uređaje. Špediter je dužan uskladištiti robu kad to zahteva komitent. na osnovu kojih će to odelenje za njih podizati na železničkoj stanici.Transportno odelenje može zaključiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima. kad je uskladištenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja. u luci. slično kao i u ostalim operativnim odelenjima.2. pristaništu ili na aerodromu sve pošiljke koje dolaze na njihove adrese. te imaju vrata koja se mogu zaključati. U praksi. — poluotvorena skladišta. radnik špedicije prikupi ujutro na početku radnog vremena podatke o prispelim pošiljkama za ugovorne komitente. Za pojedine saobraćajne grane postupak za takav slučaj je tačno propisan. no bez vrata koja se mogu zaključati. Uskladištenje robe Špediter može uskladištiti robu u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji služi kao baza za fakturisanje. Takva skladišta mogu biti zidane zgrade ili barake. Zatvorena skladišta su natkrivena i ograđena sa svih strana.

Za njihovo osnivanje. Javna skladišta mogu. nafta i sl. skladišta se dele na: — javna skladišta. poveri deponent. — železničko-carinske magacine. Carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi isključivo za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. no u suprotnom smislu.). pakovanje. Služe za uskla dištenje pogonskih goriva (benzin. Slična hladnjačama. Delatnost ovih preduzeća obuhvata prijem.uređajima za utovar. Hladnjače su skladišta za uskladištenje životnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje. a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl. zainteresovano preduzeće može otvoriti carinsko smestište za privremeni smeštaj svoje robe. odnosno potrošnje. Uputstva o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u carinsko smestište donosi nadležni carinski organ. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. najčešće viša nego što je napolju.) ne može smestiti u carinski magacin. Javna skladišta su uslužna preduzeća koja se bave skladištenjem robe. Carinska skladišta se obično osnivaju u lukama i pristaništima i namenjena su za smeštaj uvozne neocarinjene robe. Odredbe o carinskim skladištima nalaze se u Carinskom zakonu. Carinsko stovarište je neograđeni ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. — carinska smestišta. mogu otvarati za smeštaj i prodaju na malo na tržištu uvozne carinske robe stranog vlasništva. 135 .6. Prema odgovarajućim odredbama Carinskog zakona. koja još nije ocarinjena. 3 . Imaju uređaje za održavanje niskih temperatura u komorama u kojima se vrši uskladištenje. donosi nadležni organ Carine. upravljanju i poslovanju preduzeća. Svu robu primljenu na uskladištenje javna skladišta su dužna osigurati. upravljanje i poslovanje vrede opšti propisi o osnivanju. prema ugovoru sa deponentom. odnosno vlasništvu. uvezene iz inostranstva. a bliže propise o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu. koja se. Skladišta-tankovi su metalni sudovi obično ukopani u zemlju. vaganje. — špediterska skladišta. vaganje i sl. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. čišćenje. po odobrenju nadležne carinarnice. istovar. ako Carinskim zakonom nije drukčije određeno. javna skladišta su dužna da izvrše i one obaveze iz svojih opštih uslova poslovanja koje su nužne pri skladištenju određene robe. kao i o načinu carinjenja. Ukoliko nije ugovorom drugačije određeno. smeštaj i čuvanje robe koju im. Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobičajeni način. — carinska skladišta. — carinske magacine i stovarišta. — skladišta za sopstvene potrebe. obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladištenjem. Načelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom. Propisi o smeštaju robe u takve magacine i stovarišta nalaze se u čl. Konsignaciona skladišta su najčešće zastupništva inostranih firmi. sipanje u vreće. kao npr. — konsignaciona skladišta. sortiranje. Prema nameni. utovar-istovar-pretovar robe i slične manipulacije. jesu grejana skladišta u kojima se zahteva određena temperatura. Naknada za uskladištenje određena je tarifom javnih skladišta. prema ugovoru. U tom slučaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opšte uslove.

2.5 m. Pod posebnim uslovima uskladištava se sledeća roba: — eksplozivni. ako takva postoje. a inače u skladišta trećih osoba. Praktično skoro da nema špediterskog preduzeća koje nema odgovarajući prostor za uskladištenje robe svojih komitenata. tj. — radioaktivne materije. Prilikom skladištenja treba voditi računa da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije. — lakopokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju. odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u javna skladišta. Ako špediter uoči na uskladištenoj robi ili njenoj ambalaži kakvo oštećenje. odnosno da popravi ambalažu. npr. Budući da špediterska skladišta obično imaju s jedne strane pristup za drumska vozila. Preporučuje se da komade koji pripadaju jednoj pošiljci treba smestiti zajedno. ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe.Železničko-carinski magacini služe za smeštaj uvozne carinske robe. 11. Raspored robe u skladištu mora biti takav da omogućava primenu skladišne mehanizacije. Glavni prolazi moraju biti široki barem 2 do 3 m. samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti. Ako takvi podaci ne postoje. a s druge strane željeznički kolosek za utovar-istovar vagona. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugrađene su dve različite brave. naravno da najpre dolazi u obzir uskladištenje robe u skladišta komitenta. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u svoje skladište. Uskladištenje robe u sopstvena skladišta špediter vrši prema podacima dobijenim od komitenta. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom železnice i nadzorom carinarnice za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom transportu. Principi uskladištenja Što se tiče uskladištenja robe. onda su merodavni podaci koje utvrdi špediter. Kakva će sopstvena skladišta imati koje špeditersko preduzeće zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije. Smeštaju robe u skladištima treba posvetiti naročitu pažnju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladištava te da se do nje treba doći prilikom iskladištenja. kretanje skladišnih viljuškara sa i bez paleta. — voluminozna roba. Ako za to dobije nalog.1. a drugi železnica. i to na tako mesto u skladištu iz kojeg će se uz najmanje poteškoća moći utovariti u vagon. — roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne pošiljke koje će se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom. treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi došlo do kvarenja. 136 . sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladištu. a ako je ona manjkava. Treba se striktno pridržavati svih propisa o higijensko-tehničkoj zaštiti pri radu u skladištima. a ako takvog nema ili uskladištenje u njegovom skladištu nije moguće iz bilo kojih razloga. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. preduzme potrebne mere za zaštitu robe. pri čemu ključ jedne brave drži carinarnica. robu treba odmah tako smestiti da se može uz najmanje poteškoća izneti iz skladišta i utovariti u prevozno sredstvo. ukoliko takvim raspolaže i ukoliko je to moguće s obzirom na carinske propise. ne samo radi zaštite uskladištene robe već i radi zaštite zdravlja radnika koji su u skladištu zaposleni. ovlašćen je da na komitentov račun. Poseban nadzor nad uskladištenom robom špediter vrši samo po izričitom nalogu komitenta. a sporedni mogu biti i uži. kretanje skladišnih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladištene robe. Isto tako treba voditi računa i o optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha u skladištu. te po potrebi montirati odgovarajuće uređaje za grejanje. l do 1.

Isto tako špediter ne odgovara za štetu koja bi nastala usled uskladištenja na otvorenom skladištu. da osigura potrebnu transportnu ambalažu i zapakuje pojedine komade. onda komitent odgovara za štetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. 11. Komitent može izdati opšti nalog za osiguranje za sve svoje pošiljke ili pojedinačni nalog za svaku pošiljku. prema svojim mogućnostima. Opštih uslova. a pri tom nije upozorio špeditera na njenu prirodu. — da je što lakša. treba imati u vidu da je špediter odgovoran za propast ili oštećenje robe uskladištene u njegovom skladištu ako sa robom nije postupao pažljivo kako to čini dobar skladištar. odnosno koja omogućava lakšu i jednostavniju manipulaciju i prevoženje. postoje dve vrste pakovanja: — komercijalno pakovanje. Za Izvršenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolaže stručnim radnicima (pakerima). špediter osigurava uskladištenu robu samo protiv požara i poplave. zagađivanja i kvarenja. a veće špedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mašinama za izradu sanduka. Ako bi do štete došlo zbog toga što roba nije uopšte upakovana ili nije dovoljno upakovana. Pakovanje robe Transportno odelenje treba ponekad. Prema odredbi čl. Naime. i — transportno pakovanje. prilikom izvršavanja primljenih naloga.3. rđa i sl. rukovanje i transport. Vrste ambalaže Pod ambalažom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja služe za pakovanje robe. Praktično. isključujući javna skladišta. Ako je komitent predao na uskladištenje neku od spomenute robe. ako je takav način uskladištenja uobičajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladištenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom. 11. 137 . dužan je nadoknaditi pričinjenu štetu. Špediter je čak ovlašćen da na komitentov račun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izveštavajući komitenta o tome. U hitnim slučajevima špediter je dužan da. špediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog. — da nije skupa. kutija i drugih vrsta transportne ambalaže. Budući da špediter ne odgovara za štetu prouzrokovanu višom silom. kao ni za štetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje. špediter ne odgovara za takvu štetu. oštećenja. ambalaža koja služi za zaštitu robe za vreme prevoza i uskladištenja.). Moderna transportna ambalaža treba da ispunjava sledeće uslove: — da štiti robu za vreme prevoženja do odredišta. komitent je dužan da brine da mu roba bude upakovana po običajima i prema uslovima prevoženja u onoj grani saobraćaja kojom se njegova pošiljka prevozi.0. potrebno je preporučiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladištena roba osigura. Ako dati nalog ne sadrži pobliže podatke. popravi oštećenu ambalažu o komitentovom trošku i na njegovu odgovornost. robu koja je uskladištena u sopstvenom skladištu ili u skladištima trećih osoba. 32. špediter je dužan otkloniti. dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaža za transport.— druga opasna roba. Kada je u pitanju odgovornosti za uskladištenu robu. ili da je proda na javnoj licitaciji prema običajima mesta gdje je roba uskladištena. a ako to nije moguće. špediter osigurava samo po izričitom komitentovom nalogu. kako bi se roba zaštitila od rasipanja. nedovoljnog ili lošeg pakovanja. tj. te omogućila i olakšala upotreba.3. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaža koja se zajedno sa robom prodaje potrošaču (kupcu). Štetu na robi ili ambalaži do koje je došlo njegovom krivicom.

te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz često zavisi i plasman robe na prekomorskim tržištima. od kojeg je materijala izrađena (drvena. osim. Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana. Zato špediteri... pri čemu se mora voditi računa ne samo o zaštiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta. br. železnica može odbiti prijem pošiljke na prevoz ili može zahtevati da pošiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu očigledne znakove oštećenja ili drugih nedostataka u pakovanju. što je posebno važno jer se pomorska vozarina često računa alternativno. Pravilnim pakovanjem mogu se također smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguću meru.. kartonska. tj. npr.. ako je šteta nastala iz drugih razloga..3.. naime. Železnica. Ambalaža za prekomorski transport Posebnu pažnju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje. dovoljno je u tovarnom listu u rubrici »Izjave« upisati npr. a pošiljalac to nije učinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao. burad u kojima se prevoze tekućine u stanju vrenja moraju imati oduške koje omogućavaju izlazak plinova itd. utovara. rđa i sl. istovara i pretovara.. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika. plastična. drveni ugalj i razne otpatke.1.. tekstilna). propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vreće. za vazdušni prevoz . 11.. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima. Ako priroda robe zahteva pakovanje. međutim. staklena. — da se može sklopiti prilikom povratka. Inače. Otpremna železnička stanica odlučuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno. Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz. neće primiti robu na prevoz iako pošiljalac pristaje da upiše u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju.. za koju saobraćajnu granu (za prekomorski prevoz. Pakovanje se smatra odgovarajućim ako naizgled pruža sigurnost da će roba biti zaštićena od običnih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odredištu. a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne štete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga što roba nije dovoljno ili nije uopšte pakovana.). »Pošiljka nepakovana« ili »Dva komada sa oznakom . Pakovanje robe u železničkom transportu Železnice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz.3.2. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tačno stanje u čemu 138 . Roba je. 11. treba da imaju stručan kadar i tehnička sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti. slično važi i za čađ. Slični propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju. metalna. nepakovani«. Zbog toga treba i kod izrade ambalaže voditi računa da se ona oblikuje tako da omogući što bolje iskorištenje brodskog prostora i da se. način pakovanja je izričito propisan u RIDu za svaki predmet. naravno. ambalažu možemo podeliti takođe i prema raznim drugim kriterijumima. To pošiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista »Izjave«. Između ostalog. ipak se često i špeditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport. za težinu ili kubaturu. i to prema izboru brodara (W/M klauzula — Weight or Measurement). pogotovo oni koji se angažuju u pomorskoj špediciji. indirektno smanji vozarina.— da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoženja. . odnosno proizvođača. burad i sanduke koji sprečavaju zaprašivanje.) itd. ukoliko je povratak predviđen. ako je očigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti. na taj način. već i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladištenja u tranzitnim mestima. izgubiti ili oštetiti drugu robu. pri takvom prevoženju izložena štetnom uticaju mora (korozija. Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju određenih vrsta robe.

). Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise »ČUVATI OD VLAGE«.se sastoji nedovoljno pakovanje. tri daske napukle«. sa stanovišta prevoznika. Obeležavanje neće biti. a u slučaju da dođe do razdvajanja prevozne isprave i robe. oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i težine robe i od uslova prevoženja. Ta izjava vredi za sve pošiljke koje je opisao u izjavi. korpama i sl. uostalom. a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kišobrana. odnosno »ČUVATI OD SUNCA«. dakle. Tipovi ambalaže i načini pakovanja. Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smeštati u istom položaju. Osim toga. Ako priroda robe ili način pakovanja to ne dopuštaju (npr. Obeležavanje pošiljaka Osim pakovanja. kod pošiljaka koje popune kompletan brod. »LAKO LOMLJIVO« i sl. u dužnost pošiljaoca ili njegovog špeditera spada. nadoknaditi štetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrešnog pakovanja. 11. Ako neki pošiljalac češće otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju. odnosno osiguravajuće društvo neće. može dati opštu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajućem železničkom formularu (npr. naime. Slično je i sa sanducima koji se izrađuju od šper-ploča. Jedan od najuobičajenijih oblika klasične ambalaže svakako je sanduk. Odgovarajuće oznake pošiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan način da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. kod robe u vrećama. da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome. te o tome postoje posebne tablice. upisivanjem: »Opšta izjava«). K-160 za unutrašnji ili 160a za međunarodni prevoz). »Nedovoljno pakovano«. koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu železnicom. daščica ili letava. Takve oznake mogu se utisnuti već prilikom izrade ambalaže. jer to ne kazuje ništa. Nije dovoljno samo napisati npr. U interesu je pošiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz. u svako doba može ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredište. železnica. no u tovarnim listovima pošiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi.4. i obeležavanje (signiranje) pojedinih komada pošiljke. po pravilu. šlep ili avion. To će biti potrebno samo kod pojedinačnih pošiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom »staklena čaša s vratom« i natpisom »NE PREVRTATI«. utovara. npr. Svrha obeležavanja je da se. »Komadi samo pakovani u papiru « ili »Sanduci HF br. obeležavanje treba izvršiti na listicama. Kod rešetkastih sanduka (letvarica) potrebna čvrstoća ambalaže zavisi od odnosa težine tereta i dimenzija letvica. Sanduci se izrađuju od drvenih dasaka. prilikom prevoza. Jasno je da za teži sanduk treba birati deblju žicu. neka obeležavanja služe i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoženja. da se može ustanoviti odredište i primalac. odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko. Obrazac se može kupiti na svakoj železničkoj stanici. Za ojačavanje ambalaže koriste se čelične trake ili žica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. potrebno kod vagonskih pošiljaka. 6 i 7 u slabom stanju. zapaljivo i sl.). tablicama ili privescima od čvrstog i izdržljivog materijala (limene ili drvene 139 . a dimenzije. kamion. kod kojih čvrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja služe kao kostur sanduka. onda se to obično označava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju položaj kako treba koleto da stoji. snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja. jer on. pretovara i istovara. navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u železničkom transportu.

4 – crna mrtvačka glava na belom polju . Pošiljalac je dužan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako poništiti da ne dođe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoženja.5.zapaljive tečne materije. kao i pomoću već spomenutih privezaka. 3 . a iz druge na ruku.za materije štetne po zdravlje.crna buktinja na plavom polju .opasnost od eksplozije. lale i grozda.opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom. jedan manji za koleta. ozbiljno je uzdrmana »vladavina« do tada vodećeg oblika klasične ambalaže . 11. na vagone koje treba usput doleđivati. sa jednom. listića sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom. dve. ili na platnu koje mora biti sigurno pričvršćeno (zašiveno) na te komade.crna buktinja na crvenom polju .samozapaljivo. Br. To je naročito potrebno kod prekomorskog prevoza.crna bomba na narandzastom polju .crna buktinja na krugu na žutom polju . kod brzopokvarljive robe takođe plava listica sa slikom ribe. snijeg) adresa ne postane nečitljiva. Br. Specijalno obeležavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije). crno na belom polju . Savremene transportne tehnologije Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladište-skladište bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalaže sve više uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta. npr. 10 — crveni trouglasti listić sa crnim uzvičnikom . kod pojedinih vrsta robe. 6B. Br. Listići se mogu dobiti na svim železničkim stanicama. 7 — crn kišobran na beloj osnovi .zaštita od vlage. Koji će se listić morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u.po pravilu . Ove listiće na vagone mora postaviti besplatno železnica. U spomenutim propisima tačno je određeno koja vrsta listića se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih pošiljaka). 9 — crvena čaša na belom polju .pažljivo rukovati. 5 . Br. Obeležavanje se vrši postojanim bojama. donji trougao crven . ne prevrtati. crn na belom polju . Br. Sa pojavom paleta 50-tih godina prošlog veka. Br.za radioaktivne materije odgovarajućih kategorija. Osim ovih listića na vagone se.gore.zapaljive čvrste materije. Pri prevoženju komada u otvorenim vagonima treba voditi računa o tome da usled vremenskih prilika (kiša. pogotovo kad je takva 140 . 6C i 6D. To će se kod nalepljenih papirnatih listića postići tako da se iste oblepe celofanom i tako zaštite od raspadanja usled vlage. natpis RADIOACTIVE. kod pošiljaka sa osiguranjem uredne isporuke.za otrovne materije.tablice ili tablice od čvrstog kartona).sanduka.krst. utiskivanjem usijanim gvožđem ili lepljenjem natpisa na papiru. Br. 4A . Po pravilu postoje dva formata. a uzorci listića su odštampani u RID-u. 2D . Usavršavanjem tehnologije izrade ambalaže od valovite lepenke (kartonska ambalaža) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr. Postoji 17 vrsta listića. 2C . i to: Br. no praksa je da takve listiće . železnice) kao dovoljnim pakovanjem još je više istisnut iz upotrebe drveni sanduk. 2A . Br. 6A.crna buktinja na belom polju. listić sa crvenim točkom i krilima i crvenim okvirom itd. a drugi veći format za vagone.za oksidirajuće materije. lepe i druge vrste listića.pažljivo manevrirati. l . Br. Slične propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraćaju. Br. a korisnici ih mogu štampati i sami prema uzorcima. zrakasti simbol deteline. psa i glave goveda.lepe špediteri sami. 2B – crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama . Br.dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu pločicu. Br. listiće u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu. tri ili četiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadržaja i aktiviteta . kod živih životinja listići plave boje sa slikom petla. 8 — dve crne strele na beloj osnovi .za nagrizajuće materije. Br. ili.

izrađena od dasaka određenih standardnih dimenzija.5. samo što još ima stranice od dasaka. a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladišta. dosad osposobile za paletizaciju robnih pošiljaka skoro sve železničke stanice. poslednjih godina došlo je do snažne ekspanzije kontenerskog transporta.ambalaža prilagođena merama standardne palete. a delom železnicom. Izgrađena je ogromna kontenerska flota. Boks-paleta je isto tako drvena podloga. čime se zatvara tzv. Palete mogu biti izrađene i od drugih materijala. jer će železnica u uputnoj stanici isporučiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara «komad po komad». npr. Paletizacija Paleta je drvena podloga. Uočivši efikasnost tog sistema. Špediterska preduzeća treba da i o tome vode računa. pa je u toj zemlji danas praktično sav promet robe paletizovan. pa neće biti važno čije su vlasništvo palete koje se upotrebljavaju za prenošenje robe od proizvodnje do potrošnje. budući da je za mehanizaciju potrebno više prostora za manevrisanje. paletni lanac. SEABEE. trgovac. Saradnja se ostvaruje na taj način što će i saobraćajna preduzeća (železnica. Međutim. 11. SAD itd. svetski rat. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO). a u zamenu će od njega dobiti 10 praznih paleta. autosaobraćaj itd. Palete su tako konstruisane da ih viljuška prenosnog sredstva (električnog. prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta. a istovremeno će od železnice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa sedištem u Beogradu. Tako se pošiljke jednim delom prevoze drumom. a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika železničkih stanica. pošiljalac (proizvođač. s obzirom na specifičnost robe. špediter) predati železnici na prevoz npr. pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. nije moguća. jer se savremena špediterska skladišta ne mogu ni zamisliti bez mogućnosti 141 . možda i nema u upotrebi. 10 paleta natovarenih robom. letava. Radi koordinacije napora oko uvođenja paletizacije. barem kod nas. a kojih danas. BACAT). kao i reka-more (sistemi LASH. Naravno da takav racionalan sistem razmene može funkcionisati samo onda ako svi učesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. te korisnici železničkog transporta mogu svaku vagonsku pošiljku predati na prevoz paletizovanu. a ni dovoljno uporno. motornog ili ručnog viljuškara) može prihvatiti zajedno sa robom složenom na njima. Osim transportera koji omogućavaju dostavu vagona pred skladište primaoca ili pošiljaoca. bolje rečeno velikih kontenera na točkovima koji se mogu natovariti i na vagon. naravno osim u onim slučajevima kad paletizacija. Isto vredi i obratno. Nemačkoj. no ponekad se to ne vrši dovoljno sinhronizovano. gledano u svetskim razmerama. Slična je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. takav način je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD. sve se češće pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica. Naše železnice su npr. od plastike i sl. da bi se omogućila šira primena paletizacije. I kod nas se nastoji paletizovati što više robe za transport. žice ili metalnih cevi. neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzeća. a može imati i poklopac.0. na koju se tovari roba. razvijen je i u Francuskoj. Počeci paletizacije vezuju se za II. Praktično se to svodi na to da će npr.) i proizvodna i trgovinska preduzeća izrađivati palete prema propisanom standardu. U prekomorskom transportu. Ova tehnologija naročito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom. podići ili spuštiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. kada je iz SAD trebalo prebacivati velike količine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje američkih i savezničkih armija i stanovništva u prekomorskim zemljama. Za paletizaciju vagonskih pošiljaka naravno da nema nikakvih ograničenja. a isto tako i preduzeća iz drugih grana saobraćaja.

brod . Prema veličini (u tarifskom smislu) konteneri se na železnici dele u tri grupe: male (do 3 m3).5. Prednosti kontenera kao transportne ambalaže jesu mnogobrojne. 1-B = 30 stopa (9. RT-1. jer se roba u konteneru može preuzimati i izdavati u skladištu kornitenta. pokretanje i za održavanje određene temperature i vlage. koje je 1967. kontejeri mogu biti vlasništvo vozara (železnice. autoprevoznika). Kontejneri Umesto klasične transportne ambalaže proizvodne.manipulacije paletizovanom robom. a mogu imati i specijalne naprave za dizanje. Međunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema dužini u četiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12. U tarifskom pogledu. otvorene i kontenere-cisterne. aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala.435 mm. lima. Inače. Za prevoz železničkih kontenera i privatnih kontenera za koje je železnica dala odobrenje za puštanje u saobraćaj. bez istovara u usputnom skladištu. Osim toga. U međunarodnim okvirima najznačajnija je Međunarodno društvo »INTERCONTAINER« sa sedištem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu. pod nazivom »kontener«se podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako građena da omogućava direktan prevoz robe od skladišta do skladišta («od vrata do vrata») bez pretovara u toku prevoza i u slučajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili više vrsta prevoznih sredstava. koji je kao prilog III uvršten u CIM. a to naročito dolazi do izražaja kod kombinovanog transporta (npr. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene. Konteneri mogu biti izrađeni od drveta. 1-C = 20 stopa (6. a brzom manipulacijom se skraćuje vreme prevoženja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. g. kontener je. 50. korisnik prevoza robe u kontenerima na železnici ima znatne pogodnosti. trgovinske i špediterske organizacije se često služe otpremom robe u kontenerima. Za velike kontenere vozarina se računa po odredbama za vagonske pošiljke. samo za stvarnu težinu utovarene robe. Sama reč kontener (container) potiče iz pomorske terminologije. što znači da se težina kontenera ne uzima u obzir kao što je slučaj kod klasične ambalaže kod koje se vozarina računa za ukupnu težinu robe i ambalaže. Kod statističkih preračunavanja u kontenerskom transportu i utvrđivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. po pravilu. Na unapređenju kontenerskog transporta angažovano je kod nas i u svetu više različitih organizacija.125 mm). primenjuju se kod prevoza železnicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrštene u RT-1. Te se prednosti sastoje u tome što kontener omogućava brz utovar. velike (preko 3 m3) i transkontenere.brod . pri čemu se skraćuju manipulacije. Prema sadašnjem stanju. brodara.kamion) i kao solidan omotač čuva robu od rasipanja i oštećenja. a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smeštaj stvari mornara na brodovima.1. standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr. železnica . Za prevoz kontenera u međunarodnom železničkom transportu vrede odredbe Međunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo).290 mm).055 mm) i 1-D = 10 stopa (2. Prema vlasništvu. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). skidanje. istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo. 142 . 11. jer se vozarina računa. železnica . Širina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2. proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizičkih osoba.990 mm). a propisi o računanju vozarine su posebno objašnjeni u čl.kamion). ustvari.

osim vagona-hladnjača. U Nemačkoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR. Na nemačkom jezičkom području za takav kombinovani transport se koristi naziv »Huckepack-verkehr«. B i C). a naknadno su kao osnivači pristupile još 12 železničkih uprava. uputstva i tarife. najveći deo kontenerskog transporta železnicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji društva »INTERCONTAINER«. Praktično. Takvih sistema ima u različitim kombinacijama. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. raspolaže i sa kontenerima . Za transport u kontenerima-hladnjačama na evropskim železnicama brine se Međunarodno železničko društvo za transporte u hladnjačama »INTERFRIGO« sa sedištem takođe u Baselu. osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama. 11. odnosno jednom saobraćajnom granom. Švajcarskoj. Ta je firma svojevremeno razvila.drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim železnicama svojevremeno razvila četiri vida takvog transporta pod nazivom »Kangourou«.drum. između ostalih i bivše JŽ. reka-more-reka i sl. tri tehnike (Kombi-Technik A. Važnije železničke stanice u Francuskoj. pod različitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredišta. ipak se od toga nije odustalo. odnosno sveli na podnošljivu meru. osnovana još 1969. sa Srednjim i Bliskim istokom. a počeci saradnje postoje i sa našom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinačni prevozi drumom. drum -more. a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadržavanje broda uz obalu ili gat.osnovalo 11 evropskih železničkih uprava.hladnjačama od 20 i 40 stopa i usko surađuje sa evropskim železničkim upravama i društvom »INTERCONTAINER«.drum. »UFR« i »Prise par pinces«. te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa džepom zajedno sa točkovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. a takav se transport naročito razvio u sredozemlju. Iako dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate. da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomoću specijalne dizalice ili sopstvenom vučom. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa sedištem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom »Kangaroo«. To društvo. »MC22«. Razlika između pojedinih tehnologija je bila u tome. za što su izgrađeni i posebno konstruisani vagoni. godine sa sedištem u Frankfurtu. Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD. između Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. U stvari. pa i Italiji i Nemačkoj opremljene su uređajima za jednu ili više spomenutih tehnologija utovara. Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomoću specijalno građenih brodova (Ro-Ro brodovi).more . za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa. u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije. Holandiji. slične odnosno istovetne onima u Francuskoj. Kod kombinovanog transporta drum . na primer: drum-železnica-drum. a nastali su zbog zahteva da se omogući transport robe iz unutrašnjosti zemlje rečnim transportom i dalje preko 143 . Belgiji. Takav transport je naročito efikasan u saobraćaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgrađene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasičnim i kontenerskim brodovima. poznat pod nazivom »Piggy-back«. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je više sistema.železnica. u sporazumu sa nemačkim železnicama.5. Na mreži naših železnica otvoreno je za prevoz transkontenera u režimu »INTERCONTAINER« odgovarajući broj železničkih stanica.2. Delatnost te firme se proširila i na Austriju. Kombinovani (integralni) transport Za kombinovanu otpremu »od skladišta do skladišta« kada to nije moguće ostvariti jednim transportnim sredstvom. svojevremeno se razvio tzv. a za sam prevoz vrede odredbe opštih uslova. U transportu drum .

82 m. gaz im je 0. Barže su podešene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutrašnjim plovnim putevima. a maksimalni gaz 1. Barže su duge 18. a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros. pa i u našim prostorima. I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom. a ne dizalicom. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. ili odgovarajući ekvivalent kontenera od 20 stopa.65 m.22 m) postoje manje šanse da se taj sistem infiltrira u naš rečni plovni sistem. no dosad je dospeo Rajnom do Basela.brodovi i mogu da prime 38 barži na tri palube.i SEABEE brodova.Indijski podkontinent . zapremine 555 m3. postoje tri sistema. no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 barže. široke 9.75 m. širinu 11 m. nosivost 36. Matični brod (brod nosač) je dvotrupac. a preko kanala RMD i do nas. a zatim uključen u promet između istočnoengleskih luka i Holandije.barži. 144 . iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutrašnjosti SAD rečnim putem i dalje preko Atlantika za unutrašnjost Evrope. a zasniva se na matičnom brodu na koji se tovare 83 barže.5 m. BACAT . U brod može da se smesti 16 barži pod palubom i 10 na palubi. dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT). dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa. te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova. a kod istovara izvlače ih iz tunela. teretnice se takođe izdaju za ceo pomorsko-rečni put.600 t. možda i zbog čestih bojkota od strane lučkih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka . g. kad je prvi brod za taj sistem izgrađen u Danskoj.000 dwt i brzinu 20 čvorova. Steamship Co.25 m. SEABEE-sistem (»morska pčela«) je sličan LASH-sistemu.100 t. a u njega se može ukrcati 10 BACAT .sistem. a na ušću reke u more kompletne barže se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti rečnim putem u unutrašnjost. ovaj sistem se nije naročito razvio. ruska izvedba se u detaljima prilično razlikuje od američkog uzorka. dok im je gaz 2. Inače. a utovar/istovar barži omogućuje ugrađeni lift nosivosti 2. Inače. no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH . znatno je manjih dimenzija od LASH. brodovi imaju dužinu 267 m.evropskih luka nastavlja se u unutrašnjost.kao zemlja koja ima veoma razvijenu rečnu i kanalsku plovnu mrežu . Barže imaju dužinu 38.mora bez pretovara. LASHtransport započinje u unutrašnjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu. širinu 35 m. Razlikuje se od LASH . nosivost barže je 150 t. i Rusija se . Uglavnom.73 m.7 m).27 m.barže. koji kod utovara guraju barže u tunel broda.Jugoistočna Azija. a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajuće rečne barže. Za utovar/istovar služi posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomoću koje se barže dižu odnosno spuštaju u vodu (tunel) između dva trupa broda. a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajuće nosivosti. taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta. te Senom do Pariza.barži i 3 LASH . Otpremu i dopremu barži obavljaju remorkeri. BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973.3 m (kod maksimalnog utovara). g. nosivosti 370 t. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH . a nosivost 1.odlučila za primenu takvih sistema. Tako npr.sistema u tome što su barže veće nosivosti (845 t) i dimenzija (dužina 29. Iako je ceo sistem izgrađen po američkoj SEABEE-licenci. Uviđajući prednosti kombinovanog pomorsko-rečnog transporta.55 m (prazne) do 3. Na palubi se umesto barži može smestiti odgovarajući broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa.Crno more .brodovi mogu služiti i kao uslužni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH .. te što se utovar/istovar obavlja pomoću elevatora. širina 4.7 m i širina 10. gaz 11 m.Srednji istok .more reka. te iz severno . U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matičnih brodova i potreban broj barži za obavljanje prevoza na relaciji Dunav . Zbog znatno većih dimenzija i dubljeg gaza barži (3. Dužina barži iznosi 16.

Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi članovi komisije. 11.6. 11. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predviđenim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera. Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehničke uslove. kao i olakšice za privremeni uvoz/izvoz određenih kategorija roba na bazi ATA-karneta. na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile. npr. tu i tamo se javljaju i drugi slični sistemi.Inače. može na jednostavan i efikasan način držati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeležja. — da se nikakva roba ne može vaditi ili stavljati u zapečaćeni deo vozila ili kontenera. Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za korištenje carinskih pogodnosti pod pokrićem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgrađeni tako — da se roba. U spomenutom Aneksu 2. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila.0. a jedan koga odredi privredna komora.0. kao i zakonski zastupnik ili punomoćnik prevoznika. — da vozila ili konteneri ne sadrže skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti.0. carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehničkoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu). i u toj oblasti su doneti razni međunarodni propisi.6. TIR i ATA karneti U cilju olakšavanja međunarodne razmene dobara na međunarodnom nivou se donose razni propisi.6. Revidirana Konvencija iz 1975. mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vrše međunarodne prevoze pod pokrićem karneta TIR. Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija još 1957. naročito u 145 .. koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). Tehnički uslovi za vozila Preduzeća registrovana za obavljanje međunarodnog drumskog robnog transporta. stupila je na snagu 20. Konvencije TIR. Troškove rada komisije snosi tražilac. — da svi prostori. gde bi se mogla smestiti roba. 3. utvrđuje komisija koju posebnim rešenjem imenuje upravnik nadležne carinarnice. XI 1957. godine (Konvencija je objavljena u Dodatku »Službenog lista FNRJ« broj 13 od 7. U ovom momentu nas zanimaju olakšice u drumskom saobraćaju i postupak za ostvarivanje tih olakšica na bazi TIR-karneta. g. Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti.sistem. i to dva od strane carinarnice.sistem (Barges on Board) i DELTA . a da se pri tome ne izvrši obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeležja. moraju im vozila odgovarati tehničkim uslovima određenim u Aneksu 2. Carinarnica donosi rešenje na prigovor kojim ga odbija ili uvažava. Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). 11. a SFRJ ju je ratificirala 1977. koja se u njima prevozi. Protiv rešenja carinarnice korisnik ima pravo žalbe Upravi carina. no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema. 1978. godine). budu lako pristupačni carinskoj kontroli. BOB . Komisija se sastoji od tri člana. Postupak sa vozilima pod režimom TIR Međunarodni drumski robni transport može se obavljati: – pod režimom karneta TIR ili u – običnom režimu.

Slično je propisano i za kontenere (Aneks 7.izdaju ovlašćena garantna društva.0. Nakon što je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeležja. broj registracije drumskog vozila. sklopivi itd. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna. osim u slučaju sumnje na zloupotrebu.6. Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu. Konvencije TIR) s tim što su razrađeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni. ona tada zadržava 146 . Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehničkoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR. Tablice moraju biti izrađene u dimenzijama 0.1. a slova TIR moraju imati dužinu od 0. Prema propisima Aneksa 1. Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listić broj l. Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upućeni određenim prevoznim putem (itinererom) na odredište u inostranstvo. kod nas Privredna komora. kao i odgovarajući manifest za robu. Ispravke treba vršiti precrtavanjem pogrešnih podataka i upisivanjem željenih. karneti TIR se štampaju na francuskom jeziku (v. Svaki listić je numeriran (počev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. putem koji bude određen.40 m. Težina i mere iskazuju se u metričkom sistemu. te potpis sekretara i pečat međunarodne organizacije koja ga je izdala. Preporučuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaćom mašinom ili sličnim načinom (kopiranjem) kako bi listići (volei) bili čitljivi. 11. i to za specijalna vozila (hladnjače. prilog 7). dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum. otkida ga zajedno sa manifestom i vraća polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listićem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj način se transport razdužuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo. Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadrži sledeće podatke: naziv međunarodne organizacije koja ga je izdala.0. 11. Konvencije TIR. Način carinske kontrole Ceo sistem olakšica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokrićem karneta TIR neće biti pregledavana u prolaznim graničnim carinarnicama. u određenom roku. a posebno za vozila pokrivena ceradom. Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota). broj.).2. Svaki listić mora biti datiran i potpisan od strane vozara. rok važnosti. Na drugoj stranici korica odštampano je jamstvo vozara i garanta da će robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim pečatima. Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar). a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog pečata. Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi. Opis karneta TIR Knjigu . naziv garanta.6. a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa.20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on dužan popuniti. cisterne i kola za seobu). Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listića . Zatim stavlja pečat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiću karneta TIR. kroz koliko će zemalja roba proći na konkretnom putovanju. polaznu i odredišnu zemlju. te za sebe zadržava listić broj l sa odgovarajućim manifestom robe koji pripada tom listiću. prelaznoj i odredišnoj carinarnici. rešetkasti.25x0.volea.pogledu prostora rezerviranog za smeštaj tereta i sistema zatvaranja. Zainteresovani vozar naručuje ili kupuje karnet TIR od ovlašćene garantne organizacije svoje zemlje.karnet TIR . naziv vozara i njegovo sedište. ova popunjava i overava listić broj 2.

). te da li se vozilo pridržava određenog prevoznog puta i roka prevoza. niti se one plaćaju. Ili pojednostavljeno. otkida listić i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruživanja neparnom listiću karneta koji je ova zadržala. Primenom ATA-karneta omogućava se korišćenje carinskih olakšica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka. ili ako se roba mora pretovariti iz nepredviđenih razloga. razloga slanja. a vredi godinu dana od dana izdavanja. kao i uređaja za sajamske paviljone. 7 itd. Inicijativu za donošenje te konvencije je pokrenuo GATT. odnosno rezervnih delova. samo sa narednim brojevima listića. (udes. PKJ jamči Upravi carina za eventualno plaćanje carine za privremeno uvezenu robu u našu zemlju po stranim ATA-karnetima. Sledeća stranica je predviđena za detaljan opis robe (naziv. plave carinski organi tranzitne zemlje. Korisno je zahtev dostaviti i u 147 . a pristupila joj je većina zemalja u svetu.1. 4. popravke ili oplemenjavanja.(otkida) istovremeno i listić broj l i listić broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. a bele organi zemlje uvoznice. ili od strane drugih organa državne uprave. U slučaju da dođe do povrede carinskih obeležja. privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina. a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dažbine. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe. a po želji se može dodati i drugi jezik. Uputna carinarnica vrši normalno uvozno carinjenje. 11. 6 itd. organizacije koje ga izdaju. npr. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora.). Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listića broj 3. sajamske i izložbene robe. godine. a izlazne carinarnice parne brojeve listića (2. automobila. obrade. Taj postupak služi kao dokaz da je roba izašla iz te tranzitne zemlje. svrha uvoza/izvoza. pošiljalac i primalac robe. Pri prolasku kroz eventualne sledeće tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja.6. težina. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odštampani potrebni odgovarajući podaci. te vrednošću i poreklu robe. vrednost i sl. pri čemu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3. uputne i tranzitnih zemalja. Prilikom transporta pod pokrićem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju. nazivom i adresom inostranog primaoca. poreklo. Konvencija je doneta 1961. sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz. Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listić broj 4. Karnet je povezan u korice. između ostalih i naša zemlja. otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridružuje listiću broj 3. Uputstva za postupak u takvim slučajevima nalaze se na trećoj stranici korica karneta TIR. mora se sačiniti zapisnik.). 5. konferencijske i sportske dvorane. plave i bele stranice. dok su na poslednjoj strani odštampana uputstva za upotrebu karneta. da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni. štampaju se na francuskom i engleskom jeziku. Zapisnik treba da je sastavljen od najbližeg carinskog organa. Istovremena se kontroliše stanje vozila. Primenom ATA-karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade. kvar na vozilu i sl. broj karneta. na osnovu koje je omogućen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. Inače. količina. set karneta ima žute.). pri čemu žute zadržavaju carinski organi zemlje izvoznice. markacija. te potvrde o izvršenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. popunjava listić i talon sa parnim brojem. rok izdavanja i trajanja. Postupak sa ATA-karnetom ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeležja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. ako je ovaj dostupan.

Prilikom vraćanja robe korisnik je dužan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajući deo bele liste o vraćanju. ista podleže normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza. Ako se roba zadrži u zemlji uvoza. 148 . španskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tačno i podatke na stranom jeziku. italijanskom.prevodu na francuskom. engleskom ili nekom drugom jeziku prema slučaju (nemačkom.

između ostalog. pretovara. takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga špediterska preduzeća u svetu. 12. Između ostalog. u konkretnom slučaju. — kontrola skladišnog prostora i/ili načina uskladištenja robe.poduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA Pod specijalnim špediterskim poslovima mogu se. Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije . — doleđivanje. u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: — kontrola kvalitete robe. Kontrola kvalitete i kvantitete robe Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji. i špediterske ili kontrolne organizacije s druge strane.12. 149 . Inače.0. između ostalog. — kontrola i nadzor utovara.0. — uzimanje uzoraka. — praćenje transporta. on će u tom smislu dati predlog svom komitentu. — zastupanje u slučaju generalne havarije. smatrati i sledeći poslovi: — kontrola kvalitete i kvantitete robe. u tom slučaju je moguće angažovanje i usavršavanje stalnog stručnog kadra. tj. redovno sadrži i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe. — kontrola otpreme robe. sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. Kontrola kvalitete Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe. obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu. naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana.0. pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. objedinjuje se špedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom što ima za posledicu racionalnije korišćenje radne snage. ili će po ovlašćenju sam dati odgovarajući nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. Posebni ugovor u tom smislu može biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj će on dati nalog špediteru da izvrši i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). — kontrola pakovanja robe. obveze i način rada utvrđeni su u Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe. transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo. Naime. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. — lizing (leasing). što donosi čitav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji. — izdavanje garantnih pisama. odnosno neki drugi špediter. kao i ko će i na koji način to utvrditi. no tim se poslovima mogu baviti i preduzeća međunarodne špedicije. — kontrola količine robe. istovara. skladišnog prostora i vremena. postoji više specijalizovanih organizacija za kontrolu robe. — naplata robe. Prava. Ukoliko špediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu. a takođe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. 12.

kupac redovno ne vrši sam kontrolu iz raznih razloga (nema stručnjaka. Osim same kontrole kvaliteta robe. — preuzimanje i predaja robe. tehnička pomagala. sezonskom isporukom ili opštepozna tim običajima ili standardima. Međutim. postoji i službena (državna. kupac može zahtevati od kontrolne organizacije. — uzorkovanje. dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe. npr. izdaju takođe odgovarajući certifikat. vršenja ekspertiza. utovara. u momentu i mestu prelaska vlasništva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajuće kontrolne organizacije i od iste traži odgovarajuću ispravu. tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja. kontrolna organizacija je. pri čemu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizičkih i hemijskih svojstava robe. kod izvesnih životnih namirnica i sl. te strana koja se smatra pogođenom izdatim nalazom može pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. otpreme. kao i špediter ako to on radi. — laboratorijsko ispitivanje. pa i kvantitete. već taj posao poverava špediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji. Prema tome. carinski organ neće dozvoliti izvoz. osigurava tako da npr. zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja. Da li isporučena roba odgovara po kvalitetu onoj što je ugovorena. osim zastupanja i jemstva. Budući da kupac najčešće nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca. kontrola kvantitete se ređe traži od strane kontrolnih organizacija. otežan položaj u slučaju spora). U praksi. zastupanja. Na osnovu takve isprave može doći do isplate ugovorene cene. neugovorna) kontrola kvaliteta robe. već se najčešće 150 . U Opštim uslovima je tačno definisano koje podatke treba da sadrži certifikat kod pojedinih vrsta usluge. certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. davanja jemstva i sl. Certifikat (nalaz. a na osnovu zahteva kontrolna organizacija će dati i poseban nalaz. Kao što smo ranije spomenuli. prevoza. odnosno špeditera. da izvrši i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnošću. Kontrola kvaliteta robe se obično zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda. vrše kontrolori tržišnog inspektorata. kupac se može uveriti i sam. Važnost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo značajna. skladištenja i sličnih poslova. a to se obično uslovljava u dokumentarnom akreditivu. dužna izdati odgovarajuću pismenu ispravu koja se naziva certifikat. odnosno mišljenje. istovara. Načela i postupak su identični onome je opisano u prethodnom poglavlju. slaganja.). mišljenje) je isprava koja se može napadati.0. i — ostali slični poslovi. 12. u ovakvim slučajevima. Osim ugovorne. odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta. uzorkovanja. a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat. direktno određen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno određen lokalitetom porekla robe. on se u pogledu kvalitete. — vršenje ekspertize. Kontrola kvantiteta Kontrolu kvantiteta (ugovorene količine) robe mogu takođe vršiti kontrolne organizacije. Bez takvog certifikata. kod izvoza određenih proizvoda (npr. Kontrolu. a o utvrđenom kvantitetu kontrolna organizacija.1. nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport određene robe. O izvršenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga. pretovara.— kontrola transportnih sredstava. odnosno špediter. Radi se o kontroli koju propisuje država u opštem interesu.

bez posebnog zahteva. U imeniku železničkih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. npr. pakovanja. a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. 151 . Preuzimanje robe Time što je organizacija za kontrolu izvršila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. Isprava o izvršenom ugovorenom načinu kontrole kvantitete. a za vaganje vagonskih pošiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. Pojedine železničke stanice. težinu i broj komada vrlo često utvrđuje železnica. treba da ispostavi odgovarajući zahtev. ali i kupac sam. bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaničnim utvrđivanjem količine od strane prevoznika. raspolažu magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg. vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu). Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u određenom momentu imala određeni kvalitet. odnosno špeditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. Vaganju pošiljke na polaznoj stanici može prisustvovati pošiljalac robe. no pošiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara. što se kod nas i u svetu ponekad pogrešno predstavlja. ne znači da je ona u ime kupca. Na poseban zahtev. ako pošiljalac želi da železnica izvrši takvo vaganje ili brojanje. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. Prema tome. Kod pošiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste težine. odnosno špeditera) da roba odgovara u pogledu količine (težine odnosno broja komada ili zapremine). Najčešće se radi o utvrđivanju težine. može se ukupna težina dobiti množenjem broja komada sa težinom jednog komada. na zahtev prodavca odnosno njegovog špeditera. Osim nosivosti prevoznog sredstva. a kada su u pitanju vagonske pošiljke. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu.2. Sličan postupak kod utvrđivanja težine i broja komada je i kod drugih saobraćajnih grana. ili u nekoj usputnoj. odnosno brojanja. Sama železnica meri težinu i utvrđuje broj komada komadnih pošiljaka. Železnica u tovarnom listu službeno potvrđuje rezultat vaganja. skladišnog prostora. a kontrola nema karakteristike primopredaja. železnica i dr. Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopšte dogovorena. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. prevoznog sredstva itd. utvrđuje prevoznik. U kupoprodajnim ugovorima se često stavljaju klauzule da će se ispravnom smatrati ona težina ili količina koju utvrdi železnica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. 12. Kod vagonskih pošiljaka železnica uzima kao tačnu onu težinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu. kamion ili neko drugo prevozno sredstvo.ugovorom predvidi kao tačna ona količina koju utvrdi prevoznik. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba špediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proračunati koju količinu robe sme utovariti u vagon. preuzeli robu. za vaganje komadnih pošiljaka. odnosno posle istovara.0. naravno uzevši u obzir specifičnosti karakteristične za tu granu. koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim učesnikom u poslovnom poduhvatu između prodavca i kupca. ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici »Izjave« u tovarnom listu. Vlasništvo nad robom stiče se tek predajom robe. Sve ostalo važi kao što je rečeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja. u momentu predaje na prevoz koju. broja komada ili zapremine i sl. Inače. Samo preuzimanje robe može biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. kod železnice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim će pošiljka biti upućena. odnosno njegov špediter. predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva.

Opštih uslova). zavisno od vrste ambalaže. upisuje u tovarni list. a pošiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke pošiljke. Da bi železnica dozvolila uzimanje uzoraka. Eventualni privezak (karton) mora se pričvrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede pečata ne može skinuti sa zavoja. te predstavlja takođe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija. Uzimanje uzoraka Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrđivanjem kvalitete robe. iz bilo kojih razloga. a za prisustvovanje uzimanju uzorka železnica zaračunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. vrećicu i sl. Ove podatke mora železnički radnik overiti potpisom i staničnim žigom sa datumom. kao npr. a sve u cilju da se. 34. odnosno mali deo većeg komada robe (npr. Mi ćemo se osvrnuti na ovaj poslednji slučaj. Kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini.12. pečatni vosak. Inače.). Špediter (primalac) je dužan osigurati pribor za uzimanje uzoraka. Uzimanje uzoraka vrši se u prisustvu železničkog radnika (obično magacionera). bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren. tekućina itd. Uzeti uzorci se u prisustvu železničkog radnika stavljaju u prikladan odgovarajući zavoj (omot. po potrebi. posebnim uzancama ili trgovačkim običajima. budući da je ona posebno propisala i postupak. Naravno da sve ove podatke može unapred upisati i sam špediter (što se u praksi i radi). Prema uzanci 141. datum predaje robe na prevoz. a težina uzetih uzoraka ne sme premašiti 3 kg po pošiljci.). Špediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji. smatra se da je autentičan onaj uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. već prema prirodi uzorka. i to samo za vreme carinske manipulacije. Takav zahtev podnosi primalac. zapušače (čepove) i sl. budući da se taj odnosi na špediterski posao. sveću. ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom.. uz naznaku količine. Izvesna odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to predviđeno ugovorom. koji to. zatvoriti) i zapečatiti pečatom železničke stanice. taj posao isto tako dobro može uraditi i međunarodni špediter. Prilikom uzimanja uzorka železnički radnik mora na samom zavoju. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom. sadržaj pošiljke i datum uzimanja uzorka. a troškove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (čl. Špediter može organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i. u krajnjem slučaju. za primer ćemo uzeti železnicu. utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor. Ipak. omote. a osim toga u tom slučaju ona se tretira i kao jedan od posrednika. mora se uputnoj železničkoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. potrebno je da pošiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše: »Primalac može uzeti uzorak«. bočice. uzimanje uzoraka nije dozvoljeno. a železnički radnik overava podatke i stavlja pečat. U usputnim stanicama. kanap. Sme se otvoriti najviše 10 komada kod pakovane robe. postupak je praktično uvek isti. pod uzorkom se smatra manja količina robe uzeta iz veće (npr. naziv i adresu pošiljaoca i primaoca. upisati broj vagona. što samo može biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. otpremnu i uputnu stanicu. odnosno na posebnom kartonu (privesku). Međutim. odnosno špediter. Ako nema upisa u tovarnom listu. tek po prijemu izveštaja o prispeću pošiljke. vrećice. da to upiše u tovarni list. Ovaj pristanak pošiljalac može dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio. kod žitarica. broj tovarnog lista. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zaključiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj 152 . kod pošiljaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju. Rok za odnošenje pošiljke ne produžuje se zbog uzimanja uzorka. koji će železnički radnik vezati (začepiti.1. kod tekstila).

kod drumskog prevoza). kojeg određuje pošiljalac. novčane i vrednosne pošiljke. železničkim propisima određeno da lokomotive.. Za radove u kojima učestvuje. Železnica takav vagon ne plombira i ne vrši vaganje niti brojanje komada... Pratioci se prevoze. ipak se može tvrditi da se radi o prilično delikatnom poslu koji. 12. te ostale pošiljke za koje se. «. Pratilac železničkih vozila na sopstvenim točkovima mora putovati u vozilu koje prati. Praćenje mora biti na celom prevoznom putu.. može prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova. moraju imati voznu kartu. Fizički. Kod praćene pošiljke živih životinja pošiljalac (špediter) mora u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Pošiljku prati . taj posao se može poveriti i pratiocu. iz opravdanih razloga.. moraju imati stručnog pratioca. Takav pratilac prevozi se besplatno. U međunarodnom transportu pratilac mora imati i važeću putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu.. po pravilu. 153 . naravno. ako je zbog njihovog obima i težine potreban nadzor za vreme prevoza (naročita pošiljka). pobrinu će se da ga angažuje sa strane... Utovarna železnička stanica može izuzetno dozvoliti praćenje i onih vagonskih pošiljaka u unutrašnjem transportu za koje nije propisano obavezno praćenje. osim u međunarodnom transportu. ako se dobro ne uradi. Ako komitent izda dispoziciju špediteru da ovaj organizuje takvu pratnju... što može biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od učesnika u ugovoru o prevozu. železnica zaračunava posebne pristojbe.2. odnosno organi unutrašnjih poslova (npr. špediter će odrediti stručnog pratioca.. propisane u RT-6. a ako takvog nema. a dužnost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehničkom opsluživanju vozila koje prati. traži praćenje. kada se prevoze na sopstvenim točkovima. U železničkom tsportu pratnja je propisana kod pošiljaka živih životinja koje se prevoze bez kaveza putničkim vozovima.se posao često olako shvata.. Praćenje transporata Špediter često po nalogu svog komitenta organizuje fizičku pratnju pojedinih transporata. uzimanje (vađenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku.. dok pratioci svih ostalih vrsta pošiljaka. osim sitnih životinja predatih na prevoz u kavezima. zatim kod riba u pokrivačima umetnutim u vagon. Kod izvoznih pošiljaka železnica zahteva pratnju svih vrsta živih životinja. Jedan od specijalnih poslova špeditera je davanje pratnje i u takvim slučajevima. u vagonu zajedno sa robom. Železnica zahteva obavezno praćenje transporata teških mašina i konstrukcija. Prema tome. kao i kod pošiljaka ostalih živih životinja čiji redovan prevoz traje preko 24 sata. Komitent može špediteru dati zadatak da u određenim železničkim stanicama organizuje hranjenje i pojenje životinja. divljih i ćudljivih (jogunastih) domaćih životinja. «. gdje se pratilac može izuzetno dati do ili od pogranične stanice. u svakom slučaju o trošku nalogodavca. Praćenje transporata često se praktikuje kod prevoženja živih životinja.. kvalifikovanom za taj posao.. a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju. na zahtev može to izvršiti i železnica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu.. Jedan pratilac može pratiti najviše tri vagona natovarena živim životinjama. To se odnosi obično na selidbe. a može se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovođe ili otpravnika vozova. tenderi i motorna kola. Obavezno praćenje železnica zahteva takođe i za pošiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlađenje koji rade za vreme prevoza... Tada u rubriku tovarnog lista »Izjave« treba takođe upisati ime pratioca. Tako je npr. po pravilu. razreda putničkog voza. U takvom slučaju mora pošiljalac (špediter) u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Tražim praćenje. i to kod teretnih vozova voznu kartu 2. Pošiljku prati . riba u vodi u specijalnim vagonima za živu ribu. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati...

navedeno je u Prilogu VI Imenika željezničkih stanica. Naravno. Kad pošiljka stigne u stanicu doleđivanja (u našem slučaju u Niš). Naši špediteri moraju često organizovati usputno doleđivanje i za vreme prevoženja na inostranim relacijama. Pri tome će se naš špediter poslužiti uslugama svojih špediterskih veza međušpeditera). Doleđivanje se može obaviti ili kod voza kojim je pošiljka stigla. se. prvenstveno u međunarodnom transportu i u toplije doba godine. Ako špediter dobije nalog od svog komitenta da izvrši doleđivanje na nekoj usputnoj stanici. vagon mora postaviti na poseban kolosek. neophodno u interesu očuvanja robe. te obično ima u pripremi potrebnu količinu leda. za prisustvovanje železničkog radnika kod doleđivanja železnica računa u svakom slučaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba također predviđena u RT-6. no sa tim se troškovima može opteretiti i pošiljka. Špediter. voća. povrća. Doleđivanje Doleđivanje frigo-transporata u usputnim železničkim stanicama takođe je jedan od mogućih specijalnih špediterskih poslova. U kojim se usputnim železničkim stanicama u našoj zemlji može dodavati led vagonskim pošiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza. pošiljalac odmah kod utovara robe stavi moguću količinu leda. Špediter je i inače obično unapred obavešten o vozu kojim će ta pošiljka stići u stanicu gde se obavlja doleđivanje. koji će za njegov račun izvršiti doleđivanje u određenoj stanici. To će se uraditi u slučaju ako je to. železnica za postavljanje vagona i za odvlačenje naplaćuje pristojbu predviđenu u tarifi. što je i u našem primeru slučaj. Inače. Kod svake stanice je naznačeno. s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike. koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list. sve u skladu sa beleškom pošiljaoca o frankiranju. Špediter obično odmah i plaća nastale troškove železnice (pristojbe). a za to vreme prekida se tok roka isporuke. koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjačama omogućavaju. Kod pošiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom. dodavanje leda može se izvršiti samo u prisustvu carinskog radnika. za pošiljku mesa iz Subotice za Tursku.12. nadalje. koja firma vrši 154 . Železnica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda.3. bez odlaganja. Ne može se odobriti dodavanje leda u svakoj železničkoj stanici. vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. prema tome. Belešku »Doleđivanje u Nišu« treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvući olovkom u boji. odnosno kojim nastavlja put. a troškove carinskog radnika platit će neposredno carinarnici. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorači vreme zadržavanja voza u toj stanici kako je predviđeno po redu vožnje. To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa. s obzirom na trajanje prevoženja i godišnje doba. ili se pak. nije moglo izvršiti. u železničkoj stanici Niš. o prispeću pošiljke obavestiti špeditera koji treba da doledi pošiljku. Dodavanje leda obavlja špediter u prisustvu železničkog radnika. on će prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku »Izjave« upisati: »Doleđivanje u stanici Niš vrši Jugošped«. npr. iz bilo kojih razloga. špediter mu je dužan dati potrebna uputstva. efikasniji način. odnosno mogu se dokartirati (doznačiti) otpravnoj stanici. U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju železničke stanice u kojima se može vršiti doleđivanje. mlečnih proizvoda i slične robe) na dužim relacijama. Pri određivanju stanice doleđivanja špediteri se mogu poslužiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. Ako je potrebno ovo posednje. Ako tovarni list ispunjava proizvođač. železnička stanica mora. U praksi. ova radnja se obavlja samo u slučaju da tehnologija hlađenja nije rešena na neki drugi. Tom prilikom železnica upisuje i vreme trajanja doleđivanja (od obaveštenja špeditera do završetka rada). mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obavešten i da prisustvuje doleđivanju.

pa ukoliko bi takve primedbe postojale. banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti. prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. Špediter u takvom slučaju jamči brodaru da će on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga što je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe. ne može naplatiti protivrednost robe. Rešenje se obično traži putem izdavanja garantnog pisma u kojem se špediter obavezuje da će brodaru naknaditi svaku štetu koju bi on trpeo zato što je izdao čistu teretnicu. U prvom slučaju vlasnik robe . Kod pošiljaka veće vrednosti. kojom zapravo. po pravilu. doći do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada. pa opet broje i opet ponovo utovaru. po pravilu. Izdavanje garantnih pisama U prekomorskoj kupoprodaji događa se često da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe. po potrebi overenu i od banke. prihvat špediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara. Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovačkom smislu. 155 . špediter može. Kod izvoza morem dolazi dosta često u obzir izdavanje garantnog pisma za »čistu« teretnicu. racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za slučaj da je brodar ipak u pravu. dužan predati kupcu »čist utrživ konosman«. odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod. 12. po pravilu. »certificate of idemnity« ili »letter of guaranty«. U interesu je pošiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod režimom hlađenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). Kod međunarodne kupoprodaje prodavac je. da robu koju je primio uz garanciju. jer on nije dužan. praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru. U tom slučaju preporučuje se špediterima da od komitenta prethodno zatraže protivgaranciju. 12. prilog 7). Ako pošiljalac to ne bi uradio.doleđivanje. izdati robu bez originalne teretnice. tj. Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati uslučajevima različitih mišljenja u pogledu stanja robe i ambalaže.ne može preuzeti svoju robu. Pri utovaru robe može npr. već samo u onim slučajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda želi uneti u teretnicu netačne. nego da se možda i veće količine robe istovaru. U oba slučaja špediter može intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. isporuči i pre nego je stupio u posed odgovarajuće teretnice. spoljnog izgleda i kvaliteta robe. čistu teretnicu. Ađustere imenuje sud ili same stranke. broja komada. Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda. iako je prema njegovom mišljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. te ako je špediter siguran u ono što tvrdi. a u drugom slučaju onaj koji ukrcava ne može dobiti tzv. bez koje opet. odnosno njegovog agenta.komitent . U praksi to obično rade špediteri. u krajnjem slučaju. načina pakovanja i sl. kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozila. to će uraditi sama železnica. na sopstveni rizik.5.4. tj. Zastupanje u slučaju generalne havarije Generalna havarija (ili zajednička šteta) je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu. takav konosman (teretnicu) koji ne sadrži nikakve ograde u pogledu težine.. Inače. garantnog pisma (v. U stručnoj terminologiji takva se garancija naziva »letter of indemnity». Raspored i obračun štete na učesnike (likvidacija generalne havarije) obično se poverava posebnim stručnjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski ađusteri. a dužnost im je da utvrde: — da li se radi o generalnoj havariji. brodari obično zahtevaju špediterovu garanciju uz supotpis banke.

17. Taj zadatak špediter može izvršiti na tri načina: a) preko prevoznika (npr. lučki špediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu). zasada. takvu mogućnost predviđa. odnosno poštansku uputnicu na iznos pouzeća. Železnica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzeća. Osim toga. što mu nalaže da održava veze samo sa takvim špediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pružiti dovoljno jamstvo. Naplata robe Komitent može špediteru dati zadatak da pošiljku isporuči primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog određenog iznosa. a taj će iznos doznačiti našem špediteru. Naime. pošte). špediter može organizovati naplatu robe i u zemlji. obavlja na taj način što špediter (u svojstvu pošiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše iznos pouzeća. U međunarodnom železničkom transportu. železnice. upućujući robu na svoju špeditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave). a ne na krajnjeg primaoca. Slično kao i u inostranstvu. Takav zadatak predstavlja takođe jedan od specijalnih špediterskih poslova. To se. svoju adresu. dužnost je špeditera da zatraži od havarijskog komesara utvrđivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. špediter je dužan. iako CIM. Korespondent će po prijemu robe istu isporučiti primaocu (kupcu). 12. Ipak. i u međunarodnom transportu moguće je da špediter na drugi način naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatraži. 156 . broj tekućeg računa i sedište banke na koju treba slati novac. a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu. Pri tome će se špediter poslužiti svojom špediterskom vezom (korespondentom). vrlo je značajna. Naravno da naš špediter snosi pri tom veliku odgovornost. u posebnoj koverti. odnosno položiti garanciju. a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i međunarodnoj sudskoj praksi iz tog područja. Naplata robe preko prevoznika se može zasad provesti samo u unutrašnjem saobraćaju. S obzirom na složenost poslova. te će pošiljku nasloviti na njega. kod železnice. no samo uz prethodnu naplatu određenog iznosa. ako je teret delomično bačen u more ili je oštećen.uz naknadu troškova . priložiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke. a ako bi ona izdala pošiljku bez naplate. U stvari. za vlasnika robe je važno da ga već kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan lučki špediter. koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će . odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji će biti kasnije potrebni kod podnošenja odštetnog zahteva osiguravaču.6. mora pošiljaocu naknaditi štetu. a zatim taj iznos doznačiti kako mu je otpremni špediter naložio. jer inače pre toga zapovednik broda nije dužan isporučiti spašenu robu. ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u određenom mestu. To se radi obično kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije moguće obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzeća.— visinu štete i — iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog učesnika u poduhvatu.ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev. kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika). Takav način naplate moguć je samo u sluča ju ako to propisi dotične zemlje dozvoljavaju. pouzeća nisu dopuštena prema važećim Reglementacijama. b) preko svojih špediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. u čl. Špediter na kojeg je pošiljka upućena preda će robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznačenog iznosa. Nadalje. npr. Uloga lučkog špeditera. Posao ađustera je vrlo složen i često traje mesecima. a često se naziva i »inkaso«.

lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima. autoprikolica. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zaključen generalni ugovor (Master Lease Agreement). njegov sopstveni kontener bi se vraćao prazan. Tajvana 5.8%.5% V. drumski transport i dr. Inače. tako i na području na koje treba vratiti prazan kontener. Nije redak slučaj da izvoznik-uvoznik. u kojoj se utvrđuje broj i vrsta kontenera.8%. dok svi ostali (železnica. 12. Danas se u vlasništvu leasing-kompanija nalazi 50.8% kontenerskih kapaciteta. Britanije 13. u našem slučaju. Japana 5. Lizing kontenera Naši međunarodni špediteri mogu za račun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte. vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije.12.4%. g. kako bi izvršio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta. kamiona. iako poseduje sopstvene kontenere. Pri tom će špediter voditi računa o potražnji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na području na kojem ima nameru da zakupi kontener. 84.7. rok zakupa i mesto i vreme vraćanja kontenera.0%.). pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno koštao više nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako našu zemlju.6% Danske 1. pa i naše domaće organizacije koje 157 . Pri tom. Početkom 2000. već ga ovaj samo koristi na određeno vreme ili za određeni transport tereta. brodari i druge organizacije. Hong Konga 1.7%. no u poslednje vreme se i tu situacija menja. koji će odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta. smatraju se specijalni poslovi međunarodnog špeditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona. Isto tako. tako i odnosno područje u svetu. Tri najveće lizing-kompanije (CTI. mesto i datum početka zakupa. U kraćem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrđene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora. Francuske 2. Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada. Poslovi lizinga Pod poslovima lizinga (leasing). u svetskim razmerama. lizing-kompanije u svetu. brodari drže 45. ipak unajmi iste od lizing-kompanije. špedicije. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt).1. Inače.9%. Italije 4. vodi će se računa i o roku trajanja ugovora o zakupu. naši špediteri sa lizing-kompanijama zaključuju najčešće dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: »Master Lease Agreement« i »Lease Agreement« (Short Form). Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15.4% kontenerskog parka. izvoznici-uvoznici. naravno ako je to moguće i ekonomski opravdano. U prvom slučaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera.0%. kao specijalisti za te poslove.9% i Rusije 1. zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasništvo zakupca (špeditera ili njegovog komitenta). prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava. nakon čega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u određenom mestu.7. Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere našem međunarodnom špediteru.9%. Inače. Nemačke 4. ako nema robe za utovar u povratku. MTO-i. u kojem su predviđeni svi bitni uslovi pod kojima će se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba. Inače. jer što je rok duži.6% kontenerskog parka bilo je u vlasništvu kompanija iz deset vodećih zemalja i to: SAD 43.3%. cena zakupa je relativno niža. Naime. pri čemu će u prvom redu nastojati da unajme odgovarajući kontener vlasništva neke domaće organizacije.) raspolažu sa svega 3. Deset najvećih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu. Sea Containers i Transamerica) drže 36% ukupnog lizing-parka kontenera. dizalica i sl. a svi ostali uslovi utvrđeni su u generalnom ugovoru.

primopredaja kontenera. vraćanje. — hranjenje i pojenje živih životinja.«.). 12. — međunarodne transportno-agencijske poslove. 12.2. — merenje i sortiranje. — zastupanje u regresnom postupku.su vlasnici kontenera. 158 . i sl.. — zbirni transport i — kreditiranje nalogodavca.. postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava. 53. ako iz nijednog drugog razloga. osiguranje. navode se i opisuju još i sledeći poslovi: — pakovanje i signiranje. pa i u Evropi. odgovornost. Među ostalim. u preduzećima međunarodne špedicije se povremeno obavlja još čitav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove špeditera. pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija. — konsignacione poslove. Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pružanja usluga svojim komitentima. štampaju pravila (opšte uslove) za zakup i upotrebu kontenera. odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi čl. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji način se konteneri zakupljuju (visina zakupnine. st.7. da bi u 17. treći.. a ono zbog toga što se ređe javljaju. Ostali specijalni poslovi Osim napred opisanih.. teških i volumenoznih tereta.8. Leasing prevoznih sredstava U svetu. održavanje i popravka. tački još naveli »Drugi propisani ili uobičajeni poslovi u vezi sa otpremom . osim onih koje smo napred naveli. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali čak 16. Naši špediteri mogu posredovati. — izdavanje špediterskih potvrda.

ili skraćeno Baltic Exchange u Londonu. takva su tržišta užeg. — teretno-putničke brodove. između blokova država. Pošto su količine roba koje se prevoze u različitim godišnjim dobima i inače različite.13. samo ukratko. dok će u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut slučaj. ne znači da ne postoje i druga pomorska tržišta. većim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vožnje. a mesto na koje se sliva ponuda i potražnja tereta i brodske tonaže iz svih delova sveta jeste čuvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd.0. cene prevoza rastu. Ovde će biti prikazane. a sa treće strane nejednake koncentracije stanovništva kao potrošača materijalnih dobara. odnosno načina izvršavanja pomorskih prevoza. što je praktično dovelo do stvaranja svetskog pomorskog tržišta. sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama. a tek potom i za prevoz takvog tereta koji može podneti visoku vozarinu. mogu prouzrokovati povećanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima. te ne 159 . to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potražnja brodskog prostora. te ako je potražnja brodskog prostora veća. što ima uticaj na obim međunarodne razmene. Vrste brodova i linija U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova.0. 13. 13. Brzi putnički brodovi služe prvenstveno za prevoz putnika i pošte. POMORSKO TRŽIŠTE Kad govorimo o pomorskom tržištu mislimo na pomorsko prevozno tržište koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane. Kao rezultat spomenutih faktora. vrste brodova prema svrsi kojoj služe. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i političke prilike u pojedinim delovima sveta.0. lokalnog karaktera i formiraju se oko značajnijih svetskih luka. regionima ili kontinentima. dok će u suprotnom slučaju te cene opadati. uključujući i kratak prikaz najznačajnijih tehnologija. a kako se između kontinenata. Takvo tržište se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjačom trgovačkom flotom na svetu. razvila se svetska trgovina. — teretne brodove za slobodnu plovidbu. to raspoloživa svetska brodska tonaža ni teoretski ne može biti neprekidno podjednako zaposlena. — brodove za prevoz specijalnih tereta. Tu se takođe zaključuju prevozni ugovori. to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u međunarodnoj razmeni dobara. te kopna i ostrva »isprečilo« more koje pokriva približno 2/3 naše planete. — teretne brodove za linijsku plovidbu. Međutim. Prostor za smeštaj tereta im je ograničen. Tipovi trgovačkih brodova Prema svrsi kojoj služe brodove možemo podeliti na: — putničke brodove. te zato neće ni biti govora o tipovima trgovačkih brodova sa aspekta konstrukcije trupa. pa prema tome i na veću ili manju zaposlenost pomorskog saobraćaja. Od oscilacija ponude i potražnje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi. Tako u pojedinim periodima količina robe koju treba prevesti nadmašuje raspoloživu tonažu. Kako u svjetskom pomorskom prevozu učestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza. Krizne situacije u odnosima između pojedinih država. Time što je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno tržište.

su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrđenog reda plovidbe. ruda i sličnih teških tereta i (b) one koji su građeni za prevoz žitarica. sir. već kroz skladišta struji (cirkuliše) vazduh koji je prethodno rashlađen u odgovarajućim komorama. npr. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgrađeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ograničenog broja putnika.predstavljaju važan faktor kod razmene dobara. žitarica. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja. podesna za slaganje drvene građe. SEABEE-brodovi. Budući da prevoze najčešće zapaljive tekućine. Brodovi za specijalne terete su različite konstrukcije. Po pravilu nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. no konstrukcija im je obično ojačana s obzirom na činjenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifične težine. no takođe i znatnu količinu generalnog tereta. Brodovi za prevoz ruda su slični brodovima za prevoz uglja. ruda. BACAT-brodovi. a uključuju se u transporte na određenim relacijama (linijama). koferdama. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladišta i rashladne uređaje koji omogućavaju permanentno održavanje temperature od .9. Imaju veća grotla. Brodovi za prevoz drveta su specijalno građeni za tu vrstu tereta. o čemu je bilo govora u prethodnom delu. prostrana skladišta sa mogućnošću lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom. za vino. tankeri i sl. pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze. a obično nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. Služe za prevoz mesa. Naime. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je došlo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote. Teretno-putnički brodovi su građeni tako da mogu primiti znatan broj putnika. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu. poznati pod nazivom tramperi. meso i slični proizvodi. Tankeri su brodovi koji služe za prevoz tereta u tečnom stanju. Pod tim režimom prevozi se maslac. RO/RO-brodovi. zavisno od namene. brodovi sa uređajima za hlađenje tereta. pamuka i sličnih lakih tereta. oni imaju veća grotla i odgovarajuće uređaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji isključivo prevoze samo tu vrstu voća. melasu. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla. npr. Radi se o specijalno građenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi. te zbog toga treba da imaju uređaje koji će stalno održavati temperaturu na toj visini. LASH-brodovi. jer u povratku često plove prazni. pa i tekuća goriva). razne tekuće hemijske proizvode od 160 . (b) brodovi koji prevoze rashlađene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom. što sve zajedno omogućuje brz utovar/istovar.11 do . za slučaj da u povratku ne utovare povratni teret (obično ugalj. to se prilikom gradnje naročito vodi briga o otklanjaju opasnosti od požara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora. Brodove sa uređajima za hlađenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete. Imaju obično samo jednu palubu i prostrana skladišta. Brodovi koji prevoze rashlađene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 °C. posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih uređaja) itd. tzv. čija je unutrašnjost podeljena pregradama u odgovarajuće tankove za prijem tečnih tereta. Tankovi za balast su im velikog kapaciteta.5 °C. Nadalje. šećera. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voća i povrća. žitarice. kao što je slučaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tečnog tereta. drveta. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su građeni za prevoz uglja. Takođe imaju velike tankove za balast. ribe i sličnih brzopokvarljivih namirnica. no podesni su i za tovarenje uglja i sličnih tereta.

Često takav povratni teret nije moguće pronaći u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret. čak bi se možda moglo i reći da je ona tome delom i doprinela. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta. a brodovi su dobili naziv tramperi. izostaje potreba za skupom ambalažom (npr.1. uopšteno gledano. što je značajno uticalo na razvoj pomorskog saobraćaja. pri čemu treba voditi računa i o raznim drugim faktorima (popravci. pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene. remontu. no već kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi računa da li će. Slobodna plovidba Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu (Charter party). troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od one linijske. kiseline i sl. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrđene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovništva pojedinih zemalja. linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms). Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe. Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog »Tramp service«). za šećer. pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu. kao npr. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana.0.0. U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifičnu vrstu tereta. te je i u tome velika ekonomska važnost slobodne plovidbe u međunarodnoj razmeni dobara. pogonskim gorivima i životnim namirnicama i to u velikim razmerama. 13. za rasute terete (bulk-carriers). do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor. već će biti potrebno da potraži neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret. Vrste plovidbe Sa razvojem i unapređenjem ekonomskih odnosa u svetu. Potreba da se životnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu čiji će brodovi ploviti određenim redom. Pri tom se često moraju praviti različite kombinacije. sumporna kiselina. a počela se razvijati početkom prošlog veka 161 . te ubrzanom industrijalizacijom u prošlom veku došlo je do porasta potražnje za sirovinama. regiona i kontinenata. zatim u poslednje vreme tankeri za tečni plin itd. Ipak.kojih se u velikim količinama prevozi npr. zahtevi posade i sl. Naravno. Naime.0.).1.1. budući da je istovar/utovar brži i jeftiniji i što se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. za tekućine (tankeri). vreće za šećer itd. burad za kiseline. 13. odštampanih na poleđini konosmana. Linijska plovidba Za razliku od slobodne plovidbe. menjala se i struktura pomorskog transporta. 13. gde i kakav teret pronaći u povratku.1.0. međutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda više nije bilo moguće uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajućih proizvoda.). zatim sa usavršavanjem transportnih sredstava. sve u cilju ostvarenja što boljeg ekonomskog efekta.

podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije. outsiders) i oni često prevoze teret nešto jeftinije nego članovi konferencije. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time što u izvesnim lukama. vode politiku sistema rabata itd. Dovoz tereta iz unutrašnjosti stotinak kilometara više ili manje kod današnjeg transporta ne predstavlja više naročiti problem. 13. zatim sledi Istočnoazijska konferencija (1879). nazivaju autsajderi (engl. Takvi brodari se. u odnosu na konferenciju. utvrđuju mere za zaštitu od autsajdera. Neki tereti koji su ranije bili isključivo upućeni na slobodnu plovidbu takođe se u današnje vreme delom prevoze linijskim brodovima.obuhvatajući sve šira i šira područja. a time i do koncentracije linija iz tih luka.0. kafa. a takvi sporazumi nazvani su konferencije. sama činjenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno održavanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija.2. koji na pojedinačne zahteve krcatelja ili njihovih špeditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj važnijih luka i sve značajnijoj ulozi linijske plovidbe. Austral-konferencija (1884) itd. a nisu članovi tih konferencija. god. Počeci formiranja konferencija datiraju iz 1875. vrše nadzor nad primenom konferencijskih uslova. pamuk i slična roba. formulišu tekstove konosmana i linijskih uslova. roba je u njima klasificirana obično abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za određene relacije. Specijalno građeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasičnih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. U današnje vreme linijska plovidba je dobila snažan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. jedno od područja delovanja konferencija je i utvrđivanje obaveznih konferencijskih tarifa. One propisuju obavezne tarife. špediteri se 162 . Tačan broj konferencija nije poznat. kao npr. Ima brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija. Konferencije Sa razvojem linijske plovidbe došlo se do situacije da su brodari iste ili različitih narodnosti održavali linijske veze na istim relacijama. što je dovodilo do trvenja. Kalkutska konferencija. kad je formirana tzv. pri čemu ih konferencije ili tolerišu ili ih raznim merama onemogućavaju. Davanje takvog rabata (i do 10%) ograničeno je na one krcatelje koji u određenom vremenskom razdoblju (obično 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. Osim toga. zavisno od geografskog položaja i nekih drugih faktora. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju. no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. Područje delovanja konferencija je prilično veliko. no prevagnulo je mišljenje da su one potrebne u međunarodnoj razmeni dobara. odnosno oduzimaju im komitente. pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta. Naročito je snažan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala. Kao što smo već rekli. 13. a posebnu važnost su joj pridavali Nemci koji su početkom prošlog veka upravo zahvaljujući razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna tržišta za svoju industriju. Da bi se sprečila takva konkurencija došlo je do sporazuma između pojedinih brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu u određenim smerovima u prekomorskoj plovidbi. a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. Jedan od sistema za onemogućavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost. Naime.1. dolazi do koncentracije tereta. odnosno vraćanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaračunava. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov račun optužbi zbog monopolističkih težnji i postupaka. moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali). Članovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu. izrađuju zajedničke redove plovidbe.

Takvi standardni ugovori se obeležavaju određenim skraćenicama (codeword). ima ih čitav niz. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne može se prenositi indosamentom. prilog 7). od kojih radi ilustracije navodimo sledeće: — Baltimore C = za prevoz žitarica iz SAD i Kanade. dok se za utovare manjih količina tereta na linijske 163 . a to je čarter (engl. Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi. Booking note Radi se o potvrdi o raspoloživom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar .1.na Net Form i na Gross Form. Za ugovaranje pomorskih prevoza za određene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora.v. obično plaća vozarinu »puno za prazno« (Dead freight). Najvažnija dokumenta. Mate's receipt) sadrži primedbe o nedostacima tereta. itd. Ugovori o prevozu morem Ugovori o prevozu morem zaključuju se između brodara i vlasnika tereta (naručioca) ili njegovog predstavnika. 13.2. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter . kada govorimo o delimičnom (nepotpunom) čarteru. Ipak.0. biće ukratko objašnjena u narednim izlaganjima. s obzirom na pojavu novih proizvoda i tržišta. iste se tada unose i u teretnicu (v.na Bareboat Form i na Time Form. ili samo za deo broda ili određeni prostor broda. U slučaju da naručilac ne utovari teret. Charter party) koji. i b) Voyage charter .1. prema tome. Mogu se zaključiti za ceo brod. — Danawood = za prevoz drveta iz Finske. Švedske i Rusije za Dansku. koje uglavnom definiše Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraćenicom BIMCO) u Kopenhagenu. 13. no ako brodar i naručilac prihvate tu potvrdu kao konačnu rezervaciju.susreću sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata). predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i reguliše odnose između brodara i naručioca prevoza. a ujedno da sadrži sve potrebne klauzule za zaštitu prava brodara i naručioca prevoza. Ako oficirska potvrda (engl. bilo je nužno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta. poznatiji pod skraćenicom »Gencon« ili Gencon-Charter. Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu. svaka ugovorna strana može tražiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru. na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili više putovanja (Voyage charter). — Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemačku. 13. Ugovor se može zaključiti na vreme (Time charter). — Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora. Oficirska potvrda Ovo je isprava kojom brodski oficir potvrđuje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara.1. onda ista obvezuje obe strane. odnosno. Potvrda o raspoloživom brodskom prostoru može biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna. Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je »Uniform General Charter«. ona koja se najčešće sreću.1. kada govorimo o punom (potpunom) čarteru. U nekim lukama je običaj da se »mate's receipt« izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor. uobičajeno rečeno »Net charter« i »Gross charter«.

nije prenosiva. reklamnog materijala. a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuću teretnicu na osnovu te potvrde. Teretnica Najvažnija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman. a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva što je redovno uslovljeno prezentacijom čiste teretnice. količine ili stanja ambalaže. no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku »negotiable«. Ona. quay receipt. wharfingers receipt i sl. odštampani na poleđini teretnice. nemački »Konnossement«. 13. U protivnom se radi o »nečistoj teretnici«. italijanski »Polizza di carico«. Prema želji mogu se izdati i u drugom broju. Naime. Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala. pa naručilac nakon predaje pošiljke takvom skladištu dobija takvu potvrdu (engl. niti predmet trgovačke razmene. dock receipt. Parcel-receipt Da bi se za manje sitne i ne naročito vredne pošiljke izbeglo plaćanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana. Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je određenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da će je prevesti do odredišta i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvršiti svoju ulogu. ona ne sme sadržati nikakve primedbe u pogledu stanja robe. već će istu naslovljeni stvarno primiti.3. Brodar se dalje brine o utovaru na određeni brod. Takva teretnica ne pruža uvek garancije za naknadu štete od brodara u slučaju manjka ili oštećenja. »priznati«. Potvrda skladišta To je zapravo potvrda koju izdaju lučka skladišta za robu koju su primili na uskladištenje. ima značaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem može prenositi i njome se može trgovati.brodove izdaju potvrde sa drugačijim nazivima kao npr.. itd. Teretnica može glasiti na ime. Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka. Osim toga. tj. što potiče od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj. Oznaka u teretnici npr. privatnih i poklon-pošiljaka manje vrednosti. Naziv joj je od italijanskog glagola »conoscere«. prema tome. 13.1. u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzeća imaju sopstvena skladišta.4. što bi se moglo prevesti sa »poznati«. 2/2. a primenjuje se u slučajevima kad se sa robom ne namerava trgovati. 4/4. prilog 7). Francuski naziv za teretnicu je »connaissement«. Drugi način se retko primenjuje. wharfage note. Nadalje. npr. jer se isti efekat postiže izdavanjem teretnice po naredbi 164 . Ne može se izdati sa naznakom »to order«. teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor. dock receipt). ne može biti indosirana.5. no može se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje može izdati i teretnica.1. jer se takav posebno ne sklapa. drugi brodar. a treći kupac.1. neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva »parcel receipt« (negde i »parcel ticket«). na donosioca ili po nalogu (to order). 13. može se po zahtevu izdati i neograničeni broj kopija. već za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms). o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. U prvom slučaju robu može preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice). dok je najuobičajeniji naziv na engleskom jeziku »Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu »Blading (s)« (v. koje moraju biti označene sa »not negotiable« ili »not transferable«. »3/3 B/L« upravo znači da su izdata tri originalna konosmana. tj. kada se takva teretnica naziva »čista teretnica«.

tj. odnosno «Straight Bill of Lading». Priznanica služi kao dokaz o vlasništvu. direktne). 13. Izručnica Izručnica (engl. a založnica služi za podizanje zajma. U vezi sa načinom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: — shipped B/L ili on board B/L. 165 . s tim da se ranije izdata oglasi nevažećom. O špediterskoj direktnoj teretnici . običaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu. odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto. brodar će izdati tzv.9.9. Ima slučajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredišne luke nema direktnu linijsku vezu. što sve zavisi od načina predaje brodaru. teretnica kojom brodar potvrđuje da je roba u njegovom posedu (skladištu) i da će je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odredištu. Takav konosman nema značaj vrednosne isprave. 13. Inače. Skladišnica se može indosiranjem preneti na drugu osobu. ostali originali gube svoju važnost. Ako postoji mogućnost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranžmani. te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog. Ako bi se u isto vreme pojavilo više vlasnika sa originalima konosmana. teretnica sa značenjem »ukrcano na brod«.3. Ako pošiljalac želi da se roba izda upravo određenom primaocu i u naznačenom mestu. tj. Pri tome će brodar zatražiti od vlasnika robe odgovarajuću garanciju za slučaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. Daljnji postupak regulisan je tzv. Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu. onda on traži izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive. a roba može biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. pa agent broda izdaje svakome po izručnicu za njegov deo tereta. lučkim vlastima ili lučkom skladištu da njenom donosiocu isporuče određenu robu.2. Skladišnica To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladišta za robu koju su primila na uskladištenje.(to order) koja se najčešće primenjuje. U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi pošiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda. Haškim pravilima. načina prevoženja i prava vlasnika teretnice.1.7. kod ove teretnice može se punim ili blanco indosamentom postići puni efekt primenjivosti u svim slučajevima koji se pojavljuju u praksi.1. u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvršen i — received for shipment B/L. odnosno zakonima odnosne zemlje. Koristi se u slučajevima kad se ne želi da roba pređe u neželjene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upućuje na upotrebu zastupništvu ili filijali. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da će robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji održava vezu sa odredištem robe. već tovarnog lista.FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) — pisano je u tački 7.6. Naime. ili pak u slučaju ako po jednoj teretnici ima više pošiljaka za razne primaoce. a uskladištena roba se može vratiti samo uz povraćaj oba dela skladišnice. ima više vrsta teretnica i sa raznim oznakama. O špediterskpj skladišnoj potvrdi — FIATA WAREHOUSE RECEIPT — pisano je u tački 7. U slučaju da se teretnica izgubi na putu od pošiljaoca do primaoca. Kada se roba isporučuje na osnovu originalnog konosmana. Sastoji se iz dva dela i to priznanice i založnice (varanta). kapetan broda je dužan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladištima.

i to na dokazni način. tj. po pravilu. Ta je isprava u vezi sa tzv. Brodar robu po pravilu ne zadržava na brodu. 13. Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaća. Služi kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredišnoj zemlji. 13.5%). 13. kojom se on obavezuje da će platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji će njemu pripasti na osnovu obračuna generalne havarije. luka registracije. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobičajenom svetskom jeziku. kod utovara manifest sastavlja agent broda.13.po pravilu . popis namirnica. a to je naročito važna isprava u slučaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca. ime zapovednika. Konzularne fakture To je račun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvrđuje konzulat te zemlje u zemlji izvoza.11.1. 166 .10. dok je roba još na obali i dok se njeno stanje može nepobitno proveriti (v. praktično sve ono što može zanimati carinske organe u lukama. određena taksa u procentima. odnosno njegov špediter. protest se daje u slučaju gubitka. 13. Za izdavanje takvih faktura plaća se.12. Protest To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice. Sve dok vlasnik tereta ne potpiše takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuću garanciju. Protest ulaže primalac robe. Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu. već je predaje na čuvanje javnim skladištima do naplate potraživanja. Cover note Radi se o potvrdi o privremenom pokriću (open cover) osiguranja pošiljaka za koje nema još svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja. prilog 7). Havarijska obveznica To je pismena izjava vlasnika tereta. data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond). brodar ima pravo zaloga na robi. odnosno promilima od vrednosti robe (kreću se od 1%0 do 9. koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaćenu vozarinu kao i druga potraživanja brodara prema učesnicima u prevoznom ugovoru. Manifest To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu.uložen odmah prilikom preuzimanja robe. i da njome neće dalje raspolagati dok je ne plati. Na osnovu manifesta vrši se carinski pregled. manjka ili oštećenja robe i mora biti . »lien clause« u prevoznim ugovorima..1. a izuzetno ju može dati na čuvanje i primaocu pod određenim uslovima.1. Izdaju ju osiguravajući zavodi (društva) na zahtev špeditera. pogonskog goriva itd.8. te utovar i istovar robe. U stvari.13.9. 13.1. Letter of lien To je isprava o zalogu robe (založnica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on čuvar robe koja mu je isporučena. U praksi.1.1.

Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spašenoj imovini ako spašavanje bude uspešno. ovde će samo ukratko biti opisane one isprave koje se najčešće upotrebljavaju. Lučki špediteri dolaze u situaciju da – zavisno od slučaja . WA.. spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu.1. Engleska polisa Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva još i londonska polisa. lučkim skladištima ili specijaliziranim lučkim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. normama utovar/istovar. Tekst polise je na engleskom jeziku. Međutim. pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravača ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom »Marine policy« stavio je u promet 1. trajanju osiguranja.. AAR). C). B. a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjašnjene. usled novih prilika na pomorskom tržištu. Vremenska tablica Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utrošenog vremena za utovar/istovar. izrađenih od strane londonskog Lloyda. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravača. 13. osiguraniku. UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo proces izrade nove. uvozu ili tranzitu. 13. a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima.1.1. luke (lučkih preduzeća) i broda. s tim da se ista isključivo upotrebljava počev od 1. što se sve radi na unapred odštampanim formularima. bez obzira da li se radi o izvozu. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule. odnosno primalac i predstavnik broda. vremenu spremnosti broda za utovar/istovar. I 1982. vodeći računa da formulari sadrže sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe. 167 . Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stoleća.16. osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja. Nova polisa je praktičnija i razumljivija od stare i sadrži samo osnovne podatke o brodu i teretu. No cure — no pay Prevedeno na naš jezik znači: nema uspeha . tri za ratni rizik i dve za rizik štrajka. od kojih su prve tri opšteg karaktera (A. praktičnije pomorske polise.14. a potpisuje ga pošiljalac.15. te eventualnim prekidima rada. prilog 7). Budući da je o pojedinim ispravama već pisano u poglavlju 8. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda. odnosno potvrde.2.ispostavljaju luci. početku i završetku operacija. te jedna za zlonamerno oštećenje. zavisno od slučaja. Ako je akcija spašavanja završila sa neuspehom.nema plaćanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spašavanju na moru. Takav pregled služi za obračun prekostojnica (demuragge) ili dispeča. WA i AAR. ispostavljaju drugi učesnici u cilju izvršenja datog poduhvata.13. 13. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara Za vreme lučkih manipulacija sa robom. U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku. napušteni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA. I 1983. Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdušnom transportu. a sve u cilju utvrđivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka. Te dispozicije se daju na formularima koje lučki špediter sam kreira u skladu sa svojom unutrašnjom organizacijom. špediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge. Najčešće su se koristile klauzule FPA. tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. te klauzule protiv ratnih i političkih rizika.

ime referenta. podaci o carinskim ispravama. sadržaju. broju izdatih originala i kopija teretnice. Inače. u samim formularima kojima se naručuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naručilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da će se prema njima upravljati.1. tj. pa lučki špediter unapred zna koliko će stajati neki posao. potrebi obaveštavanja. popravku ambalaže i slične radove. Tako se npr. lučkom skladištu. Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporučiti. treći list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i četvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v. agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu. Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena. brojanje. a ostalima kopije. posao koji treba uraditi. primaocu. opšte podatke o robi iz manifesta. oznakama. izvoznik). 168 . dakle o svemu onome što je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice. Da ne bi dolazilo do nesporazuma. koji istovremeno popunjeni . vaganje. a naziva se »pismo spremnosti« (letter of readiness. prilog 7). Sve te radove lučki špediter naručuje obično na univerzalnom formularu. istovar. kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom. drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obično imaju razrađen set formulara. luci. pošiljaocu. Zahtevi se predaju izvršiocu na dokazni način uz potpis i naznaku vremena predaje. skladište. zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. Nadalje. utovar.). ako su izvršene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predočena originalna teretnica. primaocu. obala. Za izvršene radove izvršioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naručio. odnosno iskladištenju. poziciji špeditera. takav set formulara »Jugošpeda« sastoji iz četiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki služi drugoj svrsi. Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem. od čega zavisi i rok važenja stojnica. a sadrži podatke o prispelom brodu. zapovednik broda je dužan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obaveštenje pošiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem. kao npr. koji ispostavlja u određenom broju primeraka. opis robe. Da bi mogao početi utovar na brod ili istovar sa broda. agent broda ili zapovednik dužan je na zahtev predati pošiljaocu ili primaocu (lučkom špediteru) plan brodskih skladišta sa naznakom količine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladištu. Kod uskladištenja ili iskladištenja robe lučka skladišta izdaju posebne potvrde o uskladištenju. odredištu. meri i pomorskom stavu. količini. O skladišnici je pisano u tački 12. pravac kretanja. lučkim skladištima. prevozno sredstvo. notice of readiness). odnosno njegovom špediteru. odlaganje robe i sl. podatke o prijavi ulaznoj carinarnici.Dispozicija (nalog) se može dati za uskladištenje. U praksi. podatke o pošiljaocu. poznat pod nazivom »bez zapreke«. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje pošiljalac (lučki špediter. carinarnici. utovar/istovar treba započeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lučkim uzansama. Formular sadrži podatke o brodu. iskladištenje. odnosno njegovom špediteru. Takvo obaveštenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci. te je tako unapred isključena mogućnost sporova. broj pozicije. odnosno koja su skladišta prazna. plaćanju vozarine. te podatke o uskladištenju ako je roba uskladištena. težini. način plaćanja.4. takvo pismo agent predaje lučkom špediteru koji organizuje taj transport uz navođenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni način. brojevima i vrsti koleta.služe za više namena. teretnici. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbrži način i bez smetnji. Formular sadrži sve potrebne rubrike koje bi mogle doći u obzir. te prilozi koji se prilažu nalogu. Nalog »bez zapreke« dostavlja. primaocu. sortiranje robe. agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu. kao i za naročite radove u luci (upotreba tegljača. odnosno za predaju tereta.

14. organizovati prevoz robe u međunarodnoj razmeni tako da isti bude brz. Špediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvršavanju svojih zadataka. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI Da bi preduzeća međunarodne špedicije mogla uspešno i racionalno poslovati u sadašnjem i budućem »informatičkom« dobu. siguran i ekonomičan. već nasušna potreba. međudelujući kompleks ljudi. koji nakon obrade treba da posluže kao podloga za donošenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom. Pojam informacionog sistema Špediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani. Ona. jer bez toga informacioni sistem špediterskog preduzeća ne daje optimalne efekte. Špediterska preduzeća. spftware. u mnogim slučajevima. elektronskoj obradi podataka.da bi održao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje. Naravno da ti špediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom. koji će im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske. Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladištenju. Nije uvek najkraći put i najjeftiniji i najpogodniji.0.0. uređaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruženja i unutar špediterskog preduzeća. za običnog čoveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta. u poslednje dve-tri decenije došlo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet. U današnje vreme je skoro nemoguće zamisliti funkcionisanje sistema društvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme. moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj. ^esto puta. modernim informacionim sistemom. zapravo. dopreme i provoza robe u međunarodnom prometu. Potreba za uvođenjem elektronike u špeditersko poslovanje nije samo trenutni »modni hit« vremena u kojem živimo. tržišne. u najboljem interesu svojeg komitenta. a to je moguće samo pomoću elektronike. Dugo je u špediterskim krugovima prevladavalo mišljenje da je špediteru za uspešno poslovanje potrebna samo »pametna glava i olovka«! To delimično vredi i u današnje vreme i bez toga se ne može nigde. financijske i razvojne. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najniže troškove. već je špediter . 14. uvede i elektroniku. više nije dovoljna samo »pametna glava i olovka« da bi se mogao uspešno obaviti špediterski posao. pa ni najbrži put za prevoz robe od prodavca do kupca. a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomično. neophodno je da što pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware.14. izvežbani kadrovi i odgovarajuća organizaciona forma). pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe.0. pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta. tj. načina prevoza i korišćenih transportnih sredstava vode osnovnom cilju špeditera kao organizatora prevoza. Kratko rečeno. 169 . koja su specijalizovana za organizaciju otpreme. elektronika je prodrla u skoro sve pore života stanovnika naše planete. Međutim. pa ga zbog toga često nazivaju i »arhitektom transporta«. Špediterski informacioni sistem Nije nimalo jednostavno. osim već ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala.

Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrške za potrebe špediterskog preduzeća. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omogućava obradu podataka na mestu njihovog nastanka.odgovarajuća organizaciona forma poslovnog sistema.1. za uvođenje špediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajuća strojna osnovica (hardware).konačno .1. Sistem mora omogućiti rad većem broju korisnika istovremeno.1. i špediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija. bilo da se radi o sopstvenim terminalima. Osim toga. Softver Radi se uglavnom o gotovim programima. bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruženja. programska osnovica (software). kalkulacije. 14. hardver mora omogućavati priključak podsistema (terminala) različitih proizvođača.1. te obavljanje složenijih obrada: obračun.0. ažuriranje. izdavanje dokumenata i slične funkcije. Terminali. obaveštenja o špediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim učesnicima iz okruženja (transportne. obaveštenja koja špeditersko preduzeće šalje svojim komitentima. odnosno da svaki korisnik može nezavisno od drugih obavljati svoje radnje.0. nematerijalnom delu informacionog sistema. a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega. bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu. Tokovi informacija Kap što je slučaj i kod drugih informacionih sistema. iskusni i stručni kadrovi i . Eksploatacija je masovniji i važniji vid primene koja uključuje unos. kao periferne jedinice računarskog sistema. koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. Osnovni zahtev za takvo računar mora biti mogućnost njegovog rada sa većim brojem terminala što osigurava priključivanje 9umrežavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne špedicije. a obuhvata programe 170 . tj. da se informacija prezentira na mestu njenog korišćenja. 14. Drugi tok je interno kruženje informacija unutar organizacionih jedinica špediterskog preduzeća. Pri nabavci hardvera treba voditi računa o mogućnosti njegovog proširenja u budućnosti. Treći tok je izlazna informacija. odnosno.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema Kao što je već rečeno u uvodu ovog poglavlja.Naravno da ovako postavljen špediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje špedicije unosi jedan novi kvalitet. tj. imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. uslužne i proizvodne organizacije) u kojem špeditersko preduzeće obavlja svoju aktivnost. korespondentima i drugim učesnicima u sistemu međunarodne špedicije. 14. Hardver Jedna od bitnih pretpostavki za uvođenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajućeg kompjutorskog sistema (elektroničkog računara) i perifernih uređaja. pretraživanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu. Sistemski softver se isporučuje zajedno sa elektronskim računarom. 14.

dostignuća i mogućnosti jedne u svetskim razmerama značajne špediterske firme. Pri takvom pristupu moguće je sa znatno manjim sredstvima po jednom špediterskom preduzeću uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema. Osnovana je 1874.1. bez obzira da li se radi o stranim ili našim špedicijama. eksploataciji i održavanju špediterskog informacionog sistema. ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore. To. organizovanju.2.2. To je dug i mukotrpan zadatak koji često traje godinama. raspoloživog hardverskog sistema. za koju je jedan naš uvaženi špediter izjavio da njezine mogućnosti i organizacija pripadaju 21. veku. čija je centrala u 171 . specijalista za održavanje. no ne sme se zanemariti i »informatičko obrazovanje« i drugih špediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema). rade i posluju posluži će nam razvoj. niti dati egzaktan odgovor. jer i oni posredno doprinose uspešnom funkcionisanju informacionog sistema.1. memorišu i transformišu u poslovne i druge odluke itd. Svakako da se bez najmanje desetak stručnih radnika (programera. analizu itd.. Organizaciona forma Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u špediterskim preduzećima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajedničkih službi.) ne bi moglo ozbiljno prići projektovanju. Kadrovi Ni bilo kakav hardver a ni softver neće mnogo koristiti ako špeditersko preduzeće ne raspolaže informatički obrazovanim.3. obradu. treba da budu mlađi kadrovi. Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi računa o gornjem. iziskuje znatna sredstva i povlači za sobom opsežne promene u načinu manipulacije sa dokumentacijom. uslovno rečeno. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale» Uvođenje informacionog sistema u špediterska preduzeća nije jednostavan posao. u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama. Broj radnih mesta zavisi od veličine preduzeća. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo složenog poduhvat u velikoj špediterskoj firmi. koji su željni znanja i afirmacije. Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavršavanje i obrazovanje. programi za sortiranje i sl. 14. 14.operativnog sistema i određen broj opštih programskih paketa. a u sklopu je širom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport. god. pre svega. obrađuju. 14. entuzijasti. Osnovni podaci o preduzeću Špeditersko preduzeće «Intercontinentale» ima sedište u Beču.2. i eksploatacionu (gdje je uključeno operativno funkcionisanje informacionog sistema). o čemu će biti više reči u nastavku na primeru austrijskog špediterskog preduzeća «Intercontinentale». Koliki će broj radnika biti potrebno angažovati za rad na informacijonom sistemu u nekom špediterskom preduzeću nije moguće direktno navesti. koji će dolaziti u neposredan kontakt sa informatičarima. 14. dok je za naše uslove preporučljiv pristup zajedničkog razvoja aplikativne programske podrške za veći broj špediterskih preduzeća. operatora. uvreženom decenijama. količine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju.0. Kao primer kako drugi. ponajviše zahvaljujući uvođenju i primeni elektronike u poslovanju. Aplikacijski softver uključuje programe za rešavanje konkretnih špediterskih poslova. mnoge svetske špediterske firme uvele su moderne informacione sisteme. stručnim i iskusnim kadrovima. Ipak. Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je uključen izbor optimalnog softvera). razvijeniji od nas.

sa .... u isto je vreme moguća manipulacija sa 33 vagona u kolosečnim halama i sa 60 vagona izvan njih.. Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipuliše godišnje oko sedam hiljada zbirnih vagona. a ima 20 filijala i pogona u Austriji.. Firma u Austriji zapošljava oko hiljadu ljudi.. Osim toga.. te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka.. dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane površine. Za knjigovodstvo i računovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem ..... se nalazi 35 terminala i 7 štampača za online-rad za obradu špediterskih poslova. valjkastih i lančanih transportera. od čega se preko 90% obrađuje uz pomoć EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta).200 paletnih mesta.2... Održava železnički i drumski zbirni transport između 180 gradova. posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok...1..... kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladišta... sa permanentnim inventarisanjem..... a manipulacija u skladištima je visokomehanizovana uz upotrebu poprečno visećih transportera. Ti zahtevi su — za hardver: kapacitet...Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta.. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna što se tiče priključaka na industrijsku zonu.... kao i vozilima za specijalne prevoze... MB središnje memorije. Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru.. vrši se automatsko prikopčavanje obrade na . Skladišne hale u tom terminalu. Da bi se mogao uočiti obim tih poslova potrebno je ukazati na činjenicu da «Intercont» samo u Austriji ostvaruje godišnje oko 900 hiljada poslovnih događaja. Ovo je važno zbog toga što se svi poslovni događaji 172 . tako i primjenjivanoj programskoj podršci.. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji Kompjuteri velikih mogućnosti omogućavaju potpuno automatizovano ispostavljanje špediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja... dok samo visokoregalno skladište ima kapacitet 7..... Na .. Preduzeće raspolaže sa 120 drumskih vozila raznih namena... — za softver: praktična obrada i jednostavna upotreba. pa sve do fakturisanja špediterskih usluga. železnicu i rečna pristaništa Freudenau i Albern.. MB i — . sigurnost i brzina... imaju površinu oko 20.. Terminal raspolaže sa 2.......-sistema. Hardver INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju ... veličina i nosivosti. dizalica za palete.. 14......... Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu..000 m2 i kapacitet 5.. Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz teških i glomaznih tereta....... Odgovarajući know how razvio je sam «Intercont»..3 km železničkih koloseka....000..... Ukoliko bi došlo do ispada špediterskog sistema. autoputeve... kao i železničku stanicu. sa .. od čega za Beč dva sistema i to: — .... Utovarni front skladišne hale ima 68 vrata..1.2..... «Intercontinentale» ima 60 zastupničkih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu. te maksimalno mogućom primenom elektronike prema najnovijim dostignućima..000 paletnih mesta sa mogućnošću proširenja na 10. Firma raspolaže sa 13 sopstvenih železničkih vagona sa niskim podom i nosivošću do 260 t (pri korišćenju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogućnošću kombinacije u 32 varijante..0. od čega polovinu u Beču.. od kojih je veći deo opremljen sa odgovarajućim rampama.... 14.

. isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti..2. robne deklaracije i propratnice. prilagođenim EOP-obradi.. Nemačkoj i Švajcarskoj za prikladne programe.3.2. Zbog toga su se odlučili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama.. u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tržištu. Zbog manjeg broja poslovnih događaja INTERCONT nije nabavio Back-up uređaje... a kasnije se prešlo na prenos podataka pomoću biranih linija. doprema/odprema itd.2. FCR-potvrde.. Nažalost..2. Tu dokumentaciju.. moraju štampati u propisanom (dosadašnjem) obliku na posebnim formularima. pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek moguć. koji se štampa na kompjuteru..obuhvataju interaktivno i odmah traži ispostavljanje špediterske dokumentacije... uključujući sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima.. Jedino se neki službeni (državni) forrnulari..1. stručne službe INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera. i — da se ne naručuju velike serije (tiraž) kod štampara. INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare. Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne pošiljke jedinstveni formular... Softver Kad su u INTERCONT-u razmišljali o prelasku špediterskog sektora na interaktivni rad.1. 14.. transporta... 14. tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja. To je postignuto kod izvozne dozvole. tovarni listovi. U bečkom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata. interesovali su se u Austriji.. kao što je poznato.. a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do značajnog rasterećenja referenata... jer je omogućila integraciju svih odelenja.. Naime. 14.. što predstavlja uštedu u vremenu i novčanim sredstvima. npr.. EOP je u mnogome olakšala rad referentima u realizaciji.. na što je utrošeno na hiljade sati i izvršena odgovarajuća testiranja praćena višemesečnim radom. MB memorije. U INTERCONT-ovim radnim grupama razrađivana je organizaciona šema EOP-a. Prednosti ovog sistema su: — da nije prevelik broj formulara. 173 .. U filijalama i pridruženim firmama stoji na raspolaganju — po l . Vagon/kamion se ne rnože otpremati bez otpremnih dokumenata. INTERCONT je prva špedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima.. već su postojala samo pojedinačna rešenja iz pojedinih područja špediterske delatnosti. kako bi se omogućila EOP-obrada formulara. kao što su otpremnica. špediterski formulari su različitih oblika i veličine.... skladištenja. carinsko-skladišnog lista i skladišne izdatnice. Na traženje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajuće rubrike u nekim službenim formularima. Pojednostavljenje formulara i obrazaca Da bi u potpunosti došle do izražaja sve prednosti racionalizacije. Naime... sa . Programski moduli u INTERCONT-grupaciji Iz pregleda programa može se videti koji su programski moduli našli primenu u Beču i filijalama izvan Beča. carine. Razmena podataka između filijala i računskog centra u Beču se privremeno obavljala u početku uz pomoć magnetske trake. iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla.. kao npr. odnosno uputstva..

npr.5. te se odmah vrši kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajućim terećenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim troškovima po pošiljci. 14. relacijama i sektorima prema različitim vrednostima. nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT.000 raznih informacija o komitentima i adresama. Ust-kurs.000 blok-adresa u unutrašnjosti i inostranstvu. odnosno brojevima pozicija i naloga. koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj način status pošiljke postavlja na fakturisanje. U programskoj liniji izvršenja naloga svaki nalog se obrađuje odmah nakon prijema. g. komadna pošiljka itd. a zatim sukcesivno u filijalama i udruženim firmama. Fakturisanje sledi: — kod izlaznog unutrašnjeg i međunarodnog posla odmah nakon izvršenja naloga. brod. U loko-transportu obrađuje se dispozicije za dopremu i odpremu. šifre mesta. železničke stanice. koletima. odnosno EOP-obradu. Do 1981. carinski kurs. — oko 7. Skladište: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladištenja u centralnom skladištu.). Pomoću tog sistema je u svako doba moguće usaglašavanje između skladišnog spiska i stvarnog uskladištenja. primaocima i pošiljaocima. u Beču: — oko 5. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije došlo je sa ciljem da se razvije EOP u špediterskom preduzeću. Na taj način se vrši i permanentno inventarisanje. — 20 kućnih tarifa za specijalne obračune sa komitentima i — oko 1. a obaveze su definisane u pismenoj formi. obimu. — kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduženja. železnički kurs. Postepeno su se takvi programi uveli u bečkoj centrali firme. te prema težini. vagon. — 2. devizni kurs. Njihovo odelenje za skladištenje dobija dnevno skladišni spisak. FIATAkurs.500 pošiljaoca i prijemnih mesta. vrednosti robe. 14. — 60 unutrašnjih i međunarodnih železničkih tarifa. kontener. Obrada matičnih podataka Vrste i broj matičnih podataka mogu pokazati kolika je složenost automatskog fakturisanja u špediciji. — 820 žejezničkih stanica ÖeBB sa pripadajućim kilometarskim rastojanjima. npr. koji moraju biti obrađeni do 30 dana.2.4. izvršeno je programiranje test-obrade i školovanje (trening) kadrova u Beču i 174 .000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredišnim mestima. ponude. vrstama saobraćaja.U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa. — do 5 različitih kursnih podataka. tovarnim jedinicama. pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatražene ponude od šest proizvođača kompjutera. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajućeg kompjuterskog sistema. koja se automatski izračunavaju između svaka dva mesta u Austriji. Ta firma je prvo počela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa. Klasična pozioiona knjiga ne postoji. koji je urađen po paletnim mestima. informacije o komitentima i sl. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP Za naša špediterska preduzeća koja nameravaju da uvedu sličan informacioni sistem. Sa otvaranjem pozicije postiže se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion. Ubrzo zatim održano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz špediterskih odelenja.2.

pokrajinama. Nakon preseljenja u novoizgrađenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa špediterskim aplikacijama u Beču. 175 . Iste godine dat je i prvi program-modul pridruženim firmama.

176 .

može doći do štetnih posledica. odnosno rešavanja spornih pitanja. 1967. mogu biti sigurni da su unapred i potpuno isključili sve nejasnoće.. najčešće je izložen brojnim i vrlo različitim troškovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje međusobne odnose regulišu Incoterms terminima. imaju izuzetno veliki značaj i važnu praktičnu primenu. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom. engleskom i nemačkom jeziku (slika 32). kao i stalni razvoj saobraćajne infrastrukture. Incoterms 2000. i ako se pravovremeno i adekvatno ne reši. zasigurno će biti u primeni i narednih 177 . kao i svim savremenim transportnim tehnologijama. 1990. i 2000. izvoznika) i kupaca (tj. jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja. U uslovima savremene proizvodnje i prometa međunarodna razmena i svetsko tržište postaju mesta na kojima se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene raznih društvenoekonomskih sistema sa različitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. godine. FO-FO ili LASH i Huckepack. saobraćajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naročito u poslednjih dvadesetak godina zabeležila izuzetno brz i uspešan razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije. Među operativnim menadžerima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj stručnjaka sa aktivnim znanjem složenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom. nesporazuma pa čak i sudskih i arbitražnih sporova.. zakašnjenju u otpremi. pomorskih agenata. elektronskog poslovanja. špeditera. na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera. Zbog toga su se vrlo često ugovarali pogrešni termini ili su se. Ona povezuje proizvodnju i potrošnju u sistemu društvene reprodukcije i direktno utiče na brži i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i društvenih odnosa koji se ostvaruju u međunarodnoj razmeni između brojnih aktivnih učesnika proizvodne i potrošne sfere brojnih država. Incoterms. INCOTERMS 2000. izvoznici) i kupci (tj. postojećim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo često domaćim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne štete. RO-LO. Prvi INCOTERMS je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu još 1936. Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu. gubitku ili oštećenju. 1980.15. npr. Međutim. odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje između poslovnih partnera. To posebno omogućavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagođeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata. Prevoz robe iz jedne države u drugu. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa između prodavaca (tj. kontenerizacije. Njegove izmene i dopune izvršene su 1953. odnosno MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. 1976. carinskih tela. nesporazume i sporove. kao i bimodalne transportne tehnologije). menjali i dopunjavali. Incoterms upotrebljavaju brojni učesnici privrednog. s obzirom da je u celosti prilagođen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama. uvoznika) u međunarodnoj razmeni više od šezdeset godina. odnosno spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema. vrlo često na velike udaljenosti i uz upotrebu više grana saobraćaja. nesporazume. LO-LO. luka i pristaništa. npr.... Oni samo pri tom moraju voditi računa da ugovore adekvatan Incoterms-termin. izvoznika) i kupaca (tj. Tokom dugogodišnje primene Incotermstermini stalno su se usavršavali. sporove ili druge probleme. jer Incoterms-termini direktno regulišu pravnoekonomske odnose između prodavaca (tj. izvršilaca ugovorne kontrole. engleskom ili nemačkom jeziku. U razvoju privrede svake države međunarodna razmena ima veliku i važnu ulogu. u međunarodnom multimodalnom transportu. ali se indirektno tiču prevoznika svih saobraćajnih grana. uvoznika). RO-RO. ako prodavci (tj. osiguravača itd.

Ispor u~eno na gr anici (. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj. 15... ugovor eno mesto) DES .1. prava i odgovornosti.. pojmova) koja se preporučuju za regulisanje samo određenih odnosa između prodavaca (tj... izvoznicima) i kupcima (tj. ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP .... 1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz.desetak godina. ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (.. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa.Ispor u~eno neocar inj eno (. ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (. Pojam. ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F . ugovor ena odr edi{na luka) DEQ .. odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms.. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika)...gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF .vozarina i osigur anj e pla}eni do (.grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (..Ispor u~eno ocarinj eno (.grupa Ex Wor ksfco fabr ika (. Zašto? Zato što se ne radi o međunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula. ugovorena otpr emna luka) C . Na pitanje: Što je Incoterms?..gr upa (ugovor i o otpremi) CFR . Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate.. odnosno eksplicitno ugovore..... ugovorena odr edi{na luka) CIF .. ugovor ena odr edi{na luka) CPT .Ispor u~eno f-co br od (. pakovanj u r obe.. nije jednostavno odgovoriti. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D .vozarina pla} ena do (. terms (terms). ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP .. kako bi tokom nastanka svojih obaveza... potpuno 178 . Commercial (Co). obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza Svr st avanj e t er mi na u gr upe Polazak E .cena sa vozar inom i osigur anj em (... pravila. svrha i ciljevi INCOTERMSA Reč INCOTERMS je skraćenica naziva na engleskom jeziku: International (In). ugovor ena odr edi{na luka) DDU .cena sa vozar inom (.Ispor u~eno f-co obala (. što prevedeno na naš jezik znači: Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore (iz Pariza).

Nasuprot porastu nivoa pravnih. siguran i racionalan prevozni proces. tehničko-tehnoloških i organizacijskih znanja učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. osim što je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe. često ugovorne stranke pri sklapanju međunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifična pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose. Zbog takvog shvatanja Incotermsa. Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o špediciji (tj.Bar do luke istovara . U sklopu pravila termina CIF-Kobe. To. Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima uređuju samo određeni odnosi između prodavaca (tj. odnosno od faktora koji utiču na instradaciju. Međutim. znači da je Incoterms namenjen. jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno uređuju pravne i ekonomske odnose između aktivnih učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. uvoznika i špeditera). špediter obavlja odgovarajuće poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotične robe. odnose pošiljaoca i prevoznika). U spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se mogu sresti dva vida pogrešnog shvatanja Incoterms-termina: prvi. znači da se Incoterms-termini ograničavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog". ugovora o prevozu stvari (tj. uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe.Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara . "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokrićem". sporovi i eventualne štetne posledice između stranaka u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. Obim spediterskih poslova zavisi od složenosti procesa proizvodnje transportnih usluga. izvoznik) je prodao pošiljku japanskom kupcu (tj.eliminisali nesporazume. uvozniku) "vrednost robe". zapravo. sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). gde se pogrešno tumači misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke žele uključiti u ugovor o kupoprodaji robe. sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara . izvoznika) i kupaca (tj. nisu retki slučajevi da se pogrešno govori i piše o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama. Postavlja se pitanje: šta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe. načine prevoza. pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene. Japanski uvoznik (tj. a što može povećati nesporazume. bez obzira na međusobnu udaljenosti otpremnog i odredišnog mesta. Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se isključuju nesporazumi. vrste prevoznih sredstava. na primer: naš prodavac tj. pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora. Da bi izvoznik izvršio svoje obaveze on zaključuje ugovor sa špediterom. sklapa ugovor o skladištenju stvari (npr. To.Kobe). sporove i štetne posledice. drugi. zapravo. u lučko skladište ili kontenerski terminal). ne uključujući "nematerijalno" kao što su računarski softveri). ekonomskih. odnose izvoznika. broj učesnika u transportnim i logističkim lancima. osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: – Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. naš prodavac (tj. poslovnim ljudima (menadžerima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i međunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz. osiguranika i osiguravača). pri kojem se upotreba Incotermsa često pogrešno koristi u regulisanju odnosa između stranaka iz ugovora o prevozu. vozarinu i premiju osiguranja. ugovora o transportnom osiguranju (tj. kupac). pre svega. vrstu i osobine robe. te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno uključene u međunarodnu razmenu. a ne ugovora o prodaji. a time i štetne posledice. izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj. treba da angažuje japanskog špeditera da u luci Kobe prihvati 179 . Iz tih činjenica proizlazi i nova činjenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe. uvoznika) iz ugovora o prodaji.

pitanja prava vlasništva. Iz navedenih primera može se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno uređuju odnose između izvoznika (tj. obuhvata. ili da mu je preda preko prevoznika ili isporuči na odredište. dozvola za izvoz ili uvoz robe. Za celovito uređenje odnosa između izvoznika i uvoznika. kao što su: odnosi između izvoznika... pomorskoga prava. osim pravila Incoterms-termina. elektronskih dokumenata i poruka. špeditera i osiguravača. potrošača). teretnica.). tranzita i uvoza robe. Naime. one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredišta.dotičnu pošiljku.). prvenstveno. ne mogu biti rešena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. o obavezama podele troškova između prodavca i kupca. spoljnotrgovinski menadžeri moraju pratiti. uvoznika) i – indirektno. pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za uređenje odnosa između prodavaca (tj. odnosi između špeditera i osiguravača (šema 2). prodavaca i kupaca međusobno).. 180 .. jednostavan i pravno pouzdan način uređuju pravni i ekonomski odnosi između aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene roba i usluga. izuzimanje odgovornosti u određenim poslovnim situacijama. ali i drugih prava: saobraćajnog prava. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (.).. odnosi između špeditera i skladištara. pre svega. Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj način. izvoznika) i kupaca (tj. o obavezama pravovremenog obaveštavanja ugovornih stranaka (tj. uvoznika i špeditera. na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu. zatim. carine i carinskih dažbina (. B) kao i stim u vezi  mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu  podelu troškova  obaveze i troškove izvoza.).. izvoznika) i kupaca (tj. o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr. poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz područja prava u međunarodnoj trgovini. da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. međunarodnog javnog i privatnog prava i sl. certifikata o ugovornoj kontroli.. premije osiguranja. o obavezama prodavca da isporuči robu. A)  značajnije obaveze kupca (čl. o obavezama pakovanja robe. uvoznika). Osim toga. finansijskog prava. špeditera i prevoznika. o obavezama kupca da preuzme robu. prava osiguranja. pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP. odnosi između špeditera i prevoznika. odnosi između prodavaca (tj. uvoznika i međunarodnih špeditera. sklapanje ugovora o prevozu. To je. neispunjavanje međusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiču osobina robe. raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka. da obavi odgovarajuće radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dažbine). izvoznika. o obavezama plaćanja vozarine. Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na uređivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih učesnika sistema i međunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu uređena važećim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima. fitosanitarnih certifikata. kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje određenih ugovora i uređivanje poslovnih odnosa aktivnih učesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu međunarodne razmene. dokumenta o poreklu robe. računa. na savremen. Incoterms-termini sadrže i pravila o obavezama obavljanja odgovarajućih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe. teretnih listova.. i to: – direktno. veterinarskih certifikata. polisa osiguranja. prodavaca) i uvoznika (tj. u sistemu međunarodne razmene postoje i brojna važna pravna pitanja koja se ne mogu rešiti primenom pravila Incotermsa. luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca. Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. u okvirima odnosa između brojnih drugih učesnika (npr. Imajući sve ovo u vidu može se reći da INCOTERMS reguliše naročito:  značajnije obaveze prodavca (čl. da sklopi ugovor o uskladištenju.

zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakašnjenja isporuke i sl. kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu. kao što su npr. A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru. specifikacije. Isporuka. odnosno navesti tačan termin plaćanja. Posebno je važno i neophodno egzaktno označavanje robe sa trgovački uobičajenim oznakama. kao i u zemlji koja upućuje tu robu. B1 Obavezu kupca u pogledu plaćanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom. Ova sistematizacija proizlazi iz toga. Da li će te minimalne obaveze u zaključenom poslu do kraja biti ispoštovane zavisi od njih samih. u zavisnosti od ugovornih strana. prikazani u 10 važećih tačaka za prodavca (A) i kupca (B) počev od isporuke robe pa do očekivanog efekta. 181 . odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje prodavca Dokaz isporuke. Odredbe INCOTERMS-a važe pojedinačno za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zaključenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova važnost. samo olakšavaju realizaciju pratećih logističkih poslova. treba da isporuči robu. da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. biće dalje objašnjene.9. odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tačno precizirane i koje odgovaraju svim dotičnim odredbama (trgovački računi. Ostali podaci. Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporučene robe.zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obrađivanih u INCOTERMSU 2000. pakovanje i označavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaćanje kupoprodajne cene Licence. transportni dokument ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca. shodno kupoprodajnom ugovoru. kako je već napred pomenuto. veličina i težina upakovanih komada.: prodavac. shodno ugovoru. što se može videti u sledećim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe. Kao npr. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje kupca Dokaz isporuke. U cilju njihove preglednosti oni su. koje će biti nametnute jednoj ugovornoj strani u slučaju zakašnjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. posebno ukazuje na međusobne obaveze ugovornih strana. adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu. sledi slična obaveza i za kupca. koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vrši otprema te robe. sertifikati). kasnija zapažanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinačno i prodavcu i kupcu. zatim posebne karkateristike robe. Prema tome. Da bi predočili zadatak koji je pred nama. INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za međunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u čl. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinuđeni da međusobnim zaključivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije. transportni dokumenti ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola. skreće se pažnja na odgovarajući prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. da za svaku važeću obavezu prodavca. INCOTERMS odražava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadrži propise vezane za kršenje ugovora i njihove posledice. kako bi pokretanjem nekih značajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. kod razmatranja INCOTERMS-a. U ostalom.

Ovo znači da se. između ostalog. Osim toga mora se poštovati i uvažiti način predviđenog utvrđivanja štete (atest o činjeničnom stanju. U pogledu kontrole robe. a roba se dalje transportuje na rizik kupca. vreme čekanja na graničnom prelazu. ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). On je. (A/B 6). ograničavanje prava raspolaganja). A/B 3 Ko zaključuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pružanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren. Zapravo. transporta u otvorenom vozilu. pošiljalac u vezi sa ovim snosi neograničenu materijalnu odgovornost. Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim slučajevima u kojima se uzroci štete zasnivaju na činjenicama. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo poštovanje uslova akreditiva već i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vrši uvoz robe (ometanje isporuke. inače će se prevozniku uputiti zahtevi koji. odnosno garancije (vidi poglavlje 8. odnosno sa kompletnim prevozom. preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajućeg trgovačkog računa. iznosi predviđeni za nadoknadu štete u slučaju odgovornosti prevoznika kreću ispod vrednosti. prirodnog svojstva robe. a šteta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. Od posebne je važnosti napomena da svi prevoznici daju. obzirom da se sa tom linijom završava snošenje rizika od strane prodavca. po pravilu. Sa pomenutim ugovorom pošiljalac akceptira uslove utvrđene od strane prevoznika. može odnositi počev od pribavljanje atesta o poreklu.1). između ostalog. sertifikat o havariji. U načelu. Ukoliko kupac želi veće pokriće rizika u tom slučaju se partneri dogovaraju o nastalim troškovima i njihovom pokrivanju. nepravilnog utovara. tamo se ne vrši nikakva kontrola robe (kao kod CIF. utovara od strane pošiljaoca i istovara od strane primaoca. Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zaključuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokrića. izdati brodski tovarni list prinudno sadrži i belešku da troškovi vozarine treba da budu plaćeni od luke do zaključno sa koncepcijom da su priloženi dokumenti nepotpuni. povećani troškovi carinjenja itd. One se zasnivaju na uslovima rada dotičnog prevoznika pri čemu.A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence. prilikom nastajanja štete treba uvažiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upućuje. tranzita i uvoza. U vezi sa ovim. sadržan u železničkom tovarnom listu. pre svega. nedostataka u pakovanju. Osim toga. Osim toga moraju biti uzeti u obzir različiti razlozi za oslobađanje od odgovornosti (npr. odnosno odredišta). zatim prevoza živih životinja. Plaćanje troškova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. Tako kod kluzula CFR i CIF. pri čemu se takvo prenošenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upućenja. Ovo je potrebno zbog toga što sa utovarom robe. odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza. kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za određeno premeštanje robe treba zaključiti odgovarajući ugovor o prevozu. ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9). određivanje 182 . Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na čitavom transportnom putu vrši samo kod pojedinih vidova osiguranja. u brodskom tovarnom listu.). Ovde treba obavezno obratiti pažnju na liniju prelaska rizike. treba između prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrške je potrebna za uvoz robe i njeno puštanje u slobodan promet u zemlji u koju se upućuje ta roba. što ima za posledice nepoštovanje akreditiva. ograničenu garanciju. predočeni pregled dotične maksimalne odgovornosti. anuliraju štetu koja je prouzrokovana lošim kvalitetom robe čime se isključuje i njegova krivica za takve štete. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajući. zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u određenim okolnostima nastaju i određene odgovornosti. prema institutu Carglo Clauses. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. u slučaju događaja više sile. po pravilu. pomorskog transporta i nautičkog oštećenja usled nesreće na moru prema Haškim pravilima). A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata. Ovo se npr. gde snošenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca. ustvari.

Ukoliko je trgovačko pravilo da robu treba isporučivati upakovanu. u tom slučaju ambalaža treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). svi rizici i svi troškovi. To se odnosi prvenstveno na troškove ležarine robe na brodu. troškove (penale) za nepravovremeno izvršen istovar robe. zatim mu prosleđuje informacije o načinu prevoza kao i. A/B 5. preporučuje se da oznake postavlja pošiljalac. vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala. on mora da izvrši utovar shodno propisima prevoznika. Takođe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasništva nad robom. Uvođenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. ukoliko je to moguće. odnosno označavanja. u tom slučaju ovo važi kao obaveza prodavca prema kupcu.egzaktnog termina. korišćeni prevozni (špediterski) dokumenti moraju. A/B 8 Partneri koji zaključuju kupoprodajni ugovor. U slučaju poslova koji se plaćaju akreditivom. obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke. i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajućim elektronskim dojavama. Treba voditi računa o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadržani u transportnim dokumentima. Ako je na dokumentu naznačeno ograničeno pravo raspolaganja robom. kod 120 komada – označava se sa 1/120 do 120/120 – što olakšava identifikaciju eventualno nedostajućih komada). Pošto on brine i o transportu robe. Obzirom da isporuka spada u nadležnost prodavca. Što se tiče obeležavanja. a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu.6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca. koji treba ugovoriti. U poslednjem slučaju preporučuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. Ukoliko je predviđen vodni transport. ispostavlja račun. on preuzima one troškove vozarine za koje dotični prevoznik. između ostalog. on vrši izbor odgovarajućeg prevoznog sredstva (član 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). u načelu. nastali u vezi sa ovim. kao i mesto isporuke. trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. ležarinu i takse za kašnjenje za kontenere i slično. moraju postići i tačan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke. zatim ostale slične informacije. vreme stajanja. dotične klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvrđuju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snošenje rizika kao i snošenje troškova za istovar. Bolero-konosman) kojima se posvećuje posebna pažnja u dotičnim dogovorima. jer u protivnom neće biti prihvaćeni od banaka. B 7 Obaveštavanje prodavca od strane kupca i prosleđivanje informacije prodavcu. eventualno vreme i mesto prispeća robe. Kod kašnjenja pri preuzimanju robe. odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500). odnosno čekanja na istovar teretnih vozila. idu na teret kupca. Pakovanje treba da odgovara dotičnoj vrsti prevoza. A 7 Prodavac obaveštava kupca o spremnosti robe za otpremu. 183 . Ukoliko prodavac snosi troškove za glavni transport (C-klauzule). Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaćanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. prema ugovoru o prevozu. B4 U pogledu kašnjenja preuzimanja (prijema) robe. Ovde se kod pomorskog transporta uvažavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na različite našine da regulšu postupak istovara. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontroliše robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1). pri čemu se navodi broj komada (npr. Pri tome se navode dimenzija. pojedine klauzule definišu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i način regulisanja plaćanja troškova. to treba shvatiti kao da podnošenje čvrstog dokaza o izvršenoj isporuci i ne postoji. Da bi se izbegle teškoće kod ispunjenja uslova akreditiva. Za slučaj kašnjenja isporuke dogovora se plaćanje penala kao vid obeštećanja kupca. vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci.

kao i adekvatan kvalitet obrade isporučene komadne robe. vršilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe. B9 Kupac kontroliše robu na mestu isporuke. od obostrane koristi da daju tačna objašnjenja i da naprave egzaktne sporazume.težina. kako bi se izbegla mogućnost pojave nejasnoća u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. trgovački partneri i prevoznici treba da daju potrebna objašnjenja i tumačenja mnoštva različitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. Ovo posebno iz razloga što INCOTERMS ne predviđa tako stroga ograničenja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvršenoj isporuci. da bi se ove izvršavale i da bi bilo jasno ko je zadužen za preuzimanje rizika i preuzimanje troškova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati između ugovornih partnera. poznata lokacija (FCA)". precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja. Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi. Oni treba. Ukoliko takva napomena nedostaje. Ovde se veoma često javljaju značajni problemi pošto se potrebna kontrola vrši najčešće dosta nakon vremena prispeća robe i obično ne na mestu isporuke. multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima. u međunarodnoj robnoj razmeni) pa. a posebno u transferu transportnih dokumenata. Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u međunarodnom robnom prometu. Pošto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci. prevoz kompletnih prevoznih sredstava. između ostalog.. a zasniva se. s jedne strane na uslovima snošenja troškova i prelaska rizika. U principu se polazi od toga da odredbe o načinu dostavljanja dokumenata sadrže iskustva kako prodavca tako i kupca i da. Međutim. koja nema u sebi snagu zakona. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe između pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj. za prevoz vazdušnim transportom. težište. i 184 . u nekom specijalnom slučaju. ove norme se u slučaju potrebe mogu dopuniti određenim specifičnostima. kao što je Roll on –Roll off. u tom slučaju troškove takve kontrole snosi kupac. doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi... zatim Electronic Commerc što se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne može više zanemariti. a s druge strane na datim mogućnostima primene za odgovarajuće vrste transporta. prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama. u vezi sa tim. u izdanju od 2000". obzirom da je sa primenom preporučenih standardnih klauzula ograničena na minimum nužnost zaključenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora. bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara. u sudskom sporu se polazi od poslednjeg važaćeg INCOTERMS-a. Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula. Takođe. drumski transport ili transport kolosekom. posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika. Uprkos tome. U slučaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovačke uzanse (u Austriji-čl. saglasno tome. Ovde se još 1990. Na taj način se otežava regulisanje štete sa partnerom koji je zadužen za osiguranje transporta. a dopunjuje se prethodno korišćenim klauzulama FOR/FOT za železnički transport i FOA/FOB AIRPORT. ne preporučuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula. pri čemu je rezime dat po grupama. Time postoji opasnost. u velikoj meri. INCOTERMS daje znatna olakšanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu. kao što su Elctronic Data Intershange. da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. morski transport. 346 HGB). skraćenice koje su često u upotrebi odgovaraju zahtevima korišćene elektronske razmene podataka (EDI). sakupljanje robe za kontenerski prevoz. Izmenjene transportne tehnike. već na nekoj drugoj lokaciji. Prema tome. Rezimirajući napred navedeno dolazi se do zaključka da je za partnere kupoprodajnog ugovora. zatim ostali potrebni znaci za obeležavanja. da budu obuhvaćeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama.

izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj. Ona se. odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se uređivati određena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr. izvoznika) i kupaca (tj. daje Incoterms autonomno. prodavci. 15. u određenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe između pravnih subjekata pripadnika različitih država. odnosno izvoznici i kupci. Oni su prvenstveno zainteresovani za što brže posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). polisa osiguranja... mesto i trenutak isporuke i prijema. sve se više primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br. Iz ovog primera proizlaze i ove činjenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe. može se postaviti i drugo pitanje: šta je to autonomno pravo i zašto je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno uređuju pravne odnose (tj. posledice raskida kupoprodajnih ugovora. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. distancionoj kupovini i prodaji. na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. Na osnovu navedenog može se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora može svrstati Incoterms? Evo i odgovora. vaganju. u veletrgovini).2.. da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve važnije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca. odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na važeći Incoterms.). odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o uređivanju važnijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000. tehnološkim i informacijskim promenama. baziraju na Incotermsu 2000. prelaz rizika sa prodavca na kupca. ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani. jer se stalno prilagođavaju pravnim. Pošto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina uređuju brojna važna pravna i ekonomska pitanja u odnosima između prodavaca (tj. Prenos vlasništva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari. veterinarskih i fitosanitarnih certifikata. brojanju. uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila. CIF-Kobe. praksa. obavljanje i plaćanje troškova pakovanja i signiranja robe. način i trenutak podele troškova. ali i sva druga važna pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u međunarodnoj razmeni (prenos vlasništva. preuzimanja. uvoznika). kao izvori autonomnoga prava. brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinamičnije pravne solucije.. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno važnu ulogu. transportnih dokumenata ili odgovarajućih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. odnosno u slučajevima kada su prodavci i kupci međusobno prostorno veoma udaljeni. osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja. odnosno primopredaje robe. Incoterms-termini. CIF-Kobe. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje. primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. potvrda o merenju. certifikata ugovorne kontrole. Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiču od zakonodavca.. obaveze. odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe uključe važeći Incoterms. opšti uslovi poslovanja. a iz njih proizašlih odgovornosti) između ugovornih stranaka. međutim. pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci. Međutim.imaju naziv "međunarodni trgovinski termini".. mesto. na primer: plaćanja manipulativno-transportnih troškova. tako da rizik snosi bilo dužnik bilo poverilac. posebno u tzv. Čini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse. da su se prodavac i 185 . da je srpski izvoznik prodao određenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe. prava. trgovački običaji. Pravne osnove INCOTERMSA U obaveznom pravu obično se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasništva. Ono se vrlo često primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju.

Tako je godine 1980.. naznačeno mesto odredišta). Prema tim terminima prodavac je bio dužan isporučiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac.. Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema zahtevao je njihovo prilagođavanje promenama u poslovnoj praksi.. da Incoterms nije međiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati države kao subjekti međunarodnog prava. kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno uređena važećim međunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima.. koji je sadržao četrnaest klauzula. a o čemu je prethodno bilo reči..vozarina plaćena do (. i to: 1967. naznačeno mesto odredišta) i – CIP . godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953. ugovorena luka odredišta)." bio je u upotrebi sve do 1990. Dalji razvoj transportnih tehnologija. poznat kao Incoterms 1980. naznačeno mesto opredeljenja).franko brod (. odnosno termin EXW – franko fabrika (. Imajući na umu prethodno navedene činjenice može se utvrditi: da Incoterms nije međunarodno prisilnopravni akt... U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najširu upotrebu... prodavaca) i uvoznika (tj. kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe.trošak i vozarina (. da Incoterms nije posebni ili opšti trgovački običaj. odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Međunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj. da Incoterms nisu opšti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava. – CPT . se sastojao od 13 termina koji su svrstani u četiri osnovna i različita skupa: • Prvi skup obuhvata E-termin. godine porastom transporta robe vazdušnim putem.franko prevoznik (. 15. da se Incoterms-terminima ne uređuju sva moguća pitanja pravnih i ekonomskih odnosa između izvoznika (tj. dopunjena su još jednim terminom. godine Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina (Incoterms).. Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila.trošak.. Međunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms.. ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom rešava će se saglasno Pravilima o arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili više arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima". a imala su devet osnovnih termina. – CIF . prodavci) i uvoznici (tj.. naznačena utovarna luka). godine kada je Međunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadašnja Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina. Prva promena tih pravila izvršena je 1953.". • Drugi skup obuhvata F-termine: – FCA .kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitražnu klauzulu koju preporučuje Međunarodna trgovinska komora (tj. Incoterms 1990. Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru..3. osiguranje i vozarina (. – FAS .. "Incoterms 1980. 186 .. ugovorena luka odredišta). Donošenje i promene INCOTERMSA Da bi se institucionirala već postojeća praksa u međunarodnoj robnoj razmeni.. • Treći skup obuhvata C-termine: – CFR . naznačena utovarna luka) i – FOB . Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je još 1936. kao što je to već uobičajeno pri nastanku opšteprihvaćenih pravila i instituta prava međunarodne trgovine. a posebno kontenerizacije i međunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici međunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadašnjih Incoterms-termina. da Incoterms čini skup ugovornih termina.vozarina i osiguranje plaćeno do (. godine ta su pravila bila dopunjena sa još dva termina.franko uz bok broda (. a 1976. naznačeno mesto odredišta).

trgovinu i transport . Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju. standardima UN/EDIFACT-a (eng. prednosti koje se multipliciraju u međunarodnom multimodalnom transportu. tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i međunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagođavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse međunarodne razmene roba i usluga. Kao i Incotermsa 1990. – DES .. Pravila Incoterms-termina 1990. naznačeno mesto odredišta) i – DDP . Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine. bila su prilagođena tadašnjem stepenu razvoja elektronske trgovine.franko fabrika (...isporučeno na granici (....ugovoreno mesto) . sadrži 13 termina sa identičnim skraćenicama tih termina (tabela 1).ISO 9735)..isporučeno ocarinjeno (.ugovoreno mesto) ...ugovoreno mesto opredeljenja) . januara 2000. pre svega kontenerizaciji.ugovoreno mesto opredeljenja) .isporučeno neocarinjeno (. naznačeno mesto odredišta). Incoterms 2000.. ali i RO-RO.. Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta. FO-FO. Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000.. te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta..franko prevoznik (...ugovoreno mesto) 187 . savremenih tehnologija transporta. ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oštećenje robe ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara (utovara) i otpreme. odnosno skraćenica Incoterms-termina od prvog donošenja pa do poslednjih izmena (tabela 2).isporučeno franko brod (.ugovoreno mesto opredeljenja) Vazdušni transport FCA.vozarina plaćena do (. – DDU . odnosno ugovorenog mesta (odredišta) u odredišnoj državi.vozarina i osiguranje plaćeni do (. Prema tim terminima prodavac je snosio sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe... i Incoterms 2000.franko prevoznik (. naznačeno mesto odredišta).isporučeno franko obala (. – DEQ .isporučeno ocarinjeno (..... RO-LO. Grupna rekapitulacija klauzula prema mogućnostima primene za adekvatnu vrstu transporta može se izvesti na sledeći način: U načelu za svaku vrstu transporta (uključujući i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP .. je u upotrebi od 1.ugovoreno mesto opredeljenja) .. Zanimljiv je pregled naziva. naznačeno mesto).. LO-LO. • Četvrti skup obuhvata D-termine: – DAF ... godine. ugovorena luka odredišta).Prema tim terminima prodavac je bio dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe..ugovoreno mesto) .isporučeno neocarinjeno (.isporučeno granica (.

sa druge strane. Praktično. Pored ovde priloženog zajedničkog pregleda INCOTERMS 2000. U budućnosti će se sa izborom određenih klauzula naći jasnija granica između prelaska rizika i prelaska troškova. u ranije zaključenim dugoročnim trgovačkim poslovima.) u sadržaju postojećih ugovora treba ih tačno navesti. u sledećem pregledu je prikazano iskorišćenje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve tačke razgraničenja. Opširno izlaganje INCOTERMS 2000. obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula. CFR i CIF. 188 .. U takvim slučajevima. KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U DVE TAČKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj tački i to pre prelaska troškova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj tački. Međutim. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse.franko prevoznik (. U primeni INCOTERMS 2000.. svakako bi se mogle prevazići razlike između prethodnih i novih klauzula.ugovoreno mjesto) Klauzule sa jednom i dve tačke (zajednički pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledeća razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U JEDNOJ TAČKI Rizik i troškovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj tački) sa prodavca na kupca. odatle se može zaključiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logističkih usluga. Na taj način bi trebalo da se nadležnost i odgovornost za rizik i naknadu troškova između prodavca i kupca jedinstveno definiše kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o međunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija)..Železnički transport FCA . pošto može imati univerzalnu primenu. klauzula FCA ima veći značaj. U dosada izučavanim izdanjima najčešće su se pojavljivale klauzule FOB. koje sledi. kod primene postojećih okvira (Incoterms 1990.

5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe. 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza. i D.prodavac K.. Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990.. 12) Incoterms-termini i pakovanje robe. rizika sa troškova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda određena brodska luka ograda određena pokriva brodska luka prodavac ograda određeno mesto mesto isporuke određeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke određeno mesto brod u određenoj luci kej u određenoj luci određeno mesto određeno mesto Legenda: P. 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju. 189 . 11) Incoterms-termini i carinjenje. 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000. i mogućnost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000. F..kupac 15.. posebna se pažnja posvećuje ovim tematskim jedinicama: 1) važnije promene Incotermsa 2000. 6) prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca../1990. 7) važniji saveti pri korišćenju Incoterms-termina.PRIKAZ INCOTERMSA 2000. 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E. 10) određivanje mesta isporuke. C.4. 13) Incoterms-termini i kontrola robe. 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. U SKRAĆENOJ FORMI Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredišta brod u odredišnoj luci kej u odredišnoj luci mesto odredišta mesto odredišta Prelazak Transport. 9) običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine.

..GLAVNI 2..COST. UNPAID (..imenovano mesto 13.named place of CPT ...imenovana luka CPT .named ANDof shipment) CFR .imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB .ISPORUČENO DEQ . su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000..imenovano mesto INSURANCE odredišta) PAID TO CIP .imenovana luka 11.imenovano mesto) FAS ... Incotermsa 1990. u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990.named place) (.CARRIAGE AND (.GLAVNI CFR(. posebno i eksplicitno elaborirati.DELIVERED DUTY odredišta) 190 ..ISPORUČENO OCARINJENO destination) (..named place) (. CIP. može govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa. CIF ....CARRIAGE PAID TO odredišta/istovara) 7..TROŠAK.. a nije ni potrebno.VOZARINA PLAĆENA destination) DO 8.. PREVOZ NIJE 3.TROŠAK I VOZARINA 5.DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (. Važnije promene Incoterms-termina 2000..imenovana luka odredišta/istovara) PLAĆEN 6.)..1..FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (..imenovano mesto) 10. i 4) Incoterms-termini "D" skupa.imenovana luka utovara/otpreme) ....FRANKO FABRIKA (. Važnije promene Incotermsa 2000. navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa. of odredišta/istovara) destination) DDU ... (.COST port FREIGHT C ..-VOZARINA I DAF . pa se stoga u nastavku navode samo one najvažnije.15.named port of destination) (. u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990.named port of (.ISPORUČENO NEOCARINJENO DDU ..imenovano mesto DDP .... destination) odredišta/istovara) DEQ . RED SKUP NI TERMINA BRO J 1. 2) Incoterms-termini "F" skupa.named port of I destination) VOZARINA (.. pravila Incoterms-termina 2000. a to isto vredi i za nazive skraćenica svih 13 Incoterms-termina. ROBE DES .FREE FAS .FREE ON FOB ...named port of (.imenovano mesto) FCA .DELIVERED AT DAF ISPORUČENO 9... Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije moguće.. OSIGURANJE FREIGHT (. Iako je misija Incoterms-termina 2000.. PLAĆEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000...ISPORUČENO SHIP FRANKO BROD (.EX WORKS EXW .4.named place odredišta) of DDP .imenovana luka 12. 3) Incoterms-termini "C" skupa. ostala identična prethodnoj verziji Incotermsa (tj. PREVOZ (.DELIVERED DUTY (./1990..named place) (.named port (..FRANKO BROD 4.FRANKO PREVOZNIK (. INSURANCE AND CIF .FREE CARRIER FCA . INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW .. D FRONTIER GRANICA PRISPEĆE (. BOARD (..DELIVERED EX DES .. E POLAZIŠTE F ..

prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i troškove utovara. U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno određeno da se smatra da je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke robe.. koja je inače predmet kupoprodaje.4. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. Incoterms termini skupa "E" Incoterms termin EXW (tj. prirodi robe. FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953.. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967.1. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta. FRANKO FABRIKA. najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6).po godinama donošenja.. Isto tako. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.1. Međutim.). 2000.15. EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980. odnosno izmena 1936. izvoznici) ni kupci (tj.. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976. kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu. NAZIVI – SKRAĆENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EX SHIP DES DES DEQ DAF DDU DDP EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP Budući da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj. EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990. Tabela 2: Incoterms termini . imenovano mesto) je jedini termin skupa "E". preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne događaju samo drugima: sve su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima! 191 . EX WORKS FOR/FOT FREE...

Zato se često u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi. FRANKO BROD . Isto tako. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. F.. izvozno ocarinjenu. To je obrnuti slučaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca.. Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu. Incoterms termini iz skupa "F" Kako skup "F" čine tri termina i to: FCA. Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca.).. "FOB utovareno i dobro smešteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. To.imenovana luka utovara/otpreme). Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4). drumom.I. U takvim slučajevima 192 .)... F. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve pošiljke u transporti izložene nepredvidivim opasnostima. najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). osobina robe. Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. ugovorne strane žele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2). osobina robe. Ni u važećem terminu FOB nije eksplicitno rešen problem troškova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu. morem. FRANKO UZ BOK BRODA . Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. zapravo." uslova (tj. od trenutka kada je roba prešla ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme).o.. FAS i FOB. odnosno primena "f. odredišno mesto). kombinovanim ili multimodalnim transportom. poželjno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) pošto su sve pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. izvoznici) niti kupci (tj.I. odnosno konvencionalnim. Važeća pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa.I. Najvažnija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe.1. i predao prevozniku kojeg je odredio kupac.O. To. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. primenjuju izrazi "FOB utovareno". imenovana luka utovara/otpreme). Ako međutim. U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije određeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporučio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac. preuzimanjem robe (pravilo B-4). vazduhom. F.15. svakom od tih termina biće posvećena dužna pažnja: • Incoterms termin FCA (tj. prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto. trenutka isporuke robe) snose sve troškove i rizike od gubitka i oštećenja robe. Pošto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj.. prodavac je odgovoran za utovar.T.i. FRANKO PREVOZNIK . rečnim putem. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.2. Budući da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj. prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom troškova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz železnicom. • Incoterms termin FOB (tj.. odnosno čarterskoj plovidbi. izvoznici) ni kupci (tj..O. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. znači da kupci moraju snositi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke robe (tj. zapravo. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporuče robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme.S. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta itd.4.. znači da kupci od tog trenutka (tj. • Incoterms termin FAS (tj.).O.

izvozniku) nakon prezentacije nadležnoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju 193 .3. prema kojima prodavac snosi sve troškove i rizike dok roba stvarno ne dođe u dogovoreno mesto. izvoznici) niti kupci (tj. Naime. Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti terminima iz skupa "C".). preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne mogu unapred predvideti. na primer:  Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". znači da u kupoprodajnom ugovoru. nakon odgovarajućeg termina iz ovog skupa. 15.  Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobičajene (opravdane) troškove manipulisanja i transporta robe uobičajenim putem i na uobičajen način do dogovorenoga mesta. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F". uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom slučaju ugovorno rešavati prodavci i kupci. To. prema kojima prodavac izvršava svoje obaveze o isporuci robe u državi iz koje se vrši odprema. suština termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i troškova nakon što je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobičajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. kao i dodatne troškove koji nastaju posle odgovarajuće isporuke robe za prevoz. kao ugovora o otpremi robe.potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca. Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". Suština termina iz skupa "C". Incoterms termini iz skupa "C" Budući da skup "C" čine termini CFR. potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnja: Pre nego što se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa. Problem plaćanja troškova utovara. potrebno je imati u vidu nekoliko važnijih specifičnosti koje su zajedničke za sve Incoterms-termine skupa "C". kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. zapravo. Budući da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj. "FOB franko fabrika prodavca". osobina robe. snosi kupac. mora biti jasno i precizno navedeno mesto u državi odredišta do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne troškove.4. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. međutim. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome što sadrže dve "kritične" tačke: ‡ prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac dužan organizovati prevoz i snositi sve troškove ugovora o prevozu robe i ‡ druga koja ukazuje na mesto gde se vrši podelu rizika između prodavca i kupca. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da će protivvrednost prodate robe biti plaćena prodavcu (tj. odnosno mestu otpreme ili luci utovara. naročito kada se prodavcima dodeljuju veće obaveze od spomenute "kritične" tačke za podelu rizika. termini skupa "C" se često pogrešno smatraju kao ugovori o prispeću. CIF. prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobičajenim uslovima i o svom trošku. pri čemu zanemaruju pravo i pravno značenje skraćenice Free On Board (franko brod). CPT i CIP. "FOB pogon". u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogrešno koriste termin FOB u označavanju tačke isporuke.  Pošto je podela troškova između prodavaca i kupaca utvrđena u mestu države odredišta. na primer: "FOB fabrika". Osim toga. specifična je i zbog uobičajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. Rizik od gubitka ili oštećenja robe. Mora se.1.

Sasvim je razumljivo da će prodavac snositi troškove ugovora o prevozu robe bez obzira plaća li se vozarina unapred.. bez promene osnovne misije termina iz skupa "C". zakrčenost. U ostalim slučajevima reč "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme. prodavac mora snositi sve te troškove. rat. MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport. da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15. budući da su obaveze prodavca ograničene na pribavljanje samo uobičajenoga ugovora o prevozu. oktobra 2007.). osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaćene važećim pravnim aktima ili trgovačkim običajima. pa se u takvim slučajevima reč na brodu (eng. a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac). ili alternativno. (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10. Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te troškove i odrede njihovu visinu. COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport." Međutim. Budući da su takvi troškovi obično pokriveni vozarinom. uključujući i troškove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo. afloat) dodaje nakon trgovinskog termina. prema terminima CFR i CIF. dodatni troškovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca. međutim. kako bi izbegao neočekivane zastoje (led. ide na teret kupca. i gde je primenljivo troškove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dažbine. poremećaje u radu. kada se roba prevozi prema linijskim uslovima. uključivo i troškove utovara robe na brod. Međutim. koji iz toga proizlazi.isporuku dotične pošiljke (npr. bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i troškove nakon naplate isporučene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvršene otpreme te robe.  U međunarodnoj robnoj razmeni događa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem.  U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C". U takvim slučajevima postoje dve mogućnosti: – Prva mogućnost je da se zadrži uobičajeno značenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika između prodavca i kupca. stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stići u Kobe do 15.  Ako je uobičajeno pribaviti više ugovora o prevozu robe koji uključuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredišta.) prema dokumentarnom akreditivu. oktobra 2002. naime da rizik prelazi na pošiljku: to. štrajk ili sl.. Naime. ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slično. nakon odpreme ili se plaća na odredištu (kada vozarinu plaća primalac u luci istovara). FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport. juna 2007. ugovor o prodaji vrlo često određuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe".  Često se događa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe žele pojasniti do koje visine troškova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu. vozarinu i sve ostale troškove nastale prema pravilima A-3. a u tom slučaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeću. 194 .  Prodavci ne bi smeli. FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport. premiju osiguranja kod termina CIF i CIP. uključujući u te troškove i troškove istovara. poreze i ostale dažbine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. tada svaki dodatni trošak. COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr. jasno je određeno koje troškove plaća prodavac (na primer: sve troškove vezane za robu do trenutka njezine isporuke. Budući da će rizik od gubitka ili oštećenja na robi tada. preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredište pošto rizik od svakog kašnjenja za vreme prevoza snosi kupac. osim ako prevoz ne kasni zbog nepredviđenih događaja. orginalne brodske teretnice. MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport. mogu nastati teškoće u interpretaciji.). oktobra 2007. mogao bi se takav dogovor pogrešno protumačiti i interpretirati na različite načine."). preći sa prodavca na kupca. Međutim. originalnog brodskog tovarnog lista. preporučuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraćenice.

said to be) u dokumentu. koji opet istu robu može preprodati. treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobičajeni" dokaz..  Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci". Institute Cargo Clauses): ‡ "najviše pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A". Prema terminima CPT i CIP to je "uobičajeni transportni dokument" (npr. što znači da ne sme sadržati klauzule ili beleške koje izričito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalaže.kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oštećena. u kontenerskom transportu. drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu . navedeno ".imenovana luka odredišta/istovara)". neprenosivi brodski teretni list. tumačenje termina CFR i CIF sa dodatkom reči "na brodu" zavisi će od važećeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji. postoje izuzeci od ovog pravila ". odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju pošiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono što je navedeno" (eng. stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji određene robe. kao jedine svetski prihvaćene standardne skraćenice za termin "Trošak i vozarina (. Pošto interpretacija neprimerenih termina može implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe. U slučaju dileme.. a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica. on se smatra "nečistim" i banke ih neće prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima. Prema tim terminima prodavac je obavezan izvršiti osiguranje u korist kupca. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980.  Međutim. C+F. Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. vidova transporta i 195 . ‡ "srednje pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i ‡ "minimalno pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C".FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl. prenosiva teretnica. preporučuje se dosledno korišćenje ispravnog termina: CFR. Ali. Ako se takve klauzule ili beleške pojave u dokumentu. rečna teretnica. obično će prevoznik. u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva.  Izvoznici i uvoznici često u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF.  Samo CIF i CIP termini sadrže pravila o osiguranju. neprenosivi brodski tovarni list i rečna teretnica. gde je u čl. Prva je mogućnost praktičnija jer je obično nemoguće odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza. zavisno od prirode robe. Ugovornim strankama se savetuje da primene važeći pravni akt i bilo koje rešenje koje može iz toga uslediti.zapravo.ako to okolnosti nalažu. kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu". a to nije otkrio kupcu".). prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravačima dobrog ugleda. nije moguće unapred znati visinu pokrića osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce. Transportni dokument mora biti "čist"... – Druga mogućnost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen. 68. osim ako prevoznik sam nije zadužen za punjenje kontenera. Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukčije ugovoreno. Saglasno tome. kao ekvivalentne za termin CFR. željeznički tovarni list. a što je regulisano pravilima A-3. i zbog toga se minimalno pokriće prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac može. prevoznik ne proverava sadržaj kontenera. Pošto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac može već u putu prodati robu drugom kupcu. prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne načine provere tačnosti informacije i ako to ne učini smatra se odgovornim primaocu. zračni tovarni list. Naime. Međutim. znači da kupac preuzima posledice događaja koji su se već dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu. treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleški za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji.. Prema pravnim pravilima i načelima koji su najčešće u upotrebi...

Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP. za razliku od termina CIF. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme.i. Međutim. • Incoterms termin CIF (tj. bilo bi primereno prihvatiti veće pokriće prema terminu CIP nego minimalno pokriće prema CIF terminu. sva pravila tog termina koja određuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadržajno i terminološki tako da su potpuno razumljiva za prosečno obrazovane i osposobljene operativne menadžere i specijalizovane stručnjake koji su aktivno uključeni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje.drugih okolnosti kojima pošiljka može biti izložena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). prodavci i kupci treba da u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definišu i ugovore međusobne obaveze vezano za: ‡ uslove prevoza robe (f. prodavci su dužni obaviti izvozno carinjenje robe. Pri tom treba imati na umu i činjenicu da je minimalno pokriće koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloženi rizicima od krađe ili nepravilnog rukovanja. izvršiti i dodatno osiguranje.o.. preporučuje se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se moguće štetne posledice ne mogu unapred predvideti. Kako se termin CIP. Međutim. Takođe.. VOZARINA I OSIGURANJE .). uslovi ili linijski uslovi). Prema važećem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). želi dodatno pokriće (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov račun izvrši traženo dodatno osiguranje ili odgovarajuće alternativno osiguranje. Međutim. prodavci i kupci moraju obratiti posebnu pažnja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli troškova (pravila A-6 i B-6). 196 . imenovana luka odredišta/istovara). osobina robe. platio pomorsku vozarinu do luke odredišta/istovara. imenovana luka odredišta/istovara). Isto tako i sam kupac može osigurati robu do željenog nivoa osiguranja. u određenim situacijama kupac može zahtevati i šire pokriće nego što je to omogućeno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. Budući da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. platio sve troškove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara. nemira. TROŠAK. Misija važećih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa. Nakon tako isporučene robe svi dodatni troškovi i rizik od oštećenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. sva pravila termina CIF su sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima. slično pravilima termina CFR. Međutim. I misija važećih pravila Incoterms termina CIF. promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograničavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokriće. a snosio i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada je ona prešla ogradu broda u luci utovara. Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio. U tom slučaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. Osim toga. izvoznici) niti kupci (tj. štrajka kao i drugih rizika). • Incoterms termin CFR (tj. TROŠAK I VOZARINA .. nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. ali oni moraju snositi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara. sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika. platio utovar robe na brod u luci utovara. I sasvim na kraju. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda..

a sva pravila termina CIP su takođe sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima. VOZARINA PLAĆENA DO . u narednom izlaganju za svakog od njih biće navedene važnije promene pravila Incotermsa 197 . ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slična važećoj verziji termina CIF. izvoznici) niti kupci (tj.. ‡ • Incoterms termin CPT (tj. Međutim.. došlo je do proširenja i poboljšanja sadržaja. DEQ. prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). DDU i DDP. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. preuzimanja robe (B-4). plaćanju troškova prevoza i prelasku rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa. Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe.). ali snose određene rizike koji zavise od različitih uticajnih faktora (npr. DES. Naime. • Incoterms termin CIP (tj. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). Međutim.). Budući da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj. U pravilima važećeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca pri isporuci robe.. do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu). vreme isporuke robe. osobina robe.). složenosti procesa manipulisanja i prevoza.1. Po svojim osnovnim pravilima. te da specificiraju sve važnije vrste manipulacija i troškova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. prema važećem terminu CPT. Kupac snosi sve troškove i rizike koji nastaju nakon što je roba tako isporučena. karakteristike važećeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . imenovano mesto odredišta).4. prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta (on može odabrati mesto isporuke na imenovanom odredištu koje mu najbolje odgovara). Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4). a plaćaju troškove utovara robe na vozila. vreme isporuke robe. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl.4. imenovano mesto odredišta). Incoterms termini iz skupa "D" Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF. 15.uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i ‡ instrumente plaćanja protivvrednosti isporučene robe (kada se takvo plaćanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotične robe (npr. Naime. Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa. a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri zaključivanju ugovora o osiguranju robe). na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o međusobnoj podeli troškova (A-6 i B-6). isporučuju robu prevoznicima koje su sami izabrali. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su moguće štetne posledice.. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i dažbine tranzita robe preko nekih država i sl. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravačima te plaćaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokrićem rizika.

geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Mnogo jasnije i određenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa. Naime. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.). (npr. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . sva pravila važećega Incoterms termina DAF su terminološki i sadržajno inovirana odnosno usklađena sa aktuelnim stanjem na tržištu.. prema važećem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu. izvozno ocarinjenu. Naime. I u pravilima važećeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. imenovano mesto). uvozno neocarinjenu.. u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990. smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. Iako su pravila važećega termina DAF jasno formulisana. ali pre carinske linije susedne države. Odnosno... pravila sada važećega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije između prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke. potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na određenoj granici. na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A6 i B-6). neistovarenu. a posebno u pogledu isporuke. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. na podelu troškova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8). prodavci snose sve troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj. poreze i druge uvozne dažbine. Isto tako.. troškova. To posebno važi za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4). carine. Imajući u vidu da. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima. 198 . rizika i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina.). ali neocarinjenu za uvoz. imenovana luka odredišta/istovara). Pri tom prodavci snose sve troškove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara. rizika i carinjenja robe. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. Slično konstatacijama navedenim uz prethodne važeće Incoterms termine. prema Incoterms terminu DAF. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. preporučljivo je da se pitanje osiguranja svake pošiljke reši dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice u transportu moguće. Osim toga. izvoznici) niti kupci (tj.. osobina robe. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5). Pošto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. ali bez troškova istovara isporučene robe u toj luci. osobina robe. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA .2000. sva pravila važećega Incoterms termina DES su sadržajno i terminološki inovirana saglasno promenama na savremenom tržištu. uvozno neocarinjenu. u odredišnoj/istovarnoj luci. odredišne luke) i istovarom robe na obalu. troškova. ni prodavci (tj. Pri tom.: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . kao i da regulišu i druga važna pitanja. na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici. snošenje rizika i troškova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budući da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti. može se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca uopšteno. imenovana luka odredišta/istovara).

da specificiraju vrste i iznose troškova koji se plaćaju prilikom uvoza te da izričito odrede tzv.. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke bude rešeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice po robu u transportu verovatna realnost. prodavac snosi sve troškove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odredištu. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. sva su pravila važećega Incoterms termina DEQ sadržajno i terminološki inovirana i usklađena sa promenama na savremenom tržištu. neistovarenu sa prevoznoga sredstva. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.. imenovano mesto odredišta). da izričito odrede tzv. To posebno važi za pravila koja se odnose na definisanje statusa i položaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). 199 .). "dažbine" uvoza robe u državi odredišta.Osim toga. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. sada je mnogo jasnije i određenije definisan odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe. osobina robe. troškova i prelaza rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990. Osim toga. plaćanja troškova i prelaska rizika. imenovano mesto odredišta). To posebno važi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A-6 i B-6). Iako je misija važećih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990. uključujući. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i td. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Prodavci snose troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredišta. Osim toga. Pri tom. Prema važećem terminu DDP smatra se da je prodavac isporučio traženu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. gde je to primenjivo. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.. sva pravila važećega Incoterms termina DDP su sadržajno i terminološki inovirana i usaglašena sa nastalim promenama na savremenom tržištu.). "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. Prema važećem terminu DDU prodavci isporučuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . te vreme isporuke robe.. osobina robe.).). sva pravila važećega Incoterms termina DDU su sadržajno i terminološki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom tištu. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. neophodno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oštećenja a time i štetne posledice za robu u realizaciji transporta moguće. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.). i "dažbine" za uvoz robe u državu u kojoj se nalazi odredište. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tačno definišu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredišta. osobina robe. To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta.

Revised American Foreigen Trade Definition R.D. morske luke. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici će nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Američkih spoljnotrgovinskih definicija. Naime. osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije (eng. sklopljenog sa inostranim partnerom.4. To znači da menadžeri i stručnjaci koji primenjuju Incoterms termine i Američke spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin. ne samo teorijski poznavati. što u praksi upravo i čine američki izvoznici i uvoznici. Trgovinska komora SAD proglasila R.F.) kao i pojedine institucije (carinu. svaki termin i definicija ima svoje specifičnosti koje treba. Jer.15. nego i u praksi adekvatno primenjivati. još uvek koristi u SAD.D. odnosno definiciju. njihova upotreba dobrovoljna. godine nisu menjale i prilagođavale spoljnotrgovinskom. a da ne sadrži konkretan Incoterms termin kojim se regulišu odgovarajuća pitanja između ugovornih partnera. deviznom.F.A. Meksiku i Centralnoj Americi. zapravo.2.T. To. špeditere. 200 . uvoznike) nego i za druge aktivne učesnike spoljnotrgovinskog i saobraćajno-transportnog sistema (npr. prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u uređivanju međusobnih odnosa. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985. To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije od 1941. Kako je.T. Africi. izvoznike) i kupce (tj.T. Saglasno tome naši i europski menadžeri i stručnjaci koji su direktno ili indirektno uključeni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina. iako se R.F.A. rečna pristaništa. znači da je Incoterms potisnuo u drugi plan Američke spoljnotrgovinske definicije i na području SAD. godine. i to ne samo za prodavce (tj. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora.).A. zastarelim i preporučila njihovu suspenziju. znatnim delom u Aziji. robne terminale. ali ne i u SAD i Južnoj Americi. transportnom. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna. Australiji. ali i pravila Američkih spoljnotrgovinskih definicija. sve pravne. veterinarske. robnotransportne centre i td. prevoznike. međutim.D. sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajućih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi. elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tržištu. ekonomske i tehničkotehnološke efekte i posledice.) iz 1941.

– FAS .FRANKO BROD (. podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila.. CIP. FOB. nemačkom. DEQ.3..dogovorena luka odredišta/istovara).. U nastavku se na sistematski način vrši uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000. i to: 1. svi Incoterms termini 2000. CIF. – CPT .. 201 .dogovoreno mesto odredišta). OSIGURANJE I VOZARINA (.VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENO DO (. Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000.FRANKO UZ BOK BRODA (...4. ali bez preuzimanja rizika gubitka ili štete na robi ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon isporuke. pri čemu osnovni prevoz nije plaćen. CPT.dogovorena luka odredišta/istovara). FAS. – CIF .VOZARINA PLAĆENA DO (. DAF. utovara.. slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3)..dogovoreno mesto). C i D Da bi se što jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000... F. Prema tim terminima prodavac je dužan isporučiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac.ISPORUČENO FRANKO OBALA (. – DEQ . FCA..dogovoreno mesto). E-termin: – EXW – FRANKO FABRIKA (.dogovorena luka utovara/otpreme)...dogovoreno mesto odredišta) i – CIP . – DES . italijanskom. obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odražava" obavezu kupca prema pravilu B-5)... svrstani su i prezentirani u četiri osnovna skupa. Prema tim terminima prodavac snosi sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe. Prema tim terminima prodavac je dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe. odnosno imenovanog mesta.ISPORUČENO OCARINJENO (. pri čemu je osnovni prevoz plaćen.ISPORUČENO NEOCARINJENO (. Nadalje.ISPORUČENO GRANICA (.ISPORUČENO FRANKO BROD (.FRANKO PREVOZNIK (. C-termini: – CFR ..TROŠAK. – DDU . F-termini: – FCA .15. na engleskom. 2. 3. imenovane luke odredišta ili imenovanog mesta odredišta. CFR..: EXW. DDU i DDP (slika 3). DES. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E.dogovorena luka odredišta/ istovara). (npr..dogovoreno mesto odredišta). gde svako pravilo prodavca "odražava" položaj kupca u odnosu na isti predmet. 4.. D-termini: – DAF . dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru..dogovoreno mesto odredišta) i – DDP .... francuskom.dogovorena luka utovara/otpreme) i – FOB .TROŠAK I VOZARINA (.... odnosno otpreme.dogovorena luka odredišta/istovara).

koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke koja je određena klauzulama A-4 Incotermsa. on će protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu pruža ugovor o kupoprodaji i druga važeća pravna akta. zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima riječ "uobičajeno" općenito ima prednost pred riječi "razumno". Umesto izraza "pošiljalac" u praksi se često koristi pojam "krcatelj" koji ima isto značenje. tj. U nekim okolnostima bit će nužno odlučiti što je "razumno". "Isporuka". jer je ta reč stvarala dilemu da li je 202 . • Uobičajen. obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. U drugom. u CFR i CIF ugovorima. u DDP-A6 reč "službeno" je izbrisana. Stoga npr. U Incotermsu 2000. Naravno. teško je precizno odrediti što riječ "uobičajeno" znači. kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne učini. Kada se u tom smislu kaže da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znači da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. zbog toga što nema odgovarajuće zamene. npr. ili alternativno. U Incotermsu 2000. koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na određenom mestu. Reč "uobičajen" pojavljuje se u nekoliko termina. kupac bi mogao platiti ležarinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. on je dužan platiti štetu prodavcu. da je kupac obavezan prihvatiti ponuđenu robu. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000. Primera radi. ako kupac po prijemu robe na odredištu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji. • Dažbine. U Incotermsu 1990.4. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8. upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Takođe. izraz "službene dažbine koje se plaćaju prilikom izvoza i uvoza robe" korišćen je u DDP-A6. kada je to bilo moguće. reč "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina. međutim u mnogim slučajevima. Taj izraz ima isto značenje kao i pojam "predati robu" koji je korišćen u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. moguće je utvrditi što osobe u trgovini uobičajeno čine i ta će praksa tada biti smjernica. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe. ta dva "pošiljaoca" mogu biti dve različite osobe. ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju međunarodni špediteri. izraz "pošiljalac" znači istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz. učinjen je pokušaj ujednačavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. Tako će se trgovci suočiti sa ovim problemom u slučaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. Kad god je moguće Incoterms 2000.. nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina. Dakle. Važno je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva različita značenja u Incoterms terminima. godine.4. npr. Poslednja obaveza je važna kako bi se izbegli nepotrebni troškovi za skladištenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. U tom slučaju riječ "uobičajeno" je korisnija od riječi "razumno" što zahtijeva određivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na teži princip dobre vjere i pravednosti. godine.: "Pošiljalac".15. važno je definisati šta se smatra "dažbinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe. a kupac mora ugovoriti prevoznika. prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku. pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000. i drugo. koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom. termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuđenu isporuku robe. kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: međutim. Kada se koristi u poslednjem smislu. U prvom slučaju. U nastavku se navode najvažniji izrazi (tj. Međutim. U nekim slučajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva različita značenja. A-3). Na taj način izbegnuta je upotreba različitih izraza koji imaju isto značenje.

Što se tiče mesta na koje robu treba isporučiti. Kada je tačka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca.dažbina "službena" ili ne. plovilo. određuje pozicija kupca. npr. i gde se unutar tog područja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. Iako su reči "kontrola" i "pregled" sinonimi. Ako. ako stranke nemaju međusobne obaveze. • Kontrola. ustvari. mesta. • Luke. izvršenje te obaveze može prouzrokovati određene troškove koji se plaćaju carinskim posrednicima i špediterima. kao što su pristojbe za skladištenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. Stoga su reči "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. reč "brod" treba koristiti u tom smislu. Isto tako. naći će se reči "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) čime se. CIF. U terminima koji se koriste za prevoz robe morem. koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) . Na primer. u vezi sa osiguranjem. grad. budući da je ta informacija potrebna prodavcu. U ugovorima o kupoprodaji često nedostaju takve informacije i Incoterms stoga određuje da. 203 . izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi. "Dažbine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema važećim uredbama o uvozu. npr. U svim ostalim slučajevima korišćena je reč "mesto". • Brod. Takođe. pošto se takav pregled uobičajeno traži kada kupac ili nadležne vlasti izvozne ili uvozne države žele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili službenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego što je roba otpremljena. FCA. DES i DEQ-korišćeni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredišta" ili "luka istovara". U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola . reči "nema obaveze" pojavi će se kod obe stranke. prostorije. • Nema obaveze. odnosno pošiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. bolje je koristiti prvo spomenutu reč u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadržati drugu reč za poseban slučaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke". CFR.ambalaža obeležavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. ali takođe. prodavac može odabrati tačku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr. kupac nije dužan da prodavcu pribavi takav ugovor. iako se koristi CFR. FOB. U terminima koji se koriste isključivo za prevoz robe morem . kako bi se roba isporučila u određeno područje npr. u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaračunavaju u vezi sa uvozom nije uključena u te dažbine. pregled. tačke. prema A-3 navedenog termina. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. npr. To brisanje nije bitno promenilo značenje ovog pojma. u Incotermsu se koriste različiti izrazi. Takođe je potrebno navesti "tačku" u luci ili mestu. U oba slučaja važno je naglasiti da čak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju određenoga zadatka. "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES). Međutim. ukoliko nije dogovorena određena tačka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloživih tačaka. Suvišno je reći da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina.A4). čime je prodavac oslobođen obaveze pribavljanja pokrića osiguranja u skladu sa A-4. to ne znači da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu.kao što je FAS.

INCOTERMS i usluge Skladište na mestu utovara (polaska) troškovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport lučki tro{kovi u luci otpreme špediterski troškovi utovar na sredstvo pomorskog tr. troškovi pomorskog transporta troškovi u luci prijema troškovi otpreme do krajnje destinacije troškovi uvoznog carinjenja i taksi EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FCA imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FAS imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac FOB imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac CFR imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CIF imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CPT imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac CIP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DES imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac DEQ imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DDU imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac DDP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Prodavac Kupac Prodavac Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 .

.{pediter ) F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar) EX W FCA FAS FOB CFR CI F F-co pr evoznik RI Z I CI I TRO[ K OVI F-co uz bok br oda RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a) F-co na brod RI Z I CI I TRO[ K OVI cena sa vozarinom RI Z I CI I TRO[ K OVI cena... ako je potr ebno ili kor i{} eno) ispor u~eno f-co brod RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~. RI Z I CI I TRO[ K OVI CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP vozarina i osigur anj e pla} eni do .PRODAVAC kej ili maona ogr ada br oda gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te K UPAC magacin pr eduze} a magacin pr eduze} a pr evoznik (or ganizator pr evoza . f-co obala RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i neocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i ocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu) 205 Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca .. RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t) ispor u~ena gr anica RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici. osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t) RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca vozarina pla} ena do .

Razlog tome je da. prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporučio traženu robu kupcu.. posebno u trgovini robom. navode se važniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E".4. na što je moguće detaljniji način. kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredište ("D" termini). prodavac može robu poslati kao rasuti teret. Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama. Oni tada stvaraju međusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u budućim poslovima na isti način na koji su radili ranije. Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na način uobičajen u toj luci") nije se mogla izbeći referenca na ono što je uobičajeno u trgovini.3 iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980. specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe. U posebnim slučajevima. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca Rizik od gubitka ili oštećenja robe i obaveze snošenja troškova. 15. Taj uslov posebno je važan u EXW-terminu. predložiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta. u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno mišljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina.4. koji se odnose na robu.kao što je uobičajeno u prodaji robe .15. međutim. ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika . 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D". bez identifikacije konkretnih količina za pojedine kupce i u tom slučaju prelaz rizika i troškova ne ostvaruje se pre nego što je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa članom 69. ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) što bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporuči robu. 2) Incoterms termini skupa "F". svi termini određuju da se prelasci rizika i troškova mogu dogoditi i pre isporuke. uključen u taj ugovor. troškova i rizika koji iz toga proizlaze. treba izvršiti raspodelu funkcija. zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj. Svakako bi bilo poželjno kada bi Incoterms. ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos. učinjeni su daljnji napori u pojedinim specifičnim slučajevima (vidi npr.6.). izvoznika) ili kupca (tj. normalno. 15. Međutim. Saglasno tome. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe Analizom pravila prikazanih u Incotermsu može se konstatovati da je isti usresređen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima.5. 206 . kad god je Incoterms 2000. budući da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu. FCA-A4).trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i. vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe. tačan način na koji je roba isporučena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na različite morske luke. Upoređeno sa Incotermsom iz 1990. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina Iako svaki menadžer i stručnjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000.4. stavljena na stranu za njega (prisvajanje). Pošto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i troškova. moguće je za svaki Incoterms termin 2000. uvoznika).7. Precizna podela funkcija i troškova. Uslov za taj prerani prelaz rizika i troškova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je određeno u odredbama. odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u određenim poslovnim situacijama trebali imati na umu.

Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin. Možda se kupci iz susednih država (npr. a posebno oni iz udaljenih država od države prodavca (npr.4. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima. u kombinovanom i multimodalnom transportu. – Ako je imenovano mesto negde drugde. uz uslov da proces transporta počinje sa kopnenim prevoznim sredstvima. U tom su slučaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. skladištu. kupac iz Norveške kupuje robu u Beogradu). imenovano mesto). odnosno preporuka prodavcima (tj.4. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni. fabrici. nemaju ambicija da prodaju logističke usluge i sl.. trebalo bi da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i načina prevoza robe. Incoterms termini skupa "F" Kako Incoterms termine skupa "F" čine termini FCA. koji će im zasigurno u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje.1. navešćemo nekoliko saveta. izvoznike). kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lakše snaći u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca. Pošto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.7. On. uvoznicima) koji se eventualno odluče za ugovaranje ovog termina: • Incoterms termin EXW je uopšteno povoljniji za kupce (tj.15.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW. – Prodavci koji žele prodati robu u svojim prostorijama isporučuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. preporučuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca. svakom od ovih termina posvećuje se primerena pažnja: • Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK . jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne. npr. prodavci isporučuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju 207 . naime. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. Tada prodavci imaju minimalne obaveze. ne mogu ili ne znaju prodati ništa više nego samo svoju robu (npr. Kupci.2. FAS i FOB. ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe. imenovano mesto).. izvoznicima) i kupcima (tj. Ovo zato što kupci mogu na najbolji način organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima.7. Pri tom mogu maksimalno doći do izražaja sve kreativne kupčeve poslovne sposobnosti. Prodavci koji ne žele. Međutim. • • • • • 15. Incoterms termin skupa "E" Pošto skup Incoterms termina "E" čini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA . izvan prostorija prodavaca... izvršava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. salonu). uvoznike) nego za prodavce (tj. koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva. taj se termin može ugovarati i u slučajevima kada se roba transportuje sa više različitih vidova transporta.

– –

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Pošto je imenovano mesto i određena tačka u tom mestu bitna za uređivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporučuje im se da u svakom konkretnom slučaju vrlo precizno ugovore mesto (i tačku) isporuke robe, a pri čemu trebaju voditi računa o prirodi i količini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvođača do potrošača organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke dogovorno reše ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe. Preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. železnicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: ‡ Suptilnijim preporučivanjem pravila Incoterm termina FAS može se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci određuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. Što ta pogodnost za kupce znači? Znači da kupci mogu angažovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se može postaviti i drugo pitanje: A što je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada im je roba isporučena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Međutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer će oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. ‡ I za prodavce Incoterms termin FAS može biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. ‡ Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i tačku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. ‡ Što se tiče osiguranja robe, preporučuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ‡ Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ‡ Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u slučajevima kada se roba transportuje pomorskim ili rečnim brodovima. To, međutim, ne znači da se taj termin ne može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: ‡ Slično Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u činjenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vrše osiguranje robe od trenutka kada im je isporučena (tj. od trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredišta (a ono može biti i kod krajnjeg potrošača). Pri tom kupci mogu angažоvati nacionalne brodare i nacionalne osiguravače, i tako štititi nacionalne interese. – Incoterms termin FOB može biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. – Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i tačku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. – I prodavcima i kupcima se preporučuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na troškove ili na troškove i rizik zajedno. – Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode računa ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i učvršćivanja tereta u brodskim skladištima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili učvršćivanju većih i težih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se vežu užadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako troškovi vezivanja i učvršćivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, užad, sajle, podmetači i sl.) ne spadaju u redovite troškove utovara i slaganja tereta u brodskim skladištima, a često mogu biti i prilično visoki, preporučuje se prodavcima i kupcima da takve troškove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve troškove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. – Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe – Pošto su međunarodni špediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. – Incoterms termin FOB poželjno je ugovarati u slučajevima transporta robe morskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" čine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnju: • Incoterms termin CFR (TROŠKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se može preporučiti sledeće: – Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga što prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u određenim slučajevima, veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata štite i nacionalne privredne interese. – Incoterms termin CFR može biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. – Pošto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. – Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logističke aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladištenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

 Incoterms termin CIF (TROŠAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagođava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata države prodavca. Argumenti koji podržavaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge, npr. špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokrićem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada ona pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u određenim situacijama ostvariti veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, štite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slično i drugim terminima C, može biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji ne žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaćanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem, preporučuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu pažnju. To, zapravo, znači da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju političke situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokriće određenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, štrajk i sl.). Kako su međunarodni špediteri ne samo klasični organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistički operatori (tj. organizatori ili proizvođači brojnih logističkih usluga, npr.: transportnih, špediterskih, lučkih, slagačkih i skladišnih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logističkim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvršitelja ugovorne kontrole, osiguravajućih društava, tela državne uprave i dr.), poželjno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i veštinu u realizaciji složenih procesa proizvodnje brojnih logističkih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim špediterima koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim ili rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

• Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAĆENA DO ... imenovano mesto odredišta). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledeće u vidu: – Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takođe, u slučaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u čarterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladišta, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredišta, istovar na odredišnom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvršavanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logističkih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angažovati nacionalne privredne subjekte te tako štititi interese nacionalne privrede. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poželjno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke na imenovanom mestu odredišta,
211

slično Incoterms terminu CIF. vazduhom. • Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . uvoznici) na adekvatan način ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP.: špediterske usluge.. ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. osiguranje robe. kontenerizacija. izvozno carinjenje robe. U nekim slučajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno štite i interese nacionalne privrede. zavisno od osobina robe. drumom.periodu isporuke robe. ali je preporučljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke.). prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno. osiguranje robe (sa minimalnim pokrićem rizika). ‡ Incoterms termin CIP. a ako glavni prevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). bez obzira na stepen složenosti. slično drugim terminima C. Da bi prodavci (tj. Takvu tezu podržavaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. Huckepack i bimodalna tehnologija transporta). prevoz robe od fabrike do dogovorene tačke na imenovanom mestu odredišta. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge. neophodno je da prodavci i kupci. u kojima se teže snalaze kako prodavci tako i kupci. rekom. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. železnicom. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. transportno-tehnološkim. te da specificiraju sve važnije vrste operacija i troškove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. – Kako se u složenim transportnim lancima. mogu pojaviti veoma složeni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. RO-RO. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata. izvoznici) i kupci (tj. je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. – Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. korisno je da o svemu konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. utovar robe na prevozno sredstvo. od političke 212 . – Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem. ‡ Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem. transportno-organizacionim. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz. Pošto prodavci (tj. koji se međusobno isprepliću u klasišnom i multimodalnom transportu. transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. izvoznici) i kupci (tj. kombinovanim ili multimodalnim transportom. odnosno konvencionalnim. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država i sl.. potrebno je da imaju u vidu sledeće: ‡ Incoterms termin CIP. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. preporučljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. može biti pogodan i za kupce. imenovano mesto odredišta). do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta.

troškovi istovara na mestu odredišta. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. zapravo. imenovano mesto). štrajk i sl.. skladiša.). transportno-tehnološkim. prema pravilima Incoterms-termina DAF.7. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke (tj. npr. izvoznici) i kupci (tj. kombiniranim ili multimodalnim transportom. koje mogu biti. Institutske klauzule A. i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definišu i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta kao i vreme isporuke robe. drumskim.: punjenje kontenera. Ipak. B i C. Pošto prodavci (tj. ‡ U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu važnost u uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca ima dogovorena tačka na imenovanom mestu odredišta pa. oni treba da u međusobnom ugovoru specificiraju sve važnije vrste osiguranja i troškova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. neistovarenu. izvoznici) i kupci (tj. Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti rešavanja brojnih složenih pitanja njihovih međusobnih poslovnih odnosa. uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce. transportno-organizacionim. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. poželjno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore koji će im. poželjno je da isti pravovremeno konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. DDU i DDP. odnosno klasičnim. na imenovanom mestu isporuke na granici. vazdušnim. kontenerizacija. opet. ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). detaljnijom analizom pravila koja karakterišu ovaj termin može se zaključiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer. Incoterms termini skupa "D" Kako skup "D" čine Incoterms termini DAF. Huckepack i bimodalne tehnologije). rečnim.4. paletizacija.4. prodavci najčešće prodaju kupcima osim robe i brojne prateće logističke usluge. izvozno carinjenje robe. Prodavci (tj. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehničkim. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. saglasno tome. koji su međusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta. RO-RO. 213 . rat. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. 15. – Kako se složeni transportni lanci. troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država). Osim toga. DES. terminala do tačke i imenovanog odredišnog mesta na određenoj granici. trebali ugovoriti pokriće određenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. špediterske usluge.situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. – Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno rešenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim. DEQ. utovar robe na prevozno sredstvo. Oni bi. železničkim. u kojima se ne može uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. u narednom izlaganju svakom od njih biće posvećena primerena pažnja: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA .. prevoz robe od fabrike. podržane veoma složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga. bez obzira na stepen složenosti date situacije. transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. najčešće realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr.

Ukoliko se pojedini prodavci (tj. slično primeni Incoterms termina CIF. transportnopravnim fenomenima i logističkim fenomenima. poželjno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definišu i ugovore svoje obaveze u vezi sa tačkom i mestom isporuke pošiljke na imenovanoj granici (npr. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. drumskim. kontenerizacija.: špediterske usluge.: snošenje troškova i rizika istovara robe na granici). ali uz uslov da se roba isporučuje na kopnenu granicu. železničkim. naročito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. RO-RO. odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzeća država prodavaca. uvozno neocarinjenu. No. prema Incoterms terminu DAF. CIP. CPT. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju državu). rečnim. transportnotehnološkim. – Primena Incoterms termina DAF može biti optimalno rešenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe moguće ostvariti svim vidovima transporta. u svakom konkretnom slučaju. izvozno carinjenje robe. koje opet mogu biti podržane složenom proizvodnjom pratećih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati kako prodavci tako i kupci. prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. ipak je poželjno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta. gat. pristanište.– Kako pri primeni Incoterms termina DAF za uređivanje odnosa između prodavaca i kupaca posebnu važnost ima imenovana tačka i mesto na granici. izvoznici) i kupci (tj. imenovana luka odredišta/istovara). koji se međusobno isprepliću u multimodalnom transportu. transportno-ekonomskim. DDU ili čak EXW i FCA). Brojni argumenti potvrđuju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. ponuditi optimalno rešenje. u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. odnosno klasičnim.. Ovo i zbog toga što se pri realizaciji složenih transportnih lanaca. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. – Kako ni prodavci niti kupci. mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES. Prodajom navedenih logističkih usluga. nego Incoterms termin DAF. trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu. nemaju obavezu osiguranja robe. odnosno: pomorskim. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . Pošto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. obala) u imenovanoj odredišnoj luci na kojoj se omogućava istovar robe sa broda uređajima (lučkom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagođenim osobinama robe.. vazdušnim. u imenovanoj luci odredišta/istovara). neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih špediterima kao logističkim operatorima. Huckepack i bimodalne tehnologije). utovar robe na kopnena prevozna sredstva. utovar robe na brod – u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta – prevoz tereta brodom do dogovorene tačke u imenovanoj luci odredišta/istovara. Saglasno 214 . transportno-organizacijskim. – U uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu važnost ima istovarna tačka (tj. bilo bi uputno da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce.

– Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. ali je to isto moguće i kombinovanim i multimodalnim transportom. – Kako se složeni transportni lanci. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu.. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. utovar robe na kopneno prevozno sredstvo. prevoz tereta brodom do imenovane luke odredišta/istovara. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DEQ je. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. – Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i rečnim transportom. povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. Saglasno tome. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . bez obzira na stepen složenosti situacije. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. koji su međusobno isprepletani u procesima proizvodnje logističkih usluga. uvozno neocarinjenu. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ. transportno-organizacionim.. utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta). prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladiša u luci utovara. transportno-tehnološkim. Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i mogućom složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. poželjno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. Da bi prodavci (tj. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. u kojem se najčešće i primenjuju savremene transportne tehologije (npr.tome prodavcima i kupcima se može predložiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrđenom tačkom u luci odredišta. transportno-pravnim i logističkim fenomenima. na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara). – U složenim transportnim lancima. mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. transportno-ekonomskim. RO-RO.: špediterske usluge. 215 . – Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. po pravilu. – Posebnu važnost pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. izvoznici) i kupci (tj. izvozno carinjenje robe. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. Saglasno tome. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. kontenerizacija. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. imenovana luka odredišta/istovara). preporučuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredišta. istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredišta/istovara. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu.

u kojima se 216 . prema Incoterms terminu DDU. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). transportnotehnološkim. nego i brojne logističke usluge. npr. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj.. koji su međusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logističkih usluga. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit).: špediterske usluge. Saglasno tome. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. imenovano mesto odredišta). Tako. koja je predmet kupoprodaje. – Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno rešenje ako se prevoz realizuje pomorskim i rečnim transportom. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. RO-RO. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato što. Prodavci mogu prodajom navedenih logističkih usluga ostvariti znatan dodatan profit. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. transportnopravnim i logističkim fenomenima. poželjno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. utovar robe na brod. terminal ili skladište fabrike «Filip Kljajić» i slično. transportno -ekonomskim. po pravilu javljaju veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. izvozno carinjenje robe. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. ili drugoj osobi imenovanoj od kupca. ako prevozni proces počinje sa pomorskom plovidbom onda i logističke usluge kao što su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. Zbog važnosti tog mesta preporučuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. – Kako se u složenim transportnim lancima. Prodavci (tj. ima imenovano mesto odredišta. nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i tačka isporuke robe. (npr. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe.kontenerizacija. izvoznici) i kupci (tj. utovar robe na prevozno sredstvo. ali se to isto može ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom. neistovarenu. uvoznici) mogu na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DDU. industrijski kolosek fabrike «Zastava automobili». Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. ali to ne znači da su oslobođeni rizika od gubitka i oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. – Odgovarajući značaj u uređivanju odnosa između prodavaca i kupaca. RO-RO. slično terminima DES i DEQ. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. Huckepack i bimodalna tehnologija). prodavci prodaju kupcu ne samo robu. – Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.. nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredišta. prema ovom terminu. uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredišta. ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu). na bilo kojem prevoznom sredstvu. kontenerizacija. na primer. transportno-organizacionim.

na prevoznom sredstvu. Zbog njegove važnosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredišta. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . Da bi prodavci (tj. transportno-ekonomskim. rekom.ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara.. pravnim i privrednim prilikama države kupca (tj. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz. poželjno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u državi uvoznici. – Pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP. tranzit i uvoz robe). U pribavljanju potrebih podataka i informacija. Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca. koji će im i u najsloženijim procesima proizvodnje logističkih usluga. odgovarajuću važnost ima i imenovano mesto odredišta. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. ili drugoj osobi koju je imenovao kupac. – Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. odnosno konvencionalnim. – Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe. drumom. a ako prevozni proces počinje sa pomorskim prevozom onda i druge logističke usluge kao npr. imenovano mesto odredišta). stvarnim političkim. a snosi i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. transportnotehnološkim. izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" pošto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao što su trenutno npr. železnicom. preporučuje se prodavcima (tj. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Slično Incoterms terminima DES. vazduhom. uvozno carinjenje robe. posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. transportno pravnim i logističkim fenomenima. izvoznici) i kupci (tj. poželjno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima.. utovar robe na brod. – Kako Incoterms termin DDP predviđa maksimalne obaveze za prodavce. kombinovanim ili multimodalnim transportom. ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti značajan profit.: špediterske usluge. DEQ i DDU. transportno-organizacionim. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata država prodavaca. poželjno je da isti konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. koji se međusobno isprepliću u procesima proizvodnje logističkih usluga. izvozno carinjenje robe. ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP. prema Incoterms terminu DDP prodavac isporučuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredišta. nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze. ali ne zbog toga što su oslobođeni rizika od gubitka ili oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. u svakom konkretnom slučaju. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. plaćanje poreza na dodanu vrijednost). ponuditi optimalno rešenje. već je njima prepušteno da pitanja osiguranja robe 217 . neistovarenu. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu države uvoznika. na imenovanom odredišnom mestu. uvoznika). Irak i Avganistan je izuzetno riskantno. utovar robe na prevozno sredstvo. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. prodavcima mogu pomoći afirmisani špediteri države uvoznika.

Hucke-pack i bimodalna tehnologija). – Incoterms termin DDP može se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. izvoznika. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe Vrlo često se u naučnoj i stručnoj literaturi. Jer. vazduhom. Činjenica da se u kupoprodajnim ugovorima određuju načini i uslovi prevoza robe na određenoj relaciji (od otpremnog do odredišnog mesta). odnosno logističkih. transportnopravnim i logističkim fenomenima. uvoznika. INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. koji se međusobno isprepliću u složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. odnosno konvencionalnim. a ne pravne i ekonomske odnose između davalaca i korisnika prevoznih. Takve tvrdnje su pogrešne i neprihvatljive. odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u međunarodnom prometu. rekom. transportno-ekonomskim. Ne ulazeći tom prilikom u naučnu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina uređuju pravne i ekonomske odnose između prodavaca i kupaca u međunarodnoj robnoj razmeni. Mesta prodavaca (tj. prevoznika i aktivnih učesnika u sistemu prometa. pošiljalaca) robe. odnosno pošiljke.: kontenerizacija. transportnotehnološkim. odnosno uvoznika) koje sklapaju međunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj.4. otpremnoga špeditera. pošiljalaca. prodavaca. RO-RO. a kupci od trenutka kada ima je roba isporučena. 15. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika. Isto tako. transportno-organizacionim. uvoznici) po pravilu imaju skroman 218 . potrebno je da se isti konsultuju sa svojih špediterima kao logističkih operatorima. Prema tome. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Pošto su znanja prodavčevih i kupčevih menadžera i specijalizovanih stručnjaka veoma skromna o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. špeditera i prevoznika moguće je odrediti upoređivanjem odnosa stranka iz ugovora o špediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvršenju prevoza). železnicom. prijemnog špeditera i kupca (tj. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. u kojem se najčešće primenjuju savremene transportne tehologije (npr. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu.8. kombinovanim ili multimodalnim transportom. odnosno naručilaca ili krcatelja i prevoznika. poželjno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. izvoznici) i kupci (tj. treba uočiti bitne razlike između odnosa stranaka (tj. koji će im. javljaju se veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima. drumom. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehničkim. ne znači da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe. Zbog toga je poželjno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. uvoznika) kao špediterovih nalogodavaca i špeditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa između izvoznika. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" špeditera moguće je konzistentno odrediti odnose između prodavaca (tj. – U složenim transportnim lancima. odnosno PRAVILA TUMAČENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". nije sporna tvrdnja da između odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logističkih usluga) ugovora postoji čvrsta interakcijska sprega. odnosno izvoznika i kupaca. koja je predmet kupoprodaje. usluga. Budući da prodavci (tj. primaoca) robe.rešavaju potpuno autonomno.

tako je u određenoj meri potrebno da stranke u međunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovačke i lučke uzance i običaje. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. u prevozu masovnoga tereta). ali i drugih aktivnih učesnika spoljnotrgovinskog.: prevoznici. distribucijom. na svim udaljenostima. nije moguće precizno odrediti ni terminima "Incotermsa". inovacijskoga kapitala. svim prevoznim sredstvima. izvršioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe. brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. zahtevne i veoma složene procese proizvodnje određenih logističkih usluga (npr. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim špediterima kao logističkim operatorima. transportnim osiguranjem robe i drugim logističkim aktivnostima.kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga u vezi sa transportom. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa između prodavaca i kupaca. ili pak opšte uslove poslovanja pomorskih luka. robnodistributivnih. Sinergijski efekti implementacije logističkog intelektualnog kapitala sa kojim raspolažu logistički operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasičnih organizatora transportnih procesa. operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona.4. špediteri kao logistički operatori raspolažu sa primerenom količinom logističkog intelektualnog kapitala (tj. robnotrgovinskih i logističkih centara. Zahvaljujući interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logističkim znanjima. u prevozu generalnog tereta) i čartiranju (tj. sigurne i racionalne procese proizvodnje logističkih usluga u vezi sa otpremom. pri kombinovanju više savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logističkim lancima. Prodavci i kupci 219 . a to znači i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i međunarodnim multimodalnim transportom. Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspešno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika. međunarodni špediteri kao logistički operatori će u svakom konkretnom slučaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe. makro i mikro sistema (npr. skladištari. bez obzira na složenost procesa proizvodnje logističkih usluga. i špeditera kao logističkih operatora. kapitala klijenata. skladištenjem svih vrsta roba. ljudskog kapitala. poželjno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa međunarodnim špediterima kao logističkim operatorima oko logističkih pitanja proizvodnje svih logističkih usluga bez kojih nije moguće zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema međunarodne robne razmene. tranzitom. strukturalnog kapitala. skladištenjem.9. Naime. veštinama.) zahvaljujući kojem mogu u svakom konkretnom slučaju osigurati brze. To isto važi i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa špediterima kao logističkim operatorima. Međunarodni špediteri kao logistički operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost. prometom. Afirmisani međunarodni špediteri kao megalogistički operatori mogu prodavcima i kupcima. ali i drugih ugovora o proizvodnji logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. robnotransportnih. procesnog kapitala i sl. svim vrstama puteva.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta. u skladu sa dotadašnjim poslovnim običajima. u različitim trgovačkim transakcijama i regionalnim transakcijama. 15. globalnog. dopremom. pri kombinovanju više vrsta transporta u međunarodnom multimodalnom transportu. jer su oni specijalisti za sve logističke aktivnosti u međunarodnome transportu i prometu. distibucijom. izvoznim i uvoznim carinjenjem robe. Pri tome treba imati u vidu specifične. pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. prometnog i logističkog mega. sposobnostima. osiguravači).

pomorsku luku. npr.. kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije države izvoza ili uvoza.4. ili su im morali biti poznati. da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe. kako bi unapred sprečili nesporazume. npr. Nadalje. nesigurnost. opšte uslove i poslovanje u dotičnim pomorskim lukama. 220 . pojašnjeno je da ta obaveza ne uključuje samo plaćanje carine i ostalih pristojbi. Tako se. na primer. snosi rizik i dodatne troškove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). kao u slučaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim područjima slobodne trgovine gde više ne postoji obaveza plaćanja carine i ne postoje ograničenja u vezi sa uvozom ili izvozom. Stoga. Vezano za to. Poželjno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u državi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime.4. 15. ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o tački isporuke. Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti. ako kupci ne ostvare svoja prava. A-6 i B-6 pravilima važećeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoća kada se ne zahtevaju carinski postupci. Stoga. zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora. prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim špediterima koji dobro poznaju pravila. 9. običaje. Ako nije drukčije dogovoreno. Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. iako pogrešno. štetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. nejasnoće. pa u tom slučaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede tačku u tom području ili na tome mestu. ili pak opštih uslova poslovanja pomorskih luka. Da bi se razjasnila situacija dodate su reči "ako je primenljivo" u A-2 i B-2. Ako kupac ima obavezu da precizno definiše tačku. Ako to kupci ipak ne učine. Osim toga. u trenutku sklapanja ugovora može odrediti samo područje ili prilično veliko mesto. nego i plaćanje administrativnih troškova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi dužni dati nadležnim vlastima. bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini.: referenca se može odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora često nije moguće precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporuče robu. neki su smatrali. bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odredištu. onda oni snose sve rizike i dodatne troškove koji nastanu zbog njihovih propusta. i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (čl. uzanse. INCOTERMS termini i carinjenje Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoća. koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi primereno rešenje. prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili tačku koja im najviše odgovara. 15. smatra se da su oni prećutno prihvatili one uzance i običaje koji su im bili poznati. iz 1980. Pri implementaciji trgovačkih i lučkih uzansi i običaja. to može prodavcu dati pravo da izabere tačku koja po njegovom mišljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4). prava i odgovornosti prema uzancama i običajima na koje su pristali.10. Određivanje mesta isporuke U nekim situacijama nije moguće u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati tačku ili čak mesto na koje prodavac treba da isporuči robu prevozniku (Npr. pomorska luka. odnosno ne izvrše svoju obavezu određivanja takvog mesta ili tačke. i tada se obično određuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definiše tačku unutar pomenutog prostora ili mesta.imaju obaveze. Osim toga. poželjno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinačnom slučaju pravovremeno i uzajamno informišu o takvim trgovačkim i drugim uzancama i poslovnim običajima. te ako on to ne učini.11.).

.ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). ali samo ako su im činjenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa članovima 35. U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno određene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snošenjem troškova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete. Međutim. vaganja i brojanja. železničkim.2. • FCA (FRANKO PREVOZNIK .b Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Incoterms termin FCA preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. odnosno konvencionalnom. pre-shipment inspection . u pravilima A-9 svih Incoterms termina određeno je da su prodavci dužni robu upakovati na takav način kako to zahteva transport. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac. je polazio od suprotnih opredeljenja što se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca). Osim ako ugovor drugačije ne određuje. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. Međutim. INCOTERMS termini i pakovanje robe U većini slučajeva stranke žele unapred znati koja je ambalaža potrebna za siguran prevoz robe do odredišta. mogu koristiti u svim vrstama. 221 .Incoterms 1990. tj. mora biti "prikladna za svaku moguću svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. 15. Takođe. a uvoznog carinjenja kupac.. merenja.14. odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati određeni Incoterms termin: • EXW (FRANKO FABRIKA .12. vazdušnim i rečnim transportom. imenovana luka utovara/otpreme). osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u stručnost i procenu prodavca"). kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza Pošto se pojedini Incoterms termini 2000. odnosno konvencionalnom. imenovano mesto). železničkim. tj. ali zato u Incotermsu 2000.1 i 35.4. Incoterms termin EXW preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. odnosno granama transporta i prometa.: pomorskim. • FAS (FRANKO UZ BOK BRODA .. gde roba. INCOTERMS termini i kontrola robe U većini slučajeva kupcima se može preporučiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv. drumskim. što proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno). u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane. uključujući i ambalažu. 15.koji karakterišu minimalne obaveze prodavca .PSI.4.. vazdušnim i rečnim transportom.4. osim u slučaju kada se koristi EXW termin. 15. ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omogućilo korišćenje svih povoljnosti koje se omogućavaju prilikom izvoza robe u njegovoj državi. dok je EXW termin . vrste i uslova transporta dotične robe. prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajuće pristojbe. Incoterms termin FAS preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. onda prodavac mora platiti takvu kontrolu. a neki samo u određenoj vrsti transporta i prometa. drumskim. budući da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predviđenog transporta. gde troškovi te kontrole ide na teret kupca. a što zavisi od osobina robe. kupac bi trebalo da sam plati troškove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu.. pregled robe pre utovara). imenovano mesto).13...: pomorskim.

imenovana luka odredišta/istovara). kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. odnosno pri konvencionalnom. • CPT (VOZARINA PLAĆENA DO . • DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . 222 .• FOB (FRANKO BROD . Incoterms termin CIP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. Incoterms termin CFR preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.: pomorskim. imenovano mesto). ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. imenovano mesto odredišta).. železničkim..: pomorskom. železničkim. tj. tj. vazdušnim i rečnim transportom.. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . imenovana luka odredišta/istovara). imenovano mesto odredišta). vazdušnom i rečnom transportu. Incoterms termin DES preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza... Ako prodavcima (tj.. odnosno tehnologijama klasičnog. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. železničkom. železničkim.. imenovana luka ukrcaja/otpreme). Incoterms termin CPT preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. vazdušnim i rečnim transportom. tj. • DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . Incoterms termin DAF preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. Incoterms termin FOB preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. Incoterms termin CIF preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. drumskim. • DAF (ISPORUČENO GRANICA . uvoznicima) u nekim specifičnim kombinacijama transporta i prometa. tj. poželjno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim špediterima. koji će im zasigurno ponuditi optimalno rešenje. drumskim.. vazdušnim i rečnim transportom. • DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . imenovana luka odredišta/istovara). ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. vazdušnim i rečnim transportom. imenovana luka odredišta/istovara). drumskom. imenovano mesto odredišta).. železničkim..: pomorskim. ali uz uslov da se roba isporuči na kopnenu granicu. • CIF (TROŠAK. tj. • DES (ISPORUČENO FRANKO BROD .... Incoterms termin DDP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. odnosno tehnologijama klasičnog..: pomorskim. drumskim. • CFR (TROŠAK I VOZARINA . ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.: pomorskim.. izvoznicima) i kupcima (tj. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. drumskim.. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. Incoterms termin DEQ preporučljivo je ugovarati pri klasičnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.. odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporučljivo ugovoriti... • CIP (tj. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu. imenovano mesto odredišta). OSIGURANJE I VOZARINA . odnosno tehnologijama klasičnog. odnosno tehnologijama klasičnog.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful