SADRŽAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................

2 1.1. Nastanak i razvoj špedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opšti pojmovi u oblasti špedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera.............................................................................. 6 2.3. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća................................................................. 7 2.3. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naša regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opšte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopšteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska načela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. Železničke tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u rečnom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdušnom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. Špediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika špediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praćenje tržišta ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o špediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaračunati troškovi...............................................................................................35 5.6.3. Više zaračunati troškovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oštećenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoračenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeštećenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko područje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranični pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podložnost plaćanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaćanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posredničke i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Troškovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Troškovi ambalaže ..........................................................................................................52 6.8.6. Dažbine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smeštaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. Železničko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladište......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestište ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladište ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladište ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obračun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe železničkim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe rečnim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Način popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladišna potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obračun i fakturisanje izvršene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno — more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more — kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obračun i fakturisanje špediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar železničkih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladištenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladišta .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladištenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalaže............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaža za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u železničkom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeležavanje pošiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod režimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehnički uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Način carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praćenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleđivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRŽIŠTE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovačkih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladišta......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladišnica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izručnica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure — no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI ....................................................................169 14.0. Špediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matičnih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Važnije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Određivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

iako se svako špeditersko preduzeće ne bavi takvim poslovima. – Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije. Adekvatan prostor posvećen je prevoznim i špediterskim tarifama. razrađuje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzeća međunarodne špedicije. Poslovi uvoza i izvoza obrađeni su detaljnije. Pored napred navedenog. Osim standardnih špediterskih delatnosti.UVOD Sadržaj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obično obavljaju u preduzećima međunarodne špedicije. – Incoterms 2000.instruktivnim. do 12. – Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. pomorskom tržištu. kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. sadržaj i popis korišćene literature. pri čemu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno . a delatnosti su poređane približno onim redom kako je to uobičajeno u organizacionim šemama većeg broja špediterskih preduzeća. dok se u poglavljima 6. – Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i – prikaz najvažnijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraćenice koje se upotrebljavaju u radu. kao što su: – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera. – Izvod iz Opštih uzanci za promet robom. kao što su uvoz i izvoz. obrađeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita. 1 . priloženi su važniji akti značajni za rad špediterskih preduzeća. Obrađivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja.

u špediterskoj delatnosti se susrećemo i sa pojmom »međušpediter« i »podšpediter«. delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe.). Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno veće količine robe nego što je to bilo moguće ranije. usled društvene podele rada.kopno. avio-prevoznik i dr. Osim pojma »špediter«. kao i potrebu da se između saobraćaja i trgovine postavi posrednik koji će organizovati prevoz robe. a sam transport mogao se odvijati na železnici po voznom redu. odvojio saobraćaj od trgovine. Složenost odnosa između saobraćaja i trgovine. devizne. zahtevao je prebacivanje sve većih količina roba između evropskog kontinenta i novih zemalja. Tadašnji mletački trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem.1. Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na. 1. »otpremiti«. Me đušpe diter je pravna ili fizička osoba na koju je (glavni) špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla. odnosno »špedicija« je latinskog porekla i nastala je od reči »expedire«. već su . tako i kupac. Pri tome je važno da se pravi razlika između prevoznika (vozara) i špeditera. iziskivala je usavršavanje prevoznih isprava. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslužne organizacije koja bi poznavala specifičnosti železničkog i pomorskog transporta. što se kod nas ne baš retko poistovećuje. autotransportno poduzeće. Na taj način nastale su prevozne isprave koje se još i danas usavršavaju. naime. Preuzimajući brigu o organizaciji prevoza. dok se u praktičnoj primeni prevodi sa »poslati«. najčešće u kombinovanom prevozu kopno . razna ograničenja i sl. pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima. tako se sada. Nastanak i razvoj špedicije Smatra se da začeci špedicije potiču još iz trinaestog veka. a delatnost koju on obavlja naziva se špediterska delatnost. Špediter.na osnovu podele rada – tražili posrednike u realizaciji sve složenijih prevoznih procesa. obzirom da praktično i nema špeditera koji se bave unutrašnjom organizacijom prevoza. sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama. Kao što se ranije odvojila trgovina od proizvodnje. Nadalje. ne 2 . tretira kao spoljnotrgovinska. što se može prevesti kao »odrešiti«. Vozar je pravna (ili fizička) osoba koja prevozi robu (npr. Takav posrednik naziva se špediter. dok špediter organizuje transport robe raznim (tuđim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca. nepoznata prekomorska tržišta. takav organizator prevoza trebao je pošiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da će robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama. pogotovu nakon otkrića prekomorskih zemalja. Pojava parobroda i železnice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u međunarodnoj trgovinskoj razmeni.2. u koje će imati poverenje kako prodavac. do tada. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. podela odgovornosti između prevoznika i korisnika usluga prevoza. ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice.1. Opšti pojmovi u oblasti špedicije Reč »špediter«. kraće š p e d i c i j a . iz doba prosperiteta Venecije. kod nas. kao i carinske. a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika. železnica. Na odredištu.more . a bio je jeftiniji i brži. »urediti«. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se. Razvoj međunarodne trgovine. U novonastaloj situaciji trgovci više nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima. 1.

2. u praksi. Međutim. vazdušnim i rečno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima. Preduzeća za un ut r a š nju š pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze državnu granicu zemlje u kojoj je sedište odnosne špedicije. drumom. distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe između prodavca i kupca. –preduzeća za pomorsku špediciju i –preduzeća za graničnu špediciju. Kod nas ne postoji specijalizacija (osim možda »Feršped« kao 1 Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru 3 . već su to većinom filijale (ispostave) kontinentalnih. pa obavljanje određenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom špediteru. odnosno pomorskih špeditera. Podš pediter. u svetu nema striktne podele. za drvo. Preduzeća za međunarodnu špediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu. To može biti slučaj kad špediter nema organizovanu sopstvenu službu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu. carinjenjem i drugim poslovima za račun kontinentalnih i pomorskih špeditera. skladištenjem. tj. tj. što je čest slučaj u međunarodnom transportu. 1. U stvari. ali odgovara za njegov izbor. podšpeditera. uskladištenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. otpremu. je osoba na koju je (glavni) špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla1. U tom slučaju. kao i špeditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta određene vrste robe (npr. a isto tako se i pomorski špediteri bave poslovima kontinentalne špedicije (imaju u privrednim centrima u unutrašnjosti svoje filijale). zatim osiguranjem. drumskim. žitarice i sl. prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutrašnjost kopnenim prevoznim sredstvima (železnicom.). uključujući prijem. železničke (osnovani od strane železnice sa ciljem da se što više robe prevozi železnicom). Pomorski (lučki) špediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima. naftu. pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji čitavog posla. sajamske (organizovanje dopremeotpreme izložbene robe na sajmove).može uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu). špediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom slučaju prenosi u potpunosti izvršenje dobijenog naloga na treću osobu. izvozu i tranzitu (može i unutar granica svoje zemlje). bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem. osiguranje. avionske (specijalizovani za vazdušne transporte). Tada za rad podšpeditera špediter odgovara. Prema teritorijalnom principu špediterska preduzeća se mogu podeliti na preduzeća za unutrašnju i preduzeća za međunarodnu špediciju. bave poslovima pomorske špedicije (imaju u lukama svoje filijale). carinjenje. a obično se dele na: –preduzeća za kontinentalnu špediciju.). jer se i kontinentalni špediteri npr. rekom itd. Granični špediteri imaju sedišta na frekventnim graničnim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom. carinjenjem. a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao. reekspedicijama. međušpediteru. osiguranjem brodskog prostora. već ga radije prepušta tamošnjem špediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. odnosno: — prema teritorijalnom djelokrugu rada ili — prema osnovnim karakteristikama poslovanja. Slično važi i za granične špeditere koji danas retko postoje kao samostalni špediteri. osim u slučaju ako je podšpeditera odabrao sam komitent (glavnog) špeditera. za rad međušpeditera špediter ne odgovara. Kontinentalni špediteri organizuju prevoz robe železničkim. tj. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) špeditere možemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet). Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća Špediterska poduzeća se mogu deliti prema različitim kriterijumima.

kao npr. već špediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. sajamskim poslovima.železnički špediter). neka špediterska preduzeća se ne bave svim poslovima. 4 . Ipak.

Dotadšnje filijale preduzeća »Transjug« u Rijeci. Pri Komori se osniva Sekcija za međunarodnu špediciju kao organ za rešavanje zajedničkih problema te delatnosti. Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. početkom 1952. Uredbom o obavljanju poslova međunarodne špediterske službe iz 1949... Centrošped. Ubrzo zatim. Budući da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okružnih privrednih sudova). prilikom te nove registracije u toku 1963. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzeća za međunarodnu špediciju koja su se razvila iz dotadašnjih preduzeća za unutrašnju špediciju. kao strukovne špediterske asocijacije. Na našim prostorima do razvoja špedicije došlo je nešto kasnije. neka dotadašnja preduzeća za međunarodnu špediciju. rasformirano je preduzeće »Transjug« i osnovano više samostalnih preduzeća međunarodne špedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. god. zbog pooštrenih uslova.2. a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeću »Transjug«.1. Intereuropa. Za izvršavanje špediterskih poslova preduzeće »Transjug« je u glavnim gradovima tadašnjih republika. što je vezano za komercijalno korišćenje ali i usavršavanje železnice i parobroda i pojačani promet dobara između evropskih država i tadašnjih kolonija u Aziji. radi zaštite zajedničkih interesa i zajedničkog nastupa pred organima tadašnje vlasti i uprave. god. Šibenik. a o špediterima. preduzeća za međunarodnu špediciju postaju njeni članovi a dotadašnja Zajednica preduzeća za međunarodnu špediciju FNRJ se rasformira. znači i za poslovanje preduzeća za međunarodnu špediciju. nacionalizacije i konfiskacije nakon završetka Drugog svetskog rata. Na osnovu te Uredbe osniva se tadašnja Savezna spoljnotrgovinska komora. Ranija centrala preduzeća »Transjug« u Beogradu. Africi. Šibeniku..). takođe postaje samostalno preduzeće pod imenom »Jugošped«. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU Špediterska delatnost se počela razvijati. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvođenjem radničkog upravljanja. znatno je pooštren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja. Split. kao i u lukama (Rijeka. još su više proširene ingerencije i prava preduzeća »Transjug« u obavljanju poslova međunarodne špedicije.). god. Sa donošenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. Za područje tadašnje Jugoslavije formirano je preduzeće »DETRANS«. nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona 5 . sredinom prošlog stoleća. Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzeća sa istim imenom. Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju. u savremenom smislu. preduzeće »Transjug« je bilo jedino ovlašćeno da bude pošiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika. na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna špediterska preduzeća koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih špediterskih firmi (Schenker. tako da se praktično mimo preduzeća »Transjug« nije mogla otpremiti nijedna pošiljka u inostranstvo. Od 1947. god. koje kasnije menja naziv u »TRANSJUG«. dolazi i do osnivanja Zajednice poduzeća za međunarodnu špediciju tadašnje FNRJ. Filijale su u važnijim privrednim centrima i na graničnim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. Tranšped itd. preduzeća međunarodne špedicije se definitivno uvrštavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. odnosno filijalama stranih (nemačkih i austrijskih) špediterskih preduzeća moglo bi se govoriti tek u periodu između dva svetska rata. Americi i Australiji. odnosno autotransportnih preduzeća (npr. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima Merama sekvestracije. Caro & Jellinek itd. god. 2.

zbirnim prometom i sl. ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u međunarodnom prometu. predstavlja ih kod međunarodne špediterske organizacije FIATA itd. između ostalih. ipak se mogu ostvariti značajne prednosti korišćenjem usluga međunarodnih špeditera i to prvenstveno: — tarifske prednosti smanjenjem prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca. OUSJ nije više imalo status pravnog lica.prestala sa međunarodnim poslovanjem. — transportno-tehničke prednosti uvežbanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom. čime se komitent oslobađa ulaganja u sopstvena skladišta i sopstveni vozni park. — ostale prednosti npr. špediter treba da vodi računa i o interesima privrede u celini. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera Budući da je egzistencija međunarodnog špeditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika. kao stručna špediterska asocijacija čiji je zadatak da rešava zajedničke probleme svojih članova. Osnovni zadatak međunarodnog špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe. svejedno da li će roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF. zastupanja kod generalne havarije. Ukoliko bi prilikom izvršavanja tih poslova došlo do konfrontacije interesa društvene zajednice sa interesom špediterovog komitenta.. Tako je u okviru Opšteg udruženja saobraćaja tadašnje Jugoslavije (OUSJ) osnovana. ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova u svim saobraćajnim granama. špediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. Od 1. a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. što vredi za svaki privredni sistem. uštedama na ambalaži upotrebom kontenera i zakupljene ambalaže i sl. Nije npr. čvrstim kalkulacijama ili paušalnim cenama (forfetom). primenom optimalnih transportnih tehnologija. januara 1987. 2. prevoznih sredstava i stručne radne snage. franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. posredovanje kod naplate potraživanja. odnosno proda robu. god. kao i svih poslova s tim u vezi. Savet špeditera dobro će doći da se izbegnu kasnije neugodnosti i zaključi posao 6 . neosporno je da će on štititi interese svog komitenta. te treba da svoju delatnost usmeri ka što kvalitetnijem izvršavanju spoljnotrgovinskih poslova uopšte.). to su preduzeća međunarodne špedicije nastavila sarađivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za međunarodnu špediciju. naplata pouzeća i sl.. utvrđuje uslove poslovanja svojih članova i definiše jedinstvene tarife (sajamske i dr. Grupacija za međunarodnu špediciju. pružanje saveta pri ugovaranju poslova. — prednosti u distribuciji korišćenjem špediterovih skladišta. već je zadatak špeditera da savetuje prodavca-kupca još prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi. pored zaštite interesa svog komitenta. Međutim.2. koordinira njihov rad. dolazi do transformacije tadašnje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvršavala svoje funkcije uglavnom preko opštih udruženja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti). Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio. a promenjen mu je i naziv u Udruženje saobraćaja PKJ. Stručne poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora. Tu se ne misli samo na tehničku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe. između ostalog i za granu saobraćaja.

osiguranja. odnosno vršenju ovih i sličnih logističkih usluga. kao instrumenta u plaćanju u spoljnotrgovinskom prometu robe. a ako u međunarodnoj špediciji nema efikasne službe koja bi te promene odmah registrovala. sortiranju. — organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizičke distribucije po sistemu »od vrata do vrata«. refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaćih prevoznika i drugih učesnika u realizaciji logističkih lanaca. — zaključivanje ugovora o utovaru. — zaključivanje ugovora o osiguranju robe.pod optimalnim uslovima. — kontrola obračunske ispravnosti transportnih dokumenata te obračun transportnih i drugih troškova. Kao što se vidi. — organizovanje doleđivanja. pretovaru. već i sve ono što se zbiva u unutrašnjim i međunarodnim privrednim zbivanjima. — uzimanje uzoraka. te hranjenja i pojenja živih životinja. pakovanju. te izdavanje ostalih FIATA dokumenata. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za međunarodnu špediciju različita. — zaključivanje ugovora o uskladištenju robe. uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: —čista špediterska poduzeća i — kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća. — ostali poslovi uobičajeni u međunarodnoj špediciji. 2.3. — obavljanje usluga na međunarodnim sajmovima. odnosno uskladištenje robe. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti. niti će moći svoj posao obavljati kako treba. poslovi međunarodnog špeditera su vrlo složeni. — zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje). 1 Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1. on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta. oštećenja ili zakašnjenja isporuke robe. 7 . istovaru. — ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava. — učestvovanje u naplati isporučene robe.. — zaključivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta. obimni i raznoliki. — pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata. carinskih manipulacija itd. — organizovanje zbirnog prometa. — osiguranje povlastica. špediter neće biti u mogućnosti da udovolji ugovorenim obavezama. utvrđivanje količine robe bez izdavanja certifikata. a često puta i vrlo delikatni. — preduzimanje mera za obeštećenje u slučajevima gubitka. Da bi špediter mogao udovoljavati obavezama koje proističu iz delokruga njegovog rada. — nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u međunarodnoj kupoprodaji i međunarodnom prevozu robe radi zaštite interesa komitenta. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u zemlji i inostranstvu. — izdavanje špediterskih potvrda. — unutrašnja (loko) špedicija. U Opštim uslovima o poslovanju međunarodnih špeditera1 navedeno je da su špediterski poslovi naročito: — davanje stručnih saveta i učestvovanje u pregovorima radi zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta.

Filijale kod ovakvih preduzeća imaju takođe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza. u Austriji Zentralverband der Spediteure itd. a mogu posebno biti organizovana i »Skladišta«. Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama.). zavisno od obima poslovanja. pa i loko-špediciju. službe i sl. ispostave. »Sajamski poslovi« itd. a po potrebi i druge funkcije. Locirane su u manjim mestima i na graničnim prelazima i obično su podređene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju. Zavisno od obima poslova i interesa. vozni park. ispostave i predstavništva ne nastupaju samostalno na transportnom tržištu. Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. To bi npr. Carinska služba opslužuje uvoz. zajedničko računovodstvo (Sektor za finansije). odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport). Tako se filijale osnivaju u većim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju. izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl. a primer takve organizacije je npr. poslovnice. Ispostave i predstavništva imaju istu funkciju i status kao što je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća. predstavništva ili pojedinačna radna mesta za akviziciju i održavanje kontakata. obično sa posebnim obračunom.). »Transport i skladište« (ili svako posebno). jedan sektor može obavljati delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«). pa su osnovane i 8 . U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene. zatim carinsko posredovanje. zatim »Uvoz«. »Tarifa«. služba. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeća filijale. izvoz i tranzit. Za razliku od filijala. prema komitentima (npr. Isto važi i za carinsku službu. naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzeća. i nastupaju samostalno na tržištu. no mogu biti podređene direktno i centrali preduzeća. poslovnica za hemikalije. poslovnica za »Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. kao i sajamske poslove. Organizacioni oblik (sektor. »Tranšped« u Beogradu. za drvo i sl. službu za ambalažu. Takve preduzeća su obično organizovana u dve relativno samostalne celine (»Špedicija« i»Transport«). a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. Organizaciona celina »Transport« može dalje biti podjeljena na međunarodni. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju nacionalna udruženja u cilju zaštite zajedničkih interesa i unapređenja te delatnosti (npr. no može biti i u zajedničkim službama. »Transportna agencija«.Pod čistim špe dite rskim preduze ćima podrazumevaju se ona preduzeća za međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost. no u svakom slučaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje. Filijale redovno (obično) imaju status profitnog centra. već služe kao neka vrsta servisa centrali poduzeća i filijalama. domaći i loko-prevoz ili sl. »Tranzit«.. Tako npr. organizovane kao profitne celine. odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu špedicije. a isto važi i za tarifsku službu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl.). akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu. Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu. poslovnice. kao i ostale pomoćne (zajedničke) službe. odelenje. a najčešće i tarifsku funkciju. »Sajamski poslovi«. Ponegde se išlo i dalje. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima U uslovima postojanja više samostalnih špediterskih poduzeća u nekoj zemlji.3. bio »Jugošped« iz Beograda itd. uvoz iz Rusije. Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status (organizacioni oblik) sektora.). kod nas Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije. 2. Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike i u inostranstvu.

tj. odnosno Podsekcija za međunarodnu špediciju bivše Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u članstvo FIATA na VI kongresu 1952. »Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles«). god. bilo u Antverpenu.mogle biti primljene u članstvo. koje svoje predloge i zaključke dostavljaju Sekretarijatu. FCT. na osnivačkom sastanku predstavnika špediterskih udruženja iz 19 evropskih zemalja u Beču je osnovan Međunarodni savez špediterskih udruženja. koji se održava svake druge godine. s obzirom na međunarodnu povezanost te delatnosti. — pravna pitanja. — rečni transport. god. god. komisije za: — železnički transport. da se bavi problemima pravne. redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji. Za sedište tog Saveza bio je izabran Bern. Godine 1926. a sada je opet u Bernu. održanom u Parizu. na generalnoj skupštini FIATA u Parizu. Nakon II svetskog rata broj članova saveza se znatno proširio odnosno članovi su postala udruženja špeditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Sedište sekretarijata je do 1965. FBL. BIC i sl. federacija koja objedinjuje špediterske saveze Danske. gde je nakon toga neko vreme bilo i sedište predsedništva. 9 . ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju. Ona zastupa interese svojih članova u međunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. a sekretarijat je ostao u Beču. Međutim. — vazdušni transport. zatim u Kopenhagenu. — drumski transport. kao npr. — kontenerski transport i paletizaciju. Posebno zapaženu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR. kao što su IATA. Da bi neka država postala član FIATA mora da postoje nacionalne špeditereske organizacije koje bi . Norveške i Švedske). a obnovljena je tek 1949. Osnovni zadatak FIATA je da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama. UIC. špediteri su svoje stručno povezivanje proširili praktično na ceo svet. Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla. Nordiskt Speditörförbund. Finske. IRU. odnosno Izvršnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleđivanje Kongresu.višenacionalne organizacije (npr.. — pomorski transport. FWR i SDT. Bivša Jugoslavija. a mnoge međunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ.prema Statutu FIATA . poznatih pod zajedničkim nazivom »The FIATA Documents« ili kod nas kao špediterske potvrde. a sada je u Zürichu. FIATA održava redovne kontakte sa mnogim međunarodnim organizacijama. CCI. — kombinovani transport itd. poznat pod skraćenim nazivom FIATA (franc. tj.

10 .

3. osiguranja itd. Prema našim propisima. pregled pakovanja. tj. kao i sudskom praksom. pa je to učinjeno i kod nas. Opšti uslovi vrede za ugovore o špediciji kada su se špediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. Smatra se da takav sporazum postoji ako je špediter pismeno (npr. instradacija. zavisno od tradicionalnog. Sada važe »Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera« koje je donela Grupacija za međunarodnu špediciju pri Opštem udruženju saobraćaja. 3. To je i osnovna razlika u odnosu na špeditera prema anglosaksonskom pravu. Prve takve uzance pod nazivom »Opšti uslovi rada međunarodnih špeditera FNRJ« donete su još 1954. odgovornost špeditera i dr. Špediter treba takođe da poznaje i lučke uzance. u svetu se mogu uočiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski. Evropski sistem Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter tretira kao komisionar. one regulišu i neke druge poslove prometa robe. što se odnosi prvenstveno na pomorske špeditere. na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona. uskladištenja. Carinski zakon (CZ). odredbe Opštih uslova su razvrstane u odgovarajuća poglavlja kao npr. najvažniji zakoni i uzance. posebne slučajeve u otpremi i založno pravo špeditera. dok drugi reguliše pitanja: pojam ugovora. To praktično 11 . pojedine zemlje su regulisale špeditersku delatnost i posebnim uzancama. pa i u našoj zemlji. Naša regulativa Preduzeća za međunarodnu špediciju posluju na osnovu odgovarajućih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Konvencije CIM. gde on ima status agenta odnosno nastupa u tuđe ime i za tuđi račun. prispeće i postupak sa oštećenim pošiljkama. između ostalog i poslove špedicije. regulisana zakonima i drugim propisima. transporta. on nastupa u svoje ime. Zakon o ugovorima o iskorišćenju pomorskih brodova i dr. pa ćemo u nastavku njima posvetiti više pažnje. u ponudi) saopštio komitentu da posluje po ovim uslovima. Osim što se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe.2.: važenje uslova. obaveze špeditera i nalogodavca.1. Međunarodni špediter mora. Za nas su. Prvi zakon sadrži samo opšte odredbe o špediterskoj delatnosti. političkog ili privrednog uticaja.1. god. zasada. tj. Obzirom na dinamičan razvoj međunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu međunarodne špedicije.3. špediter se tretira kao komisionar. nalog (dispozicija). ponuda. naknada za usluge i naknada troškova. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom transportu. a komitent nije pismeno i izričito isključio njihovu primenu. a za tuđi račun. utvrđivanje količine. CMR i sl. rokovi. kao npr. Od postojećih uzansi naročito su važne Opšte uzanse za promet robom.2. Inače. naravno. prijem i predaja robe.. osiguranje. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špediterska delatnost je u svetu. carinjenje. prevozni i prateći dokumenti. uzimanje uzoraka. 3. poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu. Evropski i anglosaksonski sistem Sa aspekta pravnog položaja špeditera. posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tuđi račun. običajima i uzancama.

god. naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost njegovog regresiranja od međušpeditera. špediter ne odgovara za rad vozara.D. a to sve radi za račun svog nalogodavca. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch . Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera. pravo reklamacije itd. švajcarsko i dr. odnosno osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana.H) delatnost špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime.). u tom bi slučaju bio odgovoran svom nalogodavcu. Eventualne štete koje nastanu na robi krivicom međušpeditera. on formalno odgovara i za sam transport robe. ali odgovara za njegov izbor. u francuskom pravu). Prema tome. eventualno. glavni špediter će preduzeti sve moguće mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraživanja. Iz toga sledi da je špediter dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera. Prema nemačkom zakonodavstvu. postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih država. pravo raspolaganja sa robom. gde je npr. pošto on odgovara i za rad vozara i za rad međušpeditera. Međutim. iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu nalogodavcu koja bi.2. u praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom zakonodavstvu. nastala krivicom međušpeditera kojeg je sam odabrao. Prema nemačkim propisima špediter ne odgovara za rad međušpeditera. U pogledu odgovornosti špeditera za rad trećih osoba koje učestvuju u otpremidopremi robe. Prema francuskom zakonodavstvu. radi se o odgovornosti špeditera za rad vozara. tako i za rad podšpeditera. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera odabrao sam komitent. špediteri u Engleskoj obavljaju 12 . Anglosaksonski sistem Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu. da npr. on je tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju kada špediter izričito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost.znači. Inače. kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za primaoca.. 3. u tom pogledu. te je eventualnu štetu dužan da nadoknadi vozar. od koga naplaćuje naknadu za izvršene usluge. kao i onom koje se na njega oslanja (npr. prema ovom zakonodavstvu. budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. špediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder). iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski sistem. jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne šteta. na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope. To izričito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja. Pošto u pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno normirana (npr.2. Međutim. zaključuje ugovor o prevozu sa železnicom i pojavljuje se kao pošiljalac u tovarnom listu. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio špediter. u nemačkom zakonu o trgovini iz 1861. Naime.A. već samo za njegov izbor. a za račun drugog. podšpeditera i međušpeditera pa su se. osim za štete koje bi nastale usled dejstva više sile. To praktično znači da odgovornost špeditera za uništenje ili oštećenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru. ima pravo izmjene ugovora o prevozu. one subjekte koji rade u tuđe ime i za tuđi račun. on je odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor. tj. To praktično znači da ovde špediter zaključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad. to se na špediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. odgovornost glavnog špeditera je veća nego po nemačkom zakonodavstvu.

U nastavku ćemo ukratko objasniti važnije termine i uzance koje se koriste u unutrašnjem i međunarodnom prometu.3. kao i prelaz rizika po trgovačkim terminima. Osim toga. to će isti biti objašnjeni u narednom poglavlju prilikom tumačenja termina Incoterms-2000. osim kupovine i prodaje. a prodavac da naruči vagon. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku. Roba se veoma često prodaje uz termin »franco« uz naznaku mesta opredeljenja. osim što se neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog prometa. utovari robu i preda je na prevoz na određenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do završenog utovara u vagon. špedicije. Uvozne carine. vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu železnička transportna poduzeća. »sa«. kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako određenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. uz naznaku o kojoj se granici radi. vozarina«.1. kao i druge troškove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o međunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. »ab«.3. ako je roba prodata uz termin »franco«. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji U poslovima prometa robom. »franco uz bok broda«. 13 . špediteru ili skladištaru. 3. prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (železnici. »iz«. bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili međunarodnom transportu. »skladište«. Tako npr. autoprevozniku). Kod prodaje robe uz termin »franco državna granica«. prevoza.samo poslove međunarodne špedicije. carinske i druge troškove u vezi s robom do prelaska preko granice. U odgovarajućim uzansama bila su data tumačenja trgovačkih termina sa utvrđenim obavezama prodavca i kupca. Opšte uzanse za promet robom Opšte uzanse za promet robom donela je Glavna državna arbitraža. »ex«. »rudnik«. a ne kao špediteri. »cena. »iz broda« -»ex ship« itd. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one važile i slučajevi u kojima su se primenjivale. u koje se. uskladištenja i osiguranja. zastupništva. »mlin«. pri čemu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari. Uz svaki termin uzance utvrđuju tumačenja (pravila) termina sa tačno definisanim obavezama kupca i prodavca. treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu. zatim rizik za robu predatu vozaru. osiguranje. često se koriste skraćenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. vozarine. 3. ubrajaju i poslovi posredništva. Prevozni troškovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. Važile su za poslove prometa robom na području tadašnje SFRJ. Od važnijih termina iz Opštih uzanci možemo spomenuti termine »franco brod«. Dobro poznavanje termina je od posebne važnosti za špeditere. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara železnica/brod i obratno. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve troškove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio dužan da preuzme robu. ali je dužan da robu osigura do određene državne granice i da snosi troškove osiguranja. Prema tom terminu kupac je dužan da prodavcu blagovremeno saopšti uputnu stanicu. Budući da se spomenuti termini upotrebljavaju i u međunarodnoj kupoprodaji. Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD. uz naznaku »fabrika«. precizno je utvrđen prelazak rizika na kupca. komisioniranja. U tom slučaju prodavac je dužan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu. Čest je slučaj da se roba prodaje uz termin »franco vagon« uz naznaku utovarne železničke stanice.

. (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP. kad su na XIV. no dužan je..2.3. isporučeno ocarinjeno (DDP — delivered duty paid). kvalitet robe (IV). iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvršiti pomorsko transportno osiguranje. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da što jasnije i tačnije definišu obaveze stranaka u međunarodnom trgovinskom prometu. Kod svih tumačenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca što će u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano. pa sada važeća pravila nose skraćeni naziv »Incoterms-2000«1.. Međutim. Da bi se izbegli nesporazumi.2000. kongresu MTK u Beču doneta nova pravila pod nazivom «Incoterms-1953«. (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT. isporučeno neocarinjeno (DDU — delivered duty unpaid). Inače. 1976. sukobi i sudski sporovi u međunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovačkoj praksi raznih zemlja. ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnažiti sve što je predviđeno u pravilima Incoterms-2000. potrebama odnosnih trgovačkih preduzeća ili prema specifičnim potrebama ugovornih strana. isporučeno granica (DAF — delivered at frontier). ). 3. franko uz bok broda.. i 1990. ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajuće varijacije ili dopune. vozarina i osiguranje plaćeni do. Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je još 1936. ab Werk itd. cena sa vozarinom osiguranjem. Napr. kupac može tražiti osiguranje i protiv ratnog rizika. vozarina plaćena do. isporučeno franco obala... Ako se želi kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000. cena sa vozarinom. kod kojih je nastala potreba za revizijom. 1 Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima 14 . franko na brod. U protivnom... Ta su se pravila primenjivala do 1953.. pa su nove definicije usvojene 30. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD. Nacionalnog saveta američkih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. (ugovoreno mesto) FCA.. no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora.. U tom slučaju će prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi. sve u skladu sa okolnostima.. naravno..3. jula 1941.. (ugovorena odredišna luka) DEQ (ex quay). Opširnije tumačenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 biće dato u narednim izlaganjima. god. Incoterms-2000 daje tumačenje sledećih termina: franco fabrika (ex Works. (ugovorena otpremna luka) FOB. god. One takođe nemaju snagu zakonskih propisa.3.3. 1980.).. Iako su ove definicije slične pravilima Incoterms-2000. naš će uvoznik snositi znatne troškove na koje inače nije računao. isporučeno f-co brod (DES). onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Američkih spoljnotrgovinskih definicija 1941. Nadalje. god. Ostale uzance U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije 1941. Inače. franko prevoznik. Incoterms 2000. klauzula FOB znači po ovim definicijama sasvim nešto drugo. god. da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika. ovi Opšti uslovi samo vrlo kratko razrađuju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). god. Za razliku od Incotermsa. rokovi isporuke (III). Praktično. nego što znači FOB prema Incotermsu-2000. (ugovorena otpremna luka) FAS. (ugovorena odredišna luka) CFR... Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tačno određuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose. (ugovorena odredišna luka) CIF.. radi se o reviziji definicija iz 1919. skup međunarodnih pravila za tumačenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom »Incoterms-1936«. Napr. ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama.. detaljno i posebno se razrađuje način zaključenja ugovora (I).. Izmene i dopune tih pravila vršene su sukcesivno 1967.

kontrola kvaliteta robe (IX). način plaćanja (XII). garancije (X).količina robe (V). obeležavanje (VII). instrukcije o prevozu i izveštaj o isporukama (XI). tehnička dokumentacija (VIII). slučajevi oslobođenja od odgovornosti (XIII). 15 . prigovori na količinu i kvalitet (XIV). pakovanje (VI). arbitraža (XVI) i ostali uslovi (XVII). sankcije (XV).

16 .

iako ne u svim državama (npr. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobičajeni način i svakome pristupačne. 4. U stvari. skladišna itd.). U jednom organizovanom i stabilnom društvu. Prema tome razlikujemo carinske. te izmene i dopune kojima se otežavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave.4. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije dopuštena kao ni otklanjanje obaveze prevoženja ako su ispunjeni tarifom predviđeni uslovi. U današnjem smislu. dostave.1. to se po pravilu ne odnosi na železnicu koja u mnogim zemljama samo predlaže tarife. isporuke i usluge. U užem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja).1. lučke. Uopšteno o tarifama Tarife u načelu donosi uslužna organizacija (transportna. 4. jer one ne služe samo za obračun usluga koje se vrše ili su izvršene. refakcije. Na tom su se mestu plaćale takse za prolaz kroz moreuz. 17 . Prema tome. železničke. u međugradskom drumskom transportu u SR Njemačkoj i sl. Kod nas se npr. Međutim. poštanske. izuzetne tarife i sl. u pomorskom transportu) ređe objavljuju. (c) Načelo trajnosti. od kojih se osnovnim smatraju sledeća: (a) načelo javnosti. (b) načelo jednakosti. advokatske. tarife moraju biti propisane na duži rok. poreske. u Engleskoj u pravilu ne). špediterska. pa prema tome i tarife. robne. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska sniženja (npr. dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. a taj može biti ili neodređen ili određen. U daljnjem izlaganju zadržat ćemo se na prevoznim i špediterskim tarifama. odnosno cena za izvršene usluge. lučka. a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. a u širem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. javnih skladišta) čije tarife podležu potvrdi odgovarajućeg organa (komore. (a) Načelo javnosti. a donosi ih (potvrđuje) nadležni državni organ. putničke. se ne mogu i ne smiju često menjati.) samostalno. Na neodređen vremenski rok se izdaje najveći broj tarifa. (b) Načelo jednakosti. (c) načelo trajnosti i (d) načelo jasnoće. špediterske. prtljažne. naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu.1. ista je dužna na svakoj železničkoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE Reč »tarifa« je arapskog porekla i u prevodu bi značila »objava«. Počela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom.). komunalne i razne druge tarife. ministarstva i sl. te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa. Tarifska načela U praktičnoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska načela. Taj rok je u raznim državama različit. izraz »tarifa« pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj železničkog tarifnog sistema. pomorske. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donošenje tarifa u nekim drugim granama saobraćaja (npr. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako. Tom načelu udovoljavaju uglavnom železničke tarife. Osim što se tarifa može kupiti kod železnice. naročito javno-pravne prirode. već i za proračun budućih usluga koje se ugrađuju u kalkulacije troškova i cena raznih roba i investicionih zahvata. razne takse. pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse. utvrđenjem i gradićem) Tarifa koje leži na krajnjem južnom delu poluostrva i najužem mestu Gibraltarskog moreuza.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. železničke tarife takođe moraju objaviti a povećanje vozarine i pristojbi. kao i kod tarifa izvesnih uslužnih organizacija (npr.

pa će se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske. (a) Tarifski sistem. tj. kod železnice za otpremu sezonskih dobara (npr. neko veliko gradilište. u železničkom saobraćaju. U nijednoj delatnosti. kod železnice biti potrebno i više svezaka koje sve zajedno čine tarifu (npr.). načelo vrednosti.) i dr. Tarifska politika se može definisati kao smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korišćenje usluga i visinu njihovih cena. Kroz nivo cena. određenih usluga. tarifska tehnika nije propisana. Ipak. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju špediterskih poslova. U užem smislu. pa i one kojom se pošiljka stvarno prevozi. komad). l m3. veća cena prevoza). To je slučaj kad se npr. (c) Tarifska tehnika. (d) Načelo jasnoće. za 10 kg. u pojedinim granama saobraćaja. (e) tarifski razred. načelo vrednosti prevozne usluge. kod većine železnica). samo u tarifama JŽ nije tako jednostavno. pri čemu se namerno zanemaruje načelo ekonomičnosti koje inače zahteva takve cene koje će pokriti rashode železnice. 4. to je sistematski uređen skup propisa i cena. klasifikacija. za l tonu. (d) Tarifska udaljenost. U teoriji železničkih tarifa poznata su četiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe. Inače. kakva će se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. l m2. dok će npr. Imenik stanica. Tarife moraju biti jasne. (ab) ekonomskopolitički tarifski sistem (veća vrednost robe. ali za njega povoljniji (npr. onda se može uočiti sva težina poziva špediterskog tarifera. takve da korisniku usluga omogućavaju izračunavanje cene usluga na lak i jednostavan način.2. (b) Tarifska politika. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne. snalaženje npr. Po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta. U tarifskoj teoriji postoje i druga načela kao npr. (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secište. (d) tarifska udaljenost. (f) tarifski stav. pa ni u grani saobraćaja. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl. Jedan od faktora je npr. veličina uslužnog poduzeća. tablice. i (ad) mešoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema. robe. (ac) državni tarifski sistem (država određuje cene prevoza tako da pomaže razvoj pojedinih privrednih grana ili određenih delatnosti).). prevozni troškovi približno isti za svaku vrstu robe). Naredni faktor je npr.Na određen vremenski rok tarife se izdaju ređe i one prestaju vrediti automatski danom isteka označenog roka. kod železničkih tarifa. opšti propisi itd. npr. (c) tarifska tehnika. sajam i sl.1. a istovremeno snalaženje u tarifama i ostalih evropskih železnica zahteva znatnu veštinu i dugotrajnu praksu. za vreme (dan. npr. daljinar. Ti su pojmovi sledeći: (a) tarifski sistem. načelo upotrebne vrednosti robe. postoji dogovor o sadržaju i strukturi klasifikacije robe po tzv. Takve se tarife izdaju npr. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr.) ili su rezultat određenih mera tarifske politike ili drugih faktora. iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti i duži. Tarifski pojmovi Kod tarifa se susrećemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obračunava vozarina. Ipak. Vrsta i broj usluga takođe su jedan od faktora tarifske tehnike. te uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. (b) tarifska politika. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeležje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. u železnički daljinar kod pojedinih stvarnih 18 . te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr. sat i sl. za 100 kg. društvena zajednica vrši određeni uticaj na privredna zbivanja i standard. u primeni kod robnih tarifa većine železnica u svetu). načelo jedinstvenosti tarifa i druga. a kakav će strukturni oblik imati neka tarifa prepušta se na volju njihovom donosiocu.

U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede. do kojih odnosno od kojih vredi određen tarifski sistem. a dalje odatle plaća primalac. to veća vozarina. ili može biti različit. rečnom. zavisno u koji tarifski razred roba spada. relativno se smanjuju čim je tarifska udaljenost veća. virtuelni (veštački) dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu. spadaju tarife u železničkom. cene lučkih usluga izražavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. tunele i sl. Prevozne tarife U ove tarife. recimo u USA .ili 25-tonskom teretu. Tako je npr. (h) Tarifsko secište. pomoćnom tačkom (stanicom) do koje se i od koje izračunava tarifsko rastojanje. tj. Tu spadaju i tzv. ili se tu vrše reekspedicije. (f) Tarifski stav. Pojam tarifskog secišta se često poistovećuje sa kilometarskim secištem. koje se koriste samo na području nekog grada (npr. Prilikom plaćanja prevoznih troškova tarifska valuta se preračunava u domaću i to na osnovu kurseva koje određuje železnica u kojoj se vrši plaćanje. savezne (npr. Švajcarski franak se uzima često za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. (b) unutrašnje. drumskom i vazdušnom prevozu. osnovna načela kod prevoznih tarifa jesu: — što veće rastojanje. one koje vrede za obračun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr.dolarima. S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putničke tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). Prema području na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove. svaki razred ima po četiri vozarinska stava za odgovarajuću kilometarsku zonu. Obično se do tog mesta može frankirati vozarina od strane pošiljaoca.). pomorskom. železnica-reka i sl. koje se nazivaju često i »transportne tarife«. — što veća udobnost. no može biti i valuta jedne ili više zemalja. no to ne mora tako biti uvek.2. Tim bi se izrazom mogla nazvati granična tačka između susednih zemalja. Ima slučajeva da se npr. (c) međunarodne. a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni. To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi.). tj. On može biti isti za svu robu (npr. izražena u dinarima za 1000 kg. tj. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere (obično za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuću kilometarsku zonu. Ove opet mogu biti opšteg karaktera (vrede za sve železnice) ili tzv. za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova određuju različiti stavovi u rasponima. to veća vozarina. — što veća brzina. 19 . od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji.udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. U međunarodnim železničkim tarifama tarifska valuta je često švajcarski franak. Osim toga. to veća vozarina. kombinovane tarife. u tarifama naših železnica roba sada svrstana u tri razreda s tim što je prvi razred najskuplji. za železnički saobraćaj između zemalja koje su zaključile poseban sporazum). tarifa gradskog saobraćajnog preduzeća). Inače. kod naših železnica za komadne pošiljke). (e) Tarifski razred. kao i da li se radi o 10-. drugi jeftiniji itd. 4. učesnica u toj međunarodnoj tarifi. koje se primjenjuju na prevoze između dve ili više država. 15-. koje se primenjuju na području jedne države (u železničkim krugovima takve se tarife često nazivaju i lokalnim). 20. kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. (g) Tarifska valuta.

a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (područja). od kojih je prvi razred najskuplji. veličine zemlje itd. — Geografski (pružni) sistem. Železnice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. npr. a za vagonske pošiljke za 1000 kg za svaki razred po četiri stava (10-. potrebe stalnog proučavanja. i (ad) tarifske tablice. kao i izračunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike 20 . Zato se za tarifera u špedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inače mukotrpan posao i koji će se tom poslu posvetiti celog života. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naših železnica. za komadne pošiljke do 1000 kg težine) ili vozarinski stavovi za određenu udaljenost i jedinicu težine. U klasifikaciji naših železnica roba je razvrstana u tri razreda. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: — Abecedni sistem. (a) Unutrašnje tarife. (ab) daljinar.4. Postoji više sistema konstrukcije daljinara. prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave.2. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) služi za iznalaženje tarifskih rastojanja. — Secišni sistem. kod naših železnica za komadne pošiljke za svakih 10 kg. te npr.1.i 25-tonski). U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. U klasifikacijama se obično posebno označava opasna roba koja spada pod propise RID-a. briselskoj nomenklaturi. težinu i vrstu robe. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica jedne pruge do početne i krajnje stanice te pruge. Uz klasifikaciju robe obično je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakšeg iznalaženja. kod kojeg su sve stanice poređane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izračunata od svake do svake stanice. često naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se došlo do najjeftinijeg prevoznog puta. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). zavisno od geografskog položaja. tako i zbog složenosti. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojčano izražene novčane iznose koji se plaćaju za određenu udaljenost. kao i sama rastojanja. Slavonski Brod i Višegrad). Železničke tarife Od svih prevoznih tarifa železničke tarife zadaju najviše »glavobolje« tariferima u špedicijama kako zbog svoje obimnosti. eventualno se označava i da li možda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz određen uslov i sl. a sadrži obično uputstva za iznalaženje rastojanja. razgranatosti mreže. (ac) Klasifikacija robe sadrži sistematski razrađen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. praćenja promena. te iskorišćavanja svih mogućih. posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFU (UIC) santimima. (ac) klasifikacija robe. Taj je sistem pogodan za železničke uprave sa manjim brojem stanica. Takav sistem imaju. koje svaku svesku označavaju posebnim brojem (delom). Gotovo sve železnice u svetu imaju razrađen tarifski sistem u četiri glavna dela i to: (aa) opšti tarifski propisi. Takav sistem bio je u upotrebi u bivšoj Jugoslaviji (secišta Osijek. uglavnom. a treći najjeftiniji. i naše železnice. Takvi iznosi mogu biti ili izračunate vozarine za konkretnu težinu i udaljenost (npr. također posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFV (UIC) santimima. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica do određenih secišta. a svaka železnica bira određen sistem. (aa) Opšti tarifski propisi sadrže reglementarne odredbe o prevozu robe i načinu računanja vozarine i tako regulišu odnose između ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom. 15-. klasifikacija robe nosi naziv »Deo 2« uz uokvireni broj iz spiska tarifa »Spt 32«. potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izrađene. 20. kod nas sa ZUPŽ. te izvesno vreme i u posleratnom periodu. sve grupisano po srodnosti materije.

Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadrži naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. Tarifa je inače vrlo praktična za primenu i njenim donošenjem je u mnogome olakšana otprema ekspresne robe u međunarodnom železničkom prometu. Inače. XI 1977. deo II klasifikaciju robe. pri čemu deo I sadrži naročite dopunske odredbe ka CIM-u. Od važnijih tadašnjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala železnica možemo spomenuti sledeće: — Spt 52 Jugoslavensko-austrijska železnička tarifa (JÖT) od 1. dok deo III sadrži relacije. da ne govorimo o svetu. koji sadrži prevozne puteve od svih do svih službenih mesta na mreži naših železnica. VII. no uglavnom ih možemo razvrstati u (ba) opšte međunarodne tarife.) i imaju za cilj da olakšaju i unaprede međunarodni železnički robni promet. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima »svoju« tarifu. Ima ih više vrsta. sudelovale su Jugoslavenske. nekadašnji jugoslavensko-bugarski železnički (tarifski) savez. opšte i posebne tarifske propise. one redovno sadrže samo robu koja može biti predmet međudržavne razmene. te je klasifikacija obično suženija nego ona za unutrašnji prevoz. pri čemu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (železnice). se sastoji iz tri dela. bilo kao tranzitna. (sa 19 dodataka). klasifikacionog je oblika. pa se u tom slučaju govori o železničkom savezu. prevozne puteve i vozarine izražene u UIC francima.kontenere. jer se još prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi računa da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne pošiljke. 1985. Jedna od tarifa te vrste je i Opšta međunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx). takvih na osnovi kojih se pošiljke otpremaju barem između dveju zemalja. (b) Međunarodne tarife. koja sveska sadrži i naknade za sporedne usluge (odsek 2). bilo kao početna odnosno krajnja uprava. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. Sada važeći Putokaz (Spt 35) važi od 17. U Evropi. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina računa po unutrašnjim tarifama. Sada važeća tarifa od 1. čija sveska I nosi JŽoznaku Spt-22. U tarifski komplet se uračunava i Imenik železničkih stanica u našoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). a za tranzitne prevoze obično u švajcarskoj valuti. npr. i (be) izuzetne tarife. a mogu biti izrađene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. (bc) lučke tarife. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze između dveju zemalja. Među opšte međunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim pošiljkama koja nosi UIC-oznaku br. Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obično utvrđuju u nacionalnim valutama sudelujućih zemalja. za koji je saobraćaj stanica otvorena i sa kakvim uređajima raspolaže. god. prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oštećeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). bivša Jugoslavija je učestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe.. V. Tarifske tablice naših železnica uključene su u RT-6 (Spt 36) od 17. XI 1987. U tarifsko pomagalo može se ubrojati i Putokaz. Mađarske i 21 . tj. kojom se reguliše prevoz velikih kontenera u režiji društva »INTERCONTAINER«.. XI. a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upućivanja (II). Inače. Ispravke i dopune tarifa vrše se na osnovu zvaničnih obaveštenja pojedinih železničkih uprava. postoji ogroman broj železničkih međunarodnih tarifa. (ba) Opšte međunarodne tarife donose se na inicijativu Međunarodne železničke unije (UIC) ili drugih međunarodnih organizacija (npr.. a JŽ-oznaku Spt-70. 1987. 9145. On sadrži abecedni popis svih železničkih stanica i drugih službenih mesta na mreži naših železnica sa naznakom kojem ŽTP pripada. Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje. Ovo pomagalo je veoma važno kod otpreme robe. a sadrži Opšte odredbe i uputstva za računanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za našu i ostale zemlje. Svrha im je da pojednostave računanje vozarine. 1987. (bb) savezne tarife. Ekonomske komisije za Evropu i sl. (bd) tranzitne tarife.

Jeftinije su nego unutrašnje tarife. Austrijske i Nemačke železnice. od ili do stanica koje nisu uvrštene u odnosnu saveznu tarifu). pa i od određenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. — Spt 60 Nemačko-jugoslavensko-grčka tarifa za prevoz robe (DJGT). daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske pošiljke. I 1986. tarifa Bugarska . mađarske relacije i za austrijske relacije.strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranične železničke stanice. a imaju naročitu važnost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1. Jugoslavensko-grčka (Spt 57). a može se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama. — Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. Od tranzitnih tarifa međunarodnog značaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa.SR Nemačka sadrži tranzitne stavove za relacije preko naše zemlje. I 1988. Sadrži opšte odredbe za primenu tarife. Jugoslavensko-italijanska železnička tarifa (Spt 55). a naše železnice učestvuju u više takvih tarifa. Austrijske i Čehoslovačke železnice. 22 . (sa 18 dodataka). (sa 8 dodataka). članice saveza su bile Jugoslavenske. Postojale su još Jugoslavensko-poljska (Spt 61). morskih luka i rečnih pristaništa i u kombinovanom drumsko-železničkom tranzitu sa Albanijom. a sudelovale su Grčke. Tarifska valuta je švajcarski franak. predviđene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju (bc). U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine železničke uprave i na osnovu njih obračunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo između suvozemnih graničnih prelaza. moguće su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama. a sadašnja važi od 10. IV 1979. a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije država. Takvim tarifama je obuhvaćena luka Bar. Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju naše železnice objavljuju se u njihovom službenom glasilu »Tarifsko-transportni vesnik« (TTV). itd. X 1984. — Spt 59 Jugoslavensko-čehoslovačka tarifa za prevoz robe (JUČET) od 1. Lučke tarife su vrsta saveznih tarifa. Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu.pretplatom kod tarifskog biroa časopisa »Transport« iz Basela. u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama međunarodnog značaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadrže tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje. Isto tako. Lučki tarifski savezi (lučke tarife) postoje između naše zemlje sa jedne. te Mađarske i Čehoslovačke sa druge strane. I naše železnice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7). Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva pošiljaoca.Austrijske železnice. npr. Po toj tarifi moguć je obračun vozarine za stranu robu između svih naših suvozemnih graničnih železničkih prelaza. poznata pod skraćenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Međunarodna železnička tranzitna tarifa (MTT). (sa 37 dodataka).po narudžbi . klasifikacionog je oblika. kao i sa unutrašnjim (npr. od 1. bilo kombinovano preko morskih luka i rečnih pristaništa. (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz . (bc) Lučke tarife važe samo za tranzitni prevoz robe preko određenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. Mađarske. dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa naši špediteri dobijaju . ima klasifikacioni oblik. Postoje tranzitne tarife međunarodnog značaja i autonomne tranzitne tarife. sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske železnice. VII 1987. Jugoslavenske. Karakter tranzitnih tarifa imaju i lučke tarife. te izračunate vozarine za kontenerski promet.

2. pomoć nekom zaostalom području i sl. minimalnom količinom. ATtarifa). Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se bilo za l metričku tonu. »teške« robe (iznad l tone po l m3). a primena se može uslovljavati npr.2. u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu određivati na više načina i to: — prema težini (W = Weight) tereta. Iako se i 23 . tj. Naše železnice zasad nemaju izuzetnih (povlašćenih) tarifa. 4. kako je njemu povoljnije. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potražnji. odnosno da kod konkretnog tereta bira da li će vozarinu zaračunati prema težini ili prema zapremini. doprema materijala za gradnju nekog objekta. što znači da brodar ima pravo izbora.2. određenom namenom robe. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potražnji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. Tarife u linijskoj plovidbi Usluge u linijskoj plovidbi počivaju na načelu stalnosti i istovrstnosti. Donose se ili u vanrednim slučajevima (za ublažavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvršenje nekog važnog privrednog zadatka (npr. postoje znatne razlike u konstrukciji između pomorskih i železničkih tarifa. Postoji još jedan način određivanja cena u pomorskim tarifama. Taj način se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se traži specijalan brodski prostor i poseban postupak.).(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviđaju niže vozarinske stavove.1. što dolazi u obzir kod tzv. a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno sužena raznim protekcionističkim merama pojedinih država ili grupacija država. a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje određenih luka. u SR Nemačkoj postoji znatan broj tzv. na šta deluju razni faktori (politička ili privredna situacija. Ipak. što dolazi u obzir kod tzv. 4. kod praktične primene pomorskih tarifa važan faktor je način pakovanja te neiskorišćen brodski prostor pri slaganju tereta.2. Inače. nešto slično železničkom transportu. dok u slobodnoj (uključujući i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr. Inače. pošiljaocem ili primaocem i sl. koje nastoje što više tereta prevesti sopstvenim brodovima. npr. 10 $ W/M. te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu. Specifičnost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog tržišta koje se je formiralo u Londonu. pa se prema raspoloživoj tonaži i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve. u londonsku pomorsku berzu. onda su se stekle sve pretpostavke da dođe do donošenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi. no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se kod primene metričkog sistema po l m3 zapremine. »Baltic exchange« sliva se ponuda i potražnja brodske tonaže iz celog sveta. Tarife u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi. favorizovanje neke luke ili područja) ili privremenog. ili iz konkurentnih razloga. — prema zapremini (M = Measurement) tereta. recesija i sl. dolazi do manje ili veće zaposlenosti brodova. odredištem. a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem). već se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinačni slučaj. Praktično. »lake« robe (ispod l tone po l m3). bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton). odnosno niže razrede od redovnih tarifa. Kod generalnog tereta linijski brodari obično nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M.). menjaju se i cene prevoza.

Smatra se da naplata tog dodatka potiče od nekadašnjih običaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvršen 24 . Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove. pri čemu se za neke slučajeve (npr. ipak postoje suštinske razlike.3. zaračunavanje dodatka se obustavlja. Takav rabat kreće se obično do 10% i redovno se obračunava tromesečno. ili veći troškovi lučkih operacija u pojedinim lukama. Konferencijske tarife Kao što je poznato. kod čega se dodatak naziva »surcharge«.2. ne objavljuju. zbog čekanja linijskog broda radi zakrčenja luke (Congestion surcharge). pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji. 4. — za zimske prevoze robe. Osim toga. na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udružuju u konferencije koje za te relacije donose tzv. po pravilu. pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti niži od onih za bliže luke. Neki linijski brodari i konferencije zaračunavaju i tzv. Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzeće za prevoze svojim brodovima. outsider-i). Takođe. skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. Konferencijske tarife su takođe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije. pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. Pomorske tarife se. pa špediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija.2. Klasifikacija robe sadrži samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na području koje pokriva konferencija.2. u praksi se pribegava davanju rabata (engl. čemu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru. pa čim ti razlozi nestanu. i to obično u procentima na redovnu vozarinu. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina može imati i mogućnost uključivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu članovi konferencije (tzv. primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod železničkih tarifa. »deferred rebate«. u određenim slučajevima. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu U pomorskim tarifama redovno su predviđeni i dodatni stavovi koji se zaračunavaju. polugodišnje ili godnišnje. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine. Razlozi za uvođenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera. a da bi članovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare. nem. I neka naša brodarska preduzeća su članovi pojedinih konferencija. Dodatni stavovi se redovno predviđaju u sledećim slučajevima: — za predmete veće dužine i težine.2. često i uz specijalno odštampano upozorenje na koricama u tom smislu. pri čemu je klasifikacija za svaki smer drukčija. konferencijske tarife. i sl. 4. te su tarife daleko jednostavnije nego železničke. najčešće ako im je pojedinačna dužina preko 8 m ili pojedinačna težina preko 2 tone. posebno objavljuje. Sueckog kanala). — za posebne uslove plovidbe. »primage« kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih troškova. smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja. s vremena na vreme.pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja.2. »Zeitrabatt«) krcateljima koji prevoze svoju robu isključivo brodovima članova konferencije. pa stranke mogu sklopiti za konkretni slučaj drukčiji aranžman. Članovi konferencije moraju se pridržavati takvih tarifa. dok železničke klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta. odnosno za zimovanje linijskih brodova u određenim severnim lukama. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaračunavanje npr. uslovne luke. zakrčenje luka) taj procenat. Tako npr. skretanja linijskog broda u tzv. Isto tako.

transportnim časopisima ili na drugi način. Daljinar ne postoji. uobičajen u odnosnoj zemlji. prava i dužnosti vozara i komitenta. Iako donekle i u rečnom transportu dolazi do primene zakona ponude i potražnje. Takve se pošiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima.2. podela pošiljaka u rečnom transportu vrši se na komadne (denčane) i šleperske. prvenstveno železnice. za naknadu konzularnih taksa. obaveštenja o tarifama i druge informacije u vezi rečnog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika. pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva. pa i izvesne podele delatnosti. Šleperske pošiljke su one čiji prevoz zahteva ceo (kompletan) šlep ili baržu i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. već je bliža pomorskim tarifama. a samo konkurencija pojedinih rečnih prevoznika može imati uticaj na visinu vozarina. kao i direktno kod odnosnih preduzeća rečnog transporta. njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzeća. 4.). ovde ne postoji neko vozarinsko tržište.). (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno raščlanjena kao železnička klasifikacija. (d) posebnih tarifa (slično tarifama po predmetima kod železnice) za prevoz određene robe i uz posebne uslove plovidbe. Međutim.3.20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u rečnom transportu. a posebno se utvrđuje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu.prevoz. šiftovanje. Inače. za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom između plime i oseke). iako postoji tradicija međusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i približnoj visini vozarinskih stavova. od Prahova do Novog Sada i sl. Budući da rečni putevi imaju »konkurenciju« u paralelnim železničkim linijama. pa se ti stavovi smanjuju za određeni procenat (najčešće 5 . Za razliku od pomorskih tarifa. Minimalne težine su različite kod pojedinih brodara. Izmene i dopune tarifa. konferencije i linijski brodari koji imaju uveden »primage« vraćaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. Visina tog dodatka kreće se obično do 10%. za upotrebu maona u nekim lukama i sl. kod roba normalne težine redovno do 300 tona. sporedne usluge i dr. međutim. Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. već se stavovi utvrđuju između određenih rečnih pristaništa (npr. zimovanje. Danas. tarife u rečnom transportu su približno na sredini između pomorskih i železičkih tarifa. tarife u rečnom transportu se obično objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. Komadne su one čiji prevoz ne zahteva ceo šlep (ili brod). 25 . (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvrđuju po jedinici težine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza šlepa. Naime. a kod neke robe i više (od 400 odnosno 500 tona). pa se kod tarifske politike i određivanja prevoznih cena treba voditi računa i o tome. slično kao i kod železnice. U rečnom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzeće za sebe. odgovornost za štete. Tarife u rečnom transportu U tehničkom pogledu. U tehničkom pogledu tarife se sastoje obično iz: (a) opštih (reglementarnih) odredaba slično kao kod železničkih tarifa (ukrcaj i iskrcaj. a kreću se od 300 tona naviše. ipak se situacija u rečnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. Inače. to se kod određivanja vozarinskih stavova vrše upoređivanja sa stavovima železnice.

a i nivo cena je takav da. IV Dodaci na redovnu cenu prevoza. VI Popusti i VII Zaključne odredbe.4. ne premašuje nivo cena železničkih tarifa za odgovarajuću robu. 4. za 100 kg. po l m2 ili po 1 satu ili danu korišćenja vozila).) koje vrede za njihove prevoznike. one se utvrđuju po propisima pojedinih država. V Posebne naknade. zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma. roba će se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd. mora imati na umu kod izrade kalkulacija.4. Tarife obično sadrže: — opšte odredbe. Inače.6. tarife za vazdušni transport su slične onima u pomorskom transportu. jer se tu radi zapravo o zakupu aviona. sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa. uglavnom su slične železničkim. po l m3. Tarife pružaju mogućnost za sklapanje posebnih sporazuma. 4. zbirna roba. Dok Konvencija CMR prepušta strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza. Tarife u vazdušnom transportu Vazduhoplovne kompanije koje su članovi Međunarodnog saveza za vazdušni transport IATA primenjuju za vazdušni robni transport u međunarodnom saobraćaju jedinstvene tarife. pri čijoj izradi isti trebaju voditi računa i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu. Ostale tarife Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca špediter mora da prikupi podatke o troškovima kojima će pošiljka biti izložena na celom prevoznom putu.5. po pravilu. Opšti sporazum o ekonomskom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza predviđa obavezu evropskih zemalja da propišu obavezne tarife kojih bi se morali pridržavati javni prevoznici. i to pre početka prevoza ili pre izdavanja kupcu.u okviru Opšteg udruženja saobraćaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na području zemlje. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opšti uslovi. SR Nemačka i dr. pokvarljiva i slična roba. frigo-režim. često robu treba usput uskladištiti. prilikom pretovara u nekoj luci usluge će se naplatiti po odnosnoj lučkoj tarifi.u skladu sa Zakonom o sistemu društvene kontrole cena . Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putničkim po mogućnosti) avionima dok se za prevoženje većih i posebnih tereta. Dosadašnji pak pokušaji da se donese jedna međunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom. U našoj zemlji je . a uslovi pod kojima se takve usluge vrše kao i naknada za te usluge 26 . npr. Sve ove i druge usluge špediter.2. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzeće obavlja u robnom prometu. naročito kad se radi o specijalnim transportima. u tehničkom pogledu. Što se tiče tarifa za prevoz robe avionima u unutrašnjem saobraćaju. za što se zakupljuje (čartira) poseban avion. Tarife u drumskom transportu U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno šarenilo u evropskim državama. — klasifikaciju robe. bolje reći tarifer u špediciji. Inače tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele. — daljinar i — tablice vozarinskih stavova (po 1 toni.2. Obračun prevoznine (II za redovne. Ovaj cenovnik služi kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu. III za posebne prevoze).2. Mnoge države su i donele takve tarife (npr.

Naizgled bezazleno pitanje. b) Tarife javnih i drugih skladišta sa kojima dotični špediter sarađuje ili čije usluge povremeno koristi pri smeštaju robe čiji prevoz on organizuje. Špediterske tarife Cene špediterskih usluga. Problematika usluga i tarifa Posao špeditera je vrlo složen. Bremen. Tome treba dodati još i pristanišne tarife rečnih luka itd. a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo što-šta treba »prevrnuti« u samoj toj špediciji. jer . ipak se visina naknade za rad špeditera najčešće utvrđuje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrđenih u špediterskim tarifama. pogotovo kod značajnijih poslova. Rollfuhrtarif. ugovorom) između špeditera i korisnika njegovih usluga. ne objavljuju se. Iako su i dogovori pod b) vrlo česti. Naravno da zbir realizovanih cena usluga špeditera mora pokriti troškove poslovanja uz 27 . no iste nemaju javni karakter. Razni pokušaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu čvrste nacionalne i međunarodne špediterske tarife nisu dosad urodili plodom.3. kao npr. uzmu česti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim troškovima za konkretne ili potencijalne poslove (»kako je bolje zaključiti taj posao .nalaze se u tarifama raznih uslužnih organizacija koje špediter mora imati ne samo na raspolaganju. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako špeditersko preduzeće u našoj zemlji. npr. angažovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroška sredstava i vremena. Teorijski. Amsterdam. Špediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama. svako naše solidno špeditersko preduzeće ima tarife s v i h naših luka. pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam. no činjenica je da se takvi odgovori i ne naplaćuju. Hamburg. Roterdam. 4. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr.prema ustaljenim shvatanjima – špediter je tu da takve odgovore daje. u Austriji tzv. niti bi bila posebno dogovorena. budući da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u našoj zemlji.eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo košta takav odgovor – može li ko to egzaktno izračunati? Teško. a pitanje je da li će se i kada uloženi trud na ovaj ili onaj način uspeti nadoknaditi. zatim luka čije usluge to preduzeće često koristi. literature i – konačno . no do takve situacije po pravilu ne dolazi.FOB. za Austriju uz klauzulu »franco kupac« naš špediter treba da vodi računa i o odredbama i cenama iz te tarife. Što se tiče naše zemlje. CIF. osim u društvenim sistemima gde postoji samo jedna (državna) špedicija. Ako se npr. d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada. niti se obavezno primenjuju. Praktično. ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude. pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati. naknada za rad špeditera bi se. e) Zbirne tarife.. takođe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih pošiljaka npr. 4. ako visina naknade ne bi bila utvrđena špediterskom tarifom. Solun. Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledeće: a) Lučke tarife raznih luka preko kojih se obično vrši transport. odredila prema lokalnim običajima. c) Sajamske tarife. \enova. često puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korišćenje iskustava iz dugogodišnje špediterske prakse.1. tu je situacija sasvim jednostavna. no u nekim drugim zemljama to nije slučaj. koga sve treba »alarmirati« da bi se prikupili svi usputni troškovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva. a po potrebi i još nekih luka preko kojih bi mogla doći u obzir neka otprema. utvrđuju se i to: a) tarifom špediterskog preduzeća. London.3. ako se špediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata. već ih stalno mora ažurirati. odnosno visina naknade za rad špeditera. Antverpen. ex Works ili nekako drugačije?«). u slučaju spora. Venecija. Trst.

Nastojanja špeditera da se njihove usluge plaćaju u odnosu na vrednost robe (%.ne bi mogao biti jedino i odlučujuće merilo za visinu cena špediterskih usluga. tehniku plaćanja u međunarodnoj robnoj razmeni. za 1 kontener. Tehnika špediterskih tarifa Iako su poslovi i usluge špeditera vrlo raznovrsni. Kod izrade tarifa špediteri obično izrađuju dva stava za svaku »težinsku zonu« kod komadnih ili vagonskih pošiljaka. Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da će sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv. za svaku se delatnost pravi posebna tarifa. a s obzirom na položaj špeditera u odnosu na njegove komitente. Od faktora izvan poduzeća treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge špedicije.2. ili nadležni državni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogućnost postoji). uvoznika. već iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda.). ako se i uzima. ne može postići odgovarajuću cenu robe u izvozu i sl. čemu se još dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajednički za sve 28 .).predstavljaju delatnost i životni angažman. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica. pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje će se raditi. odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa). ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe. izvoza i drugih delatnosti (npr. naknade za rad špeditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga. za l tonu.svaka za sebe . koje bi pokrile troškove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet špediterskog preduzeća. imati pouzdane i pregledne statističke podatke o kretanju usluga u ranijem periodu. kao i kod svakog drugog preduzeća. Kao što je već rečeno. Prema tome. No većina komitenata to ne uzima u obzir. Uopšte uzevši. sposobnost robe da istu podnese i sl. za l m3 i sl. Naknade za špediterske usluge se u tarifama špediterskih preduzeća (ili njihovim ponudama) redovno utvrđuju na bazi jedinice mere (npr. Po pravilu.pri izradi tarife . O toj problematici se mnogo pisalo u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. %0). za izdatu gotovinu i sl. U svakom slučaju treba »u dušu« poznavati organizaciju poduzeća. špediterska delatnost je vrlo razgranata. te ih označavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B). što dovodi špeditera u tešku situaciju. što ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl.uz željeni dohodak .utvrditi odgovarajuću cenu. od realiziranih reklamacija više naplaćenih vozarina. Naime.3. nije baš jednostavan posao. pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a špediteri su prinuđeni da čine svašta kako bi»zadržali komitenta«. špediterske tarife nemaju javni karakter. Oblikovanje takvih cena. a poslovi i usluge su veoma raznovrsni. on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta. ili takva cena ne bi »prošla« u uslovima konkurencije. transportno osiguranje i mnoge druge struke koje . izvoznika i nekih drugih učesnika u spoljnotrgovinskom prometu. konstrukcija špediterskih tarifa je vrlo jednostavna. tranzit). Za svaku takvu uslugu potrebno je . dobro oceniti buduće eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzeća. slično kao kod zastupnika. dosada nisu urodila plodom. U takvom slučaju se obično daje izvesni popust u određenom procentu ili se taj obračunava periodično.ostvarenje potrebnog dohotka za pokriće zarada zaposlenih i za formiranje fondova. U našim uslovima nije redak slučaj da komitenti zahtevaju što nižu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne troškove. kućni špediter. Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza. Špediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta. Kao što se iz prethodnih izlaganja vidi. za 1 vagon. ili takvu cenu transportno tržište ne bi moglo prihvatiti. no taj kriterijum .). on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima. na visinu cene špediterskih usluga utiče svakako i visina sopstvenih troškova. spremnost i mogućnost komitenta da plati predviđenu cenu. carinske propise. odnosno. zatim tehniku spoljne trgovine. jer npr. 4. Cene usluga se određuju ili u fiksnom iznosu (što je najčešće) ili u procentima odnosno promilima (npr. onda to dolazi u obzir samo u slučaju kada komitent zahteva sniženje cene usluge. za 100 kg. te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjižici (svesci).

delatnosti ili se vrše nezavisno od uvoza/izvoza. npr. skladišne usluge skladišne funkcije špediterskog preduzeća i sl. za usluge koje vrše nezavisno tarifna funkcija. loko-prevoze transportne funkcije. 29 .

30 .

Funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću održava neposredne povremene. Ovde je posebno važno da se izvrše blagovremene pripreme za promene cena u železničkim tarifama. Inače. odnosno akvizitera. jer u špediciji on nema uzorak kojeg bi mogao »pokazati« kao što je to slučaj u trgovačkoj delatnosti. ukratko. aktivnost oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza. a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komitentima. trgovačkog putnika iz neke druge struke. 5. On mora imati siguran nastup. odnosno što će. direktora sektora. Takve kadrove treba naravno dobro platiti. Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva. u četvrtim tarifno odelenje i td. uvek ažurne tarife svih saobraćajnih grana čije usluge špediter koristi pri organizovanju transporta.). te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima. kontrola prevoznih isprava. kao i tranzita. Praćenje tržišta Kod praćenja tržišta u špediterskom preduzeću ne misli se samo na praćenje gde se šta gradi ili proizvodi. od čega se ponešto može saznati i pre nego što stupi na snagu. TARIFNI POSLOVI Ne može se zamisliti uspešan rad međunarodne špedicije ako tako preduzeće ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. u trećim sektor ugovaranja. šefa poslovnice ili referenta. Inače.1. za akvizitera se mora angažovati radnik koji ima određene kvalitete za taj posao. U špediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova.2. pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti. zavisi od prirode cilja koji se želi postići. dobru fizičku kondiciju i spretnost u izražavanju. a znači pribaviti. ona mora imati uvežban stručni kadar. davanje informacija o visini takvih troškova. U nadležnost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova za konkretne transporte. steći. 5. u drugim komercijalni sektor. primedbama i nalozima komitenata. nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju. prikupiti. na osnovu kojih su date ponude. a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta. prijatnu spoljašnost. Da li će ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzeća. te sklapanje ugovora o dugoročnoj saradnji sa tim vozarima. skladišne tarife i sl. već se ovde prati i tržište saobraćajnih usluga. tražiti (mušterije). a sasvim je pogrešno za špediterskog akvizitera angažovati npr. kontakti i održavanje veza sa železnicom. pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda. obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi. kao i ostala potrebna pomagala. zaraditi. autotransporterima. tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem (npr. U delatnost takve organizacione celine često ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza. avio-pomorskim i rečnim prevoznicima. smisao za ukusno odevanje. akviziteri održavaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obaveštavaju ih o željama. veličine posla koji se može dobiti. a svakako je najuspješniji način putem poseta komitentima. lučke tarife. Akvizicija Reč »akvizicija« je latinskog porekla. U svakom slučaju. nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komitenata i što bolje transporte. te podnose izveštaj o obavljenim posetama i razgovorima prošlog dana.5. pa bi prekasno reagovanje na 31 . najbolja akvizicija je tačan i savestan rad svih radnika u špediciji. kada i koliko naši uvoznici uvoziti. davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova. U nekim špedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna.

Ustvari. od naše zemlje do Engleske. prevoz domaćim brodovima. »Transport« . Instradacija sadrži podatke i instrukcije. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbeći ako je špediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Instradacija Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija. te pri tome uzeti u obzir cene prevoza. ograničenja slobode frankiranja.Basel. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvršiti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog špeditera.sama pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo. otprema neće izvršiti najjeftinijim putem. 5. Da to ponekad može biti vrlo komplikovan posao može se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr. Tarifna funkcija će zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzeća (uvozu. neophodne npr. U prvom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li nalogodavac nije možda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi očito bili na njegovu štetu. kao i iz renomiranih stručnih časopisa. Inače. kao što su npr. Ponekad izostavljanje i samo jedne reči kod preuzimanja plaćanja troškova može 32 . tarifna funkcija će za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir.promene moglo imati štetne posledice.. Ako bi bio takav slučaj. on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu. odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od naše luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka. pri čemu mogu biti dve mogućnosti i to: — da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva. obično na posebnom formularu (prilog 7). Za promene u železničkim tarifama špediteri će saznati iz glasila odnosnih železnica. vrstu robe. gde je potrebno samo za železnički prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija. izvozu i sl. U slučaju da je nalogodavac prepustio špediteru da sam instradira robu. nabavlja nove. npr. zabrana pouzeća itd. određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta. Takođe treba uzeti u obzir i tzv. Treba imati na umu da najkraći prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. »Verkehr« . Često se. ili — da je nalogodavac prepustio da to odredi sam špediter. jer postoji više mogućih prevoznih puteva. a to se radi obično na posebnim formularima koje svaka špedicija štampa za svoje potrebe.3. Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta. vreme. spomenuti časopis »Transport« objavljuje izmene evropskih železničkih tarifa.). odnosno prevodi iste na nemački ili francuski jezik. Za tarife naših železnica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV). zatim je upućuje tarifnoj funkciji radi instradacije. Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ograničenja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadležnog organa železnice. Reglementacije međunarodnog saobraćaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM. pošto će se morati izabrati možda i skuplji put. špediter će nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predložiti mu bolje rešenje. lučke i pretovarne takse i sl. razne luke na kanalu La Manš). Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronaći najjeftinije relacije (različiti granični prelazi. tj. način prevoženja pa i prevozni put. tarifna funkcija će – uvažavajući eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora . mogućnost korišćenja rečnog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doći u obzir. jer obezbeđuje brži prevoz. Čim neko iz operativnih funkcija špediterskog preduzeća primi od nalogodavca dispoziciju. pri čemu treba prethodno pribaviti prevozne troškove od kontinentalnih luka do odredišta u Engleskoj.Beč i dr. međutim.

Ponude se mogu davati u dva oblika i to: — da sadrže posebno prevozne troškove vozara (železnice. tj. Takve informacije mogu se dati po jedinici mere. brodara i sl. a često je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude.1.4. a špediter u ovom slučaju ne snosi odgovornost za to što je vozar zaračunao više nego što je tarifom predviđeno.2. Informacije obično daje tarifna funkcija. po vagonu. jer je on preuzeo sam plaćanje vozarine po prevoznoj ispravi. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za čiju upotrebu važi isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni. ili — da se ponudi paušalna cena u obliku tzv. 5. a mogu se dati takođe samo za usluge špeditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne troškove. te razna obaveštenja komitentu (npr. Takav formular obično sadrži na poleđini odštampane uslove pod kojima špediter obavlja usluge. a predstavljaju čvrste stavove po jedinici mere (po toni. Informacije Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. Za manje naplaćene prevozne troškove špediter će komitenta naknadno teretiti.) za konkretni transport. Primena određenih tzv. bilo uz fiksiranje pojedinačnih troškova.). gubi se pravo na primenu takve. Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put. 5. kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. na bazi forfetnog stava se vrlo često traže i daju. a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir. bilo na bazi tzv. te i o tome treba voditi računa. dakle kompletna paušalna cena kompletnih transportno-špediterskih usluga. ukoliko bi on takve troškove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva.imati za posledicu plaćanja na koja se nije računalo. iako kod nekih špediterskih preduzeća te poslove rade operativne funkcije. forfetnog stava (paušalno). Nadalje. po vagonu. forfetnog stava. oni sa oznakom »S« ili »SS«. direktnih (saveznih) železničkih tarifa uslovljena je prevozom robe na određenom prevoznom putu. Ponuda se može dati i samo za špediterske usluge (bez prevoznih troškova) ako tako traži komitent. po konteneru i sl. najčešće jeftinije tarife. tj. za celokupan transport. U prvom slučaju nalogodavac preuzima na sebe plaćanje prevoznih troškova u visini u kojoj će ih prevoznik zaračunati. akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u špediterskom preduzeću. da li prodati po uslovima FOB. Pojedine špedicije su štampale posebne formulare za davanje informacija. jedino će takav višak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara.4. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve štampaju pojedine špedicije. Prevozni troškovi mogu biti i veći od onih koje je špediter eventualno u informaciji naveo. konteneru i sl. Ponude Na osnovu zahteva komitenata.4. Informacije i ponude Na traženje stalnih i potencijalnih komitenata špediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troškova. odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr. ako se želi prevoz određenim specijalnim teretnim vozovima. tarifna funkcija izrađuje ponude za konkretne transporte. naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije. 5. Ponude u drugom obliku.). 33 . CIF i td. rok važnosti ponude i sl. onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova.).

ŽTP ili ZJŽ). u celosti ili u izvodima. naravno samo u odnosu na tog komitenta. stići poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim troškovima.) koji će eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude. Međutim. Ugovor o saradnji može se sklopiti i sa preduzećima rečnog i pomorskog brodarstva. Takav poslovni odnos može doneti obostranu korist kako za špeditera (osiguran kontinuiran posao.Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti. —špediter im dostavlja fakturu odmah po izvršenoj otpremi. za obavljanje stalnog špediterskog posla često se između špeditera i komitenta sklapa detaljni ugovor. naročito ukoliko u međuvremenu dođe do promene situacije na transportnom tržištu. pa i nakon više meseci. tj. špediter se prilikom izvršenja poslova služi i uslugama drugih špedicija. [to se pak tiče sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima. Ugovor o špediciji može biti i prihvaćena ponuda od strane komitenta. — ne moraju se bojati iznenađenja da će im naknadno. tako isto i za komitenta (jeftinije usluge. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama. te avio i drumskim prevoznicima. te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaračunati usluge prema datoj ponudi. akviziciji tranzita.). Ta evidencija služi i akviziterima za kontakte sa komitentima. ako za konkretan posao dostavi špediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla. Komitent može ponudu prihvatiti i prećutno. U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze. operativnim funkcijama preduzeća (komercijali i dr. svoje filijale odnosno ispostave. tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa železnicom i to na raznim nivoima (sa železničkom stanicom. zbirnom prometu i sl. te nemoraju čekati . jer na osnovu njih: — mogu unapred znati koliko će ih stajati prevoz po jedinici mere. uvozu itd. skladištarima i drugim špediterima u zemlji i inostranstvu. Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu. u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava. sigurnost u kvalitet usluge i td.5. Izrada ugovora o saradnji.često i mesecima . Takav se ugovor sastavlja obično u slučaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom špediteru. a po želji i ranije. spada takođe u nadležnost tarifne funkcije. stovarišta. u kojem će biti definisan način obračuna i cene usluga. rokovima utovara-istovara. a isto tako njihov posao može biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa vozarima. jer špediter takve razlike preuzima na sebe. Tu se radi o sklapanju ugovora o korišćenju koloseka.na obračun frankaturnih računa i špediterskih usluga iz inostranstva. 34 . već prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. može planirati radnu snagu i sredstva). Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi. a takav špediter se naziva »kućni špediter«. te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije. jer ne može imati na svim mestima u zemlji. koju je on izričito ili prećutno prihvatio. stalna zarada. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznačio u ponudi. Kao što smo već napomenuli. svaka ponuda dobija svoj broj. 5. a pogotovo ne u inostranstvu. a za špeditera je važno da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje će poveriti kojem od spomenutih prevoznika.). Svi takvi sklopljeni aranžmani dostavljaju se. Sklapanje ugovora o špediciji Sklapanje ugovora o konkretnim špediterskim poslovima sa komitentima može biti u nadležnosti tarifne funkcije. odnosno filijalama i ispostavama.

3. kod železnice). odnosno nalogodavcu. odnosno na teret špeditera.5. Manje zaračunati troškovi Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u železničkom transportu može se utvrditi da su prevozni troškovi manje zaračunati nego što to proizlazi iz važećih tarifa.6. tj. Takođe se kontrolišu i odobrene brodarske provizije koje se obično odobravaju procentualno od pomorske vozarine. već prema pogodbi. Železnica. kao i preplaćenih prevoznih troškova te penala zbog prekoračenja rokova isporuke. 5. može ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od šest meseci u unutrašnjem i jedne godine u međunarodnom saobraćaju. Radi naknadnog plaćanja potraživanja iz ugovora o prevozu železnica je dužna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava. Isto tako se reklamira i šteta zbog prekoračenja roka isporuke. razlike plus i minus idu u korist. Tu se vrši poređenje zaračunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda. lučkih preduzeća i sl. 5. Obračun koji vrši kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (račun razlike) koji špediteri štampaju za svoje potrebe. Budući da železnica ima pravo naknadno tražiti naplatu takvih iznosa. Za poslove reklamiranja špediteri zaračunavaju proviziju koja se obračunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obično se kreće od 5 do 25%.6.2. od svog komitenta. Ako stranka ne plati traženi iznos u roku od 30 dana.6. U nadležnost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutrašnjih i inostranih korespondenata. a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (pošiljalac ili primalac) koja je prema belešci u prevoznoj ispravi bila dužna da plati prevozne troškove.6. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati više nego što treba. Moguć je sporazum između komitenta i špeditera da i u takvom slučaju špediter zaračunava komitentu ispravne prevozne troškove i da preuzme na sebe plaćanje naknadnih terećenja vozara. to će tarifna funkcija evidentirati takve manje zaračunate troškove na posebnom formularu i isti priložiti uz odnosnu prevoznu ispravu.1. Ukoliko se obračun troškova za neki posao vrši na bazi forfetnog stava. kao aktivno legitimisana. manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadležnoj referadi u operativnoj funkciji. npr. Reklamacije U nadležnost tarifne funkcije spada i reklamiranje odšteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oštećenu robu. skladištara. tada se komitent obaveštava o mogućoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanađen naknadnim zahtevom vozara. Više zaračunati troškovi Kao što se može desiti da železnica zaračuna manje prevozne troškove nego što to 35 . U slučaju manje zaračunatih prevoznih troškova. Mogu se reklamirati i potraživanja više zaračunatih usluga međušpeditera i drugih uslužnih organizacija. Špediter može reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave. no ona to redovno čini. 5. a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomoć od imaoca prava. Za potraživanja iz međunarodnog transporta železnica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku. železnica je ovlašćena podneti tužbu nadležnom sudu. ukoliko je takav rok prekoračen. a kontrolišu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotični špediter ustupio na obradu. Kontrola dokumenata Opšte je pravilo da svaka prevozna i slična isprava podleže kontroli tarifne funkcije kako u pogledu više ili manje zaračunatih prevoznih troškova. višak se reklamira. tako isto i u pogledu eventualne mogućnosti reklamiranja odštete zbog prekoračenja roka isporuke (npr.

reklamaciju treba na dokazni način uputiti nadležnom ŽTP-u. 5. a primalac iskupljenim tovarnim listom. b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. odnosno koja je previše platila. dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa železnicom. i – zavisno od slučaja – punomoći odnosne cesije. U slučaju da se radi o prenosivom tovarnom listu. tako se isto dešava da ih zaračunava u većem iznosu nego što je predviđeno tarifama. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju. a ako je predmet bio osiguran. U tom slučaju. pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJŽ u sedištu onog ŽTP na čijem se području nalazi železnička stanica koja je naplatila više nego što to proizlazi iz važećih tarifa. Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne reši u roku od 30 dana. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajućeg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave. Uz reklamaciju se . I pošiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treću osobu. osim ako je 36 . reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajućem društvu.6. postojanje štete i njena visina. imalac prava može svoje pravo ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. kao i kod pouzeća.proizlazi iz važećih tarifa. a u drugom cesija (ustupnica). a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oštećena. U tom slučaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi može tražiti vraćanje preplaćenih iznosa. U unutrašnjem železničkom saobraćaju. Reklamacije za više naplaćene prevozne troškove iz međunarodnog saobraćaja upućuju se Kontroli prihoda ZJŽ. tj. u našem slučaju na špeditera koji će tada reklamirati u svoje ime. u reklamacionom postupku. nosilac prava može reklamirati vozaru.osim prevozne isprave – prilaže faktura i račun štete. pa da taj potražuje u svoje ime. Nosilac prava može ovlastiti punomoćnika da reklamira u njegovo ime. Kao i kod manje naplaćenih iznosa. U tom je slučaju pasivno legitimisano ono ŽTP na čijem se području nalazi stanica koja je više naplatila. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije železnici. U protivnom. onda osiguravatelju. ako se reklamant ne slaže sa odbijanjem reklamacije. a može svoje pravo preneti putem cesije na drugog. U prvom slučaju uz reklamaciju se prilaže punomoć. Gubitak ili oštećenje robe u transportu Potraživanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oštećenja robe u transportu. Ako vozar ne isplati odštetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije. te u tom roku treba podneti reklamaciju. Ovi slučajevi su vrlo česti u špediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na špeditera. manjka ili oštećenja službenim železničkim zapisnikom (zapisnik o uviđaju). a u slučaju dokazanog uništenja. Aktivnu legitimaciju (pravo na potraživanje) za izgubljenu ili oštećenu robu može imati pošiljalac ili primalac i to: a) pošiljalac dok ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. odnosno punomoć nije potrebna. Postojanje štete dokazuje u slučaju potpunog ili delomičnog gubitka potvrdom železnice na prevoznoj ispravi. posebna cesija. a železnica naknađuje i plaćene prevozne troškove. Aktivnu legitimaciju pošiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista. a mogu ga za reklamiranje samo opunomoćiti.4. Odšteta ne može preći u unutrašnjem prometu iznos od npr. rok zastarevanja i ovde iznosi za unutrašnji saobraćaj šest meseci. 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari. Rok zastarevanja iznosi jednu godinu. Ako je predmet prevoza osiguran. To što neko ima pravo na potraživanje ne znači da baš on mora i reklamirati. a zastarevanje počinje da teče dalje od dana kada je železnica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priložene isprave. reklamant ima pravo podneti tužbu nadležnom sudu. može u okviru roka zastarevanja podneti tužbu nadležnom sudu. odseku za međunarodni transport. a on treba da reklamira uočena odstupanja.

železnica je u unutrašnjem prometu dužna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoračenja. Ako. a na potraživanja se plaćaju kamate ako to nosilac prava zahteva. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd. Međutim. a to svoje pravo stiče iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave. kao i da se od vozara pribavi odgovarajuća isprava o postojanju štete. manjka ili oštećenja od dana izdavanja pošiljke.6. traženje odštete od osiguravatelja je sigurnije i praktičnije. no najviše do dvostruke vozarine. 37 . Ako se dotično oštećenje ili manjak nije moglo spolja primetiti. železnica je dužna platiti odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine. Osim toga. te njemu treba uputiti reklamaciju. može se zahtevati obeštećenje zbog prekoračenja roka. U načelu. Na sličan način reklamira se i kod pošiljaka iz drugih grana saobraćaja. kod kojih je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta. Odštetni zahtevi zbog oštećenja. manjka ili gubitka pošiljaka iz međunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici JŽ u Beogradu. manjka ili oštećenja retko se traže od vozara (železnice. a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu. jer on isplaćuje odštetu u punom iznosu (po pravilu nema ograničenja) i rešavanje reklamacija je brže. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u.5. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (određeni broj km. odnosno ŽTP-u. Za pošiljke u međunarodnom prometu. Zastarevanje počinje kod delomičnog gubitka. Na mreži državnih železnica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. a primalac ga ustanovi nakon prijema.). Da li je rok prekoračen i koliko utvrđuje se na osnovu kilometraže i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispeća. budući da se roba u transportu skoro redovno osigurava. pravo potraživanja zbog gubitka ili oštećenja robe prestaje prijemom pošiljke. a propisani su u ZUPŽ. Koja stanica pripada kojem preduzeću može se videti iz imenika železničkih stanica naše zemlje ili se može dobiti informacija na odnosnoj železničkoj stanici. pa je od posebne važnosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oštećenje ili manjak i da o tome železnica sastavi zapisnik. međutim. pri čemu treba imati u vidu propise i običaje (npr. no najviše do 1/3 vozarine. brodara itd. U međunarodnom saobraćaju reklamaciju treba uputiti nadležnoj železničkoj instituciji u Beogradu.). već od osiguravatelja. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja.pošiljka bila posebno osigurana u kom slučaju OZ naknađuje punu štetu. Inače. odnosno CIM. postoji teoretska mogućnost da se obeštećenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se šteta ustanovi odmah nakon njenog otkrića. te sklopljene ugovore. a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. Pasivno je. a ako one taj rok prekorače. te da imalac prava dokaže da se šteta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. ako primalac prava dokaže da je imao štetu zbog prekoračenja roka isporuke. železnica je dužna platiti dokazanu štetu. a u međunarodnom transportu kod šteta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. U praksi. zastarevaju u roku od godine dana. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac pošiljke. Prekoračenje roka isporuke Železnice su dužne prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke). obeštećenje zbog gubitka. u unutrašnjem saobraćaju. primalac ne dokaže da je zbog pomenutog prekoračenja trpeo štetu. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja robe zastarevaju u roku od godinu dana. legitimisano ono ŽTP na čijem je području uputna stanica. 5. za jedan dan). otpremnog roka i eventualno dopunskog roka. neophodno je da se osiguravatelju omogući regres prema vozaru pravodobnim podnošenjem odštetnog zahteva ukoliko se ne radi o slučaju više sile.

1. a u sudskom nadležno ŽTP. železnica. 5. zatim za ispunjenje određenih količina robe (npr. pojedini prevoznici (npr. kod pošiljaka iz unutrašnjeg saobraćaja. pojedine železnice (npr. brodarska preduzeća itd. Refakcije u špediciji i transportu mogu se usporediti sa količinskim rabatom u trgovini. imalac prava može svoje pravo ostvariti putem nadležnog suda.6. d) zahtevi za vraćanje iznosa preostalih pri prodaji pošiljke.). dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno 38 . Na taj način.) naknadno vraćaju deo vozarine. Ako železnica ne reši reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije. za period od 1/2 godine i sl. U trgovini se količinski rabat odobrava kod kupovine veće količine neke robe. 5. Refakcije Pod refakcijama u špediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe. U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadležno odelenje Kontrole prihoda ZJŽ. DB. a kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja rok iznosi 60 dana. 5. a taj se procenat može kretati i do 30%. ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili opštim uslovima. radi se o obradi sistema refakcija i provizija. c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaćenih pouzeća. pojedine železničke uprave radi privlačenja većih količina robe na njihove pruge. Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe. Odobravaju se samo za visokotarifirajuću robu. u trećem slučaju pošiljalac. kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju veći broj konkurentskih puteva. Praktično. U sudskom postupku u svakom je slučaju pasivno legitimisano ŽTP na čijem se području nalazi uputna stanica pošiljke.) stimulišu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama sniženja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlašćenih (izuzetnih) tarifa.7. a u četvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. kao važnog izvora prihoda špeditera koji se bavi međunarodnim prometom. Refakcije i provizije Važno područje rada tarifne funkcije je i iznalaženje mogućnosti povratka jednog dela plaćenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa. dok refakcije odobravaju npr. refakcije u međunarodnom železničkom transportu obično su vezane za određene relacije. Da bi se privukli transporti na određenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo. 10 i više hiljada tona) te za određeni rok u kojem se ta količina robe ima prevesti (npr. Razlika između ova dva vida sniženja se sastoji u tome što se kod izuzetnih tarifa takva povlašćena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obračunava u tovarnom listu. Kod prva dva slučaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio. tj. kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni špediter može dobiti od drugog špeditera (međušpeditera ili podšpeditera) što ga je uključio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. 5. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobičajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem određenih tereta.7.6. te neobračunatih (nevraćenih) kolskih kaucija. OeBB i dr. Ostali zahtevi za obeštećenjem Kod železnice povremeno mogu doći u obzir i sledeći zahtevi za obeštećenjem: a) zahtevi za vraćanje naplaćenih vozarinskih dodataka. računajući od dana izdavanja robe. što se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata. b) zahtevi za vraćanje položenih depozita. onu za koju se plaća skuplja vozarina.Rok za podnošenje reklamacije je 15 dana.

»franco granica isporučioca« ili »franco istovarna stanica kupca«. Ako postoji samo jedan put. kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraćaja. za transporte iz naše zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano više železničkih uprava. Značajna su i nastojanja da se za određene transporte dobiju i posebne refakcije. ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraćim i najbržim putem (npr.računa na osnovu važećih redovnih tarifa.2. Tako npr. čuvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku. već međusobnim udruživanjem. ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti špediteru. Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u »košuljici« (mapi) referenata iz operativnih funkcija. te referenti u operativnim funkcijama (uvoz. jasno je da odnosni prevoznik neće odobriti nikakav popust (refakciju). špediteri i u ovakvim slučajevima često ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova. ličnim poslovnim vezama sa stranim i domaćim prevoznicima itd. Zato on uključuje. odnosno više špeditera. tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju značajan izvor prihoda za špeditera. Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspešno obaviti. te se takve isprave moraju brižljivo prikupljati. odnosno na bazi »franco vagon utovarna stanica«. Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilažu odgovarajuće prevozne isprave (tovarni listovi. zatim pomorski. pa i znatnih viškova vozarine direktno u korist špeditera (kod forfet-transporata). ili na osnovu posebnih sniženih refakcijskih stavova. radi izvršenja raznih poslova u toku procesa prevoza. a komitentu (vlasniku robe) 70%. i to samo kad postoji više konkurentnih puteva do odredišta. te će se kod transporata većih količina robe za spomenute zemlje svakako pronaći mogućnost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. frankaturni računi). u tom slučaju.7. Tamo pak gde je refakcija uslovljena određenom količinom tereta. Međutim. a često puta ni oni sami pojedinačno. i nije moguće utvrditi čiji je teret odlučivao pri dobijanju refakcije. a tu količinu ostvaruje više vlasnika. jer mogu doneti prihod u vidu refakcija. te će npr. Kao što je već rečeno. drumski i kopneno-rečni prevoznici. 5. Uslove za ostvarenje količinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo špediteri. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaća prevozne troškove na prugama za koje se odobravaju refakcije. obeštećenja zbog prekoračenja roka isporuke. odobriti) samo kod visokotarifirajuće robe. Provizije Obzirom na specifičnost špediterskog posla. To se pravo dokazuje tovarnim listom. odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo pošiljalac. imaju funkciju međušpeditera. te nije svejedno da li će se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova. ako postoji više konkurentnih puteva. bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu. Ukoliko postoji 39 . situacija se tada menja. u uslovima međusobne konkurencije. a sniženje (refakcija) se odobrava naknadnim vraćanjem dela vozarine u odobrenom procentu. špediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. što je skopčano sa sposobnošću pregovaračkog kadra. Svakako da je već kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogućnost dobijanja refakcija.). Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da špediteru pripadne 30%. U uslovima za odobravanje refakcija obično je uslovljena dostava takvih isprava do određenog roka. pokvarljiva roba. potrebno je dobro poznavati mehanizam železničkih tarifa pojedinih železnica. izvoz. svoje inostrane i domaće poslovne veze (korespondente) koji. špediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu. Međutim. refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti. Međutim. životinje i sl. provizija kod reklamiranja više plaćenih prevoznih troškova. odnosno frankaturnim računom. već se najčešće deli između njega i komitenta.

koji može biti po svakom pojedinačnom transportu. kojih se te funkcije moraju pridržavati. kvartalno ili u nekom drugom roku. Provizija se daje obično u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta.mogućnost biranja raznih špeditera. naravno da taj međušpediter od zarade koja mu je omogućena uključivanjem u taj posao. Kod zbirnih pošiljaka obračun se obično vrši na borderou. mesečno. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaćanja provizije. što je gotovo redovno slučaj u zapadnoevropskim zemljama. Tarifna funkcija takođe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije. 40 . odnosno od jedinice mere (npr. po toni i sl. u kojem se precizira visina provizije i način njenog obračuna. Da bi se odobrila provizija obično se zaključuje odgovarajući ugovor.). ima računa da ustupi glavnom špediteru deo zarade u vidu provizije.

6. od drugog carinskog područja. a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko područje. već bi to bila svaka druga roba u unutrašnjem prometu. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih isključaka i carinskih priključaka. robe i motornih vozila. a u isto vreme i razdvaja carinsko područje jedne od carinskog područja druge države. bio slučaj i u našem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu). nastaje i niz drugih značajnih pitanja vezanih za utvrđivanje carinske osnovice. koja oivičava carinsko područje takve zone ne poklapa sa državnom granicom. Pitanje određivanja carinske linije je od posebnog značaja za carinsku robu. Carinski putevi mogu biti kopneni. na zakonom utvrđeni način. teritorije. Carinske puteve vazdušnog transporta čine pristaništa. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni transport. Carinski putevi Carinski putevi su oni putevi koji su. Carinska linija Pod carinskom linijom (carinskom crtom. carinsku liniju – i njen prelazak. Pored ovoga. moru i graničnim rekama i jezerima. 6. pored obaveze plaćanja carine. Promet carinske robe. na kojima se primenjuju različiti carinski propisi. carinska linija na nacionalnom planu obeležava carinsko područje jedne zemlje. unose i izvoze ili se preko tog područja provoze. carinska obaveza. obaveza plaćanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. Od tog momenta. granicom. vodeni i vazdušni. neraskidivo je vezana za carinsko područje – i promet iz jednog u drugo. u ovom momentu. U većini slučajeva carinska linija se pokalapa sa državnom granicom na kopnu. carinska linija. a za državu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja isključak. jer je takva zona sa carinskog aspekta priključak. Može se dogoditi. Carinska roba. kao i promet putnika i motornih vozila može se 41 . kao stvari koje se u carinsko područje naše zemlje uvoze. razna ograničenja i zabrane – da se ne može uvesti i izvesti odnosno da se može uvesti i izvesti tek po ispunjenju određenih uslova. a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj i transport putnika. demarkaciona linija (najčešće državna) koja oivičava carinsko područje jedne države. U tom slučaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa državnom granicom. potrebno je razmotriti i neka pitanja koja bliže objašnjavaju status carinske robe. gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. te na taj način. njene osobenosti. kao što je. Jer. da se carinska linija.2. obavezu plaćanja carine i carinskog obveznika – jer se time omogućuje sprovođenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobađanja od plaćanja carine i dr. kao predmet međunarodnog prometa. Radi se o tako značajnim pitanjima kao što su carinsko područje. Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graničnim prelazima naše zemlje. ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa državnom granicom. uostalom.6. razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje. odnosno aerodromi određeni za međunarodni vazdušni transport. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU Da bi se bliže shvatio pojam robe u međunarodnom prometu.2. stavljanje robe pod režim carinskog nadzora i dr. primenu odgovarajuće carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije. da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe. uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. ustvari. propisani za međunarodni promet robe i transportnih sredstava. jer u mnogim carinskim sistemima. međom) podrazumeva se granica. teritoriju.

Ako zbog delovanja više sile dođe do sletanja vazduhoplova van pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj gde postoji carinska služba. To su granični prelazi za ogranični saobraćaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora. a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. junu i julu od 4 do 20 časova. onda najbliži organ unutrašnjih poslova koji obezbeđuje nadzor. kapetan je obavezan da odmah obavesti najbližu carinarnicu koja će preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom. Dnevnim vremenom smatra se vreme: . odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj i transport mogu se vršiti u svako doba dana i noći. Vazduhoplovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na određenim mestima. putnika i prevoznih sredstava. bez odlaganja. Granični prelazi mogu biti otvoreni za međunarodni promet robe. odnosno pristaništa na graničnim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske službe koja će obavljati poslove i zadatke iz svoje nadležnosti u odvijanju međunarodnog saobraćaja. carinskim putem će se smatrati put od carinske linije do najbliže organizacione jedinice granične carinarnice. Sletanje i poletanje može se obaviti samo na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvoreni kao carinski prelazi. Nad takvom robom se. robom i putnicima.u aprilu i avgustu od 4 do 19 časova. Po pravilu. graničnim rekama i graničnim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domaći ili međunarodni saobraćaj. ali su takođe propisima utvrđeni kao carinski putevi.u februaru i novembru od 6 do 18 časova. a ako carinski organi nisu blizu. do dolaska carinskih organa. takođe se određuju od strane nadležnog organa i po predviđenom postupku. septembru i oktobru od 5 do 19 časova. posadom. U unutrašnjem saobraćaju na moru. kao deo luke. Zakonom je. Carinski gat. . Carinsko područje Roba u međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo carinsko područje. zapovednik broda je dužan. predviđeno da se prelaz carinske robe izuzetno može obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj. Prenos robe preko pograničnih prelaza može se vršiti samo u dnevno vreme. . tom prilikom. da obavesti najbližu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice.3. Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja. preduzimaju odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeđenja da se pre sprovođenja postupka. a ako se ne nalazi na granici. carinski granični prelaz za međunarodni železnički i drumski saobraćaj nalazi se neposredno na granici.u maju. . Luke na moru. U slučaju više sile ili po potrebi. 6. odnosno pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj i transport određuje carinarnica uz saglasnost lučkih. za međudržavni promet i pogranični promet.u januaru i decembru od 7 do 17 časova. .ostvarivati samo preko carinskih puteva – odnosno prelaza preko kojih se obavlja međunarodni transport. odnosno pristanišnih organa. odnosno carinjenja ne bi 42 . takođe. onda najbliži organ unutrašnjih poslova.u martu. brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. Brodovi koji saobraćaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristaništa otvorenim za međunarodni saobraćaj i transport. Ukoliko zbog delovanja više sile dođe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza.

a jezerom na način utvrđen od strane država koje se graniče sa tim jezerom. a za državu koja ga je uključila u carinsko područje “carinski priključak”. kao i područje u širini od dve nautičke milje. Na graničnim rekama i jezerima granična linija. Carinsku liniju na kopnu čini državna granica koja je vidno obeležena. ili graničnim rekama i jezerima. Sama definicija carinskog područja ukazuje da se ono može odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje državna vlast. carinsku liniju. Teže je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranični pojas na moru nego što je slučaj na kopnu. Naime. Dakle. a bez naplate carine. to granična. Carinsko pogranični pojas na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja naše zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. carinjenja robe i carinskog postupka (nekadašnja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora. Ono je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom naše zemlje. Odredbama Carinskog zakona utvrđeno je da carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini od 5 km kopna od obale. Odredbama važećeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije naše zemlje. da fizički pređe carinsku granicu.4. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog području doći u drugo. potpada pod carinske propise koji važe na tom drugom carinskom području. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graničnom rekom. Od tog momenta ona napušta carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora. Suverenost naše zemlje na 43 . zavisno od ekonomskih i političkih interesa prema susednim zemljama. ono predstavlja “carinski isključak”. carinsko područje jedne države je ono područje. 6. Taj pojas naziva se carinski pogranični pojas. U odnosu na državu iz čijeg je carinskog područja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu. Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno određuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). Isto tako dve ili više država mogu međudržavnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko područje što je karakteristično za sadašnji nivo razvoja međunarodne trgovine. Po pravilu carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna. Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog područja kao osnovnog činioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. a time i carinska linija ide sredinom matice. sudska i izvršna vlast. računajući na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti. prostire se na moru i to na njeno obalno more. Suverenost naše zemlje. Tako je carinsko područje prošireno van državne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora.našla u slobodnom prometu. Nešto je složenije utvrđivanje granične linije na moru. Carinski pogranični pojas Svaka država autonomno određuje deo područja na granici na kome važe posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka. Carinsko područje naše zemlje obuhvata teritoriju naše zemlje. Kako obalno more sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. dno i podzemlje tog mora uključujući i vazdušni prostor iznad njega. carinsko pogranični pojas na moru je očigledno širi od državne (carinske) linije što nije slučaj sa pojasom na kopnu u graničnim rekama i jezerima. zajedno sa njenim držaocima i vlasnicima. po pozitivnim međunarodnim propisima.

štampani materijali iz oblasti nauke. pod uslovom da ona bude izričito predviđena Zakonom o carinskoj tarifi. držaoci koji ih “premeću” preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i određena carinska obaveza. Sa gledišta subjekta.moru je šira od njene državne granice. pod određenim uslovima. uvozna roba je po pravilu u većini carinskih sistema podložna plaćanju carine. 6. koja se svodi na plaćanje carine i drugih dažbina ili davanja. ne znači da takva carinska roba ne podleže odgovarajućim merama carinskog nadzora. izuzetno izvoznu i provoznu robu. Znači. Roba koja se izvozi može biti ređe podložna naplati izvoznih carina. Za sve iznete slučajeve. sanitarnih. kod zemlje izvoznice. kao najpodesniji način za utvrđivanje momenta nastanka carinske obaveze. god). Najveći broj zemalja se.5. koja je najčešće proizvedena pod povoljnijim uslovima. kao značajna pitanja nameću se: podložnost plaćanju carine. Ovakvi proizvodi. u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije. carinsko pogranični pojas obuhvata i spoljni morski pojas.). i to se primenjuje samo u situacijama kada se želi. Nastanak i prestanak carinske obaveze Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije. uvođenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka uključivanju te zemlje u međunarodnu trgovinu. danas. Njih retko primenjuju zemlje čije su privrede u razvoju. kulture.2.5. smanjiti izvoz te robe. sem ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno.1.5. Dodatno opterećivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u još većoj meri otežalo njihov plasman na međunarodnom tržištu. oslobađanja od plaćanja carine. Podložnost plaćanju carine Opšteprihvaćeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko područje jedne zemlje sprovodi odgovarajući postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. U ovom prostoru nadležni organi vrše kontrolu radi sprečavanja povrede carinskih. kada izlaze na međunarodna tržišta. učesnika u 44 . postoje vlasnici carinske robe. privremeno izvežena roba. Carinska obaveza Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je značajno i usko vezano za institut carinske robe. poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko državne granice koje bi se mogle učiniti na kopnu ili u obalnom moru. jer pored obalnog mora koje sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. čuvari. ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaćanja carine. Carinska obaveza i carinski obveznik 6. ali pod uslovom da je to predviđeno zakonom (na primer. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplaćuju kod najvećeg broja zemalja. U nas je Carinskim zakonom predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi iz carinskog područja naše zemlje. To znači da je ostavljena mogućnost uvođenja izvozne carine. Naime. Ovo zbog toga što se radi o mladim privredama koje određene robe proizvode u težim uslovima privređivanja (niža produktivnost. manje serije i sl. 6. nastanak i prestanak obaveze plaćanja carine. Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu. to je u stvari prostor širine dve nautičke milje. odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu još 1921. kada ne nastaje obaveza pklaćanja carine.). Međutim. U vezi sa carinskom obavezom. niži nivo automatizacije proizvodnje. vrlo teško nalazi kupca.3. računajući od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. gde se susreću sa daleko konkurentnijom robom. 6. vraćena neprodata roba.5. Za razliku od napred navedenog. prosvete i sl.

carinskom postupku, fizički momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvrđuje. Znači, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pređe carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaćanja carine. Ovo praktično znači da će se određena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi baš u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znači, primeniće se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su važili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaćen je i našim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaćanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao što su: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zaštite domaće ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definiše na napred navedene načine. Međutim, može se istaći da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se može dogoditi, kao što je slučaj u našem Carinskom zakonu, da pored prihvaćenog pravila budu predviđeni i određeni izuzeci. Tako je, recimo, predviđeno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladišta. Radi sprovođenja adekvatne carinske zaštite i jednakih uslova privređivanja, u nas su prihvaćena još dva značajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Moguće je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog područja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktički takva roba smatra izvezenom, što svakako nije slučaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog područja. Na kraju treba istaći da se pod carinskom obavezom najčešće podrazumeva obaveza plaćanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko šire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za uništenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To bliže znači da prestaje i obaveza plaćanja carine za uništenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja carine može zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaćanja carine kod mnogih zemalja različit (dan uplate carine, dan podnošenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od različitih momenata počinje da teče predviđeni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina počinje da teče od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fizički prešla carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dažbina, u svakom slučaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

6.6. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice (fizičko ili pravno) koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena. To su ona lica koja su po carinskim propisima dužna da u određenom carinskom postupku podnesu odgovarajuću dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u našem Carinskom zakonu bliže određuje i vezuje za osobu koja je: – primalac robe, – vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, – lice na koje glasi prevozna isprava, – lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, – lice koje robu unosi na carinsko područje ili iznosi iz carinskog područja, – kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim Zakonom, dužna da plate carinu i druge dažbine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizičkog ili pravnog, kojem se roba upućuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je reč o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za niz radnji u carinskom postupku: – preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog nadzora, – u vezi sa podnošenjem jedinstvene carinske isprave, – plaćanja carinskih dažbina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do odredišne carinarnice, tada će carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom slučaju roba ne dobija tretman uništene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaćanja carine, već se sprovodi odgovarajući carinski postupak u vezi sa plaćanjem carine i drugih dažbina. Pošto je status carinskog obveznika veoma važan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu naše zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzeća i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadležne uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaćanja carine su: da može uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okončanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u određenim uslovima može uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da može izvršiti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese žalbu protiv rešenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, odn. iznosa onih dažbina koje uopšte nije trebalo platiti. Dužnost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu čiji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tačne podatke o težini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvši usaglašavanje podataka iz prijave o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu režima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe
Pojam carinske robe je, razumljivo, drugačiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifičnosti definisana odgovarajućim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifična roba. Jer, po pravilu, zaključeni međunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su određeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve različite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog područja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi – predmet i cena, kod zaključenog međunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose. Znači, svaka roba koja se kupuje i prodaje u međunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode određene mere carinskog nadzora i koja se carini, može se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoženja, izvoženja ili provoženja uz učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledeće sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se može fizički pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (uključujući i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje (zaključivanjem ugovora između uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (tržišnu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novčani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak (prioritetno pravo države za sprovođenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim režimom – carinskim nadzorom (prateća komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele ma na koji način; domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja; domaća roba koja je u smislu posebnih propisa izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko područje naše zemlje, a čiji vlasnik nije identifikovan. Takođe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, - trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona može biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okončavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraćanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se može kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u našoj zemlji, ako je na redovan način izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno – trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira što se radi o domaćoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima određen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je isključena mogućnost korišćenja ove robe. Treba takođe ukazati na mogućnost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom slučaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviđena mogućnost, da ukoliko dođe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne može isporučiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeležja, bude zadržana u zemlji i bude plasirana na domaćem tržištu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog područja naše zemlje za neku stranu državu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeđenja da će provozna roba sigurno napustiti carinsko područje naše zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeđenja putem određenih garancija špeditera.

6.7.2. Vrste carinske robe
Uobičajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema načinu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaćanja carine i drugih dažbina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja
Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko područje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to može biti i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju. Pravilo je da se roba u većini slučajeva uvozno carini tek kada pređe carinsku liniju iz inostranstva i dođe u određeno carinsko područje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se može dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fizički prešla carinsku liniju, ali će je kasnije preći, ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći. To je slučaj sa robom koja se izjednačava sa robom koja se uvozi – koja i nema potrebe za fizičkim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne završi postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dažbine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, čime se izjednačava sa svakom drugom domaćom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najčešće roba domaćeg porekla, mada to može biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaćog carinskog područja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najveći broj zemalja ne naplaćuje izvoznu carinu rada olakšanja plasmana te robe na inostranom tržištu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu.izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz . odnosno dvovlasničkom prometu. Carinska roba i karakteristike njenog prometa Zavisno od toga da li roba koja se uvozi. kao i rokovi zastarevanja potraživanja po ovom osnovu. Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora. jer se za takvu robu.izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi . malograničnom. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza . takođe. konačno zadržava u jednom carinskom području s namerom da se tu upotrebljava. Ovaj promet je usko vezan za odgovarajući priliv ili odliv deviza. sve robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine.2.uvoza carinske robe. Odredbama Carinskog zakona je predviđeno da roba koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom. kao i drugih dažbina predviđenih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. kao i svi savremeni carinski sistemi utvrđuje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dažbine za uvezenu robu. vraćanja robe pa do definitivnog carinjenja. Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze građani u putničkom. Naš carinski sistem.izvršenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog područja. U sva tri navedena slučaja postoje izuzetci koji su bliže regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba čiji se promet vrši u trgovačke svrhe. ne podleže plaćanju carine.7. Kod privremenog izvoza .7. a. Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razrađen počev od sprovođenja mera carinskog nadzora. Za ovu robu je karakteristično da se vlasnik robe ne menja.izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno.2.4.7. ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja.izvoza Obzirom na način uvoza – izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi . Carinska roba i obaveza plaćanja carine Polazeći od toga da li carinska roba podleže plaćanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podleže plaćanju carine i carinska roba koja ne podleže plaćanju carine. Obaveza plaćanja carine nastaje: 49 . 6. kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod međunarodnih poslova ove vrste. odnosno kod izvoznog carinjenja – da definitivno napušta područje zemlje izvoza. Pod definitivnim uvozom .2. Provozna carinska roba.2. 6.3. po pravilu. u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlašćene organizacije. Carinska roba koja podleže plaćanju carine Po pravilu. 6. i ne naplaćuje carina. ta se roba posle isteka određenog vremena vraća u carinsko područje zemlje odakle je i izvršena njena otprema. I u našem carinskom zakonodavstvu je predviđen niz oslobađanja od plaćanja carine. odnosno ne pređe carinsku liniju. koristi. Za razliku od uvozne carinske robe. za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplaćuje izvozna carina. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora.izvozi. Takođe je precizirano kada nastaje obaveza plaćanja carinskih obaveza. mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba. utvrđivanja carinske vrednosti.

dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište. odnosno danom donošenja rešenja u upravnom postupku o naplati. danom podnošenja JCI. danom stavljanja robe u promet na domaćem tržištu. preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi. a carinska obaveza nastaje donošenjem rešenja u upravnom postupku. Za robu koja je uvezena. za provoznu robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržana radi uvoza. odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja. Propisima je takođe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dažbina. . odnosno ako JCI nije podnesena. odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine. iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje. utvrđuje se u principu na dan nastanka obaveze. konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u našoj zemlji.roba koja se provozi preko carinskog područja naše zemlje. Plaćanju carine ne podležu još i: roba koja se izvozi. iznos carine i carinskih dažbina utvrđuje se danom donošenja rešenja. a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaće tržište. ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije. Tako je utvrđeno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno. danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto. organi unutrašnjih poslova) prijavili carinarnici. Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. potrošni materijal koji besplatno prima iz inostranstva. odnosno na dan podnošenja carinske deklaracije. Za privremeno uvezenu robu. danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta. za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje. danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta.za robu koja se uvozi.roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaćanja nastaje danom podnošenja JCI. danom podnošenja JCI. inspekcijski organi. a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma. . roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena. a u našu zemlju se vraća neprodata ili što ne odgovara ugovorenim obavezama. prosvete i nauke. kao i dokumentacija koju državni organi. filmske i na drugi način snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja. Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi. danom kada je roba prešla carinsku liniju. odnosno izvozi uništena dak se nalazi pod carinskim nadzorom. za robu koja se uvozno – izvozno carini bez prelaska preko carinske linije. za robu smeštenu u konsignaciono skladište. . danom dobijanja privremenog plovidbenog lista. televizijske. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture. danom kada je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. Rok zastarelosti se prekida svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine. za brodove kupljene u inostranstvu. 50 . za robu i prevozna sredstva koju su državni organi (sudovi. danom podnošenja JCI. a koja se nalazi u postupku kod ovih organa.

dažbine i prevozne takse koje terete robu van carinskog područja naše zemlje. utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe. kao preduzeća i druga pravna lica koja robu za koju nije plaćenja carina i druge uvozne dažbine otuđe. Naime.1. Carinskim zakonom se izričito navode troškovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uračunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u našu zemlju.8. provizije posrednika. odstupanja koja su uobičajena u savremenim carinskim sistemima. dužni su da prethodno plate carinu po stopi određenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. uključuju se u carinsku osnovicu. onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekršaj i izriču odgovarajuće kaznene mere koje su veoma stroge. čije je korišćenje bilo uslovljeno (vremenom korišćenja. između ostalih. a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja prema državi. troškovi ambalaže. u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco – granica odnosno CIF luka. Carinska vrednost robe Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednošću robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim troškovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u određeno carinsko područje (fco granica ili CIF luka). ne može se otuđiti. 6. Treba imati u vidu da se izrazom “transportni troškovi” ne obuhvataju svi troškovi koji nastaju u vezi sa upućivanjem robe kupcu od strane prodavca. Carinska roba koja ne podleže plaćanju carine Od opšteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje mora platiti carina. svi troškovi. postoje određeni izuzeci. Roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Znači. namenom).2. uključujući i konzularne takse. Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine i uvoznih dažbina. Troškovi transportnog osiguranja Dodatni troškovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su. i troškovi transportnog osiguranja robe do granice. Time je definisano da su u normalnu cenu uključeni svi troškovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko područje naše zemlje.b. 6. dažbine i takse koji se naplaćuju na carinskom području naše zemlje.8. osiguranja. odnosno CIF luka. po pravilu. Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i pratećim podzakonskim propisima. a da su isključeni svi troškovi. odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. odnosno CIF luke. a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni plaćanja obaveza. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su oslobođeni od plaćanja carine. a rezultat su ili uobičajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim. Tako. daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe. multilateralnim ili međunarodnim sporazumima. u carinsku 51 . dati drugom na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe.granica. a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza. Ukoliko se propisi lažnom dokumentacijom ili na drugi način izigraju. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu. i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije.8. koji se jednim imenom mogu nazvati TPS troškovi (transportno – pretovarno – skladišni). 6. Troškovi prevoza i dopreme robe Ovi troškovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco . troškovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe. a naročito: troškovi prevoza. postupak carinskog vrednovanja bazira na zaštitnim carinama. To su.

sem ako se ovakve dažbine vraćaju izvozniku. odnosno 52 . obračunava u određenom procentu od prodajne cene. odnosno odgovarajući deo troškova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu. Neće se uračunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaća kupac – uvoznik za posredovanj pri kupovini robe. Troškovi ovog ispitivanja. a ima karakter uobičajene. odnosno do odredišne luke ili pristaništa u našoj zemlji – primena CIF – klauzule.) uključuje se u carinsku vrednost. Sva roba koja se uvozi. Iz tih razloga. izvozi ili provozi preko carinske linije. koja ima funkciju zaštite robe u transportu. S tim u vezi potrebno je istaći da se troškovi i vrednost neuobičajene ambalaže ne uključuje u carinsku vrednost robe. burad. Pri formiranju carinske osnovice nevažno je da li je osiguranje između prodavca i kupca ugovoreno. Troškovi pribavljanja dokumentacije Međunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe često se predviđa kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlašćene organizacije.) još van carinskog područja zemlje opredeljenja.). komisiona i dr.4. naknada u vidu posredničke provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca. Za ambalažu koja nije prodata sa robom i koja se vraća u inostranstvo u cilju ponovnog korišćenja. Prijavljivanje carinske robe Zakonska je obaveza. već se carine odvojeno i takvoj se ambalaži posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi.8.9. kao što su.8. pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uračunava se samo naknada za njen zakup. špediterska. brokerska. Takva fiskalna opterećenja u vezi sa robom uključuju se u carinsku vrednost uvezene robe.8. sem onih koji su već uključeni u vrednost zakupa ili cene robe. kožne torbe i dr. u carinsku osnovicu se uključuju prosečni troškovi na ime osiguranja koji odgovaraju određenoj vrsti prevoza (takve ili slične robe) u redovnom transportu. 6. 6. pa se stoga uključuju u carinsku osnovicu. Ona se. bilo unutrašnje ili spoljne. standardne ambalaže (na primer: vreće. kutije od plemenitog metala.6.osnovicu se uračunavaju samo oni troškovi osiguranja koji se odnose na obezbeđenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko područje zemlje uvoza (fco državna granica). najčešće. da se carinska roba mora prijaviti carinarnici.8. Dažbine i prevozne takse Često se događa da kupljena roba u inostranstvu bude opterećena izvesnim dažbinama (prevoznim taksama. Naime. agentska. na primer. odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju uključuju bez obzira koja ih strana –ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu. porezom na promet i sl. da li ga snosi prodavac ili kupac – ovi troškovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobičajenim troškovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili slične robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza.3. kartonske kutije i sl. Posredničke i komisione provizije Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek veća za iznos posredničke provizije. 6.). gde je ugovorom predviđena određena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta.5. iz čega proističu i određene posledice. ovi troškovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konačne cene. Kada osiguranje nije ugovoreno. Troškovi ambalaže U carinsku osnovicu se uračunavaju i troškovi uobičajene ambalaže (isključena vrednost ambalaže). sanduci. 6. 6.

jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. Zakonom je. To je. Tako je sadašnjim Carinskim zakonom propisano da su državni organi (sudovi. koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom (čuvanje. po postupku i na način koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. dok se ne sprovede carinski postupak. Carinski nadzor je prateći.pregled. i na taj način uvezena roba. Naime. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angažovanjem carinskog radnika ili pak posredno.10. nema carinske robe bez carinskog nadzora. kakvoći vrednosti robe kao relevantnim elementima vođenja tog postupka. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva. organi inspekcije. a traje dok se ne okonča carinski postupak. i dr. propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadležnih državnih organa. a po potrebi i pregled carinske robe. utvrđene su određene mere carinskog nadzora. Stavljanje carinskih obeležja od strane carinskih organa. Sam pojam carinskog nadzora može se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti. ne mogu predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. . mora se prijaviti graničnoj. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana.).čuvanje.pregled ličnog prtljaga. a po potrebi i lični pretres putnika. .) dužni da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze.koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice. kako po količini tako i po vrsti. ali su dužni da izvrše uplatu obračunate carine i uvoznih dažbina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. iako u vlasništvu uvoznika. Carinski nadzor Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma značajna obaveza carinskih organa. takođe. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. ali po pravilu u slučajevima kada fizičko prisustvo carinskog radnika ili nije 53 . skup odgovarajućih mera koje preduzimaju (po ovlašćenju) carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe. a po potrebi i pretres prevoznih sredstava. ne može se podići ispod carinskog nadzora. troškovi prodaje i dr. kao i da bi se u određenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost. u stvari. Da bi se sprečilo neovlašćeno. odnosno drugoj nadležnoj carinarnici. nezakonito postupanje sa carinskom robom. Obaveza sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi. odnosno ne završi postupak carinjenja i roba preuzme iz nadležne carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog područja naše zemlje.sprovođenje robe i prevoznih sredstava i . 6. Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem. kao mera carinskog narzora se dosta koristi. predaju carinarnici. posebno značajan elemenat svake carinske robe. izvozi ili preko carinskog područja naše zemlje provozi. organi unutrašnjih poslova. a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba. nastaje prelaskom robe preko carinske linije. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fizičko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor. Neke od tih mera su: . uskladištenje. Državni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka.

Carinskom nadzoru podležu: . otisak carinskog pečata i carinskog žiga. odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju. . da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka. Nadležni direktor uprave carina propisuje način vođenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. posada. Klasičan primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe. brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor. Carinska obeležja su propisima definisana. odnosno dok ne istupi iz određenog carinskog područja. Carinski nadzor. Oni su dužni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka. Zakonom je predviđen i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. . međunarodnim rekama i graničnim rekama i jezerima.vazduhoplovi. Bez obzira na to što navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podležu kontroli. omogućuje da carinska roba bez polaganja novčanog iznosa bude obezbeđena dok ne stigne u odredišno mesto. Carinskim zakonom je utvrđeno da carinski nadzor obuhvata naročito: . Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifičnosti. a najpoznatija su carinska plomba. odnosno posade.carinska roba. odnosno režima uvoza i dr. Od opšteg pravila da carinskom nadzoru podleže sva carinska roba. . njihova posada i putnici. koja se vraća u nepromenjenom stanju. vozačko osoblje i putnici koji koriste ova sredstva. fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe. 54 . carinskom nadzoru obavezno podležu roba. kada se roba zadržava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika). po predviđenoj proceduri. poštanski). odnosno prevoznog sredstva. .stavljanje carinskih obeležja. prevozna sredstva na moru. službenog broja carinskog radnika i dr. Ti izuzeci su: . a prelaze carinsku liniju. odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove. ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja i vođenjem odgovarajuće evidencije o carinskim ispravama. uzimanje uzoraka. . prevozna sredstva.moguće ili nije celishodno.domaći i strani vojni vazduhoplovi. izvozu i provozu.čuvanje i pregled carinske robe. . prospekata. putnici i članovi posade koji se iskrcavaju. obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe. . prevozna sredstva na kopnu.sprovođenje carinske robe. posada i putnici. Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije može biti pri uvozu.domaći i strani vojni brodovi. vazdušni. obezbedilo od neovlašćenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. Vrsta carinskog obeležja koje će biti korišćeno zavisi od vrste robe. gde se putem karneta TIR.pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja. kao na primer u drumskom transportu. Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava.pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika.brodovi organa unutrašnjih poslova. oblika. može biti u kako u drumskom i železničkom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni.

6. 9. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe. način vođenja evidencije i druga pitanja koja regulišu carinski nadzor nad robom. prema stanju robe u trenutku smeštaja. pored faktičkih mera i neposrednog carinskog nadzora. ali i da spreče neovlašćeno rapolaganje tom robom. carinska skladišta. da uvek i bez teškoće mogu identifikovati i utvrđivati pravo stanje stvari. carinska propratnica i dr.11. Držaoci prostorija i prostora određenih za smeštaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. Vlada propisuje postupak i bliže uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smeštaj carinske robe pod carinskim nadzorom. slobodne carinske prodavnice. kao i neovlašćeno raspolaganje carinskom robom. kao i postupak carinjenja. odnosno izlaska ove robe iz carinskog područja naše zemlje. železničko – carinske magacine. carinska smestišta. mere carinskog nadzora. 2. ako se roba kod njih uskladištava. 3. 55 . kao i za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladištenu carinsku robu. kao što su: karneti TIR i ATA. Smeštaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrđivanje bitnih činjenica o robi (vrsta. Carinska roba može se smestiti u: 1. Ovu obavezu organi carinske službe izvršavaju tako što carinsku robu neposredno drže ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih držalaca. druge prostorije i prostore. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. 6. kao i za carinu i druge uvozne dažbine. Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smeštaj carinske robe. Ako su za smeštaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smeštaj robe pod carinski nadzor. 7. količina i vrednost). rokovi ležanja. zatim sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i dr. u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajućim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. u navedene oblike smeštaja odobriće se samo ako su ispunjeni ti uslovi. Smeštaj carinske robe Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. 5. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima može držati roba pod carinskim nadzorom.) postigne adekvatni carinski nadzor. način vođenja evidencije. odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. carinska prijava za uvoz i provoz robe. konsignaciona skladišta. odgovara podnosilac zahteva za smeštaj. Sve te isprave omogućavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajućim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novčanog obezbeđenja i dr. Za robu smeštenu u drugim prostorima i prostorijama. 4. 8. preduzetog od strane carinskih organa.Carinski organi su obavezni da carinskurobu drže pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i puštanja u slobodan promet. slobodne zone i carinske zone i 10. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor su uređeni smeštaj carinske robe.Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama međunarodnog robnog transporta preko carinske linije. To se postiže putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta. da roba doista neovlašćeno ne dođe na određeno carinsko područje bez naplate carine. centralna skladišta.

propisan je postupak otvaranja carinskog skladišta. carinarnica može svojim rešenjem privremeno zatvoriti skladište i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka. Znači. prenese u slobodnu ili carinsku zonu. Držalac železničko – carinskog magacina je obavezan pridržavati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih pratećih propisa. carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor.carinski magacin Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju. Po isteku određenog roka.Rokovi ležanja carinske robe koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje su takođe propisani. ako po zahtevu stranke.11. rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana. carinskom skladištu. . Železnica je obavezna da za smeštenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.po izvršenom carinjenju. odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. domaća roba. Za otvaranje železničko – carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo. podnose se odgovarajuće 56 . carinarnica preuzima i prodaje robu. Prostorije za ovu namenu određuje železnička stanica u saglasnosti sa carinarnicom. rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci. Carinska roba smeštena u železničko – carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe.11. koji koristi i kojim upravlja preduzeće ili drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe. Pošto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladištenja robe. Roba smeštena u železničko – carinskom magacinu može se podići: -. i mora biti vidno obeležena odgovarajućim natpisom. Propisima je takođe utvrđena obaveza držaoca carinskog skladišta da se mora pridržavati obaveza utvrđenih Carinskim zakonom i pratećim propisima. Carinarnica može. U železničko – carinskom magacinu. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u određenom roku. U opravdanim slučajevima. 6. odnosno Jedinstvene carinske isprave. ako je konstatovala da se držalac ne pridržava zakonskih obaveza. Carinsko skladište Sam naziv carinsko skladište dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smeštaj robe pod carinski nadzor. razume se da u carinsko sladište može biti smeštena uvozna neocarinjena roba. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava. Ukoliko se ne izvršavaju obaveze. odnosno prostorima. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko – carinskog magacina. rokovi ležanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim slučajevima biti produženi zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. Smeštaj robe u magacin vrši se odvojeno.ako se roba vraća u inostranstvo. 6. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. Železničko .1. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.po rešenju carinarnice. Uz zahtev za otvaranje. namenjen za smeštaj carinske robe. rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana. carinarnica donosi rešenje o njegovom zatvaranju. domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog područja naše zemlje provozi. Za opremu koja se uvozi. U prostorijama u kojima se održavaju međunarodni sajmovi. carinskom smestištu ili u drugim prostorijama.2. odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto ili . prema dokumentima na osnovu kojih se unosi. Ako držalac carinskog skladišta u određenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke. rešenjem privremeno zatvoriti železničko – carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti.

čišćenje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. U carinskom skladištu dozvoljeno je. Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom. . Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika. u praksi se u carinskom smestištu čuvaju sirovine. denaturisanje. korisnika uvezene robe. Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se: . smeštaja robe koja se premešta iz železničko – carinskog magacina.smeštaja robe upućene u skladište. prepakivanje. sortiranje.uvozno ocariniti. .istovara iz broda. alkoholisanje.uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja. kao i . s tim da carinarnica komisijskim putem utvrđuje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. Carinsko smestište Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđen. Na otvorenom prostoru carinskog skladišta može se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije. uz prethodno odobrenje carinarnice. odnosno carinsku zonu. na uvoznoj robi smeštenoj u smestište mogu se preduzimati mere i radnje nužne za čuvanje carinske robe. . . vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku. konsignaciono skladište ili slobodnu. . po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestišta. odn.isprave. . Za držaoca carinskog skladišta je takođe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeležava na način kojim se carinarnici omogućava sigurno sprovođenje mera carinskog nadzora. takođe. pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe. Carinarnica. carinsku zonu.uvozno ocariniti. može se: . Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu nadzorničkog dokumenta. Nadležna carinarnica. Roba se smešta u carinsko skladište u slučaju: .smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz. carinsko smestište. preneti u drugo carinsko skladište. carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladišta.istovara iz vazduhoplova.smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva. a kontrolu robe u carinskom smestištu vrši najmanje jednom u šest meseci. Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom “carinsko skladište” i nazivom držaoca. Obaveza je držaoca carinskog smestišta da za uskladištenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Propisima je utvrđen postupak otvaranja i rada carinskog smestišta. obaveza je držaoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzeća.3.uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja.uputiti u inostranstvo. .preneti u drugo carinsko skladište ili u slobodnu. Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni. carinskog skladišta ili carinskog smestišta na osnovu rešenja carinarnice. Za robu smeštenu u carinsko skladište.11.vratiti u inostranstvo. Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište. . 6. 57 .

kao i ukupna vrednost robe. za svaku pojedinu stranu firmu. instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništiti pod carinskim nadzorom.11. aparata. ako je roba odvojeno smeštena i ako se evidencija o robi vodi posebno. pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku. Ako se smešta roba u ambalaži inostranog vlasništva. Carinska roba koja je smeštena u konsignaciono skladište može se konačno razdužiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladišta. registrovano za spoljnotrgovinski promet. železničko – carinski magacin i slobodnu. U postupku sa carinskom robom koja se smešta u konsignaciono skladište carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu vrste. carinsko smestište. Konsignaciono skladište Konsignaciona prodaja robe je specifičan spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor rešen na poseban način. mora u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za njegovo otvaranje. na zahtev držaoca konsignacionog skladišta. drugo konsignaciono skladište. količne i vrednosti. pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku. instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac ovog skladišta prodaje. u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta. Držalac konsignacionog skladišta dužan je da robu smesti u skladište odvojeno po vrstama. radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaćem tržištu. da sačini zapisnik.6. Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan. a komisija koju imenuje carinarnica da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište. Tako. odnosno carinsku zonu. osim aparata.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilažu i druge propisane isprave. uređaja. Držalac skladišta može takođe izdavati iz konsignacionog skladišta. Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor. Za smeštaj robe u konsignaciono skladište. Pravo je držaoca konsignacionog skladišta da može iz svog skladišta izdavati. uređaje. 58 . uz pregled propisanih isprava. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište. rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina. nadležna carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu. Ako se roba iz konsignacionog skladišta prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladište. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice. ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj. u odobrenju carinarnice moraju se naznačiti i vrsta i vrednost ambalaže. ali uz prethodno odobrenje carinarnice. Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi.Obaveza držaoca skladišta je da zamenjene aparate. odnosno prostoriji držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji. držalac skladišta podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj robe sa propisanim ispravama. uređaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladišta. carinsko smestište i dr. aparate. čije proizvod po zaključenom ugovoru držalac skladišta prodaje. instrumenata i delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu. koje otvara preduzeće ili neko drugo pravno lice. kao i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. Prodaja robe iz konsignacionog skladišta vrši se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi držalac konsignacionog skladišta. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.4. koja se ne prodaje zajedno sa robom. Procedura otvaranja konsignacionog skladišta je takođe precizno propisima regulisana. koji se moraju vratiti u inostranstvo.

Carinska služba. . mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica.nazivu robe. ako su se stekli uslovi.količini robe. iz razloga vođenja efikasnog carinskog postupka. od ulaska robe na carinsko područje naše zemlje do njenog konačnog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladišta. nad robom u konsignacionim skladištima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeđuje sigurna kontrola nad uskladištenom carinskom robom. carinarnica na osnovu sačinjenog zapisnika nalaže držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj odnosne robe u konsignaciono skladište. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu. smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. ocariniti. ispravi o knjiženju. merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno oštriji. . Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje Specijalizovana skladišta strane i robe domaće proizvodnje služe za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi.držaocu konsignacionog skladišta. . .broju rešenja carinarnice o uskladištenju carinske robe. strane jahte. .tarifnom broju i tarifnoj oznaci. Pored vođenja propisanih evidencija. carinarnica pokreće postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti. kao i komisijskim 59 .5. može se vratiti u inostranstvo. od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište. . 6.broju Jedinstvene carinske isprave. Carinarnica je dužna da. da se posluje robom inostranog partnera. rešenjem privremeno zatvori konsignaciono skladište i odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. Ako je u pitanju roba štetna ili opasna po životnu sredinu.11. strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom). Ako držalac skladišta u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke. Ukoliko nadležna carinarnica na osnovu zahteva i priloženih isprava.Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladišta tj. najmanje dvaput godišnje. takođe.vrednosti robe. Carinarnica je. Tako su utvrđene obaveze držaoca konsignacionog skladišta da evidencija o robi koju vodi mora da sadrži podatke o: . . pri čemu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktičkom stanju robe sa evidencijom u skladištu. Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu. Ukoliko je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem ovakvog skladišta. ukoliko se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. carinarnica je obavezna da vrši redovan pregled konsignacionog skladišta. u okviru svoje nadležnosti. Postupak otvaranja ovih skladišta je zakonom i pratećim propisima precizno regulisan. pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti. propis o evidenciji robe. u času zatvaranja.stranoj firmi. s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana. dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili će carinarnica. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta. a ako se utvrdi višak robe. obavezna da vodi odgovarajuću propisanu evidenciju o robi smeštenoj u ovakvim skladištima.

podatke o držaocu skladišta i licima s kojima je zaključio ugovor o prodaji robe. a crinarnica vrši nadzor nad njim i potrvđuje smeđtaj robe u njemu. .pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. 6. Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledeći podaci: o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji te robe.vrednost.podatke o ispravi o knjiženju i . Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeđuje se preko centralnih skladišta.naziv robe. carinskih skladišta. registrovanom kod nadležnog privrednog suda za držanje slobodne carinske prodavnice. Propisima su takođe regulisani poslovi evidencije. izdaje odobrenje za otvaranje skladišta. Centralno skladište Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nužno zahteva određeni carinski prostor gde se smešta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica. prethodno komisiski utvrđuje da li su ponuđene prostorije za ovu namenu podesne za smeštaj robe. . carinskih smestišta. kao i roba domaće proizvodnje namenjena za istu svrhu. 60 . broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture. odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom. Uz zahteve za otvaranje centralnog skladišta carinarnici se podnose i proisane isprave.količina. . . kao i carinski postupak sa robom. odn.vrednost robe.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta.tarifna oznaka robe.naziv prodavnice u koju se roba upućuje. Pored toga. konsignacionih skladišta i dr. odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište . U protivnom. . . . a carinarnica kao i u napred navedenim slučajevima davanja saglasnosti.količinu.broj izlaznog lista. .11. . Držalac skladišta je dužan da robu smeštenu u njemu drži odvojeno i da je vidno obeleži. Sam naziv skladišta govori da se u cantralno skladište može smeštati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama. Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću ili drugom pravnom licu. . carinarnica postupa kao i u slučajevima poslovanja železničko – carinskog magacina. .6. U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava.naziv robe.tarifnu oznaku. Držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje obavezan je da se pridržava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži: . za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici. Evidenciju vodi držalac centralnog skladišta.broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i .broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište.

Postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište je istovetan kao i kod zaduženja. kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe. Nadležna carinarnica overava dostavnice koje je sačinio držalac skladišta.količinu.skica i tehnički opis prostorije i objekata. nadležna carinarnica donosi rešenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice. 6. Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice. carinarnica. .Obrazac je numerisan.vrstu robe. . Kao i za dosada navedene prostore i prostorije. kao i postupak carinarnice za slučaj nepridržavanja obaveza iz zakona. odnosno odobrenje organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja drzavne granice. pored carinske kontrole. kao i u napred navedenim slučajevima. Po prijemu zahteva. kao i uslovi pod kojima se to čini. . za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost. Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici 61 . odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom. ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje. ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe.7.tarifnu oznaku i . a obavezno ga overava carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. . ali sada kroz njeno razduženje. Na vazduhoplovnim pristaništima. Pošto se radi o objektima koji se grade na zemljištu gde se vrši i kontrola kretanja putnika.specifikacija strane robe i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. nadležnoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa. komisijski utvrđuje da li su prostorije namenski podobne. ugovor o korišćenju prostorija. Ako carinarnica oceni da je neophodno može. Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom.11. kao i u lukama i pristaništima gde se obavlja međunarodni saobraćaj. propisana je obaveza vođenja evidencije. . odn. . slobodna carinska prodavnica može se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe. otvorenim za međunarodni saobraćaj. Roba se upućuje iz centralnog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sdarži sledeće podatke: .vrednost. zatim priloženih isprava i zapisnika komisije carinarnice. Treba istaći da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice.naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje. odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice. Slobodna carinska prodavnica Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graničnim prelazima. Na osnovu podnesenog zahteva. a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladišta predviđenih zakonom. Procedura njihovog otvaranja je dosta složena. odnosno u međunarodnim vazdušnim pristaništima ili međunarodnim lukama ili rečnim graničnim pristaništima. zatim drugim graničnim prelazima. a na teret centralnog skladišta. radi njihovog razduženja. u cilju sprovođenja mera carinskog nadzora.

naziv skladišta.naziv robe.količinu. a izuzetno i u tuđem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu.upućije se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu. pre obavljenje carinske kontrole. može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti. na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon – blokova preko registar kase. kao i ekononičnije čuvanje robe pod carinskim nadzorom. smeštajem u druge prostorije i prostore.naziv firme držaoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje. a odvojeno za stranu robu.tarifni broj. jer se roba ne opterećuje troškovima ležarine i eventualne manipulacije sa robom. posle obavljene carinske kontrole. .cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu i . odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. Po pravilu.naziv strane firme vlasnika robe.11. Naime. 6. a putnicima koji dolaze u našu zemlju. Rešenjem o smeštaju robe određuju se prostorije i prostori za smeštaj robe. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati: na vazduhoplovnom pristaništu. Druge prostorije i prostori Carinski zakon je. Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. Neprodata strana roba. putnicima koji odlaze u inostranstvo. U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste. putnicima koji odlaze u inostranstvo. pre carinske kontrole. odn. u kome se navodi u koje prostorije. Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika. . zatim rok ležanja robe kao i mere carinskog nadzora. pre obavljanja carinske kontrole. Domaća neprodata roba se dostavnicom vraća u unutrašnji promet. dostavnicom držaoca skladišta. za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorničku ispravu podnosi se i pismeni zahtev. . Postupak uskladištenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika.nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladišta. . Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi. . odnosno prostore će roba biti smeštena. privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domaću. količine i vrednosti smeštene i prodate robe. u lukama i pristaništima. posle obavljene carinske komtrole. tarifnu oznaku Carinske tarife. posle obavljene carinske kontrole. Ovo je veoma razvijen oblik ukladištenja carinske robe i sprovođenja mera carinskog nadzora koji je najekonomičniji. Prilikom smeštaja robe i carnskog nadzora nad 62 . Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji. . Dostavnica sadrži sledeće podatke: . to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasičnu proceduru odobravanja korišćenja prostorija za smeštaj robe od strane carinarnice. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu preko carinskog područja naše zemlje. . roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak. Carinarnica takođe vodi registar overenih listova kartoteke. putnicima koji odlaze u inostranstvo. fleksibilno rešio pitanje nadzora nad robom.broj dostavnice i datum izdavanja. imajući u vidu ekonomske interese privrede.8. na graničnim prelazima. Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica. korisnika.

na magistralnim putevima. a trgovina se obavljala slobodno na način kako su gradski saveti. Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama. luke.9. Ova dažbina s plaća na opremu. sirovine i reprodukcioni materijal. kakve danas poznajemo. Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima. pa držalac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smešta u zonu. predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se začinje u feudalizmu – buržoaske klase protiv privilegija i ograničenja vlastele koja je držala gradove. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste. gilde i druga udruženja trgovaca određivali. Roba smeštena u slobodnu zonu može se. kao mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces. niti se plaćaju carinske dažbine. taksama i nametima. carina i druge uvozne dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente. puteve. industriskim i trgovačkim centrima itd. to jest. bez obzira na učešće domaćeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe. Obzirom na sve veću ekonomsku moć mlade klase.11. Pored držaoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone.5 %. sprovodi se postupak carinjenja. a ne plaća se na robu namenjenu širokoj potrošnji koja će se iz slobodne zone uvesti na naše tržište bez podvrgavanja proizvodnom procesu. vršiti u treće zemlje. slobodna zona mora da bude ograđena. na osnovu zahteva preduzeća koje će držati i upravljati poslovima slobodne zone. zanatlija i trgovaca. Da bi ove mere mogle da se sprovode. odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan. Zbog toga se do današnjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv “free ports” kao naziv za slobodne i carinske zone. Međutim u svakom slučaju. Samim tim. da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom “slobodna zona” i nazivom njenog držaoca. osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogućnosti sprovođenja mera carinskog nadzora nad njom. na vazduhoplovnim pristaništima. Na ovome mestu biće reči o slobodnim i carinskim zonama na način predviđen našim propisima. koja se uvozi u carinsko područje zemlje. za nju se ne pribavlja pravo na uvoz. osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0. Ako je vrednost učešća domaćeg uloga (sirovina. ali po stopama carine za gotov proizvod. kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za držaoca i svakog korisnika. već i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja članica. otvorenim za međunarodni saobraćaj. uvesti na naše carinsko područje. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni. koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. hanze. mora izvesti. U slobodnij zoni se ne može vršiti promet robe na malo. na osnovu zaključenih ugovora sa držaocem. zakonom propisani deo. nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo. gde se poveljama priznavao poseban režim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje. reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) veća od 50 % ukupne vrednosti robe. 63 . U tim delovima bila je ograničena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaćanja navedenih nameta. 6. Slobodna zona se otvara rešenjem Vlade. Slobodne i carinske zone Slobodne i carinske zone. dažbinama. na robu se ne primenjuju režimska ograničenja. količine i vrednosti. čiji se. akciza i porez na promet. pošto roba stiče status robe domaćeg porekla. pristaništa i mostove i ograničavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima. U svetu se pod izrazom “slobodna zona” podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo.robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestištima. Uvoz.

Postupak otvaranja carinskih zona je identičan postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. rastavjanje i uzimanje uzoraka. merenje. dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. Vlada. sastavljanje. Osim navedenih aktivnosti. u carinskoj zoni se mogu obavljati uobičajene pripreme robe za tržište. nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. Inače. kao što je sortiranje. rešenjem daje saglasnost za otvaranje zone. markiranje. na zahtev izvoznika. otvorenim za međunarodni saobraćaj i robno – transportnom centru. na osnovu zahteva preduzeća.Ako se roba proizvedena u zoni izvozi. tj. držaoca. carinska zona mora biti ograđena. robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe. egaliziranje. 64 . U slučaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti. jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godišnje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom. a na osnovu uverenja nadležne uprave carina da su ispunjene mere za sprovođenje carinskog nadzora. carinski organi će. vazdušnom ili rečnom pristaništu. roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smeštaja u zonu i zavesti u evidenciju držaoca ili korisnika zone. pakovanje. Carinske zone su predviđene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci. Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome. što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne neocarinjene robe. Ova okolnost je izuzetno važna za držaoce slobodnih zona. nije ograničen. izdati uverenje o zonskom poreklu robe. kao i u slobodnoj zoni. rok ležanja robe u carinskoj.

zatim da obavi sve poslove oko carinjenja. Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. prijema i dostave uvoznih pošiljaka komitentima ili . 7. — disponiranje. Sama organizacija funkcije uvoza nije identična u svim našim preduzećima za međunarodnu špediciju. zavisno od dispozicije komitenta. — carinjenje.). Članom 10. U nekim špedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport. U nekim preduzećima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra. odnosno. prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). — istovar/iskrcaj robe. u ovom slučaju dopremu robe iz inostranstva. vaganje. ili pak prema komitentima. na taj način. tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama. za uvoz iz istočnih zemalja. Pri izvršavanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo često treba i da osigura robu u transportu. međutim. za uvoz iz zemalja u razvoju i sl. telefonom. poslovnica za uvoz hemikalija i sl. u stvari. daje potrebne podatke špediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan način. a ako to i nije slučaj.). uglavnom. — otprema komitentu i — fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji. poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja. POSLOVI UVOZA Poslovi funkcije uvoza u preduzeću za međunarodnu špediciju mogli bi se. špediter ne snosi odgovornost za eventualno pogrešno tumačenje usmeno primljene dispozicije. a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim. osim kontakata sa postojećim i potencijalnim komitentima. Dispozicija predstavlja nalog špediteru da izvrši jedan određeni posao. još istog ili sledećeg radnog dana. Takvi formulari imaju već odštampane rubrike koje uvoznik popunjava i. Kad špediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zaključen ugovor o špediterskom poslu. no u tom slučaju je dužan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. a ako to ne bi uradio. retki jer se nalozi obično daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata. što sve zavisi od veličine samog preduzeća i obima poslova koje obavlja. telefaksom. formiranje dokumentacije o oštećenju. e-mailom.po njihovom nalogu . poslovnica za uvoz južnog voća. —aviziranje (obaveštavanje)i prijem robe. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi. dostavljenu mu dispoziciju i da predloženi posao može odbiti. npr. Opštih uslova predviđeno je da nalogodavac može dati dispoziciju i usmeno. doleđivanje itd. u organizovanju dopreme. telefaksom i sl. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik. Ipak. svesti na obavljanje sledećih tehnoloških operacija: — pozicioniranje. U takvom slučaju preporučuje se da špediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno. Dispozicija Jedan uvozni posao počinje. uskladištenje. a u nekim špedicijama takvo svojstvo nema.krajnjim korisnicima.0. daje nalog špediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. teleksom ili telegramom. Takvi slučajevi su. Dispozicija se obično daje na posebnim formularima (prilog 7) koje špediteri sami štampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima.). — osiguranje. za avio-transport i sl. špediter retko odbija posao iz svoje 65 . u svakom slučaju.7. naravno preporučenim pismom ili na drugi dokazni način (elektronskom poštom. po pravilu. Naravno da špediter nije dužan prihvatiti primljenu. odnosno artiklima (npr.

Osim ovakvih konkretnih ugovora. a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvršenje date dispozicije. ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. u slučaju da je ista nejasna li nepotpuna. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovački naziv. onda je kod pakovane robe poželjno da komitent navede i zapreminu. daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. fakturu. avion. u stvari. Oni se obično zaključuju kod specifičnih transporata. npr.delatnosti. tačan zahtev u pogledu njene otpreme. Dispozicija može uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu špediterovu ponudu za konkretan posao. Te isprave nalogodavac najčešće prilaže uz dispoziciju. vaganje. pakovanje i sl. ugovor o špediterskom poslu se smatra zaključenim ako špediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku. Prema članu 6. nalogodavac treba da u dispoziciji naznači iznos na koji špediter treba da osigura pošiljku. teleksa i telefona). ako špediter to i ne bi uradio. a ako ih ne 66 . vrednost franko granica naše zemlje.ukoliko se radi o prevozu železnicom). postupiti kako najbolje zna. kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi sa ovom otpremom. U tom slučaju dispozicija predstavlja. znak. težinu. odobrenja (uvozna dozvola) i sl. distribuciju. Član 12. sporovozno. broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora. nalogodavac treba da navede adresu isporučioca (pošiljaoca). faksa. jer je taj podatak važan pri određivanju pomorske vozarine. kao dobar privrednik. poreskih i drugih administrativnih organa. izvod iz kupoprodajnog ugovora. uzimanje uzoraka i sl. Ukoliko traženje objašnjenja ne bi bilo moguće. po mogućstvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila. naziv na stranom jeziku. rok isporuke. odmah zatraži od nalogodavca potrebna objašnjenja. vodeći računa o interesima nalogodavca i o tome će ga. Špediter vrši osiguranje pošiljke samo na izričiti nalog u dispoziciji. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zaključka. eventualno. nalog za uskladištenje. Prema tome. prema zahtevima prevoznika. no kod izvršenja takvog. — podaci o uslovima i načinu dopreme. železnica. naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet. Inače. potvrdu o prijemu ponude špeditera i način perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude. postoje i okvirni ugovori kojima se regulišu odnosi između špeditera i njegovog komitenta. misli na prijavu o zaključenom poslu. količinu i vrednost robe kao i način pakovanja. U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od slučaja. i obavestiti. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika). Tu se. doleđivanje. kamion) i na koji način (npr. te. carinskih. Međutim. na kojoj relaciji i od kojih rizika. uslove plaćanja i sl. dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter potvrdi prijem dispozicije. obično obimnijeg posla. dispozicija mora sadržavati podatke o robi (njene karakteristike. nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod. U okviru podataka o uslovima i načinu dopreme robe. iznos zaključka. čim to bude moguće. brzovozno. razna uverenja. u prvom redu.). Opštih uslova. i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. Špediter je dužan da primljenu dispoziciju odmah pažljivo prouči te da. Opštih uslova obavezuje nalogodavca da špediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu. Zatim. Prema tome. špediter će. podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledeće četiri grupe: — podaci o robi (stvarima). — podaci o osiguranju i — ostali podaci. ako je pošiljku potrebno osigurati. ekspresno . prijem i preuzimanje robe. doprema određenim brodom. što se redovno i radi.

15. kombinacija U-42-123 mogla značiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004. tj. godini. Tako bi npr. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. već istu samo evidentiraju (privremena evidencija). Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu košuljicu (mapu. zatim iz koje je godine. a u nju se odlaže dispozicija. posao te poslovnice u 2004.). Pozicioniranje Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. odnosno. Inače. korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. te takva dispozicija dobija samo tzv. unapred propisanih oznaka može se bez teškoća prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajućoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije. kada špediter primi obaveštenje od isporučioca ili njegovog špeditera da je roba otpremljena. on tek tada definitivno otvara pozicioni broj. U takvom slučaju nalogodavac mora špediteru isplatiti naknadu za već učinjene usluge. Opštih uslova). u čije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. a špediter je dužan da po takvoj izmeni postupi. izvoz. godini (4) i da je obrađuje druga poslovnica (2). 7. Naime. osim ako on nije učinio očitu grešku koja bi išla čak na njegovu štetu. kao što je i uobičajeno u trgovačkom dopisivanju. a ako dotično odelenje ima više poslovnica (referada). ili u posebnoj kartoteci. dati odgovarajuća uputstva 67 . Neka preduzeća međunarodne špedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku). To je tzv. Na osnovu takvih ili sličnih. od kojeg se obično rastavlja crticom (»-«). špediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. Iz košuljice treba da se vidi celokupan tok posla. Može se dogoditi da nalogodavac povuče datu dispoziciju jer je odustao od posla.2.priloži. Način izbora brojeva takođe je različit u pojedinim špediterskim preduzećima. u praksi se ponekad događa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego što je i došlo do njegove realizacije. Disponiranje Nakon što referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem. a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije. evidencioni broj. naravno da je potrebno da se špediter poziva i na njihove oznake. davanja uputstava kako da se disponira roba. U takvom će slučaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja. karakteristični broj koji se obično stavlja ispred rednog broja pozicije. tranzit i sl. Takve košuljice štampa svaki špediter za sopstvene potrebe. te u tom slučaju dotični špediter i ne otvara poziciju. obično na polutvrdom kartonu. U prepisci sa eventualno uključenim korespondentima. no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz. naravno ako je to još uvek moguće. Troškove špeditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti. Tarifna funkcija će pažljivo proučiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi.1. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije. a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zaključka. tj. mantil). U prvom slučaju tarifna funkcija će instradirati robu prema zahtevu komitenta. dok broj iza toga označava 123. te će prema datom slučaju instradirati robu. pozicionoj knjizi. — da je to ostavio na volju špediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. Pri tom se mogu razlikovati dva slučaja: — da je komitent sam izričito propisao način dopreme i prevozni put. sa sadržajem rubrika koje njemu najviše odgovaraju. koja ga poslovnica (referada) obrađuje. kao i naknadu za time prouzrokovane troškove (čl. 7.

Budući da špediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu još poznati svi podaci potrebni za sprovođenje postupka osiguranja (tačna količina. nije ništa posebno propisao već je to ostavio na volju špediteru da on organizuje dopremu. odnosno. Osim originala koji se dostavlja dobavljaču. Podaci se unose kopiranjem. špediter odmah po prijemu dispozicije koja sadrži i nalog za osiguranje. dok se barem jedna kopija odlaže u pozicionu mapu. Prema zaključenom sporazumu. vezano za instradaciju. vraća funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima. ekspresno ili avionski. te mogućnost dobijanja refakcija. Pojedina špediterska preduzeća imaju sa osiguravajućim društvima sklopljene specijalne sporazume. poštu. tj. te eventualno i krajnjem korisniku. »knjigu pokrića« koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj. italijanski. tarifna funkcija će odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (železnicu. u takvom slučaju će se instradiranje ograničiti na eventualno određivanje prevoznog puta i tarifsko naznačenje vrste robe. kada i na koji način treba da otpremi prodatu robu. zbog toga se takve pošiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati. reekspediciju i sl. već se stavljaju u tzv. Inače. opoziv robe. Nakon što tarifna funkcija na opisani način da uputstva za instradiranje. Opoziv se piše u više kopija. kraće rečeno. kao i u hitnim slučajevima. francuski. a obaveštenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom. brod. 68 . U tom slučaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba pošiljku da osigura protiv uobičajenih i zatraženih rizika. a u prekomorskom transportu. odnosno smanjila mogućnost pogrešne primene tarifa. vrstu robe i način pakovanja. Takve pošiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta. Pri tome špediter treba da pazi na kojem jeziku će dati transportne instrukcije (opoziv). španski). zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja će izvršiti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje. daje instrukcije inostranom isporučiocu (dobavljaču) kako. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vrši tzv. To se radi na posebnim formularima koje svako špeditersko preduzeće štampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovačkih jezika (nemački. te dati i druga potrebna uputstva koja su nužna za nesmetanu realizaciju prevoza. a jednu kopiju svakodnevno špediter dostavlja osiguravatelju. rok dopreme. zavisno od toga kome sve špediter treba da dostavi kopije tog opoziva. a jedna po određenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva. unosi raspoložive podatke o toj pošiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. imajući u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva). a koji je jezik u kojoj zemlji trgovački jezik može se utvrditi na osnovu raznih pomagala.3. špediteru u nekoj luci koji će pošiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora. »privremeno pokriće«. podaci o prevoznom sredstvu itd. Tom prilikom će ujedno definisati i mesto carinjenja. avion. 7. Prilikom instradiranja komadnih pošiljaka naročito će se voditi računa da se takve pošiljke uključe u zbirni promet. Najzad. Tako će kod železničkog transporta tarifna funkcija u instradaciji tačno naznačiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje pošiljka prolazi kako bi se isključila. kamion. odnosno oblikuje optimalan transportni lanac. a može i kombinovano). Funkcija uvoza šalje opoziv dobavljaču preporučenim pismom. jedna kopija opoziva dostavlja se obično i komitentu. kopija se obično dostavlja špediteru u zemlji dobavljača. vrednost. no najveća korist se postiže dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje železnica. stranom špediteru koji će pošiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru. engleski. u špediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraćaj »Regenhardt« koji se štampa u Hamburgu. »u pokriće«.). Osiguranje Nalogodavac može u dispoziciji zahtevati da špediter osigura robu za vreme prevoza.komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu.). Ako komitent. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti.

odnosno ocariniti. Osiguravatelj u primljenoj ponudi obračunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule.opet u skladu sa ugovorom. avio. prodaja ugovorena »franko uputno mesto« onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje prodavac. obavezan da obavesti kupca. 15-dnevno. bruto i neto težinu. uvozna roba može biti dopremljena u našu zemlju raznim transportnim sredstvima. 7. onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje kupac. Pravo biranja prevoznog sredstva i načina prevoženja ima. Na osnovu zahteva komitenta špediter može organizovati praćenje robe za vreme prevoza ili pak vršiti povremeno obaveštavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica. u načelu.5. ime broda i sl. Na osnovu dobijene dispozicije špediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporučiocu što je opisano u ovom poglavlju pod 6. Svaki prevoznik (železnica. te odgovarajuće podatke o transportnom sredstvu (reg. brodar. Posebnim 69 . dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac.naravno . Aviziranje i prijem robe Kupoprodajnim ugovorom dobavljač je. nedjeljno. te potpisuje polisu i stavlja svoj pečat.2. Na osnovu tih isprava carinarnica određuje gde će se roba smestiti. Ako je roba prodata »franco skladište prodavca«. špediter treba da od komitenta zatraži potrebna objašnjenja. broj vagona. Plaćanje premije i obračun između špeditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obračunate premije u jednom obračunskom periodu (npr.). Sprovođenju osiguranja treba posvetiti posebnu pažnju. već prema tome kako je utanačeno. Doprema robe Doprema robe vrši se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora. o svakoj otpremi robe iz dotične kupoprodaje. odnosno manifest). kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac. naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. Kad špediter od inostranog isporučioca ili korespondenta dobije tačne podatke o određenoj pošiljci. 7.ili auto-prevoznik) dužan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz. odnosno njegova špeditera. Formular ponude je sastavljen tako da ujedno služi i kao polisa. odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca. vrednost pošiljke. i sve to uz navođenje pozicije našeg špeditera.4. Na to je on obično posebno upozoren od strane našeg špeditera u opozivu u kojem se traži da teleksom (telefaksom) saopšti datum otpreme. Sporazume o »privremenom pokriću« mogu sa osiguravajućim društvom sklopiti i pojedine veće proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge špeditera. Formulare ponude (polise) štampa svako osiguravajuće društvo za svoje potrebe (v.3. Naročito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zaštićena u transportnom procesu. mesečno). broj komada. prilog 7). Npr. pristupa definitivnom osiguranju pošiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. Inače. a ako je npr. Ako postoje kakve nejasnoće ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama. po pravilu. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno špediteru uz istovremeno zaduženje premije. koja je .Privremeno pokriće može se postići i dostavom posebne prijave. broj kamiona. zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. koja plaća prevozne troškove. ona strana iz ugovora o kupoprodaji. Kada špediter primi ovakvo obaveštenje funkcija uvoza definitivno osigurava pošiljku na način opisan u poglavlju 6.

a sve okolnosti pribeležiti u pozicionoj mapi. odnosno kolska dangubnina. radi obavljanja carinskih radnji. te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. daljnje otpreme i sl. uz napomenu kada se približno može očekivati da će u kopnenom transportu roba preći granicu naše zemlje. dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) pošiljci.formularom (v. ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. odgovarajuća uvozna referada mora pažljivo ispitati da li se isprave međusobno slažu. koja treba da se u određenom mestu samo ocarini. prilog 7) špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. a po potrebi i od inostranog pošiljaoca. Špediter će u 70 . funkcija uvoza će na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotična pošiljka. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio. kod kojih je pošiljalac u tovarnom listu odredio špeditera za obavljanje carinskih radnji. u pogledu distribucije. odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. prema propisima koji važe za taj vid transporta. Ako se pošiljka carini u mestu prispeća (odredištu. vozar će o prispeću obavestiti špeditera koji po ugovoru prihvata takve pošiljke (oficijelnog špeditera). a od pošiljaoca najhitnije zatražiti podaci o tome kome roba pripada. Ako se radi o usputnim (tranzitnim) pošiljkama koje treba cariniti. Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu). onda će vozar o prispeću obavestiti špeditera koji je u prevoznoj ispravi naznačen da se brine o carinjenju. i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane troškove. te da li je vagon zaista postavljen na određeni kolosek. odnosno prispeti na odredište. tada primalac pošiljke iskupljuje prevoznu ispravu. uz pismenu obaveštenje i upozorenje da pošiljku tereti ležarina. Kopiju obaveštenja referent u funkciji uvoza odlaže u pozicionu mapu (košuljicu) . a po potrebi obaveštava i krajnjeg korisnika. Ako je sve u redu. a pošiljalac nije u prevoznoj ispravi naznačio špeditera koji će se o tome brinuti. odnosno traži dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao. Kod vagonskih pošiljaka špediter često u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. Nakon toga se sređuje dokumentacija potrebna za carinjenje. Ako se mesto carinjenja poklapa sa odredištem pošiljke. telefaksom ili telefonom. Obično se uz takvo obaveštenje prilaže i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvrđuje na koju se poziciju odnosi ta pošiljka. npr. Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije moguće ustanoviti na koju se poziciju pošiljka odnosi. odnosno da li se slažu sa pošiljkom (robom). sve elektronskom poštom. U tom će se slučaju na osnovu raspoloživih podataka otvoriti nova pozicija. odnosno špeditera koji prema zabelešci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju. U slučaju greške treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi. vozar će prevoznu ispravu predati ugovornom špediteru (ako ih ima više u mestu). ona će otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloživih podataka iz prevozne isprave. Ako o tome nema nikakve zabeleške u prevoznoj ispravi. tj. ali se na osnovu dokumenata može zaključiti da pošiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje. O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. Zatim će se najbržim putem zatražiti dodatne instrukcije od uvoznika. plaća prevozne troškove koji eventualno terete tu pošiljku. uputnoj stanici) onda vozar o prispeću obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. Kod usputnih (tranzitnih) pošiljaka. Uvozna referada treba prilikom prispeća da utvrdi da li je pošiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano. Može se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije moguće utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. evidentira prispeće i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji.

prospekti. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku. Istovar u carinska skladišta vrši se na osnovu manifesta. Ove isprave imaju karakter javnih isprava. Za robu koja se ne odlaže u carinska skladišta. odnosno kolska dangubnina. pošta carine obaveštava primaoca. U periodu do 1995.6. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta. u koji mora biti upisan sav brodski teret.. U rečnom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu. a može se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod. spisak brodske posade. carinsko smestište. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta. spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. 7. predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka. već u carinski magacin. Naravno da unutar naznačenog roka primalac (špediter) treba da obavi potrebne carinske radnje. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaćih pravnih osoba. odnosno Velikom Gradištu. slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladište. carinsko stovarište. prijava za uvoz i provoz. Carinjenje 7. pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka. Carinjenje se obavlja na isti način kao i kod železničkog prevoza. zajedno sa prevoznom ispravom. odnosno punomoćnika posebnim obaveštenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba pošiljku preuzeti.6. železnički tovarni listovi (CIM). specifikacija. Nakon prijema dokumenata ovi se. carinsko stovarište. U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod režimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR. uz napomenu da se za prispelu pošiljku od određenog momenta plaća ležarina. carinsko smestište ili konsignacipno skladište. U pomorskom transportu roba se može istovariti direktno iz broda u carinska skladišta. Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta. transportne isprave – kamionski tovarni listovi (CMR). granična carinarnica upućuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod železničkog i pomorskog transporta. podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priložiti sve prevozne isprave. carinski magacin. brodski raporti i teretnice. bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju.tom slučaju otvoriti poziciju i najbržim putem zatražiti od primaoca potrebne isprave. vazduhoplovni ili brodski manifesti. potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. razna uverenja koja izdaju državni organi ili paradržavne asocijacije i carinske isprave. a osim toga vozar je dužan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz. u železnička ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutrašnjost. odnosno izvoda iz manifesta. 71 .1. To su komercijalne isprave – fakture. specifikacije. odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u železnička ili druga prevozna sredstva i upućuje drugoj carinarnici. Isprave u carinskom postupku Radi sprovođenja carinskog postupka koriste se različite isprave. godine u bivšem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava – više vrsta deklaracija. O prispeću poštanskih paketa iz inostranstva. paking liste i dr. a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identične dokumentacije. koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav način da se roba bez povrede carinskih obeležja (plombi) ne može vaditi ili stavljati. U vazdušnom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu.

Kod ovako velikog broja isprava. U drugom nivou. što znači da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave. oblik ili režima uvoza ili izvoza. a neke rubrike se ne popunjavaju. numerisan je na odgovarajući način i ima svoj naziv. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju. propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe). odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe. Prvi je opšti nivo i sadrži rubrike od 1 do 30. Kada se JCI koristi radi sprovođenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici prilikom uvoza i upućivanja. učesnici u postupku su često koristili pogrešne isprave. Koristeći sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u vođenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta. provoz. vođeni su postupci za njihovu ispravku. razni rabati i drugi popusti. količina u jedinici mere.kontrolnih listova oplemenjivanja. u zemljama ondašnje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja članica. ili dva nivoa. pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadržini. odnosno u rubrikama od 31 do 54. dok rubrike označene slovima popunjavaju carinski ili drugi državni organi. Pored Jedinstvene carinske isprave. nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju 72 . registarski broj prevoznog sredstva itd. čime se olakšava njegovo korišćenje. Carinski organ. ona ima dva skupa rubrika. Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja. po jednoj JCI se može ocariniti 999 raznih roba. što je sve usporavalo i otežavao postupak.1. koristi se još Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . 7. namenu uvoza. Ovaj dokument koristio se za vođenje svih administrativnih postupaka. obrazac zelenog žiga itd. kao što su vrsta spoljnotrgovinskog posla. naplata carinskih i vancarinskih dažbina i raznih vrsta poreza. U njih se upisuju podaci koji su zajednički za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini. Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeležen je drugom bojom. koji se koriste u za tačno određene svrhe. primalac i pošiljalac robe. njegova primena je prilagođena potrebama našeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema. paritet isporuke. kao što su uvoz. Obzirom na njihovu strukturu. imajući za posledicu nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. navode se podaci o konkretnoj robi kao što su šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku. vrednost robe iz tog naimenovanja. Obzirom da je obrazac JCI praktično preuzeti obrazac JAD – a zemalja Evropske ekonomske zajednice. Ona predstavlja set od 5 obrazaca. takva je i njegova struktura. bruto masa robe. ukupna vrednost robe koja se carini. ili nivou robe. pograšno popunjavali podatke u njima. godine.1. za statističke potrebe i zajednički tranzitni postupak. kako između zemalja članica.6.1. JCI sadrži rubrike označene brojevima i rubrike označene slovima. tako i u razmeni roba sa trećim zemljama. Obzirom da je prilagođen za prijavljivanje i sprovođenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima. Rubrike označene brojevima popunjava njen podnosilac. podnosi se set sa svih pet primeraka. izlaznih listova konsignacione robe. zemlja iz koje s roba uvozi. zamenom preko 150 različitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). carinska osnovica sa podacima o obračunu carine i drugih uvoznih dažbina. naknadnog upućivanja ili provoza). u naš carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1. s tim što je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI).1995. datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. Za to vreme. izvoz.izvezene robe. vrsta valute. čime su ostvarene velike uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni.

broju i registarskim oznakama vagona ili barži.podacima iz priloženih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu. što praktično znači da se CIPR sastoji iz više JCI. Ona predstavlja. tako da se ne podnose odvojene CIPR. registarskoj oznaci i zemlji registracije.6. set obrazaca koji su svi idantični. vrednosti. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave. Treći nivo CIPR je nivo naimenovanja. dok četvrti i peti primerak predaje vozaru. treći vraća podnosiocu. Kao što se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR. dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj. Međutim. špeditersko preduzeće. predhodnoj ispravi i dr. ili za svaku avionsku pošiljku. Granična carinarnica. Nakon toga roba se može cariniti u prevoznom sredstvu. a zatim prvi i drugi primerak zadržava. CIPR takođe sadrži rubrike označene brojevima. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upućuju sa granice u više prijemnih železničkih stanica. tri nivoa rubrika. bruto masi. koji sadrži rubrike od 25 do 34. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom). u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama. čime se postiže racionalizacija postupka.1. 7. Roba se. a zatim jedan primerak zadržava za sebe. overava ih. a drugi primerak zadržava. nazivu plovnog objekta. utvrđuje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloženih isprava. Prvi nivo je nivo same isprave i sadrži rubrike od 1 do 10. ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor. podnosiocu zahteva za skladištenje i dr. vazdušnom i vodnom transportu. CIPR se podnosi u 4 primerka. Nakon carinskog pregleda broda. vrsti i oznakama koleta. čime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. priloženim ispravama. overava sve primerke. u ime vlasnika robe. drugi vraća podnosiocu. odnosno nivo konkretne robe. identifikaciji prostora gde se roba eventualno smešta pod carinski nadzor. opet za razliku od JCI. relaciji. podnosiocu isprave. jedan vraća vozaru. primaocu robe. je nacionalna isprava i prilagođena je domaćim potrebama vođenja postupka. valuti. koje je ranije overila granična carinarnica. posle prijavljivanja. jedan primerak CIPR zadržava ta carinarnica a drugi se vraća železničkoj stanici. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava. za razliku od JCI. zadržana je logika JCI sa jednim nivoom više. proverava stanje obeležja (plombi) na vagonima. kao dokaz o urednoj predaji robe. vrsti postupka. CIPR se koristi isključivo za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. vrsti transporta. CIPR sadrži. odredišna carinarnica overava oba primljena primerka JCI. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR). datumu skladištenja. upućuje odredišnoj carinarnici sa oba primerka JCI. nakon podnošenja ove isprave. Po prispeću robe i železničke kompozicije u odredišnu carinarnicu i uputnu železničku stanicu i potvrđivanja njenog prijema. a) CIPR u železničkom transportu Kad se graničnoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi železnicom.2. provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o rečnom transportu) sa teretnicama u prilogu. Drugi nivo je nivo prevozne isprave. odnosno svaki šlep. posadu. manifestu. odnosno brodskom raportu. graničnoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod. navedenih 73 . trgovačkom nazivu robe. i ona sledi dosledno logiku JCI na način koji ćemo kasnije objasniti. Ovde se upisuju podaci o broju. jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon. kao dokaz o urednoj predaji robe. koji sadrži rubrike od 11 do 24. koje popunjava njen podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. Po pregledu carinskih obeležja na prevoznom sredstvu i eventualno robe. za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava.

koji se izdaju za svaku pošiljku koju vazduhoplov prevozi. količini. s tom razlikom. prijavljuje vođa vazduhoplova. ograničenja itd. da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tačni. podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. c) CIPR u vazdušnom transportu Vazduhoplov sa robom. o kojima je već bilo reči. Stanje robe se utvrđuje dokumentarno. transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku. koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadrže većinu bitnih podataka o carinskoj robi. ili od njega ovlašćeno lice carinarnici na tom pristaništu.izvezene robe. način popunjavanja i njihovog korišćenja propisan je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. Ovde je važno istaći da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR. Faktura. d) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . tako i u fazi carinjenja. popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB). komercijalnoj vrsti robe. kao što su ugovoreni paritet. stanje robe se utvrđuje dokumentarno ili pregledom.izvezene robe Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . podatke o prodavcu i kupcu. Iz ovih isprava se najčešće utvrđuje vrsta komercijalnog posla. Podnosi se u 3 primerka. dak se u ostalim slučajevima ne podnosi. nakon prispeća na vazdušno pristanište. Na napred navedeni način prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. koji se. da li se slažu sa stvarnim stanjem robe. jer se postupak okončava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraća iz inostranstva. razni popusti. datum izdavanja i potpis ovlašćenog lica. njihove rubrike. prevozna isprava i polisa osiguranja. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. podnosi se CIPR. kao i iz komercijalnih. radi lakšeg vođenja postupka. dok se pregledom utvrđuje. PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR.u teretnicama. odnosno. nakon prijavljivanja roba može cariniti u samom brodu. Izgled carinskih isprava. Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. ugradnja i opravka). visina prevoznih troškova. a treći se vraća podnosiocu. e) Komercijalne. odnosno sadrži rubrike označene brojevima. kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji može biti zaključen u pismenoj formi ili ne). prevoznih i ostalih isprava. razni 74 . Ova isprava se podnosi samo u slučajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraća u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje. odnosno carinskih isprava. prva dva zadržava carinarnica. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na način kao u vodnom transportu. već predstavlja pomoćnu ispravu na osnovu koje se vrši razduženje privremeno uvezene robe po jednoj ili više JCI. priloženih uz carinske isprave. smestiti pod carinski nadzor u lučko skladište ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. nakon prijema. kako u fazi carinskog nadzora. predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. Prema tome. što se roba pod carinskim nadzorom uvek smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu. zalihama hrane i pića. Faktura ponekad sadrži i druge podatke. koje ispunjava podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinski organ. Posle prijema CIPR. komercijalne i transportne isprave. ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti. već se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. nakon čega se prima CIPR. prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji. a jedan primerak vraća podnosiocu. carinarnica dva primerka zadržava. dakle na osnovu dokumenata. prepisuju u odgovarajuću carinsku ispravu na isti ili drugačiji način. ugovoreni peritet. Nakon carinskog pregleda vazduhoplova. u stvari. Ona sadrži svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj. od kojih. nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi određeni postupak. Ovde treba naglasiti da se. vrednost robe. radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine.

Ovi podaci su važni kako primaocu. navode se podaci o vrsti pakovanja. izdaje se tovarni list za ceo voz. kvalitetu i dr. registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Pored napred navedenih. Međutim. kojim se vrši prijavljivanje carinskim organima. Na poleđini ove isprave se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim tarifama od uputne do prijemne železničke stanice. u međunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna želja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama. čiji original se predaje samo onom licu koje poseduje tačno određenu kopiju. koji se uračunava u carinsku osnovicu. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se može podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plaćanja premije osiguranja. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu “proforma” ili sami utvrditi stvarno stanje robe. upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu posebno. primaoci i dr. primaocu. mora podneti izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu. već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. raznim pretovarima i prevoznim troškovima. zbog različitih interesa pojedinih zemalja. Kao i kod vazduhoplova. paking liste. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona. količina. uverenja o poreklu. stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja. Pored komercijalnih isprava. odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora. Ako pošiljku ne prati faktura. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja. da bi se sprovelo njeno carinjanje. i kod brodova su česte situacije da se prevozi roba više vlasnika. ako se radi o pošiljci koja sadrži više pakovanja iste ili raznih roba. tako i carinskim organima. pošto se većina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj način ostvari racionalizacija postupka. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu. Za razliku od drugih tovarnih listova. faktura se može izdati zbirno za celu pošiljku. nazivu broda i sl. pošiljaocu.). da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj pošiljci. a naročito od sredine osamdesetih godina. oznakama. Ako se radi o maršutnim vozovima. u avionskom tovarnom listu se navode često i plaćeni iznosi osiguranja za pošljku.popusti itd.). a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za vođenjem carinskog postupka. dok se u specifikaciji navode bliži podaci o njima (vrsta. Komercijalne. bez navođenja detalja o pojedinim robama. za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. U slučaju da se u pošiljci nalazi više raznih roba. koji se uračunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do državne granice naše zemlje. uvoznik ili ovlašćeni špediter izdaje “proforma” fakturu. Obzirom na veličinu avionskih pošiljki. Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu. vrednost. bruto težini robe. koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda. njihovom broju. kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije. za jedan vazduhoplov se može izdati 50 i više avionskih tovarnih listova. broju vagona. zbog čega se izdaje više brodskih teretnica. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se kamionski tovarni list – CIM. U paking listama. Železnički tovarni list – CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. kao i zbog 75 . Avionski tovarni list – AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo. ili ako se radi o prevozu preko teritorija više država. U poslednje vreme. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom.

Jedan od osnovnih zadataka uvoznika. automatsko obračunavanje carinskih dažbina i štampanje računa. da se oprema ili rezervni delovi što pre montiraju i aktivno uključe u proizvodnju ili da. c) pregleda carinske robe i d) proračuna i naplate carinskih pristojbi (utvrđivanje carinske osnovice. ove težnje nisu ostvarene na međunarodnom nivou ekonomskih grupacija. Postupak carinjenje robe Carinjenje robe je najvažniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. i to: a) podnošenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava). s tim što se vodi i carinski prekršajni postupak. puštanja u slobodan promet.različitih privrednih sistema. odnosno u proizvodni proces. Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza. nadležni carinski organi pokreću postupak carinjenja po službenoj dužnosti.6. da sirovine i reprodukcioni materijali što pre uđu u proces reprodukcije. iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. vođenje propisanih kontrolnika. kao roba široke potrošnje. već se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi određenih radnji predviđenih zakonom. drugih uvoznih dažbina. b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tačnosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama). naplaćivanje utvrđenih iznosa carine. Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeđuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom. ISCS sistem koriste samo carinski organi.2. povećaju robne fondove u ponudi. direktor nadležne uprave carina je ovlašćen da odobri montažu takve opreme pod carinskim 76 . akciza. stavljanje robe na raspolaganje nakon okončanog postupka carinjenja i dr. Na ovaj način carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan. ili izvoza robe iz zemlje. godine. poreza na promet i drugih taksi koji terete robu.) Informacioni sistem carinske službe (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa početkom korišćenja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od početka 1995. počeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske službe preko složenog računarskog sistema koji se sastoji od centralnog računara i preko 100 računara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom području zemlje. potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovođenju istog. Kada je u pitanju montaža opreme za objekte čija je izgradnja planirana duže od dve godine. najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja. odnosno njihovog špeditera. Carinskim zakonom je pravno uređen postupak u slučajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora. razduženje stanja robe pod carinskim nadzorom. izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene. akciza i poreza na promet i dr). f. a time obogate obim i asortiman robe na domaćem tržištu. odn. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina. potrebne za vođenje postupka. dok će se u kasnijim fazama sistem “otvoriti”i u njega uključiti i drugi učesnici u carinskom postupku. 7. U ovoj fazi. Pre nego što se pristupi postupku carinjenja robe. a pre obavljenog carinjenja. a skraćeno je vreme zadržavanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tačne informacije. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku služi kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeđuje najracionalniji. registracija carinskih isprava. Putem računara se isključivo vrši potvrda prijema kod odredišne carinarnice. jeste obezbeđenje uslova za izvršenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe.

sem malih izuzetaka. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. Carinski obveznik ili ovlašćeni špediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji. . preko nadležne carinarnice. odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti.roba koja se nalazi na brodovima šlepovima u roku od 48 časova po prijemu JCI. koja o tome vodi evidenciju. Carinskim zakonom je predviđeno. već obavljen od strane učesnika u carinskom postupku. uvoznih dažbina i eventualno i poreza. . mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadležnoj upravi carina.kamionima i kontenerima. nije radnja propisana Carinskim zakonom. Uslovi i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajevi za koje se ne podnosi JCI. Međutim. . a Vlada je propisala postupak. carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi. carinski referat). istovar robe.2. podnosilac JCI ima pravo na naknadu štete. osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila.1. Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u: . Carinjenje robe se po pravilu vrši u prostorijama i prostorima sedišta carinarnice. Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dan podnošenja zahteva. 7. a nisu nađene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta. Na zahtev podnosioca JCI. odnosno od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini. propisima je utvrđena obaveza da se preduzeće ili drugo pravno lice. Sem toga on je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama. Propisima je takođe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. Tako je carinarnica dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u: . na teret budžeta. odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava. Zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik. u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine propisuje 77 . pre sprovedenog postupka carinjenja.slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim.avionskih i . Po odredbama Carinskog zakona. u slučaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese šteta. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Podnošenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. iz određenih razloga. JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (najčešće špediter). s tim da se položi garancija banke koja omogućuje naplatu carine. vrši van tih mesta.carinskim skladištima. ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI.nadzorom.železničko – carinskim magacinima.ekspresni pošljaka u roku od pet radnih časova. koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI.železničkim vagonima. . postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadležne carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnošenja JCI i propisanih isprava.6. vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje. .

isprave koje se obavezno podnose.način podnošenja. a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava. pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: . U tom slučaju on će bez poteškoća moći pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju. . nosilac prava plaća ležarinu za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. Sa druge strane. carinarnica je obavezna da za takvu robu izvrši propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava.2. Za robu u kontenerima važe isti propisi.6. d) da li je uvoz. Radi sigurnijeg vođenja postupka carinjenja robe. ugovoren način predaje isprava i sl. te pošiljka neće pasti u ležarinu. . Po prijemu JCI sa propisanim ispravama. pre podnošenja JCI. odgovarajući dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana. odnosno izvoz robe zabranjen. Za pošiljke pod a) pojedine špedicije imaju sa železničkim stanicama sklopljene posebne ugovore.Republička vlada. Zbog toga je neophodno da špediter pripremi potrebnu dokumentaciju već ranije na osnovu obaveštenja pošiljaoca o izvršenoj otpremi pošiljke. carinarnica utvrđuje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima). U slučaju prekoračenja rokova železnica zaračunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi.sadržina i oblik carinskih isprava.2. Ležarinu plaća podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaćaju prilikom uvoznog carinjenja robe. U Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku propisuje se: . računajući od dana predaje robe carinarnici. Taj rok počinje teći od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja). 78 . Zasad postoje sledeći rokovi za podnošenje dokumentacije: a) ako se roba carini u železničkom vagonu. . Datum predaje robe se ne računa u taj rok. 7.podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave. eventualna ležarina se naplaćuje posebno. odnosno dan kad carinarnica ne radi. kao i . Za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje određeni su prilično kratki rokovi. rok se produžuje do isteka prvog idućeg radnog dana. odnosno od trenutka kad je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje.količinu. c) da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe. odnosno kolsku dangubninu.ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku. b) da li su uz JCI priložene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe. Za robu koja ostane ležati u carinskom magacinu ili na carinskom stovarištu posle iskupa JCI. Ako poslednji (treći) dan pada u nedjelju ili državni praznik. e) da li se podaci iz priloženih isprava slažu sa podacima unetim u JCI. b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu. odgovarajuće isprave se moraju podneti u roku od 5 sati. jeste prijem JCI. podnosilac JCI ima pravo da. U slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište. u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije. a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kad je železnica špediteru uručila tovarni list.

79 .kvaliteta.porekla robe. Direktor nadležne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe. podnosilac JCI. Carinarnica. delovi za tekuće održavanje. čiji je uvoz slobodan. carinarnica može pregled robe izvršiti u procesu proizvodnje. zatim vrši merenje robe. prema stvarnom stanju. produktivnost rada. naznačujući na njoj u čemu se sastoji propust. reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju. odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao.količine. . kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini. carinarnica može izvršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti.vrstu i . Pregled robe od strane carinskih radnika vrši se u rokovima o kojima je već rečeno. Pregled robe na osnovu primljene JCI. koji je dužan da pokaže robu. s tim što se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI.2. Pošto je dan podnošenja JCI u carinskom postupku izuzetno važan. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI. carinarnica će JCI sa prilozima. carinarnica može primiti JCI. svrstava u tarifni broj. kao dan podnošenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI. s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda. vratiti podnosiocu. u ovakvim slučajevima. slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slaže sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti. a u carinskom smestištu. .6. ekonomije troškova i povećanje rentabilnosti poslovanja. uzima prospekte i drugu tehničku dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje svojstava robe i dr. prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstava robe. U izuzetnim slučajevima. preduzima sve mere potrebne za utvrđivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko – tehnološkog ispitivanja robe.. delovi za ugradnju u nove proizvode. a u prisustvu podnosioca JCI. b) da li se roba. količini i vredosti robe. Time se ostvaruje funkcija carinske službe u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na povećanje obima proizvodnje. Pregledom robe treba da se utvrdi faktičko stanje robe prema podacima iz JCI i priloženih isprava. 7. što zavisi od nahođenja carinskih organa. Ako je u ovoj fazi carinjenja utvrđeno da je sve u skladu sa propisanom procedurom. kao i potrošni materijal. slobodnoj i carinskoj zoni. . Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta.vrednosti i . carinarnica može vršiti pregledom robe u celini ili delimično. carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja.vrste. kada su nedostaci u JCI očigledne greške od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju. Tom prilikom carinarnica utvrđuje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: . carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na JCI i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva. Ako se on udalji pre završetka pregleda. takođe.kakvoću robe. U opravdanim slučajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine. carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem JCI kao neispravne. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal.3. Pregled carinske robe Pregled robe je u postupku carinjenja veoma važna faza.

porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloženih uz JCI. a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima. može se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: . Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice.vrste. .Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu: . . primena klizne skale). Carinskim zakonom je predviđeno da se uvezena roba može vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku. Prigovor carinarnici.ako garantni rok nije ugovoren. odnosno vozar. odnosno ovlašćeni vozar.kakvoće.ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima. Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI. prevozna sredstva. Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa. prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloženim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe. zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac JCI. Podnosioc JCI može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru. a iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema konačnom rešenju vrati. a o čemu sačinjava zapisnik. Carinskim zakonom je definisan.kvaliteta. prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz.vrednosti i . odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. ako prevozna isprava nije iskupljenja.količine. instrumenti i sl. s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvrši definitivno carinjenje. Uvezena roba izuzetno može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: . Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je dužna da podnosiocu zahteva vrati uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine. odnosno razlika naknadno naplati. . količine i kakvoće upisanih u JCI (kotacija na berzi. . carinarnica je dužna da to zapisnički utvrdi i jedan primerak zapisnika uručuje podnosiocu JCI. . . odn. . takođe.ako se mašine. Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koju glasi prevozna isprava. od strane podnosioca JCI. carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe. aparati. Po prijemu zapisnika carinarnica donosi rešenje. Ako je roba ocarinjena. vraćaju zbog toga što 80 . Ako. podaci u JCI se ne mogu ispravljati. a nalazi se pod carinskim nadzorom. . .vrste.porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama.vrednosti i . Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi. obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe.količine. ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice. uređaji.ako strana firma osim u gore navedenim slučajevima šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe. odnosno podnosiocu JCI. postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI.

Obračun carine i drugih uvoznih dažbina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan. a 81 . osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu. Obračunatu carinu. Osnovni princip u carinskom sistemu.2. pa nosi robu. Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku. Prilikom obračunavanja carine i drugih uvoznih dažbina je izuzetno važno na pravi način utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife. o čemu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. . drugih uvoznih dažbina. Sve napred rečeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina i o načinu obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina Posle pregleda robe. reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje. uvozne dažbine. ako nadležnoj službi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obračunu: carina. nastavlja se faza obračunavanja i naplaćivanja carine.je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja (lizing poslovi i dr.4. sem eventualno posebne takse pri uvozu određenih proizvoda koja se odmah plaća (cigarete i piće). U svim ovim slučajevima carinarica je dužna da donese rešenje o vraćanju robe u inostranstvo. Ukoliko u propisanom roku. plaća se kamata na svaki dan zadocnjenja. akciza i poreza na promet. preko Fonda za obračun i naplatu prihoda.). s tim da je carinski obveznik dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista. po propisanoj stopi.6. odnosno roba široke potrošnje potrebno je obračunati iznos akcize i poreza na promet. carinski obveznik je dužan da plati u roku od osam dana od dana prijema obračuna. Rok za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u svim slučajevima je tri dana od dana uručenja računa. Izuzetak čine obračunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se počnu iskorišćavati pre prelaska carinske linije naše zemlje.kao vraćanje robe u inostranstvo. Pošto je u pitanju roba akciznog karaktera. Uslov da se garancija može koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora.ako se sirovine. smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. ostale uvozne dažbine. podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama. kao faze u postupku carinjenja. kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dažbine državi.ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu. Garancija se ne može povući dok se ne izmiri obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu na koju se garancija odnosi. odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina redovnim putem. Osnovicu za obračun akcize čini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dažbina koji terete robu. a koji nije naplaćen u propisanom roku. eventualno akcize i porez na promet. instrumenti zaštite. Roba se ne može podići ispod carinskog nadzora pre nego što se uplati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina. a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomoćnika – špeditera) da robu može podići ispod carinskog nadzora posle izvršenog carinskog pregleda. realizuje naplatu potraživanja iz bančine garancije. Uprava carina. . iznos akcize i poreza na promet. vraćaju zbog toga što nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta. 7. a potom akciza i porez na promet. a pre uplate carine. carinski obveznik. . koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču.

naplaćivanja i povraćaja carine i drugih dažbina teku od dana kada je rešenje postalo konačno. U navedenim slučajevima ukoliko postoje razlozi ne isključuje se mogućnost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o opštem upravnom postupku. utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava. Naime. odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe. i iz isprava koje su podnesene uz JCI. Rešenje o naknadnoj naplati. odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema naše zemlje. odnosno stvarnom stanju robe. carinarnica je ovlašćena da vrši obračun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogrešno izvršen obračun carine i drugih uvoznih dažbina. kako državi. Te poslove obavljaju organi nadležne uprave javnih prihoda. sa kopijama obračunatih JCI. Izuzetno. odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina. koji su vremenski ograničeni pod kojima se mogu vršiti odgovarajuće izmene. Kada je u pitanju naknadno obračunavanje. od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina (osim za privremeni uvoz robe). u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. odnosno sa stvarnim stanjem robe. carinarnica će u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ograničenje doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. može. rok od jedne godine počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije. odnosno naplaćuju u skladu sa ovlašćenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet naše zemlje. podnosilac može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. na osnovu podataka iz JCI. odnosno povraćaju ovih dažbina. tim zakonima o akcizama i porezu na promet. utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe. treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize. Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI. odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI. podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.postoje propisima utvrđeni uslovi. takođe. Carinski zakon je obavezao sve učesnike u carinskom postupku. carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja iste doneti rešenje o naplati. naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. tako i carinskom obvezniku. Ukoliko se upoređivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. odnosno o povraćaju više naplaćenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadležni organ uprave javnih prihoda. odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu ili su plaćeni više puta. naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. carinarnica će na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Međutim. Ukoliko se. naknadne naplate i povraćaji više plaćenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadležnost organa carinarnice. Dakle. Rokovi za izvršenje rešenja koja su doneta u vezi naknadnog obračunavanja. od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno povraćaju ovih dažbina. primenjujući propise iz svoje nadležnosti. korisnike uvezene robe i 82 . predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe. ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dažbine plaćeni u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac JCI nije u JCI naveo tačne podatke od kojih zavisi ovaj obračun. porez na promet i druge takse koje se obračunavaju. dužna je da svoje rešenje dostavi nadležnoj upravi javnih prihoda. rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja sa podacima iz priloženih isprava. carinarnica je dužna da. Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuđena. Zato je cartinarnica koja je donela rešenje o naknadnoj naplati ili vraćanju više naplaćenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. propisima je dat ravnopravan status.

isprava.JCI po kojoj je izvršeno carinjenje. . kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije. da u roku od dve godine od dana podnošenja JCI. prihvata se.6. akcize i porez na promet i kamate koje se naplaćuju u carinskom postupku od carinskog obveznika vrši se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze. odnosno 83 . odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlašćenje ili dispoziciju carinskog obveznika.izvršno rešenje carinarnice.carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja Što se tiče samog mesta carinjenja. ili pak pogrešni proračun carinskih dažbina. a spisak železničkih stanica u kojima se može obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku železničkih stanica naše zemlje.druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba. odnosno prinudne naplate smatra se: . naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava. a za građane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza. odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno.2. Prinudna naplata za dospelu carinu. od kojih jedan zadržava carinarnica. rečnim). Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajuće uzorke ili utvrditi vrstu robe. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveću moguću pažnju jer svaka greška može povući za sobom ili vraćanje JCI od strane carinskog organa. kao i u važnijim pristaništima na graničnim jezerima. Ukoliko je pošiljka prispela na špediterovu adresu. Način popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajući način popunjava na propisanom formularu. u važnijim privrednim i transportnim centrima (obično uz železničke stanice) i u rečnim pristaništima. odnosno carinske ispostave. Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova. radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi. kao i na aerodromima otvorenim za međunarodni transport. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave. Prenos se vrši na osnovu obrasca »Prenosna isprava« čiji oblik propisuje nadležna uprava carina a štampa ih svaki špediter za svoje potrebe (prilog 7). potrebno je da on pre carinjenja izvrši prenos prava vlasništva na uvoznika na koga inače glase ostale isprave u vezi sa tom robom. druge uvozne dažbine. Ovo se takođe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su dužni da u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne JCI. obračun carinskih i drugih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti. obračuna i drugih podataka iz evidencije. postoje na svim graničnim prelazima (železničkim. 7. odnosno kolsku dangubninu. ono mesto koje je odredio pošiljalac u prevoznoj ispravi. a drugi nakon overe carinarnica vraća špediteru. tada treba od carinarnice zatražiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. odnosno korišćenje carinskih povlastica. zbog čega pošiljka može pasti u ležarinu. JCI sastavlja i podnosi carinarnici najčešće špediter.5. Carinarnice. U praksi. Izvršnim naslovom u postupku izvršenja. kao i uvid u proizvodnju robe. Popis carinarnica i carinskih ispostava može se dobiti od nadležne uprave carina i na svakoj carinarnici. zatim u pomorskim lukama određenim za prekomorski transport. U unutrašnjosti zemlje postoje carinarnice. carinskim organima ili stručnim licima koja oni ovlaste. po pravilu. odnosno carinske ispostave. drumskim. Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka.

kao i obračun troškova prevoza i osiguranja. Pregled robe se vrši radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta. a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao. Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije može uložiti prigovor nadležnoj carinarnici. ako ti troškovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi. količine ili vrednosti. u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. Uz JCI treba priložiti fakturu i prevoznu ispravu. Carinarnica je dužna uvezenu robu koja se carini u železničkom vagonu ocariniti u roku od pet sati. Ako se podnosilac JCI 84 .poreza na promet. a u krajnjem slučaju prilikom prijema obaveštenja da je pošiljka na putu. svedočanstvo o poreklu.). uz JCI treba priložiti i prijavu o zaključenom poslu. funkcija uvoza će prilikom potvrđivanja prijema dispozicije zatražiti naknadnu dostavu prijave. dobavljač je ne pošalje i sl. najčešće terenskog radnika špeditera. da li su uz nju priložene sve isprave i da li su one u redu. dužan je sastaviti odgovarajući zapisnik. carinjenje se može izvršiti na osnovu proforma-fakture uvoznika. Budući da se carinjenje sastoji iz: podnošenja JCI. pri čemu se za utvrđivanje kvaliteta robe može obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. a kod železničkih usputnih i poštanskih pošiljaka do uručenja takvih pošiljaka primaocu. zavisno od vrste robe i režima uvoza. Nakon izvršenog pregleda robe carinski organ obračunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse. pregleda robe i proračuna i naplate carinskih pristojbi. Ako carinarnica svojom krivicom prekorači taj rok. pregleda dokumentacije. Nadalje. verziranog u carinskim poslovima. prigovor se može podneti i nakon toga. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. no samo do preuzimanja robe od carinarnice. to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI. Carinarnica je dužna da na prigovor donese rešenje. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta. Pregled se vrši u prisustvu podnosioca JCI. svedočanstvo o kvalitetu robe. odnosno da neke od njih sam ispostavi. a i kažnjavanje podnosioca JCI. odnosno neispravnosti. Što se tiče isprava koje treba priložiti uz JCI. Protiv rešenja carinarnice podnosilac JCI se može žaliti nadležnoj upravi carina. precrtavao ili ispravljao upisane podatke. Prijava je punovažna tek kad je potvrđena od nadležne banke. odnosno fakturi. Nakon što primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena. U slučaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane. kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno vođenje carinskog postupka. zbog čega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje. da stigne barem drugo. špediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika. Uobičajeno je da se već prilikom opoziva robe zahteva od dobavljača da dva primerka fakture priloži uz prevoznu ispravu. a dva primerka pošalje posebno poštom. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja uvoznik nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljačem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. Prijavu o zaključenom poslu uvoznik treba da dostavi špediteru kao prilog uz dispoziciju. ako su uzorci robe bili uzeti na propisan način. brisao. količine i vrednosti robe. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi. te upućuje podnosioca JCI da zaduženje plati na carinskoj blagajni. Međutim. računajući od momenta podnošenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. Fakturu dobavljača za isporučenu robu pribavlja uvoznik. veterinarsko-fitopatološko svedočanstvo. U slučaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraća JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. dužna je za zadržavanje železničkih kola preko tog roka platiti železnici kolsku dangubninu.

onda se nalog za reekspediciju obično daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista. »obezbeđeno garancijom« i to overava potpisom. podneti carinarnici prigovor na izvršeni proračun carine. Ukoliko se radi o pošiljci koja je prispela železničkim transportom i treba da bude otpremljena dalje. Otprema robe komitentu (korisniku) Još za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvrši sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbrži način. jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. jer se inače plaća ležarina za komadne. Čest je slučaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz železničkog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. te ili vrši odgovarajuće ispravke ili prigovor odbija. ili špeditera kojom se jamči plaćanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. U svakom slučaju.ne bi složio sa proračunatom visinom carine i pristojbi. železničkoj stanici dati na uvid i raniji (međunarodni) tovarni list. Ako preduzeće za međunarodnu špediciju ima svoju funkciju transporta. odmah po carinjenju. a kolska dangubnina za vagonske pošiljke. Prema želji nalogodavca roba se nakon carinjenja može uskladištiti u neko javno skladište ili u 85 . Treba voditi računa i o tome da se pošiljka može ponovno predati na prevoz samo uz pristanak železnice i to pod uslovima predviđenim u čl. a može se odgovarajuće vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzeća. a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja špeditera. u kom slučaju podnosilac JCI ima pravo žalbe nadležnoj upravi carina. Spt 31.7. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je dužan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. Kao dokaz da je carina plaćena služi potvrda na JCI. Ako pak komitent želi da robu odveze sam. onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispiše) novi (lokalni) tovarni list. otpremila robu po zahtevu uvoznika. carinarnica može primiti i barirani ček ili drugi oblik gotovinskog plaćanja. Carinski obveznik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi. U tom slučaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. čiji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. uvozna referada treba o tome također obavijestiti transportni odjel koji će prisustvovati pretovaru i odvoženju i pobrinuti se za utvrđivanje stanja robe u slučaju oštećenja ili gubitka. naime. kako bi ona nakon carinjenja predala međunarodni tovarni list funkciji transporta. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu pažnju. Po prigovoru carinarnica donosi rešenje. ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI. Naročito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu pošiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. @eleznica zaračunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu. Odprema se može izvršiti sopstvenim drumskim vozilima. Kopija naloga daje se i carinskoj službi špedicije. 7. Izuzetno. a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnošenje. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista špediter (pošiljalac) je dužan da upiše belešku »ponovna predaja bez promene tovara«. Uz zahtev za reekspediciju mora se. Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovarištu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. 27. te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici. Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je pošiljka za sve vreme bila na čuvanju kod železnice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje.

odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu. odnosno prenosnu ispravu. odakle se takva roba nakon grupisanja upućuje sa jednom prevoznom ispravom na špeditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme. a osim toga špediter ima računa da svom komitentu zaračuna i nešto jeftiniji prevoz nego što bi on za tu pošiljku platio da ju otprema komadno. u smislu propisa o naknadi štete za oštećenu ili izgubljenu robu. Najznačajniji zbirni transport vrši se železnicom. odnosno carinskom stovarištu. a kopiju naloga takođe dostaviti carinskoj funkciji špeditera. funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvršenoj otpremi. odnosno stovarišta. jer su izbegnuti razni pretovari koji se inače javljaju kod prevoza komadno. vlasnik robe (pošiljalac-primalac). u nekom prikladnom mestu (saobraćajnom ili privrednom centru). i to tek nakon prijema potvrđene JCI. Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice). za koje je potreban skladišni prostor. zbog čega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. Najzad. kao svoju jedinu odnosno najvažniju delatnost. tj. signiranje i sl.skladište špeditera (ukoliko ga poseduje). kao i kombinacija dvaju grana. 7. skuplja manipulacija oko utovara. U špediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta. ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta). sortiranje. Ako je prilikom distribucije potrebno izvršiti još neke radnje (prepakivanje. avionski. u tim se obaveštenjima obično primalac upozorava da za slučaj oštećenja ili gubitka zatraži službeni zapisnik od vozara. Transportna preduzeća (npr. Između ostalog. no najviše je razvijen kod železničkog prevoza. pretovara i istovara. Funkcija uvoza će u takvom slučaju predati funkciji transporta potvrđenu JCI. ili je svedeno na minimum.).). bilo da se radi o unutrašnjem ili o međunarodnom transportu. prepakivanje i sl. koja je u nekim zemljama znatna. Ima špediterskih preduzeća u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport. naravno da će se i to u nalogu navesti. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoća da će se pošiljka oštetiti za vreme prevoženja. špediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike između komadne i zbirne (npr. u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno. vagonske) vozarine. Uz nalog treba priložiti i popunjene isprave za daljnju otpremu. prema dispoziciji nalogodavca špediter može izvršiti distribuciju. Tako je npr. rečni i drumski prevoz. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinačnih komadnih (manjih) pošiljaka od jednog ili više pošiljaoca iz jednog grada ili zemlje. vagonskih) pošiljaka nema. na osnovu kojih se roba može preuzeti iz carinskog magacina. iskupljenu prevoznu ispravu. Tako špediteri prikupljaju manje komadne pošiljke i nakon kompletiranja većih količina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku pošiljku svojoj filijali ili drugom špediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. u kom slučaju mogu doći u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta.8. I naša preduzeća za međunarodnu špediciju imaju znatno razgranat zbirni transport. Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno brže nego da se otprema pojedinačno komadno. I u ovom slučaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladištu. Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi učesnici u prevozu. Zbirni transport Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost špediterskih poduzeća. železnica) sa druge strane imaju računa da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinačnim sitnim pošiljkama. 86 . a svega toga kod zbirnih (npr. špediter i prevoznik. U tu svrhu špediteri koriste posebne formulare koje sami štampaju.

otprema zbirno je moguća ukoliko su špediteru ostavljene odrešene ruke u pogledu disponiranja. tu za špeditere postoje dve alternative: — kada se radi o franko-pošiljkama i — kada se radi o unfranko-pošljkama. inostrani dobavljač. Ima dosta komadnih pošiljaka koje bi mogle biti obuhvaćene zbirnim prometom. Sto se tiče korisnih efekata od zbirnog transporta. Naravno da će se zbirni vagon brže formiranja ako između novosadskih špeditera postoji koordinacija i sporazum o zajedničkom tovarenju u Salzburgu. Bugarsku. već -alternativno. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno. znači. Francuske. Sa istočnoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen. «Jugošped» ili neki drugi špediter) će opozivom zamoliti dobavljača da pošiljku preda radi otpreme npr. te se tu — u organizaciji tamošnjih specijalizovanih špeditera — formiraju zbirni vagoni za pojedine naše špeditere i za pojedine privredne centre. nesloga naših špeditera i sl. Mađarsku. izvršiće otpremu te pošiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit. Iran i druge zemlje. Inače. na koji otpada približno 2/3 od ukupnih količina naše zbirne robe pri uvozu. Kod franko-pošiljaka. Međutim. naime. Za špediciju »Lagermax« stići će na isti način i druga slična roba. to će inostrani špediter. Tursku. Hamburga. Razlozi za to su višestruki. špediciji »Starintex« u Amsterdamu.. namenjena za Austriju. Frankfurta. počinje npr. neupućenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. tj. delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica. Engleske. sliva velik broj pošiljaka zbirnog prometa upućenih od strane raznih špeditera iz SR Nemačke i okolnih zemalja. davanjem opoziva inostranom dobavljaču sa zahtevom da robu radi otpreme preda određenom špediteru. Zbirna otprema. Najjače izvorište zbirne robe za našu zemlju je Salzburg. a ipak se otpremaju pojedinačno. koji će na određenom saobraćajnom čvorištu prihvatiti tu pošilju i otpremiti je dalje ka odredištu.prvenstveno pri uvozu. imati računa da našem špediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla. To se može objasniti na primeru otpreme jedne komadne pošiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. te će ta špedicija. onda špediter može pošiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. naravno ako inostrani 87 . Rumuniju. kao i eventualno špediteru. odnosno Leibnitz u Austriji. npr. delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih špediterskih preduzeća. npr. Naš špediter iz Novog Sada (npr. Milano za robu iz industrijskog područja severne Italije. kao uslov za isplatu. u koji se sliva zbirna roba iz Švajcarske. U Salzburg se. pošiljaka kod kojih prevozne troškove plaća pošiljalac (inostrani dobavljač). u optimalnim vremenskim rokovima. te Beč. formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. Češku. kome inače naš špediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omogućava da se uključi u taj posao. špediciji »Lagermax« koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i špediterske potvrde (FCR). Buchs (SG) na švajcarsko-austrijskoj granici. prezentacija duplikata tovarnog lista. iz Brisela.i/ili špediterska potvrda. Kopenhagena. Drugo izvorište po važnosti je Buchs (SG). kao npr. jer o tome odlučuje onaj ko plaća prevozne troškove. Na taj način stići će do Novog Sada i navedena pošiljka iz Amsterdama i to kad se za špeditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna količina robe za jedan zbirni vagon. zatim Trelleborg u Švedskoj. teorijski je moguće da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe. tj. Najjača sabirališta naše zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemačkoaustrijskoj granici. Grčku. Inače. mora se pošiljka otpremiti direktno železnicom kao komadna pošiljka (pojedinačno). korespondentu našeg špeditera u odnosnoj zemlji. Ta špedicija će preuzeti pošiljku kod dobavljača i budući da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu naše zemlje do Salzburga. otprema robe u posljednji čas. naime. ako inicijativa za dopremu pošiljke polazi od našeg uvoznika. naš špediter ne može zapravo određivati kojem će špediteru inostrani dobavljač predati pošiljku. svojoj špediterskoj vezi u Salzburgu. Španije i Portugalije. pri uvozu robe. U prvom slučaju. Kölna itd. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu. jer je to uslovljeno ugovorom.

Na borderou se obično vrši i obračun prevoznih troškova. odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. tada je pogotovo u njegovom interesu da.Rosenbach inostrani špediter će zaračunati našem špediteru prevozne troškove po unapred ugovorenim stavovima. što je moguće pre. vozarinu. Potraživanje stranog špeditera i odobrene provizije se likvidiraju. Pošiljke prispele zbirnim transportom (uključujući i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin.) za račun nalogodavca. Prema tome. treba da budu znatno niži od vozarine za komadne pošiljke koja bi se platila da je pošiljka dopremljena komadno. U tom slučaju će manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaračunavati »Lagermax« našem špediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obično ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaračunatih prevoznih i drugih troškova i obračunatih provizija. carinu i druge izdatke na tom poslu. pošiljaka kod kojih naš uvoznik plaća prevozne troškove. zajedno sa troškovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim troškovima. tj. pribavljanje nedostajućih isprava za carinjenje i sl. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe. tj. S druge pak strane. u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. nije važno da špediter samo obavi neki posao tačno i uredno. u tom slučaju otpremiti tu pošiljku u svom zbirnom transportu. već je važno da taj posao i fakturiše u što kraćem roku. 7.9. carinske takse i sl. bez obzira što je neka roba frankirana. manipulaciju. Jedan primerak borderoa se priključuje uz tovarni list zbirnog vagona. u ovom primeru na špediciju »Lagermax«. a zatim ustupaju računovodstvu na daljnji postupak. u ovom slučaju špediciji »Starintex«. što je moguće pre. Za relaciju Amsterdam . 88 . a zatim vrši potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava. Ustvari. popis svih pošiljaka sa potrebnim podacima. koji. Bez špediterove fakture za prevozne troškove. a drugi primerak se šalje posebno poštom našem špediteru. što je u interesu i špeditera i komitenta. naravno. naime. no za franko pošiljke naš špediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. inostrani špediter tereti našeg špeditera sa odgovarajućim prevoznim troškovima. naš špediter određuje vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja. komitent (uvoznik) želi da. odnosno izvršiti obračun sa bankom po tom zaključku. Pošiljka na opisanoj relaciji može biti kupljena i uz paritet »franko Salzburg«. U takvom slučaju on će u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu određenom špediteru. a neka ne. tj.dobavljač udovolji zahtevu našeg špeditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. brzo fakturisanje je u interesu špeditera zbog toga što će time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za račun svog komitenta. dobije od špeditera fakturu za izvršene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku. a ova će je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. kako bi naš špediter znao kome su pošiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7). fakturiše izvršene poslove.). uvoznik praktično neće moći završiti taj posao. Kod unfranko-pošiljaka. Naš korespondent će. Ako je on pri tom još i snosio neke troškove (osiguranje. Prevozne troškove za kompletan vagon za prevoz na našim prugama plaća obično naš špediter. Obračun i fakturiranje Poslednja faza angažovanja špeditera u izvršavanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvršenih poslova. a deo zarade na razlici vozarine ustupiće u vidu ugovorene provizije našem špediteru. koja će je u svom zbirnom transportu otpremiti određenoj špediterskoj vezi u Salzburgu. Za svaku zbirnu otpremu strani špediter sastavlja bordero.

a manje zaračunati prevozni troškovi idu u špediterovu korist. krivicom dobavljača ili kupca (uvoznika) može doći i do plaćanja kolske dangubnine odnosno ležarine. dostavom dokumenata o izvršenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih količina u vagone. Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih troškova. Tako dati stav naravno da treba da se temelji na važećim tarifama vozara i drugih uslužnih organizacija. To je obično definisano. uskladištenja. Obračun troškova usluga može se vršiti po ponuđenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim troškovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi). koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. odnosno sporazumu. ne upiše dostavu na industrijski kolosek i sl. sa napomenom u fakturi da će se komitent naknadno teretiti za određene troškove. te o tome treba voditi računa prilikom ugovaranja. te komitenti gube volju da rade sa tim špediterom i da mu ubuduće poveravaju poslove. odnosno ako se fakturiše u manjem iznosu od stvarnog. Na uvoznikov zahtev. no uvek tako da faktura »drži«. i to sve izraženo po jedinici mere i u fiksnom iznosu. da ne dođe do opravdane reklamacije. u izvesnim slučajevima. zavisno od načina rada dotičnog špeditera. na 89 . Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturišu. Komitent često ne može priznati takav naknadno ispostavljeni račun. obično posebno do određene granice. odnosno istaknuto u špediterovoj ponudi. Naravno da o tome treba takođe voditi računa prilikom fakturisanja. Evidentiranje troškova vrši se obično na unutrašnjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu.). već se naknadno zaračunava odgovarajuća razlika. na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. Eventualno više plaćeni prevozni troškovi idu na teret špeditera. naknade za špediterovo angažovanje itd. u tom slučaju obračun po ugovorenom forfetnom stavu ne može ostati. isporuke. tj. Naravno da će se komitentu sa tom delomičnom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvrđuje fakturisani iznos. jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoželjnih posledica. Može se dogoditi da je ponuđeni forfetni stav uslovljen realizovanjem određenih količina robe u datom vremenskom periodu. jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona. Ako ništa drugo. koji će ih za svoj račun reklamirati. Ako špediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta. ne ispuni normu tovarenja. osiguranja. a može obuhvatiti i cenu prevoza za određenu relaciju i druge troškove prema špediterovoj ponudi. funkcija uvoza neće moći saznati visinu svih troškova koji terete taj posao odmah nakon što je isti završen. komad i sl. Naročito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki trošak ili usluga. Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi troškovi tako i špediterska zarada po tarifi. jer je taj posao već zaključio. carinjenja. Obračunu troškova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveću moguću pažnju jer od toga zavisi prosperitet špeditera i njegov ugled u privrednim krugovima. odnosno davanja ponude.Ponekad. to ne doprinosi špediterovom ugledu. odnosno vraćanja fakture. ako se tako zahteva. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava špediter često uzima u obzir i moguće refakcije. To ipak ne sme biti razlog da se čeka sa fakturisanjem. pa usled toga nastanu troškovi koji nisu bili predviđeni prilikom davanja ponude. Može se dogoditi da inostrani dobavljač (ili špediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. pa naravno da se i takvi troškovi posebno zaračunavaju. Kod zbirne robe pojedini špediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove. a u slučaju potrebe držati datu poziciju u evidenciji do određenog roka.) množi sa ponuđenim stavom. a posebno od te granice. Forfetni stav je u stvari paušalna cena i obuhvata sve troškove oko organizacije otpreme – transporta. špediter može dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. te će se u tom slučaju ispostaviti delomična faktura. no on mora izmiriti eventualna naknadna potraživanja prevoznika. odnosno prilikom izrade forfetnog stava. onda je to za tog špeditera finansijski gubitak. u hitnim slučajevima.. Nadalje.

pa ako je možda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji. može lako doći i do toga da se neki posao ni ne fakturiše. od 101 do 300 kg 1. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. kontrolna primedba. drugi referenti itd. on.500. Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granične pristojbe. Naime. odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici. odnosno »franko fabrika«. opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji. jedan referent. Od principa fakturisanja po efektivnim troškovima može se delomično odustati.00 dinara i sl. što špediter uočava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova. ali i loših. do 100 kg 1. i to u visini efektivnih izdataka. I jedan i drugi način ima svojih dobrih strana. Izuzetak od tog pravila je samo u slučaju. referent je često prekidan u poslu (telefon. špediter može sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem će mu odmah fakturisati ispravne prevozne troškove s tim da špediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. treba komitentu posebno zaračunati. Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija.). Kod komadnih pošiljaka postoje tabelarni iznosi prema težini pošiljke (npr. za vreme redovnog rada. Da se komitentu ne bi razlika zaračunavala naknadno kad npr. a posebno se fakturišu usluge prema ponudi. ima najbolji uvid u poslove koji su se radili. a u svakom slučaju koristi komitentova finansijska sredstva. Takav aranžman je povoljan za špeditera jer se može dogoditi da kontrolna primedba uopšte ne stigne.). Osim toga. željeznica) može greškom zaračunati manje za neki prevoz. prema sporazumu sa komitentom. međutim. te zaključiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaćanje. Fakturiranje. ako se radi o uslugama filijale dotičnog špeditera koja je obavila neki posao koji fakturiše njena centrala ili druga filijala. Oni te tarife. a posebno usluge.osnovu kojih im vrše obračun troškova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. za vreme obračuna troškova i ispostavljanja fakture. Ako fakturisanje obavlja referent. dok se kod vagonskih ili kontenerskih pošiljaka to računa po vagonu odnosno konteneru.800. jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. Sa druge strane takav aranžman je povoljan i za uvoznike jer se može odmah izvršiti definitivan obračun sa krajnjim korisnikom i bankom.00 dinara. »franko skladište prodavca«. odnosno tarifi usluga. te se pretpostavlja da će najtačnije fakturisati izvršene poslove. naši špediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). te na osnovu njih fakturišu pojedine usluge. Da bi se sve to moglo sa sigurnošću sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. ukoliko postoje. predstavlja minuciozan posao koji. ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude. od železnice stigne tzv. No kod takvog načina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom. bez sumnje. Princip je da nijedan trošak kojim je pozicija terećena ne sme ići na teret usluga. Što se pak tiče zaračunavanja špediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim troškovima. Obračun troškova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi način fakturisanja špediterskih usluga. a neke imaju posebnu fakturnu funkciju. u tom slučaju troškovi dopreme do zbirnog mesta neće biti uključeni u ponuđene stavove i treba ih posebno staviti u račun komitentu. već se takvi izdaci posebno zaračunavaju. komitent može imati i posebne želje koje zna samo referent 90 . U tom slučaju će organizaciona jedinica koja radi taj posao zaračunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) nešto manju cenu prema internom dogovoru. te zbog takvih uslova rada može da dođe do grešaka pri fakturisanju. s obzirom na specifičnost špediterskog posla. u slučaju ako se fakturišu ispravni prevozni troškovi umesto pogrešno manje zaračunatih. Taj način podrazumeva fakturisanje svih troškova koji su nastali u toku prevoza. U takvoj tarifi određene su cene i drugih špediterskih usluga koje eventualno mogu doći u obzir. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u sličnom slučaju. teško može obaviti. Vozar (npr. Pojedini špediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrađuje dotični posao.

zavisno od odvijanja transporta. Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni način. polisa osiguranja. a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. a zatim se poziciona mapa kao završena odlaže. u slučaju potrebe. Da bi takav način rada mogao dobro funkcionisati. Po jednoj poziciji može se vršiti jedno ili više fakturisanja. po pravilu. da se obraća i referentu. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih. odnosno direktor preduzeća. Određeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajućih dokumenata. a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi). Dokumenti koji se šalju uz fakturu moraju se tačno navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. a jedna ili više kopija (zavisi od unutrašnje organizacije preduzeća) dostavlja se računovodstvu na knjiženje. Nakon poslednjeg fakturisanja treba. potrebno je da takav radnik-fakturista raspolaže svim potrebnim pomagalima (odgovarajućim ponudama. tarifama usluga. već posebno zaduženi radnik. Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi. dokumenti o predaji robe korisniku i sl.). odnosno šefu te poslovnice. Možda je najbolje rešenje sredina između ta dva načina rada. treba da je pregleda odgovorni referent. kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl. Prilaže se obično potvrđena JCI. pri čemu treba. te da na osnovu toga vrši fakturisanje.koji vodi posao. Pre nego što se faktura prosledi. što je moguće pre (u roku od nekoliko dana). a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpiše rukovodilac poslovnice. Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvrši detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom. izvršiti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvršilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. znači dostavom uz potpis ili preporučenim pismom. dostavljati komitentu. no da to ne radi referent koji vodi posao. 91 . Ovakav način rada pruža maksimalnu garanciju da će fakture biti ispravne i da neće dolaziti do njihovog vraćanja. Zaključkom pozicije (bilansiranjem) utvrđuje se finansijski efekat (bruto dobit) određenog posla.

92 .

doleđivanje. — osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe. Funkcija izvoza u preduzećima međunarodne špedicije. usmeno. U izvršenju tog zadatka špediter treba često i da osigura robu za vreme prevoženja. jer obično isti traže da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada). pa je zato još prilikom štampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje. za zbirni transport. Na taj način nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled čega bi moglo doći do zastoja u radu špeditera. 8. izvoz u istočne zemlje. Ipak. bez obzira kuda je izvoz usmeren. u organizacionom smislu. obično preko svojih akvizitera. Kod nekih špeditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport. kao što su npr. Špediter. — ispostavljanje prevoznih isprava. Opštih uslova čak precizno propisuje da se to mora učiniti još istog dana. Dispozicija Kao i kod uvoza. Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice. — utovar/ukrcaj robe. zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji. odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. već unapred zna koji će mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe. a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje špediteru dispoziciju o otpremi robe. potvrdi u pismenoj formi.8. naravno preporučenim pismom. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom. funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama. Zadatak funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredišta u inostranstvu svim postojećim prevoznim sredstvima. merenje. — carinjenje. — fakturisanje. Član 10. Ona u stvari predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). telefaksom ili elektronskom poštom. što sve zavisi od veličine preduzeća i obima poslova. poslovnica za drvo. u skladu sa običajima u trgovini. POSLOVI IZVOZA Poslovi funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji mogu se sažeti u sledeće tehnološke procese: — pozicioniranje. poslovnica za voće i sl. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika. U krajnjem slučaju prijem takvog naloga može potvrditi i špediter. može biti oblikovana na raznličite načine. pa često čak i isti referent. 93 . a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. zatim. — osiguranje. nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese određene podatke. izvoz u SAD i sl. jer inače špediter ne odgovara za štetne posledice nastale zbog pogrešnog tumačenja dispozicije.). početkom jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. odnosno prema komitentima (nalogodavcima). naplata robe itd. nalogodavac treba da takav nalog. u svakom slučaju. a u nekim špediterskim preduzećima nema takve karakteristike. — aviziranje. Dispozicija se daje na posebnom formularu koji štampaju pojedina špediterska preduzeća i dostavljaju ih svojim komitentima. za kontenerski transport i sl. operativno praćenje. Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije. kao stručnjak. poslovnica za tekstil. pakovanje.0.). Najčešći način organizovanja je ipak prema vrsti robe. uskladištenje.

odnosno unapred kupio za drugoga. pošiljka će se otpremiti neosigurana. 36. osigurava robu samo na izričiti nalog komitenta. u stvari. Naravno da on ne može suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priložen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. Komitent treba da navede i broj teleksa. Na osnovu podataka iz dispozicije špediter treba da pravilno deklariše robu kako prilikom carinjenja. Između izvoznika i špeditera može se zaključiti poseban ugovor kojim se jednom špediteru ustupaju svi poslovi dotičnog izvoznika. i to ne samo na našem jeziku. Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovački naziv robe na našem i na odgovarajućem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. Ako želi osiguranje. otprema određenim 94 . izvoznik mora u dispoziciji dati jasne. a ako se radi o prekomorskom transportu. Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogrešni podaci. brzovoz. izvoznik može prepustiti špediteru da o svemu tome sam odluči. Da bi špediter znao kako treba da otpremi robu. Dispozicija za odgovarajući izvozni posao može uslediti i kao posledica postojanja duže uspešne poslovne saradnje. nadalje. čime je ugovor o špediciji zaključen. na kojoj relaciji i od kojih rizika. a u njima se poziva na zaključeni ugovor. navesti način pakovanja. jer je to često važno kod određivanja pomorske vozarine. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovarivač). kontener itd. Da bi špediter mogao pravilno izvršiti svoje zadatke pri izvozu robe. što je pogotovu važno kod velikih gradova koji imaju više železničkih stanica. Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zaključka. kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati.) i na koji će se način otprema izvršiti (sporovoz. pa ako takav nalog nije dat. kamion. Špediter. zatim znak. uz određene uslove. zbirno). Opštih uslova. odnosno gde će se roba preuzeti i pod kojim uslovima.ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema običaj da sam to radi. kao i uputstva o osobinama robe. ekspres. Opštih uslova propisuje da je špediter dužan zatražiti od komitenta potrebna razjašnjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. Osim toga pri otpremi železnicom u dispoziciji treba da bude navedena još i železnička stanica i istovarno mesto (kolosek). već često i na stranim jezicima. broj i datum zaključenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od slučaja (npr. stim što se u tom slučaju kaže da je taj špediter u odnosu na tog izvoznika njegov »kućni špediter«. Član 10. Ugovor se može zaključiti i samo za pojedinačni veći posao. nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze (železnica. Treba. kako bi se u slučaju potrebe špediter mogao koristiti tim podacima. Osim toga. Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba. može doći do nepotrebnih troškova prilikom isporuke. tačne i potpune podatke o adresi. To će svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika. deklarisanju. osiguranju i carinjenju robe. no kod izvršenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije. za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. prema čl. te špediter treba da se pridržava naloga datih u dobijenoj dispoziciji. tako i u prevoznim ispravama. komitent treba da u dispoziciji naznači iznos na koji pošiljku želi osigurati. U međunarodnim kupoprodajama kupac često nije i primaoc robe jer ju je on preprodao. špediter će zatražiti objašnjenja i u slučaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ograničenja ili propisa u prevozu. U ovom poslednjem slučaju dispozicija. pa će u takvom slučaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i točna adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona). a može uslediti i kao odgovor na špediterovu ponudu za konkretan posao. onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu. može biti rezultat rada akviziterske službe. znači prihvatanje ponude. brod. Dispozicija je osnovni dokument u špediterskom poslu. odnosno telefaksa utovarivača kao i broj njegovog telefona.

Pozicioniranje Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu košuljicu. zabrana prevoza brodovima određene zastave i sl. carinske. a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. od komitenta treba odmah zatražiti potrebna razjašnjenja. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaćena obaveza u pogledu frankiranja kako bi špediter mogao jasno zaključiti koje je troškove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca.izvoz. treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve što je potrebno da do tog roka roba bude i isporučena. obzirom na ukupnu situaciju. celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obračunski dokumenti koji se odnose na taj posao. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti (npr. 8. Prema čl. Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr. prema okolnostima. U pozicionoj mapi se registruju svi troškovi i prihodi po tom poslu. Takva dokumenta izvoznik može priložiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti. Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok određenog posla sa tačnim datumima kada je šta rađeno odnosno izvršeno. Nalogodavac je dužan (čl.).). posebno za tranzit. može propisati otpremu brzovozno). uverenje o poreklu i sl. Komitent može već datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe.). Sistem 95 . Sve troškove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent. To se odnosi. Špediter. U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili nesprovodivosti pojedinih naloga. operativna ili fizička pratnja.. a može obavezati špeditera da ih ovaj sam pribavi.brodom. špediter može zadužiti i vozara (npr. nadalje. Opštih uslova u takvom slučaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane troškove. a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste pošiljaka (npr. na prijavu o zaključenom poslu . a dužan je isplatiti špediteru i naknadu za već učinjene usluge. Najbolje je te isprave priložiti uz dispoziciju.1. te navesti dokumenta koja treba priložiti uz prevozne isprave. za sajamske poslove i sl. zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola. Ako pak. posebno za uvoz. u prvom redu. doleđivanje i sl. Opštih uslova) da pravovremeno preda špediteru potrebnu dokumentaciju za izvršenje dispozicije. Odmah po prijemu dispozicije određena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvršiti obzirom na postojeće spoljnotrgovinske. posebna za vagonske). to ne bi bilo moguće. uzorkovanje. Pozicione mape štampa svaki špediter za svoje potrebe obično na polutvrdom kartonu. 14. te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaćenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. a u odštampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. U tom slučaju špediter šalje robu na adresu svog inostranog korespondenta (špediterske veze) sa nalogom da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa. železnicu) da izvrši traženu naplatu. mantil). umesto otpreme sporovozno. a po njegovom završetku pozicija se bilansira. posebno za izvoz. prevozne i druge propise. no ako ih komitent ne priloži. onda će špediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome će ga na najbrži način obavestiti. Špediter će po takvom zahtevu postupiti ako je to moguće. Rubrika o roku isporuke takođe je odštampana u formularima dispozicije. Ukoliko transportni propisi to omogućuju. špediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena. mapu. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira. 12. Komitent može u dispoziciji dati nalog špediteru da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa (pouzeća). U nju se odlaže dispozicija. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. posebna boja za komadne.

pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih troškova. referada u funkciji izvoza potvrđuje prijem dispozicije kao i eventualno priloženih isprava. izvoz itd. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuću poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu košuljicu. I-43-124) označuje redni broj posla u 2004.2. kod uskladištenja) vode kartoteku. tako da za neke poslove (npr. Kod CIF-prodaje. a evidencija pomoću kartoteke smatra se savremenijom. Nema sumnje da je i jedan i drugi način jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i ažurno i ako se uključi odgovarajuća računarska podrška. Broj iza te karakteristične oznake (npr. bruto dobit. odobrenja i sl.). ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. kod otpreme železnicom ova okolnost ne pričinjava nikakav problem. ali se prevoz može obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzeća. da li domaća ili strana transportna preduzeća. Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan. Poziciona knjiga je stariji način vođenja špediterske evidencije o primljenim dispozicijama.) vode pozicionu knjigu. (4) i da pripada trećoj poslovnici (3). iako pravo izbora brodara ima naš izvoznik. npr. karakteristični broj. Naime. Slično je i kod otpreme robe rečnim pa i drumskim transportom. odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaća transportna preduzeća. godini. odnosno iz pozicionih košuljica ne vide se režijski troškovi i druga davanja poduzeća u celini. Međutim. U principu. koja i vrši bilansiranje stanja čitavog poduzeća. jer pozicija ne sme biti u gubitku. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. to još ne znači da je poduzeće u celini aktivno.). Da li će se koristiti ova ili ona transportna grana. budući da ili nema linije na toj relaciji. da se neka nedostajuća isprava dostavi u određenom roku i sl. pa iako referade. kompenzacija u nekom drugom slučaju i sl. karakteristični broj mogao biti I-43. Kod funkcije izvoza bi npr. god. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. a za druge poslove (uvoz. Međutim.izbora brojeva različit je kod raznih špeditera. ponekad nije moguće izabrati domaćeg brodara. Ipak se sistem evidentiranja pomoću pozicione knjige smatra sigurnijim. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme pošiljke. kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi. u pozicionu knjigu se obično upisuju i svi troškovi koji terete tu poziciju. Osiguranje tovarnog prostora Izvozna roba se može otpremati za inostranstvo različitim transportnim sredstvima. 8. pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata. zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora. iz pozicione knjige (kartoteke). koji dolazi ispred rednog broja posla. pri čemu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim špediterom. no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada. Nakon pozicioniranja. Evidentiranje pozicija može se vršiti u tzv. To je tzv. poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi. a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. pogotovo kad je takav način proveravan decenijama (pa i duže) i pokazao se kao vrlo praktičan. pojedini špediteri praktikuju kombinovano evidentiranje. iz koje je godine i koja ga poslovnica obrađuje. Potvrda se daje na posebno odštampanom obrascu koji svaki špediter štampa za svoje potrebe.).. Pravu sliku finansijskog stanja preduzeća može dati samo finansijski funkcija. 96 . te će npr. budući da ona iskazuje samo tzv. jer se otprema obavlja vagonom koji železnica dostavi na utovar.

funkcija izvoza treba da na železničkoj stanici pravovremeno naruči potreban broj vagona. Inače. po komadu i predmete specifičnih veličina. Čim radnici špedicije znaju više o karakteristikama pojedinih tipova vagona. potrebno je da prethodno sa železničkom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i načinu dovoza. Otprema robe železničkim transportom Ako robu treba otpremiti u inostranstvo železnicom kao vagonsku pošiljku. funkcija transporta u preduzeću. Ako špediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinačnim pošiljkama.0. pojedini špediteri imaju posebne ugovore sa železničkim stanicama o naručivanju i dostavi vagona. kao i slučajevi kad se pristojba ne zaračunava. naručilac je dužan izjaviti da li ostaje pri datoj narudžbini. Ako naručilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naručio. Davanjem te izjave važnost narudžbine se produžava sve dok železnica ne dostavi vagon. osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi način naručivanja (telefonski. onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudžbu vagona za određeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na železničku stanicu. navedeni su u železničkoj tarifi (RT-6).2. Pošiljalac. odnosno dok naručilac narudžbu ne stornira. taj posao radi npr.8. Narudžbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naručen. usmeno). 97 . Ako je pošiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je dužan sam utovariti. odnosno špediter. potrebno je da. za što postoji na poleđini iste odštampan odgovarajući tekst. prema kojima špediteri treba da znaju i olakšice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. po pravilu. Komadne pošiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u železnički magacin bez posebne narudžbine vagona. Ako. visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon već postavljen za utovar ili ne. te da li se radi o običnom ili specijalnom vagonu. kao i pošiljke živih životinja i sl. komadne pošiljke teže od 500 kg. Međutim. tim će moći bolje iskoristiti sve postojeće mogućnosti koje daje železnički transport. ne treba smatrati kao obećanje ili obavezu da će naručeni vagon biti za određeni dan i dostavljen. namenjenih za pojedine vrste robe. smatra se da je od narudžbine odustao. on takav vagon naručuje na železničkoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku pošiljku. Ako naručilac otkaže naručeni vagon. obzirom na unutrašnju organizaciju poduzeća.5 m i visine 2 m. Tu izjavu može dati već prilikom predaje narudžbenice. Kolska narudžbenica je železnički prodajni obrazac i može se kupiti na svakoj železničkoj stanici. ako takve komadne robe ima u većim količinama. jer su takvi slučajevi takođe česti. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bočna vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka širine 1. pošiljalac tovari sve vagonske pošiljke. međutim. ispod kojeg treba staviti potpis. špediteri) i pečat. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. Visina pristojbi. Sastoji se iz narudžbenice koja ostaje železnici i potvrde na kojoj železnička stanica potvrđuje naručiocu prijem narudžbine. Zato je korisno da vezu sa železnicom održavaju radnici špedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na železnici i koji su upoznati sa specifičnostima njenog poslovanja. Ako železnica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati. Odgovorni radnici u špediterskom preduzeću treba da znaju i propise o otkazu. dužan je naručiti odgovarajući vagon za određeni dan za robu koju sam tovari. a pravne osobe (npr. Železnice raspolažu mnoštvom tipova i vrsti vagona. podnese železničkoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23). Vagoni se naručuju na utovarnoj železničkoj stanici u službenom radnom vremenu na posebnom železničkom obrascu Kol-23 »Kolska narudžbenica«. Tu potvrdu. ali najduže do kraja tekućeg meseca u kojem je vagon naručen. Propisi o naručivanju i dostavi vagona vrlo su važni za špeditera i radnici špedicije ih moraju poznavati. Prema postojećim propisima naših železnica. pri čemu se često praktikuje da špediter obavi utovar direktno u vagon koji mu železnička stanica stavi na raspolaganje.

I jedan i drugi ugovor mogu se zaključiti za prevoz stvari angažovanjem celog broda. Danas se. može dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom. brod se čartrira zajedno sa posadom na određeno vreme. naime. specijalizovane za te poslove. no ako nije mogućnosti da vrši tehnički nadzor nad ukrcajem ili to ne želi. Naručilac prevoza može istovremeno biti i vlasnik robe. dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore. prema tome. Brodski prostor se takođe može osigurati i zakupljivanjem. mesto i vreme preuzimanja broda. a to može biti pomorski agent ili špediter. Charter Party. u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv. tj. Charter Party Forms). u stvari. što je karakteristično za linijsku plovidbu. podvrsta Demise Chartera za slučaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade. Naziv ovog dokumenta potiče od italijanskog izraza »charta partita«. — brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i — brodarski ugovor na vreme (Time Charter). no to ne mora biti. Otprema pomorskim transportom Potreban brodski prostor može se osigurati zaključivanjem odgovarajućeg brodarskog ugovora (Charter). lučkom špediteru. ali u slučaju kada se celokupan teret ne može prevesti samo jednim obrtom – putovanjem na ugovorenoj relaciji. a kao podloga kod ovog ugovora. 1/3 broda) ili angažovanjem samo određenog brodskog prostora (npr. ali ne i Time Charter u savremenom značenju tog pojma. pa je stoga u našoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup »golog« broda. Brodarski ugovori. pri čemu je svaki učesnik u ugovoru zadržao po jednu njegovu polovinu. angažovanjem srazmernog dela broda (npr. no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. Bareboat Charter). kao i kod ugovora na putovanje. jednog brodskog skladišta). Brodarski ugovor za putovanje najčešće se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipičan prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa — ugovorenog putovanja. Obično se precizira područje u kojem će brod ploviti. nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru. Naručilac može biti ujedno i krcatelj.2. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter. koji naše pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. naravno. Bareboat Charter je. saglasno našem Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadržajem ugovora . Kod nas te poslove obavljaju obično lučki špediteri i pomorske agencije. sa standardnim listovima prevoza. mada se u praksi ta dva pojma često pogrešno identifikuju.8. može se sklopiti brodarski ugovor na više putovanja (Consecutive Voyage Charter). papir podeljen na dva dela. Naručilac preuzima na sebe troškove održavanja broda za vreme trajanja ugovora i troškove pogonskog goriva. što je karakteristično za slobodnu plovidbu.tzv. ili neopremljen i bez posade. odnosno zaključivanjem odgovarajućeg ugovora o zakupu broda (Demise Charter. poznati 98 . pri čemu se vozarina po pravilu plaća unapred. Vlasnik robe može posao oko čartriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove. U srednjem veku je bio običaj da se napiše ugovor. Brod se. ne radi tako. pa se potom taj ugovor prereže (pocepa. Njegov klasičan primer je brodarski ugovor za jedno putovanje. s tim što se brodarski ugovor na vreme u praksi najčešće zaključuje za ceo brod. Radi pojednostavljenja procedure oko zaključenja ugovora. koriste se tipizirani ugovorni formulari. obuhvataju dve vrste ugovora. Charter Party. Pri zaključivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naručilac prevoza (unajmitelj). podere) na pola.1. Ugovor o zakupu broda je u širem smislu takođe ugovor na vreme. Kod brodarskog ugovora zaključenog na vreme. ili pomorsko-prevozničkog ugovora (Bill of Lading Contract). on može dužnost krcatelja poveriti npr.

8.3. Isto vredi i za ostale naše avio-prevoznike. ista se predaje u magacin odnosnog rečnog brodarstva. prevoz će poveriti nekom domaćem autotransportnom preduzeću. pri čemu nije potrebna nikakva predbeležba ukoliko je poznato da odnosno rečno brodarstvo prima takve pošiljke na željenoj relaciji. Ovde brodski prostor. kod pomorskoprevozničkog ugovora ona se ispostavlja u svim slučajevima. 8. pogotovo ako se radi o korišćenju vozila u povratku i ako je to inače dozvoljeno. nazive ukrcajne i odredišne luke. a naručilac obavezu plaćanja vozarine. u kom slučaju pravo izbora vozara pripada kupcu. osim u slučaju ako je roba prodata franko skladište prodavca.2. engl. Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio špediteru. Posredstvom naših avio-prevoznika takve se pošiljke 99 .po svojim skraćenim imenima (Code Names).2. brodarskog ugovora na vreme Baltime. Otprema robe rečnim transportom Otprema robe rečnim prevozom može se realizovati kao komadna ili kao šleparska isporuka. čiji sadržaj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka. prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. »Dead freight«). bilo putem njegovog agenta. a ugovora o zakupu broda Barecon B. Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon. Otprema drumskim transportom Roba se može otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta. dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje). nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu će se koristiti uvek vozila pod režimom TIR. U ugovoru se tada određuju uslovi prevoza. dakle. kao najvažnijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem. odnosno brodskog prostora. pa i u slučaju da odustane od prevoza (tzv. već se jednostavno traži prevoz određene količine stvari (po pravilu komadnog tereta). 8.2. Ali. ovaj će prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz. naravno ako takvim raspolaže. »mrtva« vozarina ili vozarina »prazno za puno«. Ako se neka roba želi otpremiti rečnim transportnim sredstvima komadno. kod kojih nema pregovaranja čak ni o pojedinim klauzulama ugovora. treba napomenuti da udruženja brodara (linijske konferencije) izdaju čiste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu). Ukoliko se radi o većim količinama robe. Ugovor se zaključuje na principu »uzmi ili ostavi« (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u određenom linijskom brodu. vrstu i količinu tereta i visinu vozarine. Svi ostali uslovi sadržani su u teretnici (Bill of Lading). Prilikom zaključenja pomorsko-prevozničkog ugovora sastavlja se zaključnica (Cargo Booking Note). Kad je reč o linijskom prevozu. pri čemu izvoznik (ili u njegovo ime špediter) može birati drumskog prevoznika po želji.2. te prava i obaveze obeju strana. do čijeg zaključenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda. potrebno je sklopiti odgovarajući aranžman sa rečnim brodarom bilo direktno. Tek u krajnjem slučaju može se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku. U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevozničkog ugovora. pa linijski brodar može i bez pristanka naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom. što kod brodarskog ugovora nije moguće.4. Manje avionske pošiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obaveštavanja i iste se otpremaju redovnim linijama. Otprema ostalim prevoznim sredstvima Od ostalih prevoznih sredstava može doći u obzir prevoz avionom. Ako on takva vozila nema.

prilog 7).0. Inače. rečnom i poštanskom transportu. potpisan od pošiljaoca s jedne strane. pod 2 ako želi oročen prevoz.redovan (1). 8. dok su odgovarajuća uputstva za popunjavanje tovarnih listova za međunarodni saobraćaj data takođe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odštampano u PIM-u. Ukoliko je nalogodavac npr. a u vazdušnom samo u slučaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. a u protivnom precrtava kvadratić pod l (kolska). referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove. 100 .3. Ispostavljanje prevoznih isprava Ispostavljanje prevoznih isprava spada takođe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) pošiljalac. instradiranje će se uglavnom svesti na tarifsko naznačenje vrste robe. Između pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava pošiljalac. duplikat tovarnog lista i kopija. precrtava unakrsnim dijagonalama kvadratić pod 2 (denčana). takva uverenja često prouzrokuju kasnije neugodne posledice. prevozno sredstvo. Način popunjavanja U špedicijama se najčešće dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz železnicom. a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava železnica (v. Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list. tovarna karta. te železnice s druge strane i overen pečatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava. da tarifska funkcija treba da naznači najpovoljniji prevozni put. u dispoziciji propisao prevozni put. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti. od tarifne službe. investcionih dobara ili opreme za što je potreban kompletan avion. Uslovi prevoza utvrđuju se ugovorom. najpovoljnije tarife. 8. sve što je važno za optimalni prevoz. isti se unajmljuje od odgovarajuće vazduhoplovne kompanije (naše ili strane) za konkretni prevoz. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umeće. ispravno naznačenje vrste robe i potrebne klauzule. pa eventualno i način prevoženja. ispostavlja prevozne isprave u železničkom. To znači. a ako je posebno dogovorio sa železnicom uslove prevoza onda precrtava kvadratić pod 3. tj. odnosno u njegovo ime špediter. određivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije.3. To se radi tako. Treba imati na umu da tovarni list. izveštaj o prispeću. tj.mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredišta do kojih naši avioprevoznici nemaju liniju. uputstva se daju obično na posebnom formularu koji štampaju špedicije za svoje potrebe. Kod otpreme poštanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti poštanskim propisima u pogledu pakovanja i težine paketa i predati paket pošti radi daljnje otpreme. Ako pak predstoji otprema veće količine robe. Često puta i sasvim mala greška ili nepreciznost može prouzročiti krupne posledice npr. da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. što se tiče načina prevoza. Nakon instradiranja tarifna funkcija vraća pozicionu mapu funkciji izvoza. U unutrašnjem železničkom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501. Pošiljalac. oročen (2) i dogovoren (3). koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denčane) pošiljke i za sva tri moguća načina prevoza . Ako pri predaji pošiljke pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu kola (vagona). uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutrašnji saobraćaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31. pošiljalac ga određuje precrtavanjem kvadratića l ukoliko se opredelio za redovan prevoz. u pogledu visine zaračunate vozarine. Inače.

prilog 7). nemačkom ili italijanskom jeziku. Formular se sastoji iz 4 lista: matica. pri čemu se može umetnuti još i obrazac »Otpremnica« koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. adresu pošiljaoca i primaoca. Ovaj način prevoženja upotrebljava se kod naročito hitne (ekspresne) robe. a popunjava ih pošiljalac (špediter) prema postojećim rubrikama. — obrazac K-512 — Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraćaj sa SSSR. Spisak takvih izjava na našem. naziv brodara. popratnica — izveštaj o prispeću i izdatnica. U unutrašnjem transportu to će biti »Prijemni list« (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinačnim otpremama.SSSR popunjava železnica. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj železničkoj stanici. a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista. odnosno napomene za primaoca ili agenta u odredištu. Međutim. štampaju špedicije za svoje potrebe. a između pojedinih listova je već prilikom izrade umetnut indigo-papir. popis priloženih isprava itd. tovarna karta. — obrazac K-504 — Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz). Za otpremu paketa putem pošte prevoznu ispravu popunjava pošiljalac. koje moraju nositi oznaku »Kopija«. Pojedini špediteri kojima trebaju veće količine tovarnih listova. Kao potvrdu o predaji robe na prevoz pošiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu). Tovarne listove štampaju pojedina preduzeća rečnog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca. već služi samo za interne potrebe špedicije (v. Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista pošiljalac određuje način prevoženja. ima rubrike kao i međunarodni tovarni list. a ostale železnica. za popunjavanje važe i odredbe člana 12 CIM. Upotreba ćirilice u međunarodnom prometu nije dozvoljena. težim i načinu pakovanja robe.stvari na JZ (162). Rubrike sadrže podatke o količini. kopija i prepis kopije tovarnog lista. U unutrašnjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom).U međunarodnom železničkom transportu postoje četiri vrste tovarnih listova i to: — obrazac K-503 — Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz). niti taj formular ima važnost duplikata tovarnog lista. Mogu biti upisane i razne izjave. određene klauzule i sl. Kopije nemaju značaj tovarnog lista. Taj formular ne sme biti bele boje. — obrazac K-511 — Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braćaj sa SSSR. a uputstva za popunjavanje otštampana su na poleđini poslednjeg lista formulara. odnosno duplikata. nemačkom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu pošiljaka . koja je određena za upisivanje raznih propisanih i dopuštenih izjava. a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na železničkim stanicama.). a posebno za međunarodni saobraćaj. Kod COTIF-tovarnih listova pošiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje. no železnička stanica na njega ne stavlja pečat. Jedna od najvažnijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika »Izjave«. Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list. pošiljaoca. priznanica. slično kao i u železničkom transportu. ako se predaje 5 ili više paketa odjednom. mesto otpreme i odredišta. vrsta robe. Osim tovarnih listova postoji u železničkom transportu mogućnost otpreme i na osnovu ekspresnog lista. po želji i s odštampanim odgovarajućim podacima (adresa primaoca. a u međunarodnom transportu treba dodati još i prevod na francuskom. izveštaj o prispeću. »prijemni list« se ne popunjava 101 . te podatke o službenom vaganju i brojanju. U rečnom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista. francuskom. duplikat tovarnog lista. posebno za unutrašnja. mogu iste naručiti i direktno iz železničke štamparije u Subotici. Pošiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. Osim uputa iz priloga 2 PIM-a. Najuobičajeniji je način popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomoću karbon-papira na pisaćoj mašini. a ostale delove pošiljalac.

— naloga za ukrcaj (Shipping Order). u našem slučaju špediter. posredstvom teretnice roba koja plovi može biti prodata i više puta. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice. koja će mu omogućiti eventualno daljnje disponiranje teretom. U takvom će slučaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvođaču (pošiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe železnici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti špeditera o otpremi. može biti u Zagrebu. registrovanih za prevoz u međunarodnom drumskom transportu. i — oficirske potvrde (Mate's Receipt).1. Tovarni list popunjava u praksi robna služba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje pošiljalac. tj. krcatelj je dužan da mu vrati oficirsku potvrdu. težina i sl. Tovarni listovi se štampaju u više primjeraka (prema želji i potrebi) a imaju osobine slične železničkom tovarnom listu. a pošiljku otprema proizvođač iz Virovitice železnicom. U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu. ustvari. izdaje krcatelju oficirsku potvrdu.3. U međunarodnom transportu otprema paketa vrši se na osnovu »Sprovodnice« (obrazac CP-2) i »Prijemnog lista« (obrazac P-10).v. prilog 7) ispostavlja brodar.već pošiljalac upisuje pakete u »Prijemnu knjigu«. izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj. uz navod otpremnih podataka (broj vagona. Za vrednosni paket popunjava se »Prijemni list sa sprovodnicom« (obrazac P-11). pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrešnih ili nedovoljnih podataka. 8. osiguranje. tj. datum. onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotičnog avioprevoznika. U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom transportu. Obrasci se popunjavaju prema postojećim rubrikama. Naravno da mu pošiljalac. kojom potvrđuje da je roba ukrcana na brod.). kojim se zapovedniku nalaže da preuzme i ukrca opisani teret. Po završenom ukrcaju zapovednik.). pošiljalac popunjava umesto »Prijemnog lista« (P-10) »prijemnu knjigu« (obrazac P3). Tovarni list za međunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Međunarodnom drumskom konvencijom (CMR). a mogu se kupiti na svakoj pošti. može biti stavljena u promet. ili prvi oficir palube. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod. kako bi se izbegle špekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje više teretnica. Dispozicija ukrcaja je. jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotičnu robu. Ovo je potrebno radi eventualnog praćenja pošiljke i drugih radnji (carinjenje. Ako se predaje 5 ili više paketa. a nalog za ukrcaj odlaže (arhivira) u svoju dokumentaciju. Za unutrašnji transport autotransportna preduzeća štampaju tovarne listove svako za svoje 102 . Čest je slučaj da se otprema vrši iz nekog mesta u unutrašnjosti gde špediter nema svoje ispostave. odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading . Isprave koje ispostavlja prevoznik U vazdušnom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzeće štampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca. aviziranje inostranog kupca i domaćeg izvoznika i sl. na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u našem slučaju špediter) istovremeno sa predajom robe na brod. Izvoznik npr. formulara sastavljenog od: — dispozicije ukrcaja (Shipper's Note). Pravilo je da se teretnica izdaje nakon završetka ukrcaja tereta na brod. U slučaju da je špediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika. mora dati sve potrebne podatke. a štampa ga Privredna komora za potrebe naših autoprevoznika. Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj. Izdavanju teretnice obično prethodi sastavljanje odgovarajućeg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha.

odnosno špediter. koji se može nabaviti na svakoj železničkoj stanici. Za izvršenje određenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja pošiljalac je dužan da pribavi propisane isprave. Naime. te koji se dokumenti i u kojem broju traže u pojedinim slučajevima. sanitetske. vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutrašnjosti preuzeo i obvezu da će robu predati izlaznoj carinarnici. 8. o poreklu.potrebe. popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. pošiljalac može uz prevoznu ispravu priložiti i druge isprave koje se odnose na pošiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloži. u slučaju potrebe.2. To je železnički obrazac sa oznakom K-401. Nadalje se npr. kako za otpremnu. veterinarske i druge institucije. onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice. moraju se priložiti i razne druge isprave.3. Utovar/ukrcaj robe Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvršiti komitent ili špediter sa svojim radnicima. Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM. Broj prijava za pojedinu zemlju određen je Reglementacijama međunarodnog saobraćaja (RS). od vrste prevoznog sredstva. Tako npr. Sva dokumenta koje se prilažu uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku »Prilozi«. gotovo redovno. Pošiljalac. te će prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji. a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Međunarodnom paketskom tarifom. pa na priloženoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraća carinarnici koja ih je ispostavila. ali prema uzorku usvojenom od strane republičkih udruženja drumskog transporta (prilog 7).) koje izdaju nadležne privredne komore.4. u slučaju ako otpremna železnička stanica nije u stanju da izračuna prevozne troškove koje je na sebe preuzeo pošiljalac. U tom slučaju pošiljalac (špediter) polaže na otpremnoj železničkoj stanici depozit u visini približnih prevoznih troškova. Ako se roba ocarini u unutrašnjosti. 8. popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu pošiljku. a konačni obračun prevoznih troškova (koje otpremna železnička stanica nije mogla odmah obračunati) vrši se na frankaturnom računu koji se prilaže uz tovarni list i prati pošiljku. Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naša roba. uz tovarni list treba priložiti odgovarajući broj formulara »Međunarodna carinska prijava« (TIF). te isprave se takođe prilažu uz odgovarajuću prevoznu dokumentaciju. 103 . Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta Gotovo redovno. uz tovarni list u železničkom transportu. a otisak formulara dat je u prilogu 7. Obično o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim državama. prilaže frankaturni račun. U međunarodnom poštanskom saobraćaju potrebno je uz »Sprovodnicu« i »Prijemni list« priložiti određeni broj »Carinskih deklaracija« (poštanski obrazac CP-3). o kvaliteti i sl. gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva. u železničkom transportu kod izvoza robe. Obrasce frankaturnog računa štampa železnica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a železničke stanice ih na zahtev mogu ustupiti špediterima i ovi ih mogu. tako i za tranzitnu i uputnu zemlju. Sve zavisi od transportnih osobina robe. Tu se misli na razna uverenja i svedočanstva (npr. Taj obrazac se može obezbediti na svakoj pošti. uz prevozne isprave karakteristične za međunarodni transport. a taj posao se može poveriti i specijalizovanom uslužnom preduzeću. jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom. Ako to pojedine zemlje zahtevaju. U svakom slučaju funkcija izvoza treba da se o tome stara.

ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje. naravno nakon što osiguravatelj izvrši na njoj obračun premije i potpiše je. Kod izvoznih pošiljaka ređe dolazi u obzir upis u knjigu pokrića nego što je to slučaj kod uvoza. ako je u komitentovoj dispoziciji ili opštim nalogom dat nalog za osiguranje. kao i protiv kojih rizika treba izvršiti osiguranje. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji. a u takvom slučaju špediter osigurava sve pošiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u slučaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku. onda je najbolje da izvoznik dostavi špediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. takva ponuda služi istovremeno i kao polisa. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadrži posebne rizike od kojih bi špediter trebalo da osigura pošiljku. To se postiže tzv. Osiguranje u špediciji. budući da su u najvećem broju slučajeva poznati svi podaci o pošiljci. »privremenim pokrićem«. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva. odnosno saglasno sklopljenom ugovoru između špeditera i osiguravatelja. špediter je dužan da osigura dotičnu robu samo protiv uobičajenih transportnih rizika. Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili će se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru. špediterska preduzeća imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. Kao što je već navedeno prilikom obrade uvoza. Osiguranje Prema članu 36. Nalogodavac može dati i opšti nalog za osiguranje svih njegovih pošiljaka. a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. Ti ugovori predviđaju da su sve pošiljke tog špeditera pokrivene osiguranjem. špediter vrši osiguranje samo po izričitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinačnu otpremu. kod izvoznih osiguranja osiguravatelj često treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. štetne posledice koje bi mogle iz toga proizaći padaju na njegov teret. kamionu). Ako pak špediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr.Ako špeditersko preduzeće ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju. vagonu. špediter je ipak dužan da upozori komitenta na takve posledice i preporučiti mu da pošiljku osigura od odgovarajućih rizika. upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokrića. Osiguravatelj svakodnevno predaje špediteru prihvaćene polise uz zaduženje premije. tada će izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija će se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angažovanjem odgovarajućih logističkih preduzeća realizuje utovar robe. 104 . Umesto knjige pokrića privremeno pokriće se može ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara pošto za sve eventualne štete komitent tereti špeditera. Plaćanje premije vrši se periodično za protekli period u skladu sa propisima o plaćanju u privredi za sve osigurane transporte. To se obično radi kod istovrsnih pošiljaka koje se otpremaju u dužem periodu.5. tada se utovar vrši u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa. Međutim. 8. obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u špediterskom preduzeću. U tom slučaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogući nesmetan rad. Opštih uslova. tj. uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati. u ovom slučaju. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) čim budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj pošiljci. u manjim filijalama) onda će za taj posao ili angažovati sezonske radnike ili će utovar poveriti specijalizovanoj uslužnoj organizaciji. iznos osiguranja. Međutim. Podaci se unose kopiranjem.

koje se prilažu uz dotičnu JCI (tovarni list. Inače. naime. međutim. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadležne banke. Pošiljalac (špediter) je dužan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata. Što se tiče isprava potrebnih za carinjenje. carinskom magacinu i stovarištu.). naravno da funkcije izvoza u špediterskim preduzećima moraju o tome voditi računa. odnosno koje ima pismeno ovlaštenje ili dispoziciju izvoznika. Uz JCI treba priložiti prevoznu ispravu. Roba se može izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutrašnjosti ili na pograničnoj carinarnici.8. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio. konteneru i sl. ili u skladištu prevoznika. u železničkom vagonu. domaća roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje.proračuna i naplate carinskih taksa. špediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika. prijavu o zaključenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. prijava o izvozu robe itd. na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj količini. koje špediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. izvozno carinjenje se sastoji iz: .). odnosno od trenutka kada je carinski organ obavešten da je pošiljka pripremljena za carinjenje. prijavu o zaključenom poslu i druge isprave. Carinski organ.6. obavlja posle zaključenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu. kao i ostalu potrebnu dokumentaciju. po pravilu. pak. u kojem slučaju izvoznik obično snabdeva špeditera praznim formularima svojih faktura. 105 . Carinski organ dužan je. Za slučaj prekoračenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu. Roba se može izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. vrsti i vrednosti robe koja se upućuje u inostranstvo. već prema opredeljenju carinarnice. uvesti ograničenja. a za netačno prijavljivanje robe predviđene su i odgovarajuće kazne. Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u železničkom vagonu određeni su kratki rokovi. ako otpremu vrši dobavljač iz nekog drugog mjesta i sl. slično kao što je navedeno kod uvoza. Nadležna carinska uprava može. jer svaka greška može povući za sobom vraćanje dotične deklaracije od strane carinskog organa. Kad carinarnica primi JCI. izvršiti propisane radnje takođe u roku od dva sata. naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. Prilikom određivanja mesta carinjenja. Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI).. Ponekad ipak to neće biti moguće. faktura. odnosno od trenutka obaveštavanja o dolasku. Tako npr. kao i podacima o drugim ispravama. funkcija izvoza će ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu. prema kojima se u pojedinim carinarnicama neće moći cariniti izvesna roba. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je špediteru obično zajedno sa dispozicijom i prijavom o zaključenom poslu. Carinjenje se. što zavisi od opredeljenja izvoznika. zbog čega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe.pregleda robe i . ako se izvozna pošiljka carini u usputnoj stanici. JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzeće koje izvozi robu (izvoznik). računajući od trenutka prijema potrebne dokumentacije. U praksi to redovno radi špediter. a neke i sam da ispostavi. npr. Carinjenje Prema odredbama Carinskog zakona.podnošenja JCI (sa prilozima). . u nekom usputnom mestu ili na pograničnoj carinarnici. kamionu. JCI treba popuniti tačno i savesno. računajući od trenutka završenog utovara ako se izvozna pošiljka carini u otpravnoj železničkoj stanici. ona utvrđuje: — da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena. fakturu.

Naši špediteri često upućuju izvozne pošiljke na adresu svojih korespondenata. tj. špediter je o tome dužan obavestiti izvoznika. inostranih špeditera u pojedinim zemljama. To je obično uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru. Carinski organ na JCI vrši proračun carinskih taksi i upućuje njenog podnosioca da dužni iznos uplati na blagajni carinarnice. odnosno ako se zadrži na putu preko potrebnog vremena. tražeći po potrebi njegove instrukcije.) i fakturu za izvršene poslove. Pritom će se voditi računa o tome da uputstva stignu svakako pre nego što stigne pošiljka. već vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu. te da li su te isprave valjane. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. polisu osiguranja. od . kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem. o izvršenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje. Pregled se vrši radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe. carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik. funkcija izvoza je dužna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajući način. u kojem će slučaju špediter organizovati potragu za robom. Takva obaveštenja o otpremi nazivaju se »bordero« i daju se na posebnim formularima koje 106 . inostranog kupca.. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovođenju izvoznikovog naloga. Funkcija izvoza špediterskog preduzeća obaveštava komitenta o završenoj operativnoj fazi rada na transportu. Svakako da će u tom slučaju naš špediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije. Ako takav posebni nalog i ne bi postojao. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrđenu JCI. distribucije ili naplate. zatim ako to propisuje akreditiv. Ako nastale smetnje može sam otkloniti i otkloni ih na način za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta. Ako je sve u redu.«. te funkcija izvoza najčešće dobija u tom smislu i odgovarajuće naloge od komitenta. koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI.— da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe.. tj. ona postaje »carinska roba« i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. itd. tj. te će se u vezi sa tim izabrati i način obaveštavanja.7. kao i u slučaju ako se pošiljka izručuje uz naplatu određenog iznosa (pouzeće). — da li je dotična privredna organizacija ovlaštena da vrši izvoz.. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. Ako se carinjenje obavlja na pograničnoj carinarnici. — da li je izvoz robe zabranjen. Špediteri obično imaju urađene posebne formulare koji im služe za dostavljanje takve dokumentacije. Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti špeditera u slučaju da pošiljka ne stigne. Aviziranje otpreme Dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter obaveštava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije. Običaji (uzanse) u međunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obaveštavan o otpremi robe. a eventualno i za osiguranje robe. Isto tako je dužnost špeditera da o otpremi izvozne pošiljke obavesti i primaoca. To je najčešće slučaj ako se radi o zbirnoj robi. — da li se podaci iz isprava slažu sa podacima u deklaraciji. Nakon izvršenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor... te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI.. onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI.. odnosno inostrani kupac. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena služi žig carinarnice: »Ocarinjeno po JCI broj . takođe je dužan da obavesti komitenta o preduzetim merama.. 8.

Nasuprot očitim prednostima koje pruža zbirna otprema. a te filijale posluju manje-više samostalno. koji osim toga imaju svoje filijale širom zemlje. Konačno. U svetu postoje špediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe. a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoća oštećenja nego pri komadnoj otpremi. i odnosi pri tome najveću moguću korist. već prema slučaju. pomorski. Sva obaveštenja komitentu. istovar. naš je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oštećenja. a troškovi njenog prevoza su niži nego što su troškovi pojedinačne komadne otpreme. Međutim. raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinačno. smanjuje se mogućnost oštećenja za koje bi mogla snositi odgovornost železnica. međutim. a ovaj ih. sastavljajući na taj način zbirne vagone u što je moguće kraćim vremenskim razmacima. 20 komadnih otprema. odnosno navesti uslovi pod kojim će se izvršiti isporuka i sl. zauzimanje skladišnog prostora).pojedini špediteri štampaju prema sopstvenim potrebama. Da se to izbegne. jer se. neminovno se nameće potreba da pri zbirnom transportu špediteri međusobno surađuju odnosno da predaju jedan drugom svoje pošiljke. jer na nekim inostranim železnicama postoje osetne razlike između vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu. Takve suradnje. pretovar. To se može desiti u slučaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predočenje banci duplikata tovarnog lista. umesto npr. otprema vrši u nedovoljno iskorištenim vagonima i to samo do prve železničke stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog špeditera koji. zatim adresu primaoca i našeg izvoznika. zbirni transport je najviše razvijen i ima najdublju tradiciju u železničkom prevozu i špediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. Eventualna obaveštenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadržavati iste podatke. Za železnicu je takav vid otpreme takođe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinačnih komadnih pošiljaka (utovar. naravno da je u interesu špeditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proširi što je više moguće. jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem slučaju. moraju se. Nadalje. rečni i vazdušni). Zbirni transport Zbirni transport se kod izvoza može organizovati na isti način kao i kod uvoza robe. praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi.8. prema tome.koristiti i druge transportne grane (drumski. To isto važi i za svu ostalu korespondenciju. među našim špediterima zasada nema u dovoljnoj meri. moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaćanja protivvrednosti robe. pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inače bilo moguće. U uslovima postojanja više međunarodnih špeditera. jer tako otpremljena roba pre stigne na odredište nego u slučju pojedinačne komadne otpreme. te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) pošiljku svojoj inostranoj špediterskoj vezi (korespondentu). One sadrže rubrike o podacima za pošiljku na koje se obaveštenje o otpremi odnosi. 107 . To predstavlja znatnu štetu za čitavu zajednicu. a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobičajeni način. Ovo naročito dolazi do izražaja ako naš izvoznik plaća prevozne troškove na inostranim relacijama. Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza špeditera prikuplja komadne pošiljke od raznih pošiljaoca. Za efikasnost zbirnog transporta naročito je važna koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredišta. 8. kao i obaveštenja inostranom kupcu. špediter često ne može koristiti takav način otpreme iako bi zato inače postojala mogućnost. naravno. Zbirna otprema korisna je i za izvoznika. Za zbirni prevoz mogu se – osim železničkog transporta . odnosno korespondentu. prima na prevoz samo jedna vagonska pošiljka. a osim toga smanjuje se administracija. Obzirom na spomenute razlike u vozarini između zbirne i komadne otpreme. što im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi špediteri vrlo dobro prosperiraju.

ako je tako u dokumentarnom akreditivu predviđeno. pretovarna. Uvođenje i primena ove špediterske isprave predstavlja dosad najpraktičniji izlaz iz nastojanja. a sastoji se iz originala i četiri kopije (prilog 7). Kod nas se ovaj dokument štampa trojezično na srpskom. Uostalom.treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvršene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. Ispostavljajući ovu ispravu špediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu reči (engl. bordero (prilog 7). te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prošla svu proceduru i kad je špediter već sklopio ugovor o prevozu sa određenim vozarom. na pr. nem. već i za realizovanje transporta. Ispostavom FCT-dokumenta špediter potvrđuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama pošiljaoca. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen »to order«. Unjega se unose bliža uputstva otpremnog špeditera. lučka i skladišna preduzeća. već i odgovornost za sve vozare i treće osobe koje je uključio radi realizovanja ukupnog prevoza. brodara. Dakle.9. Izdavalac isprave preuzima takođe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (približno 7 CHF) za svaki kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. prenosiv je osim u slučaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba »not negotiable«. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »FIATA Combined Transport BILL OF LADING«. Takođe. Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe.1. špeditersku potvrdu. da se pronađe praktičan i jednostavan izlaz u slučaju da robu treba otpremiti do odredišta raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome još uključiti i druge. Da bi se to moglo efikasno 108 . Sa druge strane. uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Međunarodna trgovinska komora. nemačkom i engleskom jeziku. Transportna potvrda (FCT) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »Forwarding Agents Certificate of Transport« i najčešće se ispostavlja u onim slučajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. tzv.2. plave je boje. Gesamttransportführer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu.9. avio ili drumskog prevoznika). ispostavljeni FCT-dokument služi prodavcu kao dokaz o izvršenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da naši izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav način isplate i da se to unese u uslove akreditiva. Ako se može dokazati gde je šteta nastala. namenjena špediteru na kojeg je isti naslovljen. železnice. a upotrebljava se ređe nego FCRdokument. odnosno pošiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu može trebati za reklamaciju više plaćenih prevoznih troškova ili drugih potraživanja iz ugovora o prevozu. njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr. u različitim delovima sveta. on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odredištu. 8. kako je u dokumentu navedeno. Formular je žute boje. ispostavom tog dokumenta špediter pruža primaocu (kupcu) robe garanciju da će roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka. Combined Transport Operator. čak i u slučaju da se roba ne otpremi zbirno špediteru. on preuzima obavezu otpreme na odredište i isporuku uz povraćaj indosiranog originala FCT-dokumenta. Naime. Nadalje. 8.

godine (prilog 7). Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) Službeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je »Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods« (skr. 8. ADR i/ili IMDG). skladišnica (varant).9. 109 . Posebno se zaračunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci. FWR-dokument je skladišna potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i služi špeditera u njegovom skladišnom poslovanju. u tadašnjoj Čehoslovačkoj je uveden u upotrebu zvanični špediterski konosman za kombinovani prevoz. a posebno izvršene usluge prema ugovoru. da njene karakteristike. plaćeni prevozni troškovi. osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka »negotiable«.. izjavljuje da roba (stvari) koju špediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID. u FWR se detaljno utvrđuju prava izdavaoca isprave. Inače. a ako je špediter kod nekog posla još i plaćao neke troškove za komitenta (npr. Izvozni odjel može svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se općenito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu.9. pokušaji uvođenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju još od pre I. u pravom smislu. kao npr. pakovanje i obeležavanje odgovaraju spomenutim propisima. Na taj način špediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak. ponudi ili tarifi usluga. svetskog rata. a naravno da izdavalac takve isprave može biti samo onaj međunarodni špediter koji ima sklopljene odgovarajuće ugovore sa svim učesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). Nakon Drugog svetskog rata došlo je do šire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima. Obračun i fakturisanje izvršene usluge Poslednja. vrlo mala. bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA. no ubrzo je okupacijom Čehoslovačke od strane Nemaca taj pionirski pokušaj obustavljen.sprovesti.4. on može biti upotrebljen u mnogim slučajevima u relizaciji skladišnih poslova. Ako se opasne materije mešaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom. Tom potvrdom pošiljalac. prenos prava vlasništva kao i aktivna legitimacija za izručenje robe uz predočenje skladišnice. ne prenosiv. no ponegde se može naići i na (pogrešni) naziv »Forwarders Warehouse Receipt«. onda je pogotovo važno da posao što je moguće pre fakturira i da tako dođe i do vlastitih uloženih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom.10. Ova potvrda se koristi od 1977. 8. vozarinu i sl. Formular je narandžaste boje (prilog 7).). «Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading». a za špeditera zapravo najvažnija faza rada u izvršenju naloga komitenta jest tačno i pravovremeno fakturiranje izvršenih poslova. 8. upotrebljeni formulari i sl. «Straight Bill of Lading». Skladišna potvrda (FWR) Službeni naziv na engleskom jeziku za ovu špeditersku ispravu je »FIATA Warehouse Receipt«. kao nalogodavac špediteru. «Through Export Bill of Lading». npr. u toj se ispravi mora deklarisati da je mešanje takve robe dozvoljeno. Kako je to bio »opasan« eksperiment svedoči i činjenica da su čak i tadašnji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. budući da je razlika između klasične skladišnice i FWR-isprave. tj. «Steamship Waybill» i sl. Iako je FWRdokument tzv. Godine 1938. Naime. izdaci za razne takse.3. kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutrašnjosti Nemačke za luke u tadašnjim nemačkim kolonijama (saradnja Nemačkih železnica i nemačkih brodarskih kompanija). FIATA SDT).

izvozni će odjel fakturirati odgovarajući iznos prema forfaitnom stavu. po pravilu. Fakturisanje može obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi. te će se ispostaviti faktura s predvidivim troškovima uz napomenu da su pridržana prava na eventualnu ispravku. Ipak se zbog toga neće čekati s fakturiranjem. I jedan i drugi način je dobar.ili kredit-nota. a osnovno je da se obuhvate svi troškovi koji terete dotičnu poziciju. Ako je špediter platio te troškove.Ako je pak pogodba učinjena na bazi forfaitnog stava. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati u manjem iznosu. a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaćeni ili su izričito izostavljeni. može se i tako. o čemu je bilo više reči kod razmatranja uvoza. ili će se fakturirati samo poznati troškovi i usluge špeditera. s napomenom da će se ko mitent teretiti za ostale troškove naknadno. u svakom slučaju. a neki se služe tzv. U slučaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se može i pre nego je posao praktično završen. železnice). obavljalo se ono po bilo kojem sistemu. pa i za celo preduzeće. Pre samog fakturisanja je potrebno izvršiti kontrolu obračuna troškova dotične pozicije. naravno da će funkcija izvoza voditi računa o tome i odgovarajuće pozicije držati u evidenciji do ispunjenja uslova. otpremljena i avizirana. U ovom poslednjem slučaju može se sa komitentom sklopiti i aranžman da mu se fakturišu takvi troškovi u iznosu koji je trebalo naplatiti. onda će se u fakturi komitentu zaračunati stvarno plaćeni iznosi. naročito ako komitent to traži. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba. U pravilu se radi na ovaj drugi način. Sve ispravke više se na osnovu debat. To će isto uslediti i u slučaju ako komitent ne stavi špediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne račune na osnovu kojih bi špediter mogao ostvariti određena prava prema vozaru. Neki špediteri evidentiraju troškove na unutrašnjoj stranici pozicione košuljice. reklamirati kod vozara (npr. čemu se zatim dodaje cena špediterove usluge. Naravno da to sve mora biti predviđeno u špediterovoj ponudi za taj posao. Troškovi koji terete poziciju ne smeju. sa napomenom da može uslediti poziv za naknadnu naplatu u određenom roku. a špediter će. te tako obuhvaćeni svi troškovi koji terete određeni posao i to proknjiženo na odgovarajućoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu. nalogom za fakturisanje. svakako da će i fakturisanje. Svaki način ima svojih mana i svojih dobrih strana. bez obzira da li se do fakturnog iznosa došlo fakturisanjem prema efektivnim troškovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu. te 110 . a plativa je u roku predviđenom Opštim uslovima. polisa osiguranja. Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni način ili preporučenim pismom. Može se dogoditi da izvozni odjel neće moći odmah po izvršenoj otpremi doći do tačnih podataka o visini troškova koji terete određeni posao. U protivnom. duplikat tovarnog lista i sl. a po rešenju reklamacije višak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. što se najčešće kod naših špeditera i radi. Tarifna funkcija označit će manje ili više zaračunate troškove na način kako je to uobičajeno kod tog špeditera. Postoji i drugi način kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za više referenata. da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaračunatih prevoznih troškova. u slučaju da su takvi troškovi više naplaćeni. biti zadovoljavajuće. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem određene minimalne količine tereta. a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza. funkcija izvoza će to naznačiti u fakturi. a to je najčešće potvrđena JCI. no ako komitent pristane na onaj prvi. odnosno u ugovoru. U fakturi se navode priloženi dokumenti. nikad biti veći od fakturisanog iznosa. a da špediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaćanja izdate kontrolne primedbe. komitentu će se naknadno dofakturisati eventualna razlika. prijava o izvozu robe. Nakon što je završen posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena. ako nije drukčije ugovoreno.

Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru. već jedino dobitak. tj. potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvršenog posla.izvršeno fakturisanje). To se postiže bilansiranjem pozicije. Rezultat bilansiranja može biti iskazan dobitak ili gubitak na dotičnoj poziciji. Prethodno je potrebno da se izvrši kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih grešaka. poziciona košuljica se odlaže u arhivu. 111 . sumiranjem svih troškova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). Nakon zaključenja pozicije.

112 .

Isto tako. Ugovaranje tranzita Privlačenje tranzitnog transporta preko naše zemlje značajno je kako za same domaće transportne i druge uslužne organizacije koje neposredno učestvuju u izvršavanju poslova oko realizacije tog zadatka.). pri čemu se utvrđuju cene usluga i međusobna prava i obaveze. uzimanje uzoraka itd. Slično važi i za železnički tranzit kod kojeg se špediteri mogu angažovati u smislu privlačenja transportnog supstrata na naše pruge posredovanjem kod naših železnica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija. sortiranje. takav transport usmerava određenim putem na osnovu međudržavnih dogovora. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najčešće treba voditi sa austrijskim špediterima koji su ovlašćeni da te transporte organizuju. kod tranzita drumskim vozilima. za Češku robu sa špedicijom «čechofracht» iz Praga itd. koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak. pakovanje. Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko naše zemlje. za transporte iz Grčke.0. Inače. Zadatak tranzitne funkcije u međunarodnoj špediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u našu zemlju jednim vidom transporta. namenjenim za međunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politički pripada. naravno ako u konkretnom slučaju postoji više puteva. Rumunije. za mađarsku robu sa špedicijom «Masped» iz Budimpešte. npr. Nemačke itd. iz Poljske. naša železnica je bila spremna da kod većih količina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu 113 . poslovi tranzitne funkcije su .9. Takav je slučaj kod špeditera čije je sedište u morskim lukama. uskladištenje. Tako npr. već je značajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju značajan izvor deviznih prihoda. Naime. 9. pri čijoj realizaciji takođe može doći do uključivanja naših međunarodnih špeditera u izvršavanje nekih poslova.identični sa poslovima uvozne i izvozne funkcije. iako se. U izvršavanju tog zadatka tranzitna funkcija će obaviti i druge poslove. funkciju tranzita mogu imati i špediteri u rečnim pristaništima gde se spajaju rečni i železnički odnosno drumski putevi. zahvaljujući današnjem načinu trgovine i geografskom položaju naše zemlje. pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Mađarske.po analogiji . vaganje. a to je kopneni tranzit. pretovar. Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta često i pošiljke za i iz mnogih evropskih zemalja. Naša preduzeća za međunarodnu špediciju treba da već kod akvizicije takvog transporta odigraju značajnu ulogu. već i za tranzitni transport.. Pri tome se obično sklapaju ili dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji. U našem slučaju. transportno osiguranje. Novi Sad itd. kao što su npr. ili se pak posebno ugovara neki konkretni veći posao. Češke. ponekad. POSLOVI TRANZITA Funkciju tranzita (službu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona špediterska preduzeća koja imaju sedište (ili filijale) na secištima transportnih puteva. da bi se određeni transporti između spomenutih zemalja usmerili na naše pruge. i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog špeditera. npr. ili obratno. a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo. gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleđu. a preko tih transportnih čvorišta idu i tranzitni prevozi (npr. vezano za nesmetan prevoz robe. Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. Tako. uzimajući naravno u obzir i određene specifičnosti. [vedske. Postoji još jedan vid tranzita. a takođe mogu obaviti i druge potrebne radnje. eventualno njen privremen smeštaj. npr. Slovačke i drugih zemalja preko luke Bar. ispostave naših međunarodnih špeditera na graničnim prelazima mogu za račun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi.

sadrže i datum otpreme iz zemlje porekla. te osim standardnih podataka o robi. pretovarnih. godine.0. adresama isporučioca i primaoca i uslovima prevoza. godini. uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obračuna troškova. Tranzit: kopno — more Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upućivanje tranzitnih transporata preko Luke «Bar» za prekomorske zemlje obično prethode upiti u pogledu uslova i cena lučkih. unosi sve podatke iz dispozicije. slično kao što smo objasnili kod uvoza i izvoza. to će je prevoznik (železnica ili autoprevoznik). recimo ona koja ima preko sebe mađarski tranzit. prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih računa.1. mantil) u koju. granični prelaz. a istovremeno traži i dodatna objašnjenja ili dostavu nekih nedostajućih isprava ukoliko je to u konkretnom slučaju potrebno. Strani špediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagođeni potrebama tranzitnih prevoza. Međutim. koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada. Prema tome. ovde bi npr. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim špediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke.1. a naši međunarodni špediteri su bili obično inicijatori kod naše železnice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita. pri čemu bi slovo »T« označavalo da se radi o tranzitnom poslu. odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispeća u 114 . vrstu prevoznog sredstva. kojom ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima šta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. prema predviđenim rubrikama. dostave dokumentacije i informisanja. 9. skladišnih i drugih usluga pri čemu se kod manjih količina i kod povremenih. slično kao što je opisanoi kod uvoza i izvoza. mesto otpreme. broj pozicije mogao biti označen kombinacijom T-41-312. osiguranju. kod značajnijih i većih transporata. Po izvršenom pozicioniranju funkcija tranzita potvrđuje prijem dispozicije. zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog špeditera. Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim špediterima koji su raspolagali sa tim transportima. 9. referent u funkciji tranzita otvara pozicionu košuljicu (mapu. Prijem robe U međuvremenu dok je roba na putu. Dispozicija Konkretni posao funkcije tranzita u međunarodnoj špediciji počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca. kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se bez teškoća raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu. predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ).tranzitnu tarifu u vidu refakcija. realizacijom refakcije kod naše železnice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranžmana. posao te poslovnice u 2004. redovno niže cene usluga kao i druge pogodnosti. a »l« da ga obrađuje prva poslovnica. broj »4« da je to posao iz 2004. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci. Svaki špediter ima drukčiji sistem pozicioniranja. sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvrđuju posebne.1. 9. odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga.1. Budući da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u našu zemlju. funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladištenja robe. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci). dok broj 312 označava 312.

pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci.1. Stojnice su uvek vezane za količine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na način predviđen ugovorom ili lučkim propisima (običajima).3. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obaveštava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznačenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). utvrđen na osnovu ili službenih neutralnih brojača ili na osnovu paralelnog brojanja koje vrše dva brojača. odnosno kako je utvrđeno u kupoprodajnom ugovoru. ili iz zemlje uvoza. sve u smislu naloga u dispoziciji. Istovremeno se o izvršenoj otpremi obaveštava primalac uz navođenje svih podataka koji će mu biti potrebni za normalan prijem robe. dostavlja se nalogodavcu zatraženi broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbrži dokazni način. tj. U tu potvrdu se takođe unosi i broj komada. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladištenje dolazeće robe u lučka skladišta.luku. tj. što u načelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB). odnosno na osnovu uzansi. vremena dopuštenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. jedan za račun brodara. a posebni za radove u luci.1. radni ili vremenski pogodni radni dani. Zaključenje posla Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obračunu pozicije. odnosno osoba koja za račun brodara prima robu. Otprema robe Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obično je već unapred uređeno od strane inostranog partnera. Početak operacija se uvek računa od momenta uručenja krcatelju tzv. ako mu je to stavljeno u zadatak. Zapovednik broda ili brodski oficir. Naše pomorske špedicije. Tu on nastupa u ulozi krcatelja. Isto tako će se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji. Ipak. krca i slaže u skladu sa datim planom. a ako se ista odmah ne može ispostaviti onda i bez iste. Zapovednik broda ili agent će. 9. te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi. slično kao što je opisano kod 115 . odnosno njihove funkcije tranzita imaju odštampane različite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi troškove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. bio taj iz zemlje izvoza. Ovi nalozi se takođe daju na unificiranim formularima. 9. a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe. a drugi za račun krcatelja. unosi svoja zapažanja o stanju robe u tzv. Uz fakturu nalogodavcu. Zapovednik broda uručuje potvrdu ukrcaja krcatelju. Pribavljaju se i sumiraju svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. Tako se npr. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days). te koliko će mu se originala i koliko kopija predati. posebni za iskladištenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod. po potrebi. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira. jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije čistu teretnicu kao dokaz o izvršenom zadatku. u našem slučaju funkcije tranzita. uručiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe. a ovaj na osnovu iste kod agenta podiže teretnicu u zatraženom broju originala i kopija. u kojem mu zapravo propisuje na koji način će se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima. Konačni cilj pomorskog špeditera. ima slučajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti našem špediteru. sve naslovljeno na odnosnu luku ili lučko preduzeće za tu vrstu delatnosti (prilog 7). te sa jedne strane daje odgovarajuće naloge za radove lučkom preduzeću nadležnom za odnosnu delatnost. pri čemu se dani mogu računati kao tekući.2. te će u takvom slučaju naš špediter to uraditi na način kako to inače radi kod naše izvozne robe. a može tražiti i da se teret donosi pred brod.

onda se podnosi odgovarajući izvadak iz manifesta. Nakon toga on posebnim pismom (obično na formularu) potvrđuje prijem dispozicije uz usputno traženje nedostajuće dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno.more« u poglavlju 8. odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredišnu zemlju. eventualno uskladištenje. Ako se tranzitna roba iskrcava delomično. s tim što će možda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice čak i ako se radi takođe o tranzitu za Mađarsku. Pri tom je čest slučaj da nalogodavac traži da se . važe i za pravac tranzita »more .2. Prema važećim odredbama Carinskog zakona. datum odlaska broda iz luke ukrcaja. on će to i učiniti u smislu datih instrukcija. T-42-425. Ako je dispozicijom dat zadatak našem špediteru da angažuje drumskog prevoznika za izvršenje otpreme. Nakon evidentiranja odgovajućih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci). adresama pošiljaoca i primaoca i uslovima prevoza . godine (4).. To prijavljivanje vrši se podnošenjem manifesta. dostave dokumentacije i obaveštavanja. počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe brodom i nalaže mu šta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredišta.uvoza i izvoza. ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac. na njegov rizik. na osnovu kojeg se i vrši iskrcaj robe sa broda. carinsko stovarište. 9. Dispozicija Isto kao i kada se tranzit vrši u pravcu »kopno . prijaviti carinarnici brod i robu. vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obračuna troškova. funkcija tranzita će pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu. Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na način kako je opisano u poglavlju 8. odnosno ako 116 . godini.navodi i datum otpreme iz zemlje porekla. ili će druga oznaka biti najčešće ako se radi o tranzitu za češku ili neku drugu zemlju. zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja.2. pregovore sa našom lukom i špediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik.1. U slučaju da prispela roba treba da se pretovari u železničke vagone i otpremi železnicom u zemlju namene. onda će se postupiti po njegovom zahtevu. Tranzit more — kopno Kontakti. to će oznaka kombinacije moći biti npr. 9. što bi značilo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004. uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja. 9. Da li će. referent takođe otvara pozicionu mapu (košuljicu. zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata.1.1. pregovori i aranžmani koji su spomenuti kod pravca »kopno .more«. naravno. carinsko smestište ili konsignaciono skladište. tako i ovde posao. po pravilu. i to sve u skladu sa normom iskrcaja. U dispoziciji se .0. mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajuće podatke iz dispozicije.kopno«.2. eventualno i približan datum dolaska u luku iskrcaja.osim standardnih podataka o robi. odnosno stojnicama. Ako se roba iskrcava u carinski magacin. transportnom osiguranju.angažuju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu našu luku.delomično ili potpuno .0. no to je za špeditera u krajnjoj liniji svejedno. funkcija tranzita će pravovremeno izvršiti sve pripreme da se osigura odgovarajuća mehanizacija za realizaciju tog posla. Prijem robe prispele brodom Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe. Prema tome. međutim. Ako se radi o nekom naročito teškom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja. a obzirom da on snosi troškove prevoza. koji obavlja druga poslovnica (2) i o četiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004.

te upućuje graničnoj carinarnici preko koje izlazi iz naše zemlje. Kod brodova sa C/P i uslova f. Sam iskrcaj može početi tek nakon što to dozvole nadležni carinski organi i nakon što zapovednik broda.se iskrcava direktno u železnička ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici. Luka određuje koji brod i kada će se vezati i gde. sa otiskom u zelenoj boji. odnosno robu carinska obeležja i upućuje isto izlaznoj carinarnici . naravno o trošku primaoca (vlasnika) robe. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati. Ako se otprema vrši železnicom.2. U ugovoru o prevozu utvrđen je i način obaveštavanja primaoca o dolasku broda. ili se pretovar vrši indirektno preko skladišta. odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom. lučkom tarifom ili špediterskom tarifom. U pogledu uloge špeditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe može se reći da je ona vrlo delikatna i složena. brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladištu. 9. pa sve do izlaska iz naše zemlje. već prema slučaju. a ponekad i sa obale. Sve brodove. linijske ili sa C/P. Pri tom su obaveze i funkcije špeditera različite kod prispeća broda linijskom plovidbom od onih kod prispeća slobodnom plovidbom. funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajući broj vagona za njen prevoz.uručuje lučkom špediteru i situacioni plan brodskih skladišta sa naznakom vrste i količine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladištu.o. za vreme utovara u drumsko vozilo. Kod otpreme robe drumskim vozilima. no mogu se odvijati i međusobno nezavisno.po pravilu . Npr. Tranzitna roba se može prevoziti drumskim vozilima pod režimom karneta TIR ili 117 . kod uslova »Liner terms« brodski agent naručuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor . Agent broda .čekrk. Zavisno od uslova iskrcaja. radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeđuje špediter. odnosno maona. U slučaju da se primalac robe ne pojavi u određeno vreme u luci iskrcaja. a to radi svaki od učesnika za svoj račun. (free out).) i sve to da blagovremeno preda železničkoj stanici.2. potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu. što zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. a špediter čekrk skladište ili direktno u kopneno prevozno sredstvo. pismo spremnosti. bilo drumskim vozilima. uz izdavanje dokumenta »bez zapreke« od strane agenta. prijavljuje luci brodski agent. Otprema robe Tranzitna roba se dalje otprema iz naših luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo železnicom. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja može podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizičkom smislu. kao i druge isprave (npr. utiskuje na tovarni list lučka železnička stanica. tranzitna roba se takođe nalazi pod carinskim nadzorom i to počev od iskrcaja iz broda.carinskom propratnicom. odnosno pomorski agent izda tzv. pri čemu se roba može pretovarivati direktno iz broda u vagone. prijave K-401 itd. Sama predaja robe primaocu odnosno špediteru kao zastupniku primaoca. kao i dopušteno vreme za iskrcaj. analogno onome što je već objašnjeno i u poglavlju 8. Tranzitna roba upućuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim pečatom koji. vrši se na osnovu originalne teretnice. Troškovima pretovara. i b) isporuka tereta primaocu. Lučka carinarnica stavlja na vozilo. Kao što je već rečeno.2. potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka. Prijavu u praksi podnosi brodski agent.po potrebi . Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca.1. iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vrši se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe.

a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje. prevozne i druge troškove. funkcija tranzita će osigurati tranzitnu robu protiv zatraženih rizika. funkcija tranzita obaveštava nalogodavca promptno i sukcesivno. Sumiraju se svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. odnosno uobičajeno u konkretnom slučaju. i to sve na način kako je ugovoreno. funkcija tranzita vrši obračun pozicije. Nakon fakturisanja i završetka posla po dispoziciji.bez njega. 9. 118 .2. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvršenoj otpremi. Uz fakturu. odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi troškove manipulacije u luci. Zaključenje posla Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima. a po nahođenju lučke carinarnice može se odrediti i carinska pratnja. nalogodavcu se šalju dokumenti traženi u dispoziciji. eventualno i primaoca ako je on druga osoba. Osim toga špediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim slučajevima.3. pozicija se bilansira i odlaže u arhivu. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura.

— obračun troškova i fakturisanje. — pakovanje i otprema eksponata nakon izložbe. Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim špediterima posebne ugovore prema kojima ti špediteri imaju status službenog (oficijelnog) špeditera tog sajma. Poslovi se dobijaju isključivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova. što sve zahteva angažovanje znatnih sredstava. — direktni usmeni kontakti posećivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u našoj zemlji Ako neki naš špediter koji se bavi sajamskim poslovima npr.ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuđene niže cene usluga. Isključivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaćem i inostranom tržištu i održava odgovarajuće kontakte u cilju pronalaženja potencijalnih izlagača. odgovarajuće prostorije na sajmu. sektor ili sl. sajamska funkcija međunarodnog špeditera može imati status samostalnog profitnog centra ili se može nalaziti u sastavu filijale špediterskog preduzeća u tom gradu a u tom slučaju obično ima rang poslovnice.10. u što pojedini špediteri ne žele ulaziti. Organizacionim delom špediterskog preduzeća koje obavlja sajamske poslove (odeljenje. viljuškari. U našim uslovima takav špediter ima isključivo pravo da prima i obrađuje one sajamske pošiljke koje stižu na adresu uprave tog sajma. za Jesenjski beogradski sajam. posebna tehnička pomagala. eventualno i skladištem. a najčešći su: — pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajućih propratnih propagandnih materijala. mogu razvrstati u četiri grupe (skupa) poslova i to: — akvizicija. a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domaće izlagače. on mora već u rano proleće početi akvizicionu kampanju.) obično rukovodi direktor. Inače. Poslovima na sajmu (izložbi) može se baviti svaki špediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova. Špediterska preduzeća koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluživanje jednog sajma.). Akvizicija sajamskih poslova Obzirom da se špeditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje važe za sve špeditere na dotičnom sajmu. Pojedini međunarodni špediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima naše zemlje. U nekim zemljama takav špediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora. odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izložbenu robu. zatim tarifer. SAJAMSKI POSLOVI Poslovi oko prijema i smeštaja sajamskih eksponata i njihovo vraćanje nakon završetka izložbe (sajma) imaju specifičan karakter i prilično se razlikuju od standardnih špediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. no kod nas to nije tako.po pravilu . uglavnom. 10. Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagače. — prijem i smeštaj eksponata na izložbena mesta. Za taj posao potrebni su posebno izvežbani kadrovi. Zato će od uprave sajma pribaviti spisak izlagača koji će na jesen izlagati 119 . kao i putem ličnih kontakata. na Beogradskom sajmu želi akvizirati poslove npr. u svoju organizacionu šemu uključuju i posebnu organizacionu celinu za istraživanje tržišta (marketing). Sajamski poslovi se. korespondent itd. Postoji nekoliko načina vođenja akvizicija. prilikom akvizicije . služba. drumska vozila itd. već svaki špediter ima pravo obrađivati pošiljke koje stignu na njegovu adresu. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna služba sa potrebnim tehničkim pomagalima (dizalice.0. ili pak opsluživanje svih odnosno određenih sajmova u našoj ili nekoj drugoj zemlji.

10. a po potrebi treba priložiti specifikaciju. te jedan primerak JCI zadržava. prospekte i sl. posebnim pismima ponuditi izlagačima svoje usluge. delomičan uspeh može se postići i dostavom prospekata u kojima će biti štampani potrebni podaci o špediteru i njegovim mogućnostima. Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru). sajamski špediter će usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzeća. avionom. te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagača. ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu. vrši carinski pregled kontrolišući prispelu robu na izložbenom štandu i upoređujući je sa podnetom JCI. o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje.na pomenutom sajmu te će. uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagača. Pri prevozu železnicom upućivanje se vrši stavljanjem posebnog pečata sa zelenim otiskom na tovarni list. Prošlogodišnjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporučiti se i za naredni sajam. usluge se ne nude onim izlagačima koji su inače komitenti drugih sajamskih špeditera. Nakon istovara robe i sređivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd. pri čemu će im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izložbenih eksponata. Ako je izložbena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom. poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove. uz prethodnu najavu.) treba posvetiti naročitu pažnju. a overava carinarnica na sajmu. ulazna carinarnica istu upućuje na odgovarajući sajam carinskom popratnicom. velikim fabrikama i sl. U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izložbenoj robi prema rubrikama. U tu svrhu sajamski špediteri 120 . Preporučuje se da takve komitente.). Pečat na tovarni list stavlja ulazna pogranična železnička stanica. Svojim potpisom carinski radnik potvrđuje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i železnički i carinski radnik. Nakon podnošenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik. Sva ostala izložbena roba (iz konsignacionih i drugih skladišta) upućuje se na sajam na osnovu posebnog rešenja carinarnice. uz prisustvo carinskog referenta špeditera. već nastojati da se svakom komitentu pošalje izvorno pismo. Važnijim komitentima (npr. kako bi mogla biti postavljena na određeno izložbeno mesto. a najbolje zajedno sa generalnim direktorom špediterskog preduzeća ili njegovim pomoćnikom (zamenikom). on ih predaje izlagaču uz potvrdu prijema. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata Odmah po prelasku carinske linije. brodom). koja delimično popunjava i podatke u otisku pečata. Prema situaciji. te da se tom prilikom upoznaju sa željama i primedbama takvih komitenata. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski špediter. ili da je privremeno uvezena na neki drugi način. Na sajmu (izložbi) može se strana roba izložiti. o carinskoj prijavi i plombama. Roba koja je prispela na područje gde se održava sajam (izložba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati. odnosno eventualnog kolektivnog priređivača izložbe. špediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razdužuje carinsku prijavu. Iz razloga korektnosti prema drugim špediterima. Budući da je sajamski špediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da će ih vratiti nakon izlaganja. osim podataka o roku predaje. bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladišta odnosno carinskih skladišta. Imajući u vidu ove okolnosti. na osnovu toga.1. priređivačima kolektivnih izložbi. te stavlja pečat carinarnice. a drugi vraća njenom podnosiocu.

špediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagaču na potpis. što se često takođe poverava špediteru. Da bi sajamski špediter mogao uspešno izvršiti takve mnogobrojne naloge.) na izložbenom mestu. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma Najteži momenti u špediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. takva mora biti ili vraćena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena. zavisno od vrste eksponata.. Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati. od naročite je važnosti da se ambalaža sačuva tako da se može upotrebiti i pri povratku. JCI 121 . 10. Formular popunjava špediter kopiranjem.2. smestište. Podnosilac JCI za sajamsku robu dužan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izložbe). faktura itd. pogotovo ako se namerava ista ambalaža upotrebiti i za povratno pakovanje. Ako je strani eksponat prodat. Poželjno je da radnici špediterskog preduzeća budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape. na jednom primerku izlagač potvrđuje da je primio eksponat radi izlaganja.) da bi ih izlagači mogli sa lakoćom identifikovati. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li će se za njegov smeštaj na odgovarajuće izložbeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehničko sredstvo. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju. podeljena i sl. Nije dovoljno da sajamski špediter samo dostavi eksponat na izložbeno mesto. da bi se špeditersko preduzeće oslobodilo odgovornosti za izložbenu robu. pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen. Što se tiče carinskih propisa. on mora raspolagati sa odgovarajućom uvežbanom radnom snagom. U tom slučaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zaključenom poslu. Naime. a drugi ostaje izlagaču. sajamski špediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnička sredstva i uvežbanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste. tj. razduženje JCI za sajamsku robu. dizalicama. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7. carinarnica je na sajmu zadužila špeditera sa celokupnom uvoznom izložbenom robom koju je taj špedter prijavio. odnosno smeštena u konsignaciono skladište. špediter će često morati sam da pronađe ili dati da se izradi takva ambalaža.). Eksponati se mogu raspakivati na samom izložbenom mestu ili van tog mesta. ili je neka možda utrošena. postupajući po dispoziciji vlasnika izložbene robe. znakovi na odelu i sl. nakon zatvaranja sajma svi izlagači po pravilu žele što pre otpremiti svoje eksponate sa sajma. U svakom slučaju. carinski magacin ili stovarište ili u carinska skladišta. Nakon obavljenog pregleda. možda se ukaže potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela količina sajamske robe odgovara ovoj na završetku sajma. Raspakivanje se mora obaviti sa najvećom mogućom pažnjom.upotrebljavaju posebne formulare štampane na više jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagačima. vozila i sl. pri čemu će za špeditera biti bolje ako izlagač ima na sajmu svoju stručnu radnu snagu ili barem stručnjaka koji će davati potrebna uputstva za pakovanje. Prema tome. kako bi u slučaju potrebe bila odmah dostupna. obično u sajamskom krugu ili skladištu. ili je to potrebno učiniti radi demonstracije i sl. te će špediter morati pomoći da se to uradi. Dok je pri dolasku izložbena roba stizala postepeno i u dužem periodu. S obzirom na ovo. već mora biti stalno na raspolaganju izlagaču za svo vreme trajanja sajma. Inače. carinski radnik omogućuje sajamskom špediteru da pređe na obradu sledeće faze rada. Ambalaža se odlaže za vreme sajma na pogodno mesto. većim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehničkih sredstava (dizalica. naravno o trošku komitenta. stavljajući svoj potpis.

a za inostranu robu traži još i razduženje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. kao i broj prijave. isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi uređivanja sajamskih (izložbenih) prostorija. odnosno kartoteku. uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. korespondencija i sl. uglavnom slična tehnologijama uvoza i izvoza u međunarodnoj špediciji. izvoza i tranzita. Naravno da je špediterova dužnost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da naruči vagon. Popratnica prati pošiljku do izlazne pogranične carinarnice. Početak nekog sajamskog posla za međunarodnu špediciju nije vezan za prijem dispozicije. po prijemu obaveštenja o prispeću robe. sajamski špediter po nalogu svog komitenta. 10. 10. no to ne mora uvek biti. kao npr. sve u skladu sa željama izlagača. skladištenja i prevoza. prevozna isprava. Naravno da takvom dolasku robe na špediterovu adresu najčešće prethodi sporazum (akvizicija) i obaveštenje o otpremi robe. Pri tome se misli na upisivanje podataka o pošiljci u pozicionu knjigu. Košuljice za sajamske poslove obično se štampaju posebno i prilagođene su potrebama sajamskih poslova. koja na kuponu popratnice potvrđuje carinarnici na sajmu da je roba izašla iz zemlje. ako je ona konvertibilna.4. upućivanje se vrši na osnovu carinske popratnice. Po završetku sajma (izložbe) sajamski špediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe. O prispeću kao i o otpremi robe obaveštava se na isti način kao i kod uvoza. izložbenom mestu.tek kad prevoznik obavesti špeditera o prispeću izložbene robe koja je stigla na špediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. prijema i izdavanja raznih naloga. osigurava izložbenu robu za vreme izlaganja. uz napomene o eventualnim razlikama. primerak uvozne prijave za sajamsku robu. Tehnologija sajamskog posla Tehnologija realizacije sajamskog posla je. carinska skladišta ili carinsko smestište. u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. kao što je to slučaj kod uvoza. ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke.sastavlja. Carinski organ evidentira vraćanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. po pravilu. koja na 122 . specifičnim za sajamske poslove. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u našoj zemlji. prema nalozima izlagača. Inače. sajamska špedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev. Carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištima (smestištima). Pri tom nije važno ko je dao špediteru nalog za prijem robe i druge poslove. Obračun i fakturisanje špediterske usluge Za rad na sajmovima špediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za špediterske usluge na međunarodnim sajmovima. što se tiče pozicioniranja. Špediter na sajmu. Preračunavanje u stranu valutu vrši se na osnovu službenog kursa Narodne banke. izlagaču i robi. Našim preduzećima. izvoza i tranzita. Takođe se u košuljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao. inostrani izlagač može špediterske troškove i usluge platiti u dinarima. kao i ispisivanje pozicione košuljice. dokumenti o troškovima. izlagačevog zastupnika u zemlji itd. Ukoliko se izložbena roba upućuje u konsignaciono skladište. špediter takođe. Zbog toga će se ti poslovi navesti samo u najkraćim crtama. U košuljicu se unose podaci o paviljonu. adresa stranog špeditera.3. ugovori kamion). na kuponu popratnice potvrđuje prijem carinske robe. otvara odgovarajuću poziciju. Ovde rad na nekom poslu počinje . Sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge inostranom izlagaču u valuti njegove zemlje.po pravilu . Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo. Kao i za izložbenu robu. da li sam izlagač ili njegov zastupnik u našoj zemlji. evidentiranja troškova i fakturisanja.

obračun se vrši u dinarima. Posao na sajmu može biti unosan za sajamskog špeditera jer su tarife prilično visoke. na osnovu stavova sajamske tarife. Međutim. kako bi se moglo vršiti bilansiranje. Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike. u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi. Iako su fakture u stranoj valuti. 123 . Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja završava se rad na toj poziciji. dizalice). taj je posao naporan. te se pozicija zaključuje i odlaže. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvežbanih kadrova. viljuškare.osnovu ugovora sa inostranim izlagačima snose troškove špediterskih usluga. preračunato po obračunskom kursu. Takođe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze. a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione. što je od velike važnosti. jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu.

124 .

potrebno je da raspolaže sa odgovarajućim tehničkim sredstvima i uvežbanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova. — obeležavanje robe. Nedostatak ove tehnologije je što realizacija navedenih opereacija duže traje i prouzrokuje veće troškove. brod ili obratno). 11. odnosno prilikom prikupljanja zbirnih 125 . istovar i pretovar robe Utovar. odnosno unajmljuju od slučaja do slučaja. istovar i pretovar su klasični i najskuplji načini realizacije robnih manipulacija. istovar i pretovar robe. često vrlo složene zadatke. železničkog vagona. uz upotrebu jednostavnih pribora i alata. prenosne mostove. a prednost mu je veća elastičnost.0. — komuniciranje sa prevoznicima. služba. — uskladištenje robe. Vrste robnih manipulacija Najčešće robne manipulacije koje organizuju većina špediterskih preduzeća su utovar. Osim toga. sektor itd.11. 11. Isto važi i u slučaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao. Radna snaga koja izvršava transportne poslove u preduzećima međunarodne špedicije mora biti ne samo pouzdana već i dobro uvežbana. Tu može doći u obzir utovar robe iz skladišta u drumsko vozilo ili železnički vagon. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvršavati poverene zadatke. kamione. broda ili šlepa u skladište.) od nekog drugog preduzeća. Operacije utovara. kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr.0. odnosno dostavi će nalog odgovarajućem specijalizovanom preduzeću da izvrši određene poslove. — loko prevozi. ili korišćenjem odgovarajuće mehanizacije. zatim istovar iz drumskog vozila. zavisno od obima i složenosti poslova koje obavlja. dizalice i sl. vage. istovar i pretovar robe obavljaju špediterska preduzeća po nalogu komitenta. odgovaraajuća pomoćna transportna sredstva. različite vrste kolica i sličan pribor. u kom slučaju će funkcija transporta angažovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga. U slučaju da postavljeni zadatak ne može obaviti sopstvenim tehničkim sredstvima. Utovar-istovar pomoću radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najčešće pri razvozu robe po gradu. istovar i pretovar robe. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima. Od tehničkih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji će biti u mogućnosti da obavlja loko-prevoze. funkcija transportni će unajmiti tehnička sredstva (npr. istovara i pretovara robe se mogu realizovati ručno. kako bi mogla obavljati svakodnevne. Ručni (manuelni) utovar. Utovar. — pakovanje robe. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE U transportno-skladišne poslove u preduzećima za međunarodnu špediciju spadaju uglavnom: — utovar. a primenjuju se obično kod utovara-istovara železničkih vagona i drumskih vozila. jer se radna snaga može uvek prilagoditi predmetu rada i specifičnostima robe.0. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod većine špediterskih preduzeća obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja može imati različite organizacione oblike (odelenje. iz železničkog vagona u kamion. podmetače. zatim razne poluge.). datom u dispoziciji. treba posedovati odgovarajuće dizalice kao i razne vrste viljuškara za rad sa paletama.

viljuškari. koji mogu biti ručni. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica. Ovu grupu čine različite dizalice. a time i pojeftinjenju procesa rada.. Na utovarno-istovarnim mestima najčešće se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne). zatim se teret podiže. motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ili hidraulički. uskladištava paletizovana roba. a takva kolica mogu biti na ručni ili mehanički (motorni) pogon. Premeštanje tereta može biti horizontalno (u horizontalnoj ravni). liftovi i sl. Razmak između krakova omogućava prolazak železničkih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara. a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju. U tu svrhu se špedicije služe raznim mehanizmima. Špediterska preduzeća uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. Pod horizontalnim premeštanjem se podrazumeva prenošenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou. ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije. 11. autodizalice. kao što su pokretni i nepokretni doboši. a prilikom rada kreću se. a potom se sredstvo prazni. Ima ih još po nekim željezničkim stanicama. tj.pošiljaka. špediter će manipulacije takvom robom obavljati pomoću viljuškara.1. transporteri. U ovu grupu spadaju različiti konvejeri. a najčešće se postavljaju na železničke koloseke. prema potrebi. vertikalno (u vertikalnoj ravni). duž obale. Ovo zbog toga što špediter manipuliše raznim vrstama robe i na raznim mestima. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristaništima. Pod vertikalnim premještanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i spuštanje na prevozno sredstvo ili na određeno mesto u skladištu. — mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristaništu. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima koji se kreću po tlu (najčešće po šinama). no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama. pomoću kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. te tako dolazi do kombinovanog premeštanja tereta. koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. Poluramne (poluportalne) dizalice su takođe postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima stim što se dva kraka kreću po tlu (najčešće po šinama) a druga dva kraka se kreću takođe po 126 . Pogon im je električni. a zatim prazniti. liftvejeri i sl. Vrste mehanizacije i pribora Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se može podeliti u dve osnovne grupe i to: — mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodičnog dejstva). U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premeštaju teret u jednom pravcu. Ukoliko se. te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati. a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360°. Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajućih robnih operacija u špediterskim skladištima. U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenično puniti. ručni. no na različite udaljenosti.0. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog čega je mogućnost njihovog korišćenja ograničena. što ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom. Najčešće se vertikalno premeštanje kombinuje sa horizontalnim. električni i motorni viljuškari i sl. lukama i pristaništima. Nedostatak mehanizacije je u tome. Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe živog rada i osetnom povećanju produktivnosti. utovarivači. razna vitla. sredstva se najpre pune. naime. Od spomenute mehanizacije najviše se upotrebljavaju viljuškari. prenosi i spušta. ili sa električnim odnosno motornim pogonom.

jer se mora paziti da se u vagon ne utovari veća težina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na određenom prevoznom putu. Prekoračenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije dopušteno.5 tone. Vrsta pribora koji će se u određenom slučaju upotrebiti zavisi od vrste tereta. čeličnih užadi i sl. npr. za pretovar oble građe upotrebiti zahvatni uređaj u obliku klješta. parni ili hidraulički. Koriste se u lukama i pristaništima. tovariti do nosivosti koja je na njemu označena. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno viši budući da su pruge solidnije građene i bolje održavane.. za rudu i slične masovne terete zahvatni uređaj u obliku posude koja se mehaničkim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni uređaj (grajfer).šinama. imaju različitu nosivost. za rudu. Utovar železničkih vagona Železnički vagon sme se. Uređaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica. Tako će se npr. lanaca. žito) i sl.2. a služe za istovar tereta koji se smešta uz sam brod i obratno. uvežbanosti rukovaoca i ostalih radnika. Pogon im može biti električni. u 6 kategorija. ploveće i hidrauličke dizalice za podizanje teških tereta. Pruge železničkih uprava. za prevoz rude i sličnih rasutih tereta) koji imaju uređaj da iz kolskog sanduka istresu teret. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti. slično kao i kamionikiperi. Naravno da špediter mora poznavati te propise. te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta. U našoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kreće od 12 do 22. Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne teškoće kod tovarenja vagona.kiperi (samoistovarivači) kod kojih je moguće istovariti teret naginjući tovarni sanduk. ne bude veća nego što to dopušta osovinski pritisak pruga preko kojih će se pošiljka prevoziti.0. Na težim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje služe za dizanje. odnosno svog nalogodavca. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 »Propisi za tovarenje«. zajedno sa natovarenom robom. odnosno spuštanje težih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom. a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvežbanosti rukovaoca. Sve železničke pruge nisu građene za isti osovinski pritisak. po pravilu. za generalni teret razne vrste petlji od platna. udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premeštanja. naravno ako taj posao ne obavljaju lučke dizalice. te razne vrste mreža itd. potrebno je voditi računa i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. u pogledu dozvoljenog opterećenja po osovini i opterećenja po dužnom metru. stim što su one postavljene na nosećoj konstrukciji odgovarajućih objekata. tzv. u prvom redu na brodovima. obično za prenos robe iz broda u skladište i obratno. te izboru odgovarajućeg pribora treba posvetiti znatnu pažnju. Na brodovima u tu svrhu služe brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. i to: 127 . pa i na kamionima. Osim toga. a ako i ne vrši. kanapa. Osim toga. Pribor za zahvatanje tereta znatno utiče na kapacitet dizalica. Nosivost dizalica je različita. Pokretljivost dizalice se povećava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se može ispružiti i saviti prema potrebi. brod) vrši se po određenim propisima koji važe za dotičnu granu transporta. kamioni . Naginjanje tovarnog sanduka može se vršiti mehanički ili hidraulički. dužan je da nadzire taj posao i štititi interese vlasnika robe. tim pre što on često i sam vrši utovar (ukrcaj). pri tovarenju vagona. Isto tako. članica Međunarodne željezničke unije (UIC). kamion. uređaji za pretovar specijalnih tereta (npr. pokretljivosti. svrstane su. Postoje i posebno konstruisani otvoreni železnički vagoni (npr. 11. i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i veće količine tereta. u čestoj je upotrebi i poseban tip kamiona. mora se paziti na to da težina vagona. ugalj.

128 . Pojedine tranzitne pruge uvrštene su u višu kategoriju (C2 i C3). Podaci o tome nalaze se u već spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46). B2.2 t/m 8. Pruge u našoj zemlji spadaju u kategoriju B2. odnosno C4.8 t/m 5. odnosno sa masom do 6. to znači da se vagon može uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se slučaju može utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B. takav se vagon može uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A. koja je uvrštena u najnižu kategoriju pruga. pošto se naša železnica obavezala da će primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim opterećenjem do 18 tona. no u tom se slučaju sme utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrštava u vozove velike brzine. B1. učesnice u prevozu. a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3. Ako sa strane rastera postoji još i oznaka »S«. Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one države i železničke uprave koje su članice sporazuma RIV. Težina utovarene robe ne sme preći granicu tovarenja ispisanu na vagonu.4 t/m 6.4 tone po dužnom metru. a ako nema podataka za pruge kategorije C2. C3.0 t/m 6.Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4 Opterećenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t Opterećenje po dužnom metru 4. a koja odgovara za ovu kategoriju pruga. C3 i C4. Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one železničke uprave.0 t/m Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bočnim stranicama u obliku rastera. C2. C4). dok je ispod tih kategorija pruga upisana težina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga. Ako postoji još i oznaka »SS«. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C.4 t/m 7. Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2.

Međutim. Težina ustanovljena prema osovinskom pritisku upoređuje se sa nosivošću vagona. slamu i slične materije). Koliko se sme najviše utovariti. bubnjeve sa kablovima. jer je to maksimalna težina koja se sme utovariti u vagon. iako bi možda nosivost vagona dozvoljavala utovar veće težine. U unutrašnjem saobraćaju vagoni se tovare prema najvećim dopuštenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na našim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu. a ostatak je težina robe koja se sme utovariti. Vlastita težina vagona (tara) napisana je na bočnim stranicama vagona. šine. oslanjati sigurno i čvrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vožnje.). na prevoznom putu dopušten osovinski pritisak od 16 tona. za vagon i za sigurnost saobraćaja može prevesti do uputne železničke stanice. U propisima za tovarenje je određeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon. Ako je tara vagona npr. punu burad. tada će se u taj vagon smeti utovariti najviše 21.Za tovarenje vagona u unutrašnjem saobraćaju ne vredi režim A. Utovareni predmeti se moraju. dizalice kontenere. — ostalu robu (vozila. nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti.260 kg. — šumske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo. Teret mora biti u vagonu tako raspoređen da su točkovi što ravnomernije opterećeni. Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili viša vagona predviđene posebne odredbe o tovarenju za sledeću robu: — razne metalurške proizvode (polufabrikate. sklopove kolskih osovina. Dopušteni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoračiti. gvozdene pragove i metalne konstrukcije. moći težiti najviše 32 tone. Pri tome se mora uvek voditi računa da utovarena težina robe ne prekorači označenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C.740 kg. rolne limova. a uz tekst su dodani i crteži. zajedno sa robom. posebno u slučaju tovarenja u dvoja ili više kola. cilindrične predmete. 10. Špediteri moraju dobro poznavati ove propise. s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. kamene blokove i ploče i sl. Za svaku robu detaljno je opisan način tovarenja. za određivanje dozvoljene težine tereta merodavan je najmanji pritisak. nije dovoljno da se samo ne prekorači dopušteni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon. Od te se težine odbije tara vagona. ravne gvozdene mreže za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu). po pravilu. ukoliko to dopušta nosivost vagona. jer inače železnica ne prima pošiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. limove. profilisano i okruglo betonsko gvožđe. Ako vagon prelazi preko više pruga koje imaju različit dozvoljeni pritisak. pa se sme utovariti najviše do one težine koja je manja. Ako je npr. 129 . ambalažu. B i C. može se izračunati ako se najpre ustanovi kolika može biti najveća bruto težina vagona (tara i roba) s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. seno. trupce. onda će dvoosovinski vagon.

Propisima je definisano na koji način se vrši pričvršćivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena žica debljine najmanje 3 mm). ako je to potrebno. računajući od gornje ivice šine. Često se događa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl. a visina 4650 mm. u Propisima za tovarenje prikazani su crteži sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine železničke uprave. međunarodni status. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju. mora obezbediti pošiljalac. pri tom. kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. za pruge koje imaju tzv.) povezuje slabom žicom. znači špediter. Međutim. popravke tovara ili istovara prekomernog tereta 130 230 400 430 3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500 4280 . te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do štete. a u međunarodnom saobraćaju teret na otvorenim vagonima ne sme preći najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vrši određen prevoz. ne prekorači tovarni profil. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznačene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. Ako je do pretovara. Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se. a visina 3861 mm. vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23).800 2000 R =1 67 5 1675 R= 3175 825 280 140 130 Slika 23 Međunarodni slobodni profil Sredstva za pričvršćivanje tereta. što je navedeno u Imeniku železničkih stanica. Osim toga. Za vreme prevoženja vagonska pošiljka se može pretovariti u drugi vagon iz predviđenih i nepredviđenih razloga. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vršiti na horizontalnom i ravnom koloseku. širina tovarene jedinice može iznositi najviše 2692 mm. Taj tovarni profil dopušten je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih železnica (SNCF) na nekim prugama. U unutrašnjem saobraćaju širina tereta može iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara). Na pojedinim železničkim stanicama postoje ugrađene naprave za merenje tovarnog profila.

Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bočnim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. brašno. stavljaju se žičana vratanca. Roba čiji je istovar ili pretovar zbog njene težine ili obima povezan sa posebnim teškoćama. voća i sl. ako se miris ili smrad još oseća. čija nosivost odgovara težini predmeta ili ako pošiljalac da u tovarnom listu izjavu da će primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. Ako vagon nije dovoljno čist. Prilikom prijema vagona (od strane železnice) radi utovara. a pokrivači se moraju dobro privezati i učvrstiti za predviđena mesta na vagonu. Zatvoreni vagoni imaju prozore. ako bi joj to moglo naškoditi. smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati. ogrevnog drveta. treba utvrditi da li je vagon čist. Pošiljke uglja. Od ovoga se može odstupiti u slučaju ako stanice imaju dizalice. Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori 131 . pošiljalac mora poprskati krečnim mlekom ili odgovarajućom bojom. Pošiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimično otvorena zbog jačeg provetravanja. Pokrivači se mogu iznajmiti i od železnice. koji se prevoze. Da do takvih neugodnosti ne bi došlo. učvršćenje tereta i sl. železnica ujedno zaračunava i kolsku dangubninu za vreme zadržavanja vagona. U tom slučaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke.. Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem. kapke treba ostaviti otvorene. a u otvoreni prostor vrata.). treba pokriti pokrivačima. naročito za vreme toplijih dana. katranom i sličnim. u otvorenim vagonima. žito. kafa i slična roba kojoj bi mogao naškoditi miris ili smrad. Naravno da se eventualni oštri delovi tereta (npr. i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe. s obzirom na njene osobine.. Životne namirnice. trupci i sl. npr. da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oštećenje ili pretovar pošiljke. a naročito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli oštetiti novu pošiljku ili umanjiti njen kvalitet. po celoj širini i visini. Vozila. i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. cigle. Žičana vratanca mogu se zatražiti od železnice kao tovarni pribor prilikom naručivanja vagona. Naravno da vagon može očistiti i sam pošiljalac (špediter). da li se vrata i prozori dobro zatvaraju. odnosno na plato-kola. na mašinama) moraju omotati određenim zaštitnim materijalima da se po krivači ne bi pocepali. naftalin i slična roba. dužnost je železnice da ga pre utovara ponovno očisti. Po pravilu treba kapke na prozorima pre početka utovara zatvoriti. a neki i posebne otvore za provetravanje (za voće. da li vagon uopšte odgovara za prevoz predviđene robe. pošiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama. sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdužne stranice mogu skidati. no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne može kroz njih izvlačiti. npr. Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz).došlo bez krivice železnice (nepravilno slaganje. slama i sl. ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz živih životinja i dezinficiran. Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u slučaju ako se pre utovara brižljivo očiste. teške mašine. povrće i sličnu robu). koja moraju biti tako učvršćena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog ležišta (mesta). crepa. špediteri treba da posvete potrebnu pažnju utovaru i slaganju robe u vagone. niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kreč. uključujući i vozila za nameštaj. krompira. Lako zapaljive predmete (seno. a može ih pribaviti i sam pošiljalac (špediter). troškovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret pošiljke. žita. npr. Pre početka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se želi tovariti i da li mogu biti upućena za uputnu stanicu.) i predmete osetljive na atmosferske prilike. odnosno uputnu zemlju. da bi se svaka eventualna krađa mogla odmah primetiti. šećer. Roba se mora tako složiti da se kiša ne zadržava u ulegnućima pokrivača. pragova i starog železa koje se prevoze u otvorenim vagonima. operu vrućom vodom i dobro provetre.

11. po mogućnosti. kao i vagoni koji su na duži rok iznajmljeni od železnice. utovar/istovar. Robu u vrećama treba. Često su to i špediteri koji u svom vlasništvu imaju određen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. Teret se takođe mora pravilno rasporediti. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Međunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG). zavisno od veličine automobila. te se prema tome planira potrebni brodski prostor. a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta služe skale 132 . dolazi lako do oštećenja pošiljaka ili do neracionalnog korišćenja brodskog prostora. kod rude. takođe. Slaganju tereta u brodski skladišni prostor treba posvetiti punu pažnju.3. cementa itd. veliki transformatori. žita i sl.). odnosno za pojedine vrste pakovanja. prese. Naravno. plinova. faktor slaganja za azbestne ploče u sanducima 1. čije dimenzije prekoračuju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe železnicom ili drumom. pogotovo u unutrašnjoj plovidbi i rečnom transportu. i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolažu takvim sredstvima. Kod prevoza robe u privatnim kolima železnica odobrava određeni popust.vrećama napunjenim robom koja se tovari. Svi privatni vagoni koji nisu vlasništvo železnice. tešku robu treba slagati u sredini.0. a lakšu prema vrhu. a laganu prema stranama broda. jer ako se ne vrši pažljivo. tovariti unakrst. Utovar u brodove U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vrše obično posebna lučka preduzeća koja raspolažu sa naročito izvežbanom stručnom radnom snagom (stivadori). i to tako da se vreće bez teškoća mogu prebrojiti. sa većim brojem osovina i velikom nosivošću. moraju nositi uz svoj broj i oznaku »P«.000 kg azbesta u pločama. Za prevoz putničkih automobila koriste se.. cevi. zavežljaji se moraju okrenuti gore. Na osnovu stogodišnjeg iskustva utvrđeni su tzv. U blizini vrata treba vreće tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zavežljaji okrenuti prema sredini vagona. Slaganje robe u šlepove u rečnom transportu slično je slaganju robe u morske brodove. Za koleta velike visine obično se koriste kamioni ili vagoni sa spuštenim podom ili se pak teret učvršćuje između dva nosača. Ako je npr. specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se može tovariti 10—12 putničkih automobila a kod pojedinih vagona.20 onda to znači da 1. i više. meri približno 1. kao što su npr. to za izvršenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu. Među specijalne vagone i kamione ubrajaju se takođe i razne cisterne za prevoz kiselina. faktori slaganja za pojedine vrste robe. Kod tečnosti čepovi na sudovima moraju takođe biti okrenuti nagore. Za prevoz opasne robe u železničkom saobraćaju merodavne su odredbe Međunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID). U oba slučaja špediter treba da poznaje tehniku posla. pakovanog u sanducima. Međutim. Ako se vreće tovare uspravno. potrebna su specijalna železnička i drumska vozila. konstrukcije i sl.000 kg neke robe u određenom pakovanju. kao i slaganje robe u brodska skladišta (štive) mogu obavljati i špediterska poduzeća. Kod prevoza raznih specijalnih tereta.20 m3. ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladišta sastoji se u tome da tešku robu treba slagati na dno broda. S obzirom na to da železnički ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolažu svim vrstama vozila za specijalne terete. a za prevoz praznih privatnih vagona računa vozarinu po pređenom km. a u drumskom saobraćaju odredbe Evropske konvencije o međunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR). Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1. Nadalje.

— na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika. a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i stručnom radnom snagom. Za izvršene usluge tereti se dotično odelenje prema unapred utvrđenom cenovniku usluga za interne obračune. 133 . Transportno odelenje. kombi-kamioneta. na osnovu pojedinačnog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom. bilo u unutrašnjem prometu. bilo u izvozu. no još je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene pošiljke odmah utovare u zbirni vagon. počev od dostavnog. ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. Loko-prevozi Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog područja koje transportno odelenje međunarodne špedicije vrši na osnovu naloga uvoznog. Na osnovu ustaljene prakse. pa do kamiona nosivosti od 3 — 5 t. U oba slučaja prikupljena se roba može privremeno smestiti u sopstveno skladište.6 radnika. treba da raspolaže odgovarajućim pomagalima (npr. te će se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe. — na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 . smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledeći broj radnika: — na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika. skladištenje i ponovni utovar iz skladišta u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzeća. U slučaju potrebe. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzeća vrše se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u što kraćem vremenu. Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja.) da bi moglo da izvršava naloge komitenata. Na taj način se znatno uštedi na manipulacionim troškovima jer izostaje istovar u skladište. 11. Tu se najčešće radi o dopremi robe do železničke stanice. naravno da se onda situacija značajno menja. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih pošiljaka radi formiranja zbirnih vagona. u tim slučajevima. Takva referada može se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja. Svrha određivanja različitog broja radnika je u tome da se vozila različite nosivosti utovare-istovare-pretovare u približno istom roku. dizalicama itd.gaza. ukoliko takva postoji. — na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika. Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnička sredstva za utovar -istovar – pretovar pojedinih težih predmeta. no oni su obično nepodesni za lokalne prevoze i obično ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi. Ako međunarodni špediter ima ujedno registraciju za auto prevozničku delatnost. Za izvršenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolaže sa odgovarajućim voznim parkom kojim će moći obavljati svakodnevne zadatke.1. transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzeća za konkretne poslove. Tako na primer. odnosno. Vozni park treba da je raznovrstan. Prevozi za račun uvoznog. luke. što je svakako jednostavnije. pristaništa ili aerodroma radi daljnje otpreme određenim prevoznim sredstvima ili se pak pošiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopšte nisu potrebni. Znatnu pažnju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji će se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. što znači da transportni odelenje treba da raspolaže prvenstveno sa manjim vozilima. a u unutrašnjem prometu po nalogu referade za zbirni promet. To ipak ne znači da transportno odelenje ne može imati neki kamion i veće nosivosti. Naravno da su to samo orijentaciona merila. Pošto se ovde najčešće radi o ručnom utovaru-istovarupretovaru.

— hladnjače i grejana skladišta. pa je omogućeno primanje i davanje naloga bežičnim putem u svako vreme. naravno ako nije hitno. Služe obično za smeštaj predmeta većih dimenzija na koje ne utiče promena temperature.2. železnički avizer mu uruči izveštaje o prispeću. Naravno da često dolazi do izmena. Poluotvorena skladišta jesu nadstrešnice bez zidova ili mogu imati jedan. Silosi su specijalna skladišta za uskladištenje žitarica u kojima se obično vrši i prečišćavanje i druge manipulacije. dva ili tri zida.) da sve njegove pošiljke isporučuje određenom špediteru. no bez vrata koja se mogu zaključati. — otvorena skladišta. pristaništu ili na aerodromu sve pošiljke koje dolaze na njihove adrese. — silose. — poluotvorena skladišta. po potrebi. 11. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji služi kao baza za fakturisanje. jer pošiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana. za železnicu se takvi zahtevi i punomoć moraju dati na posebnim železničkim formularima. radnik špedicije prikupi ujutro na početku radnog vremena podatke o prispelim pošiljkama za ugovorne komitente. ali se sa pojedinim komitentima može sklopiti i posebna pogodba. Otvorena skladišta služe za smeštaj robe koja uopšte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteoroloških prilika ili se pak ne može zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladišta. no ipak ih treba zaštiti od atmosferskih nepogoda. tj. uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (železnici. Zatim se posao evidentira. Zatvorena skladišta su natkrivena i ograđena sa svih strana. Špediter je dužan uskladištiti robu kad to zahteva komitent. radna snaga i odgovarajuća tehnika. U praksi. Za pojedine saobraćajne grane postupak za takav slučaj je tačno propisan. i b) prema nameni odnosno vlasništvu. Česti su slučajevi da se loko-prevozi obavljaju sa železničke stanice. Uskladištenje robe Špediter može uskladištiti robu u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. na osnovu kojih će to odelenje za njih podizati na železničkoj stanici. pakovanja ili distribucije. Vrsta skladišta Skladišta možemo podeliti: a) prema načinu gradnje. Pri loko-prevozima u špediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vožnje svedu na minimum. Takva skladišta mogu biti zidane zgrade ili barake.Transportno odelenje može zaključiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima. U tom slučaju komitent ispostavlja posebnu punomoć kojom ovlašćuje špeditera da može podizati njegove pošiljke. Pojedine špediterske kuće imaju na takvim kamionima montirane UKV-uređaje. slično kao i u ostalim operativnim odelenjima. Rad u silosima je automatizovan zbog čega je silos opremljen raznim 134 . brodaru itd. Špediterska preduzeća koja se bave tim poslovima imaju obično na železničkoj stanici potrebne prostorije i u najužem su kontaktu sa odgovarajućim železničkim organima. Transportno odelenje ima obično razrađen cenovnik usluga za takve prevoze. S obzirom na način gradnje skladišta se dele na: — zatvorena skladišta. — skladišta tankove. napravi plan prevoza i zatraži potreban broj kamiona. npr.2. a osim toga će. kad je uskladištenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja. Ono što pristigne pri kraju radnog vremena obično se ostavlja za idući dan. te imaju vrata koja se mogu zaključati. a i takve pošiljke treba još u toku dana prevesti. 11.0. u luci.

135 . obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladištenjem.6. odnosno vlasništvu. Delatnost ovih preduzeća obuhvata prijem. a bliže propise o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu. Skladišta-tankovi su metalni sudovi obično ukopani u zemlju. Slična hladnjačama. Ukoliko nije ugovorom drugačije određeno. — carinske magacine i stovarišta. utovar-istovar-pretovar robe i slične manipulacije. Carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi isključivo za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. upravljanju i poslovanju preduzeća. kao i o načinu carinjenja. koja još nije ocarinjena. Konsignaciona skladišta su najčešće zastupništva inostranih firmi. pakovanje. Carinska skladišta se obično osnivaju u lukama i pristaništima i namenjena su za smeštaj uvozne neocarinjene robe. donosi nadležni organ Carine. mogu otvarati za smeštaj i prodaju na malo na tržištu uvozne carinske robe stranog vlasništva. Javna skladišta mogu. koja se. najčešće viša nego što je napolju. istovar. čišćenje.uređajima za utovar. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. nafta i sl. odnosno potrošnje. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. zainteresovano preduzeće može otvoriti carinsko smestište za privremeni smeštaj svoje robe. — carinska smestišta. — carinska skladišta. prema ugovoru sa deponentom. uvezene iz inostranstva. sipanje u vreće. upravljanje i poslovanje vrede opšti propisi o osnivanju. — skladišta za sopstvene potrebe. Imaju uređaje za održavanje niskih temperatura u komorama u kojima se vrši uskladištenje. Za njihovo osnivanje. Služe za uskla dištenje pogonskih goriva (benzin. poveri deponent.) ne može smestiti u carinski magacin. jesu grejana skladišta u kojima se zahteva određena temperatura. javna skladišta su dužna da izvrše i one obaveze iz svojih opštih uslova poslovanja koje su nužne pri skladištenju određene robe. a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl. — železničko-carinske magacine. Naknada za uskladištenje određena je tarifom javnih skladišta. U tom slučaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opšte uslove. ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobičajeni način. Uputstva o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u carinsko smestište donosi nadležni carinski organ. Svu robu primljenu na uskladištenje javna skladišta su dužna osigurati.). Načelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom. Javna skladišta su uslužna preduzeća koja se bave skladištenjem robe. — konsignaciona skladišta. vaganje i sl. kao npr. Prema odgovarajućim odredbama Carinskog zakona. prema ugovoru. — špediterska skladišta. sortiranje. smeštaj i čuvanje robe koju im. vaganje. po odobrenju nadležne carinarnice. skladišta se dele na: — javna skladišta. ako Carinskim zakonom nije drukčije određeno. no u suprotnom smislu. Propisi o smeštaju robe u takve magacine i stovarišta nalaze se u čl. 3 . Hladnjače su skladišta za uskladištenje životnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje. Carinsko stovarište je neograđeni ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. Odredbe o carinskim skladištima nalaze se u Carinskom zakonu. Prema nameni.

samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne pošiljke koje će se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom.Železničko-carinski magacini služe za smeštaj uvozne carinske robe. l do 1. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u javna skladišta. — voluminozna roba. Preporučuje se da komade koji pripadaju jednoj pošiljci treba smestiti zajedno. kretanje skladišnih viljuškara sa i bez paleta. Treba se striktno pridržavati svih propisa o higijensko-tehničkoj zaštiti pri radu u skladištima. Isto tako treba voditi računa i o optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha u skladištu. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u svoje skladište. Ako špediter uoči na uskladištenoj robi ili njenoj ambalaži kakvo oštećenje. Glavni prolazi moraju biti široki barem 2 do 3 m. Smeštaju robe u skladištima treba posvetiti naročitu pažnju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladištava te da se do nje treba doći prilikom iskladištenja. Uskladištenje robe u sopstvena skladišta špediter vrši prema podacima dobijenim od komitenta. Kakva će sopstvena skladišta imati koje špeditersko preduzeće zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije.5 m. Prilikom skladištenja treba voditi računa da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije. odnosno da popravi ambalažu. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugrađene su dve različite brave. pri čemu ključ jedne brave drži carinarnica. i to na tako mesto u skladištu iz kojeg će se uz najmanje poteškoća moći utovariti u vagon. odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi došlo do kvarenja. — radioaktivne materije. a sporedni mogu biti i uži. a inače u skladišta trećih osoba. a ako je ona manjkava. ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe. Ako za to dobije nalog. ako takva postoje. ne samo radi zaštite uskladištene robe već i radi zaštite zdravlja radnika koji su u skladištu zaposleni. tj. a drugi železnica. a ako takvog nema ili uskladištenje u njegovom skladištu nije moguće iz bilo kojih razloga. 136 . Ako takvi podaci ne postoje. sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladištu. — lakopokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju.2. Poseban nadzor nad uskladištenom robom špediter vrši samo po izričitom nalogu komitenta. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom železnice i nadzorom carinarnice za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom transportu. preduzme potrebne mere za zaštitu robe. kretanje skladišnih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladištene robe. Pod posebnim uslovima uskladištava se sledeća roba: — eksplozivni. a s druge strane željeznički kolosek za utovar-istovar vagona. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. — roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu. Principi uskladištenja Što se tiče uskladištenja robe. onda su merodavni podaci koje utvrdi špediter. npr. te po potrebi montirati odgovarajuće uređaje za grejanje. ukoliko takvim raspolaže i ukoliko je to moguće s obzirom na carinske propise. Budući da špediterska skladišta obično imaju s jedne strane pristup za drumska vozila.1. 11. Raspored robe u skladištu mora biti takav da omogućava primenu skladišne mehanizacije. Praktično skoro da nema špediterskog preduzeća koje nema odgovarajući prostor za uskladištenje robe svojih komitenata. naravno da najpre dolazi u obzir uskladištenje robe u skladišta komitenta. ovlašćen je da na komitentov račun. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. robu treba odmah tako smestiti da se može uz najmanje poteškoća izneti iz skladišta i utovariti u prevozno sredstvo.

11. Vrste ambalaže Pod ambalažom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja služe za pakovanje robe. tj. špediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog. a veće špedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mašinama za izradu sanduka. ako je takav način uskladištenja uobičajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladištenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom. špediter je dužan otkloniti. robu koja je uskladištena u sopstvenom skladištu ili u skladištima trećih osoba. špediter ne odgovara za takvu štetu. Špediter je čak ovlašćen da na komitentov račun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izveštavajući komitenta o tome. treba imati u vidu da je špediter odgovoran za propast ili oštećenje robe uskladištene u njegovom skladištu ako sa robom nije postupao pažljivo kako to čini dobar skladištar. kutija i drugih vrsta transportne ambalaže. i — transportno pakovanje. Pakovanje robe Transportno odelenje treba ponekad.0. Ako dati nalog ne sadrži pobliže podatke. da osigura potrebnu transportnu ambalažu i zapakuje pojedine komade. dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaža za transport. potrebno je preporučiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladištena roba osigura. rukovanje i transport. oštećenja. prilikom izvršavanja primljenih naloga. rđa i sl. Ako je komitent predao na uskladištenje neku od spomenute robe. zagađivanja i kvarenja. onda komitent odgovara za štetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. odnosno koja omogućava lakšu i jednostavniju manipulaciju i prevoženje. Moderna transportna ambalaža treba da ispunjava sledeće uslove: — da štiti robu za vreme prevoženja do odredišta. nedovoljnog ili lošeg pakovanja. a ako to nije moguće. Kada je u pitanju odgovornosti za uskladištenu robu.3. 137 . 32. 11. kako bi se roba zaštitila od rasipanja. Praktično. — da je što lakša. isključujući javna skladišta. postoje dve vrste pakovanja: — komercijalno pakovanje. — da nije skupa. Budući da špediter ne odgovara za štetu prouzrokovanu višom silom. komitent je dužan da brine da mu roba bude upakovana po običajima i prema uslovima prevoženja u onoj grani saobraćaja kojom se njegova pošiljka prevozi. špediter osigurava uskladištenu robu samo protiv požara i poplave. Isto tako špediter ne odgovara za štetu koja bi nastala usled uskladištenja na otvorenom skladištu. te omogućila i olakšala upotreba. Naime. Komitent može izdati opšti nalog za osiguranje za sve svoje pošiljke ili pojedinačni nalog za svaku pošiljku. ambalaža koja služi za zaštitu robe za vreme prevoza i uskladištenja. Ako bi do štete došlo zbog toga što roba nije uopšte upakovana ili nije dovoljno upakovana. popravi oštećenu ambalažu o komitentovom trošku i na njegovu odgovornost. U hitnim slučajevima špediter je dužan da. a pri tom nije upozorio špeditera na njenu prirodu.). Opštih uslova. Za Izvršenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolaže stručnim radnicima (pakerima). dužan je nadoknaditi pričinjenu štetu. Prema odredbi čl. Štetu na robi ili ambalaži do koje je došlo njegovom krivicom.— druga opasna roba.3. špediter osigurava samo po izričitom komitentovom nalogu. kao ni za štetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje. prema svojim mogućnostima. ili da je proda na javnoj licitaciji prema običajima mesta gdje je roba uskladištena. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaža koja se zajedno sa robom prodaje potrošaču (kupcu).

od kojeg je materijala izrađena (drvena. ambalažu možemo podeliti takođe i prema raznim drugim kriterijumima. izgubiti ili oštetiti drugu robu. Slični propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju. treba da imaju stručan kadar i tehnička sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti. neće primiti robu na prevoz iako pošiljalac pristaje da upiše u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju.. kartonska.. Ambalaža za prekomorski transport Posebnu pažnju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje. a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne štete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga što roba nije dovoljno ili nije uopšte pakovana. za koju saobraćajnu granu (za prekomorski prevoz. Pravilnim pakovanjem mogu se također smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguću meru. međutim.) itd. Zbog toga treba i kod izrade ambalaže voditi računa da se ona oblikuje tako da omogući što bolje iskorištenje brodskog prostora i da se. Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana. za težinu ili kubaturu.— da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoženja. — da se može sklopiti prilikom povratka.2. 11. staklena. a pošiljalac to nije učinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao. Između ostalog. Pakovanje se smatra odgovarajućim ako naizgled pruža sigurnost da će roba biti zaštićena od običnih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odredištu. nepakovani«. . Roba je. Otpremna železnička stanica odlučuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno. na taj način.3. pogotovo oni koji se angažuju u pomorskoj špediciji. burad u kojima se prevoze tekućine u stanju vrenja moraju imati oduške koje omogućavaju izlazak plinova itd. pri čemu se mora voditi računa ne samo o zaštiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta. tj.. rđa i sl. te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz često zavisi i plasman robe na prekomorskim tržištima. drveni ugalj i razne otpatke. način pakovanja je izričito propisan u RIDu za svaki predmet. Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju određenih vrsta robe. već i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladištenja u tranzitnim mestima.. »Pošiljka nepakovana« ili »Dva komada sa oznakom . ipak se često i špeditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport. tekstilna)..). što je posebno važno jer se pomorska vozarina često računa alternativno. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima. Ako priroda robe zahteva pakovanje. Inače. metalna. dovoljno je u tovarnom listu u rubrici »Izjave« upisati npr. burad i sanduke koji sprečavaju zaprašivanje.. ukoliko je povratak predviđen. npr. plastična. utovara.. naime. železnica može odbiti prijem pošiljke na prevoz ili može zahtevati da pošiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu očigledne znakove oštećenja ili drugih nedostataka u pakovanju. ako je šteta nastala iz drugih razloga. odnosno proizvođača. slično važi i za čađ. naravno. osim.. propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vreće. Pakovanje robe u železničkom transportu Železnice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz. ako je očigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti.1.. Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz. i to prema izboru brodara (W/M klauzula — Weight or Measurement). za vazdušni prevoz . Zato špediteri. 11. indirektno smanji vozarina. istovara i pretovara. pri takvom prevoženju izložena štetnom uticaju mora (korozija. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tačno stanje u čemu 138 . To pošiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista »Izjave«. Železnica.. br.3.

utovara. tri daske napukle«. a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi. a u slučaju da dođe do razdvajanja prevozne isprave i robe. onda se to obično označava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju položaj kako treba koleto da stoji. navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u železničkom transportu. »Nedovoljno pakovano«. zapaljivo i sl. da se može ustanoviti odredište i primalac. Ta izjava vredi za sve pošiljke koje je opisao u izjavi. korpama i sl. železnica. no u tovarnim listovima pošiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. te o tome postoje posebne tablice. kod kojih čvrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja služe kao kostur sanduka. Jedan od najuobičajenijih oblika klasične ambalaže svakako je sanduk. Odgovarajuće oznake pošiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan način da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. odnosno osiguravajuće društvo neće. koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu železnicom. npr. da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome. »Komadi samo pakovani u papiru « ili »Sanduci HF br. pretovara i istovara. u svako doba može ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredište. upisivanjem: »Opšta izjava«). Osim toga. jer on. odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko. kod pošiljaka koje popune kompletan brod. Obeležavanje pošiljaka Osim pakovanja. šlep ili avion. Slično je i sa sanducima koji se izrađuju od šper-ploča. a dimenzije. može dati opštu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajućem železničkom formularu (npr. Obrazac se može kupiti na svakoj železničkoj stanici. tablicama ili privescima od čvrstog i izdržljivog materijala (limene ili drvene 139 . snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja.). daščica ili letava. Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smeštati u istom položaju. dakle. Jasno je da za teži sanduk treba birati deblju žicu. Kod rešetkastih sanduka (letvarica) potrebna čvrstoća ambalaže zavisi od odnosa težine tereta i dimenzija letvica. sa stanovišta prevoznika. i obeležavanje (signiranje) pojedinih komada pošiljke. U interesu je pošiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz. Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise »ČUVATI OD VLAGE«. Ako priroda robe ili način pakovanja to ne dopuštaju (npr. Ako neki pošiljalac češće otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju. odnosno »ČUVATI OD SUNCA«. Nije dovoljno samo napisati npr. a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kišobrana. 6 i 7 u slabom stanju. uostalom. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom »staklena čaša s vratom« i natpisom »NE PREVRTATI«. To će biti potrebno samo kod pojedinačnih pošiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. po pravilu. kod robe u vrećama. jer to ne kazuje ništa. Obeležavanje neće biti. neka obeležavanja služe i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoženja. naime. Za ojačavanje ambalaže koriste se čelične trake ili žica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. potrebno kod vagonskih pošiljaka. oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i težine robe i od uslova prevoženja. nadoknaditi štetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrešnog pakovanja. Takve oznake mogu se utisnuti već prilikom izrade ambalaže. kamion. 11. Svrha obeležavanja je da se. »LAKO LOMLJIVO« i sl. prilikom prevoza.4. Tipovi ambalaže i načini pakovanja. K-160 za unutrašnji ili 160a za međunarodni prevoz). Sanduci se izrađuju od drvenih dasaka.).se sastoji nedovoljno pakovanje. obeležavanje treba izvršiti na listicama. u dužnost pošiljaoca ili njegovog špeditera spada.

dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu pločicu. kod živih životinja listići plave boje sa slikom petla. i to: Br. Br. 2B – crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama . Po pravilu postoje dva formata. 6B. Br. Pri prevoženju komada u otvorenim vagonima treba voditi računa o tome da usled vremenskih prilika (kiša. Br. U spomenutim propisima tačno je određeno koja vrsta listića se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih pošiljaka). 6C i 6D.gore. no praksa je da takve listiće . 8 — dve crne strele na beloj osnovi . 10 — crveni trouglasti listić sa crnim uzvičnikom .crna bomba na narandzastom polju . Br. l . Savremene transportne tehnologije Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladište-skladište bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalaže sve više uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta. Br. 5 . 9 — crvena čaša na belom polju . ili. crno na belom polju . To će se kod nalepljenih papirnatih listića postići tako da se iste oblepe celofanom i tako zaštite od raspadanja usled vlage. 2C . Br. ozbiljno je uzdrmana »vladavina« do tada vodećeg oblika klasične ambalaže . ili na platnu koje mora biti sigurno pričvršćeno (zašiveno) na te komade. Br. Br. a korisnici ih mogu štampati i sami prema uzorcima. lepe i druge vrste listića. dve.sanduka. Listići se mogu dobiti na svim železničkim stanicama. zrakasti simbol deteline. lale i grozda. ne prevrtati. a drugi veći format za vagone. Br.zapaljive čvrste materije.opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom. železnice) kao dovoljnim pakovanjem još je više istisnut iz upotrebe drveni sanduk. 11.lepe špediteri sami. snijeg) adresa ne postane nečitljiva.tablice ili tablice od čvrstog kartona).5. Postoji 17 vrsta listića. Sa pojavom paleta 50-tih godina prošlog veka. 2D . Obeležavanje se vrši postojanim bojama.za nagrizajuće materije. To je naročito potrebno kod prekomorskog prevoza. sa jednom. donji trougao crven . Br. Br. crn na belom polju . a iz druge na ruku. Pošiljalac je dužan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako poništiti da ne dođe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoženja. kod pošiljaka sa osiguranjem uredne isporuke.crna buktinja na belom polju. 4 – crna mrtvačka glava na belom polju . psa i glave goveda. Br.za otrovne materije.crna buktinja na crvenom polju .crna buktinja na plavom polju .crna buktinja na krugu na žutom polju . kod brzopokvarljive robe takođe plava listica sa slikom ribe. Br.krst. jedan manji za koleta. utiskivanjem usijanim gvožđem ili lepljenjem natpisa na papiru.opasnost od eksplozije. 4A . Osim ovih listića na vagone se.za materije štetne po zdravlje.pažljivo manevrirati. a uzorci listića su odštampani u RID-u. 7 — crn kišobran na beloj osnovi . 2A . tri ili četiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadržaja i aktiviteta . Specijalno obeležavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije). Ove listiće na vagone mora postaviti besplatno železnica. 3 .zaštita od vlage. Slične propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraćaju. kod pojedinih vrsta robe.za oksidirajuće materije. natpis RADIOACTIVE. Koji će se listić morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u. listiće u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu. listića sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom. 6A. npr.po pravilu .samozapaljivo.zapaljive tečne materije. listić sa crvenim točkom i krilima i crvenim okvirom itd. Usavršavanjem tehnologije izrade ambalaže od valovite lepenke (kartonska ambalaža) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr. kao i pomoću već spomenutih privezaka.pažljivo rukovati. pogotovo kad je takva 140 . na vagone koje treba usput doleđivati.za radioaktivne materije odgovarajućih kategorija.

prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta. motornog ili ručnog viljuškara) može prihvatiti zajedno sa robom složenom na njima. letava. kada je iz SAD trebalo prebacivati velike količine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje američkih i savezničkih armija i stanovništva u prekomorskim zemljama. npr. SEABEE. a istovremeno će od železnice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. te korisnici železničkog transporta mogu svaku vagonsku pošiljku predati na prevoz paletizovanu. Palete mogu biti izrađene i od drugih materijala. Ova tehnologija naročito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom. nije moguća. U prekomorskom transportu.5. Saradnja se ostvaruje na taj način što će i saobraćajna preduzeća (železnica. svetski rat. a delom železnicom. budući da je za mehanizaciju potrebno više prostora za manevrisanje. žice ili metalnih cevi. Počeci paletizacije vezuju se za II. pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. 10 paleta natovarenih robom.ambalaža prilagođena merama standardne palete. a kojih danas. samo što još ima stranice od dasaka. paletni lanac. Za paletizaciju vagonskih pošiljaka naravno da nema nikakvih ograničenja. od plastike i sl. Naše železnice su npr. naravno osim u onim slučajevima kad paletizacija. autosaobraćaj itd. Radi koordinacije napora oko uvođenja paletizacije. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladišta. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO). pa neće biti važno čije su vlasništvo palete koje se upotrebljavaju za prenošenje robe od proizvodnje do potrošnje. bolje rečeno velikih kontenera na točkovima koji se mogu natovariti i na vagon. osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa sedištem u Beogradu. podići ili spuštiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. poslednjih godina došlo je do snažne ekspanzije kontenerskog transporta. neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzeća. BACAT). Boks-paleta je isto tako drvena podloga. kao i reka-more (sistemi LASH. Isto vredi i obratno. no ponekad se to ne vrši dovoljno sinhronizovano. a može imati i poklopac. gledano u svetskim razmerama. Paletizacija Paleta je drvena podloga. a u zamenu će od njega dobiti 10 praznih paleta. jer se savremena špediterska skladišta ne mogu ni zamisliti bez mogućnosti 141 . Špediterska preduzeća treba da i o tome vode računa. možda i nema u upotrebi. špediter) predati železnici na prevoz npr. Nemačkoj. Izgrađena je ogromna kontenerska flota. dosad osposobile za paletizaciju robnih pošiljaka skoro sve železničke stanice. barem kod nas. Osim transportera koji omogućavaju dostavu vagona pred skladište primaoca ili pošiljaoca. pošiljalac (proizvođač. na koju se tovari roba. pa je u toj zemlji danas praktično sav promet robe paletizovan. izrađena od dasaka određenih standardnih dimenzija. takav način je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD. SAD itd. a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika železničkih stanica. a ni dovoljno uporno. s obzirom na specifičnost robe. a isto tako i preduzeća iz drugih grana saobraćaja. I kod nas se nastoji paletizovati što više robe za transport. Uočivši efikasnost tog sistema. Slična je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. Praktično se to svodi na to da će npr.) i proizvodna i trgovinska preduzeća izrađivati palete prema propisanom standardu. sve se češće pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica. razvijen je i u Francuskoj. čime se zatvara tzv. Tako se pošiljke jednim delom prevoze drumom. da bi se omogućila šira primena paletizacije. Naravno da takav racionalan sistem razmene može funkcionisati samo onda ako svi učesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. 11.0. Palete su tako konstruisane da ih viljuška prenosnog sredstva (električnog. Međutim. jer će železnica u uputnoj stanici isporučiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara «komad po komad». trgovac.

Inače. a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smeštaj stvari mornara na brodovima. skidanje. velike (preko 3 m3) i transkontenere. a brzom manipulacijom se skraćuje vreme prevoženja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. 142 .125 mm). Širina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2. Za prevoz kontenera u međunarodnom železničkom transportu vrede odredbe Međunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo). Te se prednosti sastoje u tome što kontener omogućava brz utovar. železnica . Prema vlasništvu. Međunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema dužini u četiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12. kontener je. jer se vozarina računa.kamion) i kao solidan omotač čuva robu od rasipanja i oštećenja.290 mm).1.055 mm) i 1-D = 10 stopa (2. standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene. Konteneri mogu biti izrađeni od drveta. Kontejneri Umesto klasične transportne ambalaže proizvodne.kamion). bez istovara u usputnom skladištu. otvorene i kontenere-cisterne.435 mm.990 mm). pri čemu se skraćuju manipulacije.brod . trgovinske i špediterske organizacije se često služe otpremom robe u kontenerima. istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo. U tarifskom pogledu. jer se roba u konteneru može preuzimati i izdavati u skladištu kornitenta.manipulacije paletizovanom robom. koje je 1967. po pravilu. 11. lima. proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizičkih osoba. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). Na unapređenju kontenerskog transporta angažovano je kod nas i u svetu više različitih organizacija. autoprevoznika). Sama reč kontener (container) potiče iz pomorske terminologije. U međunarodnim okvirima najznačajnija je Međunarodno društvo »INTERCONTAINER« sa sedištem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu. brodara. a mogu imati i specijalne naprave za dizanje. koji je kao prilog III uvršten u CIM. 1-C = 20 stopa (6. korisnik prevoza robe u kontenerima na železnici ima znatne pogodnosti. a propisi o računanju vozarine su posebno objašnjeni u čl. RT-1. pod nazivom »kontener«se podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako građena da omogućava direktan prevoz robe od skladišta do skladišta («od vrata do vrata») bez pretovara u toku prevoza i u slučajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili više vrsta prevoznih sredstava. železnica .5. primenjuju se kod prevoza železnicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrštene u RT-1. Za velike kontenere vozarina se računa po odredbama za vagonske pošiljke. Prednosti kontenera kao transportne ambalaže jesu mnogobrojne. aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala. kontejeri mogu biti vlasništvo vozara (železnice. samo za stvarnu težinu utovarene robe. pokretanje i za održavanje određene temperature i vlage. Kod statističkih preračunavanja u kontenerskom transportu i utvrđivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. Prema veličini (u tarifskom smislu) konteneri se na železnici dele u tri grupe: male (do 3 m3). 50. Osim toga. što znači da se težina kontenera ne uzima u obzir kao što je slučaj kod klasične ambalaže kod koje se vozarina računa za ukupnu težinu robe i ambalaže. Za prevoz železničkih kontenera i privatnih kontenera za koje je železnica dala odobrenje za puštanje u saobraćaj. 1-B = 30 stopa (9. Prema sadašnjem stanju.brod . a to naročito dolazi do izražaja kod kombinovanog transporta (npr. g. ustvari.

B i C). Ta je firma svojevremeno razvila. Švajcarskoj. a za sam prevoz vrede odredbe opštih uslova.železnica. Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomoću specijalno građenih brodova (Ro-Ro brodovi). osnovana još 1969.osnovalo 11 evropskih železničkih uprava. u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije. tri tehnike (Kombi-Technik A. svojevremeno se razvio tzv. osim vagona-hladnjača. Razlika između pojedinih tehnologija je bila u tome. na primer: drum-železnica-drum. pod različitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredišta. Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD. »UFR« i »Prise par pinces«. U transportu drum .2.5. Iako dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate.drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim železnicama svojevremeno razvila četiri vida takvog transporta pod nazivom »Kangourou«. a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadržavanje broda uz obalu ili gat. reka-more-reka i sl. pa i Italiji i Nemačkoj opremljene su uređajima za jednu ili više spomenutih tehnologija utovara. U stvari. a takav se transport naročito razvio u sredozemlju. 11.more . drum -more. Na mreži naših železnica otvoreno je za prevoz transkontenera u režimu »INTERCONTAINER« odgovarajući broj železničkih stanica. te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa džepom zajedno sa točkovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. godine sa sedištem u Frankfurtu. poznat pod nazivom »Piggy-back«. Holandiji. Belgiji. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je više sistema.hladnjačama od 20 i 40 stopa i usko surađuje sa evropskim železničkim upravama i društvom »INTERCONTAINER«. da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomoću specijalne dizalice ili sopstvenom vučom. u sporazumu sa nemačkim železnicama. To društvo. Praktično. odnosno sveli na podnošljivu meru. Kombinovani (integralni) transport Za kombinovanu otpremu »od skladišta do skladišta« kada to nije moguće ostvariti jednim transportnim sredstvom. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa sedištem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom »Kangaroo«. sa Srednjim i Bliskim istokom. Delatnost te firme se proširila i na Austriju. između ostalih i bivše JŽ. a nastali su zbog zahteva da se omogući transport robe iz unutrašnjosti zemlje rečnim transportom i dalje preko 143 . Takvih sistema ima u različitim kombinacijama. a počeci saradnje postoje i sa našom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinačni prevozi drumom. Važnije železničke stanice u Francuskoj. Takav transport je naročito efikasan u saobraćaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgrađene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasičnim i kontenerskim brodovima. Na nemačkom jezičkom području za takav kombinovani transport se koristi naziv »Huckepack-verkehr«. za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa. ipak se od toga nije odustalo. osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama. odnosno jednom saobraćajnom granom.drum. slične odnosno istovetne onima u Francuskoj. Za transport u kontenerima-hladnjačama na evropskim železnicama brine se Međunarodno železničko društvo za transporte u hladnjačama »INTERFRIGO« sa sedištem takođe u Baselu. Kod kombinovanog transporta drum . za što su izgrađeni i posebno konstruisani vagoni. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. »MC22«. između Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. raspolaže i sa kontenerima . a naknadno su kao osnivači pristupile još 12 železničkih uprava. najveći deo kontenerskog transporta železnicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji društva »INTERCONTAINER«. U Nemačkoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR. uputstva i tarife.drum.

82 m.evropskih luka nastavlja se u unutrašnjost.600 t.sistem. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH . no dosad je dospeo Rajnom do Basela. širina 4. Barže imaju dužinu 38. široke 9. možda i zbog čestih bojkota od strane lučkih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka . zapremine 555 m3. Dužina barži iznosi 16.i SEABEE brodova.mora bez pretovara. a preko kanala RMD i do nas. i Rusija se . Barže su podešene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutrašnjim plovnim putevima. a na ušću reke u more kompletne barže se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti rečnim putem u unutrašnjost. te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova. Barže su duge 18. Uviđajući prednosti kombinovanog pomorsko-rečnog transporta. te Senom do Pariza.100 t. 144 . U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matičnih brodova i potreban broj barži za obavljanje prevoza na relaciji Dunav . ruska izvedba se u detaljima prilično razlikuje od američkog uzorka.kao zemlja koja ima veoma razvijenu rečnu i kanalsku plovnu mrežu . širinu 35 m.3 m (kod maksimalnog utovara). te što se utovar/istovar obavlja pomoću elevatora. kad je prvi brod za taj sistem izgrađen u Danskoj. Inače. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. širinu 11 m.odlučila za primenu takvih sistema.000 dwt i brzinu 20 čvorova. znatno je manjih dimenzija od LASH. nosivosti 370 t. Razlikuje se od LASH .65 m. pa i u našim prostorima. Na palubi se umesto barži može smestiti odgovarajući broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa. g. a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros. LASHtransport započinje u unutrašnjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu. a kod istovara izvlače ih iz tunela.27 m. a zatim uključen u promet između istočnoengleskih luka i Holandije. no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH . a ne dizalicom. nosivost barže je 150 t. Tako npr.Indijski podkontinent . BACAT . a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajuće rečne barže. a u njega se može ukrcati 10 BACAT . g. U brod može da se smesti 16 barži pod palubom i 10 na palubi. dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa. Steamship Co. SEABEE-sistem (»morska pčela«) je sličan LASH-sistemu.Jugoistočna Azija.brodovi mogu služiti i kao uslužni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH . iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutrašnjosti SAD rečnim putem i dalje preko Atlantika za unutrašnjost Evrope. koji kod utovara guraju barže u tunel broda.25 m. teretnice se takođe izdaju za ceo pomorsko-rečni put. a zasniva se na matičnom brodu na koji se tovare 83 barže. Uglavnom.barži i 3 LASH .75 m. Matični brod (brod nosač) je dvotrupac.more reka.7 m i širina 10. Iako je ceo sistem izgrađen po američkoj SEABEE-licenci.55 m (prazne) do 3.barži.brodovi i mogu da prime 38 barži na tri palube. dok im je gaz 2. ovaj sistem se nije naročito razvio. Za utovar/istovar služi posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomoću koje se barže dižu odnosno spuštaju u vodu (tunel) između dva trupa broda. dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT). Otpremu i dopremu barži obavljaju remorkeri. gaz im je 0. ili odgovarajući ekvivalent kontenera od 20 stopa.73 m.. Zbog znatno većih dimenzija i dubljeg gaza barži (3. no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 barže. gaz 11 m.Crno more . BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973. I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom.7 m). postoje tri sistema. a maksimalni gaz 1.22 m) postoje manje šanse da se taj sistem infiltrira u naš rečni plovni sistem. taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta.5 m. brodovi imaju dužinu 267 m.sistema u tome što su barže veće nosivosti (845 t) i dimenzija (dužina 29.barže. a nosivost 1.Srednji istok . a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajuće nosivosti. Inače. nosivost 36. te iz severno . a utovar/istovar barži omogućuje ugrađeni lift nosivosti 2.

6. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila. a da se pri tome ne izvrši obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeležja. godine). Troškove rada komisije snosi tražilac.0. Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija još 1957. a SFRJ ju je ratificirala 1977. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). Carinarnica donosi rešenje na prigovor kojim ga odbija ili uvažava. i u toj oblasti su doneti razni međunarodni propisi. — da svi prostori. tu i tamo se javljaju i drugi slični sistemi. U spomenutom Aneksu 2. na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile. Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi članovi komisije. a jedan koga odredi privredna komora. TIR i ATA karneti U cilju olakšavanja međunarodne razmene dobara na međunarodnom nivou se donose razni propisi. BOB . godine (Konvencija je objavljena u Dodatku »Službenog lista FNRJ« broj 13 od 7. XI 1957. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predviđenim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera.. Postupak sa vozilima pod režimom TIR Međunarodni drumski robni transport može se obavljati: – pod režimom karneta TIR ili u – običnom režimu. — da se nikakva roba ne može vaditi ili stavljati u zapečaćeni deo vozila ili kontenera. Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu. g. gde bi se mogla smestiti roba. 11. utvrđuje komisija koju posebnim rešenjem imenuje upravnik nadležne carinarnice. U ovom momentu nas zanimaju olakšice u drumskom saobraćaju i postupak za ostvarivanje tih olakšica na bazi TIR-karneta. naročito u 145 . mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vrše međunarodne prevoze pod pokrićem karneta TIR.sistem (Barges on Board) i DELTA . stupila je na snagu 20. 11. Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za korištenje carinskih pogodnosti pod pokrićem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgrađeni tako — da se roba. carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehničkoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu). koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku. 11. 3. moraju im vozila odgovarati tehničkim uslovima određenim u Aneksu 2. Tehnički uslovi za vozila Preduzeća registrovana za obavljanje međunarodnog drumskog robnog transporta. 1978. Revidirana Konvencija iz 1975.6. Komisija se sastoji od tri člana. Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet).sistem. i to dva od strane carinarnice. kao i olakšice za privremeni uvoz/izvoz određenih kategorija roba na bazi ATA-karneta.0. — da vozila ili konteneri ne sadrže skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti.Inače. Konvencije TIR. budu lako pristupačni carinskoj kontroli. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti.6. koja se u njima prevozi. no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema. Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehničke uslove. kao i zakonski zastupnik ili punomoćnik prevoznika. može na jednostavan i efikasan način držati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeležja. npr.0. Protiv rešenja carinarnice korisnik ima pravo žalbe Upravi carina.

Ispravke treba vršiti precrtavanjem pogrešnih podataka i upisivanjem željenih. te za sebe zadržava listić broj l sa odgovarajućim manifestom robe koji pripada tom listiću. sklopivi itd. karneti TIR se štampaju na francuskom jeziku (v. Prema propisima Aneksa 1. broj registracije drumskog vozila. Nakon što je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeležja. a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa. a posebno za vozila pokrivena ceradom. Konvencije TIR. kod nas Privredna komora. otkida ga zajedno sa manifestom i vraća polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listićem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj način se transport razdužuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo. Zatim stavlja pečat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiću karneta TIR. Težina i mere iskazuju se u metričkom sistemu. prelaznoj i odredišnoj carinarnici. Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar).1.6. roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upućeni određenim prevoznim putem (itinererom) na odredište u inostranstvo. Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi.2. Tablice moraju biti izrađene u dimenzijama 0. ova popunjava i overava listić broj 2. i to za specijalna vozila (hladnjače. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna. Opis karneta TIR Knjigu .karnet TIR . kao i odgovarajući manifest za robu. naziv vozara i njegovo sedište. rešetkasti. kroz koliko će zemalja roba proći na konkretnom putovanju. Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listića .6. 11.40 m. Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehničkoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR. Svaki listić mora biti datiran i potpisan od strane vozara. Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadrži sledeće podatke: naziv međunarodne organizacije koja ga je izdala. Slično je propisano i za kontenere (Aneks 7. Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. naziv garanta. putem koji bude određen. osim u slučaju sumnje na zloupotrebu.).pogledu prostora rezerviranog za smeštaj tereta i sistema zatvaranja. Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listić broj l.0. polaznu i odredišnu zemlju. prilog 7). Preporučuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaćom mašinom ili sličnim načinom (kopiranjem) kako bi listići (volei) bili čitljivi. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on dužan popuniti.izdaju ovlašćena garantna društva. cisterne i kola za seobu). Na drugoj stranici korica odštampano je jamstvo vozara i garanta da će robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim pečatima. 11. ona tada zadržava 146 . a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog pečata. te potpis sekretara i pečat međunarodne organizacije koja ga je izdala. rok važnosti. dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum.25x0. Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota). Konvencije TIR) s tim što su razrađeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni. Zainteresovani vozar naručuje ili kupuje karnet TIR od ovlašćene garantne organizacije svoje zemlje.20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm. u određenom roku.volea. Svaki listić je numeriran (počev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu. a slova TIR moraju imati dužinu od 0.0. Način carinske kontrole Ceo sistem olakšica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokrićem karneta TIR neće biti pregledavana u prolaznim graničnim carinarnicama. broj.

Pri prolasku kroz eventualne sledeće tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja. (udes. plave carinski organi tranzitne zemlje. kvar na vozilu i sl. te da li se vozilo pridržava određenog prevoznog puta i roka prevoza. da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni. ili od strane drugih organa državne uprave. uputne i tranzitnih zemalja. organizacije koje ga izdaju. mora se sačiniti zapisnik. a bele organi zemlje uvoznice. set karneta ima žute. Uputstva za postupak u takvim slučajevima nalaze se na trećoj stranici korica karneta TIR. U slučaju da dođe do povrede carinskih obeležja.). 7 itd. na osnovu koje je omogućen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. dok su na poslednjoj strani odštampana uputstva za upotrebu karneta. Taj postupak služi kao dokaz da je roba izašla iz te tranzitne zemlje.). 6 itd. poreklo. Uputna carinarnica vrši normalno uvozno carinjenje. te vrednošću i poreklu robe. automobila.1. a po želji se može dodati i drugi jezik. Ili pojednostavljeno. popravke ili oplemenjavanja. sajamske i izložbene robe. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe. samo sa narednim brojevima listića. te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeležja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listića broj 3. težina. popunjava listić i talon sa parnim brojem. Karnet je povezan u korice. Sledeća stranica je predviđena za detaljan opis robe (naziv. a izlazne carinarnice parne brojeve listića (2.). Prilikom transporta pod pokrićem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju. niti se one plaćaju. 5. plave i bele stranice. 4. kao i uređaja za sajamske paviljone. Inicijativu za donošenje te konvencije je pokrenuo GATT. ako je ovaj dostupan. razloga slanja. 11. otkida listić i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruživanja neparnom listiću karneta koji je ova zadržala. Korisno je zahtev dostaviti i u 147 . Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listić broj 4. štampaju se na francuskom i engleskom jeziku. markacija. Primenom ATA-karneta omogućava se korišćenje carinskih olakšica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka. a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dažbine. privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina. Postupak sa ATA-karnetom ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). obrade. konferencijske i sportske dvorane. nazivom i adresom inostranog primaoca.). otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridružuje listiću broj 3. odnosno rezervnih delova. npr. godine. pri čemu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3. Zapisnik treba da je sastavljen od najbližeg carinskog organa. ili ako se roba mora pretovariti iz nepredviđenih razloga. količina. Konvencija je doneta 1961. sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz. broj karneta. između ostalih i naša zemlja. pošiljalac i primalac robe. rok izdavanja i trajanja. PKJ jamči Upravi carina za eventualno plaćanje carine za privremeno uvezenu robu u našu zemlju po stranim ATA-karnetima.6.(otkida) istovremeno i listić broj l i listić broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. Istovremena se kontroliše stanje vozila. vrednost i sl. svrha uvoza/izvoza. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odštampani potrebni odgovarajući podaci. te potvrde o izvršenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. a pristupila joj je većina zemalja u svetu. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora. pri čemu žute zadržavaju carinski organi zemlje izvoznice. Primenom ATA-karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade. a vredi godinu dana od dana izdavanja. Inače.

ista podleže normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza. 148 . španskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tačno i podatke na stranom jeziku. engleskom ili nekom drugom jeziku prema slučaju (nemačkom. Ako se roba zadrži u zemlji uvoza. Prilikom vraćanja robe korisnik je dužan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajući deo bele liste o vraćanju. italijanskom.prevodu na francuskom.

u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: — kontrola kvalitete robe. — kontrola otpreme robe. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. Kontrola kvalitete i kvantitete robe Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji.0. takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane. a takođe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. Između ostalog. ili će po ovlašćenju sam dati odgovarajući nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. 12.0. redovno sadrži i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe. pretovara. obveze i način rada utvrđeni su u Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga špediterska preduzeća u svetu. Inače. 12. skladišnog prostora i vremena. Ukoliko špediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu. između ostalog. — kontrola pakovanja robe. Naime. Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije . obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu. 149 . kao i ko će i na koji način to utvrditi. u konkretnom slučaju. između ostalog. naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana. — uzimanje uzoraka. i špediterske ili kontrolne organizacije s druge strane. odnosno neki drugi špediter.12. — izdavanje garantnih pisama. — lizing (leasing). tj. transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo. objedinjuje se špedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom što ima za posledicu racionalnije korišćenje radne snage. smatrati i sledeći poslovi: — kontrola kvalitete i kvantitete robe.0. pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. — kontrola i nadzor utovara. — doleđivanje. on će u tom smislu dati predlog svom komitentu. Prava. Posebni ugovor u tom smislu može biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj će on dati nalog špediteru da izvrši i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). u tom slučaju je moguće angažovanje i usavršavanje stalnog stručnog kadra. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA Pod specijalnim špediterskim poslovima mogu se. Kontrola kvalitete Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe. postoji više specijalizovanih organizacija za kontrolu robe. u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. — zastupanje u slučaju generalne havarije. — kontrola skladišnog prostora i/ili načina uskladištenja robe. — kontrola količine robe. no tim se poslovima mogu baviti i preduzeća međunarodne špedicije. sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. — naplata robe. — praćenje transporta.poduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. što donosi čitav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji. istovara.

Prema tome.1. odnosno špediter. mišljenje) je isprava koja se može napadati. odnosno mišljenje.0. Kontrolu. davanja jemstva i sl. sezonskom isporukom ili opštepozna tim običajima ili standardima. Kontrola kvaliteta robe se obično zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda. Kontrola kvantiteta Kontrolu kvantiteta (ugovorene količine) robe mogu takođe vršiti kontrolne organizacije. otpreme. osigurava tako da npr. uzorkovanja. a na osnovu zahteva kontrolna organizacija će dati i poseban nalaz. kod izvoza određenih proizvoda (npr. neugovorna) kontrola kvaliteta robe. kupac redovno ne vrši sam kontrolu iz raznih razloga (nema stručnjaka. pri čemu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizičkih i hemijskih svojstava robe. tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja. Budući da kupac najčešće nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca. — uzorkovanje. izdaju takođe odgovarajući certifikat. da izvrši i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnošću. dužna izdati odgovarajuću pismenu ispravu koja se naziva certifikat. kontrola kvantitete se ređe traži od strane kontrolnih organizacija.— kontrola transportnih sredstava. već taj posao poverava špediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji. a o utvrđenom kvantitetu kontrolna organizacija. istovara.). u momentu i mestu prelaska vlasništva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajuće kontrolne organizacije i od iste traži odgovarajuću ispravu. O izvršenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga. pretovara. kontrolna organizacija je. kupac može zahtevati od kontrolne organizacije. slaganja. skladištenja i sličnih poslova. nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport određene robe. te strana koja se smatra pogođenom izdatim nalazom može pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe. carinski organ neće dozvoliti izvoz. tehnička pomagala. a to se obično uslovljava u dokumentarnom akreditivu. Certifikat (nalaz. vrše kontrolori tržišnog inspektorata. certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. utovara. već se najčešće 150 . Osim same kontrole kvaliteta robe. Osim ugovorne. i — ostali slični poslovi. kao i špediter ako to on radi. Na osnovu takve isprave može doći do isplate ugovorene cene. otežan položaj u slučaju spora). — preuzimanje i predaja robe. Kao što smo ranije spomenuli. a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat. zastupanja. Načela i postupak su identični onome je opisano u prethodnom poglavlju. Radi se o kontroli koju propisuje država u opštem interesu. postoji i službena (državna. odnosno špeditera. Važnost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo značajna. Međutim. kod izvesnih životnih namirnica i sl. odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta. npr. Da li isporučena roba odgovara po kvalitetu onoj što je ugovorena. 12. osim zastupanja i jemstva. U Opštim uslovima je tačno definisano koje podatke treba da sadrži certifikat kod pojedinih vrsta usluge. prevoza. direktno određen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno određen lokalitetom porekla robe. Bez takvog certifikata. vršenja ekspertiza. — laboratorijsko ispitivanje. kupac se može uveriti i sam. zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja. pa i kvantitete. u ovakvim slučajevima. — vršenje ekspertize. on se u pogledu kvalitete. U praksi.

Samo preuzimanje robe može biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. kod železnice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim će pošiljka biti upućena. Železnica u tovarnom listu službeno potvrđuje rezultat vaganja. pakovanja. a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. naravno uzevši u obzir specifičnosti karakteristične za tu granu. železnica i dr. prevoznog sredstva itd. no pošiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara. kamion ili neko drugo prevozno sredstvo. a za vaganje vagonskih pošiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu). Inače. što se kod nas i u svetu ponekad pogrešno predstavlja.2. odnosno špeditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. odnosno špeditera) da roba odgovara u pogledu količine (težine odnosno broja komada ili zapremine). U kupoprodajnim ugovorima se često stavljaju klauzule da će se ispravnom smatrati ona težina ili količina koju utvrdi železnica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. Vaganju pošiljke na polaznoj stanici može prisustvovati pošiljalac robe.ugovorom predvidi kao tačna ona količina koju utvrdi prevoznik. treba da ispostavi odgovarajući zahtev. preuzeli robu. Preuzimanje robe Time što je organizacija za kontrolu izvršila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. npr. odnosno njegov špediter. broja komada ili zapremine i sl. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim učesnikom u poslovnom poduhvatu između prodavca i kupca. Sama železnica meri težinu i utvrđuje broj komada komadnih pošiljaka. ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici »Izjave« u tovarnom listu. bez posebnog zahteva. Vlasništvo nad robom stiče se tek predajom robe. odnosno posle istovara. Osim nosivosti prevoznog sredstva. u momentu predaje na prevoz koju. Kod vagonskih pošiljaka železnica uzima kao tačnu onu težinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu. Sličan postupak kod utvrđivanja težine i broja komada je i kod drugih saobraćajnih grana. bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaničnim utvrđivanjem količine od strane prevoznika. za vaganje komadnih pošiljaka. ako pošiljalac želi da železnica izvrši takvo vaganje ili brojanje. skladišnog prostora. Prema tome. ne znači da je ona u ime kupca. a kada su u pitanju vagonske pošiljke. a kontrola nema karakteristike primopredaja. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. ili u nekoj usputnoj. Pojedine železničke stanice. ali i kupac sam. predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva. Sve ostalo važi kao što je rečeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja. Kod pošiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste težine. odnosno brojanja.0. Isprava o izvršenom ugovorenom načinu kontrole kvantitete. Najčešće se radi o utvrđivanju težine. težinu i broj komada vrlo često utvrđuje železnica. može se ukupna težina dobiti množenjem broja komada sa težinom jednog komada. 151 . Na poseban zahtev. raspolažu magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg. Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopšte dogovorena. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u određenom momentu imala određeni kvalitet. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba špediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proračunati koju količinu robe sme utovariti u vagon. na zahtev prodavca odnosno njegovog špeditera. utvrđuje prevoznik. U imeniku železničkih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. 12.

i to samo za vreme carinske manipulacije. upisati broj vagona. utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor. odnosno na posebnom kartonu (privesku). Naravno da sve ove podatke može unapred upisati i sam špediter (što se u praksi i radi). Ove podatke mora železnički radnik overiti potpisom i staničnim žigom sa datumom. odnosno špediter. U usputnim stanicama. zapušače (čepove) i sl. zavisno od vrste ambalaže. Ako nema upisa u tovarnom listu. budući da se taj odnosi na špediterski posao. po potrebi. koji to. postupak je praktično uvek isti. uzimanje uzoraka nije dozvoljeno. Špediter može organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i. Špediter (primalac) je dužan osigurati pribor za uzimanje uzoraka. broj tovarnog lista. te predstavlja takođe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija.12. smatra se da je autentičan onaj uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. za primer ćemo uzeti železnicu. a težina uzetih uzoraka ne sme premašiti 3 kg po pošiljci. vrećice. sveću. Kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini. Ipak. Da bi železnica dozvolila uzimanje uzoraka. tekućina itd. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom. odnosno mali deo većeg komada robe (npr.. potrebno je da pošiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše: »Primalac može uzeti uzorak«.1. Mi ćemo se osvrnuti na ovaj poslednji slučaj. Međutim. omote. vrećicu i sl. Sme se otvoriti najviše 10 komada kod pakovane robe. kod tekstila). upisuje u tovarni list. kod žitarica. 34. a pošiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke pošiljke. tek po prijemu izveštaja o prispeću pošiljke. otpremnu i uputnu stanicu. a sve u cilju da se. što samo može biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. u krajnjem slučaju. datum predaje robe na prevoz. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zaključiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj 152 . Inače. Uzimanje uzoraka Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrđivanjem kvalitete robe. uz naznaku količine. Rok za odnošenje pošiljke ne produžuje se zbog uzimanja uzorka. mora se uputnoj železničkoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. Prema uzanci 141.). Uzimanje uzoraka vrši se u prisustvu železničkog radnika (obično magacionera). već prema prirodi uzorka. budući da je ona posebno propisala i postupak. kod pošiljaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju. Takav zahtev podnosi primalac. Opštih uslova). koji će železnički radnik vezati (začepiti. Prilikom uzimanja uzorka železnički radnik mora na samom zavoju. pečatni vosak. Špediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji. Ovaj pristanak pošiljalac može dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio. da to upiše u tovarni list. a osim toga u tom slučaju ona se tretira i kao jedan od posrednika. a troškove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (čl. pod uzorkom se smatra manja količina robe uzeta iz veće (npr. Eventualni privezak (karton) mora se pričvrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede pečata ne može skinuti sa zavoja. Izvesna odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to predviđeno ugovorom. kanap. a za prisustvovanje uzimanju uzorka železnica zaračunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom. posebnim uzancama ili trgovačkim običajima.). bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. bočice. zatvoriti) i zapečatiti pečatom železničke stanice. iz bilo kojih razloga. naziv i adresu pošiljaoca i primaoca. kao npr. Uzeti uzorci se u prisustvu železničkog radnika stavljaju u prikladan odgovarajući zavoj (omot. sadržaj pošiljke i datum uzimanja uzorka. odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren. taj posao isto tako dobro može uraditi i međunarodni špediter. a železnički radnik overava podatke i stavlja pečat.

. železnica zaračunava posebne pristojbe. Utovarna železnička stanica može izuzetno dozvoliti praćenje i onih vagonskih pošiljaka u unutrašnjem transportu za koje nije propisano obavezno praćenje. Za radove u kojima učestvuje. razreda putničkog voza... propisane u RT-6.se posao često olako shvata. Kod izvoznih pošiljaka železnica zahteva pratnju svih vrsta živih životinja. dok pratioci svih ostalih vrsta pošiljaka. tenderi i motorna kola. Fizički.. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati. moraju imati stručnog pratioca. taj posao se može poveriti i pratiocu. železničkim propisima određeno da lokomotive. u svakom slučaju o trošku nalogodavca.. novčane i vrednosne pošiljke. «. te ostale pošiljke za koje se. Prema tome. iz opravdanih razloga. Praćenje mora biti na celom prevoznom putu.2. Obavezno praćenje železnica zahteva takođe i za pošiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlađenje koji rade za vreme prevoza. U železničkom tsportu pratnja je propisana kod pošiljaka živih životinja koje se prevoze bez kaveza putničkim vozovima. Tako je npr. Železnica zahteva obavezno praćenje transporata teških mašina i konstrukcija. po pravilu. kod drumskog prevoza).. Pratioci se prevoze. a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju. U međunarodnom transportu pratilac mora imati i važeću putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu. što može biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od učesnika u ugovoru o prevozu. kojeg određuje pošiljalac. po pravilu. 12.. a može se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovođe ili otpravnika vozova... Praćenje transporata Špediter često po nalogu svog komitenta organizuje fizičku pratnju pojedinih transporata. 153 . Ako komitent izda dispoziciju špediteru da ovaj organizuje takvu pratnju. Jedan od specijalnih poslova špeditera je davanje pratnje i u takvim slučajevima.. «.. moraju imati voznu kartu. ako je zbog njihovog obima i težine potreban nadzor za vreme prevoza (naročita pošiljka). Praćenje transporata često se praktikuje kod prevoženja živih životinja. u vagonu zajedno sa robom. kada se prevoze na sopstvenim točkovima. kao i kod pošiljaka ostalih živih životinja čiji redovan prevoz traje preko 24 sata.. traži praćenje. osim sitnih životinja predatih na prevoz u kavezima.. a ako takvog nema. Kod praćene pošiljke živih životinja pošiljalac (špediter) mora u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Pošiljku prati . riba u vodi u specijalnim vagonima za živu ribu. uzimanje (vađenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku. gdje se pratilac može izuzetno dati do ili od pogranične stanice.. Jedan pratilac može pratiti najviše tri vagona natovarena živim životinjama. Pošiljku prati ... Pratilac železničkih vozila na sopstvenim točkovima mora putovati u vozilu koje prati.. i to kod teretnih vozova voznu kartu 2. ipak se može tvrditi da se radi o prilično delikatnom poslu koji.. Takav pratilac prevozi se besplatno. špediter će odrediti stručnog pratioca. a dužnost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehničkom opsluživanju vozila koje prati... Komitent može špediteru dati zadatak da u određenim železničkim stanicama organizuje hranjenje i pojenje životinja. zatim kod riba u pokrivačima umetnutim u vagon. Tada u rubriku tovarnog lista »Izjave« treba takođe upisati ime pratioca. odnosno organi unutrašnjih poslova (npr. može prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova. pobrinu će se da ga angažuje sa strane. U takvom slučaju mora pošiljalac (špediter) u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Tražim praćenje. divljih i ćudljivih (jogunastih) domaćih životinja. Železnica takav vagon ne plombira i ne vrši vaganje niti brojanje komada. To se odnosi obično na selidbe. na zahtev može to izvršiti i železnica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu. kvalifikovanom za taj posao. ako se dobro ne uradi. osim u međunarodnom transportu. naravno.

bez odlaganja. železnička stanica mora. Belešku »Doleđivanje u Nišu« treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvući olovkom u boji. pošiljalac odmah kod utovara robe stavi moguću količinu leda. nije moglo izvršiti. vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. za pošiljku mesa iz Subotice za Tursku. te obično ima u pripremi potrebnu količinu leda. Ako je potrebno ovo posednje. za prisustvovanje železničkog radnika kod doleđivanja železnica računa u svakom slučaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba također predviđena u RT-6. u železničkoj stanici Niš. Naravno.12. U praksi. iz bilo kojih razloga. Ne može se odobriti dodavanje leda u svakoj železničkoj stanici. Špediter. prvenstveno u međunarodnom transportu i u toplije doba godine. Ako tovarni list ispunjava proizvođač. Naši špediteri moraju često organizovati usputno doleđivanje i za vreme prevoženja na inostranim relacijama. Pri tome će se naš špediter poslužiti uslugama svojih špediterskih veza međušpeditera). To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa. se. Kod pošiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom. neophodno u interesu očuvanja robe. ili se pak. Dodavanje leda obavlja špediter u prisustvu železničkog radnika. voća. koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjačama omogućavaju. on će prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku »Izjave« upisati: »Doleđivanje u stanici Niš vrši Jugošped«. Doleđivanje se može obaviti ili kod voza kojim je pošiljka stigla. To će se uraditi u slučaju ako je to. nadalje. s obzirom na trajanje prevoženja i godišnje doba. Železnica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda. mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obavešten i da prisustvuje doleđivanju. Špediter obično odmah i plaća nastale troškove železnice (pristojbe). prema tome. o prispeću pošiljke obavestiti špeditera koji treba da doledi pošiljku. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorači vreme zadržavanja voza u toj stanici kako je predviđeno po redu vožnje. povrća. koja firma vrši 154 . vagon mora postaviti na poseban kolosek. efikasniji način. a za to vreme prekida se tok roka isporuke. npr. Inače. Ako špediter dobije nalog od svog komitenta da izvrši doleđivanje na nekoj usputnoj stanici. U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju železničke stanice u kojima se može vršiti doleđivanje. sve u skladu sa beleškom pošiljaoca o frankiranju. dodavanje leda može se izvršiti samo u prisustvu carinskog radnika. koji će za njegov račun izvršiti doleđivanje u određenoj stanici. odnosno kojim nastavlja put. s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike. Tom prilikom železnica upisuje i vreme trajanja doleđivanja (od obaveštenja špeditera do završetka rada). špediter mu je dužan dati potrebna uputstva. Doleđivanje Doleđivanje frigo-transporata u usputnim železničkim stanicama takođe je jedan od mogućih specijalnih špediterskih poslova. navedeno je u Prilogu VI Imenika željezničkih stanica. što je i u našem primeru slučaj. Kad pošiljka stigne u stanicu doleđivanja (u našem slučaju u Niš). železnica za postavljanje vagona i za odvlačenje naplaćuje pristojbu predviđenu u tarifi. odnosno mogu se dokartirati (doznačiti) otpravnoj stanici. no sa tim se troškovima može opteretiti i pošiljka. a troškove carinskog radnika platit će neposredno carinarnici. U kojim se usputnim železničkim stanicama u našoj zemlji može dodavati led vagonskim pošiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza. Špediter je i inače obično unapred obavešten o vozu kojim će ta pošiljka stići u stanicu gde se obavlja doleđivanje. Pri određivanju stanice doleđivanja špediteri se mogu poslužiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. ova radnja se obavlja samo u slučaju da tehnologija hlađenja nije rešena na neki drugi. Kod svake stanice je naznačeno.3. mlečnih proizvoda i slične robe) na dužim relacijama. koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list.

po pravilu. već samo u onim slučajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda želi uneti u teretnicu netačne. Inače. 12. U praksi to obično rade špediteri. Kod izvoza morem dolazi dosta često u obzir izdavanje garantnog pisma za »čistu« teretnicu.ne može preuzeti svoju robu. tj. Zastupanje u slučaju generalne havarije Generalna havarija (ili zajednička šteta) je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu. 155 . 12. U stručnoj terminologiji takva se garancija naziva »letter of indemnity». »certificate of idemnity« ili »letter of guaranty«. izdati robu bez originalne teretnice. Ađustere imenuje sud ili same stranke. bez koje opet. dužan predati kupcu »čist utrživ konosman«. broja komada. U tom slučaju preporučuje se špediterima da od komitenta prethodno zatraže protivgaranciju. te ako je špediter siguran u ono što tvrdi. garantnog pisma (v. brodari obično zahtevaju špediterovu garanciju uz supotpis banke. po pravilu. Pri utovaru robe može npr. prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. prihvat špediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara. čistu teretnicu. spoljnog izgleda i kvaliteta robe. doći do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada. Ako pošiljalac to ne bi uradio. pa opet broje i opet ponovo utovaru. Kod međunarodne kupoprodaje prodavac je.. iako je prema njegovom mišljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda.doleđivanje. šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozila. Kod pošiljaka veće vrednosti. u krajnjem slučaju. kojom zapravo. da robu koju je primio uz garanciju. Izdavanje garantnih pisama U prekomorskoj kupoprodaji događa se često da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe. odnosno njegovog agenta. banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti. Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati uslučajevima različitih mišljenja u pogledu stanja robe i ambalaže. Špediter u takvom slučaju jamči brodaru da će on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga što je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe.4. praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru. U prvom slučaju vlasnik robe .5. špediter može. a dužnost im je da utvrde: — da li se radi o generalnoj havariji. po pravilu. odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod. prilog 7). isporuči i pre nego je stupio u posed odgovarajuće teretnice. kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). U interesu je pošiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod režimom hlađenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). U oba slučaja špediter može intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovačkom smislu. a u drugom slučaju onaj koji ukrcava ne može dobiti tzv. Rešenje se obično traži putem izdavanja garantnog pisma u kojem se špediter obavezuje da će brodaru naknaditi svaku štetu koju bi on trpeo zato što je izdao čistu teretnicu. nego da se možda i veće količine robe istovaru. ne može naplatiti protivrednost robe. takav konosman (teretnicu) koji ne sadrži nikakve ograde u pogledu težine. Raspored i obračun štete na učesnike (likvidacija generalne havarije) obično se poverava posebnim stručnjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski ađusteri. to će uraditi sama železnica.komitent . načina pakovanja i sl. jer on nije dužan. po potrebi overenu i od banke. na sopstveni rizik. racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za slučaj da je brodar ipak u pravu. tj. pa ukoliko bi takve primedbe postojale.

Taj zadatak špediter može izvršiti na tri načina: a) preko prevoznika (npr. b) preko svojih špediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. odnosno poštansku uputnicu na iznos pouzeća. za vlasnika robe je važno da ga već kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan lučki špediter. kod železnice. a taj će iznos doznačiti našem špediteru. vrlo je značajna. Posao ađustera je vrlo složen i često traje mesecima. Takav način naplate moguć je samo u sluča ju ako to propisi dotične zemlje dozvoljavaju. 12. obavlja na taj način što špediter (u svojstvu pošiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše iznos pouzeća. odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji će biti kasnije potrebni kod podnošenja odštetnog zahteva osiguravaču. Naplata robe Komitent može špediteru dati zadatak da pošiljku isporuči primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog određenog iznosa. pouzeća nisu dopuštena prema važećim Reglementacijama. no samo uz prethodnu naplatu određenog iznosa. a ne na krajnjeg primaoca. železnice. a ako bi ona izdala pošiljku bez naplate. Naravno da naš špediter snosi pri tom veliku odgovornost. špediter je dužan. Takav zadatak predstavlja takođe jedan od specijalnih špediterskih poslova.uz naknadu troškova . U međunarodnom železničkom transportu. To se. a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu. ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u određenom mestu.6. Špediter na kojeg je pošiljka upućena preda će robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznačenog iznosa. iako CIM. npr. broj tekućeg računa i sedište banke na koju treba slati novac. i u međunarodnom transportu moguće je da špediter na drugi način naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatraži. Železnica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzeća. odnosno položiti garanciju. što mu nalaže da održava veze samo sa takvim špediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pružiti dovoljno jamstvo. U stvari. u posebnoj koverti. 17. Osim toga. a često se naziva i »inkaso«. Slično kao i u inostranstvu. zasada. koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će . lučki špediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu). a zatim taj iznos doznačiti kako mu je otpremni špediter naložio. jer inače pre toga zapovednik broda nije dužan isporučiti spašenu robu. te će pošiljku nasloviti na njega. špediter može organizovati naplatu robe i u zemlji. pošte). 156 . Pri tome će se špediter poslužiti svojom špediterskom vezom (korespondentom). Ipak. To se radi obično kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije moguće obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzeća. priložiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke. takvu mogućnost predviđa. Naime. mora pošiljaocu naknaditi štetu. svoju adresu. Korespondent će po prijemu robe istu isporučiti primaocu (kupcu).— visinu štete i — iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog učesnika u poduhvatu. u čl. Nadalje. Uloga lučkog špeditera.ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev. kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika). upućujući robu na svoju špeditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave). a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i međunarodnoj sudskoj praksi iz tog područja. dužnost je špeditera da zatraži od havarijskog komesara utvrđivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. ako je teret delomično bačen u more ili je oštećen. S obzirom na složenost poslova. Naplata robe preko prevoznika se može zasad provesti samo u unutrašnjem saobraćaju.

špedicije.9%. njegov sopstveni kontener bi se vraćao prazan. Pri tom će špediter voditi računa o potražnji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na području na kojem ima nameru da zakupi kontener. zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasništvo zakupca (špeditera ili njegovog komitenta). Hong Konga 1. već ga ovaj samo koristi na određeno vreme ili za određeni transport tereta. Britanije 13.8%. prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava. U kraćem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrđene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora.6% Danske 1. autoprikolica. Početkom 2000. MTO-i. a svi ostali uslovi utvrđeni su u generalnom ugovoru. Inače.9% i Rusije 1. Inače.0%. g.6% kontenerskog parka bilo je u vlasništvu kompanija iz deset vodećih zemalja i to: SAD 43. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt). tako i odnosno područje u svetu. u kojem su predviđeni svi bitni uslovi pod kojima će se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba. pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno koštao više nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako našu zemlju. dok svi ostali (železnica. Inače.3%. Tajvana 5.9%.5% V. Sea Containers i Transamerica) drže 36% ukupnog lizing-parka kontenera.7%. Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15. Francuske 2. izvoznici-uvoznici. ako nema robe za utovar u povratku. Nemačke 4. u kojoj se utvrđuje broj i vrsta kontenera. iako poseduje sopstvene kontenere. Danas se u vlasništvu leasing-kompanija nalazi 50. Deset najvećih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu. u svetskim razmerama. naši špediteri sa lizing-kompanijama zaključuju najčešće dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: »Master Lease Agreement« i »Lease Agreement« (Short Form). nakon čega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u određenom mestu. lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima.1. Naime. U prvom slučaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera.4%. kao specijalisti za te poslove. no u poslednje vreme se i tu situacija menja. vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije. koji će odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta.7. pa i naše domaće organizacije koje 157 . smatraju se specijalni poslovi međunarodnog špeditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona. 84. dizalica i sl. Inače.) raspolažu sa svega 3.0%. Pri tom. vodi će se računa i o roku trajanja ugovora o zakupu. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zaključen generalni ugovor (Master Lease Agreement). Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere našem međunarodnom špediteru. Nije redak slučaj da izvoznik-uvoznik.4% kontenerskog parka.7. Japana 5. Italije 4. Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada.8%. u našem slučaju. Lizing kontenera Naši međunarodni špediteri mogu za račun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte. jer što je rok duži. tako i na području na koje treba vratiti prazan kontener. naravno ako je to moguće i ekonomski opravdano. mesto i datum početka zakupa. brodari drže 45. kako bi izvršio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta. brodari i druge organizacije. cena zakupa je relativno niža. kamiona. Poslovi lizinga Pod poslovima lizinga (leasing).12. Tri najveće lizing-kompanije (CTI. lizing-kompanije u svetu. ipak unajmi iste od lizing-kompanije.8% kontenerskih kapaciteta. rok zakupa i mesto i vreme vraćanja kontenera. Isto tako. 12. pri čemu će u prvom redu nastojati da unajme odgovarajući kontener vlasništva neke domaće organizacije. drumski transport i dr.).

osiguranje. Leasing prevoznih sredstava U svetu.su vlasnici kontenera.8. — merenje i sortiranje. tački još naveli »Drugi propisani ili uobičajeni poslovi u vezi sa otpremom .. — izdavanje špediterskih potvrda. vraćanje. 12. a ono zbog toga što se ređe javljaju. da bi u 17. teških i volumenoznih tereta. pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija.7. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji način se konteneri zakupljuju (visina zakupnine. i sl. — zastupanje u regresnom postupku. u preduzećima međunarodne špedicije se povremeno obavlja još čitav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove špeditera.. primopredaja kontenera. — konsignacione poslove. — hranjenje i pojenje živih životinja. — međunarodne transportno-agencijske poslove. osim onih koje smo napred naveli.2. Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pružanja usluga svojim komitentima. odgovornost. odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi čl. štampaju pravila (opšte uslove) za zakup i upotrebu kontenera.. ako iz nijednog drugog razloga. postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali čak 16. st. 53.. treći. 12.«. Ostali specijalni poslovi Osim napred opisanih. pa i u Evropi.). — zbirni transport i — kreditiranje nalogodavca. Među ostalim. Naši špediteri mogu posredovati. navode se i opisuju još i sledeći poslovi: — pakovanje i signiranje. održavanje i popravka. 158 .

to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u međunarodnoj razmeni dobara. to raspoloživa svetska brodska tonaža ni teoretski ne može biti neprekidno podjednako zaposlena. samo ukratko. Od oscilacija ponude i potražnje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi. vrste brodova prema svrsi kojoj služe. Brzi putnički brodovi služe prvenstveno za prevoz putnika i pošte. Ovde će biti prikazane. Kako u svjetskom pomorskom prevozu učestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza. Tipovi trgovačkih brodova Prema svrsi kojoj služe brodove možemo podeliti na: — putničke brodove. što je praktično dovelo do stvaranja svetskog pomorskog tržišta. razvila se svetska trgovina. Tu se takođe zaključuju prevozni ugovori.0. mogu prouzrokovati povećanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima. ne znači da ne postoje i druga pomorska tržišta. a mesto na koje se sliva ponuda i potražnja tereta i brodske tonaže iz svih delova sveta jeste čuvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd.13. POMORSKO TRŽIŠTE Kad govorimo o pomorskom tržištu mislimo na pomorsko prevozno tržište koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane. 13. dok će u suprotnom slučaju te cene opadati.0. sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama. većim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vožnje. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i političke prilike u pojedinim delovima sveta. — teretno-putničke brodove. regionima ili kontinentima. što ima uticaj na obim međunarodne razmene. uključujući i kratak prikaz najznačajnijih tehnologija. te zato neće ni biti govora o tipovima trgovačkih brodova sa aspekta konstrukcije trupa. odnosno načina izvršavanja pomorskih prevoza. Takvo tržište se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjačom trgovačkom flotom na svetu. Tako u pojedinim periodima količina robe koju treba prevesti nadmašuje raspoloživu tonažu. to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potražnja brodskog prostora. — teretne brodove za linijsku plovidbu. Međutim. Kao rezultat spomenutih faktora. pa prema tome i na veću ili manju zaposlenost pomorskog saobraćaja.0. Prostor za smeštaj tereta im je ograničen. cene prevoza rastu. takva su tržišta užeg. — brodove za prevoz specijalnih tereta. Vrste brodova i linija U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova. dok će u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut slučaj. 13. ili skraćeno Baltic Exchange u Londonu. između blokova država. Pošto su količine roba koje se prevoze u različitim godišnjim dobima i inače različite. Krizne situacije u odnosima između pojedinih država. a sa treće strane nejednake koncentracije stanovništva kao potrošača materijalnih dobara. a tek potom i za prevoz takvog tereta koji može podneti visoku vozarinu. te kopna i ostrva »isprečilo« more koje pokriva približno 2/3 naše planete. te ne 159 . — teretne brodove za slobodnu plovidbu. a kako se između kontinenata. lokalnog karaktera i formiraju se oko značajnijih svetskih luka. Time što je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno tržište. te ako je potražnja brodskog prostora veća.

to se prilikom gradnje naročito vodi briga o otklanjaju opasnosti od požara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora. (b) brodovi koji prevoze rashlađene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom. Služe za prevoz mesa. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tečnog tereta. Tankeri su brodovi koji služe za prevoz tereta u tečnom stanju. Budući da prevoze najčešće zapaljive tekućine. šećera. koferdama. sir. već kroz skladišta struji (cirkuliše) vazduh koji je prethodno rashlađen u odgovarajućim komorama. za vino. pamuka i sličnih lakih tereta. no takođe i znatnu količinu generalnog tereta. prostrana skladišta sa mogućnošću lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom. Nadalje. Imaju obično samo jednu palubu i prostrana skladišta.5 °C. BACAT-brodovi. te zbog toga treba da imaju uređaje koji će stalno održavati temperaturu na toj visini. razne tekuće hemijske proizvode od 160 . npr. ruda i sličnih teških tereta i (b) one koji su građeni za prevoz žitarica. čija je unutrašnjost podeljena pregradama u odgovarajuće tankove za prijem tečnih tereta.11 do . ribe i sličnih brzopokvarljivih namirnica. npr. posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih uređaja) itd. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla. Naime. pa i tekuća goriva). Brodove sa uređajima za hlađenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete. Imaju veća grotla. o čemu je bilo govora u prethodnom delu. Radi se o specijalno građenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladišta i rashladne uređaje koji omogućavaju permanentno održavanje temperature od . kao što je slučaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom. LASH-brodovi. pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze. a uključuju se u transporte na određenim relacijama (linijama). Pod tim režimom prevozi se maslac. poznati pod nazivom tramperi. jer u povratku često plove prazni. ruda. oni imaju veća grotla i odgovarajuće uređaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voća i povrća. žitarice. što sve zajedno omogućuje brz utovar/istovar. Brodovi za prevoz drveta su specijalno građeni za tu vrstu tereta. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu. Brodovi za specijalne terete su različite konstrukcije. za slučaj da u povratku ne utovare povratni teret (obično ugalj. drveta. Takođe imaju velike tankove za balast.9. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je došlo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote. RO/RO-brodovi. no podesni su i za tovarenje uglja i sličnih tereta. tzv. melasu. Brodovi za prevoz ruda su slični brodovima za prevoz uglja. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji isključivo prevoze samo tu vrstu voća. SEABEE-brodovi. Tankovi za balast su im velikog kapaciteta. tankeri i sl. meso i slični proizvodi. Brodovi koji prevoze rashlađene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 °C. žitarica. Teretno-putnički brodovi su građeni tako da mogu primiti znatan broj putnika. brodovi sa uređajima za hlađenje tereta.predstavljaju važan faktor kod razmene dobara. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgrađeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ograničenog broja putnika. su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrđenog reda plovidbe. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su građeni za prevoz uglja. a obično nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. zavisno od namene. no konstrukcija im je obično ojačana s obzirom na činjenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifične težine. podesna za slaganje drvene građe. Po pravilu nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar.

te je i u tome velika ekonomska važnost slobodne plovidbe u međunarodnoj razmeni dobara.0.0. uopšteno gledano. Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog »Tramp service«).kojih se u velikim količinama prevozi npr.0. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana. Često takav povratni teret nije moguće pronaći u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret. te ubrzanom industrijalizacijom u prošlom veku došlo je do porasta potražnje za sirovinama. sumporna kiselina. za rasute terete (bulk-carriers). U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifičnu vrstu tereta.). Naime. pogonskim gorivima i životnim namirnicama i to u velikim razmerama. kiseline i sl. kao npr.1. pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene.1. remontu. za tekućine (tankeri). zatim u poslednje vreme tankeri za tečni plin itd. već će biti potrebno da potraži neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret. Vrste plovidbe Sa razvojem i unapređenjem ekonomskih odnosa u svetu. troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od one linijske. što je značajno uticalo na razvoj pomorskog saobraćaja.1. zatim sa usavršavanjem transportnih sredstava. zahtevi posade i sl. izostaje potreba za skupom ambalažom (npr. Potreba da se životnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu čiji će brodovi ploviti određenim redom. vreće za šećer itd.1. odštampanih na poleđini konosmana. Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe. budući da je istovar/utovar brži i jeftiniji i što se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. regiona i kontinenata. Slobodna plovidba Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu (Charter party). Pri tom se često moraju praviti različite kombinacije. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrđene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovništva pojedinih zemalja. 13. linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms). menjala se i struktura pomorskog transporta. čak bi se možda moglo i reći da je ona tome delom i doprinela. sve u cilju ostvarenja što boljeg ekonomskog efekta. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret. međutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda više nije bilo moguće uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajućih proizvoda. za šećer. Linijska plovidba Za razliku od slobodne plovidbe. pri čemu treba voditi računa i o raznim drugim faktorima (popravci. 13.). a počela se razvijati početkom prošlog veka 161 . no već kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi računa da li će. pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu. Ipak. 13. a brodovi su dobili naziv tramperi. gde i kakav teret pronaći u povratku. do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta.0. burad za kiseline. Naravno.

Austral-konferencija (1884) itd. Specijalno građeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasičnih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. sama činjenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno održavanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija. a takvi sporazumi nazvani su konferencije. Članovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima. Davanje takvog rabata (i do 10%) ograničeno je na one krcatelje koji u određenom vremenskom razdoblju (obično 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. Naročito je snažan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala. Dovoz tereta iz unutrašnjosti stotinak kilometara više ili manje kod današnjeg transporta ne predstavlja više naročiti problem. Ima brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija. formulišu tekstove konosmana i linijskih uslova. Neki tereti koji su ranije bili isključivo upućeni na slobodnu plovidbu takođe se u današnje vreme delom prevoze linijskim brodovima. jedno od područja delovanja konferencija je i utvrđivanje obaveznih konferencijskih tarifa. a posebnu važnost su joj pridavali Nemci koji su početkom prošlog veka upravo zahvaljujući razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna tržišta za svoju industriju.1. zavisno od geografskog položaja i nekih drugih faktora. Naime. moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali). Kalkutska konferencija. One propisuju obavezne tarife. zatim sledi Istočnoazijska konferencija (1879).0. pri čemu ih konferencije ili tolerišu ili ih raznim merama onemogućavaju. roba je u njima klasificirana obično abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za određene relacije. kao npr. no prevagnulo je mišljenje da su one potrebne u međunarodnoj razmeni dobara. dolazi do koncentracije tereta. odnosno oduzimaju im komitente. što je dovodilo do trvenja. Područje delovanja konferencija je prilično veliko. odnosno vraćanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaračunava.2. Počeci formiranja konferencija datiraju iz 1875. a nisu članovi tih konferencija.obuhvatajući sve šira i šira područja. Kao što smo već rekli. U današnje vreme linijska plovidba je dobila snažan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. utvrđuju mere za zaštitu od autsajdera. a time i do koncentracije linija iz tih luka. pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta. u odnosu na konferenciju. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time što u izvesnim lukama. Jedan od sistema za onemogućavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju. Tačan broj konferencija nije poznat. pamuk i slična roba. Takvi brodari se. a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj važnijih luka i sve značajnijoj ulozi linijske plovidbe. 13. outsiders) i oni često prevoze teret nešto jeftinije nego članovi konferencije. nazivaju autsajderi (engl. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov račun optužbi zbog monopolističkih težnji i postupaka. vode politiku sistema rabata itd. podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije. vrše nadzor nad primenom konferencijskih uslova. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu. 13. kafa. Konferencije Sa razvojem linijske plovidbe došlo se do situacije da su brodari iste ili različitih narodnosti održavali linijske veze na istim relacijama. Osim toga. kad je formirana tzv. koji na pojedinačne zahteve krcatelja ili njihovih špeditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. god. špediteri se 162 . no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. izrađuju zajedničke redove plovidbe. Da bi se sprečila takva konkurencija došlo je do sporazuma između pojedinih brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu u određenim smerovima u prekomorskoj plovidbi.

uobičajeno rečeno »Net charter« i »Gross charter«.na Bareboat Form i na Time Form. 13. Mogu se zaključiti za ceo brod. Oficirska potvrda Ovo je isprava kojom brodski oficir potvrđuje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara. Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi. predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i reguliše odnose između brodara i naručioca prevoza. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter . Za ugovaranje pomorskih prevoza za određene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora. no ako brodar i naručilac prihvate tu potvrdu kao konačnu rezervaciju. dok se za utovare manjih količina tereta na linijske 163 .1.v. prilog 7). Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je »Uniform General Charter«. Potvrda o raspoloživom brodskom prostoru može biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna. Charter party) koji. Ugovori o prevozu morem Ugovori o prevozu morem zaključuju se između brodara i vlasnika tereta (naručioca) ili njegovog predstavnika. s obzirom na pojavu novih proizvoda i tržišta. Mate's receipt) sadrži primedbe o nedostacima tereta. 13. Najvažnija dokumenta. ili samo za deo broda ili određeni prostor broda. svaka ugovorna strana može tražiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru. U slučaju da naručilac ne utovari teret. — Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemačku.1. biće ukratko objašnjena u narednim izlaganjima. ima ih čitav niz. onda ista obvezuje obe strane.na Net Form i na Gross Form. — Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora. Takvi standardni ugovori se obeležavaju određenim skraćenicama (codeword). ona koja se najčešće sreću. Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu.1. kada govorimo o delimičnom (nepotpunom) čarteru. odnosno. kada govorimo o punom (potpunom) čarteru. iste se tada unose i u teretnicu (v. 13. Booking note Radi se o potvrdi o raspoloživom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar . Ako oficirska potvrda (engl. koje uglavnom definiše Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraćenicom BIMCO) u Kopenhagenu.susreću sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata).2. na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili više putovanja (Voyage charter). obično plaća vozarinu »puno za prazno« (Dead freight). a ujedno da sadrži sve potrebne klauzule za zaštitu prava brodara i naručioca prevoza. itd. bilo je nužno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta. poznatiji pod skraćenicom »Gencon« ili Gencon-Charter. prema tome. U nekim lukama je običaj da se »mate's receipt« izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor. — Danawood = za prevoz drveta iz Finske. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne može se prenositi indosamentom. Ugovor se može zaključiti na vreme (Time charter).1. i b) Voyage charter .0. Švedske i Rusije za Dansku. Ipak. a to je čarter (engl. od kojih radi ilustracije navodimo sledeće: — Baltimore C = za prevoz žitarica iz SAD i Kanade.

odštampani na poleđini teretnice. italijanski »Polizza di carico«. tj. teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor. Naime. tj. pa naručilac nakon predaje pošiljke takvom skladištu dobija takvu potvrdu (engl.3. »3/3 B/L« upravo znači da su izdata tri originalna konosmana. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvršiti svoju ulogu. dok je najuobičajeniji naziv na engleskom jeziku »Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu »Blading (s)« (v. U protivnom se radi o »nečistoj teretnici«. kada se takva teretnica naziva »čista teretnica«. a primenjuje se u slučajevima kad se sa robom ne namerava trgovati. no može se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje može izdati i teretnica. koje moraju biti označene sa »not negotiable« ili »not transferable«. wharfage note. već će istu naslovljeni stvarno primiti. jer se takav posebno ne sklapa. 13. Oznaka u teretnici npr. dock receipt). jer se isti efekat postiže izdavanjem teretnice po naredbi 164 . Francuski naziv za teretnicu je »connaissement«. Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka. Teretnica može glasiti na ime. itd. u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzeća imaju sopstvena skladišta. drugi brodar. a treći kupac.. o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. Nadalje. U prvom slučaju robu može preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice).1. Drugi način se retko primenjuje. no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku »negotiable«.1. Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala. npr. a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva što je redovno uslovljeno prezentacijom čiste teretnice. »priznati«. što bi se moglo prevesti sa »poznati«. quay receipt. 13. privatnih i poklon-pošiljaka manje vrednosti. Potvrda skladišta To je zapravo potvrda koju izdaju lučka skladišta za robu koju su primili na uskladištenje. Ne može se izdati sa naznakom »to order«.5. količine ili stanja ambalaže. neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva »parcel receipt« (negde i »parcel ticket«). Takva teretnica ne pruža uvek garancije za naknadu štete od brodara u slučaju manjka ili oštećenja. Osim toga. prilog 7). na donosioca ili po nalogu (to order). reklamnog materijala. Ona.brodove izdaju potvrde sa drugačijim nazivima kao npr. Teretnica Najvažnija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman. Prema želji mogu se izdati i u drugom broju. ona ne sme sadržati nikakve primedbe u pogledu stanja robe.1. može se po zahtevu izdati i neograničeni broj kopija. Naziv joj je od italijanskog glagola »conoscere«. nije prenosiva.4. 13. wharfingers receipt i sl. ne može biti indosirana. već za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms). Brodar se dalje brine o utovaru na određeni brod. prema tome. što potiče od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj. niti predmet trgovačke razmene. dock receipt. 2/2. nemački »Konnossement«. a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuću teretnicu na osnovu te potvrde. Parcel-receipt Da bi se za manje sitne i ne naročito vredne pošiljke izbeglo plaćanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana. 4/4. Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je određenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da će je prevesti do odredišta i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. ima značaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem može prenositi i njome se može trgovati.

O špediterskoj direktnoj teretnici . što sve zavisi od načina predaje brodaru. Naime.2. ili pak u slučaju ako po jednoj teretnici ima više pošiljaka za razne primaoce.(to order) koja se najčešće primenjuje.7. U vezi sa načinom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: — shipped B/L ili on board B/L.3. a uskladištena roba se može vratiti samo uz povraćaj oba dela skladišnice. 13.1. odnosno zakonima odnosne zemlje. Ima slučajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredišne luke nema direktnu linijsku vezu. Kada se roba isporučuje na osnovu originalnog konosmana. Ako pošiljalac želi da se roba izda upravo određenom primaocu i u naznačenom mestu. Koristi se u slučajevima kad se ne želi da roba pređe u neželjene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upućuje na upotrebu zastupništvu ili filijali. Daljnji postupak regulisan je tzv. O špediterskpj skladišnoj potvrdi — FIATA WAREHOUSE RECEIPT — pisano je u tački 7. tj. Ako bi se u isto vreme pojavilo više vlasnika sa originalima konosmana. tj. Takav konosman nema značaj vrednosne isprave. U slučaju da se teretnica izgubi na putu od pošiljaoca do primaoca.9. već tovarnog lista. onda on traži izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive.6. Sastoji se iz dva dela i to priznanice i založnice (varanta).9. 13.1. kapetan broda je dužan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladištima. pa agent broda izdaje svakome po izručnicu za njegov deo tereta. 165 . a založnica služi za podizanje zajma. U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi pošiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. kod ove teretnice može se punim ili blanco indosamentom postići puni efekt primenjivosti u svim slučajevima koji se pojavljuju u praksi. Priznanica služi kao dokaz o vlasništvu. teretnica sa značenjem »ukrcano na brod«. ima više vrsta teretnica i sa raznim oznakama. s tim da se ranije izdata oglasi nevažećom. običaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu. delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda.FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) — pisano je u tački 7. Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu. u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvršen i — received for shipment B/L. teretnica kojom brodar potvrđuje da je roba u njegovom posedu (skladištu) i da će je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odredištu. Skladišnica se može indosiranjem preneti na drugu osobu. direktne). Skladišnica To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladišta za robu koju su primila na uskladištenje. lučkim vlastima ili lučkom skladištu da njenom donosiocu isporuče određenu robu. brodar će izdati tzv. ostali originali gube svoju važnost. odnosno «Straight Bill of Lading». te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog. a roba može biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. Inače. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da će robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji održava vezu sa odredištem robe. Haškim pravilima. Izručnica Izručnica (engl. Pri tome će brodar zatražiti od vlasnika robe odgovarajuću garanciju za slučaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. Ako postoji mogućnost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranžmani. načina prevoženja i prava vlasnika teretnice. odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto.

Protest To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice. odnosno njegov špediter. Brodar robu po pravilu ne zadržava na brodu. Letter of lien To je isprava o zalogu robe (založnica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on čuvar robe koja mu je isporučena.1.1. već je predaje na čuvanje javnim skladištima do naplate potraživanja. Na osnovu manifesta vrši se carinski pregled.11.13. te utovar i istovar robe.uložen odmah prilikom preuzimanja robe. popis namirnica. Služi kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredišnoj zemlji. pogonskog goriva itd. 13. luka registracije. 13. kod utovara manifest sastavlja agent broda.1. praktično sve ono što može zanimati carinske organe u lukama. 13. Za izdavanje takvih faktura plaća se. tj. dok je roba još na obali i dok se njeno stanje može nepobitno proveriti (v.8. Cover note Radi se o potvrdi o privremenom pokriću (open cover) osiguranja pošiljaka za koje nema još svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja.1.. a izuzetno ju može dati na čuvanje i primaocu pod određenim uslovima. i da njome neće dalje raspolagati dok je ne plati. 13.12. ime zapovednika. manjka ili oštećenja robe i mora biti .1. U praksi. Manifest To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu.po pravilu .10. 166 . kojom se on obavezuje da će platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji će njemu pripasti na osnovu obračuna generalne havarije. i to na dokazni način. data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond).1. Izdaju ju osiguravajući zavodi (društva) na zahtev špeditera. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobičajenom svetskom jeziku. Sve dok vlasnik tereta ne potpiše takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuću garanciju. Konzularne fakture To je račun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvrđuje konzulat te zemlje u zemlji izvoza. Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu.13. Havarijska obveznica To je pismena izjava vlasnika tereta. po pravilu.9. a to je naročito važna isprava u slučaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca. prilog 7). Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaća.5%). »lien clause« u prevoznim ugovorima. protest se daje u slučaju gubitka. brodar ima pravo zaloga na robi. Ta je isprava u vezi sa tzv. U stvari. određena taksa u procentima. koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaćenu vozarinu kao i druga potraživanja brodara prema učesnicima u prevoznom ugovoru. Protest ulaže primalac robe. odnosno promilima od vrednosti robe (kreću se od 1%0 do 9. 13.

Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdušnom transportu. WA i AAR. a sve u cilju utvrđivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka.16.1. vodeći računa da formulari sadrže sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe. spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu. WA. tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. te eventualnim prekidima rada. te jedna za zlonamerno oštećenje. I 1982. normama utovar/istovar.1. Nova polisa je praktičnija i razumljivija od stare i sadrži samo osnovne podatke o brodu i teretu.15. ispostavljaju drugi učesnici u cilju izvršenja datog poduhvata. te klauzule protiv ratnih i političkih rizika. prilog 7). 13. C). Te dispozicije se daju na formularima koje lučki špediter sam kreira u skladu sa svojom unutrašnjom organizacijom. osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja. Lučki špediteri dolaze u situaciju da – zavisno od slučaja . a potpisuje ga pošiljalac. luke (lučkih preduzeća) i broda. lučkim skladištima ili specijaliziranim lučkim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. s tim da se ista isključivo upotrebljava počev od 1. Najčešće su se koristile klauzule FPA. Budući da je o pojedinim ispravama već pisano u poglavlju 8. vremenu spremnosti broda za utovar/istovar. pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravača ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom »Marine policy« stavio je u promet 1.13. Engleska polisa Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva još i londonska polisa. Takav pregled služi za obračun prekostojnica (demuragge) ili dispeča. početku i završetku operacija. osiguraniku. Ako je akcija spašavanja završila sa neuspehom. Vremenska tablica Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utrošenog vremena za utovar/istovar. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule. uvozu ili tranzitu.1. usled novih prilika na pomorskom tržištu. Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spašenoj imovini ako spašavanje bude uspešno.. No cure — no pay Prevedeno na naš jezik znači: nema uspeha . B.ispostavljaju luci. zavisno od slučaja. a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima.2. bez obzira da li se radi o izvozu. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara Za vreme lučkih manipulacija sa robom. UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo proces izrade nove.14. 13. AAR). praktičnije pomorske polise. špediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge. I 1983. 13. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda. što se sve radi na unapred odštampanim formularima. napušteni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA. Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stoleća. odnosno primalac i predstavnik broda. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravača.. Tekst polise je na engleskom jeziku. 167 . tri za ratni rizik i dve za rizik štrajka. odnosno potvrde. Međutim. trajanju osiguranja.nema plaćanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spašavanju na moru. a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjašnjene. ovde će samo ukratko biti opisane one isprave koje se najčešće upotrebljavaju. izrađenih od strane londonskog Lloyda. U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku. od kojih su prve tri opšteg karaktera (A.

obala. skladište. Kod uskladištenja ili iskladištenja robe lučka skladišta izdaju posebne potvrde o uskladištenju. utovar. popravku ambalaže i slične radove. koji ispostavlja u određenom broju primeraka. agent broda ili zapovednik dužan je na zahtev predati pošiljaocu ili primaocu (lučkom špediteru) plan brodskih skladišta sa naznakom količine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladištu. od čega zavisi i rok važenja stojnica. istovar. utovar/istovar treba započeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lučkim uzansama. prilog 7). Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporučiti. broju izdatih originala i kopija teretnice. izvoznik). Takvo obaveštenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci. u samim formularima kojima se naručuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naručilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da će se prema njima upravljati. pa lučki špediter unapred zna koliko će stajati neki posao. podatke o prijavi ulaznoj carinarnici. podatke o pošiljaocu. Tako se npr. ako su izvršene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predočena originalna teretnica. odlaganje robe i sl. te je tako unapred isključena mogućnost sporova. primaocu. količini.Dispozicija (nalog) se može dati za uskladištenje. agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu. opis robe. te prilozi koji se prilažu nalogu. pravac kretanja. agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu. Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena.4. poziciji špeditera. Za izvršene radove izvršioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naručio. treći list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i četvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v.služe za više namena. te podatke o uskladištenju ako je roba uskladištena. iskladištenje. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbrži način i bez smetnji. dakle o svemu onome što je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice.1. a ostalima kopije. pošiljaocu. kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom. ime referenta. carinarnici. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obično imaju razrađen set formulara. odnosno njegovom špediteru. opšte podatke o robi iz manifesta. Zahtevi se predaju izvršiocu na dokazni način uz potpis i naznaku vremena predaje. luci. broj pozicije. kao npr. odredištu. drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda. plaćanju vozarine.). teretnici. težini. podaci o carinskim ispravama. Formular sadrži sve potrebne rubrike koje bi mogle doći u obzir. O skladišnici je pisano u tački 12. prevozno sredstvo. odnosno za predaju tereta. odnosno iskladištenju. potrebi obaveštavanja. U praksi. meri i pomorskom stavu. brojanje. zapovednik broda je dužan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obaveštenje pošiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem. Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem. primaocu. zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. vaganje. a naziva se »pismo spremnosti« (letter of readiness. Da bi mogao početi utovar na brod ili istovar sa broda. Sve te radove lučki špediter naručuje obično na univerzalnom formularu. Nadalje. odnosno koja su skladišta prazna. Formular sadrži podatke o brodu. lučkom skladištu. koji istovremeno popunjeni . posao koji treba uraditi. Da ne bi dolazilo do nesporazuma. brojevima i vrsti koleta. lučkim skladištima. takvo pismo agent predaje lučkom špediteru koji organizuje taj transport uz navođenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni način. oznakama. sortiranje robe. primaocu. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje pošiljalac (lučki špediter. Inače. odnosno njegovom špediteru. Nalog »bez zapreke« dostavlja. a sadrži podatke o prispelom brodu. poznat pod nazivom »bez zapreke«. način plaćanja. kao i za naročite radove u luci (upotreba tegljača. 168 . notice of readiness). takav set formulara »Jugošpeda« sastoji iz četiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki služi drugoj svrsi. tj. sadržaju.

pa ni najbrži put za prevoz robe od prodavca do kupca. Špediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvršavanju svojih zadataka. pa ga zbog toga često nazivaju i »arhitektom transporta«. elektronskoj obradi podataka. u najboljem interesu svojeg komitenta. koji nakon obrade treba da posluže kao podloga za donošenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom. neophodno je da što pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware. Nije uvek najkraći put i najjeftiniji i najpogodniji. spftware. U današnje vreme je skoro nemoguće zamisliti funkcionisanje sistema društvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najniže troškove. uvede i elektroniku. u mnogim slučajevima. već nasušna potreba. osim već ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala. Kratko rečeno. organizovati prevoz robe u međunarodnoj razmeni tako da isti bude brz. uređaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruženja i unutar špediterskog preduzeća. Potreba za uvođenjem elektronike u špeditersko poslovanje nije samo trenutni »modni hit« vremena u kojem živimo. tržišne.0. ^esto puta. dopreme i provoza robe u međunarodnom prometu.da bi održao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje. Međutim. međudelujući kompleks ljudi. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI Da bi preduzeća međunarodne špedicije mogla uspešno i racionalno poslovati u sadašnjem i budućem »informatičkom« dobu. 14. Dugo je u špediterskim krugovima prevladavalo mišljenje da je špediteru za uspešno poslovanje potrebna samo »pametna glava i olovka«! To delimično vredi i u današnje vreme i bez toga se ne može nigde. pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta.0. više nije dovoljna samo »pametna glava i olovka« da bi se mogao uspešno obaviti špediterski posao. zapravo. koja su specijalizovana za organizaciju otpreme. a to je moguće samo pomoću elektronike. Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladištenju. moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme. načina prevoza i korišćenih transportnih sredstava vode osnovnom cilju špeditera kao organizatora prevoza. jer bez toga informacioni sistem špediterskog preduzeća ne daje optimalne efekte. Pojam informacionog sistema Špediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani. Špediterska preduzeća. pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe. tj.14.0. Špediterski informacioni sistem Nije nimalo jednostavno. elektronika je prodrla u skoro sve pore života stanovnika naše planete. već je špediter . 169 . siguran i ekonomičan. koji će im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske. u poslednje dve-tri decenije došlo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet. Naravno da ti špediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom. Ona. modernim informacionim sistemom. izvežbani kadrovi i odgovarajuća organizaciona forma). moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj. financijske i razvojne. za običnog čoveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta. 14. a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomično.

Naravno da ovako postavljen špediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje špedicije unosi jedan novi kvalitet. da se informacija prezentira na mestu njenog korišćenja. Terminali. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema Kao što je već rečeno u uvodu ovog poglavlja.0. pretraživanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu. Pri nabavci hardvera treba voditi računa o mogućnosti njegovog proširenja u budućnosti. Drugi tok je interno kruženje informacija unutar organizacionih jedinica špediterskog preduzeća. te obavljanje složenijih obrada: obračun.konačno . Tokovi informacija Kap što je slučaj i kod drugih informacionih sistema. ažuriranje. Sistemski softver se isporučuje zajedno sa elektronskim računarom.odgovarajuća organizaciona forma poslovnog sistema.0. 14. Osim toga. 14. kao periferne jedinice računarskog sistema. i špediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija. a obuhvata programe 170 . obaveštenja koja špeditersko preduzeće šalje svojim komitentima. izdavanje dokumenata i slične funkcije. bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruženja. bilo da se radi o sopstvenim terminalima. obaveštenja o špediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim učesnicima iz okruženja (transportne.1. programska osnovica (software). Treći tok je izlazna informacija.1. kalkulacije. tj.1. Softver Radi se uglavnom o gotovim programima. uslužne i proizvodne organizacije) u kojem špeditersko preduzeće obavlja svoju aktivnost. odnosno.1. tj. 14. za uvođenje špediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajuća strojna osnovica (hardware). Hardver Jedna od bitnih pretpostavki za uvođenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajućeg kompjutorskog sistema (elektroničkog računara) i perifernih uređaja. imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. iskusni i stručni kadrovi i . 14. korespondentima i drugim učesnicima u sistemu međunarodne špedicije. nematerijalnom delu informacionog sistema. Eksploatacija je masovniji i važniji vid primene koja uključuje unos. bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu. Osnovni zahtev za takvo računar mora biti mogućnost njegovog rada sa većim brojem terminala što osigurava priključivanje 9umrežavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne špedicije. koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. odnosno da svaki korisnik može nezavisno od drugih obavljati svoje radnje. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omogućava obradu podataka na mestu njihovog nastanka. Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrške za potrebe špediterskog preduzeća. Sistem mora omogućiti rad većem broju korisnika istovremeno.1. hardver mora omogućavati priključak podsistema (terminala) različitih proizvođača. a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega.

2. 14. To je dug i mukotrpan zadatak koji često traje godinama.3. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale» Uvođenje informacionog sistema u špediterska preduzeća nije jednostavan posao. Osnovni podaci o preduzeću Špeditersko preduzeće «Intercontinentale» ima sedište u Beču.operativnog sistema i određen broj opštih programskih paketa. dostignuća i mogućnosti jedne u svetskim razmerama značajne špediterske firme. operatora.1. razvijeniji od nas. Osnovana je 1874. iziskuje znatna sredstva i povlači za sobom opsežne promene u načinu manipulacije sa dokumentacijom. obradu.0. Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi računa o gornjem. no ne sme se zanemariti i »informatičko obrazovanje« i drugih špediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema). i eksploatacionu (gdje je uključeno operativno funkcionisanje informacionog sistema). programi za sortiranje i sl. entuzijasti. treba da budu mlađi kadrovi. obrađuju. koji će dolaziti u neposredan kontakt sa informatičarima. uslovno rečeno. 14. uvreženom decenijama. bez obzira da li se radi o stranim ili našim špedicijama. za koju je jedan naš uvaženi špediter izjavio da njezine mogućnosti i organizacija pripadaju 21. Kadrovi Ni bilo kakav hardver a ni softver neće mnogo koristiti ako špeditersko preduzeće ne raspolaže informatički obrazovanim. Organizaciona forma Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u špediterskim preduzećima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajedničkih službi. 14. memorišu i transformišu u poslovne i druge odluke itd. rade i posluju posluži će nam razvoj. količine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju. veku. čija je centrala u 171 . Broj radnih mesta zavisi od veličine preduzeća. ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore. god. raspoloživog hardverskog sistema. 14. mnoge svetske špediterske firme uvele su moderne informacione sisteme. Kao primer kako drugi. Ipak. pre svega. koji su željni znanja i afirmacije. To.2. Aplikacijski softver uključuje programe za rešavanje konkretnih špediterskih poslova. stručnim i iskusnim kadrovima. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo složenog poduhvat u velikoj špediterskoj firmi.) ne bi moglo ozbiljno prići projektovanju. specijalista za održavanje. Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavršavanje i obrazovanje.. o čemu će biti više reči u nastavku na primeru austrijskog špediterskog preduzeća «Intercontinentale». dok je za naše uslove preporučljiv pristup zajedničkog razvoja aplikativne programske podrške za veći broj špediterskih preduzeća.1. Pri takvom pristupu moguće je sa znatno manjim sredstvima po jednom špediterskom preduzeću uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema. Svakako da se bez najmanje desetak stručnih radnika (programera. analizu itd. u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama. eksploataciji i održavanju špediterskog informacionog sistema. jer i oni posredno doprinose uspešnom funkcionisanju informacionog sistema. ponajviše zahvaljujući uvođenju i primeni elektronike u poslovanju. organizovanju.2. niti dati egzaktan odgovor. a u sklopu je širom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport. Koliki će broj radnika biti potrebno angažovati za rad na informacijonom sistemu u nekom špediterskom preduzeću nije moguće direktno navesti. Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je uključen izbor optimalnog softvera).

14......200 paletnih mesta.000 paletnih mesta sa mogućnošću proširenja na 10... dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane površine. Da bi se mogao uočiti obim tih poslova potrebno je ukazati na činjenicu da «Intercont» samo u Austriji ostvaruje godišnje oko 900 hiljada poslovnih događaja. tako i primjenjivanoj programskoj podršci. Ovo je važno zbog toga što se svi poslovni događaji 172 ..... sa .... sa .. imaju površinu oko 20... Za knjigovodstvo i računovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem ... te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka. Osim toga.. — za softver: praktična obrada i jednostavna upotreba.. Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu.. Firma u Austriji zapošljava oko hiljadu ljudi. Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz teških i glomaznih tereta. Održava železnički i drumski zbirni transport između 180 gradova.Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta... pa sve do fakturisanja špediterskih usluga... Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru. a ima 20 filijala i pogona u Austriji.. te maksimalno mogućom primenom elektronike prema najnovijim dostignućima....... od čega se preko 90% obrađuje uz pomoć EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta). Na .... se nalazi 35 terminala i 7 štampača za online-rad za obradu špediterskih poslova. «Intercontinentale» ima 60 zastupničkih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu.-sistema.. kao i vozilima za specijalne prevoze. Odgovarajući know how razvio je sam «Intercont»... dok samo visokoregalno skladište ima kapacitet 7...... od kojih je veći deo opremljen sa odgovarajućim rampama. MB i — .......0. Terminal raspolaže sa 2..1.... Preduzeće raspolaže sa 120 drumskih vozila raznih namena. autoputeve.. veličina i nosivosti.. valjkastih i lančanih transportera.. od čega za Beč dva sistema i to: — . Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji Kompjuteri velikih mogućnosti omogućavaju potpuno automatizovano ispostavljanje špediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja..3 km železničkih koloseka.....000.2.. Firma raspolaže sa 13 sopstvenih železničkih vagona sa niskim podom i nosivošću do 260 t (pri korišćenju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogućnošću kombinacije u 32 varijante..1. železnicu i rečna pristaništa Freudenau i Albern. Utovarni front skladišne hale ima 68 vrata. Ukoliko bi došlo do ispada špediterskog sistema. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna što se tiče priključaka na industrijsku zonu. 14.... a manipulacija u skladištima je visokomehanizovana uz upotrebu poprečno visećih transportera...2... Hardver INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju . MB središnje memorije. vrši se automatsko prikopčavanje obrade na .... u isto je vreme moguća manipulacija sa 33 vagona u kolosečnim halama i sa 60 vagona izvan njih.... od čega polovinu u Beču........000 m2 i kapacitet 5.. posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok... kao i železničku stanicu....... kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladišta.. Ti zahtevi su — za hardver: kapacitet. dizalica za palete. Skladišne hale u tom terminalu... sa permanentnim inventarisanjem. sigurnost i brzina. Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipuliše godišnje oko sedam hiljada zbirnih vagona....

. sa . Naime. Prednosti ovog sistema su: — da nije prevelik broj formulara.. Pojednostavljenje formulara i obrazaca Da bi u potpunosti došle do izražaja sve prednosti racionalizacije. tovarni listovi. carinsko-skladišnog lista i skladišne izdatnice. robne deklaracije i propratnice. 173 . kako bi se omogućila EOP-obrada formulara. Naime... FCR-potvrde.... skladištenja. Nažalost. 14.3.. i — da se ne naručuju velike serije (tiraž) kod štampara. Na traženje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajuće rubrike u nekim službenim formularima. Tu dokumentaciju.. npr. kao što je poznato. EOP je u mnogome olakšala rad referentima u realizaciji. moraju štampati u propisanom (dosadašnjem) obliku na posebnim formularima.. a kasnije se prešlo na prenos podataka pomoću biranih linija. interesovali su se u Austriji.. INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare.. uključujući sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima. što predstavlja uštedu u vremenu i novčanim sredstvima... isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti. 14. koji se štampa na kompjuteru. u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tržištu. špediterski formulari su različitih oblika i veličine. U filijalama i pridruženim firmama stoji na raspolaganju — po l . U INTERCONT-ovim radnim grupama razrađivana je organizaciona šema EOP-a. Nemačkoj i Švajcarskoj za prikladne programe. carine. kao što su otpremnica.. prilagođenim EOP-obradi.1. već su postojala samo pojedinačna rešenja iz pojedinih područja špediterske delatnosti. transporta. 14. Jedino se neki službeni (državni) forrnulari..2.obuhvataju interaktivno i odmah traži ispostavljanje špediterske dokumentacije... kao npr.. U bečkom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata. iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla. Zbog toga su se odlučili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama.. jer je omogućila integraciju svih odelenja. Softver Kad su u INTERCONT-u razmišljali o prelasku špediterskog sektora na interaktivni rad. doprema/odprema itd..2... odnosno uputstva.2...2. Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne pošiljke jedinstveni formular... Programski moduli u INTERCONT-grupaciji Iz pregleda programa može se videti koji su programski moduli našli primenu u Beču i filijalama izvan Beča. INTERCONT je prva špedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima.. Zbog manjeg broja poslovnih događaja INTERCONT nije nabavio Back-up uređaje. stručne službe INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera. a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do značajnog rasterećenja referenata..1.. Razmena podataka između filijala i računskog centra u Beču se privremeno obavljala u početku uz pomoć magnetske trake.... Vagon/kamion se ne rnože otpremati bez otpremnih dokumenata... MB memorije.. To je postignuto kod izvozne dozvole. pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek moguć. na što je utrošeno na hiljade sati i izvršena odgovarajuća testiranja praćena višemesečnim radom. tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja.

koja se automatski izračunavaju između svaka dva mesta u Austriji. Do 1981. Fakturisanje sledi: — kod izlaznog unutrašnjeg i međunarodnog posla odmah nakon izvršenja naloga. kontener. U loko-transportu obrađuje se dispozicije za dopremu i odpremu. Skladište: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladištenja u centralnom skladištu.5.2. koji je urađen po paletnim mestima. Ubrzo zatim održano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz špediterskih odelenja. — do 5 različitih kursnih podataka.000 raznih informacija o komitentima i adresama. Pomoću tog sistema je u svako doba moguće usaglašavanje između skladišnog spiska i stvarnog uskladištenja. U programskoj liniji izvršenja naloga svaki nalog se obrađuje odmah nakon prijema. — 20 kućnih tarifa za specijalne obračune sa komitentima i — oko 1. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajućeg kompjuterskog sistema.500 pošiljaoca i prijemnih mesta. železničke stanice. šifre mesta. a obaveze su definisane u pismenoj formi. FIATAkurs.U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa. — 820 žejezničkih stanica ÖeBB sa pripadajućim kilometarskim rastojanjima. železnički kurs. koletima. Ta firma je prvo počela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa. pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatražene ponude od šest proizvođača kompjutera. devizni kurs. Postepeno su se takvi programi uveli u bečkoj centrali firme. vrednosti robe. — 60 unutrašnjih i međunarodnih železničkih tarifa. a zatim sukcesivno u filijalama i udruženim firmama. 14.2.4. vagon. u Beču: — oko 5. — kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduženja. te prema težini. — oko 7. koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj način status pošiljke postavlja na fakturisanje. Ust-kurs. Njihovo odelenje za skladištenje dobija dnevno skladišni spisak.000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredišnim mestima. komadna pošiljka itd. carinski kurs. 14. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP Za naša špediterska preduzeća koja nameravaju da uvedu sličan informacioni sistem. koji moraju biti obrađeni do 30 dana. tovarnim jedinicama. npr.). informacije o komitentima i sl. — 2. brod.000 blok-adresa u unutrašnjosti i inostranstvu. primaocima i pošiljaocima. Na taj način se vrši i permanentno inventarisanje. npr. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije došlo je sa ciljem da se razvije EOP u špediterskom preduzeću. nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT. g. izvršeno je programiranje test-obrade i školovanje (trening) kadrova u Beču i 174 . odnosno EOP-obradu. Klasična pozioiona knjiga ne postoji. vrstama saobraćaja. relacijama i sektorima prema različitim vrednostima. obimu. Sa otvaranjem pozicije postiže se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion. odnosno brojevima pozicija i naloga. ponude. Obrada matičnih podataka Vrste i broj matičnih podataka mogu pokazati kolika je složenost automatskog fakturisanja u špediciji. te se odmah vrši kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajućim terećenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim troškovima po pošiljci.

pokrajinama. Iste godine dat je i prvi program-modul pridruženim firmama. 175 . Nakon preseljenja u novoizgrađenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa špediterskim aplikacijama u Beču.

176 .

To posebno omogućavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagođeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata. odnosno MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA.. U uslovima savremene proizvodnje i prometa međunarodna razmena i svetsko tržište postaju mesta na kojima se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene raznih društvenoekonomskih sistema sa različitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom. LO-LO. Incoterms. elektronskog poslovanja. Oni samo pri tom moraju voditi računa da ugovore adekvatan Incoterms-termin. nesporazume i sporove. odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje između poslovnih partnera. 1976.. nesporazume. Ona povezuje proizvodnju i potrošnju u sistemu društvene reprodukcije i direktno utiče na brži i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i društvenih odnosa koji se ostvaruju u međunarodnoj razmeni između brojnih aktivnih učesnika proizvodne i potrošne sfere brojnih država.. izvoznika) i kupaca (tj. i ako se pravovremeno i adekvatno ne reši. Incoterms 2000. jer Incoterms-termini direktno regulišu pravnoekonomske odnose između prodavaca (tj. 1967. i 2000. npr. menjali i dopunjavali. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje međusobne odnose regulišu Incoterms terminima. kao i bimodalne transportne tehnologije). godine. Među operativnim menadžerima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj stručnjaka sa aktivnim znanjem složenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom. 1990. sporove ili druge probleme. može doći do štetnih posledica. odnosno spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema. izvoznici) i kupci (tj. pomorskih agenata. vrlo često na velike udaljenosti i uz upotrebu više grana saobraćaja. zasigurno će biti u primeni i narednih 177 . s obzirom da je u celosti prilagođen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama. uvoznika) u međunarodnoj razmeni više od šezdeset godina. U razvoju privrede svake države međunarodna razmena ima veliku i važnu ulogu. Međutim. odnosno rešavanja spornih pitanja. gubitku ili oštećenju. Tokom dugogodišnje primene Incotermstermini stalno su se usavršavali. zakašnjenju u otpremi. špeditera. INCOTERMS 2000. imaju izuzetno veliki značaj i važnu praktičnu primenu.. kao i stalni razvoj saobraćajne infrastrukture. Zbog toga su se vrlo često ugovarali pogrešni termini ili su se. jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja. saobraćajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naročito u poslednjih dvadesetak godina zabeležila izuzetno brz i uspešan razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije.15. kontenerizacije. engleskom i nemačkom jeziku (slika 32). Prvi INCOTERMS je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu još 1936. npr. u međunarodnom multimodalnom transportu. RO-LO. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa između prodavaca (tj. izvršilaca ugovorne kontrole. uvoznika). carinskih tela. izvoznika) i kupaca (tj. na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera. FO-FO ili LASH i Huckepack. 1980. najčešće je izložen brojnim i vrlo različitim troškovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima. Incoterms upotrebljavaju brojni učesnici privrednog. luka i pristaništa.. Prevoz robe iz jedne države u drugu. mogu biti sigurni da su unapred i potpuno isključili sve nejasnoće. ali se indirektno tiču prevoznika svih saobraćajnih grana. kao i svim savremenim transportnim tehnologijama. RO-RO. nesporazuma pa čak i sudskih i arbitražnih sporova. postojećim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo često domaćim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne štete. osiguravača itd. engleskom ili nemačkom jeziku. Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu. ako prodavci (tj. Njegove izmene i dopune izvršene su 1953.

1. ugovorena odr edi{na luka) CIF . obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza Svr st avanj e t er mi na u gr upe Polazak E . ugovor ena odr edi{na luka) DDU .. 1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz.vozarina pla} ena do (... pravila. izvoznicima) i kupcima (tj. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj. Na pitanje: Što je Incoterms?. pojmova) koja se preporučuju za regulisanje samo određenih odnosa između prodavaca (tj. ugovor eno mesto) DES . kako bi tokom nastanka svojih obaveza. 15...grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (. ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F .. uvoznika). potpuno 178 .Ispor u~eno na gr anici (. Zašto? Zato što se ne radi o međunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula.. ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (. Pojam..Ispor u~eno f-co br od (... ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D .vozarina i osigur anj e pla}eni do (.. odnosno eksplicitno ugovore...desetak godina. terms (terms). prava i odgovornosti.Ispor u~eno f-co obala (.. pakovanj u r obe. odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms. ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (. izvoznika) i kupaca (tj. svrha i ciljevi INCOTERMSA Reč INCOTERMS je skraćenica naziva na engleskom jeziku: International (In).gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF ... ugovor ena odr edi{na luka) CPT . Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate... ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP . ugovor ena odr edi{na luka) DEQ .. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa.Ispor u~eno neocar inj eno (. Commercial (Co)... nije jednostavno odgovoriti.. što prevedeno na naš jezik znači: Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore (iz Pariza)..gr upa (ugovor i o otpremi) CFR .. ugovorena otpr emna luka) C .. ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP .cena sa vozar inom i osigur anj em (.cena sa vozar inom (.Ispor u~eno ocarinj eno (.grupa Ex Wor ksfco fabr ika (...

ne uključujući "nematerijalno" kao što su računarski softveri). broj učesnika u transportnim i logističkim lancima. znači da je Incoterms namenjen. uvoznika i špeditera). sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara . vrste prevoznih sredstava. uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). gde se pogrešno tumači misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke žele uključiti u ugovor o kupoprodaji robe.Bar do luke istovara . odnose izvoznika. a što može povećati nesporazume. uvozniku) "vrednost robe". pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene. te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno uključene u međunarodnu razmenu. nisu retki slučajevi da se pogrešno govori i piše o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama. ugovora o transportnom osiguranju (tj. Japanski uvoznik (tj. špediter obavlja odgovarajuće poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotične robe. ugovora o prevozu stvari (tj. U spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se mogu sresti dva vida pogrešnog shvatanja Incoterms-termina: prvi. osim što je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe. naš prodavac (tj. izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj. drugi. poslovnim ljudima (menadžerima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i međunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz. Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o špediciji (tj. sporove i štetne posledice. treba da angažuje japanskog špeditera da u luci Kobe prihvati 179 . uvoznika) iz ugovora o prodaji. kupac). često ugovorne stranke pri sklapanju međunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifična pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose. odnose pošiljaoca i prevoznika). Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima uređuju samo određeni odnosi između prodavaca (tj.Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara . Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se isključuju nesporazumi. bez obzira na međusobnu udaljenosti otpremnog i odredišnog mesta. a time i štetne posledice. pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora. To. Obim spediterskih poslova zavisi od složenosti procesa proizvodnje transportnih usluga. sklapa ugovor o skladištenju stvari (npr. siguran i racionalan prevozni proces. pre svega. vrstu i osobine robe. na primer: naš prodavac tj. pri kojem se upotreba Incotermsa često pogrešno koristi u regulisanju odnosa između stranaka iz ugovora o prevozu. Zbog takvog shvatanja Incotermsa.eliminisali nesporazume. jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno uređuju pravne i ekonomske odnose između aktivnih učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. Da bi izvoznik izvršio svoje obaveze on zaključuje ugovor sa špediterom. osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: – Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. osiguranika i osiguravača). vozarinu i premiju osiguranja. ekonomskih. načine prevoza. Nasuprot porastu nivoa pravnih. zapravo. izvoznika) i kupaca (tj. znači da se Incoterms-termini ograničavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog". zapravo. tehničko-tehnoloških i organizacijskih znanja učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokrićem". Postavlja se pitanje: šta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe. izvoznik) je prodao pošiljku japanskom kupcu (tj. odnosno od faktora koji utiču na instradaciju. sporovi i eventualne štetne posledice između stranaka u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima.Kobe). Iz tih činjenica proizlazi i nova činjenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe. To. U sklopu pravila termina CIF-Kobe. Međutim. u lučko skladište ili kontenerski terminal). a ne ugovora o prodaji.

prodavaca i kupaca međusobno). instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (. pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za uređenje odnosa između prodavaca (tj.. prodavaca) i uvoznika (tj. Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj način. luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca.. na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu. pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP. prvenstveno.. računa. To je. odnosi između špeditera i osiguravača (šema 2). pre svega. izvoznika) i kupaca (tj. osim pravila Incoterms-termina. potrošača). ne mogu biti rešena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. prava osiguranja. Iz navedenih primera može se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno uređuju odnose između izvoznika (tj. fitosanitarnih certifikata. izvoznika.dotičnu pošiljku. uvoznika i međunarodnih špeditera.. odnosi između špeditera i prevoznika.). Naime. špeditera i osiguravača.. premije osiguranja. kao što su: odnosi između izvoznika. A)  značajnije obaveze kupca (čl. da obavi odgovarajuće radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dažbine). zatim. da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. odnosi između špeditera i skladištara. da sklopi ugovor o uskladištenju. polisa osiguranja. u sistemu međunarodne razmene postoje i brojna važna pravna pitanja koja se ne mogu rešiti primenom pravila Incotermsa.. certifikata o ugovornoj kontroli. izvoznika) i kupaca (tj. teretnih listova. teretnica. carine i carinskih dažbina (.). 180 . ili da mu je preda preko prevoznika ili isporuči na odredište. odnosi između prodavaca (tj. spoljnotrgovinski menadžeri moraju pratiti. raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka. Imajući sve ovo u vidu može se reći da INCOTERMS reguliše naročito:  značajnije obaveze prodavca (čl. pomorskoga prava. o obavezama plaćanja vozarine. obuhvata. o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr. jednostavan i pravno pouzdan način uređuju pravni i ekonomski odnosi između aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene roba i usluga. o obavezama prodavca da isporuči robu. izuzimanje odgovornosti u određenim poslovnim situacijama. o obavezama podele troškova između prodavca i kupca. uvoznika) i – indirektno. finansijskog prava. veterinarskih certifikata.). međunarodnog javnog i privatnog prava i sl. o obavezama pakovanja robe. o obavezama kupca da preuzme robu. Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na uređivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih učesnika sistema i međunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu uređena važećim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima. kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje određenih ugovora i uređivanje poslovnih odnosa aktivnih učesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu međunarodne razmene.). one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredišta. o obavezama pravovremenog obaveštavanja ugovornih stranaka (tj. uvoznika i špeditera. uvoznika).. tranzita i uvoza robe. na savremen. dozvola za izvoz ili uvoz robe. pitanja prava vlasništva. Za celovito uređenje odnosa između izvoznika i uvoznika. špeditera i prevoznika. ali i drugih prava: saobraćajnog prava. Incoterms-termini sadrže i pravila o obavezama obavljanja odgovarajućih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe. B) kao i stim u vezi  mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu  podelu troškova  obaveze i troškove izvoza. sklapanje ugovora o prevozu. u okvirima odnosa između brojnih drugih učesnika (npr. poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz područja prava u međunarodnoj trgovini. elektronskih dokumenata i poruka. neispunjavanje međusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiču osobina robe. i to: – direktno. Osim toga. Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. dokumenta o poreklu robe..

B1 Obavezu kupca u pogledu plaćanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom. koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vrši otprema te robe. kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu. veličina i težina upakovanih komada.: prodavac.zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje prodavca Dokaz isporuke. shodno kupoprodajnom ugovoru. Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporučene robe. koje će biti nametnute jednoj ugovornoj strani u slučaju zakašnjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. Da bi predočili zadatak koji je pred nama. 181 . Odredbe INCOTERMS-a važe pojedinačno za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zaključenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova važnost. Ostali podaci. zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakašnjenja isporuke i sl. skreće se pažnja na odgovarajući prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. prikazani u 10 važećih tačaka za prodavca (A) i kupca (B) počev od isporuke robe pa do očekivanog efekta. posebno ukazuje na međusobne obaveze ugovornih strana. da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. da za svaku važeću obavezu prodavca. odnosno navesti tačan termin plaćanja. Da li će te minimalne obaveze u zaključenom poslu do kraja biti ispoštovane zavisi od njih samih. transportni dokumenti ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola. U ostalom. U cilju njihove preglednosti oni su. INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za međunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u čl. kod razmatranja INCOTERMS-a. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje kupca Dokaz isporuke. u zavisnosti od ugovornih strana. kao i u zemlji koja upućuje tu robu. INCOTERMS odražava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadrži propise vezane za kršenje ugovora i njihove posledice. kako je već napred pomenuto. transportni dokument ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obrađivanih u INCOTERMSU 2000. biće dalje objašnjene. shodno ugovoru. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinuđeni da međusobnim zaključivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije. samo olakšavaju realizaciju pratećih logističkih poslova. što se može videti u sledećim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe. kako bi pokretanjem nekih značajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. Ova sistematizacija proizlazi iz toga. A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru. sertifikati). odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tačno precizirane i koje odgovaraju svim dotičnim odredbama (trgovački računi. treba da isporuči robu. kao što su npr. pakovanje i označavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaćanje kupoprodajne cene Licence. kasnija zapažanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinačno i prodavcu i kupcu. Posebno je važno i neophodno egzaktno označavanje robe sa trgovački uobičajenim oznakama. specifikacije. Prema tome. zatim posebne karkateristike robe.9. adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu. sledi slična obaveza i za kupca. Kao npr. Isporuka.

zatim prevoza živih životinja. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo poštovanje uslova akreditiva već i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vrši uvoz robe (ometanje isporuke. zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u određenim okolnostima nastaju i određene odgovornosti. Ovo se npr. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajući. Sa pomenutim ugovorom pošiljalac akceptira uslove utvrđene od strane prevoznika. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. Osim toga mora se poštovati i uvažiti način predviđenog utvrđivanja štete (atest o činjeničnom stanju. ustvari. Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zaključuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokrića. između ostalog. Osim toga moraju biti uzeti u obzir različiti razlozi za oslobađanje od odgovornosti (npr. Osim toga. inače će se prevozniku uputiti zahtevi koji. utovara od strane pošiljaoca i istovara od strane primaoca. ograničenu garanciju. a roba se dalje transportuje na rizik kupca. nedostataka u pakovanju. Od posebne je važnosti napomena da svi prevoznici daju. Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza. odnosno odredišta). po pravilu. Ovde treba obavezno obratiti pažnju na liniju prelaska rizike. po pravilu. pošiljalac u vezi sa ovim snosi neograničenu materijalnu odgovornost. ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). U pogledu kontrole robe. izdati brodski tovarni list prinudno sadrži i belešku da troškovi vozarine treba da budu plaćeni od luke do zaključno sa koncepcijom da su priloženi dokumenti nepotpuni. povećani troškovi carinjenja itd. može odnositi počev od pribavljanje atesta o poreklu. nepravilnog utovara. A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata. gde snošenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca. On je. predočeni pregled dotične maksimalne odgovornosti. U načelu. Ovo je potrebno zbog toga što sa utovarom robe. odnosno garancije (vidi poglavlje 8. prilikom nastajanja štete treba uvažiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. prema institutu Carglo Clauses. Plaćanje troškova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajućeg trgovačkog računa. Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim slučajevima u kojima se uzroci štete zasnivaju na činjenicama. Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na čitavom transportnom putu vrši samo kod pojedinih vidova osiguranja. pri čemu se takvo prenošenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upućenja. odnosno sa kompletnim prevozom. One se zasnivaju na uslovima rada dotičnog prevoznika pri čemu. treba između prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrške je potrebna za uvoz robe i njeno puštanje u slobodan promet u zemlji u koju se upućuje ta roba. odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upućuje. sertifikat o havariji. što ima za posledice nepoštovanje akreditiva. anuliraju štetu koja je prouzrokovana lošim kvalitetom robe čime se isključuje i njegova krivica za takve štete. iznosi predviđeni za nadoknadu štete u slučaju odgovornosti prevoznika kreću ispod vrednosti. u slučaju događaja više sile.1). Zapravo. Tako kod kluzula CFR i CIF. između ostalog. tamo se ne vrši nikakva kontrola robe (kao kod CIF. transporta u otvorenom vozilu. Ovo znači da se. u brodskom tovarnom listu. obzirom da se sa tom linijom završava snošenje rizika od strane prodavca. vreme čekanja na graničnom prelazu. tranzita i uvoza. Ukoliko kupac želi veće pokriće rizika u tom slučaju se partneri dogovaraju o nastalim troškovima i njihovom pokrivanju. prirodnog svojstva robe. kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za određeno premeštanje robe treba zaključiti odgovarajući ugovor o prevozu. U vezi sa ovim. a šteta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. ograničavanje prava raspolaganja).A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence. ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9). (A/B 6). pomorskog transporta i nautičkog oštećenja usled nesreće na moru prema Haškim pravilima). pre svega.). određivanje 182 . A/B 3 Ko zaključuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pružanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren. sadržan u železničkom tovarnom listu.

trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. moraju postići i tačan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontroliše robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1).6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca. Kod kašnjenja pri preuzimanju robe. u načelu. vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci. Ukoliko je trgovačko pravilo da robu treba isporučivati upakovanu.egzaktnog termina. A/B 5. nastali u vezi sa ovim. Ako je na dokumentu naznačeno ograničeno pravo raspolaganja robom. B4 U pogledu kašnjenja preuzimanja (prijema) robe. odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500). dotične klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvrđuju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snošenje rizika kao i snošenje troškova za istovar. Ukoliko je predviđen vodni transport. između ostalog. Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaćanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. u tom slučaju ambalaža treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. A 7 Prodavac obaveštava kupca o spremnosti robe za otpremu. korišćeni prevozni (špediterski) dokumenti moraju. vreme stajanja. pojedine klauzule definišu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i način regulisanja plaćanja troškova. U slučaju poslova koji se plaćaju akreditivom. Ovde se kod pomorskog transporta uvažavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na različite našine da regulšu postupak istovara. zatim mu prosleđuje informacije o načinu prevoza kao i. on vrši izbor odgovarajućeg prevoznog sredstva (član 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). to treba shvatiti kao da podnošenje čvrstog dokaza o izvršenoj isporuci i ne postoji. koji treba ugovoriti. jer u protivnom neće biti prihvaćeni od banaka. idu na teret kupca. obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke. U poslednjem slučaju preporučuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. Obzirom da isporuka spada u nadležnost prodavca. Uvođenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. ležarinu i takse za kašnjenje za kontenere i slično. pri čemu se navodi broj komada (npr. Pri tome se navode dimenzija. To se odnosi prvenstveno na troškove ležarine robe na brodu. Pošto on brine i o transportu robe. odnosno čekanja na istovar teretnih vozila. Takođe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasništva nad robom. Što se tiče obeležavanja. Ukoliko prodavac snosi troškove za glavni transport (C-klauzule). kod 120 komada – označava se sa 1/120 do 120/120 – što olakšava identifikaciju eventualno nedostajućih komada). on mora da izvrši utovar shodno propisima prevoznika. preporučuje se da oznake postavlja pošiljalac. ukoliko je to moguće. kao i mesto isporuke. Pakovanje treba da odgovara dotičnoj vrsti prevoza. svi rizici i svi troškovi. Da bi se izbegle teškoće kod ispunjenja uslova akreditiva. eventualno vreme i mesto prispeća robe. on preuzima one troškove vozarine za koje dotični prevoznik. odnosno označavanja. prema ugovoru o prevozu. ispostavlja račun. i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajućim elektronskim dojavama. Za slučaj kašnjenja isporuke dogovora se plaćanje penala kao vid obeštećanja kupca. posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). zatim ostale slične informacije. B 7 Obaveštavanje prodavca od strane kupca i prosleđivanje informacije prodavcu. troškove (penale) za nepravovremeno izvršen istovar robe. u tom slučaju ovo važi kao obaveza prodavca prema kupcu. 183 . Treba voditi računa o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadržani u transportnim dokumentima. vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala. Bolero-konosman) kojima se posvećuje posebna pažnja u dotičnim dogovorima. a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu. A/B 8 Partneri koji zaključuju kupoprodajni ugovor.

Takođe. da budu obuhvaćeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama. kako bi se izbegla mogućnost pojave nejasnoća u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. između ostalog. kao što je Roll on –Roll off. B9 Kupac kontroliše robu na mestu isporuke. u velikoj meri. u tom slučaju troškove takve kontrole snosi kupac. Rezimirajući napred navedeno dolazi se do zaključka da je za partnere kupoprodajnog ugovora. sakupljanje robe za kontenerski prevoz. Prema tome. obzirom da je sa primenom preporučenih standardnih klauzula ograničena na minimum nužnost zaključenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora.. Međutim. U slučaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovačke uzanse (u Austriji-čl. saglasno tome. za prevoz vazdušnim transportom. a s druge strane na datim mogućnostima primene za odgovarajuće vrste transporta. Na taj način se otežava regulisanje štete sa partnerom koji je zadužen za osiguranje transporta. kao što su Elctronic Data Intershange. Uprkos tome. zatim Electronic Commerc što se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne može više zanemariti. pri čemu je rezime dat po grupama. Ovde se još 1990. precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953. u nekom specijalnom slučaju. težište. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati između ugovornih partnera. trgovački partneri i prevoznici treba da daju potrebna objašnjenja i tumačenja mnoštva različitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama. multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima. morski transport. bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara.. zatim ostali potrebni znaci za obeležavanja. i 184 . Pošto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci. vršilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe. poznata lokacija (FCA)". Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u međunarodnom robnom prometu. u izdanju od 2000". drumski transport ili transport kolosekom. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe između pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj. s jedne strane na uslovima snošenja troškova i prelaska rizika. Ovo posebno iz razloga što INCOTERMS ne predviđa tako stroga ograničenja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvršenoj isporuci.. da bi se ove izvršavale i da bi bilo jasno ko je zadužen za preuzimanje rizika i preuzimanje troškova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. u vezi sa tim. Time postoji opasnost. Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula. skraćenice koje su često u upotrebi odgovaraju zahtevima korišćene elektronske razmene podataka (EDI). Izmenjene transportne tehnike. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja. prevoz kompletnih prevoznih sredstava. u međunarodnoj robnoj razmeni) pa. INCOTERMS daje znatna olakšanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu. Ukoliko takva napomena nedostaje. već na nekoj drugoj lokaciji. a dopunjuje se prethodno korišćenim klauzulama FOR/FOT za železnički transport i FOA/FOB AIRPORT. Oni treba. kao i adekvatan kvalitet obrade isporučene komadne robe. u sudskom sporu se polazi od poslednjeg važaćeg INCOTERMS-a. a zasniva se. da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika. koja nema u sebi snagu zakona.težina. Ovde se veoma često javljaju značajni problemi pošto se potrebna kontrola vrši najčešće dosta nakon vremena prispeća robe i obično ne na mestu isporuke. 346 HGB). Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi. a posebno u transferu transportnih dokumenata. doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi. U principu se polazi od toga da odredbe o načinu dostavljanja dokumenata sadrže iskustva kako prodavca tako i kupca i da. ne preporučuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula. ove norme se u slučaju potrebe mogu dopuniti određenim specifičnostima. od obostrane koristi da daju tačna objašnjenja i da naprave egzaktne sporazume.

da su se prodavac i 185 . Međutim. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse.). Čini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora. trgovački običaji.. polisa osiguranja. brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinamičnije pravne solucije. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno važnu ulogu. na primer: plaćanja manipulativno-transportnih troškova. u određenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe između pravnih subjekata pripadnika različitih država.2. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). brojanju. praksa. prava. kao izvori autonomnoga prava. sve se više primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi.. CIF-Kobe. tako da rizik snosi bilo dužnik bilo poverilac. distancionoj kupovini i prodaji. veterinarskih i fitosanitarnih certifikata.. ali i sva druga važna pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u međunarodnoj razmeni (prenos vlasništva. uvoznika). izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj. obaveze. transportnih dokumenata ili odgovarajućih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. Oni su prvenstveno zainteresovani za što brže posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. baziraju na Incotermsu 2000. jer se stalno prilagođavaju pravnim. prodavci. odnosno izvoznici i kupci. da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve važnije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca. izvoznika) i kupaca (tj. opšti uslovi poslovanja. mesto. Iz ovog primera proizlaze i ove činjenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe. Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiču od zakonodavca. tehnološkim i informacijskim promenama. da je srpski izvoznik prodao određenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe. posledice raskida kupoprodajnih ugovora. na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. odnosno u slučajevima kada su prodavci i kupci međusobno prostorno veoma udaljeni. certifikata ugovorne kontrole. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje. pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci. Na osnovu navedenog može se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora može svrstati Incoterms? Evo i odgovora. uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila. mesto i trenutak isporuke i prijema. vaganju. CIF-Kobe. odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o uređivanju važnijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000. odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se uređivati određena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr.. Pošto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina uređuju brojna važna pravna i ekonomska pitanja u odnosima između prodavaca (tj. Pravne osnove INCOTERMSA U obaveznom pravu obično se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasništva. Ono se vrlo često primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju. potvrda o merenju. Incoterms-termini. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. Ona se. odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe uključe važeći Incoterms. u veletrgovini). može se postaviti i drugo pitanje: šta je to autonomno pravo i zašto je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno uređuju pravne odnose (tj. Prenos vlasništva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari. prelaz rizika sa prodavca na kupca.. osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja. preuzimanja. 15.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br. a iz njih proizašlih odgovornosti) između ugovornih stranaka.imaju naziv "međunarodni trgovinski termini".. odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na važeći Incoterms. ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani. način i trenutak podele troškova. obavljanje i plaćanje troškova pakovanja i signiranja robe. međutim. primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. daje Incoterms autonomno. posebno u tzv. odnosno primopredaje robe.

. godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953. da se Incoterms-terminima ne uređuju sva moguća pitanja pravnih i ekonomskih odnosa između izvoznika (tj. ugovorena luka odredišta).vozarina i osiguranje plaćeno do (. koji je sadržao četrnaest klauzula. 15.. osiguranje i vozarina (. a posebno kontenerizacije i međunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici međunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadašnjih Incoterms-termina. 186 .. da Incoterms nisu opšti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava... odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Međunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj. Imajući na umu prethodno navedene činjenice može se utvrditi: da Incoterms nije međunarodno prisilnopravni akt. Tako je godine 1980.3." bio je u upotrebi sve do 1990.. Prva promena tih pravila izvršena je 1953. naznačeno mesto opredeljenja). da Incoterms čini skup ugovornih termina. prodavaca) i uvoznika (tj. odnosno termin EXW – franko fabrika (. poznat kao Incoterms 1980. ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom rešava će se saglasno Pravilima o arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili više arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima". Donošenje i promene INCOTERMSA Da bi se institucionirala već postojeća praksa u međunarodnoj robnoj razmeni.. kao što je to već uobičajeno pri nastanku opšteprihvaćenih pravila i instituta prava međunarodne trgovine. • Treći skup obuhvata C-termine: – CFR . naznačeno mesto odredišta) i – CIP . godine kada je Međunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadašnja Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina. "Incoterms 1980..... godine ta su pravila bila dopunjena sa još dva termina. a imala su devet osnovnih termina. Međunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms.. kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe. da Incoterms nije međiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati države kao subjekti međunarodnog prava. Dalji razvoj transportnih tehnologija.. Incoterms 1990. prodavci) i uvoznici (tj. a 1976. se sastojao od 13 termina koji su svrstani u četiri osnovna i različita skupa: • Prvi skup obuhvata E-termin. naznačeno mesto odredišta).. Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je još 1936. kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno uređena važećim međunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima.kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitražnu klauzulu koju preporučuje Međunarodna trgovinska komora (tj.trošak.. Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema zahtevao je njihovo prilagođavanje promenama u poslovnoj praksi. naznačena utovarna luka).vozarina plaćena do (. godine porastom transporta robe vazdušnim putem.trošak i vozarina (. i to: 1967.franko uz bok broda (.franko brod (.. – CIF .".franko prevoznik (. Prema tim terminima prodavac je bio dužan isporučiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac. – CPT . a o čemu je prethodno bilo reči. – FAS . da Incoterms nije posebni ili opšti trgovački običaj. naznačeno mesto odredišta).. ugovorena luka odredišta). Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila. • Drugi skup obuhvata F-termine: – FCA . dopunjena su još jednim terminom. Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najširu upotrebu. godine Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina (Incoterms). naznačena utovarna luka) i – FOB .

godine.ugovoreno mesto) . standardima UN/EDIFACT-a (eng.vozarina i osiguranje plaćeni do (.. ugovorena luka odredišta). te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta... Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000. – DES . naznačeno mesto). • Četvrti skup obuhvata D-termine: – DAF . FO-FO. bila su prilagođena tadašnjem stepenu razvoja elektronske trgovine.franko prevoznik (..isporučeno na granici (. ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oštećenje robe ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara (utovara) i otpreme.. LO-LO.. je u upotrebi od 1. sadrži 13 termina sa identičnim skraćenicama tih termina (tabela 1). Grupna rekapitulacija klauzula prema mogućnostima primene za adekvatnu vrstu transporta može se izvesti na sledeći način: U načelu za svaku vrstu transporta (uključujući i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP ..ugovoreno mesto opredeljenja) . prednosti koje se multipliciraju u međunarodnom multimodalnom transportu. Zanimljiv je pregled naziva.franko fabrika (...vozarina plaćena do (. Pravila Incoterms-termina 1990. ali i RO-RO. Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta.Prema tim terminima prodavac je bio dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe.. Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine.ugovoreno mesto opredeljenja) . savremenih tehnologija transporta.ugovoreno mesto opredeljenja) Vazdušni transport FCA.. Kao i Incotermsa 1990.. odnosno skraćenica Incoterms-termina od prvog donošenja pa do poslednjih izmena (tabela 2).isporučeno neocarinjeno (. pre svega kontenerizaciji. – DEQ .isporučeno ocarinjeno (.. januara 2000.ugovoreno mesto) .isporučeno granica (. – DDU .. Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju... odnosno ugovorenog mesta (odredišta) u odredišnoj državi.isporučeno neocarinjeno (. naznačeno mesto odredišta) i – DDP .isporučeno franko obala (. naznačeno mesto odredišta)... RO-LO.isporučeno ocarinjeno (.franko prevoznik (.... naznačeno mesto odredišta)..isporučeno franko brod (.ISO 9735). Prema tim terminima prodavac je snosio sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe.ugovoreno mesto) 187 ..... trgovinu i transport . tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i međunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagođavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse međunarodne razmene roba i usluga.ugovoreno mesto) .. i Incoterms 2000. Incoterms 2000.ugovoreno mesto opredeljenja) .

) u sadržaju postojećih ugovora treba ih tačno navesti. CFR i CIF. Međutim.franko prevoznik (. Pored ovde priloženog zajedničkog pregleda INCOTERMS 2000. obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula. U primeni INCOTERMS 2000. kod primene postojećih okvira (Incoterms 1990.ugovoreno mjesto) Klauzule sa jednom i dve tačke (zajednički pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledeća razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U JEDNOJ TAČKI Rizik i troškovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj tački) sa prodavca na kupca. 188 . sa druge strane.Železnički transport FCA . U budućnosti će se sa izborom određenih klauzula naći jasnija granica između prelaska rizika i prelaska troškova. klauzula FCA ima veći značaj. U takvim slučajevima. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse. u sledećem pregledu je prikazano iskorišćenje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve tačke razgraničenja. u ranije zaključenim dugoročnim trgovačkim poslovima. Na taj način bi trebalo da se nadležnost i odgovornost za rizik i naknadu troškova između prodavca i kupca jedinstveno definiše kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o međunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija). Opširno izlaganje INCOTERMS 2000. U dosada izučavanim izdanjima najčešće su se pojavljivale klauzule FOB. koje sledi. pošto može imati univerzalnu primenu. Praktično... odatle se može zaključiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logističkih usluga.. KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U DVE TAČKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj tački i to pre prelaska troškova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj tački. svakako bi se mogle prevazići razlike između prethodnih i novih klauzula.

12) Incoterms-termini i pakovanje robe. 189 . 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000.kupac 15.. i mogućnost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000.4. 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E.. 6) prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca. 11) Incoterms-termini i carinjenje. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000.. C. posebna se pažnja posvećuje ovim tematskim jedinicama: 1) važnije promene Incotermsa 2000.. 5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe. 9) običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine. i D. 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju. rizika sa troškova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda određena brodska luka ograda određena pokriva brodska luka prodavac ograda određeno mesto mesto isporuke određeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke određeno mesto brod u određenoj luci kej u određenoj luci određeno mesto određeno mesto Legenda: P. U SKRAĆENOJ FORMI Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredišta brod u odredišnoj luci kej u odredišnoj luci mesto odredišta mesto odredišta Prelazak Transport.PRIKAZ INCOTERMSA 2000. 13) Incoterms-termini i kontrola robe. 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe. F. Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990. 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza. 10) određivanje mesta isporuke.prodavac K.. 7) važniji saveti pri korišćenju Incoterms-termina./1990.

...FREE ON FOB ...imenovano mesto 13..-VOZARINA I DAF . pravila Incoterms-termina 2000./1990.imenovano mesto) FCA . BOARD (.GLAVNI 2...named port of I destination) VOZARINA (.FRANKO BROD 4. 2) Incoterms-termini "F" skupa. CIP. 3) Incoterms-termini "C" skupa.named place of CPT .. D FRONTIER GRANICA PRISPEĆE (.....CARRIAGE PAID TO odredišta/istovara) 7. RED SKUP NI TERMINA BRO J 1.VOZARINA PLAĆENA destination) DO 8.. posebno i eksplicitno elaborirati.DELIVERED DUTY (. Incotermsa 1990. pa se stoga u nastavku navode samo one najvažnije. Važnije promene Incoterms-termina 2000. su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000.ISPORUČENO SHIP FRANKO BROD (.imenovano mesto INSURANCE odredišta) PAID TO CIP . PLAĆEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000. a to isto vredi i za nazive skraćenica svih 13 Incoterms-termina..CARRIAGE AND (..imenovana luka odredišta/istovara) PLAĆEN 6.imenovano mesto DDP ...named port of destination) (. ROBE DES .).15..imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB .named port of (. E POLAZIŠTE F .. destination) odredišta/istovara) DEQ .imenovana luka CPT . ostala identična prethodnoj verziji Incotermsa (tj..ISPORUČENO NEOCARINJENO DDU ..imenovano mesto) 10.TROŠAK. UNPAID (.named place) (..imenovana luka 11.GLAVNI CFR(.TROŠAK I VOZARINA 5.named ANDof shipment) CFR ..DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (. PREVOZ NIJE 3.DELIVERED DUTY odredišta) 190 .COST port FREIGHT C .imenovana luka 12.. Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije moguće..named place) (....named port (.imenovano mesto) FAS . i 4) Incoterms-termini "D" skupa. Važnije promene Incotermsa 2000.... of odredišta/istovara) destination) DDU .DELIVERED AT DAF ISPORUČENO 9.FRANKO PREVOZNIK (.FREE CARRIER FCA .named place) (... može govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa.ISPORUČENO OCARINJENO destination) (.FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (. INSURANCE AND CIF . u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990.ISPORUČENO DEQ .imenovana luka utovara/otpreme) . INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW . OSIGURANJE FREIGHT (.FRANKO FABRIKA (. u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990.named port of (.... CIF ..EX WORKS EXW . Iako je misija Incoterms-termina 2000. (.COST. a nije ni potrebno..named place odredišta) of DDP ... PREVOZ (.FREE FAS ..... navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa.DELIVERED EX DES .4.1..

uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. FRANKO FABRIKA.po godinama donošenja. izvoznici) ni kupci (tj.. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953. najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). Incoterms termini skupa "E" Incoterms termin EXW (tj. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne događaju samo drugima: sve su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima! 191 . kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu. odnosno izmena 1936. Tabela 2: Incoterms termini . EX WORKS FOR/FOT FREE..1.. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta. Isto tako. EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980.15. 2000. NAZIVI – SKRAĆENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EX SHIP DES DES DEQ DAF DDU DDP EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP Budući da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj.1. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i troškove utovara.. U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno određeno da se smatra da je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke robe. EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990.. Međutim. koja je inače predmet kupoprodaje..).4. prirodi robe. imenovano mesto) je jedini termin skupa "E".

U takvim slučajevima 192 .o. To je obrnuti slučaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca. Važeća pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. od trenutka kada je roba prešla ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme). Najvažnija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe. drumom. vazduhom. prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom troškova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz železnicom.O. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe." uslova (tj.. Pošto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj. poželjno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) pošto su sve pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. odredišno mesto). Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporuče robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6)... FAS i FOB. imenovana luka utovara/otpreme). • Incoterms termin FOB (tj. preuzimanjem robe (pravilo B-4). Zato se često u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi. Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4).).). zapravo.4. izvoznici) ni kupci (tj. primenjuju izrazi "FOB utovareno". rečnim putem.O. Incoterms termini iz skupa "F" Kako skup "F" čine tri termina i to: FCA. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr.1. To.. odnosno primena "f. prodavac je odgovoran za utovar.I. F. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta itd.I. Budući da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj. izvozno ocarinjenu.. znači da kupci od tog trenutka (tj.T. znači da kupci moraju snositi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke robe (tj. Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. Ni u važećem terminu FOB nije eksplicitno rešen problem troškova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu.imenovana luka utovara/otpreme)... odnosno čarterskoj plovidbi. FRANKO BROD . FRANKO UZ BOK BRODA . izvoznici) niti kupci (tj. zapravo. Isto tako. "FOB utovareno i dobro smešteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca. • Incoterms termin FAS (tj. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.S. odnosno konvencionalnim.i. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. morem.15. osobina robe. trenutka isporuke robe) snose sve troškove i rizike od gubitka i oštećenja robe..2. osobina robe. kombinovanim ili multimodalnim transportom. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. To.. i predao prevozniku kojeg je odredio kupac. F. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve pošiljke u transporti izložene nepredvidivim opasnostima.O. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. svakom od tih termina biće posvećena dužna pažnja: • Incoterms termin FCA (tj.I. FRANKO PREVOZNIK . U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije određeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporučio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac.). Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. ugovorne strane žele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2). Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu.. Ako međutim. F.

Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti terminima iz skupa "C". nakon odgovarajućeg termina iz ovog skupa.3. specifična je i zbog uobičajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. odnosno mestu otpreme ili luci utovara. potrebno je imati u vidu nekoliko važnijih specifičnosti koje su zajedničke za sve Incoterms-termine skupa "C". izvozniku) nakon prezentacije nadležnoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju 193 . potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnja: Pre nego što se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne mogu unapred predvideti. prema kojima prodavac snosi sve troškove i rizike dok roba stvarno ne dođe u dogovoreno mesto. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da će protivvrednost prodate robe biti plaćena prodavcu (tj. CPT i CIP. prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobičajenim uslovima i o svom trošku. 15. Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". složenosti procesa manipulisanja i prevoza. snosi kupac. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. CIF.1. pri čemu zanemaruju pravo i pravno značenje skraćenice Free On Board (franko brod). naročito kada se prodavcima dodeljuju veće obaveze od spomenute "kritične" tačke za podelu rizika.potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr.4. u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogrešno koriste termin FOB u označavanju tačke isporuke. osobina robe. međutim. Problem plaćanja troškova utovara. suština termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i troškova nakon što je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobičajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. To. izvoznici) niti kupci (tj. naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F". Rizik od gubitka ili oštećenja robe. prema kojima prodavac izvršava svoje obaveze o isporuci robe u državi iz koje se vrši odprema. znači da u kupoprodajnom ugovoru.  Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobičajene (opravdane) troškove manipulisanja i transporta robe uobičajenim putem i na uobičajen način do dogovorenoga mesta. kao i dodatne troškove koji nastaju posle odgovarajuće isporuke robe za prevoz. kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi. zapravo. na primer: "FOB fabrika". mora biti jasno i precizno navedeno mesto u državi odredišta do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne troškove. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome što sadrže dve "kritične" tačke: ‡ prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac dužan organizovati prevoz i snositi sve troškove ugovora o prevozu robe i ‡ druga koja ukazuje na mesto gde se vrši podelu rizika između prodavca i kupca. Naime. kao ugovora o otpremi robe. Osim toga.  Pošto je podela troškova između prodavaca i kupaca utvrđena u mestu države odredišta. Suština termina iz skupa "C". termini skupa "C" se često pogrešno smatraju kao ugovori o prispeću. Incoterms termini iz skupa "C" Budući da skup "C" čine termini CFR. slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom slučaju ugovorno rešavati prodavci i kupci. Budući da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj.). na primer:  Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". "FOB franko fabrika prodavca". Mora se. "FOB pogon".

naime da rizik prelazi na pošiljku: to. 194 . osim ako prevoz ne kasni zbog nepredviđenih događaja. kako bi izbegao neočekivane zastoje (led. oktobra 2007. Naime. oktobra 2002. prodavac mora snositi sve te troškove. bez promene osnovne misije termina iz skupa "C".. Međutim. oktobra 2007. MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport. prema terminima CFR i CIF. FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport. Budući da će rizik od gubitka ili oštećenja na robi tada.). međutim. dodatni troškovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca.  Ako je uobičajeno pribaviti više ugovora o prevozu robe koji uključuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredišta. originalnog brodskog tovarnog lista. preporučuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraćenice. da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15. preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredište pošto rizik od svakog kašnjenja za vreme prevoza snosi kupac." Međutim. štrajk ili sl. rat. ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slično.).) prema dokumentarnom akreditivu. jasno je određeno koje troškove plaća prodavac (na primer: sve troškove vezane za robu do trenutka njezine isporuke. Sasvim je razumljivo da će prodavac snositi troškove ugovora o prevozu robe bez obzira plaća li se vozarina unapred. U takvim slučajevima postoje dve mogućnosti: – Prva mogućnost je da se zadrži uobičajeno značenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika između prodavca i kupca.  U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C". MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport. COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr. orginalne brodske teretnice. U ostalim slučajevima reč "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport. preći sa prodavca na kupca. poremećaje u radu. budući da su obaveze prodavca ograničene na pribavljanje samo uobičajenoga ugovora o prevozu. stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stići u Kobe do 15. kada se roba prevozi prema linijskim uslovima. koji iz toga proizlazi. ugovor o prodaji vrlo često određuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe". (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10..isporuku dotične pošiljke (npr.  Često se događa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe žele pojasniti do koje visine troškova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu. a u tom slučaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeću.  Prodavci ne bi smeli. bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i troškove nakon naplate isporučene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvršene otpreme te robe. zakrčenost. pa se u takvim slučajevima reč na brodu (eng. mogu nastati teškoće u interpretaciji. Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te troškove i odrede njihovu visinu. poreze i ostale dažbine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. ili alternativno. FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport. afloat) dodaje nakon trgovinskog termina. vozarinu i sve ostale troškove nastale prema pravilima A-3. mogao bi se takav dogovor pogrešno protumačiti i interpretirati na različite načine."). Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme. i gde je primenljivo troškove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dažbine. uključujući i troškove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo. uključivo i troškove utovara robe na brod. juna 2007. ide na teret kupca. nakon odpreme ili se plaća na odredištu (kada vozarinu plaća primalac u luci istovara). ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. tada svaki dodatni trošak. premiju osiguranja kod termina CIF i CIP. Međutim. a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac).  U međunarodnoj robnoj razmeni događa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem. Budući da su takvi troškovi obično pokriveni vozarinom. osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaćene važećim pravnim aktima ili trgovačkim običajima. uključujući u te troškove i troškove istovara.

– Druga mogućnost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen. treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobičajeni" dokaz.FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl.kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oštećena. Transportni dokument mora biti "čist". a to nije otkrio kupcu".  Samo CIF i CIP termini sadrže pravila o osiguranju. kao jedine svetski prihvaćene standardne skraćenice za termin "Trošak i vozarina (. Prema pravnim pravilima i načelima koji su najčešće u upotrebi. postoje izuzeci od ovog pravila ". Institute Cargo Clauses): ‡ "najviše pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A". neprenosivi brodski teretni list. gde je u čl... prevoznik ne proverava sadržaj kontenera.  Međutim.imenovana luka odredišta/istovara)". Pošto interpretacija neprimerenih termina može implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe.. Ako se takve klauzule ili beleške pojave u dokumentu. stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji određene robe. osim ako prevoznik sam nije zadužen za punjenje kontenera. tumačenje termina CFR i CIF sa dodatkom reči "na brodu" zavisi će od važećeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji. i zbog toga se minimalno pokriće prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac može. Pošto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac može već u putu prodati robu drugom kupcu. Naime.  Izvoznici i uvoznici često u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF. Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukčije ugovoreno. što znači da ne sme sadržati klauzule ili beleške koje izričito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalaže. Saglasno tome. kao ekvivalentne za termin CFR.  Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci". prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne načine provere tačnosti informacije i ako to ne učini smatra se odgovornim primaocu.). preporučuje se dosledno korišćenje ispravnog termina: CFR.. prenosiva teretnica. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. u kontenerskom transportu. Ugovornim strankama se savetuje da primene važeći pravni akt i bilo koje rešenje koje može iz toga uslediti. željeznički tovarni list. u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva. on se smatra "nečistim" i banke ih neće prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima. prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravačima dobrog ugleda. vidova transporta i 195 . treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleški za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji... odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju pošiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono što je navedeno" (eng.ako to okolnosti nalažu.zapravo. 68. koji opet istu robu može preprodati. kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu". drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu . a što je regulisano pravilima A-3. ‡ "srednje pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i ‡ "minimalno pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C". Prema terminima CPT i CIP to je "uobičajeni transportni dokument" (npr.. Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. znači da kupac preuzima posledice događaja koji su se već dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu. said to be) u dokumentu. Prva je mogućnost praktičnija jer je obično nemoguće odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza. U slučaju dileme. Ali. Prema tim terminima prodavac je obavezan izvršiti osiguranje u korist kupca. rečna teretnica. navedeno ". C+F. nije moguće unapred znati visinu pokrića osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce. zavisno od prirode robe. obično će prevoznik. neprenosivi brodski tovarni list i rečna teretnica. zračni tovarni list. Međutim. a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica.

nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. izvoznici) niti kupci (tj. Nakon tako isporučene robe svi dodatni troškovi i rizik od oštećenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. • Incoterms termin CFR (tj. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. osobina robe. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). želi dodatno pokriće (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov račun izvrši traženo dodatno osiguranje ili odgovarajuće alternativno osiguranje. imenovana luka odredišta/istovara). sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). Međutim. imenovana luka odredišta/istovara)..drugih okolnosti kojima pošiljka može biti izložena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. Međutim. bilo bi primereno prihvatiti veće pokriće prema terminu CIP nego minimalno pokriće prema CIF terminu. Isto tako i sam kupac može osigurati robu do željenog nivoa osiguranja. Misija važećih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa. Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio. po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda. prodavci i kupci moraju obratiti posebnu pažnja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli troškova (pravila A-6 i B-6). nemira. Pri tom treba imati na umu i činjenicu da je minimalno pokriće koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloženi rizicima od krađe ili nepravilnog rukovanja. sva pravila termina CIF su sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima. I sasvim na kraju. sva pravila tog termina koja određuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadržajno i terminološki tako da su potpuno razumljiva za prosečno obrazovane i osposobljene operativne menadžere i specijalizovane stručnjake koji su aktivno uključeni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje. slično pravilima termina CFR. Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP. prodavci i kupci treba da u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definišu i ugovore međusobne obaveze vezano za: ‡ uslove prevoza robe (f. platio pomorsku vozarinu do luke odredišta/istovara. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.o. Budući da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj. Kako se termin CIP. 196 . U tom slučaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. Osim toga. platio utovar robe na brod u luci utovara. VOZARINA I OSIGURANJE . prodavci su dužni obaviti izvozno carinjenje robe. Takođe. platio sve troškove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara. ali oni moraju snositi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara. Prema važećem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. izvršiti i dodatno osiguranje. Međutim. • Incoterms termin CIF (tj. I misija važećih pravila Incoterms termina CIF. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. za razliku od termina CIF.. promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograničavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokriće.).i. Međutim.. uslovi ili linijski uslovi). a snosio i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada je ona prešla ogradu broda u luci utovara.. TROŠAK. štrajka kao i drugih rizika). u određenim situacijama kupac može zahtevati i šire pokriće nego što je to omogućeno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata. preporučuje se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se moguće štetne posledice ne mogu unapred predvideti. TROŠAK I VOZARINA .

DEQ. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl. izvoznici) niti kupci (tj. Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa.. Budući da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). 15. osobina robe. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. vreme isporuke robe. U pravilima važećeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca pri isporuci robe. Po svojim osnovnim pravilima. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i dažbine tranzita robe preko nekih država i sl. Naime. ali snose određene rizike koji zavise od različitih uticajnih faktora (npr.. došlo je do proširenja i poboljšanja sadržaja. imenovano mesto odredišta). prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slična važećoj verziji termina CIF.4. do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu). Kupac snosi sve troškove i rizike koji nastaju nakon što je roba tako isporučena. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. a plaćaju troškove utovara robe na vozila. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su moguće štetne posledice.4. a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. vreme isporuke robe. a sva pravila termina CIP su takođe sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima. prema važećem terminu CPT.. VOZARINA PLAĆENA DO .. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o međusobnoj podeli troškova (A-6 i B-6). • Incoterms termin CIP (tj.). isporučuju robu prevoznicima koje su sami izabrali. Međutim.1. imenovano mesto odredišta). te da specificiraju sve važnije vrste manipulacija i troškova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4). preuzimanja robe (B-4).uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i ‡ instrumente plaćanja protivvrednosti isporučene robe (kada se takvo plaćanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotične robe (npr. Incoterms termini iz skupa "D" Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF.). Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe. prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta (on može odabrati mesto isporuke na imenovanom odredištu koje mu najbolje odgovara). plaćanju troškova prevoza i prelasku rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa. Međutim. karakteristike važećeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravačima te plaćaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokrićem rizika. a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri zaključivanju ugovora o osiguranju robe).). u narednom izlaganju za svakog od njih biće navedene važnije promene pravila Incotermsa 197 . ‡ • Incoterms termin CPT (tj. Naime. DDU i DDP. DES. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu.

prema važećem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. u odredišnoj/istovarnoj luci. izvozno ocarinjenu. troškova. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . Osim toga. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. sva pravila važećega Incoterms termina DAF su terminološki i sadržajno inovirana odnosno usklađena sa aktuelnim stanjem na tržištu. I u pravilima važećeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. pravila sada važećega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije između prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke. u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990. prodavci snose sve troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj. odredišne luke) i istovarom robe na obalu. a posebno u pogledu isporuke. poreze i druge uvozne dažbine. imenovana luka odredišta/istovara).. Pri tom. Imajući u vidu da. potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na određenoj granici. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr.: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . preporučljivo je da se pitanje osiguranja svake pošiljke reši dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice u transportu moguće. ali bez troškova istovara isporučene robe u toj luci. na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci. osobina robe. sva pravila važećega Incoterms termina DES su sadržajno i terminološki inovirana saglasno promenama na savremenom tržištu. kao i da regulišu i druga važna pitanja. neistovarenu. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti. troškova. (npr. na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici. imenovana luka odredišta/istovara). na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A6 i B-6). Mnogo jasnije i određenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa. Naime.. izvoznici) niti kupci (tj. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5). Pošto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. ali neocarinjenu za uvoz. ni prodavci (tj. prema Incoterms terminu DAF. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. Slično konstatacijama navedenim uz prethodne važeće Incoterms termine. Naime.. prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima. Pri tom prodavci snose sve troškove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara. 198 .).). To posebno važi za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4). složenosti procesa manipulisanja i prevoza. na podelu troškova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl.2000. može se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca uopšteno. Odnosno. ali pre carinske linije susedne države. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . rizika i carinjenja robe. imenovano mesto). uvozno neocarinjenu. carine.... snošenje rizika i troškova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budući da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. rizika i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina. Isto tako. Iako su pravila važećega termina DAF jasno formulisana. uvozno neocarinjenu. osobina robe.

. neistovarenu sa prevoznoga sredstva. Prema važećem terminu DDU prodavci isporučuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta. Pri tom. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke bude rešeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. Osim toga. i "dažbine" za uvoz robe u državu u kojoj se nalazi odredište. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. 199 ..). Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Osim toga. Prodavci snose troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredišta. imenovano mesto odredišta). To posebno važi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A-6 i B-6). preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice po robu u transportu verovatna realnost.. te vreme isporuke robe. plaćanja troškova i prelaska rizika. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odredištu. sva su pravila važećega Incoterms termina DEQ sadržajno i terminološki inovirana i usklađena sa promenama na savremenom tržištu. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta.. osobina robe. To posebno važi za pravila koja se odnose na definisanje statusa i položaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). neophodno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oštećenja a time i štetne posledice za robu u realizaciji transporta moguće. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tačno definišu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredišta. prodavac snosi sve troškove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. osobina robe. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.). uključujući. To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. da izričito odrede tzv. da specificiraju vrste i iznose troškova koji se plaćaju prilikom uvoza te da izričito odrede tzv. Iako je misija važećih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990. troškova i prelaza rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990.). Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. osobina robe. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. sva pravila važećega Incoterms termina DDU su sadržajno i terminološki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom tištu.). imenovano mesto odredišta). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i td. sada je mnogo jasnije i određenije definisan odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe. Prema važećem terminu DDP smatra se da je prodavac isporučio traženu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu. gde je to primenjivo. sva pravila važećega Incoterms termina DDP su sadržajno i terminološki inovirana i usaglašena sa nastalim promenama na savremenom tržištu.). • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO .Osim toga.

njihova upotreba dobrovoljna. ali ne i u SAD i Južnoj Americi. Australiji.F. znatnim delom u Aziji. Meksiku i Centralnoj Americi. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985. ne samo teorijski poznavati.). robne terminale. transportnom. zapravo. što u praksi upravo i čine američki izvoznici i uvoznici. veterinarske. robnotransportne centre i td. Saglasno tome naši i europski menadžeri i stručnjaci koji su direktno ili indirektno uključeni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina. elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tržištu. prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u uređivanju međusobnih odnosa.T. iako se R.D. godine. morske luke. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora. Naime. To. To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije od 1941. Africi. To znači da menadžeri i stručnjaci koji primenjuju Incoterms termine i Američke spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin. Trgovinska komora SAD proglasila R.F. osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije (eng. ali i pravila Američkih spoljnotrgovinskih definicija. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici će nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Američkih spoljnotrgovinskih definicija.A.T. međutim. još uvek koristi u SAD. deviznom.) iz 1941.) kao i pojedine institucije (carinu. rečna pristaništa. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna. sve pravne. odnosno definiciju. zastarelim i preporučila njihovu suspenziju. sklopljenog sa inostranim partnerom.15. špeditere.2.F. uvoznike) nego i za druge aktivne učesnike spoljnotrgovinskog i saobraćajno-transportnog sistema (npr. Revised American Foreigen Trade Definition R.T. izvoznike) i kupce (tj.4. 200 .D. nego i u praksi adekvatno primenjivati. prevoznike.D. i to ne samo za prodavce (tj. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajućih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi.A.A. godine nisu menjale i prilagođavale spoljnotrgovinskom. svaki termin i definicija ima svoje specifičnosti koje treba. sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td. a da ne sadrži konkretan Incoterms termin kojim se regulišu odgovarajuća pitanja između ugovornih partnera. Kako je. ekonomske i tehničkotehnološke efekte i posledice. Jer. znači da je Incoterms potisnuo u drugi plan Američke spoljnotrgovinske definicije i na području SAD.

...ISPORUČENO OCARINJENO (. U nastavku se na sistematski način vrši uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000. – CPT .. nemačkom. F-termini: – FCA .. utovara. imenovane luke odredišta ili imenovanog mesta odredišta.FRANKO UZ BOK BRODA (.FRANKO PREVOZNIK (. 2... D-termini: – DAF . CFR. DEQ.. dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. DDU i DDP (slika 3). FCA. (npr. CIF. FAS. – DDU ..dogovoreno mesto odredišta) i – DDP . Klasifikacija Incoterms termina u skupove E. obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odražava" obavezu kupca prema pravilu B-5). podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila. slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3).. Prema tim terminima prodavac je dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe.dogovoreno mesto). pri čemu osnovni prevoz nije plaćen. FOB...ISPORUČENO FRANKO BROD (... odnosno imenovanog mesta.TROŠAK I VOZARINA (.VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENO DO (.dogovorena luka odredišta/istovara).. svi Incoterms termini 2000.ISPORUČENO FRANKO OBALA (..ISPORUČENO GRANICA (. Prema tim terminima prodavac snosi sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe. gde svako pravilo prodavca "odražava" položaj kupca u odnosu na isti predmet. – FAS . C i D Da bi se što jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000. CPT... i to: 1. 4. Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000. odnosno otpreme.15. 3.. Nadalje. – DEQ . CIP..dogovoreno mesto odredišta) i – CIP . E-termin: – EXW – FRANKO FABRIKA (.dogovorena luka odredišta/istovara).: EXW.3. OSIGURANJE I VOZARINA (.FRANKO BROD (.. pri čemu je osnovni prevoz plaćen.dogovorena luka utovara/otpreme).TROŠAK. – CIF .. italijanskom.. ali bez preuzimanja rizika gubitka ili štete na robi ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon isporuke. 201 .dogovoreno mesto). svrstani su i prezentirani u četiri osnovna skupa. francuskom.. Prema tim terminima prodavac je dužan isporučiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac.dogovorena luka utovara/otpreme) i – FOB .dogovoreno mesto odredišta).. DAF.4. na engleskom.ISPORUČENO NEOCARINJENO (. – DES .. C-termini: – CFR . F.dogovorena luka odredišta/istovara).VOZARINA PLAĆENA DO (.dogovorena luka odredišta/ istovara). DES.dogovoreno mesto odredišta).

Međutim. godine. izraz "pošiljalac" znači istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz. on je dužan platiti štetu prodavcu. a kupac mora ugovoriti prevoznika. U nastavku se navode najvažniji izrazi (tj. godine.. zbog toga što nema odgovarajuće zamene. Reč "uobičajen" pojavljuje se u nekoliko termina. npr. upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980.4. učinjen je pokušaj ujednačavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. Takođe. obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke koja je određena klauzulama A-4 Incotermsa. Taj izraz ima isto značenje kao i pojam "predati robu" koji je korišćen u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom. ta dva "pošiljaoca" mogu biti dve različite osobe. zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima riječ "uobičajeno" općenito ima prednost pred riječi "razumno". u CFR i CIF ugovorima. tj. • Dažbine. U prvom slučaju. "Isporuka". U Incotermsu 2000. moguće je utvrditi što osobe u trgovini uobičajeno čine i ta će praksa tada biti smjernica. kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne učini. reč "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina. ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju međunarodni špediteri.: "Pošiljalac". važno je definisati šta se smatra "dažbinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe.15. U Incotermsu 2000. Dakle. kada je to bilo moguće. koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na određenom mestu. pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000. Stoga npr. Na taj način izbegnuta je upotreba različitih izraza koji imaju isto značenje. izraz "službene dažbine koje se plaćaju prilikom izvoza i uvoza robe" korišćen je u DDP-A6. teško je precizno odrediti što riječ "uobičajeno" znači. ili alternativno. međutim u mnogim slučajevima. U nekim okolnostima bit će nužno odlučiti što je "razumno". U tom slučaju riječ "uobičajeno" je korisnija od riječi "razumno" što zahtijeva određivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na teži princip dobre vjere i pravednosti. prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku. kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: međutim. da je kupac obavezan prihvatiti ponuđenu robu. Umesto izraza "pošiljalac" u praksi se često koristi pojam "krcatelj" koji ima isto značenje. U drugom. nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina. jer je ta reč stvarala dilemu da li je 202 . Naravno. Važno je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva različita značenja u Incoterms terminima. • Uobičajen. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe. Tako će se trgovci suočiti sa ovim problemom u slučaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8. Kad god je moguće Incoterms 2000. termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuđenu isporuku robe. Primera radi. kupac bi mogao platiti ležarinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. on će protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu pruža ugovor o kupoprodaji i druga važeća pravna akta. U Incotermsu 1990. npr. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000. Poslednja obaveza je važna kako bi se izbegli nepotrebni troškovi za skladištenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. Kada se koristi u poslednjem smislu. ako kupac po prijemu robe na odredištu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji. Kada se u tom smislu kaže da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znači da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. A-3). U nekim slučajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva različita značenja. u DDP-A6 reč "službeno" je izbrisana. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe. i drugo.4.

U terminima koji se koriste za prevoz robe morem. • Nema obaveze. ali takođe. budući da je ta informacija potrebna prodavcu. u Incotermsu se koriste različiti izrazi. • Brod. čime je prodavac oslobođen obaveze pribavljanja pokrića osiguranja u skladu sa A-4. U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola . npr. plovilo. kupac nije dužan da prodavcu pribavi takav ugovor. U terminima koji se koriste isključivo za prevoz robe morem . pošto se takav pregled uobičajeno traži kada kupac ili nadležne vlasti izvozne ili uvozne države žele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili službenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego što je roba otpremljena. Stoga su reči "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. FCA. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaračunavaju u vezi sa uvozom nije uključena u te dažbine. odnosno pošiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. CFR. grad. Takođe. izvršenje te obaveze može prouzrokovati određene troškove koji se plaćaju carinskim posrednicima i špediterima. Suvišno je reći da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina. Isto tako. naći će se reči "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) čime se. npr.kao što je FAS.ambalaža obeležavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. CIF. kao što su pristojbe za skladištenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. Ako. Na primer. tačke. npr.dažbina "službena" ili ne. ustvari. Takođe je potrebno navesti "tačku" u luci ili mestu. reči "nema obaveze" pojavi će se kod obe stranke. prostorije. koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) . bolje je koristiti prvo spomenutu reč u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadržati drugu reč za poseban slučaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke".A4). prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu. • Luke. ukoliko nije dogovorena određena tačka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloživih tačaka. izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi. mesta. ako stranke nemaju međusobne obaveze. U svim ostalim slučajevima korišćena je reč "mesto". U ugovorima o kupoprodaji često nedostaju takve informacije i Incoterms stoga određuje da. iako se koristi CFR. pregled. prodavac može odabrati tačku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr. 203 . Iako su reči "kontrola" i "pregled" sinonimi. prema A-3 navedenog termina. To brisanje nije bitno promenilo značenje ovog pojma. kako bi se roba isporučila u određeno područje npr. u vezi sa osiguranjem. "Dažbine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema važećim uredbama o uvozu. Što se tiče mesta na koje robu treba isporučiti. Međutim. u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu. FOB. U oba slučaja važno je naglasiti da čak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju određenoga zadatka. DES i DEQ-korišćeni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredišta" ili "luka istovara". reč "brod" treba koristiti u tom smislu. određuje pozicija kupca. "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES). Kada je tačka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca. i gde se unutar tog područja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. to ne znači da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. • Kontrola.

troškovi pomorskog transporta troškovi u luci prijema troškovi otpreme do krajnje destinacije troškovi uvoznog carinjenja i taksi EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FCA imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FAS imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac FOB imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac CFR imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CIF imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CPT imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac CIP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DES imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac DEQ imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DDU imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac DDP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Prodavac Kupac Prodavac Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 .INCOTERMS i usluge Skladište na mestu utovara (polaska) troškovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport lučki tro{kovi u luci otpreme špediterski troškovi utovar na sredstvo pomorskog tr.

... RI Z I CI I TRO[ K OVI CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP vozarina i osigur anj e pla} eni do .PRODAVAC kej ili maona ogr ada br oda gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te K UPAC magacin pr eduze} a magacin pr eduze} a pr evoznik (or ganizator pr evoza . osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t) RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca vozarina pla} ena do . ako je potr ebno ili kor i{} eno) ispor u~eno f-co brod RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~.. RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t) ispor u~ena gr anica RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici. f-co obala RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i neocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i ocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu) 205 Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca .{pediter ) F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar) EX W FCA FAS FOB CFR CI F F-co pr evoznik RI Z I CI I TRO[ K OVI F-co uz bok br oda RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a) F-co na brod RI Z I CI I TRO[ K OVI cena sa vozarinom RI Z I CI I TRO[ K OVI cena.

Precizna podela funkcija i troškova. kad god je Incoterms 2000. treba izvršiti raspodelu funkcija. odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u određenim poslovnim situacijama trebali imati na umu. učinjeni su daljnji napori u pojedinim specifičnim slučajevima (vidi npr. tačan način na koji je roba isporučena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na različite morske luke. stavljena na stranu za njega (prisvajanje).. uključen u taj ugovor. vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe. Upoređeno sa Incotermsom iz 1990. izvoznika) ili kupca (tj. 15. Oni tada stvaraju međusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u budućim poslovima na isti način na koji su radili ranije. prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporučio traženu robu kupcu. 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D". prodavac može robu poslati kao rasuti teret. na što je moguće detaljniji način. 15.kao što je uobičajeno u prodaji robe . uvoznika). Obaveze prodavca prilikom isporuke robe Analizom pravila prikazanih u Incotermsu može se konstatovati da je isti usresređen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima. specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe.15. Pošto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i troškova. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina Iako svaki menadžer i stručnjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000.3 iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980. Međutim. posebno u trgovini robom. ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika . Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca Rizik od gubitka ili oštećenja robe i obaveze snošenja troškova.trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i. Saglasno tome. kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredište ("D" termini).). zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj. 206 . Uslov za taj prerani prelaz rizika i troškova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je određeno u odredbama. ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) što bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporuči robu. troškova i rizika koji iz toga proizlaze.7. u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno mišljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina. predložiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta. ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos. Razlog tome je da. normalno. Taj uslov posebno je važan u EXW-terminu.5.4. 2) Incoterms termini skupa "F". moguće je za svaki Incoterms termin 2000. FCA-A4). koji se odnose na robu. Svakako bi bilo poželjno kada bi Incoterms. U posebnim slučajevima.4.4. Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama. svi termini određuju da se prelasci rizika i troškova mogu dogoditi i pre isporuke. navode se važniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E". Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na način uobičajen u toj luci") nije se mogla izbeći referenca na ono što je uobičajeno u trgovini. međutim. bez identifikacije konkretnih količina za pojedine kupce i u tom slučaju prelaz rizika i troškova ne ostvaruje se pre nego što je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa članom 69. budući da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu.6.

ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe. preporučuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca. u kombinovanom i multimodalnom transportu.. Međutim. imenovano mesto). Incoterms termini skupa "F" Kako Incoterms termine skupa "F" čine termini FCA. ne mogu ili ne znaju prodati ništa više nego samo svoju robu (npr. U tom su slučaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. • • • • • 15. salonu). kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lakše snaći u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca. imenovano mesto).1. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni. jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne.2. FAS i FOB.7. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvan prostorija prodavaca. Pošto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.. uz uslov da proces transporta počinje sa kopnenim prevoznim sredstvima. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima. koji će im zasigurno u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Kupci. Tada prodavci imaju minimalne obaveze. Prodavci koji ne žele. fabrici. a posebno oni iz udaljenih država od države prodavca (npr.4. – Prodavci koji žele prodati robu u svojim prostorijama isporučuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. izvršava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva. izvoznike).. Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin.7. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima. odnosno preporuka prodavcima (tj. svakom od ovih termina posvećuje se primerena pažnja: • Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK . Možda se kupci iz susednih država (npr. skladištu.. Pri tom mogu maksimalno doći do izražaja sve kreativne kupčeve poslovne sposobnosti. npr.4.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW. naime. taj se termin može ugovarati i u slučajevima kada se roba transportuje sa više različitih vidova transporta.15. trebalo bi da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i načina prevoza robe. navešćemo nekoliko saveta. – Ako je imenovano mesto negde drugde. kupac iz Norveške kupuje robu u Beogradu). Ovo zato što kupci mogu na najbolji način organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. On. uvoznicima) koji se eventualno odluče za ugovaranje ovog termina: • Incoterms termin EXW je uopšteno povoljniji za kupce (tj. izvoznicima) i kupcima (tj. nemaju ambicija da prodaju logističke usluge i sl. Incoterms termin skupa "E" Pošto skup Incoterms termina "E" čini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA . prodavci isporučuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju 207 .

– –

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Pošto je imenovano mesto i određena tačka u tom mestu bitna za uređivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporučuje im se da u svakom konkretnom slučaju vrlo precizno ugovore mesto (i tačku) isporuke robe, a pri čemu trebaju voditi računa o prirodi i količini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvođača do potrošača organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke dogovorno reše ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe. Preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. železnicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: ‡ Suptilnijim preporučivanjem pravila Incoterm termina FAS može se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci određuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. Što ta pogodnost za kupce znači? Znači da kupci mogu angažovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se može postaviti i drugo pitanje: A što je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada im je roba isporučena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Međutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer će oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. ‡ I za prodavce Incoterms termin FAS može biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. ‡ Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i tačku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. ‡ Što se tiče osiguranja robe, preporučuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ‡ Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ‡ Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u slučajevima kada se roba transportuje pomorskim ili rečnim brodovima. To, međutim, ne znači da se taj termin ne može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: ‡ Slično Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u činjenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vrše osiguranje robe od trenutka kada im je isporučena (tj. od trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredišta (a ono može biti i kod krajnjeg potrošača). Pri tom kupci mogu angažоvati nacionalne brodare i nacionalne osiguravače, i tako štititi nacionalne interese. – Incoterms termin FOB može biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. – Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i tačku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. – I prodavcima i kupcima se preporučuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na troškove ili na troškove i rizik zajedno. – Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode računa ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i učvršćivanja tereta u brodskim skladištima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili učvršćivanju većih i težih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se vežu užadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako troškovi vezivanja i učvršćivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, užad, sajle, podmetači i sl.) ne spadaju u redovite troškove utovara i slaganja tereta u brodskim skladištima, a često mogu biti i prilično visoki, preporučuje se prodavcima i kupcima da takve troškove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve troškove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. – Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe – Pošto su međunarodni špediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. – Incoterms termin FOB poželjno je ugovarati u slučajevima transporta robe morskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" čine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnju: • Incoterms termin CFR (TROŠKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se može preporučiti sledeće: – Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga što prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u određenim slučajevima, veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata štite i nacionalne privredne interese. – Incoterms termin CFR može biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. – Pošto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. – Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logističke aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladištenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

 Incoterms termin CIF (TROŠAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagođava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata države prodavca. Argumenti koji podržavaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge, npr. špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokrićem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada ona pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u određenim situacijama ostvariti veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, štite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slično i drugim terminima C, može biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji ne žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaćanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem, preporučuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu pažnju. To, zapravo, znači da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju političke situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokriće određenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, štrajk i sl.). Kako su međunarodni špediteri ne samo klasični organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistički operatori (tj. organizatori ili proizvođači brojnih logističkih usluga, npr.: transportnih, špediterskih, lučkih, slagačkih i skladišnih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logističkim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvršitelja ugovorne kontrole, osiguravajućih društava, tela državne uprave i dr.), poželjno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i veštinu u realizaciji složenih procesa proizvodnje brojnih logističkih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim špediterima koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim ili rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

• Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAĆENA DO ... imenovano mesto odredišta). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledeće u vidu: – Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takođe, u slučaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u čarterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladišta, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredišta, istovar na odredišnom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvršavanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logističkih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angažovati nacionalne privredne subjekte te tako štititi interese nacionalne privrede. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poželjno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke na imenovanom mestu odredišta,
211

. transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz. a ako glavni prevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). osiguranje robe (sa minimalnim pokrićem rizika). Da bi prodavci (tj. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge. neophodno je da prodavci i kupci. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. kontenerizacija. – Kako se u složenim transportnim lancima. odnosno konvencionalnim. izvozno carinjenje robe. potrebno je da imaju u vidu sledeće: ‡ Incoterms termin CIP.. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. izvoznici) i kupci (tj. ‡ Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem. posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. transportno-organizacionim. U nekim slučajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno štite i interese nacionalne privrede. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država i sl. – Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem. imenovano mesto odredišta). transportno-tehnološkim.). posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. te da specificiraju sve važnije vrste operacija i troškove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. u kojima se teže snalaze kako prodavci tako i kupci. u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. bez obzira na stepen složenosti. koji se međusobno isprepliću u klasišnom i multimodalnom transportu. Takvu tezu podržavaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. ‡ Incoterms termin CIP. slično drugim terminima C. izvoznici) i kupci (tj. ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata. prevoz robe od fabrike do dogovorene tačke na imenovanom mestu odredišta. preporučljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora. slično Incoterms terminu CIF. • Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . osiguranje robe. Pošto prodavci (tj. rekom. zavisno od osobina robe.: špediterske usluge. – Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno. je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. vazduhom. ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima.periodu isporuke robe. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. uvoznici) na adekvatan način ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP. železnicom. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. korisno je da o svemu konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. RO-RO. kombinovanim ili multimodalnim transportom. drumom. mogu pojaviti veoma složeni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku. od političke 212 . utovar robe na prevozno sredstvo. može biti pogodan i za kupce. Huckepack i bimodalna tehnologija transporta). ali je preporučljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj.

imenovano mesto). – Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno rešenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim. 15. transportno-tehnološkim.situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. vazdušnim. ‡ U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu važnost u uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca ima dogovorena tačka na imenovanom mestu odredišta pa. Huckepack i bimodalne tehnologije). paletizacija. – Kako se složeni transportni lanci.. Institutske klauzule A. npr. poželjno je da isti pravovremeno konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. koji su međusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta. železničkim. skladiša. i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definišu i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta kao i vreme isporuke robe. izvozno carinjenje robe.). troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država). zapravo. saglasno tome. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehničkim. detaljnijom analizom pravila koja karakterišu ovaj termin može se zaključiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer. prevoz robe od fabrike. troškovi istovara na mestu odredišta. podržane veoma složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga. kombiniranim ili multimodalnim transportom.4. transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. Osim toga. Ipak.4. Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti rešavanja brojnih složenih pitanja njihovih međusobnih poslovnih odnosa. kontenerizacija. DES. drumskim. RO-RO. odnosno klasičnim. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. prodavci najčešće prodaju kupcima osim robe i brojne prateće logističke usluge.7. ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). štrajk i sl. rat. bez obzira na stepen složenosti date situacije. Oni bi. koje mogu biti. Incoterms termini skupa "D" Kako skup "D" čine Incoterms termini DAF. B i C. u kojima se ne može uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. DDU i DDP. izvoznici) i kupci (tj. transportno-organizacionim. utovar robe na prevozno sredstvo. špediterske usluge. poželjno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore koji će im. DEQ. najčešće realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr. terminala do tačke i imenovanog odredišnog mesta na određenoj granici. prema pravilima Incoterms-termina DAF. trebali ugovoriti pokriće određenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke (tj. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. neistovarenu. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. 213 . izvoznici) i kupci (tj. opet. Pošto prodavci (tj. rečnim.: punjenje kontenera. na imenovanom mestu isporuke na granici. oni treba da u međusobnom ugovoru specificiraju sve važnije vrste osiguranja i troškova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. u narednom izlaganju svakom od njih biće posvećena primerena pažnja: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce.. Prodavci (tj.

Ukoliko se pojedini prodavci (tj.. – U uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu važnost ima istovarna tačka (tj. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. obala) u imenovanoj odredišnoj luci na kojoj se omogućava istovar robe sa broda uređajima (lučkom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagođenim osobinama robe. ponuditi optimalno rešenje. izvozno carinjenje robe. odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzeća država prodavaca. Brojni argumenti potvrđuju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. vazdušnim. CIP. u svakom konkretnom slučaju. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. Saglasno 214 . nemaju obavezu osiguranja robe. utovar robe na brod – u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta – prevoz tereta brodom do dogovorene tačke u imenovanoj luci odredišta/istovara. Prodajom navedenih logističkih usluga. železničkim. koji se međusobno isprepliću u multimodalnom transportu. naročito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. odnosno: pomorskim. izvoznici) i kupci (tj. u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih špediterima kao logističkim operatorima. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. nego Incoterms termin DAF. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. Huckepack i bimodalne tehnologije).– Kako pri primeni Incoterms termina DAF za uređivanje odnosa između prodavaca i kupaca posebnu važnost ima imenovana tačka i mesto na granici. drumskim. transportnopravnim fenomenima i logističkim fenomenima. poželjno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definišu i ugovore svoje obaveze u vezi sa tačkom i mestom isporuke pošiljke na imenovanoj granici (npr. – Primena Incoterms termina DAF može biti optimalno rešenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe moguće ostvariti svim vidovima transporta. Ovo i zbog toga što se pri realizaciji složenih transportnih lanaca. ali uz uslov da se roba isporučuje na kopnenu granicu. DDU ili čak EXW i FCA). kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta. trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu. Pošto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. slično primeni Incoterms termina CIF. imenovana luka odredišta/istovara). u imenovanoj luci odredišta/istovara). utovar robe na kopnena prevozna sredstva. uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES. uvozno neocarinjenu. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju državu). • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . gat. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. transportno-ekonomskim. ipak je poželjno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke. transportno-organizacijskim. RO-RO. transportnotehnološkim. odnosno klasičnim.. pristanište. rečnim. CPT. bilo bi uputno da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. prema Incoterms terminu DAF.: snošenje troškova i rizika istovara robe na granici). kontenerizacija.: špediterske usluge. No. – Kako ni prodavci niti kupci. koje opet mogu biti podržane složenom proizvodnjom pratećih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati kako prodavci tako i kupci.

Saglasno tome. imenovana luka odredišta/istovara). poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta). transportno-pravnim i logističkim fenomenima. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. u kojem se najčešće i primenjuju savremene transportne tehologije (npr. poželjno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. transportno-tehnološkim. istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredišta/istovara. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladiša u luci utovara. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DEQ je. bez obzira na stepen složenosti situacije. Saglasno tome. 215 . uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. koji su međusobno isprepletani u procesima proizvodnje logističkih usluga. ali je to isto moguće i kombinovanim i multimodalnim transportom. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. uvozno neocarinjenu. – U složenim transportnim lancima. izvoznici) i kupci (tj. po pravilu.tome prodavcima i kupcima se može predložiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrđenom tačkom u luci odredišta. mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. transportno-ekonomskim. kontenerizacija. Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i mogućom složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. preporučuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredišta. RO-RO. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. – Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. – Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i rečnim transportom. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . transportno-organizacionim. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe.. izvozno carinjenje robe. Da bi prodavci (tj.. – Kako se složeni transportni lanci. – Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. a kupci od trenutka kada je roba isporučena.: špediterske usluge. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. – Posebnu važnost pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu. utovar robe na kopneno prevozno sredstvo. na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara). prevoz tereta brodom do imenovane luke odredišta/istovara. povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.

uvoznici) mogu na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DDU. terminal ili skladište fabrike «Filip Kljajić» i slično. transportnotehnološkim. Zbog važnosti tog mesta preporučuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. Saglasno tome. imenovano mesto odredišta). poželjno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. transportno-organizacionim. izvozno carinjenje robe. – Odgovarajući značaj u uređivanju odnosa između prodavaca i kupaca. Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. koja je predmet kupoprodaje. S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. izvoznici) i kupci (tj. transportnopravnim i logističkim fenomenima. transportno -ekonomskim. ako prevozni proces počinje sa pomorskom plovidbom onda i logističke usluge kao što su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. neistovarenu. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. utovar robe na brod. npr. u kojima se 216 . prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. – Kako se u složenim transportnim lancima. nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredišta. na primer. Tako. utovar robe na prevozno sredstvo. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. prema ovom terminu. u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. koji su međusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logističkih usluga. nego i brojne logističke usluge. RO-RO. na bilo kojem prevoznom sredstvu.. ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu). (npr. po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato što.. prodavci prodaju kupcu ne samo robu. nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i tačka isporuke robe. ima imenovano mesto odredišta. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredišta. industrijski kolosek fabrike «Zastava automobili». slično terminima DES i DEQ. ali to ne znači da su oslobođeni rizika od gubitka i oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. RO-RO. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta.kontenerizacija.: špediterske usluge. ali se to isto može ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom. Prodavci (tj. – Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno rešenje ako se prevoz realizuje pomorskim i rečnim transportom. Huckepack i bimodalna tehnologija). poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). ili drugoj osobi imenovanoj od kupca. Prodavci mogu prodajom navedenih logističkih usluga ostvariti znatan dodatan profit. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit). – Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . po pravilu javljaju veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. kontenerizacija. prema Incoterms terminu DDU. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena.

koji će im i u najsloženijim procesima proizvodnje logističkih usluga. imenovano mesto odredišta). odnosno konvencionalnim. transportno-ekonomskim. DEQ i DDU. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. odgovarajuću važnost ima i imenovano mesto odredišta. Zbog njegove važnosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredišta. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP. koji se međusobno isprepliću u procesima proizvodnje logističkih usluga. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz.. Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca. ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). na imenovanom odredišnom mestu. nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. uvozno carinjenje robe. transportno-organizacionim. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti značajan profit. u svakom konkretnom slučaju. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata država prodavaca. a snosi i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. prema Incoterms terminu DDP prodavac isporučuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredišta. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta.: špediterske usluge. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Slično Incoterms terminima DES. utovar robe na brod. izvozno carinjenje robe. transportno pravnim i logističkim fenomenima. U pribavljanju potrebih podataka i informacija. na prevoznom sredstvu. ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. izvoznici) i kupci (tj. utovar robe na prevozno sredstvo. već je njima prepušteno da pitanja osiguranja robe 217 . poželjno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" pošto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao što su trenutno npr. kombinovanim ili multimodalnim transportom.. – Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe. tranzit i uvoz robe). poželjno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u državi uvoznici. plaćanje poreza na dodanu vrijednost). pravnim i privrednim prilikama države kupca (tj. transportnotehnološkim. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. a ako prevozni proces počinje sa pomorskim prevozom onda i druge logističke usluge kao npr. ili drugoj osobi koju je imenovao kupac. železnicom. poželjno je da isti konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. preporučuje se prodavcima (tj. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu države uvoznika. vazduhom. rekom.ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. stvarnim političkim. posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. Irak i Avganistan je izuzetno riskantno. prodavcima mogu pomoći afirmisani špediteri države uvoznika. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. – Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. Da bi prodavci (tj. ponuditi optimalno rešenje. – Kako Incoterms termin DDP predviđa maksimalne obaveze za prodavce. neistovarenu. – Pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP. drumom. ali ne zbog toga što su oslobođeni rizika od gubitka ili oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora. uvoznika).

uvoznika. prijemnog špeditera i kupca (tj. a kupci od trenutka kada ima je roba isporučena. odnosno konvencionalnim. izvoznika) i kupaca (tj. Ne ulazeći tom prilikom u naučnu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina uređuju pravne i ekonomske odnose između prodavaca i kupaca u međunarodnoj robnoj razmeni. prevoznika i aktivnih učesnika u sistemu prometa. primaoca) robe. treba uočiti bitne razlike između odnosa stranaka (tj. transportno-ekonomskim. odnosno pošiljke. odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u međunarodnom prometu. Pošto su znanja prodavčevih i kupčevih menadžera i specijalizovanih stručnjaka veoma skromna o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. – U složenim transportnim lancima. koji će im. odnosno PRAVILA TUMAČENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. transportnopravnim i logističkim fenomenima. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). otpremnoga špeditera. – Incoterms termin DDP može se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. pošiljalaca) robe. rekom. uvoznika) kao špediterovih nalogodavaca i špeditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa između izvoznika. pošiljalaca. poželjno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore.8. Isto tako. izvoznika. koji se međusobno isprepliću u složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. Jer. kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima.: kontenerizacija. Činjenica da se u kupoprodajnim ugovorima određuju načini i uslovi prevoza robe na određenoj relaciji (od otpremnog do odredišnog mesta). uvoznici) po pravilu imaju skroman 218 . 15. Takve tvrdnje su pogrešne i neprihvatljive. koja je predmet kupoprodaje. RO-RO. potrebno je da se isti konsultuju sa svojih špediterima kao logističkih operatorima. Prema tome. odnosno izvoznika i kupaca. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. prodavaca. javljaju se veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. izvoznici) i kupci (tj. odnosno naručilaca ili krcatelja i prevoznika. špeditera i prevoznika moguće je odrediti upoređivanjem odnosa stranka iz ugovora o špediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvršenju prevoza). nije sporna tvrdnja da između odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logističkih usluga) ugovora postoji čvrsta interakcijska sprega. INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. uvoznika. usluga. kombinovanim ili multimodalnim transportom. odnosno logističkih. železnicom. drumom. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe Vrlo često se u naučnoj i stručnoj literaturi.rešavaju potpuno autonomno. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" špeditera moguće je konzistentno odrediti odnose između prodavaca (tj. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehničkim. Zbog toga je poželjno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. transportno-organizacionim. vazduhom. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". Mesta prodavaca (tj. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. odnosno uvoznika) koje sklapaju međunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj. a ne pravne i ekonomske odnose između davalaca i korisnika prevoznih. transportnotehnološkim.4. u kojem se najčešće primenjuju savremene transportne tehologije (npr. ne znači da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe. Budući da prodavci (tj.

robnotrgovinskih i logističkih centara. pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. ali i drugih ugovora o proizvodnji logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. procesnog kapitala i sl. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim špediterima kao logističkim operatorima. bez obzira na složenost procesa proizvodnje logističkih usluga. skladištari. 15. veštinama. distribucijom. inovacijskoga kapitala. izvoznim i uvoznim carinjenjem robe. pri kombinovanju više vrsta transporta u međunarodnom multimodalnom transportu. Naime. transportnim osiguranjem robe i drugim logističkim aktivnostima. a to znači i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i međunarodnim multimodalnim transportom. poželjno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa međunarodnim špediterima kao logističkim operatorima oko logističkih pitanja proizvodnje svih logističkih usluga bez kojih nije moguće zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema međunarodne robne razmene. nije moguće precizno odrediti ni terminima "Incotermsa". u različitim trgovačkim transakcijama i regionalnim transakcijama. kapitala klijenata. Pri tome treba imati u vidu specifične. špediteri kao logistički operatori raspolažu sa primerenom količinom logističkog intelektualnog kapitala (tj. jer su oni specijalisti za sve logističke aktivnosti u međunarodnome transportu i prometu.9.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta. tranzitom. strukturalnog kapitala. Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspešno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika. globalnog. distibucijom. Sinergijski efekti implementacije logističkog intelektualnog kapitala sa kojim raspolažu logistički operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasičnih organizatora transportnih procesa. u prevozu generalnog tereta) i čartiranju (tj.4. skladištenjem svih vrsta roba. zahtevne i veoma složene procese proizvodnje određenih logističkih usluga (npr. sposobnostima. robnodistributivnih. makro i mikro sistema (npr. brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. osiguravači). međunarodni špediteri kao logistički operatori će u svakom konkretnom slučaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe. Zahvaljujući interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logističkim znanjima. robnotransportnih. svim vrstama puteva. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa između prodavaca i kupaca. prometom. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ljudskog kapitala. ali i drugih aktivnih učesnika spoljnotrgovinskog. u skladu sa dotadašnjim poslovnim običajima. izvršioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe. dopremom. Međunarodni špediteri kao logistički operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost. Afirmisani međunarodni špediteri kao megalogistički operatori mogu prodavcima i kupcima. ili pak opšte uslove poslovanja pomorskih luka. Prodavci i kupci 219 . skladištenjem.: prevoznici. svim prevoznim sredstvima. prometnog i logističkog mega. sigurne i racionalne procese proizvodnje logističkih usluga u vezi sa otpremom. u prevozu masovnoga tereta). pri kombinovanju više savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logističkim lancima.kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga u vezi sa transportom.) zahvaljujući kojem mogu u svakom konkretnom slučaju osigurati brze. i špeditera kao logističkih operatora. operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona. na svim udaljenostima. To isto važi i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa špediterima kao logističkim operatorima. tako je u određenoj meri potrebno da stranke u međunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovačke i lučke uzance i običaje.

nesigurnost. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora često nije moguće precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporuče robu. INCOTERMS termini i carinjenje Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoća.. ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o tački isporuke. prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim špediterima koji dobro poznaju pravila.imaju obaveze. opšte uslove i poslovanje u dotičnim pomorskim lukama.). Osim toga. koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi primereno rešenje. A-6 i B-6 pravilima važećeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoća kada se ne zahtevaju carinski postupci. 220 . da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe. npr. Poželjno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u državi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime. pomorska luka. bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odredištu. npr. to može prodavcu dati pravo da izabere tačku koja po njegovom mišljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4). 15. ili su im morali biti poznati. zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora. bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini. Osim toga. pomorsku luku. onda oni snose sve rizike i dodatne troškove koji nastanu zbog njihovih propusta. iako pogrešno. Određivanje mesta isporuke U nekim situacijama nije moguće u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati tačku ili čak mesto na koje prodavac treba da isporuči robu prevozniku (Npr. smatra se da su oni prećutno prihvatili one uzance i običaje koji su im bili poznati. Vezano za to. i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (čl. kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije države izvoza ili uvoza. 9. Tako se.11. Ako nije drukčije dogovoreno. kao u slučaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim područjima slobodne trgovine gde više ne postoji obaveza plaćanja carine i ne postoje ograničenja u vezi sa uvozom ili izvozom. prava i odgovornosti prema uzancama i običajima na koje su pristali. snosi rizik i dodatne troškove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti. i tada se obično određuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definiše tačku unutar pomenutog prostora ili mesta. te ako on to ne učini. neki su smatrali. kako bi unapred sprečili nesporazume. uzanse. Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. Ako to kupci ipak ne učine. pa u tom slučaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede tačku u tom području ili na tome mestu. Stoga. na primer. štetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. nejasnoće. Pri implementaciji trgovačkih i lučkih uzansi i običaja.4. u trenutku sklapanja ugovora može odrediti samo područje ili prilično veliko mesto. nego i plaćanje administrativnih troškova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi dužni dati nadležnim vlastima. ako kupci ne ostvare svoja prava. izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. Stoga. Ako kupac ima obavezu da precizno definiše tačku. Da bi se razjasnila situacija dodate su reči "ako je primenljivo" u A-2 i B-2. običaje.4. ili pak opštih uslova poslovanja pomorskih luka. prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili tačku koja im najviše odgovara. odnosno ne izvrše svoju obavezu određivanja takvog mesta ili tačke. Nadalje. pojašnjeno je da ta obaveza ne uključuje samo plaćanje carine i ostalih pristojbi.: referenca se može odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto. poželjno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinačnom slučaju pravovremeno i uzajamno informišu o takvim trgovačkim i drugim uzancama i poslovnim običajima.10. 15. iz 1980.

221 .. Incoterms termin EXW preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. u pravilima A-9 svih Incoterms termina određeno je da su prodavci dužni robu upakovati na takav način kako to zahteva transport. osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u stručnost i procenu prodavca").ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). je polazio od suprotnih opredeljenja što se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca). Takođe.PSI. imenovana luka utovara/otpreme). • FAS (FRANKO UZ BOK BRODA . u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane.: pomorskim.4. • FCA (FRANKO PREVOZNIK .: pomorskim. U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno određene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snošenjem troškova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete. mora biti "prikladna za svaku moguću svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora. gde roba. a neki samo u određenoj vrsti transporta i prometa.1 i 35. a uvoznog carinjenja kupac. drumskim. Incoterms termin FCA preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.14. Incoterms termin FAS preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. osim u slučaju kada se koristi EXW termin. drumskim.4. ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omogućilo korišćenje svih povoljnosti koje se omogućavaju prilikom izvoza robe u njegovoj državi. odnosno konvencionalnom. 15.4. gde troškovi te kontrole ide na teret kupca. odnosno konvencionalnom. pregled robe pre utovara). železničkim... pre-shipment inspection . Međutim. odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati određeni Incoterms termin: • EXW (FRANKO FABRIKA .13. vrste i uslova transporta dotične robe. ali zato u Incotermsu 2000. vazdušnim i rečnim transportom. Osim ako ugovor drugačije ne određuje. 15.b Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. INCOTERMS termini i pakovanje robe U većini slučajeva stranke žele unapred znati koja je ambalaža potrebna za siguran prevoz robe do odredišta. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa.2.koji karakterišu minimalne obaveze prodavca . imenovano mesto). tj. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac. INCOTERMS termini i kontrola robe U većini slučajeva kupcima se može preporučiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. odnosno granama transporta i prometa. što proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno). vazdušnim i rečnim transportom. imenovano mesto). merenja. Međutim.. mogu koristiti u svim vrstama. kupac bi trebalo da sam plati troškove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu. ali samo ako su im činjenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa članovima 35. dok je EXW termin . 15.Incoterms 1990. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. tj.12. a što zavisi od osobina robe. železničkim. prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajuće pristojbe.. onda prodavac mora platiti takvu kontrolu.. vaganja i brojanja. uključujući i ambalažu. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza Pošto se pojedini Incoterms termini 2000. budući da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predviđenog transporta..

vazdušnom i rečnom transportu. imenovano mesto odredišta). • CIF (TROŠAK. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa.. drumskim. imenovana luka odredišta/istovara). drumskim. imenovana luka odredišta/istovara). vazdušnim i rečnim transportom... Incoterms termin DES preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. Incoterms termin CFR preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. Incoterms termin FOB preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. imenovano mesto odredišta). železničkim.• FOB (FRANKO BROD .. izvoznicima) i kupcima (tj. železničkim. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima.: pomorskim. imenovano mesto odredišta). železničkim.. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa.: pomorskim.. • DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . Incoterms termin DAF preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. odnosno tehnologijama klasičnog. poželjno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim špediterima.. drumskim. OSIGURANJE I VOZARINA .. odnosno tehnologijama klasičnog.: pomorskom.. tj. • DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . imenovana luka odredišta/istovara). • CPT (VOZARINA PLAĆENA DO . železničkom. tj. imenovana luka odredišta/istovara). odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporučljivo ugovoriti. tj. koji će im zasigurno ponuditi optimalno rešenje. • DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . 222 . kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. vazdušnim i rečnim transportom.. ali uz uslov da se roba isporuči na kopnenu granicu. Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. odnosno pri konvencionalnom. drumskom. Ako prodavcima (tj.. • CIP (tj. Incoterms termin DDP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. odnosno tehnologijama klasičnog.... vazdušnim i rečnim transportom.. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. imenovano mesto). tj. uvoznicima) u nekim specifičnim kombinacijama transporta i prometa. Incoterms termin DEQ preporučljivo je ugovarati pri klasičnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. odnosno tehnologijama klasičnog. imenovana luka ukrcaja/otpreme).. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . drumskim.: pomorskim. Incoterms termin CPT preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. • DAF (ISPORUČENO GRANICA . • CFR (TROŠAK I VOZARINA . kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu. vazdušnim i rečnim transportom.. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.. tj. Incoterms termin CIF preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. železničkim.. • DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . imenovano mesto odredišta). ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. Incoterms termin CIP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.: pomorskim..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful