SADRŽAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................

2 1.1. Nastanak i razvoj špedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opšti pojmovi u oblasti špedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera.............................................................................. 6 2.3. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća................................................................. 7 2.3. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naša regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opšte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopšteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska načela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. Železničke tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u rečnom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdušnom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. Špediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika špediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praćenje tržišta ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o špediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaračunati troškovi...............................................................................................35 5.6.3. Više zaračunati troškovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oštećenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoračenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeštećenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko područje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranični pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podložnost plaćanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaćanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posredničke i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Troškovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Troškovi ambalaže ..........................................................................................................52 6.8.6. Dažbine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smeštaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. Železničko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladište......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestište ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladište ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladište ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obračun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe železničkim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe rečnim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Način popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladišna potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obračun i fakturisanje izvršene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno — more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more — kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obračun i fakturisanje špediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar železničkih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladištenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladišta .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladištenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalaže............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaža za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u železničkom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeležavanje pošiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod režimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehnički uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Način carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praćenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleđivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRŽIŠTE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovačkih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladišta......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladišnica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izručnica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure — no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI ....................................................................169 14.0. Špediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matičnih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Važnije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Određivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

pomorskom tržištu. Pored napred navedenog. – Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i – prikaz najvažnijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraćenice koje se upotrebljavaju u radu. – Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. dok se u poglavljima 6. Poslovi uvoza i izvoza obrađeni su detaljnije. 1 . Adekvatan prostor posvećen je prevoznim i špediterskim tarifama. pri čemu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno . kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. – Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije. iako se svako špeditersko preduzeće ne bavi takvim poslovima. – Izvod iz Opštih uzanci za promet robom.instruktivnim. Osim standardnih špediterskih delatnosti. kao što su: – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera. obrađeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita. – Incoterms 2000.UVOD Sadržaj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obično obavljaju u preduzećima međunarodne špedicije. priloženi su važniji akti značajni za rad špediterskih preduzeća. do 12. sadržaj i popis korišćene literature. razrađuje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzeća međunarodne špedicije. kao što su uvoz i izvoz. Obrađivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja. a delatnosti su poređane približno onim redom kako je to uobičajeno u organizacionim šemama većeg broja špediterskih preduzeća.

autotransportno poduzeće. pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama.kopno. što se kod nas ne baš retko poistovećuje. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno veće količine robe nego što je to bilo moguće ranije. tretira kao spoljnotrgovinska. Složenost odnosa između saobraćaja i trgovine. sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama. zahtevao je prebacivanje sve većih količina roba između evropskog kontinenta i novih zemalja. podela odgovornosti između prevoznika i korisnika usluga prevoza. Tadašnji mletački trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem.1. kod nas. a bio je jeftiniji i brži. u koje će imati poverenje kako prodavac. Na taj način nastale su prevozne isprave koje se još i danas usavršavaju. Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na. Pojava parobroda i železnice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u međunarodnoj trgovinskoj razmeni. Nadalje. devizne. dok se u praktičnoj primeni prevodi sa »poslati«. Špediter. a delatnost koju on obavlja naziva se špediterska delatnost. Me đušpe diter je pravna ili fizička osoba na koju je (glavni) špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla. Takav posrednik naziva se špediter. »urediti«. razna ograničenja i sl. Osim pojma »špediter«. Pri tome je važno da se pravi razlika između prevoznika (vozara) i špeditera. Opšti pojmovi u oblasti špedicije Reč »špediter«. takav organizator prevoza trebao je pošiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da će robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. naime.). tako i kupac. najčešće u kombinovanom prevozu kopno . Razvoj međunarodne trgovine. a sam transport mogao se odvijati na železnici po voznom redu. kao i carinske. tako se sada.more . avio-prevoznik i dr. nepoznata prekomorska tržišta. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se. Na odredištu. već su . Nastanak i razvoj špedicije Smatra se da začeci špedicije potiču još iz trinaestog veka. do tada. delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe. U novonastaloj situaciji trgovci više nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima. dok špediter organizuje transport robe raznim (tuđim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca. Preuzimajući brigu o organizaciji prevoza. što se može prevesti kao »odrešiti«. iz doba prosperiteta Venecije. a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika. ne 2 . pogotovu nakon otkrića prekomorskih zemalja. Kao što se ranije odvojila trgovina od proizvodnje. iziskivala je usavršavanje prevoznih isprava. ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice. odnosno »špedicija« je latinskog porekla i nastala je od reči »expedire«. pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima. kraće š p e d i c i j a . železnica. obzirom da praktično i nema špeditera koji se bave unutrašnjom organizacijom prevoza. 1. kao i potrebu da se između saobraćaja i trgovine postavi posrednik koji će organizovati prevoz robe. Vozar je pravna (ili fizička) osoba koja prevozi robu (npr.2.na osnovu podele rada – tražili posrednike u realizaciji sve složenijih prevoznih procesa. odvojio saobraćaj od trgovine. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslužne organizacije koja bi poznavala specifičnosti železničkog i pomorskog transporta. 1.1. usled društvene podele rada. »otpremiti«. u špediterskoj delatnosti se susrećemo i sa pojmom »međušpediter« i »podšpediter«.

pa obavljanje određenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom špediteru. železničke (osnovani od strane železnice sa ciljem da se što više robe prevozi železnicom). skladištenjem. avionske (specijalizovani za vazdušne transporte). U stvari. To može biti slučaj kad špediter nema organizovanu sopstvenu službu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu. carinjenjem. osiguranje. Prema teritorijalnom principu špediterska preduzeća se mogu podeliti na preduzeća za unutrašnju i preduzeća za međunarodnu špediciju.može uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu).). Kontinentalni špediteri organizuju prevoz robe železničkim. osim u slučaju ako je podšpeditera odabrao sam komitent (glavnog) špeditera. odnosno pomorskih špeditera. prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutrašnjost kopnenim prevoznim sredstvima (železnicom. ali odgovara za njegov izbor. sajamske (organizovanje dopremeotpreme izložbene robe na sajmove). Podš pediter. drumom. tj. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća Špediterska poduzeća se mogu deliti prema različitim kriterijumima. Granični špediteri imaju sedišta na frekventnim graničnim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom. carinjenje. špediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom slučaju prenosi u potpunosti izvršenje dobijenog naloga na treću osobu. za drvo. za rad međušpeditera špediter ne odgovara. Tada za rad podšpeditera špediter odgovara. je osoba na koju je (glavni) špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla1. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) špeditere možemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet). a isto tako se i pomorski špediteri bave poslovima kontinentalne špedicije (imaju u privrednim centrima u unutrašnjosti svoje filijale). izvozu i tranzitu (može i unutar granica svoje zemlje). podšpeditera. odnosno: — prema teritorijalnom djelokrugu rada ili — prema osnovnim karakteristikama poslovanja. već su to većinom filijale (ispostave) kontinentalnih. naftu. drumskim. bave poslovima pomorske špedicije (imaju u lukama svoje filijale). carinjenjem i drugim poslovima za račun kontinentalnih i pomorskih špeditera. Slično važi i za granične špeditere koji danas retko postoje kao samostalni špediteri. tj. 1. distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe između prodavca i kupca. a obično se dele na: –preduzeća za kontinentalnu špediciju. reekspedicijama. a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao. –preduzeća za pomorsku špediciju i –preduzeća za graničnu špediciju.2. Pomorski (lučki) špediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima. žitarice i sl. Kod nas ne postoji specijalizacija (osim možda »Feršped« kao 1 Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru 3 . u svetu nema striktne podele. osiguranjem brodskog prostora. rekom itd. Međutim. pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji čitavog posla. otpremu. zatim osiguranjem. međušpediteru. uskladištenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. uključujući prijem. jer se i kontinentalni špediteri npr.). bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem. kao i špeditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta određene vrste robe (npr. U tom slučaju. tj. u praksi. Preduzeća za međunarodnu špediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu. već ga radije prepušta tamošnjem špediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. Preduzeća za un ut r a š nju š pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze državnu granicu zemlje u kojoj je sedište odnosne špedicije. što je čest slučaj u međunarodnom transportu. vazdušnim i rečno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima.

4 . neka špediterska preduzeća se ne bave svim poslovima.železnički špediter). Ipak. sajamskim poslovima. već špediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. kao npr.

a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeću »Transjug«. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima Merama sekvestracije. god. Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzeća sa istim imenom. Za područje tadašnje Jugoslavije formirano je preduzeće »DETRANS«. kao strukovne špediterske asocijacije. Na našim prostorima do razvoja špedicije došlo je nešto kasnije. preduzeća za međunarodnu špediciju postaju njeni članovi a dotadašnja Zajednica preduzeća za međunarodnu špediciju FNRJ se rasformira. Africi. Šibenik. nacionalizacije i konfiskacije nakon završetka Drugog svetskog rata. takođe postaje samostalno preduzeće pod imenom »Jugošped«.. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU Špediterska delatnost se počela razvijati. znači i za poslovanje preduzeća za međunarodnu špediciju. dolazi i do osnivanja Zajednice poduzeća za međunarodnu špediciju tadašnje FNRJ. Centrošped. Šibeniku. Ubrzo zatim.. radi zaštite zajedničkih interesa i zajedničkog nastupa pred organima tadašnje vlasti i uprave. preduzeće »Transjug« je bilo jedino ovlašćeno da bude pošiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika. odnosno autotransportnih preduzeća (npr. zbog pooštrenih uslova. Caro & Jellinek itd. Pri Komori se osniva Sekcija za međunarodnu špediciju kao organ za rešavanje zajedničkih problema te delatnosti. preduzeća međunarodne špedicije se definitivno uvrštavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. prilikom te nove registracije u toku 1963. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzeća za međunarodnu špediciju koja su se razvila iz dotadašnjih preduzeća za unutrašnju špediciju. što je vezano za komercijalno korišćenje ali i usavršavanje železnice i parobroda i pojačani promet dobara između evropskih država i tadašnjih kolonija u Aziji. Na osnovu te Uredbe osniva se tadašnja Savezna spoljnotrgovinska komora. Filijale su u važnijim privrednim centrima i na graničnim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. 2.). koje kasnije menja naziv u »TRANSJUG«. Za izvršavanje špediterskih poslova preduzeće »Transjug« je u glavnim gradovima tadašnjih republika. Intereuropa. Uredbom o obavljanju poslova međunarodne špediterske službe iz 1949. kao i u lukama (Rijeka. u savremenom smislu.. rasformirano je preduzeće »Transjug« i osnovano više samostalnih preduzeća međunarodne špedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Split. na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna špediterska preduzeća koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih špediterskih firmi (Schenker. Tranšped itd. a o špediterima. još su više proširene ingerencije i prava preduzeća »Transjug« u obavljanju poslova međunarodne špedicije. Budući da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okružnih privrednih sudova). god. tako da se praktično mimo preduzeća »Transjug« nije mogla otpremiti nijedna pošiljka u inostranstvo. odnosno filijalama stranih (nemačkih i austrijskih) špediterskih preduzeća moglo bi se govoriti tek u periodu između dva svetska rata. god. Od 1947. Americi i Australiji. znatno je pooštren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja. Ranija centrala preduzeća »Transjug« u Beogradu. Sa donošenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvođenjem radničkog upravljanja. god. Dotadšnje filijale preduzeća »Transjug« u Rijeci. god.1.). početkom 1952. Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona 5 . sredinom prošlog stoleća. neka dotadašnja preduzeća za međunarodnu špediciju.2.

Grupacija za međunarodnu špediciju. svejedno da li će roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF. neosporno je da će on štititi interese svog komitenta. što vredi za svaki privredni sistem. Nije npr. primenom optimalnih transportnih tehnologija.prestala sa međunarodnim poslovanjem. prevoznih sredstava i stručne radne snage. — prednosti u distribuciji korišćenjem špediterovih skladišta. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u međunarodnom prometu. god.). čime se komitent oslobađa ulaganja u sopstvena skladišta i sopstveni vozni park. Tako je u okviru Opšteg udruženja saobraćaja tadašnje Jugoslavije (OUSJ) osnovana.. a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. uštedama na ambalaži upotrebom kontenera i zakupljene ambalaže i sl. ipak se mogu ostvariti značajne prednosti korišćenjem usluga međunarodnih špeditera i to prvenstveno: — tarifske prednosti smanjenjem prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca. — ostale prednosti npr. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora.2. zbirnim prometom i sl. OUSJ nije više imalo status pravnog lica. 2. pružanje saveta pri ugovaranju poslova. Od 1. — transportno-tehničke prednosti uvežbanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom. dolazi do transformacije tadašnje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvršavala svoje funkcije uglavnom preko opštih udruženja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti). kao i svih poslova s tim u vezi. čvrstim kalkulacijama ili paušalnim cenama (forfetom). Ukoliko bi prilikom izvršavanja tih poslova došlo do konfrontacije interesa društvene zajednice sa interesom špediterovog komitenta. franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. zastupanja kod generalne havarije. predstavlja ih kod međunarodne špediterske organizacije FIATA itd. januara 1987. utvrđuje uslove poslovanja svojih članova i definiše jedinstvene tarife (sajamske i dr.. između ostalih. Stručne poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija. te treba da svoju delatnost usmeri ka što kvalitetnijem izvršavanju spoljnotrgovinskih poslova uopšte. špediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. posredovanje kod naplate potraživanja. to su preduzeća međunarodne špedicije nastavila sarađivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za međunarodnu špediciju. ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova u svim saobraćajnim granama. pored zaštite interesa svog komitenta. Međutim. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera Budući da je egzistencija međunarodnog špeditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika. koordinira njihov rad. odnosno proda robu. špediter treba da vodi računa i o interesima privrede u celini. ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe. Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio. kao stručna špediterska asocijacija čiji je zadatak da rešava zajedničke probleme svojih članova. između ostalog i za granu saobraćaja. Osnovni zadatak međunarodnog špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe. naplata pouzeća i sl. već je zadatak špeditera da savetuje prodavca-kupca još prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi. a promenjen mu je i naziv u Udruženje saobraćaja PKJ. Savet špeditera dobro će doći da se izbegnu kasnije neugodnosti i zaključi posao 6 . Tu se ne misli samo na tehničku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe.

kao instrumenta u plaćanju u spoljnotrgovinskom prometu robe. utvrđivanje količine robe bez izdavanja certifikata. sortiranju.pod optimalnim uslovima. špediter neće biti u mogućnosti da udovolji ugovorenim obavezama. — zaključivanje ugovora o utovaru. pakovanju. te izdavanje ostalih FIATA dokumenata. — ostali poslovi uobičajeni u međunarodnoj špediciji. — kontrola obračunske ispravnosti transportnih dokumenata te obračun transportnih i drugih troškova. carinskih manipulacija itd. — ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti. istovaru. — nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u međunarodnoj kupoprodaji i međunarodnom prevozu robe radi zaštite interesa komitenta. — unutrašnja (loko) špedicija. a često puta i vrlo delikatni. 2. odnosno uskladištenje robe. — zaključivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta. oštećenja ili zakašnjenja isporuke robe. — organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizičke distribucije po sistemu »od vrata do vrata«. — učestvovanje u naplati isporučene robe. on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta. — zaključivanje ugovora o osiguranju robe. Da bi špediter mogao udovoljavati obavezama koje proističu iz delokruga njegovog rada. osiguranja. obimni i raznoliki. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za međunarodnu špediciju različita. odnosno vršenju ovih i sličnih logističkih usluga. refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaćih prevoznika i drugih učesnika u realizaciji logističkih lanaca. pretovaru. — izdavanje špediterskih potvrda. 7 . — organizovanje doleđivanja. — preduzimanje mera za obeštećenje u slučajevima gubitka. a ako u međunarodnoj špediciji nema efikasne službe koja bi te promene odmah registrovala. Kao što se vidi. — obavljanje usluga na međunarodnim sajmovima. — zaključivanje ugovora o uskladištenju robe. niti će moći svoj posao obavljati kako treba. — organizovanje zbirnog prometa. već i sve ono što se zbiva u unutrašnjim i međunarodnim privrednim zbivanjima. te hranjenja i pojenja živih životinja. uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: —čista špediterska poduzeća i — kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u zemlji i inostranstvu. — osiguranje povlastica. — uzimanje uzoraka. — zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje)..3. 1 Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1. — pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata. U Opštim uslovima o poslovanju međunarodnih špeditera1 navedeno je da su špediterski poslovi naročito: — davanje stručnih saveta i učestvovanje u pregovorima radi zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta. poslovi međunarodnog špeditera su vrlo složeni.

odelenje. Filijale kod ovakvih preduzeća imaju takođe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza. obično sa posebnim obračunom. no može biti i u zajedničkim službama. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene.). Ponegde se išlo i dalje. predstavništva ili pojedinačna radna mesta za akviziciju i održavanje kontakata. Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu. Filijale redovno (obično) imaju status profitnog centra. »Tranzit«. kao i sajamske poslove. no mogu biti podređene direktno i centrali preduzeća. Tako npr. izvoz i tranzit. u Austriji Zentralverband der Spediteure itd. akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu špedicije. Ispostave i predstavništva imaju istu funkciju i status kao što je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća. 2. a isto važi i za tarifsku službu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl. uvoz iz Rusije. Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status (organizacioni oblik) sektora. poslovnice. zavisno od obima poslovanja. za drvo i sl. prema komitentima (npr. »Tranšped« u Beogradu.). a mogu posebno biti organizovana i »Skladišta«. izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl. Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike i u inostranstvu. »Sajamski poslovi«. a po potrebi i druge funkcije. već služe kao neka vrsta servisa centrali poduzeća i filijalama. odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport). »Transportna agencija«. službu za ambalažu. Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. »Transport i skladište« (ili svako posebno). preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju nacionalna udruženja u cilju zaštite zajedničkih interesa i unapređenja te delatnosti (npr.3. poslovnica za »Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. Locirane su u manjim mestima i na graničnim prelazima i obično su podređene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju. pa su osnovane i 8 . naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzeća. »Sajamski poslovi« itd. a najčešće i tarifsku funkciju. kao i ostale pomoćne (zajedničke) službe. To bi npr. jedan sektor može obavljati delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«).Pod čistim špe dite rskim preduze ćima podrazumevaju se ona preduzeća za međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost. organizovane kao profitne celine. i nastupaju samostalno na tržištu. pa i loko-špediciju. poslovnica za hemikalije. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeća filijale.. vozni park. a primer takve organizacije je npr. Carinska služba opslužuje uvoz. Zavisno od obima poslova i interesa. poslovnice. zajedničko računovodstvo (Sektor za finansije). Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima U uslovima postojanja više samostalnih špediterskih poduzeća u nekoj zemlji. zatim »Uvoz«. Tako se filijale osnivaju u većim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju. služba. Takve preduzeća su obično organizovana u dve relativno samostalne celine (»Špedicija« i»Transport«). domaći i loko-prevoz ili sl. »Tarifa«. Isto važi i za carinsku službu. Organizaciona celina »Transport« može dalje biti podjeljena na međunarodni. ispostave. no u svakom slučaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje.). ispostave i predstavništva ne nastupaju samostalno na transportnom tržištu. Organizacioni oblik (sektor. Za razliku od filijala. službe i sl. odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama. kod nas Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije. a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr.). bio »Jugošped« iz Beograda itd. zatim carinsko posredovanje.

— rečni transport. s obzirom na međunarodnu povezanost te delatnosti. bilo u Antverpenu. Godine 1926. federacija koja objedinjuje špediterske saveze Danske. a mnoge međunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. Nordiskt Speditörförbund. kao npr.višenacionalne organizacije (npr. održanom u Parizu. Nakon II svetskog rata broj članova saveza se znatno proširio odnosno članovi su postala udruženja špeditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. »Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles«). Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla.mogle biti primljene u članstvo. ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju. FIATA održava redovne kontakte sa mnogim međunarodnim organizacijama. Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija. Sedište sekretarijata je do 1965. poznatih pod zajedničkim nazivom »The FIATA Documents« ili kod nas kao špediterske potvrde. FCT. Da bi neka država postala član FIATA mora da postoje nacionalne špeditereske organizacije koje bi . kao što su IATA. zatim u Kopenhagenu..prema Statutu FIATA . — kombinovani transport itd. tj. da se bavi problemima pravne. odnosno Podsekcija za međunarodnu špediciju bivše Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u članstvo FIATA na VI kongresu 1952. Za sedište tog Saveza bio je izabran Bern. na osnivačkom sastanku predstavnika špediterskih udruženja iz 19 evropskih zemalja u Beču je osnovan Međunarodni savez špediterskih udruženja. a sada je opet u Bernu. FBL. Posebno zapaženu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR. a sada je u Zürichu. god. UIC. god. god. — kontenerski transport i paletizaciju. na generalnoj skupštini FIATA u Parizu. IRU. redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji. a obnovljena je tek 1949. odnosno Izvršnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleđivanje Kongresu. — pomorski transport. špediteri su svoje stručno povezivanje proširili praktično na ceo svet. BIC i sl. FWR i SDT. a sekretarijat je ostao u Beču. Ona zastupa interese svojih članova u međunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. tj. CCI. Međutim. koje svoje predloge i zaključke dostavljaju Sekretarijatu. Osnovni zadatak FIATA je da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama. komisije za: — železnički transport. — drumski transport. poznat pod skraćenim nazivom FIATA (franc. gde je nakon toga neko vreme bilo i sedište predsedništva. koji se održava svake druge godine. — vazdušni transport. 9 . Bivša Jugoslavija. Finske. — pravna pitanja. Norveške i Švedske).

10 .

posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tuđi račun.1. a komitent nije pismeno i izričito isključio njihovu primenu. Obzirom na dinamičan razvoj međunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu međunarodne špedicije. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom transportu. Zakon o ugovorima o iskorišćenju pomorskih brodova i dr. prijem i predaja robe. nalog (dispozicija).2. transporta. poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu. regulisana zakonima i drugim propisima. prispeće i postupak sa oštećenim pošiljkama. u svetu se mogu uočiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski. političkog ili privrednog uticaja. Evropski i anglosaksonski sistem Sa aspekta pravnog položaja špeditera. prevozni i prateći dokumenti. zasada. Špediter treba takođe da poznaje i lučke uzance. zavisno od tradicionalnog. CMR i sl. ponuda. između ostalog i poslove špedicije.2. Konvencije CIM. utvrđivanje količine. god. kao i sudskom praksom. dok drugi reguliše pitanja: pojam ugovora. odredbe Opštih uslova su razvrstane u odgovarajuća poglavlja kao npr. obaveze špeditera i nalogodavca. Za nas su. Smatra se da takav sporazum postoji ako je špediter pismeno (npr. Prema našim propisima. 3. najvažniji zakoni i uzance. Evropski sistem Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter tretira kao komisionar. osiguranja itd. pa je to učinjeno i kod nas. špediter se tretira kao komisionar. u ponudi) saopštio komitentu da posluje po ovim uslovima.1.: važenje uslova. on nastupa u svoje ime. odgovornost špeditera i dr. pregled pakovanja. pa i u našoj zemlji. pojedine zemlje su regulisale špeditersku delatnost i posebnim uzancama. tj. 3. tj. što se odnosi prvenstveno na pomorske špeditere. Opšti uslovi vrede za ugovore o špediciji kada su se špediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. osiguranje. naknada za usluge i naknada troškova. pa ćemo u nastavku njima posvetiti više pažnje. običajima i uzancama. To je i osnovna razlika u odnosu na špeditera prema anglosaksonskom pravu. Inače. Prvi zakon sadrži samo opšte odredbe o špediterskoj delatnosti. naravno. a za tuđi račun. Carinski zakon (CZ). Od postojećih uzansi naročito su važne Opšte uzanse za promet robom. uskladištenja. one regulišu i neke druge poslove prometa robe.3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špediterska delatnost je u svetu. na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona. kao npr. Sada važe »Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera« koje je donela Grupacija za međunarodnu špediciju pri Opštem udruženju saobraćaja. uzimanje uzoraka. Međunarodni špediter mora. carinjenje. rokovi. Naša regulativa Preduzeća za međunarodnu špediciju posluju na osnovu odgovarajućih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Prve takve uzance pod nazivom »Opšti uslovi rada međunarodnih špeditera FNRJ« donete su još 1954. gde on ima status agenta odnosno nastupa u tuđe ime i za tuđi račun.. Osim što se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe. instradacija. To praktično 11 . posebne slučajeve u otpremi i založno pravo špeditera. 3.

od koga naplaćuje naknadu za izvršene usluge. naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost njegovog regresiranja od međušpeditera. glavni špediter će preduzeti sve moguće mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraživanja. odnosno osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana. budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio špediter. osim za štete koje bi nastale usled dejstva više sile.H) delatnost špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime. odgovornost glavnog špeditera je veća nego po nemačkom zakonodavstvu. To praktično znači da odgovornost špeditera za uništenje ili oštećenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru. ima pravo izmjene ugovora o prevozu. kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za primaoca. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera odabrao sam komitent. a to sve radi za račun svog nalogodavca.A. To praktično znači da ovde špediter zaključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad. on je tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. to se na špediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. Prema nemačkim propisima špediter ne odgovara za rad međušpeditera. ali odgovara za njegov izbor. u francuskom pravu). već samo za njegov izbor. tj. pošto on odgovara i za rad vozara i za rad međušpeditera. Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera.2. Međutim. u tom bi slučaju bio odgovoran svom nalogodavcu. Prema nemačkom zakonodavstvu. Pošto u pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno normirana (npr. Prema tome. 3. u tom pogledu. postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih država. kao i onom koje se na njega oslanja (npr. Iz toga sledi da je špediter dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera.znači. iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu nalogodavcu koja bi. tako i za rad podšpeditera. god.). u nemačkom zakonu o trgovini iz 1861. švajcarsko i dr.. Eventualne štete koje nastanu na robi krivicom međušpeditera.2. on je odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor. Međutim. gde je npr. nastala krivicom međušpeditera kojeg je sam odabrao. one subjekte koji rade u tuđe ime i za tuđi račun. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch . Inače. zaključuje ugovor o prevozu sa železnicom i pojavljuje se kao pošiljalac u tovarnom listu. te je eventualnu štetu dužan da nadoknadi vozar. špediter ne odgovara za rad vozara. podšpeditera i međušpeditera pa su se. eventualno. prema ovom zakonodavstvu. špediteri u Engleskoj obavljaju 12 . na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope. a za račun drugog. pravo reklamacije itd. Naime. u praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom zakonodavstvu.D. špediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder). U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju kada špediter izričito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost. da npr. Anglosaksonski sistem Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu. To izričito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja. Prema francuskom zakonodavstvu. pravo raspolaganja sa robom. on formalno odgovara i za sam transport robe. jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne šteta. iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski sistem. U pogledu odgovornosti špeditera za rad trećih osoba koje učestvuju u otpremidopremi robe. radi se o odgovornosti špeditera za rad vozara.

Čest je slučaj da se roba prodaje uz termin »franco vagon« uz naznaku utovarne železničke stanice. a prodavac da naruči vagon.samo poslove međunarodne špedicije. 13 . uz naznaku o kojoj se granici radi. »rudnik«. »franco uz bok broda«. »ab«. kao i druge troškove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o međunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. utovari robu i preda je na prevoz na određenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do završenog utovara u vagon.3. uskladištenja i osiguranja. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one važile i slučajevi u kojima su se primenjivale. Važile su za poslove prometa robom na području tadašnje SFRJ. 3.3. Kod prodaje robe uz termin »franco državna granica«. Budući da se spomenuti termini upotrebljavaju i u međunarodnoj kupoprodaji. carinske i druge troškove u vezi s robom do prelaska preko granice. autoprevozniku). kao i prelaz rizika po trgovačkim terminima. komisioniranja. Opšte uzanse za promet robom Opšte uzanse za promet robom donela je Glavna državna arbitraža. špediteru ili skladištaru. vozarina«. špedicije. »mlin«. »iz«. »sa«. u koje se. Tako npr. a ne kao špediteri. kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako određenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili međunarodnom transportu. Uz svaki termin uzance utvrđuju tumačenja (pravila) termina sa tačno definisanim obavezama kupca i prodavca. U nastavku ćemo ukratko objasniti važnije termine i uzance koje se koriste u unutrašnjem i međunarodnom prometu. često se koriste skraćenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku. ali je dužan da robu osigura do određene državne granice i da snosi troškove osiguranja. prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (železnici. treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu. Prema tom terminu kupac je dužan da prodavcu blagovremeno saopšti uputnu stanicu. uz naznaku »fabrika«. Dobro poznavanje termina je od posebne važnosti za špeditere. osiguranje. Od važnijih termina iz Opštih uzanci možemo spomenuti termine »franco brod«. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara železnica/brod i obratno. Prevozni troškovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. 3. prevoza. Roba se veoma često prodaje uz termin »franco« uz naznaku mesta opredeljenja. Osim toga. precizno je utvrđen prelazak rizika na kupca. osim što se neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog prometa. Uvozne carine. ubrajaju i poslovi posredništva. zastupništva. U tom slučaju prodavac je dužan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu. »ex«. osim kupovine i prodaje. »cena. »skladište«. zatim rizik za robu predatu vozaru. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve troškove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio dužan da preuzme robu. to će isti biti objašnjeni u narednom poglavlju prilikom tumačenja termina Incoterms-2000. Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji U poslovima prometa robom. pri čemu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari. vozarine. dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu železnička transportna poduzeća.1. U odgovarajućim uzansama bila su data tumačenja trgovačkih termina sa utvrđenim obavezama prodavca i kupca. »iz broda« -»ex ship« itd. vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. ako je roba prodata uz termin »franco«.

ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnažiti sve što je predviđeno u pravilima Incoterms-2000. U tom slučaju će prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi. Iako su ove definicije slične pravilima Incoterms-2000. Da bi se izbegli nesporazumi.. naš će uvoznik snositi znatne troškove na koje inače nije računao. cena sa vozarinom osiguranjem. isporučeno f-co brod (DES).. ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama. da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika. isporučeno ocarinjeno (DDP — delivered duty paid). U protivnom.. kod kojih je nastala potreba za revizijom.. god. franko na brod. isporučeno franco obala. Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je još 1936... franko prevoznik. kvalitet robe (IV). ).3. Incoterms 2000. Opširnije tumačenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 biće dato u narednim izlaganjima. kad su na XIV... (ugovorena odredišna luka) DEQ (ex quay).3. radi se o reviziji definicija iz 1919. god. pa su nove definicije usvojene 30. no dužan je. iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvršiti pomorsko transportno osiguranje. isporučeno neocarinjeno (DDU — delivered duty unpaid).. Napr. Nadalje.2000. i 1990. Ostale uzance U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije 1941. One takođe nemaju snagu zakonskih propisa. (ugovoreno mesto) FCA. ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajuće varijacije ili dopune. franko uz bok broda. Nacionalnog saveta američkih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. sve u skladu sa okolnostima.. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da što jasnije i tačnije definišu obaveze stranaka u međunarodnom trgovinskom prometu. Inače. no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora. god. detaljno i posebno se razrađuje način zaključenja ugovora (I). (ugovorena otpremna luka) FOB. vozarina plaćena do. 1976. onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Američkih spoljnotrgovinskih definicija 1941. isporučeno granica (DAF — delivered at frontier). Praktično... kupac može tražiti osiguranje i protiv ratnog rizika. Napr..). 1 Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima 14 . skup međunarodnih pravila za tumačenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom »Incoterms-1936«. nego što znači FOB prema Incotermsu-2000. (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT.. (ugovorena odredišna luka) CFR. (ugovorena odredišna luka) CIF..3. sukobi i sudski sporovi u međunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovačkoj praksi raznih zemlja.. Inače.. klauzula FOB znači po ovim definicijama sasvim nešto drugo.. Kod svih tumačenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca što će u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano.. potrebama odnosnih trgovačkih preduzeća ili prema specifičnim potrebama ugovornih strana. 1980. rokovi isporuke (III). od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD. naravno. Incoterms-2000 daje tumačenje sledećih termina: franco fabrika (ex Works. jula 1941.2. god. (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP. Ta su se pravila primenjivala do 1953. 3. Za razliku od Incotermsa. pa sada važeća pravila nose skraćeni naziv »Incoterms-2000«1. cena sa vozarinom. (ugovorena otpremna luka) FAS. Izmene i dopune tih pravila vršene su sukcesivno 1967. ab Werk itd. kongresu MTK u Beču doneta nova pravila pod nazivom «Incoterms-1953«. Međutim. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tačno određuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose.3. Ako se želi kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000.. god. ovi Opšti uslovi samo vrlo kratko razrađuju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). vozarina i osiguranje plaćeni do.

količina robe (V). način plaćanja (XII). arbitraža (XVI) i ostali uslovi (XVII). tehnička dokumentacija (VIII). sankcije (XV). slučajevi oslobođenja od odgovornosti (XIII). kontrola kvaliteta robe (IX). obeležavanje (VII). pakovanje (VI). garancije (X). instrukcije o prevozu i izveštaj o isporukama (XI). 15 . prigovori na količinu i kvalitet (XIV).

16 .

Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako. železničke.1.1. razne takse.).4. izraz »tarifa« pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj železničkog tarifnog sistema. advokatske. Osim što se tarifa može kupiti kod železnice.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. 4. prtljažne. dostave. a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. se ne mogu i ne smiju često menjati. U užem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja). a taj može biti ili neodređen ili određen. Tom načelu udovoljavaju uglavnom železničke tarife. utvrđenjem i gradićem) Tarifa koje leži na krajnjem južnom delu poluostrva i najužem mestu Gibraltarskog moreuza. U jednom organizovanom i stabilnom društvu. Počela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom. robne. pa prema tome i tarife. od kojih se osnovnim smatraju sledeća: (a) načelo javnosti. iako ne u svim državama (npr. skladišna itd. špediterska. (b) načelo jednakosti. Tarifska načela U praktičnoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska načela. Prema tome. U daljnjem izlaganju zadržat ćemo se na prevoznim i špediterskim tarifama. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donošenje tarifa u nekim drugim granama saobraćaja (npr. poštanske. a u širem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. Kod nas se npr. Na neodređen vremenski rok se izdaje najveći broj tarifa. lučke. (c) načelo trajnosti i (d) načelo jasnoće. Na tom su se mestu plaćale takse za prolaz kroz moreuz.). špediterske. kao i kod tarifa izvesnih uslužnih organizacija (npr. (c) Načelo trajnosti.) samostalno. U današnjem smislu. lučka. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobičajeni način i svakome pristupačne. tarife moraju biti propisane na duži rok. naročito javno-pravne prirode. pomorske. javnih skladišta) čije tarife podležu potvrdi odgovarajućeg organa (komore. isporuke i usluge. to se po pravilu ne odnosi na železnicu koja u mnogim zemljama samo predlaže tarife. Taj rok je u raznim državama različit. te izmene i dopune kojima se otežavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave.1. Međutim. već i za proračun budućih usluga koje se ugrađuju u kalkulacije troškova i cena raznih roba i investicionih zahvata. ista je dužna na svakoj železničkoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. Uopšteno o tarifama Tarife u načelu donosi uslužna organizacija (transportna. Prema tome razlikujemo carinske. u međugradskom drumskom transportu u SR Njemačkoj i sl. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska sniženja (npr. u pomorskom transportu) ređe objavljuju. a donosi ih (potvrđuje) nadležni državni organ. putničke. ministarstva i sl. 4. jer one ne služe samo za obračun usluga koje se vrše ili su izvršene. dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE Reč »tarifa« je arapskog porekla i u prevodu bi značila »objava«. refakcije. odnosno cena za izvršene usluge. poreske. U stvari. železničke tarife takođe moraju objaviti a povećanje vozarine i pristojbi. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije dopuštena kao ni otklanjanje obaveze prevoženja ako su ispunjeni tarifom predviđeni uslovi. u Engleskoj u pravilu ne). komunalne i razne druge tarife. (a) Načelo javnosti. naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. 17 . pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse. izuzetne tarife i sl. te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa. (b) Načelo jednakosti.

veličina uslužnog poduzeća. to je sistematski uređen skup propisa i cena. te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr. prevozni troškovi približno isti za svaku vrstu robe). društvena zajednica vrši određeni uticaj na privredna zbivanja i standard. npr. opšti propisi itd. Ipak. pa i one kojom se pošiljka stvarno prevozi. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne. (c) tarifska tehnika. veća cena prevoza). kakva će se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. (d) Načelo jasnoće. samo u tarifama JŽ nije tako jednostavno. Po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta.). (e) tarifski razred. (b) tarifska politika. U teoriji železničkih tarifa poznata su četiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe. (a) Tarifski sistem. kod železnice biti potrebno i više svezaka koje sve zajedno čine tarifu (npr. klasifikacija. pa će se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske. tarifska tehnika nije propisana. načelo vrednosti. Ti su pojmovi sledeći: (a) tarifski sistem. Kroz nivo cena. načelo jedinstvenosti tarifa i druga. (f) tarifski stav. U tarifskoj teoriji postoje i druga načela kao npr. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr. sajam i sl. Tarifska politika se može definisati kao smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korišćenje usluga i visinu njihovih cena. snalaženje npr. onda se može uočiti sva težina poziva špediterskog tarifera. pri čemu se namerno zanemaruje načelo ekonomičnosti koje inače zahteva takve cene koje će pokriti rashode železnice. pa ni u grani saobraćaja. kod većine železnica). dok će npr. robe. Inače. U užem smislu. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl.1. ali za njega povoljniji (npr. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju špediterskih poslova. l m3. tablice. za vreme (dan. daljinar. tj. u primeni kod robnih tarifa većine železnica u svetu). postoji dogovor o sadržaju i strukturi klasifikacije robe po tzv. Tarifski pojmovi Kod tarifa se susrećemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. neko veliko gradilište. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeležje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. komad). Imenik stanica.Na određen vremenski rok tarife se izdaju ređe i one prestaju vrediti automatski danom isteka označenog roka. kod železničkih tarifa. npr. sat i sl. l m2. u železničkom saobraćaju. To je slučaj kad se npr. i (ad) mešoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema. U nijednoj delatnosti. (c) Tarifska tehnika. iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti i duži. načelo upotrebne vrednosti robe. (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secište. Ipak. (ab) ekonomskopolitički tarifski sistem (veća vrednost robe. Takve se tarife izdaju npr. određenih usluga. a kakav će strukturni oblik imati neka tarifa prepušta se na volju njihovom donosiocu. a istovremeno snalaženje u tarifama i ostalih evropskih železnica zahteva znatnu veštinu i dugotrajnu praksu. Tarife moraju biti jasne. za 10 kg. (ac) državni tarifski sistem (država određuje cene prevoza tako da pomaže razvoj pojedinih privrednih grana ili određenih delatnosti). te uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. načelo vrednosti prevozne usluge. (b) Tarifska politika. Vrsta i broj usluga takođe su jedan od faktora tarifske tehnike. Naredni faktor je npr. u pojedinim granama saobraćaja.) ili su rezultat određenih mera tarifske politike ili drugih faktora.).) i dr. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. Jedan od faktora je npr. (d) Tarifska udaljenost. (d) tarifska udaljenost. u železnički daljinar kod pojedinih stvarnih 18 .2. 4. To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obračunava vozarina. za l tonu. kod železnice za otpremu sezonskih dobara (npr. takve da korisniku usluga omogućavaju izračunavanje cene usluga na lak i jednostavan način. za 100 kg.

(c) međunarodne. Prevozne tarife U ove tarife. On može biti isti za svu robu (npr. Tu spadaju i tzv. tunele i sl.ili 25-tonskom teretu. koje se primenjuju na području jedne države (u železničkim krugovima takve se tarife često nazivaju i lokalnim). to veća vozarina. od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji. tj. kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. U međunarodnim železničkim tarifama tarifska valuta je često švajcarski franak. 20. to veća vozarina. tarifa gradskog saobraćajnog preduzeća). Osim toga. ili se tu vrše reekspedicije. — što veća udobnost. koje se primjenjuju na prevoze između dve ili više država. izražena u dinarima za 1000 kg. rečnom.). one koje vrede za obračun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr. Tim bi se izrazom mogla nazvati granična tačka između susednih zemalja. svaki razred ima po četiri vozarinska stava za odgovarajuću kilometarsku zonu. no to ne mora tako biti uvek. Ima slučajeva da se npr. Ove opet mogu biti opšteg karaktera (vrede za sve železnice) ili tzv. ili može biti različit. virtuelni (veštački) dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu. pomorskom. relativno se smanjuju čim je tarifska udaljenost veća. — što veća brzina. Tako je npr. Inače.2. (e) Tarifski razred. Prema području na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere (obično za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuću kilometarsku zonu. Obično se do tog mesta može frankirati vozarina od strane pošiljaoca. železnica-reka i sl. u tarifama naših železnica roba sada svrstana u tri razreda s tim što je prvi razred najskuplji. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove. (g) Tarifska valuta. 4. cene lučkih usluga izražavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. osnovna načela kod prevoznih tarifa jesu: — što veće rastojanje. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede. (f) Tarifski stav. drugi jeftiniji itd.). Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni. recimo u USA . pomoćnom tačkom (stanicom) do koje se i od koje izračunava tarifsko rastojanje. no može biti i valuta jedne ili više zemalja. (h) Tarifsko secište. kao i da li se radi o 10-. koje se koriste samo na području nekog grada (npr. 15-. a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. a dalje odatle plaća primalac. (b) unutrašnje. to veća vozarina. Pojam tarifskog secišta se često poistovećuje sa kilometarskim secištem. kombinovane tarife. drumskom i vazdušnom prevozu. učesnica u toj međunarodnoj tarifi. za železnički saobraćaj između zemalja koje su zaključile poseban sporazum). S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putničke tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). tj. savezne (npr. za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova određuju različiti stavovi u rasponima. To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi.udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. kod naših železnica za komadne pošiljke). Švajcarski franak se uzima često za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. do kojih odnosno od kojih vredi određen tarifski sistem. Prilikom plaćanja prevoznih troškova tarifska valuta se preračunava u domaću i to na osnovu kurseva koje određuje železnica u kojoj se vrši plaćanje. koje se nazivaju često i »transportne tarife«. tj. spadaju tarife u železničkom. 19 .dolarima. zavisno u koji tarifski razred roba spada. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa.

kao i izračunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike 20 . 15-. Železnice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. — Secišni sistem.2. Takvi iznosi mogu biti ili izračunate vozarine za konkretnu težinu i udaljenost (npr. tako i zbog složenosti. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. Slavonski Brod i Višegrad). razgranatosti mreže. a svaka železnica bira određen sistem. Taj je sistem pogodan za železničke uprave sa manjim brojem stanica. (a) Unutrašnje tarife. Uz klasifikaciju robe obično je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakšeg iznalaženja. te izvesno vreme i u posleratnom periodu. često naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se došlo do najjeftinijeg prevoznog puta. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naših železnica. — Geografski (pružni) sistem. a treći najjeftiniji. također posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFV (UIC) santimima. 20. a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (područja). te iskorišćavanja svih mogućih. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica jedne pruge do početne i krajnje stanice te pruge. Postoji više sistema konstrukcije daljinara. a za vagonske pošiljke za 1000 kg za svaki razred po četiri stava (10-. potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izrađene. kao i sama rastojanja. sve grupisano po srodnosti materije. kod kojeg su sve stanice poređane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izračunata od svake do svake stanice. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica do određenih secišta. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: — Abecedni sistem.4. kod nas sa ZUPŽ. od kojih je prvi razred najskuplji.1. kod naših železnica za komadne pošiljke za svakih 10 kg. Železničke tarife Od svih prevoznih tarifa železničke tarife zadaju najviše »glavobolje« tariferima u špedicijama kako zbog svoje obimnosti. i (ad) tarifske tablice. Takav sistem bio je u upotrebi u bivšoj Jugoslaviji (secišta Osijek. potrebe stalnog proučavanja. posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFU (UIC) santimima. praćenja promena. uglavnom. te npr. prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave. npr. zavisno od geografskog položaja. i naše železnice. koje svaku svesku označavaju posebnim brojem (delom).i 25-tonski). za komadne pošiljke do 1000 kg težine) ili vozarinski stavovi za određenu udaljenost i jedinicu težine. klasifikacija robe nosi naziv »Deo 2« uz uokvireni broj iz spiska tarifa »Spt 32«. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojčano izražene novčane iznose koji se plaćaju za određenu udaljenost. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). težinu i vrstu robe. (ac) klasifikacija robe. (ab) daljinar. Gotovo sve železnice u svetu imaju razrađen tarifski sistem u četiri glavna dela i to: (aa) opšti tarifski propisi. (ac) Klasifikacija robe sadrži sistematski razrađen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. briselskoj nomenklaturi. Zato se za tarifera u špedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inače mukotrpan posao i koji će se tom poslu posvetiti celog života. U klasifikacijama se obično posebno označava opasna roba koja spada pod propise RID-a. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) služi za iznalaženje tarifskih rastojanja. U klasifikaciji naših železnica roba je razvrstana u tri razreda. Takav sistem imaju. eventualno se označava i da li možda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz određen uslov i sl. veličine zemlje itd. a sadrži obično uputstva za iznalaženje rastojanja. (aa) Opšti tarifski propisi sadrže reglementarne odredbe o prevozu robe i načinu računanja vozarine i tako regulišu odnose između ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom.

prevozne puteve i vozarine izražene u UIC francima. pa se u tom slučaju govori o železničkom savezu. XI. a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upućivanja (II). tj. no uglavnom ih možemo razvrstati u (ba) opšte međunarodne tarife. U tarifski komplet se uračunava i Imenik železničkih stanica u našoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). Među opšte međunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim pošiljkama koja nosi UIC-oznaku br. deo II klasifikaciju robe.) i imaju za cilj da olakšaju i unaprede međunarodni železnički robni promet. dok deo III sadrži relacije. U tarifsko pomagalo može se ubrojati i Putokaz. Sada važeći Putokaz (Spt 35) važi od 17. Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obično utvrđuju u nacionalnim valutama sudelujućih zemalja. Ovo pomagalo je veoma važno kod otpreme robe. a sadrži Opšte odredbe i uputstva za računanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za našu i ostale zemlje. bilo kao početna odnosno krajnja uprava. kojom se reguliše prevoz velikih kontenera u režiji društva »INTERCONTAINER«. Sada važeća tarifa od 1. pri čemu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (železnice). 9145. Svrha im je da pojednostave računanje vozarine. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina računa po unutrašnjim tarifama. a JŽ-oznaku Spt-70. čija sveska I nosi JŽoznaku Spt-22. Ekonomske komisije za Evropu i sl. U Evropi. postoji ogroman broj železničkih međunarodnih tarifa. bilo kao tranzitna. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. jer se još prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi računa da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne pošiljke. se sastoji iz tri dela. On sadrži abecedni popis svih železničkih stanica i drugih službenih mesta na mreži naših železnica sa naznakom kojem ŽTP pripada. koji sadrži prevozne puteve od svih do svih službenih mesta na mreži naših železnica. 1987. Tarifa je inače vrlo praktična za primenu i njenim donošenjem je u mnogome olakšana otprema ekspresne robe u međunarodnom železničkom prometu. (sa 19 dodataka). 1987. (bb) savezne tarife.. Mađarske i 21 . (bc) lučke tarife. Inače. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze između dveju zemalja. nekadašnji jugoslavensko-bugarski železnički (tarifski) savez. Od važnijih tadašnjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala železnica možemo spomenuti sledeće: — Spt 52 Jugoslavensko-austrijska železnička tarifa (JÖT) od 1. Jedna od tarifa te vrste je i Opšta međunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx). pri čemu deo I sadrži naročite dopunske odredbe ka CIM-u. a za tranzitne prevoze obično u švajcarskoj valuti. npr. prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oštećeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4).kontenere. XI 1977. opšte i posebne tarifske propise. i (be) izuzetne tarife. koja sveska sadrži i naknade za sporedne usluge (odsek 2).. klasifikacionog je oblika. 1985. one redovno sadrže samo robu koja može biti predmet međudržavne razmene. Inače.. Ima ih više vrsta. takvih na osnovi kojih se pošiljke otpremaju barem između dveju zemalja. (ba) Opšte međunarodne tarife donose se na inicijativu Međunarodne železničke unije (UIC) ili drugih međunarodnih organizacija (npr. god. a mogu biti izrađene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. sudelovale su Jugoslavenske. te je klasifikacija obično suženija nego ona za unutrašnji prevoz. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima »svoju« tarifu. Ispravke i dopune tarifa vrše se na osnovu zvaničnih obaveštenja pojedinih železničkih uprava. da ne govorimo o svetu. V. (b) Međunarodne tarife. (bd) tranzitne tarife. bivša Jugoslavija je učestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe. Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje. Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadrži naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. XI 1987. za koji je saobraćaj stanica otvorena i sa kakvim uređajima raspolaže. VII. Tarifske tablice naših železnica uključene su u RT-6 (Spt 36) od 17.

(sa 8 dodataka). X 1984. a naše železnice učestvuju u više takvih tarifa. te Mađarske i Čehoslovačke sa druge strane. Takvim tarifama je obuhvaćena luka Bar. (sa 18 dodataka). Lučke tarife su vrsta saveznih tarifa. sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske železnice. Od tranzitnih tarifa međunarodnog značaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa. Austrijske i Čehoslovačke železnice. 22 . I 1988. — Spt 59 Jugoslavensko-čehoslovačka tarifa za prevoz robe (JUČET) od 1. predviđene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju (bc). Austrijske i Nemačke železnice. zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1. Mađarske. klasifikacionog je oblika. (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz . I 1986. pa i od određenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. tarifa Bugarska . a sadašnja važi od 10. npr. Postojale su još Jugoslavensko-poljska (Spt 61).po narudžbi . Karakter tranzitnih tarifa imaju i lučke tarife. kao i sa unutrašnjim (npr. (bc) Lučke tarife važe samo za tranzitni prevoz robe preko određenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine železničke uprave i na osnovu njih obračunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo između suvozemnih graničnih prelaza. Po toj tarifi moguć je obračun vozarine za stranu robu između svih naših suvozemnih graničnih železničkih prelaza. a sudelovale su Grčke. Jugoslavensko-grčka (Spt 57). poznata pod skraćenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Međunarodna železnička tranzitna tarifa (MTT). članice saveza su bile Jugoslavenske. Postoje tranzitne tarife međunarodnog značaja i autonomne tranzitne tarife. ima klasifikacioni oblik. Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju naše železnice objavljuju se u njihovom službenom glasilu »Tarifsko-transportni vesnik« (TTV). moguće su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama. Isto tako. mađarske relacije i za austrijske relacije. morskih luka i rečnih pristaništa i u kombinovanom drumsko-železničkom tranzitu sa Albanijom. VII 1987. bilo kombinovano preko morskih luka i rečnih pristaništa. a imaju naročitu važnost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. (sa 37 dodataka). a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije država. te izračunate vozarine za kontenerski promet. itd. — Spt 60 Nemačko-jugoslavensko-grčka tarifa za prevoz robe (DJGT). Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva pošiljaoca. od ili do stanica koje nisu uvrštene u odnosnu saveznu tarifu). Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu. I naše železnice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7). — Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. Jeftinije su nego unutrašnje tarife.strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranične železničke stanice. Tarifska valuta je švajcarski franak. Jugoslavenske. od 1.pretplatom kod tarifskog biroa časopisa »Transport« iz Basela.SR Nemačka sadrži tranzitne stavove za relacije preko naše zemlje. daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske pošiljke. dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa naši špediteri dobijaju . a može se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama. u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama međunarodnog značaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadrže tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje.Austrijske železnice. Jugoslavensko-italijanska železnička tarifa (Spt 55). IV 1979. Lučki tarifski savezi (lučke tarife) postoje između naše zemlje sa jedne. Sadrži opšte odredbe za primenu tarife.

Inače.). Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se bilo za l metričku tonu. Iako se i 23 . Tarife u linijskoj plovidbi Usluge u linijskoj plovidbi počivaju na načelu stalnosti i istovrstnosti. 4. 10 $ W/M. minimalnom količinom. a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton). Naše železnice zasad nemaju izuzetnih (povlašćenih) tarifa. u londonsku pomorsku berzu. pomoć nekom zaostalom području i sl. tj. kod praktične primene pomorskih tarifa važan faktor je način pakovanja te neiskorišćen brodski prostor pri slaganju tereta. u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu određivati na više načina i to: — prema težini (W = Weight) tereta. ATtarifa).2. u SR Nemačkoj postoji znatan broj tzv. 4. kako je njemu povoljnije. onda su se stekle sve pretpostavke da dođe do donošenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi. što znači da brodar ima pravo izbora. »teške« robe (iznad l tone po l m3). Praktično. »lake« robe (ispod l tone po l m3). Postoji još jedan način određivanja cena u pomorskim tarifama. recesija i sl. doprema materijala za gradnju nekog objekta.1. Tarife u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi. koje nastoje što više tereta prevesti sopstvenim brodovima. određenom namenom robe. Donose se ili u vanrednim slučajevima (za ublažavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvršenje nekog važnog privrednog zadatka (npr. menjaju se i cene prevoza. Taj način se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se traži specijalan brodski prostor i poseban postupak. odredištem. pošiljaocem ili primaocem i sl. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno sužena raznim protekcionističkim merama pojedinih država ili grupacija država.2. Ipak. što dolazi u obzir kod tzv. odnosno niže razrede od redovnih tarifa. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potražnji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. Inače. odnosno da kod konkretnog tereta bira da li će vozarinu zaračunati prema težini ili prema zapremini.). a primena se može uslovljavati npr. Specifičnost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog tržišta koje se je formiralo u Londonu.2. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se kod primene metričkog sistema po l m3 zapremine. ili iz konkurentnih razloga. »Baltic exchange« sliva se ponuda i potražnja brodske tonaže iz celog sveta. nešto slično železničkom transportu. već se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinačni slučaj.(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviđaju niže vozarinske stavove. što dolazi u obzir kod tzv. na šta deluju razni faktori (politička ili privredna situacija. — prema zapremini (M = Measurement) tereta. no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem). Kod generalnog tereta linijski brodari obično nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M. dolazi do manje ili veće zaposlenosti brodova. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potražnji. postoje znatne razlike u konstrukciji između pomorskih i železničkih tarifa. favorizovanje neke luke ili područja) ili privremenog. dok u slobodnoj (uključujući i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema. npr. a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje određenih luka.2. pa se prema raspoloživoj tonaži i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve. te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu.

3. Članovi konferencije moraju se pridržavati takvih tarifa.2. Konferencijske tarife su takođe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije. skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. najčešće ako im je pojedinačna dužina preko 8 m ili pojedinačna težina preko 2 tone. Neki linijski brodari i konferencije zaračunavaju i tzv. 4. vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti niži od onih za bliže luke. pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. polugodišnje ili godnišnje. ili veći troškovi lučkih operacija u pojedinim lukama. dok železničke klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta. a da bi članovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaračunavanje npr. pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji. — za zimske prevoze robe. pa špediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija. pri čemu je klasifikacija za svaki smer drukčija. s vremena na vreme. skretanja linijskog broda u tzv. po pravilu. Osim toga. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina može imati i mogućnost uključivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu članovi konferencije (tzv. Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzeće za prevoze svojim brodovima. 4. na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udružuju u konferencije koje za te relacije donose tzv.2. Isto tako. Pomorske tarife se. Klasifikacija robe sadrži samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na području koje pokriva konferencija. pa stranke mogu sklopiti za konkretni slučaj drukčiji aranžman. i to obično u procentima na redovnu vozarinu. Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove. kod čega se dodatak naziva »surcharge«. Smatra se da naplata tog dodatka potiče od nekadašnjih običaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvršen 24 . Konferencijske tarife Kao što je poznato. pri čemu se za neke slučajeve (npr. Razlozi za uvođenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera. Takođe. nem. »Zeitrabatt«) krcateljima koji prevoze svoju robu isključivo brodovima članova konferencije.2. često i uz specijalno odštampano upozorenje na koricama u tom smislu. pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. Sueckog kanala). Dodatni stavovi se redovno predviđaju u sledećim slučajevima: — za predmete veće dužine i težine. u određenim slučajevima. ne objavljuju. Tako npr.pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja. uslovne luke. i sl. zakrčenje luka) taj procenat. posebno objavljuje. Takav rabat kreće se obično do 10% i redovno se obračunava tromesečno. te su tarife daleko jednostavnije nego železničke. čemu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru.2. zaračunavanje dodatka se obustavlja. zbog čekanja linijskog broda radi zakrčenja luke (Congestion surcharge). Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu U pomorskim tarifama redovno su predviđeni i dodatni stavovi koji se zaračunavaju. konferencijske tarife. odnosno za zimovanje linijskih brodova u određenim severnim lukama. outsider-i). »deferred rebate«. primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod železničkih tarifa. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine. u praksi se pribegava davanju rabata (engl. pa čim ti razlozi nestanu. ipak postoje suštinske razlike. I neka naša brodarska preduzeća su članovi pojedinih konferencija. »primage« kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih troškova. — za posebne uslove plovidbe.2. smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja.

slično kao i kod železnice. Takve se pošiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima. a kod neke robe i više (od 400 odnosno 500 tona). 25 . prava i dužnosti vozara i komitenta. Komadne su one čiji prevoz ne zahteva ceo šlep (ili brod). Iako donekle i u rečnom transportu dolazi do primene zakona ponude i potražnje. U rečnom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzeće za sebe.20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u rečnom transportu. šiftovanje. Minimalne težine su različite kod pojedinih brodara. već je bliža pomorskim tarifama. kao i direktno kod odnosnih preduzeća rečnog transporta. Danas. za upotrebu maona u nekim lukama i sl. Daljinar ne postoji. iako postoji tradicija međusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i približnoj visini vozarinskih stavova. pa i izvesne podele delatnosti. (d) posebnih tarifa (slično tarifama po predmetima kod železnice) za prevoz određene robe i uz posebne uslove plovidbe.3. Šleperske pošiljke su one čiji prevoz zahteva ceo (kompletan) šlep ili baržu i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. 4. a samo konkurencija pojedinih rečnih prevoznika može imati uticaj na visinu vozarina. od Prahova do Novog Sada i sl. konferencije i linijski brodari koji imaju uveden »primage« vraćaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. obaveštenja o tarifama i druge informacije u vezi rečnog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika. ipak se situacija u rečnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. Međutim. već se stavovi utvrđuju između određenih rečnih pristaništa (npr. tarife u rečnom transportu su približno na sredini između pomorskih i železičkih tarifa. prvenstveno železnice. Za razliku od pomorskih tarifa. Tarife u rečnom transportu U tehničkom pogledu. Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. a kreću se od 300 tona naviše. uobičajen u odnosnoj zemlji. U tehničkom pogledu tarife se sastoje obično iz: (a) opštih (reglementarnih) odredaba slično kao kod železničkih tarifa (ukrcaj i iskrcaj. (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno raščlanjena kao železnička klasifikacija. zimovanje. (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvrđuju po jedinici težine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza šlepa. podela pošiljaka u rečnom transportu vrši se na komadne (denčane) i šleperske. Inače. međutim.2. a posebno se utvrđuje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu. sporedne usluge i dr. kod roba normalne težine redovno do 300 tona. Izmene i dopune tarifa. to se kod određivanja vozarinskih stavova vrše upoređivanja sa stavovima železnice. pa se kod tarifske politike i određivanja prevoznih cena treba voditi računa i o tome.). Budući da rečni putevi imaju »konkurenciju« u paralelnim železničkim linijama.prevoz. Visina tog dodatka kreće se obično do 10%.). Naime. odgovornost za štete. ovde ne postoji neko vozarinsko tržište. transportnim časopisima ili na drugi način. Inače. za naknadu konzularnih taksa. tarife u rečnom transportu se obično objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. pa se ti stavovi smanjuju za određeni procenat (najčešće 5 . za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom između plime i oseke). pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva. njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzeća.

Što se tiče tarifa za prevoz robe avionima u unutrašnjem saobraćaju.6. mora imati na umu kod izrade kalkulacija. Tarife pružaju mogućnost za sklapanje posebnih sporazuma.2. zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma. često robu treba usput uskladištiti.u skladu sa Zakonom o sistemu društvene kontrole cena . naročito kad se radi o specijalnim transportima. Inače tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele. Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putničkim po mogućnosti) avionima dok se za prevoženje većih i posebnih tereta. po pravilu. IV Dodaci na redovnu cenu prevoza. Obračun prevoznine (II za redovne.2. bolje reći tarifer u špediciji. po l m2 ili po 1 satu ili danu korišćenja vozila). VI Popusti i VII Zaključne odredbe. Dok Konvencija CMR prepušta strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzeće obavlja u robnom prometu. u tehničkom pogledu. pri čijoj izradi isti trebaju voditi računa i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu. Ovaj cenovnik služi kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu. frigo-režim. za 100 kg. III za posebne prevoze).u okviru Opšteg udruženja saobraćaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na području zemlje. pokvarljiva i slična roba. Sve ove i druge usluge špediter. Tarife obično sadrže: — opšte odredbe. — klasifikaciju robe.2. uglavnom su slične železničkim.5. a uslovi pod kojima se takve usluge vrše kao i naknada za te usluge 26 . Dosadašnji pak pokušaji da se donese jedna međunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom. Mnoge države su i donele takve tarife (npr. za što se zakupljuje (čartira) poseban avion. one se utvrđuju po propisima pojedinih država. po l m3. V Posebne naknade. jer se tu radi zapravo o zakupu aviona. tarife za vazdušni transport su slične onima u pomorskom transportu.4. — daljinar i — tablice vozarinskih stavova (po 1 toni.) koje vrede za njihove prevoznike. zbirna roba. Inače. SR Nemačka i dr. roba će se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd. 4. Ostale tarife Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca špediter mora da prikupi podatke o troškovima kojima će pošiljka biti izložena na celom prevoznom putu. prilikom pretovara u nekoj luci usluge će se naplatiti po odnosnoj lučkoj tarifi. Tarife u drumskom transportu U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno šarenilo u evropskim državama. ne premašuje nivo cena železničkih tarifa za odgovarajuću robu. sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa. 4. npr. Opšti sporazum o ekonomskom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza predviđa obavezu evropskih zemalja da propišu obavezne tarife kojih bi se morali pridržavati javni prevoznici. Tarife u vazdušnom transportu Vazduhoplovne kompanije koje su članovi Međunarodnog saveza za vazdušni transport IATA primenjuju za vazdušni robni transport u međunarodnom saobraćaju jedinstvene tarife. U našoj zemlji je .4. a i nivo cena je takav da. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opšti uslovi. i to pre početka prevoza ili pre izdavanja kupcu.

Što se tiče naše zemlje. c) Sajamske tarife.3. Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledeće: a) Lučke tarife raznih luka preko kojih se obično vrši transport. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako špeditersko preduzeće u našoj zemlji. pogotovo kod značajnijih poslova. pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam. London. ipak se visina naknade za rad špeditera najčešće utvrđuje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrđenih u špediterskim tarifama. Solun. pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati. ex Works ili nekako drugačije?«). angažovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroška sredstava i vremena. takođe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih pošiljaka npr. naknada za rad špeditera bi se. ako se špediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata.FOB. kao npr. Roterdam. već ih stalno mora ažurirati. Bremen. uzmu česti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim troškovima za konkretne ili potencijalne poslove (»kako je bolje zaključiti taj posao . odnosno visina naknade za rad špeditera. Špediterske tarife Cene špediterskih usluga. u slučaju spora. 4. Problematika usluga i tarifa Posao špeditera je vrlo složen. a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo što-šta treba »prevrnuti« u samoj toj špediciji. Antverpen. Tome treba dodati još i pristanišne tarife rečnih luka itd. utvrđuju se i to: a) tarifom špediterskog preduzeća. često puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korišćenje iskustava iz dugogodišnje špediterske prakse. Venecija. literature i – konačno . jer . a po potrebi i još nekih luka preko kojih bi mogla doći u obzir neka otprema. Naizgled bezazleno pitanje. e) Zbirne tarife. ako visina naknade ne bi bila utvrđena špediterskom tarifom. CIF. Ako se npr.prema ustaljenim shvatanjima – špediter je tu da takve odgovore daje. ne objavljuju se. Iako su i dogovori pod b) vrlo česti. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr. u Austriji tzv. Naravno da zbir realizovanih cena usluga špeditera mora pokriti troškove poslovanja uz 27 . odredila prema lokalnim običajima.eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo košta takav odgovor – može li ko to egzaktno izračunati? Teško.nalaze se u tarifama raznih uslužnih organizacija koje špediter mora imati ne samo na raspolaganju. Špediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama. 4. \enova..3. niti bi bila posebno dogovorena. npr.1. d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada. koga sve treba »alarmirati« da bi se prikupili svi usputni troškovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva. Teorijski. no u nekim drugim zemljama to nije slučaj. ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude. budući da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u našoj zemlji. svako naše solidno špeditersko preduzeće ima tarife s v i h naših luka. no činjenica je da se takvi odgovori i ne naplaćuju. Hamburg. zatim luka čije usluge to preduzeće često koristi. Praktično. niti se obavezno primenjuju. a pitanje je da li će se i kada uloženi trud na ovaj ili onaj način uspeti nadoknaditi. ugovorom) između špeditera i korisnika njegovih usluga. Rollfuhrtarif. no iste nemaju javni karakter. Amsterdam. no do takve situacije po pravilu ne dolazi. Razni pokušaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu čvrste nacionalne i međunarodne špediterske tarife nisu dosad urodili plodom. za Austriju uz klauzulu »franco kupac« naš špediter treba da vodi računa i o odredbama i cenama iz te tarife. b) Tarife javnih i drugih skladišta sa kojima dotični špediter sarađuje ili čije usluge povremeno koristi pri smeštaju robe čiji prevoz on organizuje. Trst. osim u društvenim sistemima gde postoji samo jedna (državna) špedicija. tu je situacija sasvim jednostavna.

ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe. od realiziranih reklamacija više naplaćenih vozarina. tranzit).2.ostvarenje potrebnog dohotka za pokriće zarada zaposlenih i za formiranje fondova. O toj problematici se mnogo pisalo u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje će se raditi. Prema tome. ili takva cena ne bi »prošla« u uslovima konkurencije. kućni špediter. Od faktora izvan poduzeća treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge špedicije. %0). što ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl. dosada nisu urodila plodom. jer npr. špediterske tarife nemaju javni karakter. Naime.). što dovodi špeditera u tešku situaciju. U takvom slučaju se obično daje izvesni popust u određenom procentu ili se taj obračunava periodično. spremnost i mogućnost komitenta da plati predviđenu cenu. ako se i uzima. 4. već iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda.pri izradi tarife . No većina komitenata to ne uzima u obzir. Za svaku takvu uslugu potrebno je . za 1 kontener. U svakom slučaju treba »u dušu« poznavati organizaciju poduzeća. U našim uslovima nije redak slučaj da komitenti zahtevaju što nižu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne troškove. ili takvu cenu transportno tržište ne bi moglo prihvatiti. odnosno. Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da će sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv. ili nadležni državni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogućnost postoji).ne bi mogao biti jedino i odlučujuće merilo za visinu cena špediterskih usluga. Po pravilu.utvrditi odgovarajuću cenu. Kao što je već rečeno. zatim tehniku spoljne trgovine. Nastojanja špeditera da se njihove usluge plaćaju u odnosu na vrednost robe (%. on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta. imati pouzdane i pregledne statističke podatke o kretanju usluga u ranijem periodu. ne može postići odgovarajuću cenu robe u izvozu i sl.svaka za sebe . koje bi pokrile troškove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet špediterskog preduzeća. Tehnika špediterskih tarifa Iako su poslovi i usluge špeditera vrlo raznovrsni. dobro oceniti buduće eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzeća. Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza. no taj kriterijum .3. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica. naknade za rad špeditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga. nije baš jednostavan posao. izvoznika i nekih drugih učesnika u spoljnotrgovinskom prometu. odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa). te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjižici (svesci). a poslovi i usluge su veoma raznovrsni. a s obzirom na položaj špeditera u odnosu na njegove komitente. Uopšte uzevši. slično kao kod zastupnika. Kao što se iz prethodnih izlaganja vidi. Cene usluga se određuju ili u fiksnom iznosu (što je najčešće) ili u procentima odnosno promilima (npr.). sposobnost robe da istu podnese i sl. za svaku se delatnost pravi posebna tarifa. čemu se još dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajednički za sve 28 . za izdatu gotovinu i sl. izvoza i drugih delatnosti (npr.). konstrukcija špediterskih tarifa je vrlo jednostavna. kao i kod svakog drugog preduzeća. Naknade za špediterske usluge se u tarifama špediterskih preduzeća (ili njihovim ponudama) redovno utvrđuju na bazi jedinice mere (npr. carinske propise. on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima. za l tonu. Oblikovanje takvih cena. uvoznika.uz željeni dohodak . onda to dolazi u obzir samo u slučaju kada komitent zahteva sniženje cene usluge. pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a špediteri su prinuđeni da čine svašta kako bi»zadržali komitenta«. Špediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta. za 1 vagon. na visinu cene špediterskih usluga utiče svakako i visina sopstvenih troškova. te ih označavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B). Kod izrade tarifa špediteri obično izrađuju dva stava za svaku »težinsku zonu« kod komadnih ili vagonskih pošiljaka. špediterska delatnost je vrlo razgranata.predstavljaju delatnost i životni angažman. tehniku plaćanja u međunarodnoj robnoj razmeni. za 100 kg. transportno osiguranje i mnoge druge struke koje . za l m3 i sl.

29 . loko-prevoze transportne funkcije.delatnosti ili se vrše nezavisno od uvoza/izvoza. npr. skladišne usluge skladišne funkcije špediterskog preduzeća i sl. za usluge koje vrše nezavisno tarifna funkcija.

30 .

TARIFNI POSLOVI Ne može se zamisliti uspešan rad međunarodne špedicije ako tako preduzeće ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda. U špediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova. lučke tarife. avio-pomorskim i rečnim prevoznicima. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima. Funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću održava neposredne povremene.5. te sklapanje ugovora o dugoročnoj saradnji sa tim vozarima. kao i ostala potrebna pomagala. zaraditi. davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova. dobru fizičku kondiciju i spretnost u izražavanju. a znači pribaviti. Praćenje tržišta Kod praćenja tržišta u špediterskom preduzeću ne misli se samo na praćenje gde se šta gradi ili proizvodi. Takve kadrove treba naravno dobro platiti. već se ovde prati i tržište saobraćajnih usluga. Inače. te podnose izveštaj o obavljenim posetama i razgovorima prošlog dana. pa bi prekasno reagovanje na 31 . kontrola prevoznih isprava. primedbama i nalozima komitenata. nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komitenata i što bolje transporte. davanje informacija o visini takvih troškova.). trgovačkog putnika iz neke druge struke. tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem (npr. autotransporterima. prijatnu spoljašnost. jer u špediciji on nema uzorak kojeg bi mogao »pokazati« kao što je to slučaj u trgovačkoj delatnosti. tražiti (mušterije). prikupiti. zavisi od prirode cilja koji se želi postići. kao i tranzita. za akvizitera se mora angažovati radnik koji ima određene kvalitete za taj posao. U nadležnost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova za konkretne transporte. akviziteri održavaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obaveštavaju ih o željama. u trećim sektor ugovaranja.1. aktivnost oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza. ukratko. Ovde je posebno važno da se izvrše blagovremene pripreme za promene cena u železničkim tarifama. Akvizicija Reč »akvizicija« je latinskog porekla. obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi. kontakti i održavanje veza sa železnicom. a svakako je najuspješniji način putem poseta komitentima. On mora imati siguran nastup. odnosno što će. od čega se ponešto može saznati i pre nego što stupi na snagu. a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta. na osnovu kojih su date ponude. odnosno akvizitera. Inače. skladišne tarife i sl. Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva. veličine posla koji se može dobiti. 5. 5. pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti. najbolja akvizicija je tačan i savestan rad svih radnika u špediciji. a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komitentima. a sasvim je pogrešno za špediterskog akvizitera angažovati npr. u drugim komercijalni sektor. smisao za ukusno odevanje. šefa poslovnice ili referenta. steći. U nekim špedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna. uvek ažurne tarife svih saobraćajnih grana čije usluge špediter koristi pri organizovanju transporta.2. te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti. direktora sektora. Da li će ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzeća. U svakom slučaju. U delatnost takve organizacione celine često ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza. u četvrtim tarifno odelenje i td. nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju. kada i koliko naši uvoznici uvoziti. ona mora imati uvežban stručni kadar.

3. tarifna funkcija će – uvažavajući eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora . otprema neće izvršiti najjeftinijim putem. Ponekad izostavljanje i samo jedne reči kod preuzimanja plaćanja troškova može 32 .). pri čemu mogu biti dve mogućnosti i to: — da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbeći ako je špediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. razne luke na kanalu La Manš).Beč i dr. jer obezbeđuje brži prevoz. ograničenja slobode frankiranja. te pri tome uzeti u obzir cene prevoza. pri čemu treba prethodno pribaviti prevozne troškove od kontinentalnih luka do odredišta u Engleskoj. vreme. spomenuti časopis »Transport« objavljuje izmene evropskih železničkih tarifa. Reglementacije međunarodnog saobraćaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM. način prevoženja pa i prevozni put. prevoz domaćim brodovima. U slučaju da je nalogodavac prepustio špediteru da sam instradira robu.. odnosno prevodi iste na nemački ili francuski jezik. on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu. »Verkehr« . Treba imati na umu da najkraći prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od naše luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka. Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta.sama pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo. određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta. izvozu i sl. međutim. neophodne npr. lučke i pretovarne takse i sl. kao i iz renomiranih stručnih časopisa. U prvom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li nalogodavac nije možda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi očito bili na njegovu štetu. tj. vrstu robe. kao što su npr. Inače. špediter će nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predložiti mu bolje rešenje. zatim je upućuje tarifnoj funkciji radi instradacije. Često se.Basel. ili — da je nalogodavac prepustio da to odredi sam špediter. tarifna funkcija će za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir. jer postoji više mogućih prevoznih puteva. Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronaći najjeftinije relacije (različiti granični prelazi. Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ograničenja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadležnog organa železnice. Tarifna funkcija će zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzeća (uvozu. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvršiti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog špeditera. Za tarife naših železnica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV). nabavlja nove.promene moglo imati štetne posledice. Ustvari. »Transport« . odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. Instradacija sadrži podatke i instrukcije. Za promene u železničkim tarifama špediteri će saznati iz glasila odnosnih železnica. Takođe treba uzeti u obzir i tzv. Da to ponekad može biti vrlo komplikovan posao može se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr. Ako bi bio takav slučaj. Čim neko iz operativnih funkcija špediterskog preduzeća primi od nalogodavca dispoziciju. npr. pošto će se morati izabrati možda i skuplji put. mogućnost korišćenja rečnog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doći u obzir. 5. gde je potrebno samo za železnički prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija. zabrana pouzeća itd. Instradacija Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija. a to se radi obično na posebnim formularima koje svaka špedicija štampa za svoje potrebe. od naše zemlje do Engleske. obično na posebnom formularu (prilog 7).

po vagonu.).). Primena određenih tzv. Ponude se mogu davati u dva oblika i to: — da sadrže posebno prevozne troškove vozara (železnice. Informacije Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. ako se želi prevoz određenim specijalnim teretnim vozovima. Nadalje. bilo na bazi tzv. rok važnosti ponude i sl. odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr. te i o tome treba voditi računa. CIF i td. Ponude Na osnovu zahteva komitenata. konteneru i sl. za celokupan transport. najčešće jeftinije tarife. forfetnog stava. jer je on preuzeo sam plaćanje vozarine po prevoznoj ispravi. direktnih (saveznih) železničkih tarifa uslovljena je prevozom robe na određenom prevoznom putu. a često je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude.4. naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije. Ponude u drugom obliku. 33 .imati za posledicu plaćanja na koja se nije računalo. jedino će takav višak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za čiju upotrebu važi isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni. tarifna funkcija izrađuje ponude za konkretne transporte. Informacije i ponude Na traženje stalnih i potencijalnih komitenata špediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troškova. a predstavljaju čvrste stavove po jedinici mere (po toni. tj. a špediter u ovom slučaju ne snosi odgovornost za to što je vozar zaračunao više nego što je tarifom predviđeno. 5. te razna obaveštenja komitentu (npr. da li prodati po uslovima FOB.).) za konkretni transport. ukoliko bi on takve troškove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva. kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. Pojedine špedicije su štampale posebne formulare za davanje informacija. Prevozni troškovi mogu biti i veći od onih koje je špediter eventualno u informaciji naveo.2.4. tj. na bazi forfetnog stava se vrlo često traže i daju. po vagonu. a mogu se dati takođe samo za usluge špeditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne troškove. brodara i sl. po konteneru i sl. oni sa oznakom »S« ili »SS«. Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve štampaju pojedine špedicije. bilo uz fiksiranje pojedinačnih troškova. akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u špediterskom preduzeću. Takve informacije mogu se dati po jedinici mere. Informacije obično daje tarifna funkcija. iako kod nekih špediterskih preduzeća te poslove rade operativne funkcije. 5.1. ili — da se ponudi paušalna cena u obliku tzv. gubi se pravo na primenu takve. dakle kompletna paušalna cena kompletnih transportno-špediterskih usluga. 5. onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova. Za manje naplaćene prevozne troškove špediter će komitenta naknadno teretiti. Ponuda se može dati i samo za špediterske usluge (bez prevoznih troškova) ako tako traži komitent.4. forfetnog stava (paušalno). Takav formular obično sadrži na poleđini odštampane uslove pod kojima špediter obavlja usluge. a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir. U prvom slučaju nalogodavac preuzima na sebe plaćanje prevoznih troškova u visini u kojoj će ih prevoznik zaračunati.

te nemoraju čekati . stovarišta. stići poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim troškovima. stalna zarada. Takav poslovni odnos može doneti obostranu korist kako za špeditera (osiguran kontinuiran posao. već prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. u kojem će biti definisan način obračuna i cene usluga. a pogotovo ne u inostranstvu. u celosti ili u izvodima. špediter se prilikom izvršenja poslova služi i uslugama drugih špedicija. svoje filijale odnosno ispostave. sigurnost u kvalitet usluge i td. a po želji i ranije. Kao što smo već napomenuli. Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu. —špediter im dostavlja fakturu odmah po izvršenoj otpremi. ŽTP ili ZJŽ).na obračun frankaturnih računa i špediterskih usluga iz inostranstva. zbirnom prometu i sl. a za špeditera je važno da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje će poveriti kojem od spomenutih prevoznika. uvozu itd. može planirati radnu snagu i sredstva). jer špediter takve razlike preuzima na sebe. Ugovor o saradnji može se sklopiti i sa preduzećima rečnog i pomorskog brodarstva.). jer ne može imati na svim mestima u zemlji. skladištarima i drugim špediterima u zemlji i inostranstvu. rokovima utovara-istovara. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznačio u ponudi. pa i nakon više meseci. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama. za obavljanje stalnog špediterskog posla često se između špeditera i komitenta sklapa detaljni ugovor. 34 . a takav špediter se naziva »kućni špediter«.5. Komitent može ponudu prihvatiti i prećutno. Takav se ugovor sastavlja obično u slučaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom špediteru. a isto tako njihov posao može biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa vozarima. akviziciji tranzita. Ugovor o špediciji može biti i prihvaćena ponuda od strane komitenta. te avio i drumskim prevoznicima.). te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije. naravno samo u odnosu na tog komitenta. naročito ukoliko u međuvremenu dođe do promene situacije na transportnom tržištu. jer na osnovu njih: — mogu unapred znati koliko će ih stajati prevoz po jedinici mere. [to se pak tiče sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima.često i mesecima .Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti. tako isto i za komitenta (jeftinije usluge. svaka ponuda dobija svoj broj. odnosno filijalama i ispostavama. Tu se radi o sklapanju ugovora o korišćenju koloseka. te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaračunati usluge prema datoj ponudi. Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi. koju je on izričito ili prećutno prihvatio. tj. Svi takvi sklopljeni aranžmani dostavljaju se. — ne moraju se bojati iznenađenja da će im naknadno. Međutim. spada takođe u nadležnost tarifne funkcije. tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa železnicom i to na raznim nivoima (sa železničkom stanicom.) koji će eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude. Sklapanje ugovora o špediciji Sklapanje ugovora o konkretnim špediterskim poslovima sa komitentima može biti u nadležnosti tarifne funkcije. Ta evidencija služi i akviziterima za kontakte sa komitentima. ako za konkretan posao dostavi špediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla. U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze. 5. Izrada ugovora o saradnji. operativnim funkcijama preduzeća (komercijali i dr. u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava.

višak se reklamira. tada se komitent obaveštava o mogućoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanađen naknadnim zahtevom vozara. odnosno na teret špeditera. kao i preplaćenih prevoznih troškova te penala zbog prekoračenja rokova isporuke. Manje zaračunati troškovi Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u železničkom transportu može se utvrditi da su prevozni troškovi manje zaračunati nego što to proizlazi iz važećih tarifa.6. Za poslove reklamiranja špediteri zaračunavaju proviziju koja se obračunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obično se kreće od 5 do 25%. Isto tako se reklamira i šteta zbog prekoračenja roka isporuke. kod železnice). to će tarifna funkcija evidentirati takve manje zaračunate troškove na posebnom formularu i isti priložiti uz odnosnu prevoznu ispravu. tako isto i u pogledu eventualne mogućnosti reklamiranja odštete zbog prekoračenja roka isporuke (npr. Budući da železnica ima pravo naknadno tražiti naplatu takvih iznosa. 5. a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (pošiljalac ili primalac) koja je prema belešci u prevoznoj ispravi bila dužna da plati prevozne troškove. skladištara. Moguć je sporazum između komitenta i špeditera da i u takvom slučaju špediter zaračunava komitentu ispravne prevozne troškove i da preuzme na sebe plaćanje naknadnih terećenja vozara. Kontrola dokumenata Opšte je pravilo da svaka prevozna i slična isprava podleže kontroli tarifne funkcije kako u pogledu više ili manje zaračunatih prevoznih troškova.1. Takođe se kontrolišu i odobrene brodarske provizije koje se obično odobravaju procentualno od pomorske vozarine. od svog komitenta. Špediter može reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave. Za potraživanja iz međunarodnog transporta železnica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku. već prema pogodbi. npr. može ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od šest meseci u unutrašnjem i jedne godine u međunarodnom saobraćaju. ukoliko je takav rok prekoračen.6.6. 5.5. Ukoliko se obračun troškova za neki posao vrši na bazi forfetnog stava. kao aktivno legitimisana. Obračun koji vrši kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (račun razlike) koji špediteri štampaju za svoje potrebe. odnosno nalogodavcu. manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadležnoj referadi u operativnoj funkciji. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati više nego što treba. Više zaračunati troškovi Kao što se može desiti da železnica zaračuna manje prevozne troškove nego što to 35 . Ako stranka ne plati traženi iznos u roku od 30 dana. Železnica. a kontrolišu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotični špediter ustupio na obradu. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava. Tu se vrši poređenje zaračunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda.3. Reklamacije U nadležnost tarifne funkcije spada i reklamiranje odšteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oštećenu robu. U slučaju manje zaračunatih prevoznih troškova. razlike plus i minus idu u korist. Mogu se reklamirati i potraživanja više zaračunatih usluga međušpeditera i drugih uslužnih organizacija. a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomoć od imaoca prava. 5. Radi naknadnog plaćanja potraživanja iz ugovora o prevozu železnica je dužna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku. lučkih preduzeća i sl. tj. no ona to redovno čini. U nadležnost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutrašnjih i inostranih korespondenata.2. železnica je ovlašćena podneti tužbu nadležnom sudu.6.

imalac prava može svoje pravo ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. a on treba da reklamira uočena odstupanja. U protivnom. Reklamacije za više naplaćene prevozne troškove iz međunarodnog saobraćaja upućuju se Kontroli prihoda ZJŽ. a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oštećena. Rok zastarevanja iznosi jednu godinu. I pošiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treću osobu. U tom slučaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi može tražiti vraćanje preplaćenih iznosa. ako se reklamant ne slaže sa odbijanjem reklamacije. reklamant ima pravo podneti tužbu nadležnom sudu. reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajućem društvu. odnosno koja je previše platila.proizlazi iz važećih tarifa. pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJŽ u sedištu onog ŽTP na čijem se području nalazi železnička stanica koja je naplatila više nego što to proizlazi iz važećih tarifa. te u tom roku treba podneti reklamaciju. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije železnici. reklamaciju treba na dokazni način uputiti nadležnom ŽTP-u. Ako je predmet prevoza osiguran. Gubitak ili oštećenje robe u transportu Potraživanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oštećenja robe u transportu. može u okviru roka zastarevanja podneti tužbu nadležnom sudu. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju. pa da taj potražuje u svoje ime. a železnica naknađuje i plaćene prevozne troškove. Postojanje štete dokazuje u slučaju potpunog ili delomičnog gubitka potvrdom železnice na prevoznoj ispravi. nosilac prava može reklamirati vozaru. i – zavisno od slučaja – punomoći odnosne cesije.6. Odšteta ne može preći u unutrašnjem prometu iznos od npr. Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne reši u roku od 30 dana. 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari. posebna cesija. odnosno punomoć nije potrebna. To što neko ima pravo na potraživanje ne znači da baš on mora i reklamirati. osim ako je 36 . a mogu ga za reklamiranje samo opunomoćiti. manjka ili oštećenja službenim železničkim zapisnikom (zapisnik o uviđaju). Kao i kod manje naplaćenih iznosa. kao i kod pouzeća. odseku za međunarodni transport. onda osiguravatelju. dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa železnicom. Aktivnu legitimaciju pošiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista. a u drugom cesija (ustupnica). U prvom slučaju uz reklamaciju se prilaže punomoć. rok zastarevanja i ovde iznosi za unutrašnji saobraćaj šest meseci. a primalac iskupljenim tovarnim listom. 5. a može svoje pravo preneti putem cesije na drugog. a ako je predmet bio osiguran. tj. tako se isto dešava da ih zaračunava u većem iznosu nego što je predviđeno tarifama.osim prevozne isprave – prilaže faktura i račun štete. U tom je slučaju pasivno legitimisano ono ŽTP na čijem se području nalazi stanica koja je više naplatila. Ovi slučajevi su vrlo česti u špediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na špeditera. u reklamacionom postupku. Nosilac prava može ovlastiti punomoćnika da reklamira u njegovo ime. Ako vozar ne isplati odštetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije. u našem slučaju na špeditera koji će tada reklamirati u svoje ime. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajućeg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave. postojanje štete i njena visina. a zastarevanje počinje da teče dalje od dana kada je železnica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priložene isprave. U slučaju da se radi o prenosivom tovarnom listu. a u slučaju dokazanog uništenja. b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. U tom slučaju. U unutrašnjem železničkom saobraćaju.4. Uz reklamaciju se . Aktivnu legitimaciju (pravo na potraživanje) za izgubljenu ili oštećenu robu može imati pošiljalac ili primalac i to: a) pošiljalac dok ima pravo raspolaganja sa pošiljkom.

Za pošiljke u međunarodnom prometu. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac pošiljke. jer on isplaćuje odštetu u punom iznosu (po pravilu nema ograničenja) i rešavanje reklamacija je brže. Međutim. 5. a propisani su u ZUPŽ. traženje odštete od osiguravatelja je sigurnije i praktičnije. U načelu. Koja stanica pripada kojem preduzeću može se videti iz imenika železničkih stanica naše zemlje ili se može dobiti informacija na odnosnoj železničkoj stanici. 37 .5. a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. budući da se roba u transportu skoro redovno osigurava. te sklopljene ugovore. kao i da se od vozara pribavi odgovarajuća isprava o postojanju štete. U praksi. ako primalac prava dokaže da je imao štetu zbog prekoračenja roka isporuke. međutim. pravo potraživanja zbog gubitka ili oštećenja robe prestaje prijemom pošiljke. kod kojih je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta. obeštećenje zbog gubitka. odnosno ŽTP-u. Da li je rok prekoračen i koliko utvrđuje se na osnovu kilometraže i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispeća. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja. neophodno je da se osiguravatelju omogući regres prema vozaru pravodobnim podnošenjem odštetnog zahteva ukoliko se ne radi o slučaju više sile. može se zahtevati obeštećenje zbog prekoračenja roka. a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu. u unutrašnjem saobraćaju. manjka ili gubitka pošiljaka iz međunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici JŽ u Beogradu. U međunarodnom saobraćaju reklamaciju treba uputiti nadležnoj železničkoj instituciji u Beogradu. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u.6. pa je od posebne važnosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oštećenje ili manjak i da o tome železnica sastavi zapisnik.). te da imalac prava dokaže da se šteta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. već od osiguravatelja. te njemu treba uputiti reklamaciju. legitimisano ono ŽTP na čijem je području uputna stanica. a primalac ga ustanovi nakon prijema. Osim toga. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd. zastarevaju u roku od godine dana. primalac ne dokaže da je zbog pomenutog prekoračenja trpeo štetu. Na mreži državnih železnica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. Odštetni zahtevi zbog oštećenja. železnica je dužna platiti odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine. otpremnog roka i eventualno dopunskog roka. Pasivno je. manjka ili oštećenja retko se traže od vozara (železnice. postoji teoretska mogućnost da se obeštećenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se šteta ustanovi odmah nakon njenog otkrića. pri čemu treba imati u vidu propise i običaje (npr. železnica je u unutrašnjem prometu dužna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoračenja. a ako one taj rok prekorače. brodara itd. no najviše do 1/3 vozarine.). Ako se dotično oštećenje ili manjak nije moglo spolja primetiti. za jedan dan). odnosno CIM. Zastarevanje počinje kod delomičnog gubitka. no najviše do dvostruke vozarine. Inače. manjka ili oštećenja od dana izdavanja pošiljke. a u međunarodnom transportu kod šteta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. a na potraživanja se plaćaju kamate ako to nosilac prava zahteva. železnica je dužna platiti dokazanu štetu. Na sličan način reklamira se i kod pošiljaka iz drugih grana saobraćaja. a to svoje pravo stiče iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja robe zastarevaju u roku od godinu dana. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (određeni broj km. Ako.pošiljka bila posebno osigurana u kom slučaju OZ naknađuje punu štetu. Prekoračenje roka isporuke Železnice su dužne prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke).

za period od 1/2 godine i sl. c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaćenih pouzeća. Na taj način. Refakcije i provizije Važno područje rada tarifne funkcije je i iznalaženje mogućnosti povratka jednog dela plaćenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa. U trgovini se količinski rabat odobrava kod kupovine veće količine neke robe. OeBB i dr.Rok za podnošenje reklamacije je 15 dana. radi se o obradi sistema refakcija i provizija. 5. tj. brodarska preduzeća itd. Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe.) naknadno vraćaju deo vozarine. Kod prva dva slučaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama sniženja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlašćenih (izuzetnih) tarifa. dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno 38 .7. dok refakcije odobravaju npr. što se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata. 5. 5. računajući od dana izdavanja robe. u trećem slučaju pošiljalac. Razlika između ova dva vida sniženja se sastoji u tome što se kod izuzetnih tarifa takva povlašćena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obračunava u tovarnom listu. refakcije u međunarodnom železničkom transportu obično su vezane za određene relacije.). pojedine železničke uprave radi privlačenja većih količina robe na njihove pruge. a taj se procenat može kretati i do 30%. DB. kod pošiljaka iz unutrašnjeg saobraćaja. U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadležno odelenje Kontrole prihoda ZJŽ. kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju veći broj konkurentskih puteva. kao važnog izvora prihoda špeditera koji se bavi međunarodnim prometom.1.) stimulišu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. a u sudskom nadležno ŽTP. a u četvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. Ostali zahtevi za obeštećenjem Kod železnice povremeno mogu doći u obzir i sledeći zahtevi za obeštećenjem: a) zahtevi za vraćanje naplaćenih vozarinskih dodataka. imalac prava može svoje pravo ostvariti putem nadležnog suda. te neobračunatih (nevraćenih) kolskih kaucija. železnica. Praktično.7.6. Refakcije u špediciji i transportu mogu se usporediti sa količinskim rabatom u trgovini. ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili opštim uslovima. Da bi se privukli transporti na određenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo. a kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja rok iznosi 60 dana. b) zahtevi za vraćanje položenih depozita. 10 i više hiljada tona) te za određeni rok u kojem se ta količina robe ima prevesti (npr. kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni špediter može dobiti od drugog špeditera (međušpeditera ili podšpeditera) što ga je uključio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. Odobravaju se samo za visokotarifirajuću robu. Refakcije Pod refakcijama u špediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe. pojedini prevoznici (npr. zatim za ispunjenje određenih količina robe (npr. U sudskom postupku u svakom je slučaju pasivno legitimisano ŽTP na čijem se području nalazi uputna stanica pošiljke. d) zahtevi za vraćanje iznosa preostalih pri prodaji pošiljke. onu za koju se plaća skuplja vozarina. pojedine železnice (npr. Ako železnica ne reši reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije.6. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobičajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem određenih tereta. 5.

bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu. ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraćim i najbržim putem (npr. tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju značajan izvor prihoda za špeditera. provizija kod reklamiranja više plaćenih prevoznih troškova.). a često puta ni oni sami pojedinačno. u uslovima međusobne konkurencije. situacija se tada menja. radi izvršenja raznih poslova u toku procesa prevoza. Svakako da je već kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogućnost dobijanja refakcija. odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo pošiljalac. 5. refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti. potrebno je dobro poznavati mehanizam železničkih tarifa pojedinih železnica. već međusobnim udruživanjem. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da špediteru pripadne 30%. ili na osnovu posebnih sniženih refakcijskih stavova. te nije svejedno da li će se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova. u tom slučaju. Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u »košuljici« (mapi) referenata iz operativnih funkcija. jer mogu doneti prihod u vidu refakcija. ličnim poslovnim vezama sa stranim i domaćim prevoznicima itd. čuvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku. ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti špediteru. Ukoliko postoji 39 . Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspešno obaviti. svoje inostrane i domaće poslovne veze (korespondente) koji. Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilažu odgovarajuće prevozne isprave (tovarni listovi. izvoz. te će npr.2. odnosno više špeditera. U uslovima za odobravanje refakcija obično je uslovljena dostava takvih isprava do određenog roka. odnosno na bazi »franco vagon utovarna stanica«. odnosno frankaturnim računom. zatim pomorski. pokvarljiva roba. odobriti) samo kod visokotarifirajuće robe. Značajna su i nastojanja da se za određene transporte dobiju i posebne refakcije. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaća prevozne troškove na prugama za koje se odobravaju refakcije. Provizije Obzirom na specifičnost špediterskog posla. a sniženje (refakcija) se odobrava naknadnim vraćanjem dela vozarine u odobrenom procentu. Tamo pak gde je refakcija uslovljena određenom količinom tereta. što je skopčano sa sposobnošću pregovaračkog kadra. za transporte iz naše zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano više železničkih uprava. Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi. i nije moguće utvrditi čiji je teret odlučivao pri dobijanju refakcije. špediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu.računa na osnovu važećih redovnih tarifa. te se takve isprave moraju brižljivo prikupljati. Zato on uključuje. a tu količinu ostvaruje više vlasnika. Tako npr. To se pravo dokazuje tovarnim listom. špediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. obeštećenja zbog prekoračenja roka isporuke. drumski i kopneno-rečni prevoznici. Uslove za ostvarenje količinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo špediteri.7. i to samo kad postoji više konkurentnih puteva do odredišta. frankaturni računi). te će se kod transporata većih količina robe za spomenute zemlje svakako pronaći mogućnost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. a komitentu (vlasniku robe) 70%. Kao što je već rečeno. »franco granica isporučioca« ili »franco istovarna stanica kupca«. jasno je da odnosni prevoznik neće odobriti nikakav popust (refakciju). već se najčešće deli između njega i komitenta. te referenti u operativnim funkcijama (uvoz. špediteri i u ovakvim slučajevima često ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova. Međutim. kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraćaja. ako postoji više konkurentnih puteva. Međutim. pa i znatnih viškova vozarine direktno u korist špeditera (kod forfet-transporata). Međutim. životinje i sl. Ako postoji samo jedan put. imaju funkciju međušpeditera.

koji može biti po svakom pojedinačnom transportu. u kojem se precizira visina provizije i način njenog obračuna. što je gotovo redovno slučaj u zapadnoevropskim zemljama. po toni i sl. mesečno. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaćanja provizije.mogućnost biranja raznih špeditera. kvartalno ili u nekom drugom roku. odnosno od jedinice mere (npr.). naravno da taj međušpediter od zarade koja mu je omogućena uključivanjem u taj posao. Tarifna funkcija takođe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije. Da bi se odobrila provizija obično se zaključuje odgovarajući ugovor. Provizija se daje obično u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta. 40 . Kod zbirnih pošiljaka obračun se obično vrši na borderou. ima računa da ustupi glavnom špediteru deo zarade u vidu provizije. kojih se te funkcije moraju pridržavati.

carinska linija na nacionalnom planu obeležava carinsko područje jedne zemlje. a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj i transport putnika. Jer. bio slučaj i u našem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu). a u isto vreme i razdvaja carinsko područje jedne od carinskog područja druge države. 6. neraskidivo je vezana za carinsko područje – i promet iz jednog u drugo. na zakonom utvrđeni način. kao predmet međunarodnog prometa. kao što je. koja oivičava carinsko područje takve zone ne poklapa sa državnom granicom. carinska obaveza. vodeni i vazdušni. u ovom momentu. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih isključaka i carinskih priključaka. razna ograničenja i zabrane – da se ne može uvesti i izvesti odnosno da se može uvesti i izvesti tek po ispunjenju određenih uslova. moru i graničnim rekama i jezerima. gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. a za državu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja isključak. Pitanje određivanja carinske linije je od posebnog značaja za carinsku robu. demarkaciona linija (najčešće državna) koja oivičava carinsko područje jedne države. Carinska roba. Carinski putevi Carinski putevi su oni putevi koji su. obaveza plaćanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. teritoriju. potrebno je razmotriti i neka pitanja koja bliže objašnjavaju status carinske robe. uostalom. a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko područje. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni transport. Pored ovoga. propisani za međunarodni promet robe i transportnih sredstava. od drugog carinskog područja. ustvari. obavezu plaćanja carine i carinskog obveznika – jer se time omogućuje sprovođenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobađanja od plaćanja carine i dr. carinsku liniju – i njen prelazak. stavljanje robe pod režim carinskog nadzora i dr. na kojima se primenjuju različiti carinski propisi. međom) podrazumeva se granica. unose i izvoze ili se preko tog područja provoze. Radi se o tako značajnim pitanjima kao što su carinsko područje. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU Da bi se bliže shvatio pojam robe u međunarodnom prometu. odnosno aerodromi određeni za međunarodni vazdušni transport. granicom. Od tog momenta.2. Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graničnim prelazima naše zemlje.6. nastaje i niz drugih značajnih pitanja vezanih za utvrđivanje carinske osnovice. 6. Promet carinske robe. Carinski putevi mogu biti kopneni. jer je takva zona sa carinskog aspekta priključak. Carinske puteve vazdušnog transporta čine pristaništa. ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa državnom granicom. U tom slučaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa državnom granicom. Može se dogoditi. kao stvari koje se u carinsko područje naše zemlje uvoze. razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje. te na taj način. teritorije. već bi to bila svaka druga roba u unutrašnjem prometu. primenu odgovarajuće carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije. U većini slučajeva carinska linija se pokalapa sa državnom granicom na kopnu. carinska linija. da se carinska linija. robe i motornih vozila. Carinska linija Pod carinskom linijom (carinskom crtom. jer u mnogim carinskim sistemima. njene osobenosti. da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe. pored obaveze plaćanja carine.2. kao i promet putnika i motornih vozila može se 41 .

takođe. posadom. odnosno carinjenja ne bi 42 . septembru i oktobru od 5 do 19 časova.u februaru i novembru od 6 do 18 časova.u januaru i decembru od 7 do 17 časova.u aprilu i avgustu od 4 do 19 časova. Ako zbog delovanja više sile dođe do sletanja vazduhoplova van pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj gde postoji carinska služba. preduzimaju odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeđenja da se pre sprovođenja postupka. To su granični prelazi za ogranični saobraćaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora. a ako carinski organi nisu blizu.3. ali su takođe propisima utvrđeni kao carinski putevi. bez odlaganja. . Nad takvom robom se. Sletanje i poletanje može se obaviti samo na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvoreni kao carinski prelazi. a ako se ne nalazi na granici. Zakonom je. carinskim putem će se smatrati put od carinske linije do najbliže organizacione jedinice granične carinarnice. Prenos robe preko pograničnih prelaza može se vršiti samo u dnevno vreme.ostvarivati samo preko carinskih puteva – odnosno prelaza preko kojih se obavlja međunarodni transport. U unutrašnjem saobraćaju na moru. a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. putnika i prevoznih sredstava.u martu. za međudržavni promet i pogranični promet. do dolaska carinskih organa. Luke na moru. junu i julu od 4 do 20 časova. odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj i transport mogu se vršiti u svako doba dana i noći. Granični prelazi mogu biti otvoreni za međunarodni promet robe. odnosno pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj i transport određuje carinarnica uz saglasnost lučkih. robom i putnicima. carinski granični prelaz za međunarodni železnički i drumski saobraćaj nalazi se neposredno na granici. predviđeno da se prelaz carinske robe izuzetno može obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj. onda najbliži organ unutrašnjih poslova koji obezbeđuje nadzor. Carinski gat. Po pravilu. Carinsko područje Roba u međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo carinsko područje. Vazduhoplovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na određenim mestima. kapetan je obavezan da odmah obavesti najbližu carinarnicu koja će preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom. . zapovednik broda je dužan. odnosno pristaništa na graničnim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske službe koja će obavljati poslove i zadatke iz svoje nadležnosti u odvijanju međunarodnog saobraćaja. 6. kao deo luke. . U slučaju više sile ili po potrebi. onda najbliži organ unutrašnjih poslova. Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja. takođe se određuju od strane nadležnog organa i po predviđenom postupku. odnosno pristanišnih organa. da obavesti najbližu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice. Ukoliko zbog delovanja više sile dođe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza. Dnevnim vremenom smatra se vreme: . brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. . Brodovi koji saobraćaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristaništa otvorenim za međunarodni saobraćaj i transport. graničnim rekama i graničnim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domaći ili međunarodni saobraćaj. tom prilikom.u maju.

Od tog momenta ona napušta carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa. a jezerom na način utvrđen od strane država koje se graniče sa tim jezerom. Sama definicija carinskog područja ukazuje da se ono može odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje državna vlast. ono predstavlja “carinski isključak”. zavisno od ekonomskih i političkih interesa prema susednim zemljama. 6. Ono je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom naše zemlje. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog području doći u drugo. Po pravilu carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna. potpada pod carinske propise koji važe na tom drugom carinskom području. Naime. Taj pojas naziva se carinski pogranični pojas. da fizički pređe carinsku granicu. po pozitivnim međunarodnim propisima. Na graničnim rekama i jezerima granična linija. Odredbama važećeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije naše zemlje. U odnosu na državu iz čijeg je carinskog područja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu. Teže je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranični pojas na moru nego što je slučaj na kopnu. računajući na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Odredbama Carinskog zakona utvrđeno je da carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini od 5 km kopna od obale. a za državu koja ga je uključila u carinsko područje “carinski priključak”. carinsko područje jedne države je ono područje. a bez naplate carine. ili graničnim rekama i jezerima.našla u slobodnom prometu. carinsko pogranični pojas na moru je očigledno širi od državne (carinske) linije što nije slučaj sa pojasom na kopnu u graničnim rekama i jezerima. Carinsku liniju na kopnu čini državna granica koja je vidno obeležena. teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti. sudska i izvršna vlast. Dakle. Carinsko pogranični pojas na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja naše zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Kako obalno more sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora. Nešto je složenije utvrđivanje granične linije na moru. Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno određuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. Suverenost naše zemlje na 43 . kao i područje u širini od dve nautičke milje. Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog područja kao osnovnog činioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Carinsko područje naše zemlje obuhvata teritoriju naše zemlje. to granična. carinsku liniju. zajedno sa njenim držaocima i vlasnicima. carinjenja robe i carinskog postupka (nekadašnja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). Suverenost naše zemlje. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graničnom rekom. Carinski pogranični pojas Svaka država autonomno određuje deo područja na granici na kome važe posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka. a time i carinska linija ide sredinom matice. Isto tako dve ili više država mogu međudržavnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko područje što je karakteristično za sadašnji nivo razvoja međunarodne trgovine. prostire se na moru i to na njeno obalno more.4. dno i podzemlje tog mora uključujući i vazdušni prostor iznad njega. a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora. Tako je carinsko područje prošireno van državne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora.

uvozna roba je po pravilu u većini carinskih sistema podložna plaćanju carine. U vezi sa carinskom obavezom. 6. koja je najčešće proizvedena pod povoljnijim uslovima. sem ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno. Dodatno opterećivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u još većoj meri otežalo njihov plasman na međunarodnom tržištu. to je u stvari prostor širine dve nautičke milje. u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije.).2. 6. učesnika u 44 . Znači. i to se primenjuje samo u situacijama kada se želi. Naime.). U nas je Carinskim zakonom predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi iz carinskog područja naše zemlje. sanitarnih. Za razliku od napred navedenog. Sa gledišta subjekta. čuvari. Za sve iznete slučajeve.5. Nastanak i prestanak carinske obaveze Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije. Carinska obaveza Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je značajno i usko vezano za institut carinske robe. nastanak i prestanak obaveze plaćanja carine. smanjiti izvoz te robe. niži nivo automatizacije proizvodnje. oslobađanja od plaćanja carine. ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaćanja carine. pod određenim uslovima. izuzetno izvoznu i provoznu robu.5. Carinska obaveza i carinski obveznik 6. vrlo teško nalazi kupca. Njih retko primenjuju zemlje čije su privrede u razvoju. koja se svodi na plaćanje carine i drugih dažbina ili davanja. kod zemlje izvoznice.5. pod uslovom da ona bude izričito predviđena Zakonom o carinskoj tarifi. 6. gde se susreću sa daleko konkurentnijom robom. poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko državne granice koje bi se mogle učiniti na kopnu ili u obalnom moru. Podložnost plaćanju carine Opšteprihvaćeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko područje jedne zemlje sprovodi odgovarajući postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. Roba koja se izvozi može biti ređe podložna naplati izvoznih carina. U ovom prostoru nadležni organi vrše kontrolu radi sprečavanja povrede carinskih. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplaćuju kod najvećeg broja zemalja. računajući od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. kada izlaze na međunarodna tržišta. Ovakvi proizvodi. ali pod uslovom da je to predviđeno zakonom (na primer. kulture. privremeno izvežena roba. ne znači da takva carinska roba ne podleže odgovarajućim merama carinskog nadzora. kao značajna pitanja nameću se: podložnost plaćanju carine.5.1. Najveći broj zemalja se. To znači da je ostavljena mogućnost uvođenja izvozne carine. Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu.moru je šira od njene državne granice.3. držaoci koji ih “premeću” preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i određena carinska obaveza. carinsko pogranični pojas obuhvata i spoljni morski pojas. manje serije i sl. vraćena neprodata roba. Međutim. kao najpodesniji način za utvrđivanje momenta nastanka carinske obaveze. Ovo zbog toga što se radi o mladim privredama koje određene robe proizvode u težim uslovima privređivanja (niža produktivnost. prosvete i sl. uvođenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka uključivanju te zemlje u međunarodnu trgovinu. kada ne nastaje obaveza pklaćanja carine. odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu još 1921. postoje vlasnici carinske robe. jer pored obalnog mora koje sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. štampani materijali iz oblasti nauke. god). danas.

carinskom postupku, fizički momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvrđuje. Znači, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pređe carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaćanja carine. Ovo praktično znači da će se određena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi baš u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znači, primeniće se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su važili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaćen je i našim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaćanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao što su: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zaštite domaće ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definiše na napred navedene načine. Međutim, može se istaći da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se može dogoditi, kao što je slučaj u našem Carinskom zakonu, da pored prihvaćenog pravila budu predviđeni i određeni izuzeci. Tako je, recimo, predviđeno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladišta. Radi sprovođenja adekvatne carinske zaštite i jednakih uslova privređivanja, u nas su prihvaćena još dva značajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Moguće je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog područja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktički takva roba smatra izvezenom, što svakako nije slučaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog područja. Na kraju treba istaći da se pod carinskom obavezom najčešće podrazumeva obaveza plaćanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko šire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za uništenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To bliže znači da prestaje i obaveza plaćanja carine za uništenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja carine može zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaćanja carine kod mnogih zemalja različit (dan uplate carine, dan podnošenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od različitih momenata počinje da teče predviđeni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina počinje da teče od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fizički prešla carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dažbina, u svakom slučaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

6.6. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice (fizičko ili pravno) koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena. To su ona lica koja su po carinskim propisima dužna da u određenom carinskom postupku podnesu odgovarajuću dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u našem Carinskom zakonu bliže određuje i vezuje za osobu koja je: – primalac robe, – vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, – lice na koje glasi prevozna isprava, – lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, – lice koje robu unosi na carinsko područje ili iznosi iz carinskog područja, – kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim Zakonom, dužna da plate carinu i druge dažbine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizičkog ili pravnog, kojem se roba upućuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je reč o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za niz radnji u carinskom postupku: – preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog nadzora, – u vezi sa podnošenjem jedinstvene carinske isprave, – plaćanja carinskih dažbina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do odredišne carinarnice, tada će carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom slučaju roba ne dobija tretman uništene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaćanja carine, već se sprovodi odgovarajući carinski postupak u vezi sa plaćanjem carine i drugih dažbina. Pošto je status carinskog obveznika veoma važan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu naše zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzeća i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadležne uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaćanja carine su: da može uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okončanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u određenim uslovima može uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da može izvršiti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese žalbu protiv rešenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, odn. iznosa onih dažbina koje uopšte nije trebalo platiti. Dužnost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu čiji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tačne podatke o težini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvši usaglašavanje podataka iz prijave o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu režima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe
Pojam carinske robe je, razumljivo, drugačiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifičnosti definisana odgovarajućim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifična roba. Jer, po pravilu, zaključeni međunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su određeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve različite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog područja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi – predmet i cena, kod zaključenog međunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose. Znači, svaka roba koja se kupuje i prodaje u međunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode određene mere carinskog nadzora i koja se carini, može se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoženja, izvoženja ili provoženja uz učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledeće sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se može fizički pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (uključujući i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje (zaključivanjem ugovora između uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (tržišnu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novčani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak (prioritetno pravo države za sprovođenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim režimom – carinskim nadzorom (prateća komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele ma na koji način; domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja; domaća roba koja je u smislu posebnih propisa izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko područje naše zemlje, a čiji vlasnik nije identifikovan. Takođe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, - trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona može biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okončavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraćanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se može kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u našoj zemlji, ako je na redovan način izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno – trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira što se radi o domaćoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima određen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je isključena mogućnost korišćenja ove robe. Treba takođe ukazati na mogućnost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom slučaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviđena mogućnost, da ukoliko dođe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne može isporučiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeležja, bude zadržana u zemlji i bude plasirana na domaćem tržištu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog područja naše zemlje za neku stranu državu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeđenja da će provozna roba sigurno napustiti carinsko područje naše zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeđenja putem određenih garancija špeditera.

6.7.2. Vrste carinske robe
Uobičajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema načinu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaćanja carine i drugih dažbina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja
Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko područje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to može biti i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju. Pravilo je da se roba u većini slučajeva uvozno carini tek kada pređe carinsku liniju iz inostranstva i dođe u određeno carinsko područje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se može dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fizički prešla carinsku liniju, ali će je kasnije preći, ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći. To je slučaj sa robom koja se izjednačava sa robom koja se uvozi – koja i nema potrebe za fizičkim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne završi postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dažbine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, čime se izjednačava sa svakom drugom domaćom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najčešće roba domaćeg porekla, mada to može biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaćog carinskog područja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najveći broj zemalja ne naplaćuje izvoznu carinu rada olakšanja plasmana te robe na inostranom tržištu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

izvršenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog područja. malograničnom. Carinska roba i karakteristike njenog prometa Zavisno od toga da li roba koja se uvozi.izvoza Obzirom na način uvoza – izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi .2. a. Odredbama Carinskog zakona je predviđeno da roba koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom. izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu.izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi . i ne naplaćuje carina. Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razrađen počev od sprovođenja mera carinskog nadzora. konačno zadržava u jednom carinskom području s namerom da se tu upotrebljava. mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba. Za razliku od uvozne carinske robe. Obaveza plaćanja carine nastaje: 49 . I u našem carinskom zakonodavstvu je predviđen niz oslobađanja od plaćanja carine.izvozi.2. ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja. Ovaj promet je usko vezan za odgovarajući priliv ili odliv deviza.3. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba čiji se promet vrši u trgovačke svrhe. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora. kao i drugih dažbina predviđenih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. odnosno kod izvoznog carinjenja – da definitivno napušta područje zemlje izvoza. kao i svi savremeni carinski sistemi utvrđuje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dažbine za uvezenu robu. ne podleže plaćanju carine.2. Naš carinski sistem. Pod definitivnim uvozom . utvrđivanja carinske vrednosti. koristi. odnosno ne pređe carinsku liniju.7. po pravilu. Za ovu robu je karakteristično da se vlasnik robe ne menja. Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze građani u putničkom. odnosno dvovlasničkom prometu. 6.izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora. kao i rokovi zastarevanja potraživanja po ovom osnovu.7. u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlašćene organizacije. vraćanja robe pa do definitivnog carinjenja. takođe. ta se roba posle isteka određenog vremena vraća u carinsko područje zemlje odakle je i izvršena njena otprema.uvoza carinske robe. 6. Carinska roba koja podleže plaćanju carine Po pravilu. sve robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine. Kod privremenog izvoza .7. Takođe je precizirano kada nastaje obaveza plaćanja carinskih obaveza. U sva tri navedena slučaja postoje izuzetci koji su bliže regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja. za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplaćuje izvozna carina. Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje. kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod međunarodnih poslova ove vrste. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza . Carinska roba i obaveza plaćanja carine Polazeći od toga da li carinska roba podleže plaćanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podleže plaćanju carine i carinska roba koja ne podleže plaćanju carine.2.4. 6. jer se za takvu robu.izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz . Provozna carinska roba.

danom podnošenja JCI. za robu koja se uvozno – izvozno carini bez prelaska preko carinske linije. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture. kao i dokumentacija koju državni organi. Rok zastarelosti se prekida svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine. za robu smeštenu u konsignaciono skladište. odnosno danom donošenja rešenja u upravnom postupku o naplati. ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno. odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja. prosvete i nauke. za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaćanja nastaje danom podnošenja JCI. za brodove kupljene u inostranstvu. danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta. danom stavljanja robe u promet na domaćem tržištu. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista. odnosno izvozi uništena dak se nalazi pod carinskim nadzorom. danom kada je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište. organi unutrašnjih poslova) prijavili carinarnici. 50 . danom kada je roba prešla carinsku liniju. inspekcijski organi. . a koja se nalazi u postupku kod ovih organa. danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto. konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u našoj zemlji. a carinska obaveza nastaje donošenjem rešenja u upravnom postupku.roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama.roba koja se provozi preko carinskog područja naše zemlje. za robu i prevozna sredstva koju su državni organi (sudovi. televizijske. a u našu zemlju se vraća neprodata ili što ne odgovara ugovorenim obavezama. danom podnošenja JCI. preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi. iznos carine i carinskih dažbina utvrđuje se danom donošenja rešenja. danom podnošenja JCI. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište. Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi. Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine. Za robu koja je uvezena. za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje. roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena.za robu koja se uvozi. utvrđuje se u principu na dan nastanka obaveze. . ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije. danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta. a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaće tržište. a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma. filmske i na drugi način snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja. odnosno na dan podnošenja carinske deklaracije. Propisima je takođe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dažbina. Za privremeno uvezenu robu. iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje. odnosno ako JCI nije podnesena. za provoznu robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržana radi uvoza.dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima. Plaćanju carine ne podležu još i: roba koja se izvozi. potrošni materijal koji besplatno prima iz inostranstva. odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. . Tako je utvrđeno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

Carinska vrednost robe Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednošću robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim troškovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u određeno carinsko područje (fco granica ili CIF luka). a da su isključeni svi troškovi. Treba imati u vidu da se izrazom “transportni troškovi” ne obuhvataju svi troškovi koji nastaju u vezi sa upućivanjem robe kupcu od strane prodavca.8. postupak carinskog vrednovanja bazira na zaštitnim carinama. kao preduzeća i druga pravna lica koja robu za koju nije plaćenja carina i druge uvozne dažbine otuđe. 6.8. namenom).2. osiguranja. Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine i uvoznih dažbina. a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni plaćanja obaveza. a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza. onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekršaj i izriču odgovarajuće kaznene mere koje su veoma stroge. između ostalih. dužni su da prethodno plate carinu po stopi određenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i pratećim podzakonskim propisima. dažbine i prevozne takse koje terete robu van carinskog područja naše zemlje. Carinskim zakonom se izričito navode troškovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uračunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u našu zemlju.granica. utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe. dati drugom na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe.b. troškovi ambalaže. u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco – granica odnosno CIF luka. Znači. troškovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe. a naročito: troškovi prevoza. ne može se otuđiti. koji se jednim imenom mogu nazvati TPS troškovi (transportno – pretovarno – skladišni). multilateralnim ili međunarodnim sporazumima. Troškovi transportnog osiguranja Dodatni troškovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su. odstupanja koja su uobičajena u savremenim carinskim sistemima. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su oslobođeni od plaćanja carine. odnosno CIF luke. postoje određeni izuzeci. Roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. To su. uključuju se u carinsku osnovicu. dažbine i takse koji se naplaćuju na carinskom području naše zemlje. svi troškovi. Carinska roba koja ne podleže plaćanju carine Od opšteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje mora platiti carina. 6. u carinsku 51 . odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe. Troškovi prevoza i dopreme robe Ovi troškovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco . Naime. Tako. i troškovi transportnog osiguranja robe do granice. čije je korišćenje bilo uslovljeno (vremenom korišćenja.1. a rezultat su ili uobičajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim. i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije.8. po pravilu. Time je definisano da su u normalnu cenu uključeni svi troškovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko područje naše zemlje. 6. provizije posrednika. Ukoliko se propisi lažnom dokumentacijom ili na drugi način izigraju. odnosno CIF luka. a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja prema državi. uključujući i konzularne takse. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu.

pa se stoga uključuju u carinsku osnovicu. Ona se. Troškovi ovog ispitivanja. da li ga snosi prodavac ili kupac – ovi troškovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobičajenim troškovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili slične robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. agentska. porezom na promet i sl. burad. sanduci.8. Sva roba koja se uvozi. Kada osiguranje nije ugovoreno. Naime. gde je ugovorom predviđena određena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta. Troškovi ambalaže U carinsku osnovicu se uračunavaju i troškovi uobičajene ambalaže (isključena vrednost ambalaže). Iz tih razloga. bilo unutrašnje ili spoljne. obračunava u određenom procentu od prodajne cene. naknada u vidu posredničke provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca. standardne ambalaže (na primer: vreće. S tim u vezi potrebno je istaći da se troškovi i vrednost neuobičajene ambalaže ne uključuje u carinsku vrednost robe. kartonske kutije i sl.9.6.) uključuje se u carinsku vrednost. Takva fiskalna opterećenja u vezi sa robom uključuju se u carinsku vrednost uvezene robe.8. brokerska. 6. u carinsku osnovicu se uključuju prosečni troškovi na ime osiguranja koji odgovaraju određenoj vrsti prevoza (takve ili slične robe) u redovnom transportu. Troškovi pribavljanja dokumentacije Međunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe često se predviđa kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlašćene organizacije.5. iz čega proističu i određene posledice. Posredničke i komisione provizije Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek veća za iznos posredničke provizije. ovi troškovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konačne cene. Neće se uračunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaća kupac – uvoznik za posredovanj pri kupovini robe. 6. 6.). Za ambalažu koja nije prodata sa robom i koja se vraća u inostranstvo u cilju ponovnog korišćenja. a ima karakter uobičajene. komisiona i dr.4. najčešće. pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uračunava se samo naknada za njen zakup. 6. špediterska. Pri formiranju carinske osnovice nevažno je da li je osiguranje između prodavca i kupca ugovoreno. koja ima funkciju zaštite robe u transportu. da se carinska roba mora prijaviti carinarnici.3.). Dažbine i prevozne takse Često se događa da kupljena roba u inostranstvu bude opterećena izvesnim dažbinama (prevoznim taksama. kožne torbe i dr. odnosno odgovarajući deo troškova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu. odnosno 52 . odnosno do odredišne luke ili pristaništa u našoj zemlji – primena CIF – klauzule. sem onih koji su već uključeni u vrednost zakupa ili cene robe. na primer. sem ako se ovakve dažbine vraćaju izvozniku.8.) još van carinskog područja zemlje opredeljenja. već se carine odvojeno i takvoj se ambalaži posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi. kutije od plemenitog metala. Prijavljivanje carinske robe Zakonska je obaveza. odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju uključuju bez obzira koja ih strana –ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu.osnovicu se uračunavaju samo oni troškovi osiguranja koji se odnose na obezbeđenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko područje zemlje uvoza (fco državna granica). kao što su.8. izvozi ili provozi preko carinske linije. 6.

čuvanje.koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice. Sam pojam carinskog nadzora može se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti. kako po količini tako i po vrsti. i na taj način uvezena roba. iako u vlasništvu uvoznika. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva. u stvari. ne može se podići ispod carinskog nadzora. ali po pravilu u slučajevima kada fizičko prisustvo carinskog radnika ili nije 53 . nezakonito postupanje sa carinskom robom.) dužni da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze. dok se ne sprovede carinski postupak. odnosno ne završi postupak carinjenja i roba preuzme iz nadležne carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog područja naše zemlje. Da bi se sprečilo neovlašćeno. nastaje prelaskom robe preko carinske linije. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fizičko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor. kao mera carinskog narzora se dosta koristi. Tako je sadašnjim Carinskim zakonom propisano da su državni organi (sudovi. posebno značajan elemenat svake carinske robe. a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. a po potrebi i lični pretres putnika. a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba. utvrđene su određene mere carinskog nadzora. .10. takođe. kakvoći vrednosti robe kao relevantnim elementima vođenja tog postupka.sprovođenje robe i prevoznih sredstava i . . organi unutrašnjih poslova. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom (čuvanje. koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli. jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. Carinski nadzor je prateći. organi inspekcije.pregled ličnog prtljaga. izvozi ili preko carinskog područja naše zemlje provozi. a po potrebi i pregled carinske robe. a po potrebi i pretres prevoznih sredstava. Carinski nadzor Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma značajna obaveza carinskih organa. odnosno drugoj nadležnoj carinarnici. uskladištenje. Državni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka. Stavljanje carinskih obeležja od strane carinskih organa. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angažovanjem carinskog radnika ili pak posredno. troškovi prodaje i dr. skup odgovarajućih mera koje preduzimaju (po ovlašćenju) carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe.). i dr. Obaveza sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi. predaju carinarnici. propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadležnih državnih organa. ne mogu predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. Zakonom je. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. mora se prijaviti graničnoj.pregled. 6. ali su dužni da izvrše uplatu obračunate carine i uvoznih dažbina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. a traje dok se ne okonča carinski postupak. Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem. Naime. Neke od tih mera su: . po postupku i na način koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. kao i da bi se u određenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost. nema carinske robe bez carinskog nadzora. To je.

uzimanje uzoraka. kada se roba zadržava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika). Carinski nadzor.sprovođenje carinske robe. putnici i članovi posade koji se iskrcavaju. oblika. službenog broja carinskog radnika i dr.carinska roba. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. Zakonom je predviđen i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. odnosno prevoznog sredstva. odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove. Nadležni direktor uprave carina propisuje način vođenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. Vrsta carinskog obeležja koje će biti korišćeno zavisi od vrste robe. prevozna sredstva na moru. gde se putem karneta TIR. njihova posada i putnici. Carinskom nadzoru podležu: . prevozna sredstva na kopnu. omogućuje da carinska roba bez polaganja novčanog iznosa bude obezbeđena dok ne stigne u odredišno mesto. odnosno posade.pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja. Carinskim zakonom je utvrđeno da carinski nadzor obuhvata naročito: .domaći i strani vojni vazduhoplovi. vozačko osoblje i putnici koji koriste ova sredstva. fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe. da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka. odnosno režima uvoza i dr. Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava.stavljanje carinskih obeležja. prospekata.moguće ili nije celishodno. posada i putnici. odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju.čuvanje i pregled carinske robe. . obezbedilo od neovlašćenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost. Oni su dužni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka. . Klasičan primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe. . ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja i vođenjem odgovarajuće evidencije o carinskim ispravama.brodovi organa unutrašnjih poslova. a prelaze carinsku liniju. brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor. izvozu i provozu. odnosno dok ne istupi iz određenog carinskog područja. poštanski). koja se vraća u nepromenjenom stanju. . . po predviđenoj proceduri. vazdušni. Od opšteg pravila da carinskom nadzoru podleže sva carinska roba. međunarodnim rekama i graničnim rekama i jezerima. posada. Carinska obeležja su propisima definisana. Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifičnosti. Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije može biti pri uvozu. . Ti izuzeci su: . . 54 . carinskom nadzoru obavezno podležu roba.domaći i strani vojni brodovi. prevozna sredstva. kao na primer u drumskom transportu.vazduhoplovi. a najpoznatija su carinska plomba. može biti u kako u drumskom i železničkom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni. obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe.pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika. Bez obzira na to što navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podležu kontroli. otisak carinskog pečata i carinskog žiga.

prema stanju robe u trenutku smeštaja. konsignaciona skladišta. druge prostorije i prostore.Carinski organi su obavezni da carinskurobu drže pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i puštanja u slobodan promet. 6. To se postiže putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta. 8. mere carinskog nadzora. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe. ako se roba kod njih uskladištava. carinska propratnica i dr. 7.Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama međunarodnog robnog transporta preko carinske linije. Ovu obavezu organi carinske službe izvršavaju tako što carinsku robu neposredno drže ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih držalaca. 2. pored faktičkih mera i neposrednog carinskog nadzora. rokovi ležanja. kao i za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladištenu carinsku robu. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor su uređeni smeštaj carinske robe. količina i vrednost).11. da roba doista neovlašćeno ne dođe na određeno carinsko područje bez naplate carine. slobodne zone i carinske zone i 10. Ako su za smeštaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smeštaj robe pod carinski nadzor. odnosno izlaska ove robe iz carinskog područja naše zemlje. način vođenja evidencije i druga pitanja koja regulišu carinski nadzor nad robom. 4. način vođenja evidencije. odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. carinska skladišta. Smeštaj carinske robe Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. Vlada propisuje postupak i bliže uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smeštaj carinske robe pod carinskim nadzorom. ali i da spreče neovlašćeno rapolaganje tom robom. da uvek i bez teškoće mogu identifikovati i utvrđivati pravo stanje stvari. Carinska roba može se smestiti u: 1. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima može držati roba pod carinskim nadzorom. carinska prijava za uvoz i provoz robe. kao i postupak carinjenja. 3. Sve te isprave omogućavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajućim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novčanog obezbeđenja i dr. Za robu smeštenu u drugim prostorima i prostorijama. 9. železničko – carinske magacine. centralna skladišta. 6. kao i neovlašćeno raspolaganje carinskom robom. slobodne carinske prodavnice.) postigne adekvatni carinski nadzor. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smeštaj carinske robe. Smeštaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrđivanje bitnih činjenica o robi (vrsta. 5. kao i za carinu i druge uvozne dažbine. u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajućim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. 55 . u navedene oblike smeštaja odobriće se samo ako su ispunjeni ti uslovi. kao što su: karneti TIR i ATA. zatim sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i dr. Držaoci prostorija i prostora određenih za smeštaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. carinska smestišta. odgovara podnosilac zahteva za smeštaj. preduzetog od strane carinskih organa.

Carinarnica može. Znači.ako se roba vraća u inostranstvo. rokovi ležanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim slučajevima biti produženi zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. Prostorije za ovu namenu određuje železnička stanica u saglasnosti sa carinarnicom. Smeštaj robe u magacin vrši se odvojeno.11. Carinska roba smeštena u železničko – carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe.1. carinarnica donosi rešenje o njegovom zatvaranju. carinskom skladištu. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u određenom roku.po izvršenom carinjenju. . ako je konstatovala da se držalac ne pridržava zakonskih obaveza. Ako držalac carinskog skladišta u određenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke. razume se da u carinsko sladište može biti smeštena uvozna neocarinjena roba.carinski magacin Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju. Roba smeštena u železničko – carinskom magacinu može se podići: -. rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana. namenjen za smeštaj carinske robe. odnosno Jedinstvene carinske isprave. 6. carinarnica preuzima i prodaje robu. koji koristi i kojim upravlja preduzeće ili drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe. rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko – carinskog magacina. carinarnica može svojim rešenjem privremeno zatvoriti skladište i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka. carinskom smestištu ili u drugim prostorijama. domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog područja naše zemlje provozi. U opravdanim slučajevima. prenese u slobodnu ili carinsku zonu.po rešenju carinarnice. odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto ili . propisan je postupak otvaranja carinskog skladišta. i mora biti vidno obeležena odgovarajućim natpisom. rešenjem privremeno zatvoriti železničko – carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana. prema dokumentima na osnovu kojih se unosi. odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. U prostorijama u kojima se održavaju međunarodni sajmovi.11. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava. Carinsko skladište Sam naziv carinsko skladište dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smeštaj robe pod carinski nadzor. Za opremu koja se uvozi. carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor. 6.Rokovi ležanja carinske robe koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje su takođe propisani. Ukoliko se ne izvršavaju obaveze. odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo. Železnica je obavezna da za smeštenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. domaća roba. Pošto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladištenja robe. Propisima je takođe utvrđena obaveza držaoca carinskog skladišta da se mora pridržavati obaveza utvrđenih Carinskim zakonom i pratećim propisima. odnosno prostorima. Za otvaranje železničko – carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. Železničko . Uz zahtev za otvaranje. ako po zahtevu stranke. U železničko – carinskom magacinu. Držalac železničko – carinskog magacina je obavezan pridržavati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih pratećih propisa. podnose se odgovarajuće 56 .2. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. Po isteku određenog roka.

carinsko smestište. alkoholisanje. . a kontrolu robe u carinskom smestištu vrši najmanje jednom u šest meseci. u praksi se u carinskom smestištu čuvaju sirovine. . odn.isprave. Za robu smeštenu u carinsko skladište.smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva. korisnika uvezene robe. Za držaoca carinskog skladišta je takođe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeležava na način kojim se carinarnici omogućava sigurno sprovođenje mera carinskog nadzora. Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika.smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz. Obaveza je držaoca carinskog smestišta da za uskladištenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. U carinskom skladištu dozvoljeno je. Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište. Na otvorenom prostoru carinskog skladišta može se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije. . Carinsko smestište Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđen.uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja. Nadležna carinarnica. po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestišta. Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se: . čišćenje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. . Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu nadzorničkog dokumenta. smeštaja robe koja se premešta iz železničko – carinskog magacina. reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzeća. carinskog skladišta ili carinskog smestišta na osnovu rešenja carinarnice. uz prethodno odobrenje carinarnice. s tim da carinarnica komisijskim putem utvrđuje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. na uvoznoj robi smeštenoj u smestište mogu se preduzimati mere i radnje nužne za čuvanje carinske robe.istovara iz broda.uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja. Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni. . konsignaciono skladište ili slobodnu. 6. takođe. carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladišta. . pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe.uvozno ocariniti.uputiti u inostranstvo. carinsku zonu. 57 . . kao i . može se: . preneti u drugo carinsko skladište.vratiti u inostranstvo. vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku. obaveza je držaoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.11. odnosno carinsku zonu. prepakivanje. Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom “carinsko skladište” i nazivom držaoca.uvozno ocariniti. sortiranje. Roba se smešta u carinsko skladište u slučaju: . denaturisanje.istovara iz vazduhoplova.preneti u drugo carinsko skladište ili u slobodnu.smeštaja robe upućene u skladište. Carinarnica. Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom.3. Propisima je utvrđen postupak otvaranja i rada carinskog smestišta. .

Držalac konsignacionog skladišta dužan je da robu smesti u skladište odvojeno po vrstama. čije proizvod po zaključenom ugovoru držalac skladišta prodaje. instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac ovog skladišta prodaje. osim aparata. na zahtev držaoca konsignacionog skladišta. koji se moraju vratiti u inostranstvo. Prodaja robe iz konsignacionog skladišta vrši se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi držalac konsignacionog skladišta. koje otvara preduzeće ili neko drugo pravno lice. uređaja. železničko – carinski magacin i slobodnu. carinsko smestište i dr. odnosno prostoriji držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji. kao i ukupna vrednost robe. rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina. držalac skladišta podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj robe sa propisanim ispravama. drugo konsignaciono skladište. Konsignaciono skladište Konsignaciona prodaja robe je specifičan spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor rešen na poseban način. Ako se smešta roba u ambalaži inostranog vlasništva. da sačini zapisnik. aparate. carinsko smestište. instrumenata i delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. ako je roba odvojeno smeštena i ako se evidencija o robi vodi posebno. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj. nadležna carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu. u odobrenju carinarnice moraju se naznačiti i vrsta i vrednost ambalaže. radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaćem tržištu. ali uz prethodno odobrenje carinarnice. uređaje. a komisija koju imenuje carinarnica da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice. koja se ne prodaje zajedno sa robom. Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilažu i druge propisane isprave. kao i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. U postupku sa carinskom robom koja se smešta u konsignaciono skladište carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu vrste. uređaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladišta. u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta. Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan. ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe.6. instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništiti pod carinskim nadzorom. odnosno carinsku zonu. registrovano za spoljnotrgovinski promet. uz pregled propisanih isprava. Ako se roba iz konsignacionog skladišta prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladište. aparata. Carinska roba koja je smeštena u konsignaciono skladište može se konačno razdužiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladišta.Obaveza držaoca skladišta je da zamenjene aparate. Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi. Procedura otvaranja konsignacionog skladišta je takođe precizno propisima regulisana. pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku.4. pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku. količne i vrednosti. Pravo je držaoca konsignacionog skladišta da može iz svog skladišta izdavati. Držalac skladišta može takođe izdavati iz konsignacionog skladišta. mora u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za njegovo otvaranje. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište. Za smeštaj robe u konsignaciono skladište. za svaku pojedinu stranu firmu.11. 58 . Tako.

. Ukoliko je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem ovakvog skladišta. dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili će carinarnica.11. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta.količini robe. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu. ako su se stekli uslovi. merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno oštriji. od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište. Tako su utvrđene obaveze držaoca konsignacionog skladišta da evidencija o robi koju vodi mora da sadrži podatke o: . Postupak otvaranja ovih skladišta je zakonom i pratećim propisima precizno regulisan. kao i komisijskim 59 .5. s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje Specijalizovana skladišta strane i robe domaće proizvodnje služe za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi. Ako je u pitanju roba štetna ili opasna po životnu sredinu.držaocu konsignacionog skladišta. . Pored vođenja propisanih evidencija. pri čemu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktičkom stanju robe sa evidencijom u skladištu. od ulaska robe na carinsko područje naše zemlje do njenog konačnog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladišta. .stranoj firmi. . najmanje dvaput godišnje. a ako se utvrdi višak robe. u okviru svoje nadležnosti. Carinarnica je dužna da. carinarnica na osnovu sačinjenog zapisnika nalaže držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj odnosne robe u konsignaciono skladište. . Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu. Carinska služba.Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladišta tj. Ako držalac skladišta u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke. carinarnica pokreće postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti.broju rešenja carinarnice o uskladištenju carinske robe. . u času zatvaranja.nazivu robe. smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. Carinarnica je. strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom). strane jahte. pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti.vrednosti robe. ocariniti. takođe. da se posluje robom inostranog partnera. ispravi o knjiženju. iz razloga vođenja efikasnog carinskog postupka. može se vratiti u inostranstvo. rešenjem privremeno zatvori konsignaciono skladište i odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti.broju Jedinstvene carinske isprave. 6. propis o evidenciji robe. nad robom u konsignacionim skladištima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeđuje sigurna kontrola nad uskladištenom carinskom robom. . mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica. ukoliko se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. obavezna da vodi odgovarajuću propisanu evidenciju o robi smeštenoj u ovakvim skladištima. carinarnica je obavezna da vrši redovan pregled konsignacionog skladišta.tarifnom broju i tarifnoj oznaci. Ukoliko nadležna carinarnica na osnovu zahteva i priloženih isprava.

6.pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta.podatke o ispravi o knjiženju i . . . Držalac skladišta je dužan da robu smeštenu u njemu drži odvojeno i da je vidno obeleži. izdaje odobrenje za otvaranje skladišta.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. Sam naziv skladišta govori da se u cantralno skladište može smeštati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama.11.broj izlaznog lista. konsignacionih skladišta i dr.podatke o držaocu skladišta i licima s kojima je zaključio ugovor o prodaji robe. . . a carinarnica kao i u napred navedenim slučajevima davanja saglasnosti. prethodno komisiski utvrđuje da li su ponuđene prostorije za ovu namenu podesne za smeštaj robe. . Držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje obavezan je da se pridržava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava. za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici. Uz zahteve za otvaranje centralnog skladišta carinarnici se podnose i proisane isprave. odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište . . Centralno skladište Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nužno zahteva određeni carinski prostor gde se smešta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica.količina. Pored toga. kao i carinski postupak sa robom. broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture.naziv prodavnice u koju se roba upućuje. .naziv robe. . Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću ili drugom pravnom licu. Propisima su takođe regulisani poslovi evidencije.naziv robe.vrednost. U protivnom. Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeđuje se preko centralnih skladišta.tarifna oznaka robe. carinarnica postupa kao i u slučajevima poslovanja železničko – carinskog magacina. carinskih smestišta. a crinarnica vrši nadzor nad njim i potrvđuje smeđtaj robe u njemu. fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište. carinskih skladišta. registrovanom kod nadležnog privrednog suda za držanje slobodne carinske prodavnice.6. . 60 . odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom. odn. Evidenciju vodi držalac centralnog skladišta. dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži: .tarifnu oznaku.vrednost robe.broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i . Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledeći podaci: o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji te robe. . kao i roba domaće proizvodnje namenjena za istu svrhu. .količinu.

Postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište je istovetan kao i kod zaduženja. kao i uslovi pod kojima se to čini.11. radi njihovog razduženja.Obrazac je numerisan. ali sada kroz njeno razduženje. kao i u napred navedenim slučajevima. odnosno odobrenje organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja drzavne granice. kao i u lukama i pristaništima gde se obavlja međunarodni saobraćaj. . odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom. zatim drugim graničnim prelazima. zatim priloženih isprava i zapisnika komisije carinarnice. Po prijemu zahteva.količinu. Roba se upućuje iz centralnog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sdarži sledeće podatke: .akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe. 6. ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje.tarifnu oznaku i . a obavezno ga overava carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici 61 . . Slobodna carinska prodavnica Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graničnim prelazima. a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladišta predviđenih zakonom. . ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe. pored carinske kontrole. slobodna carinska prodavnica može se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe. Ako carinarnica oceni da je neophodno može. propisana je obaveza vođenja evidencije. . a na teret centralnog skladišta. Pošto se radi o objektima koji se grade na zemljištu gde se vrši i kontrola kretanja putnika.skica i tehnički opis prostorije i objekata.vrednost. odn. Nadležna carinarnica overava dostavnice koje je sačinio držalac skladišta. u cilju sprovođenja mera carinskog nadzora. kao i postupak carinarnice za slučaj nepridržavanja obaveza iz zakona. Na osnovu podnesenog zahteva. odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice. nadležnoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa. odnosno u međunarodnim vazdušnim pristaništima ili međunarodnim lukama ili rečnim graničnim pristaništima. carinarnica. za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost. nadležna carinarnica donosi rešenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice. ugovor o korišćenju prostorija. kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.vrstu robe. otvorenim za međunarodni saobraćaj. Treba istaći da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice.naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje. Kao i za dosada navedene prostore i prostorije. .specifikacija strane robe i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. . Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom. Na vazduhoplovnim pristaništima.7. Procedura njihovog otvaranja je dosta složena. Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice. komisijski utvrđuje da li su prostorije namenski podobne.

putnicima koji odlaze u inostranstvo. Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi. odnosno prostore će roba biti smeštena. Dostavnica sadrži sledeće podatke: . Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica. pre carinske kontrole. Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika.naziv firme držaoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje. posle obavljene carinske komtrole. Rešenjem o smeštaju robe određuju se prostorije i prostori za smeštaj robe. . tarifnu oznaku Carinske tarife. na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon – blokova preko registar kase.naziv skladišta. količine i vrednosti smeštene i prodate robe. Ovo je veoma razvijen oblik ukladištenja carinske robe i sprovođenja mera carinskog nadzora koji je najekonomičniji. Naime. putnicima koji odlaze u inostranstvo.naziv strane firme vlasnika robe. Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. pre obavljanja carinske kontrole. . fleksibilno rešio pitanje nadzora nad robom. smeštajem u druge prostorije i prostore. zatim rok ležanja robe kao i mere carinskog nadzora. odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. Domaća neprodata roba se dostavnicom vraća u unutrašnji promet. Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji. a izuzetno i u tuđem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen. putnicima koji odlaze u inostranstvo. na graničnim prelazima. odn.cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu i . Po pravilu. . dostavnicom držaoca skladišta. imajući u vidu ekonomske interese privrede. pre obavljenje carinske kontrole. Postupak uskladištenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika. korisnika. roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak. a odvojeno za stranu robu. Prilikom smeštaja robe i carnskog nadzora nad 62 . za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorničku ispravu podnosi se i pismeni zahtev. U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati: na vazduhoplovnom pristaništu. posle obavljene carinske kontrole.tarifni broj. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu preko carinskog područja naše zemlje. u kome se navodi u koje prostorije. Druge prostorije i prostori Carinski zakon je. može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domaću. to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasičnu proceduru odobravanja korišćenja prostorija za smeštaj robe od strane carinarnice. u lukama i pristaništima.nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladišta. posle obavljene carinske kontrole. .11.količinu. Carinarnica takođe vodi registar overenih listova kartoteke.8. Neprodata strana roba. kao i ekononičnije čuvanje robe pod carinskim nadzorom.broj dostavnice i datum izdavanja. . privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici.naziv robe. . jer se roba ne opterećuje troškovima ležarine i eventualne manipulacije sa robom. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu. a putnicima koji dolaze u našu zemlju. 6.upućije se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu. .

Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama. sirovine i reprodukcioni materijal. predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se začinje u feudalizmu – buržoaske klase protiv privilegija i ograničenja vlastele koja je držala gradove. otvorenim za međunarodni saobraćaj. a trgovina se obavljala slobodno na način kako su gradski saveti. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za držaoca i svakog korisnika. Roba smeštena u slobodnu zonu može se. osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0. Uvoz. nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo. ali po stopama carine za gotov proizvod. da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom “slobodna zona” i nazivom njenog držaoca. U svetu se pod izrazom “slobodna zona” podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo. akciza i porez na promet. na osnovu zaključenih ugovora sa držaocem. dažbinama. 63 . gde se poveljama priznavao poseban režim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje. taksama i nametima. hanze. koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. količine i vrednosti. vršiti u treće zemlje. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni. koja se uvozi u carinsko područje zemlje. Ova dažbina s plaća na opremu. pristaništa i mostove i ograničavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima. industriskim i trgovačkim centrima itd. na magistralnim putevima. zanatlija i trgovaca. pa držalac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smešta u zonu. Ako je vrednost učešća domaćeg uloga (sirovina. za nju se ne pribavlja pravo na uvoz. Pored držaoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone. Slobodna zona se otvara rešenjem Vlade.11. kakve danas poznajemo. na vazduhoplovnim pristaništima. kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama. Na ovome mestu biće reči o slobodnim i carinskim zonama na način predviđen našim propisima. niti se plaćaju carinske dažbine. već i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja članica. sprovodi se postupak carinjenja. luke. a ne plaća se na robu namenjenu širokoj potrošnji koja će se iz slobodne zone uvesti na naše tržište bez podvrgavanja proizvodnom procesu.robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestištima. U tim delovima bila je ograničena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaćanja navedenih nameta. uvesti na naše carinsko područje. Zbog toga se do današnjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv “free ports” kao naziv za slobodne i carinske zone. mora izvesti. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste. Slobodne i carinske zone Slobodne i carinske zone. gilde i druga udruženja trgovaca određivali.9. reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) veća od 50 % ukupne vrednosti robe. kao mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces. Obzirom na sve veću ekonomsku moć mlade klase. Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima. slobodna zona mora da bude ograđena. U slobodnij zoni se ne može vršiti promet robe na malo. carina i druge uvozne dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente. pošto roba stiče status robe domaćeg porekla. puteve. na robu se ne primenjuju režimska ograničenja. Međutim u svakom slučaju. 6. čiji se.5 %. to jest. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogućnosti sprovođenja mera carinskog nadzora nad njom. bez obzira na učešće domaćeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe. odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan. zakonom propisani deo. osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe. Samim tim. na osnovu zahteva preduzeća koje će držati i upravljati poslovima slobodne zone. Da bi ove mere mogle da se sprovode.

Postupak otvaranja carinskih zona je identičan postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome. nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. otvorenim za međunarodni saobraćaj i robno – transportnom centru. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom. roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smeštaja u zonu i zavesti u evidenciju držaoca ili korisnika zone. rastavjanje i uzimanje uzoraka.Ako se roba proizvedena u zoni izvozi. merenje. dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. Carinske zone su predviđene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci. jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godišnje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. kao što je sortiranje. 64 . Ova okolnost je izuzetno važna za držaoce slobodnih zona. izdati uverenje o zonskom poreklu robe. carinski organi će. pakovanje. Inače. tj. robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe. što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne neocarinjene robe. egaliziranje. u carinskoj zoni se mogu obavljati uobičajene pripreme robe za tržište. markiranje. držaoca. vazdušnom ili rečnom pristaništu. Osim navedenih aktivnosti. U slučaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti. na zahtev izvoznika. Vlada. a na osnovu uverenja nadležne uprave carina da su ispunjene mere za sprovođenje carinskog nadzora. rok ležanja robe u carinskoj. rešenjem daje saglasnost za otvaranje zone. na osnovu zahteva preduzeća. nije ograničen. sastavljanje. carinska zona mora biti ograđena. kao i u slobodnoj zoni.

poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja. Dispozicija se obično daje na posebnim formularima (prilog 7) koje špediteri sami štampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima. Sama organizacija funkcije uvoza nije identična u svim našim preduzećima za međunarodnu špediciju. teleksom ili telegramom. — carinjenje. uskladištenje. 7. formiranje dokumentacije o oštećenju. daje nalog špediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. Naravno da špediter nije dužan prihvatiti primljenu. Takvi formulari imaju već odštampane rubrike koje uvoznik popunjava i. telefaksom.). Pri izvršavanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo često treba i da osigura robu u transportu. u ovom slučaju dopremu robe iz inostranstva. a ako to i nije slučaj. prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). za avio-transport i sl. u svakom slučaju. poslovnica za uvoz hemikalija i sl. Opštih uslova predviđeno je da nalogodavac može dati dispoziciju i usmeno. U takvom slučaju preporučuje se da špediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno. doleđivanje itd. još istog ili sledećeg radnog dana.). a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim. dostavljenu mu dispoziciju i da predloženi posao može odbiti. — otprema komitentu i — fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji. U nekim preduzećima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra. osim kontakata sa postojećim i potencijalnim komitentima. ili pak prema komitentima. Ipak. špediter retko odbija posao iz svoje 65 . poslovnica za uvoz južnog voća. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi. — disponiranje. na taj način. zavisno od dispozicije komitenta. u organizovanju dopreme. no u tom slučaju je dužan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. Takvi slučajevi su. po pravilu.7.). telefonom. daje potrebne podatke špediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan način. odnosno artiklima (npr. što sve zavisi od veličine samog preduzeća i obima poslova koje obavlja. zatim da obavi sve poslove oko carinjenja.po njihovom nalogu . naravno preporučenim pismom ili na drugi dokazni način (elektronskom poštom. tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama. vaganje. za uvoz iz zemalja u razvoju i sl. prijema i dostave uvoznih pošiljaka komitentima ili . špediter ne snosi odgovornost za eventualno pogrešno tumačenje usmeno primljene dispozicije. Članom 10. — osiguranje. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik. za uvoz iz istočnih zemalja. a ako to ne bi uradio. odnosno. uglavnom. retki jer se nalozi obično daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata. e-mailom. Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. Dispozicija predstavlja nalog špediteru da izvrši jedan određeni posao. Kad špediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zaključen ugovor o špediterskom poslu. međutim. U nekim špedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport. svesti na obavljanje sledećih tehnoloških operacija: — pozicioniranje. POSLOVI UVOZA Poslovi funkcije uvoza u preduzeću za međunarodnu špediciju mogli bi se. telefaksom i sl. — istovar/iskrcaj robe.krajnjim korisnicima. Dispozicija Jedan uvozni posao počinje. —aviziranje (obaveštavanje)i prijem robe. a u nekim špedicijama takvo svojstvo nema. u stvari. npr.0.

nalog za uskladištenje. kao dobar privrednik. fakturu. špediter će. doprema određenim brodom. U tom slučaju dispozicija predstavlja. čim to bude moguće. naziv na stranom jeziku. teleksa i telefona). ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. Član 12. ako špediter to i ne bi uradio. kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika). Prema tome. prijem i preuzimanje robe. — podaci o uslovima i načinu dopreme. jer je taj podatak važan pri određivanju pomorske vozarine. distribuciju. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zaključka. na kojoj relaciji i od kojih rizika. prema zahtevima prevoznika. pakovanje i sl. faksa. naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet. Špediter vrši osiguranje pošiljke samo na izričiti nalog u dispoziciji. obično obimnijeg posla. — podaci o osiguranju i — ostali podaci. Osim ovakvih konkretnih ugovora. kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi sa ovom otpremom. nalogodavac treba da navede adresu isporučioca (pošiljaoca).ukoliko se radi o prevozu železnicom). po mogućstvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila. izvod iz kupoprodajnog ugovora. U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od slučaja. postoje i okvirni ugovori kojima se regulišu odnosi između špeditera i njegovog komitenta. u prvom redu. Ukoliko traženje objašnjenja ne bi bilo moguće. ekspresno . brzovozno. razna uverenja. iznos zaključka. U okviru podataka o uslovima i načinu dopreme robe. poreskih i drugih administrativnih organa. a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvršenje date dispozicije. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. Špediter je dužan da primljenu dispoziciju odmah pažljivo prouči te da. Zatim. Tu se. znak. doleđivanje. potvrdu o prijemu ponude špeditera i način perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude. Prema članu 6. uzimanje uzoraka i sl. dispozicija mora sadržavati podatke o robi (njene karakteristike. Te isprave nalogodavac najčešće prilaže uz dispoziciju. carinskih. misli na prijavu o zaključenom poslu. u stvari. rok isporuke. Međutim. Inače. dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter potvrdi prijem dispozicije.). no kod izvršenja takvog. i obavestiti. ugovor o špediterskom poslu se smatra zaključenim ako špediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledeće četiri grupe: — podaci o robi (stvarima). što se redovno i radi. daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. postupiti kako najbolje zna. u slučaju da je ista nejasna li nepotpuna. Opštih uslova. uslove plaćanja i sl. ako je pošiljku potrebno osigurati. nalogodavac treba da u dispoziciji naznači iznos na koji špediter treba da osigura pošiljku. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja. npr. Dispozicija može uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu špediterovu ponudu za konkretan posao. kamion) i na koji način (npr. Oni se obično zaključuju kod specifičnih transporata. i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. eventualno. tačan zahtev u pogledu njene otpreme.delatnosti. Opštih uslova obavezuje nalogodavca da špediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu. nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod. železnica. a ako ih ne 66 . vodeći računa o interesima nalogodavca i o tome će ga. vaganje. te. zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku. vrednost franko granica naše zemlje. broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora. avion. onda je kod pakovane robe poželjno da komitent navede i zapreminu. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovački naziv. odobrenja (uvozna dozvola) i sl. težinu. odmah zatraži od nalogodavca potrebna objašnjenja. količinu i vrednost robe kao i način pakovanja. Prema tome. sporovozno.

kada špediter primi obaveštenje od isporučioca ili njegovog špeditera da je roba otpremljena. a ako dotično odelenje ima više poslovnica (referada). već istu samo evidentiraju (privremena evidencija). Tako bi npr. Neka preduzeća međunarodne špedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku). u čije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. 15. Pozicioniranje Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. obično na polutvrdom kartonu. od kojeg se obično rastavlja crticom (»-«). izvoz. kao i naknadu za time prouzrokovane troškove (čl. To je tzv. koja ga poslovnica (referada) obrađuje. Inače. a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zaključka.1. Naime. Takve košuljice štampa svaki špediter za sopstvene potrebe.). karakteristični broj koji se obično stavlja ispred rednog broja pozicije. dati odgovarajuća uputstva 67 . — da je to ostavio na volju špediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. te u tom slučaju dotični špediter i ne otvara poziciju. Opštih uslova). on tek tada definitivno otvara pozicioni broj. Može se dogoditi da nalogodavac povuče datu dispoziciju jer je odustao od posla. osim ako on nije učinio očitu grešku koja bi išla čak na njegovu štetu. Na osnovu takvih ili sličnih. a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije. a u nju se odlaže dispozicija. Pri tom se mogu razlikovati dva slučaja: — da je komitent sam izričito propisao način dopreme i prevozni put. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije. U takvom slučaju nalogodavac mora špediteru isplatiti naknadu za već učinjene usluge. kao što je i uobičajeno u trgovačkom dopisivanju. sa sadržajem rubrika koje njemu najviše odgovaraju. a špediter je dužan da po takvoj izmeni postupi.2. Iz košuljice treba da se vidi celokupan tok posla. tj.priloži. u praksi se ponekad događa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego što je i došlo do njegove realizacije. U takvom će slučaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja. zatim iz koje je godine. ili u posebnoj kartoteci. unapred propisanih oznaka može se bez teškoća prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajućoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. posao te poslovnice u 2004. U prepisci sa eventualno uključenim korespondentima. dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti. mantil). pozicionoj knjizi. godini. evidencioni broj. tranzit i sl. dok broj iza toga označava 123. odnosno. no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz. korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. godini (4) i da je obrađuje druga poslovnica (2). te takva dispozicija dobija samo tzv. Disponiranje Nakon što referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem. naravno da je potrebno da se špediter poziva i na njihove oznake. naravno ako je to još uvek moguće. Tarifna funkcija će pažljivo proučiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi. kombinacija U-42-123 mogla značiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004. U prvom slučaju tarifna funkcija će instradirati robu prema zahtevu komitenta. Troškove špeditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. 7. davanja uputstava kako da se disponira roba. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu košuljicu (mapu. 7. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. tj. špediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. te će prema datom slučaju instradirati robu. Način izbora brojeva takođe je različit u pojedinim špediterskim preduzećima.

Prema zaključenom sporazumu. vezano za instradaciju. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. brod. kada i na koji način treba da otpremi prodatu robu. stranom špediteru koji će pošiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru. francuski.). a može i kombinovano). Funkcija uvoza šalje opoziv dobavljaču preporučenim pismom. daje instrukcije inostranom isporučiocu (dobavljaču) kako. 68 . reekspediciju i sl. a jedna po određenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva. već se stavljaju u tzv. Takve pošiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta. a koji je jezik u kojoj zemlji trgovački jezik može se utvrditi na osnovu raznih pomagala. Opoziv se piše u više kopija. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vrši tzv. Osiguranje Nalogodavac može u dispoziciji zahtevati da špediter osigura robu za vreme prevoza. nije ništa posebno propisao već je to ostavio na volju špediteru da on organizuje dopremu. vraća funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima. zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja će izvršiti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje. Pri tome špediter treba da pazi na kojem jeziku će dati transportne instrukcije (opoziv). kraće rečeno. Tako će kod železničkog transporta tarifna funkcija u instradaciji tačno naznačiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje pošiljka prolazi kako bi se isključila. te dati i druga potrebna uputstva koja su nužna za nesmetanu realizaciju prevoza. Prilikom instradiranja komadnih pošiljaka naročito će se voditi računa da se takve pošiljke uključe u zbirni promet. Inače. Budući da špediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu još poznati svi podaci potrebni za sprovođenje postupka osiguranja (tačna količina. unosi raspoložive podatke o toj pošiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. ekspresno ili avionski. kao i u hitnim slučajevima. U tom slučaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba pošiljku da osigura protiv uobičajenih i zatraženih rizika. a obaveštenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom. engleski.komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu. vrednost. španski). italijanski. poštu. opoziv robe. avion. odnosno. To se radi na posebnim formularima koje svako špeditersko preduzeće štampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovačkih jezika (nemački. rok dopreme. jedna kopija opoziva dostavlja se obično i komitentu. dok se barem jedna kopija odlaže u pozicionu mapu. no najveća korist se postiže dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje železnica. Nakon što tarifna funkcija na opisani način da uputstva za instradiranje. na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti. špediter odmah po prijemu dispozicije koja sadrži i nalog za osiguranje. špediteru u nekoj luci koji će pošiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora. imajući u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva). Osim originala koji se dostavlja dobavljaču. vrstu robe i način pakovanja. a u prekomorskom transportu.). podaci o prevoznom sredstvu itd. Podaci se unose kopiranjem. 7. odnosno smanjila mogućnost pogrešne primene tarifa. kopija se obično dostavlja špediteru u zemlji dobavljača. tarifna funkcija će odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (železnicu. tj. Ako komitent. te mogućnost dobijanja refakcija. zavisno od toga kome sve špediter treba da dostavi kopije tog opoziva. te eventualno i krajnjem korisniku. a jednu kopiju svakodnevno špediter dostavlja osiguravatelju.3. »privremeno pokriće«. zbog toga se takve pošiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati. Tom prilikom će ujedno definisati i mesto carinjenja. »u pokriće«. Najzad. kamion. odnosno oblikuje optimalan transportni lanac. u špediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraćaj »Regenhardt« koji se štampa u Hamburgu. u takvom slučaju će se instradiranje ograničiti na eventualno određivanje prevoznog puta i tarifsko naznačenje vrste robe. Pojedina špediterska preduzeća imaju sa osiguravajućim društvima sklopljene specijalne sporazume. »knjigu pokrića« koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj.

Na osnovu tih isprava carinarnica određuje gde će se roba smestiti. 7.). Osiguravatelj u primljenoj ponudi obračunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule. u načelu. Ako postoje kakve nejasnoće ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama. Sprovođenju osiguranja treba posvetiti posebnu pažnju. ona strana iz ugovora o kupoprodaji. ime broda i sl. vrednost pošiljke. nedjeljno.ili auto-prevoznik) dužan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz. broj kamiona. špediter treba da od komitenta zatraži potrebna objašnjenja. Inače. zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. avio. brodar. Na to je on obično posebno upozoren od strane našeg špeditera u opozivu u kojem se traži da teleksom (telefaksom) saopšti datum otpreme. Kada špediter primi ovakvo obaveštenje funkcija uvoza definitivno osigurava pošiljku na način opisan u poglavlju 6. Aviziranje i prijem robe Kupoprodajnim ugovorom dobavljač je. naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. te odgovarajuće podatke o transportnom sredstvu (reg. Npr. Na osnovu zahteva komitenta špediter može organizovati praćenje robe za vreme prevoza ili pak vršiti povremeno obaveštavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica. i sve to uz navođenje pozicije našeg špeditera. Pravo biranja prevoznog sredstva i načina prevoženja ima. po pravilu. kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac. 7. broj vagona. Posebnim 69 . broj komada. Kad špediter od inostranog isporučioca ili korespondenta dobije tačne podatke o određenoj pošiljci. već prema tome kako je utanačeno.Privremeno pokriće može se postići i dostavom posebne prijave. o svakoj otpremi robe iz dotične kupoprodaje. odnosno njegova špeditera. koja je .2. Naročito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zaštićena u transportnom procesu. mesečno). prodaja ugovorena »franko uputno mesto« onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje prodavac. Na osnovu dobijene dispozicije špediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporučiocu što je opisano u ovom poglavlju pod 6. bruto i neto težinu. Doprema robe Doprema robe vrši se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno špediteru uz istovremeno zaduženje premije.naravno .opet u skladu sa ugovorom.5. Formulare ponude (polise) štampa svako osiguravajuće društvo za svoje potrebe (v. dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac. a ako je npr. 15-dnevno. pristupa definitivnom osiguranju pošiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. koja plaća prevozne troškove. Sporazume o »privremenom pokriću« mogu sa osiguravajućim društvom sklopiti i pojedine veće proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge špeditera. te potpisuje polisu i stavlja svoj pečat. Ako je roba prodata »franco skladište prodavca«. prilog 7). Formular ponude je sastavljen tako da ujedno služi i kao polisa. uvozna roba može biti dopremljena u našu zemlju raznim transportnim sredstvima. odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca. odnosno ocariniti.4. Svaki prevoznik (železnica. obavezan da obavesti kupca. Plaćanje premije i obračun između špeditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obračunate premije u jednom obračunskom periodu (npr.3. odnosno manifest). onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje kupac.

odnosno da li se slažu sa pošiljkom (robom).formularom (v. ona će otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloživih podataka iz prevozne isprave. a od pošiljaoca najhitnije zatražiti podaci o tome kome roba pripada. funkcija uvoza će na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotična pošiljka. daljnje otpreme i sl. ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. odnosno kolska dangubnina. plaća prevozne troškove koji eventualno terete tu pošiljku. onda će vozar o prispeću obavestiti špeditera koji je u prevoznoj ispravi naznačen da se brine o carinjenju. ali se na osnovu dokumenata može zaključiti da pošiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje. Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije moguće ustanoviti na koju se poziciju pošiljka odnosi. Nakon toga se sređuje dokumentacija potrebna za carinjenje. prema propisima koji važe za taj vid transporta. te da li je vagon zaista postavljen na određeni kolosek. Ako o tome nema nikakve zabeleške u prevoznoj ispravi. Ako je sve u redu. uz napomenu kada se približno može očekivati da će u kopnenom transportu roba preći granicu naše zemlje. a po potrebi obaveštava i krajnjeg korisnika. u pogledu distribucije. O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. Ako se mesto carinjenja poklapa sa odredištem pošiljke. a pošiljalac nije u prevoznoj ispravi naznačio špeditera koji će se o tome brinuti. Uvozna referada treba prilikom prispeća da utvrdi da li je pošiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano. koja treba da se u određenom mestu samo ocarini. radi obavljanja carinskih radnji. Zatim će se najbržim putem zatražiti dodatne instrukcije od uvoznika. Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu). odnosno prispeti na odredište. sve elektronskom poštom. Ako se pošiljka carini u mestu prispeća (odredištu. telefaksom ili telefonom. Kod usputnih (tranzitnih) pošiljaka. tada primalac pošiljke iskupljuje prevoznu ispravu. vozar će o prispeću obavestiti špeditera koji po ugovoru prihvata takve pošiljke (oficijelnog špeditera). vozar će prevoznu ispravu predati ugovornom špediteru (ako ih ima više u mestu). Kopiju obaveštenja referent u funkciji uvoza odlaže u pozicionu mapu (košuljicu) . U tom će se slučaju na osnovu raspoloživih podataka otvoriti nova pozicija. i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane troškove. kod kojih je pošiljalac u tovarnom listu odredio špeditera za obavljanje carinskih radnji. Ako se radi o usputnim (tranzitnim) pošiljkama koje treba cariniti. odgovarajuća uvozna referada mora pažljivo ispitati da li se isprave međusobno slažu. Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) pošiljci. odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. a po potrebi i od inostranog pošiljaoca. Kod vagonskih pošiljaka špediter često u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. uz pismenu obaveštenje i upozorenje da pošiljku tereti ležarina. te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvrđuje na koju se poziciju odnosi ta pošiljka. npr. odnosno traži dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao. prilog 7) špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. Špediter će u 70 . U slučaju greške treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi. dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). odnosno špeditera koji prema zabelešci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju. a sve okolnosti pribeležiti u pozicionoj mapi. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio. tj. Obično se uz takvo obaveštenje prilaže i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. evidentira prispeće i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji. Može se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije moguće utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. uputnoj stanici) onda vozar o prispeću obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika.

carinski magacin. specifikacije. U pomorskom transportu roba se može istovariti direktno iz broda u carinska skladišta. spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. a može se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod. zajedno sa prevoznom ispravom. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod železničkog i pomorskog transporta. carinsko stovarište. odnosno kolska dangubnina. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaćih pravnih osoba. prijava za uvoz i provoz. predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka. transportne isprave – kamionski tovarni listovi (CMR). brodski raporti i teretnice. granična carinarnica upućuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u železnička ili druga prevozna sredstva i upućuje drugoj carinarnici.6. vazduhoplovni ili brodski manifesti. potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta. pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka. odnosno Velikom Gradištu. slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladište. železnički tovarni listovi (CIM).1. godine u bivšem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava – više vrsta deklaracija. Istovar u carinska skladišta vrši se na osnovu manifesta. koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav način da se roba bez povrede carinskih obeležja (plombi) ne može vaditi ili stavljati. bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju. Nakon prijema dokumenata ovi se. Ove isprave imaju karakter javnih isprava. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta. a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identične dokumentacije. carinsko stovarište. već u carinski magacin. U rečnom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu. To su komercijalne isprave – fakture. specifikacija. carinsko smestište ili konsignacipno skladište. odnosno izvoda iz manifesta. Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta. Naravno da unutar naznačenog roka primalac (špediter) treba da obavi potrebne carinske radnje. U periodu do 1995. 7. Carinjenje se obavlja na isti način kao i kod železničkog prevoza. podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priložiti sve prevozne isprave. uz napomenu da se za prispelu pošiljku od određenog momenta plaća ležarina. carinsko smestište. odnosno punomoćnika posebnim obaveštenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba pošiljku preuzeti. pošta carine obaveštava primaoca. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku. prospekti. razna uverenja koja izdaju državni organi ili paradržavne asocijacije i carinske isprave.tom slučaju otvoriti poziciju i najbržim putem zatražiti od primaoca potrebne isprave. paking liste i dr. Za robu koja se ne odlaže u carinska skladišta. a osim toga vozar je dužan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz. u železnička ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutrašnjost. U vazdušnom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu. Isprave u carinskom postupku Radi sprovođenja carinskog postupka koriste se različite isprave. Carinjenje 7.. spisak brodske posade.6. O prispeću poštanskih paketa iz inostranstva. u koji mora biti upisan sav brodski teret. U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod režimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR. 71 .

takva je i njegova struktura. U njih se upisuju podaci koji su zajednički za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini.1.1. razni rabati i drugi popusti. zamenom preko 150 različitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). Carinski organ. što je sve usporavalo i otežavao postupak. izvoz. Prvi je opšti nivo i sadrži rubrike od 1 do 30.1995. carinska osnovica sa podacima o obračunu carine i drugih uvoznih dažbina. pograšno popunjavali podatke u njima. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju. Koristeći sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u vođenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta. za statističke potrebe i zajednički tranzitni postupak. ili dva nivoa. bruto masa robe. tako i u razmeni roba sa trećim zemljama. Ona predstavlja set od 5 obrazaca. čime se olakšava njegovo korišćenje. što znači da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave. s tim što je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI). godine. odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe.izvezene robe. kako između zemalja članica. provoz.kontrolnih listova oplemenjivanja. a neke rubrike se ne popunjavaju. oblik ili režima uvoza ili izvoza. namenu uvoza. Rubrike označene brojevima popunjava njen podnosilac. koristi se još Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . količina u jedinici mere. dok rubrike označene slovima popunjavaju carinski ili drugi državni organi. JCI sadrži rubrike označene brojevima i rubrike označene slovima. po jednoj JCI se može ocariniti 999 raznih roba. datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. učesnici u postupku su često koristili pogrešne isprave. Pored Jedinstvene carinske isprave. primalac i pošiljalac robe. ukupna vrednost robe koja se carini. nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju 72 . vođeni su postupci za njihovu ispravku. vrsta valute. imajući za posledicu nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. vrednost robe iz tog naimenovanja. Za to vreme. Kada se JCI koristi radi sprovođenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici prilikom uvoza i upućivanja. u zemljama ondašnje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja članica.1. Obzirom da je obrazac JCI praktično preuzeti obrazac JAD – a zemalja Evropske ekonomske zajednice. kao što su vrsta spoljnotrgovinskog posla. Ovaj dokument koristio se za vođenje svih administrativnih postupaka. ona ima dva skupa rubrika.6. njegova primena je prilagođena potrebama našeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema. propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe). naplata carinskih i vancarinskih dažbina i raznih vrsta poreza. Kod ovako velikog broja isprava. kao što su uvoz. zemlja iz koje s roba uvozi. čime su ostvarene velike uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni. Obzirom na njihovu strukturu. ili nivou robe. u naš carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1. podnosi se set sa svih pet primeraka. pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadržini. odnosno u rubrikama od 31 do 54. 7. paritet isporuke. naknadnog upućivanja ili provoza). navode se podaci o konkretnoj robi kao što su šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku. registarski broj prevoznog sredstva itd. obrazac zelenog žiga itd. koji se koriste u za tačno određene svrhe. Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja. numerisan je na odgovarajući način i ima svoj naziv. U drugom nivou. Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeležen je drugom bojom. izlaznih listova konsignacione robe. Obzirom da je prilagođen za prijavljivanje i sprovođenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima.

koje popunjava njen podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. Prvi nivo je nivo same isprave i sadrži rubrike od 1 do 10. vazdušnom i vodnom transportu. vrsti transporta. podnosiocu zahteva za skladištenje i dr. a) CIPR u železničkom transportu Kad se graničnoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi železnicom. overava ih. dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj. odnosno svaki šlep. CIPR takođe sadrži rubrike označene brojevima. vrednosti. što praktično znači da se CIPR sastoji iz više JCI. jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR). Ovde se upisuju podaci o broju. za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava. Nakon carinskog pregleda broda. drugi vraća podnosiocu. tri nivoa rubrika. a zatim prvi i drugi primerak zadržava. vrsti i oznakama koleta. Treći nivo CIPR je nivo naimenovanja. nazivu plovnog objekta. relaciji. posle prijavljivanja. koji sadrži rubrike od 11 do 24. čime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. Roba se. primaocu robe. CIPR sadrži. Nakon toga roba se može cariniti u prevoznom sredstvu. predhodnoj ispravi i dr. a drugi primerak zadržava. CIPR se podnosi u 4 primerka.podacima iz priloženih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu. u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava. datumu skladištenja. priloženim ispravama. trgovačkom nazivu robe. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave. valuti. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upućuju sa granice u više prijemnih železničkih stanica. tako da se ne podnose odvojene CIPR. broju i registarskim oznakama vagona ili barži. odnosno nivo konkretne robe. odredišna carinarnica overava oba primljena primerka JCI. Kao što se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR. Granična carinarnica. vrsti postupka. kao dokaz o urednoj predaji robe. ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor. set obrazaca koji su svi idantični. koji sadrži rubrike od 25 do 34. posadu. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom). odnosno brodskom raportu.2. zadržana je logika JCI sa jednim nivoom više. čime se postiže racionalizacija postupka. registarskoj oznaci i zemlji registracije. bruto masi. koje je ranije overila granična carinarnica. CIPR se koristi isključivo za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. treći vraća podnosiocu. Ona predstavlja. overava sve primerke. graničnoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod. nakon podnošenja ove isprave. kao dokaz o urednoj predaji robe. navedenih 73 . manifestu. Drugi nivo je nivo prevozne isprave. dok četvrti i peti primerak predaje vozaru.1. u ime vlasnika robe. Međutim. a zatim jedan primerak zadržava za sebe. špeditersko preduzeće. podnosiocu isprave. utvrđuje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloženih isprava.6. proverava stanje obeležja (plombi) na vagonima. 7. opet za razliku od JCI. jedan vraća vozaru. za razliku od JCI. provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o rečnom transportu) sa teretnicama u prilogu. i ona sledi dosledno logiku JCI na način koji ćemo kasnije objasniti. ili za svaku avionsku pošiljku. upućuje odredišnoj carinarnici sa oba primerka JCI. Po prispeću robe i železničke kompozicije u odredišnu carinarnicu i uputnu železničku stanicu i potvrđivanja njenog prijema. je nacionalna isprava i prilagođena je domaćim potrebama vođenja postupka. identifikaciji prostora gde se roba eventualno smešta pod carinski nadzor. jedan primerak CIPR zadržava ta carinarnica a drugi se vraća železničkoj stanici. Po pregledu carinskih obeležja na prevoznom sredstvu i eventualno robe.

predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. koje ispunjava podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinski organ. Posle prijema CIPR. nakon prijema. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na način kao u vodnom transportu. nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi određeni postupak. stanje robe se utvrđuje dokumentarno ili pregledom. Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. jer se postupak okončava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraća iz inostranstva. prva dva zadržava carinarnica. komercijalne i transportne isprave. popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB). Izgled carinskih isprava. što se roba pod carinskim nadzorom uvek smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu. ograničenja itd. prevoznih i ostalih isprava. transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku. smestiti pod carinski nadzor u lučko skladište ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. kao i iz komercijalnih. priloženih uz carinske isprave. kao što su ugovoreni paritet. dakle na osnovu dokumenata. količini.u teretnicama. Stanje robe se utvrđuje dokumentarno. koji se. podatke o prodavcu i kupcu. prepisuju u odgovarajuću carinsku ispravu na isti ili drugačiji način. njihove rubrike. Prema tome. datum izdavanja i potpis ovlašćenog lica.izvezene robe. zalihama hrane i pića. dak se u ostalim slučajevima ne podnosi. razni popusti. e) Komercijalne. Nakon carinskog pregleda vazduhoplova. Ovde treba naglasiti da se. carinarnica dva primerka zadržava. d) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene .izvezene robe Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . Ova isprava se podnosi samo u slučajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraća u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje. odnosno sadrži rubrike označene brojevima. visina prevoznih troškova. o kojima je već bilo reči. koji se izdaju za svaku pošiljku koju vazduhoplov prevozi. c) CIPR u vazdušnom transportu Vazduhoplov sa robom. način popunjavanja i njihovog korišćenja propisan je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji može biti zaključen u pismenoj formi ili ne). PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR. kako u fazi carinskog nadzora. odnosno. nakon prispeća na vazdušno pristanište. vrednost robe. već predstavlja pomoćnu ispravu na osnovu koje se vrši razduženje privremeno uvezene robe po jednoj ili više JCI. da li se slažu sa stvarnim stanjem robe. od kojih. Faktura. nakon čega se prima CIPR. ugovoreni peritet. u stvari. prijavljuje vođa vazduhoplova. Na napred navedeni način prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. Ovde je važno istaći da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR. Faktura ponekad sadrži i druge podatke. ili od njega ovlašćeno lice carinarnici na tom pristaništu. koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadrže većinu bitnih podataka o carinskoj robi. a jedan primerak vraća podnosiocu. a treći se vraća podnosiocu. Iz ovih isprava se najčešće utvrđuje vrsta komercijalnog posla. nakon prijavljivanja roba može cariniti u samom brodu. Ona sadrži svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj. razni 74 . s tom razlikom. dok se pregledom utvrđuje. tako i u fazi carinjenja. prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji. ugradnja i opravka). podnosi se CIPR. komercijalnoj vrsti robe. Podnosi se u 3 primerka. radi lakšeg vođenja postupka. radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine. podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti. već se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tačni. prevozna isprava i polisa osiguranja. odnosno carinskih isprava.

i kod brodova su česte situacije da se prevozi roba više vlasnika. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja. Komercijalne. u međunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna želja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama. da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj pošiljci. U paking listama. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom. uvoznik ili ovlašćeni špediter izdaje “proforma” fakturu. Ovi podaci su važni kako primaocu. Železnički tovarni list – CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. dok se u specifikaciji navode bliži podaci o njima (vrsta. uverenja o poreklu. kvalitetu i dr.). u avionskom tovarnom listu se navode često i plaćeni iznosi osiguranja za pošljku. Ako pošiljku ne prati faktura. Kao i kod vazduhoplova. faktura se može izdati zbirno za celu pošiljku. Za razliku od drugih tovarnih listova. količina. koji se uračunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do državne granice naše zemlje.). oznakama. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona. kojim se vrši prijavljivanje carinskim organima. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu “proforma” ili sami utvrditi stvarno stanje robe. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se kamionski tovarni list – CIM. bruto težini robe. Ako se radi o maršutnim vozovima. vrednost. koji se uračunava u carinsku osnovicu. za jedan vazduhoplov se može izdati 50 i više avionskih tovarnih listova. nazivu broda i sl. tako i carinskim organima. njihovom broju. odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora. a naročito od sredine osamdesetih godina. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu. pošiljaocu. navode se podaci o vrsti pakovanja. izdaje se tovarni list za ceo voz.popusti itd. primaoci i dr. a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). Pored napred navedenih. dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. Obzirom na veličinu avionskih pošiljki. zbog različitih interesa pojedinih zemalja. već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. U poslednje vreme. upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu posebno. stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja. paking liste. za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. broju vagona. čiji original se predaje samo onom licu koje poseduje tačno određenu kopiju. ako se radi o pošiljci koja sadrži više pakovanja iste ili raznih roba. U slučaju da se u pošiljci nalazi više raznih roba. Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu. primaocu. bez navođenja detalja o pojedinim robama. zbog čega se izdaje više brodskih teretnica. koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda. pošto se većina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj način ostvari racionalizacija postupka. da bi se sprovelo njeno carinjanje. Na poleđini ove isprave se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim tarifama od uputne do prijemne železničke stanice. Međutim. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se može podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plaćanja premije osiguranja. kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije. raznim pretovarima i prevoznim troškovima. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. mora podneti izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu. Pored komercijalnih isprava. odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za vođenjem carinskog postupka. registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Avionski tovarni list – AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo. kao i zbog 75 . ili ako se radi o prevozu preko teritorija više država.

ove težnje nisu ostvarene na međunarodnom nivou ekonomskih grupacija. U ovoj fazi. Carinskim zakonom je pravno uređen postupak u slučajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora. kao roba široke potrošnje. c) pregleda carinske robe i d) proračuna i naplate carinskih pristojbi (utvrđivanje carinske osnovice. Na ovaj način carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan. nadležni carinski organi pokreću postupak carinjenja po službenoj dužnosti. a skraćeno je vreme zadržavanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tačne informacije. najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja. potrebne za vođenje postupka. već se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi određenih radnji predviđenih zakonom.6. poreza na promet i drugih taksi koji terete robu.) Informacioni sistem carinske službe (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa početkom korišćenja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od početka 1995. vođenje propisanih kontrolnika. 7. direktor nadležne uprave carina je ovlašćen da odobri montažu takve opreme pod carinskim 76 . naplaćivanje utvrđenih iznosa carine. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina. akciza. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku služi kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeđuje najracionalniji. razduženje stanja robe pod carinskim nadzorom. f. Kada je u pitanju montaža opreme za objekte čija je izgradnja planirana duže od dve godine. Putem računara se isključivo vrši potvrda prijema kod odredišne carinarnice. povećaju robne fondove u ponudi. jeste obezbeđenje uslova za izvršenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe. da sirovine i reprodukcioni materijali što pre uđu u proces reprodukcije. Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeđuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom. Jedan od osnovnih zadataka uvoznika. počeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske službe preko složenog računarskog sistema koji se sastoji od centralnog računara i preko 100 računara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom području zemlje. b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tačnosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama). odn. ili izvoza robe iz zemlje. registracija carinskih isprava. dok će se u kasnijim fazama sistem “otvoriti”i u njega uključiti i drugi učesnici u carinskom postupku. a pre obavljenog carinjenja. odnosno njihovog špeditera. puštanja u slobodan promet. i to: a) podnošenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava). Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza. izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene. akciza i poreza na promet i dr). Postupak carinjenje robe Carinjenje robe je najvažniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. automatsko obračunavanje carinskih dažbina i štampanje računa.2. stavljanje robe na raspolaganje nakon okončanog postupka carinjenja i dr. godine. ISCS sistem koriste samo carinski organi.različitih privrednih sistema. a time obogate obim i asortiman robe na domaćem tržištu. potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovođenju istog. da se oprema ili rezervni delovi što pre montiraju i aktivno uključe u proizvodnju ili da. drugih uvoznih dažbina. odnosno u proizvodni proces. Pre nego što se pristupi postupku carinjenja robe. s tim što se vodi i carinski prekršajni postupak. iznosa carine i drugih uvoznih dažbina.

ekspresni pošljaka u roku od pet radnih časova. a nisu nađene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta.slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim. a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine propisuje 77 . Sem toga on je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama. istovar robe. carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi. 7. koja o tome vodi evidenciju. vrši van tih mesta. mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadležnoj upravi carina. postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadležne carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnošenja JCI i propisanih isprava. iz određenih razloga.roba koja se nalazi na brodovima šlepovima u roku od 48 časova po prijemu JCI. osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila.železničko – carinskim magacinima.2. propisima je utvrđena obaveza da se preduzeće ili drugo pravno lice.6. Carinskim zakonom je predviđeno. . Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Podnošenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u: .1. podnosilac JCI ima pravo na naknadu štete. Zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik. sem malih izuzetaka. Po odredbama Carinskog zakona.carinskim skladištima. JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (najčešće špediter). Uslovi i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajevi za koje se ne podnosi JCI. s tim da se položi garancija banke koja omogućuje naplatu carine.nadzorom. Na zahtev podnosioca JCI. odnosno od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini. pre sprovedenog postupka carinjenja. odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava. Carinski obveznik ili ovlašćeni špediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. . u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. .kamionima i kontenerima. Propisima je takođe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti. Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dan podnošenja zahteva. carinski referat). uvoznih dažbina i eventualno i poreza. na teret budžeta. ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI. . nije radnja propisana Carinskim zakonom. već obavljen od strane učesnika u carinskom postupku. koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI. a Vlada je propisala postupak. Carinjenje robe se po pravilu vrši u prostorijama i prostorima sedišta carinarnice. u slučaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese šteta. Tako je carinarnica dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u: . preko nadležne carinarnice. .avionskih i .železničkim vagonima. vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje. Međutim.

kao i . 78 . Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi. Datum predaje robe se ne računa u taj rok. 7. a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava. Ležarinu plaća podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaćaju prilikom uvoznog carinjenja robe. Za robu koja ostane ležati u carinskom magacinu ili na carinskom stovarištu posle iskupa JCI.6. U Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku propisuje se: . Taj rok počinje teći od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja).sadržina i oblik carinskih isprava.ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku. odnosno od trenutka kad je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje. Radi sigurnijeg vođenja postupka carinjenja robe. odnosno izvoz robe zabranjen. ugovoren način predaje isprava i sl. b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu.2.isprave koje se obavezno podnose.Republička vlada. carinarnica je obavezna da za takvu robu izvrši propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava. odnosno dan kad carinarnica ne radi. odgovarajuće isprave se moraju podneti u roku od 5 sati.podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave. b) da li su uz JCI priložene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe. te pošiljka neće pasti u ležarinu. Sa druge strane. pre podnošenja JCI. Za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje određeni su prilično kratki rokovi. Za pošiljke pod a) pojedine špedicije imaju sa železničkim stanicama sklopljene posebne ugovore.način podnošenja. eventualna ležarina se naplaćuje posebno.2. Ako poslednji (treći) dan pada u nedjelju ili državni praznik. rok se produžuje do isteka prvog idućeg radnog dana. U slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište. Po prijemu JCI sa propisanim ispravama. a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kad je železnica špediteru uručila tovarni list. .količinu. d) da li je uvoz. jeste prijem JCI. pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: . U slučaju prekoračenja rokova železnica zaračunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima. e) da li se podaci iz priloženih isprava slažu sa podacima unetim u JCI. Zbog toga je neophodno da špediter pripremi potrebnu dokumentaciju već ranije na osnovu obaveštenja pošiljaoca o izvršenoj otpremi pošiljke. u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije. . . U tom slučaju on će bez poteškoća moći pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju. nosilac prava plaća ležarinu za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. c) da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe. podnosilac JCI ima pravo da. odgovarajući dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana. Za robu u kontenerima važe isti propisi. Zasad postoje sledeći rokovi za podnošenje dokumentacije: a) ako se roba carini u železničkom vagonu. carinarnica utvrđuje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima). odnosno kolsku dangubninu. računajući od dana predaje robe carinarnici.

produktivnost rada. carinarnica može pregled robe izvršiti u procesu proizvodnje. čiji je uvoz slobodan. a u prisustvu podnosioca JCI.porekla robe. Pregled robe na osnovu primljene JCI. Pregled carinske robe Pregled robe je u postupku carinjenja veoma važna faza. carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja. zatim vrši merenje robe. . kada su nedostaci u JCI očigledne greške od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju. prema stvarnom stanju. ekonomije troškova i povećanje rentabilnosti poslovanja. odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao.kvaliteta. carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem JCI kao neispravne. b) da li se roba.. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI. prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstava robe. što zavisi od nahođenja carinskih organa. uzima prospekte i drugu tehničku dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje svojstava robe i dr.2. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slaže sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti. kao dan podnošenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI.6. Direktor nadležne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe.vrednosti i . kao i potrošni materijal. . carinarnica može primiti JCI. 79 . s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda.kakvoću robe. s tim što se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal. svrstava u tarifni broj. delovi za ugradnju u nove proizvode.količine. delovi za tekuće održavanje.vrstu i . naznačujući na njoj u čemu se sastoji propust. takođe. carinarnica će JCI sa prilozima. carinarnica može vršiti pregledom robe u celini ili delimično. reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju.vrste. . koji je dužan da pokaže robu. Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta. Tom prilikom carinarnica utvrđuje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: .3. slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama. u ovakvim slučajevima. carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na JCI i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva. podnosilac JCI. Time se ostvaruje funkcija carinske službe u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na povećanje obima proizvodnje. količini i vredosti robe. Pošto je dan podnošenja JCI u carinskom postupku izuzetno važan. preduzima sve mere potrebne za utvrđivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko – tehnološkog ispitivanja robe. U opravdanim slučajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine. Carinarnica. Ako je u ovoj fazi carinjenja utvrđeno da je sve u skladu sa propisanom procedurom. a u carinskom smestištu. U izuzetnim slučajevima. Pregled robe od strane carinskih radnika vrši se u rokovima o kojima je već rečeno. carinarnica može izvršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti. vratiti podnosiocu. kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini. Ako se on udalji pre završetka pregleda. 7. Pregledom robe treba da se utvrdi faktičko stanje robe prema podacima iz JCI i priloženih isprava. slobodnoj i carinskoj zoni.

porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. . .ako se mašine.ako garantni rok nije ugovoren. prevozna sredstva. prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloženim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe. . odnosno razlika naknadno naplati. ako prevozna isprava nije iskupljenja. odnosno vozar. odnosno ovlašćeni vozar. .vrste. . prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz. Carinskim zakonom je predviđeno da se uvezena roba može vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku.vrste. Prigovor carinarnici. može se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: . vraćaju zbog toga što 80 . .porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloženih uz JCI.kvaliteta. Po prijemu zapisnika carinarnica donosi rešenje. od strane podnosioca JCI.kakvoće. a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima. količine i kakvoće upisanih u JCI (kotacija na berzi. primena klizne skale). takođe.Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu: . Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je dužna da podnosiocu zahteva vrati uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine. Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI. odnosno podnosiocu JCI. carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe. odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. instrumenti i sl. a o čemu sačinjava zapisnik. Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koju glasi prevozna isprava. . Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice. aparati. Podnosioc JCI može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru. Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi. podaci u JCI se ne mogu ispravljati.vrednosti i . .količine. Carinskim zakonom je definisan.vrednosti i . obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe. s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvrši definitivno carinjenje. ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice. postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti. carinarnica je dužna da to zapisnički utvrdi i jedan primerak zapisnika uručuje podnosiocu JCI. zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac JCI.ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima. uređaji. . Uvezena roba izuzetno može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: . a nalazi se pod carinskim nadzorom. odn.količine.ako strana firma osim u gore navedenim slučajevima šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe. Ako je roba ocarinjena. a iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema konačnom rešenju vrati. Ako. Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa.

je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja (lizing poslovi i dr. s tim da je carinski obveznik dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista.2. Ukoliko u propisanom roku.6. eventualno akcize i porez na promet. Osnovni princip u carinskom sistemu. instrumenti zaštite.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomoćnika – špeditera) da robu može podići ispod carinskog nadzora posle izvršenog carinskog pregleda. a koji nije naplaćen u propisanom roku. kao faze u postupku carinjenja. odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina redovnim putem. ostale uvozne dažbine. carinski obveznik. realizuje naplatu potraživanja iz bančine garancije. .kao vraćanje robe u inostranstvo. akciza i poreza na promet. iznos akcize i poreza na promet. a potom akciza i porez na promet. Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku. drugih uvoznih dažbina. Roba se ne može podići ispod carinskog nadzora pre nego što se uplati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina. Garancija se ne može povući dok se ne izmiri obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu na koju se garancija odnosi. a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom. plaća se kamata na svaki dan zadocnjenja. vraćaju zbog toga što nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta. podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama. odnosno roba široke potrošnje potrebno je obračunati iznos akcize i poreza na promet. Uprava carina. Obračun carine i drugih uvoznih dažbina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan. preko Fonda za obračun i naplatu prihoda.ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu. Pošto je u pitanju roba akciznog karaktera. .4. Izuzetak čine obračunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se počnu iskorišćavati pre prelaska carinske linije naše zemlje. 7. po propisanoj stopi. nastavlja se faza obračunavanja i naplaćivanja carine. Sve napred rečeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina i o načinu obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina.ako se sirovine. smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. Osnovicu za obračun akcize čini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dažbina koji terete robu. sem eventualno posebne takse pri uvozu određenih proizvoda koja se odmah plaća (cigarete i piće). o čemu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. pa nosi robu. Obračunatu carinu. Rok za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u svim slučajevima je tri dana od dana uručenja računa. . reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje. kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dažbine državi. U svim ovim slučajevima carinarica je dužna da donese rešenje o vraćanju robe u inostranstvo. ako nadležnoj službi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obračunu: carina.). a pre uplate carine. osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu. Uslov da se garancija može koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora. Prilikom obračunavanja carine i drugih uvoznih dažbina je izuzetno važno na pravi način utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife. uvozne dažbine. a 81 . carinski obveznik je dužan da plati u roku od osam dana od dana prijema obračuna. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina Posle pregleda robe. koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču.

može. Rešenje o naknadnoj naplati. korisnike uvezene robe i 82 . na osnovu podataka iz JCI. kako državi. Ukoliko se upoređivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI. tako i carinskom obvezniku. naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. naplaćivanja i povraćaja carine i drugih dažbina teku od dana kada je rešenje postalo konačno. odnosno naplaćuju u skladu sa ovlašćenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet naše zemlje. tim zakonima o akcizama i porezu na promet. treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize. Zato je cartinarnica koja je donela rešenje o naknadnoj naplati ili vraćanju više naplaćenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI. podnosilac može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. rok od jedne godine počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije. Ukoliko se. Carinski zakon je obavezao sve učesnike u carinskom postupku. carinarnica će na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno povraćaju ovih dažbina. utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe. od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno povraćaju ovih dažbina. naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja iste doneti rešenje o naplati. Te poslove obavljaju organi nadležne uprave javnih prihoda. odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu ili su plaćeni više puta. Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. odnosno stvarnom stanju robe. odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe. Kada je u pitanju naknadno obračunavanje. odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI. odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema naše zemlje. od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina (osim za privremeni uvoz robe). Naime. Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogrešno izvršen obračun carine i drugih uvoznih dažbina. dužna je da svoje rešenje dostavi nadležnoj upravi javnih prihoda. Rokovi za izvršenje rešenja koja su doneta u vezi naknadnog obračunavanja. naknadne naplate i povraćaji više plaćenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadležnost organa carinarnice. rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja sa podacima iz priloženih isprava. primenjujući propise iz svoje nadležnosti. odnosno sa stvarnim stanjem robe. takođe. carinarnica je dužna da. ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dažbine plaćeni u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac JCI nije u JCI naveo tačne podatke od kojih zavisi ovaj obračun. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. propisima je dat ravnopravan status. U navedenim slučajevima ukoliko postoje razlozi ne isključuje se mogućnost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o opštem upravnom postupku. carinarnica će u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ograničenje doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuđena. i iz isprava koje su podnesene uz JCI. Međutim. koji su vremenski ograničeni pod kojima se mogu vršiti odgovarajuće izmene. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. porez na promet i druge takse koje se obračunavaju. predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe. carinarnica je ovlašćena da vrši obračun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava. odnosno o povraćaju više naplaćenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadležni organ uprave javnih prihoda.postoje propisima utvrđeni uslovi. odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina. Izuzetno. Dakle. sa kopijama obračunatih JCI.

Ovo se takođe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su dužni da u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne JCI. ili pak pogrešni proračun carinskih dažbina. JCI sastavlja i podnosi carinarnici najčešće špediter. akcize i porez na promet i kamate koje se naplaćuju u carinskom postupku od carinskog obveznika vrši se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze.2. prihvata se. odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlašćenje ili dispoziciju carinskog obveznika.6. obračuna i drugih podataka iz evidencije. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave. druge uvozne dažbine.5. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajući način popunjava na propisanom formularu. odnosno korišćenje carinskih povlastica. drumskim.JCI po kojoj je izvršeno carinjenje. Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajuće uzorke ili utvrditi vrstu robe. kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveću moguću pažnju jer svaka greška može povući za sobom ili vraćanje JCI od strane carinskog organa. tada treba od carinarnice zatražiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. Način popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. Ukoliko je pošiljka prispela na špediterovu adresu. omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije. a spisak železničkih stanica u kojima se može obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku železničkih stanica naše zemlje. postoje na svim graničnim prelazima (železničkim. da u roku od dve godine od dana podnošenja JCI.izvršno rešenje carinarnice. po pravilu. u važnijim privrednim i transportnim centrima (obično uz železničke stanice) i u rečnim pristaništima. ono mesto koje je odredio pošiljalac u prevoznoj ispravi. carinskim organima ili stručnim licima koja oni ovlaste. a za građane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza. U praksi. odnosno kolsku dangubninu. U unutrašnjosti zemlje postoje carinarnice. odnosno 83 . kao i u važnijim pristaništima na graničnim jezerima. odnosno prinudne naplate smatra se: .druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba. isprava.carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga. . obračun carinskih i drugih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti. Prinudna naplata za dospelu carinu. naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava. radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi. ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor. odnosno carinske ispostave. a drugi nakon overe carinarnica vraća špediteru. Popis carinarnica i carinskih ispostava može se dobiti od nadležne uprave carina i na svakoj carinarnici. Izvršnim naslovom u postupku izvršenja. rečnim). odnosno carinske ispostave. kao i uvid u proizvodnju robe. Prenos se vrši na osnovu obrasca »Prenosna isprava« čiji oblik propisuje nadležna uprava carina a štampa ih svaki špediter za svoje potrebe (prilog 7). Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova. odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno. potrebno je da on pre carinjenja izvrši prenos prava vlasništva na uvoznika na koga inače glase ostale isprave u vezi sa tom robom. od kojih jedan zadržava carinarnica. kao i na aerodromima otvorenim za međunarodni transport. zbog čega pošiljka može pasti u ležarinu. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja Što se tiče samog mesta carinjenja. Carinarnice. Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka. zatim u pomorskim lukama određenim za prekomorski transport. 7.

Uz JCI treba priložiti fakturu i prevoznu ispravu. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi. svedočanstvo o kvalitetu robe. Uobičajeno je da se već prilikom opoziva robe zahteva od dobavljača da dva primerka fakture priloži uz prevoznu ispravu. svedočanstvo o poreklu. U slučaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane. a u krajnjem slučaju prilikom prijema obaveštenja da je pošiljka na putu. prigovor se može podneti i nakon toga. dužna je za zadržavanje železničkih kola preko tog roka platiti železnici kolsku dangubninu. dobavljač je ne pošalje i sl. carinjenje se može izvršiti na osnovu proforma-fakture uvoznika. Budući da se carinjenje sastoji iz: podnošenja JCI. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao. U slučaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraća JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. Nadalje. ako su uzorci robe bili uzeti na propisan način.poreza na promet. a kod železničkih usputnih i poštanskih pošiljaka do uručenja takvih pošiljaka primaocu. Međutim. kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno vođenje carinskog postupka. uz JCI treba priložiti i prijavu o zaključenom poslu. zavisno od vrste robe i režima uvoza. a i kažnjavanje podnosioca JCI. Fakturu dobavljača za isporučenu robu pribavlja uvoznik. Prijava je punovažna tek kad je potvrđena od nadležne banke. Carinarnica je dužna da na prigovor donese rešenje. Ako carinarnica svojom krivicom prekorači taj rok. Protiv rešenja carinarnice podnosilac JCI se može žaliti nadležnoj upravi carina. da li su uz nju priložene sve isprave i da li su one u redu. Pregled robe se vrši radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta. zbog čega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje. odnosno fakturi. Prijavu o zaključenom poslu uvoznik treba da dostavi špediteru kao prilog uz dispoziciju. Što se tiče isprava koje treba priložiti uz JCI. verziranog u carinskim poslovima. Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije može uložiti prigovor nadležnoj carinarnici. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja uvoznik nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljačem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. dužan je sastaviti odgovarajući zapisnik. špediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi. odnosno neispravnosti. to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI. veterinarsko-fitopatološko svedočanstvo. količine ili vrednosti. odnosno da neke od njih sam ispostavi. u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. da stigne barem drugo. funkcija uvoza će prilikom potvrđivanja prijema dispozicije zatražiti naknadnu dostavu prijave. a dva primerka pošalje posebno poštom. kao i obračun troškova prevoza i osiguranja. a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. Pregled se vrši u prisustvu podnosioca JCI. brisao. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta. pregleda robe i proračuna i naplate carinskih pristojbi. ako ti troškovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. Ako se podnosilac JCI 84 . te upućuje podnosioca JCI da zaduženje plati na carinskoj blagajni. pregleda dokumentacije. računajući od momenta podnošenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. Carinarnica je dužna uvezenu robu koja se carini u železničkom vagonu ocariniti u roku od pet sati. količine i vrednosti robe. najčešće terenskog radnika špeditera. no samo do preuzimanja robe od carinarnice. pri čemu se za utvrđivanje kvaliteta robe može obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. precrtavao ili ispravljao upisane podatke. Nakon izvršenog pregleda robe carinski organ obračunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse.). Nakon što primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena.

podneti carinarnici prigovor na izvršeni proračun carine. a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja špeditera. Kopija naloga daje se i carinskoj službi špedicije. referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je dužan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. kako bi ona nakon carinjenja predala međunarodni tovarni list funkciji transporta. onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispiše) novi (lokalni) tovarni list. Otprema robe komitentu (korisniku) Još za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvrši sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbrži način. a može se odgovarajuće vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzeća. a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnošenje. »obezbeđeno garancijom« i to overava potpisom. Treba voditi računa i o tome da se pošiljka može ponovno predati na prevoz samo uz pristanak železnice i to pod uslovima predviđenim u čl. ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI. Odprema se može izvršiti sopstvenim drumskim vozilima. Naročito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu pošiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. a kolska dangubnina za vagonske pošiljke. Kao dokaz da je carina plaćena služi potvrda na JCI. Čest je slučaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz železničkog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. otpremila robu po zahtevu uvoznika. te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici. te ili vrši odgovarajuće ispravke ili prigovor odbija. železničkoj stanici dati na uvid i raniji (međunarodni) tovarni list. Po prigovoru carinarnica donosi rešenje. odmah po carinjenju. jer se inače plaća ležarina za komadne. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi. naime. U tom slučaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. 27. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu pažnju. Ako pak komitent želi da robu odveze sam. Izuzetno. uvozna referada treba o tome također obavijestiti transportni odjel koji će prisustvovati pretovaru i odvoženju i pobrinuti se za utvrđivanje stanja robe u slučaju oštećenja ili gubitka. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista špediter (pošiljalac) je dužan da upiše belešku »ponovna predaja bez promene tovara«. čiji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. Ako preduzeće za međunarodnu špediciju ima svoju funkciju transporta. ili špeditera kojom se jamči plaćanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. Spt 31. Ukoliko se radi o pošiljci koja je prispela železničkim transportom i treba da bude otpremljena dalje. Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je pošiljka za sve vreme bila na čuvanju kod železnice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje. jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista.7. carinarnica može primiti i barirani ček ili drugi oblik gotovinskog plaćanja. U svakom slučaju.ne bi složio sa proračunatom visinom carine i pristojbi. 7. Carinski obveznik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke. Prema želji nalogodavca roba se nakon carinjenja može uskladištiti u neko javno skladište ili u 85 . Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovarištu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. u kom slučaju podnosilac JCI ima pravo žalbe nadležnoj upravi carina. onda se nalog za reekspediciju obično daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista. Uz zahtev za reekspediciju mora se. @eleznica zaračunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu.

funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvršenoj otpremi. Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice). u smislu propisa o naknadi štete za oštećenu ili izgubljenu robu. odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. iskupljenu prevoznu ispravu. signiranje i sl. U tu svrhu špediteri koriste posebne formulare koje sami štampaju. U špediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta. odnosno carinskom stovarištu. rečni i drumski prevoz. špediter i prevoznik. a svega toga kod zbirnih (npr.). Ima špediterskih preduzeća u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport. Tako špediteri prikupljaju manje komadne pošiljke i nakon kompletiranja većih količina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku pošiljku svojoj filijali ili drugom špediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno brže nego da se otprema pojedinačno komadno.). ili je svedeno na minimum. odnosno stovarišta. a osim toga špediter ima računa da svom komitentu zaračuna i nešto jeftiniji prevoz nego što bi on za tu pošiljku platio da ju otprema komadno. Zbirni transport Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost špediterskih poduzeća. avionski. vagonskih) pošiljaka nema. Transportna preduzeća (npr. Funkcija uvoza će u takvom slučaju predati funkciji transporta potvrđenu JCI. 86 . u nekom prikladnom mestu (saobraćajnom ili privrednom centru). koja je u nekim zemljama znatna. naravno da će se i to u nalogu navesti. kao svoju jedinu odnosno najvažniju delatnost. železnica) sa druge strane imaju računa da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinačnim sitnim pošiljkama. vagonske) vozarine. vlasnik robe (pošiljalac-primalac). no najviše je razvijen kod železničkog prevoza. na osnovu kojih se roba može preuzeti iz carinskog magacina. I u ovom slučaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladištu. u tim se obaveštenjima obično primalac upozorava da za slučaj oštećenja ili gubitka zatraži službeni zapisnik od vozara. prepakivanje i sl. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoća da će se pošiljka oštetiti za vreme prevoženja. Najzad. zbog čega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. Najznačajniji zbirni transport vrši se železnicom. a kopiju naloga takođe dostaviti carinskoj funkciji špeditera.8.skladište špeditera (ukoliko ga poseduje). jer su izbegnuti razni pretovari koji se inače javljaju kod prevoza komadno. bilo da se radi o unutrašnjem ili o međunarodnom transportu. špediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike između komadne i zbirne (npr. Tako je npr. kao i kombinacija dvaju grana. odnosno prenosnu ispravu. Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi učesnici u prevozu. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinačnih komadnih (manjih) pošiljaka od jednog ili više pošiljaoca iz jednog grada ili zemlje. tj. prema dispoziciji nalogodavca špediter može izvršiti distribuciju. I naša preduzeća za međunarodnu špediciju imaju znatno razgranat zbirni transport. u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno. Uz nalog treba priložiti i popunjene isprave za daljnju otpremu. u kom slučaju mogu doći u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje. 7. skuplja manipulacija oko utovara. ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta). za koje je potreban skladišni prostor. Ako je prilikom distribucije potrebno izvršiti još neke radnje (prepakivanje. pretovara i istovara. Između ostalog. sortiranje. odakle se takva roba nakon grupisanja upućuje sa jednom prevoznom ispravom na špeditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta. i to tek nakon prijema potvrđene JCI. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu.

počinje npr. Bugarsku. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i špediterske potvrde (FCR). Iran i druge zemlje. svojoj špediterskoj vezi u Salzburgu. prezentacija duplikata tovarnog lista. delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih špediterskih preduzeća. tj. Razlozi za to su višestruki. Ima dosta komadnih pošiljaka koje bi mogle biti obuhvaćene zbirnim prometom. naravno ako inostrani 87 . te će ta špedicija. U prvom slučaju. teorijski je moguće da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe. Naravno da će se zbirni vagon brže formiranja ako između novosadskih špeditera postoji koordinacija i sporazum o zajedničkom tovarenju u Salzburgu. To se može objasniti na primeru otpreme jedne komadne pošiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. Rumuniju. naime. Sa istočnoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen. Sto se tiče korisnih efekata od zbirnog transporta. neupućenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. ako inicijativa za dopremu pošiljke polazi od našeg uvoznika. Buchs (SG) na švajcarsko-austrijskoj granici. Zbirna otprema. Drugo izvorište po važnosti je Buchs (SG). znači. zatim Trelleborg u Švedskoj. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu. korespondentu našeg špeditera u odnosnoj zemlji. Španije i Portugalije. Najjače izvorište zbirne robe za našu zemlju je Salzburg. mora se pošiljka otpremiti direktno železnicom kao komadna pošiljka (pojedinačno). Na taj način stići će do Novog Sada i navedena pošiljka iz Amsterdama i to kad se za špeditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna količina robe za jedan zbirni vagon. kao i eventualno špediteru. Mađarsku.prvenstveno pri uvozu. Kölna itd. pošiljaka kod kojih prevozne troškove plaća pošiljalac (inostrani dobavljač). npr. Tursku. Češku. to će inostrani špediter. tu za špeditere postoje dve alternative: — kada se radi o franko-pošiljkama i — kada se radi o unfranko-pošljkama. namenjena za Austriju. npr. imati računa da našem špediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla. Hamburga. Grčku. nesloga naših špeditera i sl. na koji otpada približno 2/3 od ukupnih količina naše zbirne robe pri uvozu. Najjača sabirališta naše zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemačkoaustrijskoj granici. Milano za robu iz industrijskog područja severne Italije. pri uvozu robe. formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. naime. inostrani dobavljač. Francuske. a ipak se otpremaju pojedinačno. Kod franko-pošiljaka. te Beč. te se tu — u organizaciji tamošnjih specijalizovanih špeditera — formiraju zbirni vagoni za pojedine naše špeditere i za pojedine privredne centre. Za špediciju »Lagermax« stići će na isti način i druga slična roba. Kopenhagena.i/ili špediterska potvrda. već -alternativno. naš špediter ne može zapravo određivati kojem će špediteru inostrani dobavljač predati pošiljku. otprema zbirno je moguća ukoliko su špediteru ostavljene odrešene ruke u pogledu disponiranja. Ta špedicija će preuzeti pošiljku kod dobavljača i budući da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu naše zemlje do Salzburga. Inače. Frankfurta. delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica. koji će na određenom saobraćajnom čvorištu prihvatiti tu pošilju i otpremiti je dalje ka odredištu. tj. izvršiće otpremu te pošiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit. jer o tome odlučuje onaj ko plaća prevozne troškove. u optimalnim vremenskim rokovima. Naš špediter iz Novog Sada (npr. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno. davanjem opoziva inostranom dobavljaču sa zahtevom da robu radi otpreme preda određenom špediteru. u koji se sliva zbirna roba iz Švajcarske. U Salzburg se. «Jugošped» ili neki drugi špediter) će opozivom zamoliti dobavljača da pošiljku preda radi otpreme npr.. kao npr. Međutim. odnosno Leibnitz u Austriji. otprema robe u posljednji čas. jer je to uslovljeno ugovorom. špediciji »Starintex« u Amsterdamu. špediciji »Lagermax« koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. sliva velik broj pošiljaka zbirnog prometa upućenih od strane raznih špeditera iz SR Nemačke i okolnih zemalja. Inače. Engleske. onda špediter može pošiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. kao uslov za isplatu. kome inače naš špediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omogućava da se uključi u taj posao. iz Brisela.

odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. komitent (uvoznik) želi da. popis svih pošiljaka sa potrebnim podacima.). što je u interesu i špeditera i komitenta. Za svaku zbirnu otpremu strani špediter sastavlja bordero. koja će je u svom zbirnom transportu otpremiti određenoj špediterskoj vezi u Salzburgu. tj. Pošiljke prispele zbirnim transportom (uključujući i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin. Ustvari. Obračun i fakturiranje Poslednja faza angažovanja špeditera u izvršavanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvršenih poslova.Rosenbach inostrani špediter će zaračunati našem špediteru prevozne troškove po unapred ugovorenim stavovima. carinske takse i sl. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obično ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaračunatih prevoznih i drugih troškova i obračunatih provizija. uvoznik praktično neće moći završiti taj posao. što je moguće pre. Bez špediterove fakture za prevozne troškove. U takvom slučaju on će u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu određenom špediteru. naravno. Jedan primerak borderoa se priključuje uz tovarni list zbirnog vagona. tada je pogotovo u njegovom interesu da. pribavljanje nedostajućih isprava za carinjenje i sl. a ova će je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. u ovom slučaju špediciji »Starintex«.) za račun nalogodavca. tj. u tom slučaju otpremiti tu pošiljku u svom zbirnom transportu. Potraživanje stranog špeditera i odobrene provizije se likvidiraju. no za franko pošiljke naš špediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. već je važno da taj posao i fakturiše u što kraćem roku. a zatim vrši potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava. Prevozne troškove za kompletan vagon za prevoz na našim prugama plaća obično naš špediter. Prema tome. nije važno da špediter samo obavi neki posao tačno i uredno. a zatim ustupaju računovodstvu na daljnji postupak. manipulaciju. a neka ne. odnosno izvršiti obračun sa bankom po tom zaključku. Ako je on pri tom još i snosio neke troškove (osiguranje. što je moguće pre. pošiljaka kod kojih naš uvoznik plaća prevozne troškove. a deo zarade na razlici vozarine ustupiće u vidu ugovorene provizije našem špediteru. Kod unfranko-pošiljaka. naime. tj. U tom slučaju će manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaračunavati »Lagermax« našem špediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. Za relaciju Amsterdam . Naš korespondent će. zajedno sa troškovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim troškovima. 7. fakturiše izvršene poslove. dobije od špeditera fakturu za izvršene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku. kako bi naš špediter znao kome su pošiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7). koji. Pošiljka na opisanoj relaciji može biti kupljena i uz paritet »franko Salzburg«. vozarinu. u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. a drugi primerak se šalje posebno poštom našem špediteru. treba da budu znatno niži od vozarine za komadne pošiljke koja bi se platila da je pošiljka dopremljena komadno. inostrani špediter tereti našeg špeditera sa odgovarajućim prevoznim troškovima. S druge pak strane. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe. bez obzira što je neka roba frankirana. u ovom primeru na špediciju »Lagermax«.9.dobavljač udovolji zahtevu našeg špeditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. carinu i druge izdatke na tom poslu. Na borderou se obično vrši i obračun prevoznih troškova. 88 . naš špediter određuje vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja. brzo fakturisanje je u interesu špeditera zbog toga što će time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za račun svog komitenta.

na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. to ne doprinosi špediterovom ugledu. Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi troškovi tako i špediterska zarada po tarifi. na 89 . jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona. Nadalje. no uvek tako da faktura »drži«. onda je to za tog špeditera finansijski gubitak. osiguranja. i to sve izraženo po jedinici mere i u fiksnom iznosu. jer je taj posao već zaključio. Naročito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki trošak ili usluga. u tom slučaju obračun po ugovorenom forfetnom stavu ne može ostati. Može se dogoditi da je ponuđeni forfetni stav uslovljen realizovanjem određenih količina robe u datom vremenskom periodu. odnosno sporazumu. u hitnim slučajevima. tj. isporuke.Ponekad. da ne dođe do opravdane reklamacije. Obračun troškova usluga može se vršiti po ponuđenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim troškovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi). Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih troškova. To je obično definisano. te će se u tom slučaju ispostaviti delomična faktura.. Evidentiranje troškova vrši se obično na unutrašnjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu. Obračunu troškova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveću moguću pažnju jer od toga zavisi prosperitet špeditera i njegov ugled u privrednim krugovima. Naravno da o tome treba takođe voditi računa prilikom fakturisanja. Ako špediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta. krivicom dobavljača ili kupca (uvoznika) može doći i do plaćanja kolske dangubnine odnosno ležarine. To ipak ne sme biti razlog da se čeka sa fakturisanjem. Tako dati stav naravno da treba da se temelji na važećim tarifama vozara i drugih uslužnih organizacija. sa napomenom u fakturi da će se komitent naknadno teretiti za određene troškove. no on mora izmiriti eventualna naknadna potraživanja prevoznika. a manje zaračunati prevozni troškovi idu u špediterovu korist. Eventualno više plaćeni prevozni troškovi idu na teret špeditera. Ako ništa drugo. te komitenti gube volju da rade sa tim špediterom i da mu ubuduće poveravaju poslove. ne upiše dostavu na industrijski kolosek i sl. Komitent često ne može priznati takav naknadno ispostavljeni račun. Forfetni stav je u stvari paušalna cena i obuhvata sve troškove oko organizacije otpreme – transporta. funkcija uvoza neće moći saznati visinu svih troškova koji terete taj posao odmah nakon što je isti završen. ne ispuni normu tovarenja. Na uvoznikov zahtev. špediter može dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava špediter često uzima u obzir i moguće refakcije. komad i sl. koji će ih za svoj račun reklamirati. odnosno davanja ponude. već se naknadno zaračunava odgovarajuća razlika. Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturišu.). Kod zbirne robe pojedini špediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove. odnosno ako se fakturiše u manjem iznosu od stvarnog. uskladištenja. pa usled toga nastanu troškovi koji nisu bili predviđeni prilikom davanja ponude. Naravno da će se komitentu sa tom delomičnom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvrđuje fakturisani iznos. a posebno od te granice. koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoželjnih posledica. zavisno od načina rada dotičnog špeditera. u izvesnim slučajevima.) množi sa ponuđenim stavom. obično posebno do određene granice. a u slučaju potrebe držati datu poziciju u evidenciji do određenog roka. te o tome treba voditi računa prilikom ugovaranja. naknade za špediterovo angažovanje itd. odnosno istaknuto u špediterovoj ponudi. pa naravno da se i takvi troškovi posebno zaračunavaju. Može se dogoditi da inostrani dobavljač (ili špediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. dostavom dokumenata o izvršenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih količina u vagone. ako se tako zahteva. a može obuhvatiti i cenu prevoza za određenu relaciju i druge troškove prema špediterovoj ponudi. carinjenja. odnosno vraćanja fakture. odnosno prilikom izrade forfetnog stava.

odnosno »franko fabrika«. Da se komitentu ne bi razlika zaračunavala naknadno kad npr. kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. I jedan i drugi način ima svojih dobrih strana. Kod komadnih pošiljaka postoje tabelarni iznosi prema težini pošiljke (npr.800.osnovu kojih im vrše obračun troškova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. a posebno usluge. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u sličnom slučaju. za vreme obračuna troškova i ispostavljanja fakture. ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude. odnosno tarifi usluga. Obračun troškova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi način fakturisanja špediterskih usluga. špediter može sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem će mu odmah fakturisati ispravne prevozne troškove s tim da špediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. od 101 do 300 kg 1. predstavlja minuciozan posao koji. do 100 kg 1. Vozar (npr. U tom slučaju će organizaciona jedinica koja radi taj posao zaračunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) nešto manju cenu prema internom dogovoru. pa ako je možda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji. teško može obaviti. može lako doći i do toga da se neki posao ni ne fakturiše. te na osnovu njih fakturišu pojedine usluge. Oni te tarife. a neke imaju posebnu fakturnu funkciju. No kod takvog načina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom. Princip je da nijedan trošak kojim je pozicija terećena ne sme ići na teret usluga. a posebno se fakturišu usluge prema ponudi. Takav aranžman je povoljan za špeditera jer se može dogoditi da kontrolna primedba uopšte ne stigne. ako se radi o uslugama filijale dotičnog špeditera koja je obavila neki posao koji fakturiše njena centrala ili druga filijala.). te zaključiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaćanje. treba komitentu posebno zaračunati. on. opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji. komitent može imati i posebne želje koje zna samo referent 90 . Osim toga. međutim. bez sumnje. Taj način podrazumeva fakturisanje svih troškova koji su nastali u toku prevoza. Naime. kontrolna primedba. »franko skladište prodavca«. te zbog takvih uslova rada može da dođe do grešaka pri fakturisanju. za vreme redovnog rada. ali i loših.00 dinara. već se takvi izdaci posebno zaračunavaju. Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granične pristojbe. Sa druge strane takav aranžman je povoljan i za uvoznike jer se može odmah izvršiti definitivan obračun sa krajnjim korisnikom i bankom. Ako fakturisanje obavlja referent. s obzirom na specifičnost špediterskog posla. odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici. ukoliko postoje. jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. a u svakom slučaju koristi komitentova finansijska sredstva. Što se pak tiče zaračunavanja špediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim troškovima. te se pretpostavlja da će najtačnije fakturisati izvršene poslove. drugi referenti itd. Od principa fakturisanja po efektivnim troškovima može se delomično odustati. referent je često prekidan u poslu (telefon. željeznica) može greškom zaračunati manje za neki prevoz. i to u visini efektivnih izdataka. Pojedini špediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrađuje dotični posao. Fakturiranje.). u tom slučaju troškovi dopreme do zbirnog mesta neće biti uključeni u ponuđene stavove i treba ih posebno staviti u račun komitentu. dok se kod vagonskih ili kontenerskih pošiljaka to računa po vagonu odnosno konteneru.00 dinara i sl. U takvoj tarifi određene su cene i drugih špediterskih usluga koje eventualno mogu doći u obzir. jedan referent. Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija. Izuzetak od tog pravila je samo u slučaju. naši špediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). u slučaju ako se fakturišu ispravni prevozni troškovi umesto pogrešno manje zaračunatih. što špediter uočava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova. Da bi se sve to moglo sa sigurnošću sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. prema sporazumu sa komitentom.500. od železnice stigne tzv. ima najbolji uvid u poslove koji su se radili.

pri čemu treba.). Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi. treba da je pregleda odgovorni referent. kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl. u slučaju potrebe. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih. no da to ne radi referent koji vodi posao. znači dostavom uz potpis ili preporučenim pismom. odnosno šefu te poslovnice. po pravilu. dokumenti o predaji robe korisniku i sl. Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvrši detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom. polisa osiguranja. Možda je najbolje rešenje sredina između ta dva načina rada. Pre nego što se faktura prosledi. Po jednoj poziciji može se vršiti jedno ili više fakturisanja. 91 . dostavljati komitentu. a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpiše rukovodilac poslovnice. Zaključkom pozicije (bilansiranjem) utvrđuje se finansijski efekat (bruto dobit) određenog posla. što je moguće pre (u roku od nekoliko dana). zavisno od odvijanja transporta. a zatim se poziciona mapa kao završena odlaže. izvršiti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvršilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. već posebno zaduženi radnik. Ovakav način rada pruža maksimalnu garanciju da će fakture biti ispravne i da neće dolaziti do njihovog vraćanja. te da na osnovu toga vrši fakturisanje. Određeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajućih dokumenata.koji vodi posao. a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi). Prilaže se obično potvrđena JCI. a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. tarifama usluga. da se obraća i referentu. Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni način. Dokumenti koji se šalju uz fakturu moraju se tačno navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. a jedna ili više kopija (zavisi od unutrašnje organizacije preduzeća) dostavlja se računovodstvu na knjiženje. potrebno je da takav radnik-fakturista raspolaže svim potrebnim pomagalima (odgovarajućim ponudama. Da bi takav način rada mogao dobro funkcionisati. Nakon poslednjeg fakturisanja treba. odnosno direktor preduzeća.

92 .

Funkcija izvoza u preduzećima međunarodne špedicije. u skladu sa običajima u trgovini. pa je zato još prilikom štampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje. nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese određene podatke. — fakturisanje. Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice. može biti oblikovana na raznličite načine. nalogodavac treba da takav nalog. zatim. usmeno. pakovanje. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom. izvoz u istočne zemlje. naravno preporučenim pismom. jer inače špediter ne odgovara za štetne posledice nastale zbog pogrešnog tumačenja dispozicije. izvoz u SAD i sl. odnosno prema komitentima (nalogodavcima). obično preko svojih akvizitera. — aviziranje. operativno praćenje. Dispozicija Kao i kod uvoza. POSLOVI IZVOZA Poslovi funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji mogu se sažeti u sledeće tehnološke procese: — pozicioniranje. merenje. Zadatak funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredišta u inostranstvu svim postojećim prevoznim sredstvima.8. u svakom slučaju. kao što su npr. bez obzira kuda je izvoz usmeren. jer obično isti traže da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada).0. poslovnica za drvo. Ipak. — utovar/ukrcaj robe. već unapred zna koji će mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe. 93 . Opštih uslova čak precizno propisuje da se to mora učiniti još istog dana. uskladištenje. doleđivanje. U izvršenju tog zadatka špediter treba često i da osigura robu za vreme prevoženja. Na taj način nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled čega bi moglo doći do zastoja u radu špeditera. za kontenerski transport i sl.). — osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe. kao stručnjak. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika. pa često čak i isti referent. Špediter. početkom jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. potvrdi u pismenoj formi. — ispostavljanje prevoznih isprava. Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije. Ona u stvari predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). Kod nekih špeditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport. za zbirni transport. poslovnica za voće i sl. U krajnjem slučaju prijem takvog naloga može potvrditi i špediter. funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama. Dispozicija se daje na posebnom formularu koji štampaju pojedina špediterska preduzeća i dostavljaju ih svojim komitentima. telefaksom ili elektronskom poštom.). Najčešći način organizovanja je ipak prema vrsti robe. u organizacionom smislu. a u nekim špediterskim preduzećima nema takve karakteristike. — osiguranje. 8. Član 10. poslovnica za tekstil. naplata robe itd. što sve zavisi od veličine preduzeća i obima poslova. zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji. odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje špediteru dispoziciju o otpremi robe. — carinjenje.

osiguranju i carinjenju robe. kamion. Osim toga. brod. nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze (železnica. uz određene uslove. odnosno telefaksa utovarivača kao i broj njegovog telefona.) i na koji će se način otprema izvršiti (sporovoz. Naravno da on ne može suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priložen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. Opštih uslova propisuje da je špediter dužan zatražiti od komitenta potrebna razjašnjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. Da bi špediter mogao pravilno izvršiti svoje zadatke pri izvozu robe. brzovoz. za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba. deklarisanju. a ako se radi o prekomorskom transportu. a može uslediti i kao odgovor na špediterovu ponudu za konkretan posao. Da bi špediter znao kako treba da otpremi robu. može doći do nepotrebnih troškova prilikom isporuke. kako bi se u slučaju potrebe špediter mogao koristiti tim podacima. ekspres. 36. odnosno gde će se roba preuzeti i pod kojim uslovima.ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema običaj da sam to radi. i to ne samo na našem jeziku. komitent treba da u dispoziciji naznači iznos na koji pošiljku želi osigurati. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovarivač). kontener itd. Opštih uslova. Treba. naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. odnosno unapred kupio za drugoga. zbirno). Komitent treba da navede i broj teleksa. pošiljka će se otpremiti neosigurana. U ovom poslednjem slučaju dispozicija. Na osnovu podataka iz dispozicije špediter treba da pravilno deklariše robu kako prilikom carinjenja. broj i datum zaključenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od slučaja (npr. tako i u prevoznim ispravama. onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu. stim što se u tom slučaju kaže da je taj špediter u odnosu na tog izvoznika njegov »kućni špediter«. U međunarodnim kupoprodajama kupac često nije i primaoc robe jer ju je on preprodao. u stvari. što je pogotovu važno kod velikih gradova koji imaju više železničkih stanica. može biti rezultat rada akviziterske službe. no kod izvršenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije. nadalje. Ako želi osiguranje. tačne i potpune podatke o adresi. prema čl. te špediter treba da se pridržava naloga datih u dobijenoj dispoziciji. špediter će zatražiti objašnjenja i u slučaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ograničenja ili propisa u prevozu. Član 10. već često i na stranim jezicima. otprema određenim 94 . Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogrešni podaci. kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati. izvoznik mora u dispoziciji dati jasne. zatim znak. znači prihvatanje ponude. Dispozicija je osnovni dokument u špediterskom poslu. Špediter. osigurava robu samo na izričiti nalog komitenta. čime je ugovor o špediciji zaključen. pa će u takvom slučaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i točna adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona). izvoznik može prepustiti špediteru da o svemu tome sam odluči. jer je to često važno kod određivanja pomorske vozarine. pa ako takav nalog nije dat. navesti način pakovanja. To će svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika. Ugovor se može zaključiti i samo za pojedinačni veći posao. na kojoj relaciji i od kojih rizika. a u njima se poziva na zaključeni ugovor. Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zaključka. Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovački naziv robe na našem i na odgovarajućem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. kao i uputstva o osobinama robe. Dispozicija za odgovarajući izvozni posao može uslediti i kao posledica postojanja duže uspešne poslovne saradnje. Između izvoznika i špeditera može se zaključiti poseban ugovor kojim se jednom špediteru ustupaju svi poslovi dotičnog izvoznika. Osim toga pri otpremi železnicom u dispoziciji treba da bude navedena još i železnička stanica i istovarno mesto (kolosek).

Sve troškove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent. prevozne i druge propise. posebno za uvoz. U pozicionoj mapi se registruju svi troškovi i prihodi po tom poslu. 8. u prvom redu. Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr. Pozicione mape štampa svaki špediter za svoje potrebe obično na polutvrdom kartonu.brodom. posebna za vagonske). Najbolje je te isprave priložiti uz dispoziciju. U nju se odlaže dispozicija. uzorkovanje. 14. mapu. a dužan je isplatiti špediteru i naknadu za već učinjene usluge. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti (npr. železnicu) da izvrši traženu naplatu.. Opštih uslova u takvom slučaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane troškove. prema okolnostima. mantil). Komitent može već datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe.). za sajamske poslove i sl. 12. zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola. U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili nesprovodivosti pojedinih naloga. Prema čl. na prijavu o zaključenom poslu . onda će špediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome će ga na najbrži način obavestiti. a po njegovom završetku pozicija se bilansira. doleđivanje i sl. U tom slučaju špediter šalje robu na adresu svog inostranog korespondenta (špediterske veze) sa nalogom da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa. može propisati otpremu brzovozno). Ukoliko transportni propisi to omogućuju. celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obračunski dokumenti koji se odnose na taj posao. Sistem 95 . Takva dokumenta izvoznik može priložiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti. carinske. Špediter će po takvom zahtevu postupiti ako je to moguće. no ako ih komitent ne priloži. obzirom na ukupnu situaciju. Ako pak. a u odštampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. Nalogodavac je dužan (čl. operativna ili fizička pratnja. a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste pošiljaka (npr. posebno za izvoz. Odmah po prijemu dispozicije određena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvršiti obzirom na postojeće spoljnotrgovinske. Pozicioniranje Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu košuljicu. Rubrika o roku isporuke takođe je odštampana u formularima dispozicije. posebna boja za komadne.). To se odnosi. treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve što je potrebno da do tog roka roba bude i isporučena.izvoz. nadalje. Špediter. Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok određenog posla sa tačnim datumima kada je šta rađeno odnosno izvršeno. te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaćenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. to ne bi bilo moguće. a može obavezati špeditera da ih ovaj sam pribavi. od komitenta treba odmah zatražiti potrebna razjašnjenja. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira. a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. Komitent može u dispoziciji dati nalog špediteru da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa (pouzeća). te navesti dokumenta koja treba priložiti uz prevozne isprave. umesto otpreme sporovozno. Opštih uslova) da pravovremeno preda špediteru potrebnu dokumentaciju za izvršenje dispozicije.1. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaćena obaveza u pogledu frankiranja kako bi špediter mogao jasno zaključiti koje je troškove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca.). zabrana prevoza brodovima određene zastave i sl. posebno za tranzit. špediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena. špediter može zadužiti i vozara (npr. uverenje o poreklu i sl.

a za druge poslove (uvoz. Naime. Kod CIF-prodaje. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaća transportna preduzeća. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. 8. Osiguranje tovarnog prostora Izvozna roba se može otpremati za inostranstvo različitim transportnim sredstvima.) vode pozicionu knjigu. pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata. iz pozicione knjige (kartoteke). (4) i da pripada trećoj poslovnici (3). Međutim. no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada. Kod funkcije izvoza bi npr. da li domaća ili strana transportna preduzeća. referada u funkciji izvoza potvrđuje prijem dispozicije kao i eventualno priloženih isprava. Potvrda se daje na posebno odštampanom obrascu koji svaki špediter štampa za svoje potrebe. kod otpreme železnicom ova okolnost ne pričinjava nikakav problem. Slično je i kod otpreme robe rečnim pa i drumskim transportom. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme pošiljke. kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi. iako pravo izbora brodara ima naš izvoznik. pogotovo kad je takav način proveravan decenijama (pa i duže) i pokazao se kao vrlo praktičan. Nema sumnje da je i jedan i drugi način jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i ažurno i ako se uključi odgovarajuća računarska podrška. Evidentiranje pozicija može se vršiti u tzv. odobrenja i sl. I-43-124) označuje redni broj posla u 2004. a evidencija pomoću kartoteke smatra se savremenijom. pojedini špediteri praktikuju kombinovano evidentiranje. kod uskladištenja) vode kartoteku.). Ipak se sistem evidentiranja pomoću pozicione knjige smatra sigurnijim.). To je tzv.). Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuću poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu košuljicu. pri čemu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim špediterom. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. odnosno iz pozicionih košuljica ne vide se režijski troškovi i druga davanja poduzeća u celini. ali se prevoz može obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzeća. pa iako referade. koji dolazi ispred rednog broja posla. u pozicionu knjigu se obično upisuju i svi troškovi koji terete tu poziciju. Pravu sliku finansijskog stanja preduzeća može dati samo finansijski funkcija. izvoz itd. ponekad nije moguće izabrati domaćeg brodara. ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi. Broj iza te karakteristične oznake (npr. U principu.. pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih troškova. god. karakteristični broj. npr. godini. a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan. to još ne znači da je poduzeće u celini aktivno. poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama. jer pozicija ne sme biti u gubitku. jer se otprema obavlja vagonom koji železnica dostavi na utovar. karakteristični broj mogao biti I-43. Da li će se koristiti ova ili ona transportna grana.2. zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora. te će npr. budući da ili nema linije na toj relaciji. Nakon pozicioniranja. odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji. bruto dobit. da se neka nedostajuća isprava dostavi u određenom roku i sl. iz koje je godine i koja ga poslovnica obrađuje. budući da ona iskazuje samo tzv. tako da za neke poslove (npr. 96 .izbora brojeva različit je kod raznih špeditera. kompenzacija u nekom drugom slučaju i sl. Međutim. Poziciona knjiga je stariji način vođenja špediterske evidencije o primljenim dispozicijama. koja i vrši bilansiranje stanja čitavog poduzeća.

komadne pošiljke teže od 500 kg. kao i slučajevi kad se pristojba ne zaračunava. funkcija izvoza treba da na železničkoj stanici pravovremeno naruči potreban broj vagona. a pravne osobe (npr. smatra se da je od narudžbine odustao. potrebno je da. ali najduže do kraja tekućeg meseca u kojem je vagon naručen. Železnice raspolažu mnoštvom tipova i vrsti vagona. Pošiljalac. odnosno dok naručilac narudžbu ne stornira. funkcija transporta u preduzeću. on takav vagon naručuje na železničkoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku pošiljku. obzirom na unutrašnju organizaciju poduzeća. ne treba smatrati kao obećanje ili obavezu da će naručeni vagon biti za određeni dan i dostavljen. međutim. Čim radnici špedicije znaju više o karakteristikama pojedinih tipova vagona. Davanjem te izjave važnost narudžbine se produžava sve dok železnica ne dostavi vagon. potrebno je da prethodno sa železničkom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i načinu dovoza. Vagoni se naručuju na utovarnoj železničkoj stanici u službenom radnom vremenu na posebnom železničkom obrascu Kol-23 »Kolska narudžbenica«. pošiljalac tovari sve vagonske pošiljke. Ako špediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinačnim pošiljkama. po komadu i predmete specifičnih veličina. Sastoji se iz narudžbenice koja ostaje železnici i potvrde na kojoj železnička stanica potvrđuje naručiocu prijem narudžbine. kao i pošiljke živih životinja i sl. Narudžbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naručen. taj posao radi npr. jer su takvi slučajevi takođe česti. onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudžbu vagona za određeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na železničku stanicu.5 m i visine 2 m. Tu izjavu može dati već prilikom predaje narudžbenice. prema kojima špediteri treba da znaju i olakšice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. naručilac je dužan izjaviti da li ostaje pri datoj narudžbini. Visina pristojbi. po pravilu. Odgovorni radnici u špediterskom preduzeću treba da znaju i propise o otkazu. pojedini špediteri imaju posebne ugovore sa železničkim stanicama o naručivanju i dostavi vagona. špediteri) i pečat. namenjenih za pojedine vrste robe. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bočna vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka širine 1. Ako je pošiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je dužan sam utovariti. dužan je naručiti odgovarajući vagon za određeni dan za robu koju sam tovari. Ako naručilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naručio. Međutim. ako takve komadne robe ima u većim količinama. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. Otprema robe železničkim transportom Ako robu treba otpremiti u inostranstvo železnicom kao vagonsku pošiljku. visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon već postavljen za utovar ili ne. osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi način naručivanja (telefonski. odnosno špediter. Ako naručilac otkaže naručeni vagon. ispod kojeg treba staviti potpis. te da li se radi o običnom ili specijalnom vagonu. tim će moći bolje iskoristiti sve postojeće mogućnosti koje daje železnički transport. Ako železnica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati. Ako. Tu potvrdu. navedeni su u železničkoj tarifi (RT-6). Komadne pošiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u železnički magacin bez posebne narudžbine vagona. podnese železničkoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23). 97 . Inače. pri čemu se često praktikuje da špediter obavi utovar direktno u vagon koji mu železnička stanica stavi na raspolaganje. usmeno).2. za što postoji na poleđini iste odštampan odgovarajući tekst.0. Zato je korisno da vezu sa železnicom održavaju radnici špedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na železnici i koji su upoznati sa specifičnostima njenog poslovanja.8. Prema postojećim propisima naših železnica. Propisi o naručivanju i dostavi vagona vrlo su važni za špeditera i radnici špedicije ih moraju poznavati. Kolska narudžbenica je železnički prodajni obrazac i može se kupiti na svakoj železničkoj stanici.

u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv. ili neopremljen i bez posade. Naručilac prevoza može istovremeno biti i vlasnik robe. Obično se precizira područje u kojem će brod ploviti. koji naše pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. Brod se. Naručilac preuzima na sebe troškove održavanja broda za vreme trajanja ugovora i troškove pogonskog goriva. mada se u praksi ta dva pojma često pogrešno identifikuju. naravno. Brodski prostor se takođe može osigurati i zakupljivanjem. Naziv ovog dokumenta potiče od italijanskog izraza »charta partita«. angažovanjem srazmernog dela broda (npr. Kod brodarskog ugovora zaključenog na vreme. u stvari. obuhvataju dve vrste ugovora. mesto i vreme preuzimanja broda. Bareboat Charter). on može dužnost krcatelja poveriti npr. pa je stoga u našoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup »golog« broda. Charter Party. ali u slučaju kada se celokupan teret ne može prevesti samo jednim obrtom – putovanjem na ugovorenoj relaciji. Ugovor o zakupu broda je u širem smislu takođe ugovor na vreme. 1/3 broda) ili angažovanjem samo određenog brodskog prostora (npr. Otprema pomorskim transportom Potreban brodski prostor može se osigurati zaključivanjem odgovarajućeg brodarskog ugovora (Charter). odnosno zaključivanjem odgovarajućeg ugovora o zakupu broda (Demise Charter. no ako nije mogućnosti da vrši tehnički nadzor nad ukrcajem ili to ne želi. nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru. Naručilac može biti ujedno i krcatelj. Danas se. U srednjem veku je bio običaj da se napiše ugovor. tj. I jedan i drugi ugovor mogu se zaključiti za prevoz stvari angažovanjem celog broda. Njegov klasičan primer je brodarski ugovor za jedno putovanje. Brodarski ugovor za putovanje najčešće se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipičan prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa — ugovorenog putovanja. koriste se tipizirani ugovorni formulari. Pri zaključivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naručilac prevoza (unajmitelj). jednog brodskog skladišta). naime.tzv. može dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom. što je karakteristično za linijsku plovidbu. Brodarski ugovori. što je karakteristično za slobodnu plovidbu.2. prema tome. papir podeljen na dva dela. Bareboat Charter je. ili pomorsko-prevozničkog ugovora (Bill of Lading Contract). dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore.1. Vlasnik robe može posao oko čartriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove. može se sklopiti brodarski ugovor na više putovanja (Consecutive Voyage Charter). kao i kod ugovora na putovanje. — brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i — brodarski ugovor na vreme (Time Charter). saglasno našem Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.8. Radi pojednostavljenja procedure oko zaključenja ugovora. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter. no to ne mora biti. pri čemu se vozarina po pravilu plaća unapred. brod se čartrira zajedno sa posadom na određeno vreme. podere) na pola. poznati 98 . s tim što se brodarski ugovor na vreme u praksi najčešće zaključuje za ceo brod. no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. a to može biti pomorski agent ili špediter. specijalizovane za te poslove. pa se potom taj ugovor prereže (pocepa. Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadržajem ugovora . a kao podloga kod ovog ugovora. ne radi tako. podvrsta Demise Chartera za slučaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade. ali ne i Time Charter u savremenom značenju tog pojma. pri čemu je svaki učesnik u ugovoru zadržao po jednu njegovu polovinu. lučkom špediteru. Kod nas te poslove obavljaju obično lučki špediteri i pomorske agencije. Charter Party Forms). sa standardnim listovima prevoza. Charter Party.

odnosno brodskog prostora. Manje avionske pošiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obaveštavanja i iste se otpremaju redovnim linijama. prevoz će poveriti nekom domaćem autotransportnom preduzeću.3. pri čemu nije potrebna nikakva predbeležba ukoliko je poznato da odnosno rečno brodarstvo prima takve pošiljke na željenoj relaciji. prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. Kad je reč o linijskom prevozu. osim u slučaju ako je roba prodata franko skladište prodavca. 8. Otprema ostalim prevoznim sredstvima Od ostalih prevoznih sredstava može doći u obzir prevoz avionom. treba napomenuti da udruženja brodara (linijske konferencije) izdaju čiste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu). dakle. Svi ostali uslovi sadržani su u teretnici (Bill of Lading). potrebno je sklopiti odgovarajući aranžman sa rečnim brodarom bilo direktno. nazive ukrcajne i odredišne luke. Ukoliko se radi o većim količinama robe. kod kojih nema pregovaranja čak ni o pojedinim klauzulama ugovora. vrstu i količinu tereta i visinu vozarine. Ovde brodski prostor. do čijeg zaključenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda. »Dead freight«). U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevozničkog ugovora. Ugovor se zaključuje na principu »uzmi ili ostavi« (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u određenom linijskom brodu. Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon. Isto vredi i za ostale naše avio-prevoznike. Otprema drumskim transportom Roba se može otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta. nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi. Prilikom zaključenja pomorsko-prevozničkog ugovora sastavlja se zaključnica (Cargo Booking Note). Ali.po svojim skraćenim imenima (Code Names). naravno ako takvim raspolaže. već se jednostavno traži prevoz određene količine stvari (po pravilu komadnog tereta). pa linijski brodar može i bez pristanka naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom. Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio špediteru. ista se predaje u magacin odnosnog rečnog brodarstva. kod pomorskoprevozničkog ugovora ona se ispostavlja u svim slučajevima. Otprema robe rečnim transportom Otprema robe rečnim prevozom može se realizovati kao komadna ili kao šleparska isporuka.4. 8. dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje). Ako se neka roba želi otpremiti rečnim transportnim sredstvima komadno. pa i u slučaju da odustane od prevoza (tzv. a naručilac obavezu plaćanja vozarine. pogotovo ako se radi o korišćenju vozila u povratku i ako je to inače dozvoljeno. »mrtva« vozarina ili vozarina »prazno za puno«. što kod brodarskog ugovora nije moguće. Posredstvom naših avio-prevoznika takve se pošiljke 99 .2.2. 8. pri čemu izvoznik (ili u njegovo ime špediter) može birati drumskog prevoznika po želji. ovaj će prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz. a ugovora o zakupu broda Barecon B. Tek u krajnjem slučaju može se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku. Ako on takva vozila nema. čiji sadržaj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka.2. kao najvažnijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem. u kom slučaju pravo izbora vozara pripada kupcu. bilo putem njegovog agenta. engl. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu će se koristiti uvek vozila pod režimom TIR.2. U ugovoru se tada određuju uslovi prevoza. te prava i obaveze obeju strana. brodarskog ugovora na vreme Baltime.

Inače. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti. sve što je važno za optimalni prevoz. od tarifne službe. Često puta i sasvim mala greška ili nepreciznost može prouzročiti krupne posledice npr. referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove.redovan (1). potpisan od pošiljaoca s jedne strane. uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutrašnji saobraćaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31. rečnom i poštanskom transportu. najpovoljnije tarife. precrtava unakrsnim dijagonalama kvadratić pod 2 (denčana). Nakon instradiranja tarifna funkcija vraća pozicionu mapu funkciji izvoza. a u protivnom precrtava kvadratić pod l (kolska). To se radi tako. ispravno naznačenje vrste robe i potrebne klauzule. Uslovi prevoza utvrđuju se ugovorom. u pogledu visine zaračunate vozarine. Kod otpreme poštanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti poštanskim propisima u pogledu pakovanja i težine paketa i predati paket pošti radi daljnje otpreme. Pošiljalac. prevozno sredstvo. pošiljalac ga određuje precrtavanjem kvadratića l ukoliko se opredelio za redovan prevoz. tovarna karta. Ako pak predstoji otprema veće količine robe. u dispoziciji propisao prevozni put. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava pošiljalac. Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list. tj. odnosno u njegovo ime špediter.0. 100 . 8. izveštaj o prispeću. te železnice s druge strane i overen pečatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava. investcionih dobara ili opreme za što je potreban kompletan avion. Ako pri predaji pošiljke pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu kola (vagona).mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredišta do kojih naši avioprevoznici nemaju liniju. ispostavlja prevozne isprave u železničkom. tj. pa eventualno i način prevoženja. isti se unajmljuje od odgovarajuće vazduhoplovne kompanije (naše ili strane) za konkretni prevoz. 8. prilog 7). Inače. Ukoliko je nalogodavac npr. oročen (2) i dogovoren (3). a ako je posebno dogovorio sa železnicom uslove prevoza onda precrtava kvadratić pod 3. da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. To znači. instradiranje će se uglavnom svesti na tarifsko naznačenje vrste robe. Način popunjavanja U špedicijama se najčešće dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz železnicom. koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denčane) pošiljke i za sva tri moguća načina prevoza . Treba imati na umu da tovarni list. Između pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava železnica (v. pod 2 ako želi oročen prevoz. da tarifska funkcija treba da naznači najpovoljniji prevozni put. što se tiče načina prevoza. U unutrašnjem železničkom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umeće. Ispostavljanje prevoznih isprava Ispostavljanje prevoznih isprava spada takođe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) pošiljalac. takva uverenja često prouzrokuju kasnije neugodne posledice. uputstva se daju obično na posebnom formularu koji štampaju špedicije za svoje potrebe.3. dok su odgovarajuća uputstva za popunjavanje tovarnih listova za međunarodni saobraćaj data takođe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odštampano u PIM-u. određivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije. a u vazdušnom samo u slučaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. duplikat tovarnog lista i kopija.3.

Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list. izveštaj o prispeću. a uputstva za popunjavanje otštampana su na poleđini poslednjeg lista formulara.U međunarodnom železničkom transportu postoje četiri vrste tovarnih listova i to: — obrazac K-503 — Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz). Pošiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. — obrazac K-511 — Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braćaj sa SSSR.stvari na JZ (162). težim i načinu pakovanja robe. a posebno za međunarodni saobraćaj. koja je određena za upisivanje raznih propisanih i dopuštenih izjava. Međutim. mogu iste naručiti i direktno iz železničke štamparije u Subotici. odnosno napomene za primaoca ili agenta u odredištu. Pojedini špediteri kojima trebaju veće količine tovarnih listova. nemačkom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu pošiljaka . Taj formular ne sme biti bele boje. pri čemu se može umetnuti još i obrazac »Otpremnica« koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. Jedna od najvažnijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika »Izjave«. popis priloženih isprava itd. ima rubrike kao i međunarodni tovarni list. Spisak takvih izjava na našem. a ostale delove pošiljalac. po želji i s odštampanim odgovarajućim podacima (adresa primaoca. tovarna karta. priznanica. već služi samo za interne potrebe špedicije (v.SSSR popunjava železnica. Kopije nemaju značaj tovarnog lista. francuskom. te podatke o službenom vaganju i brojanju. Osim uputa iz priloga 2 PIM-a. U unutrašnjem transportu to će biti »Prijemni list« (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinačnim otpremama. adresu pošiljaoca i primaoca. Tovarne listove štampaju pojedina preduzeća rečnog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj železničkoj stanici. Rubrike sadrže podatke o količini. a u međunarodnom transportu treba dodati još i prevod na francuskom. Najuobičajeniji je način popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomoću karbon-papira na pisaćoj mašini. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista pošiljalac određuje način prevoženja. — obrazac K-504 — Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz). za popunjavanje važe i odredbe člana 12 CIM. — obrazac K-512 — Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraćaj sa SSSR. mesto otpreme i odredišta. a ostale železnica. a popunjava ih pošiljalac (špediter) prema postojećim rubrikama. niti taj formular ima važnost duplikata tovarnog lista. a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na železničkim stanicama. kopija i prepis kopije tovarnog lista. odnosno duplikata. vrsta robe. prilog 7). naziv brodara. Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ.). određene klauzule i sl. Osim tovarnih listova postoji u železničkom transportu mogućnost otpreme i na osnovu ekspresnog lista. pošiljaoca. Upotreba ćirilice u međunarodnom prometu nije dozvoljena. štampaju špedicije za svoje potrebe. a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista. »prijemni list« se ne popunjava 101 . U rečnom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista. Kod COTIF-tovarnih listova pošiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje. Kao potvrdu o predaji robe na prevoz pošiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu). nemačkom ili italijanskom jeziku. ako se predaje 5 ili više paketa odjednom. Mogu biti upisane i razne izjave. koje moraju nositi oznaku »Kopija«. Ovaj način prevoženja upotrebljava se kod naročito hitne (ekspresne) robe. U unutrašnjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom). a između pojedinih listova je već prilikom izrade umetnut indigo-papir. Za otpremu paketa putem pošte prevoznu ispravu popunjava pošiljalac. duplikat tovarnog lista. posebno za unutrašnja. Formular se sastoji iz 4 lista: matica. slično kao i u železničkom transportu. no železnička stanica na njega ne stavlja pečat. popratnica — izveštaj o prispeću i izdatnica.

mora dati sve potrebne podatke.). Za unutrašnji transport autotransportna preduzeća štampaju tovarne listove svako za svoje 102 . U takvom će slučaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvođaču (pošiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe železnici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti špeditera o otpremi. posredstvom teretnice roba koja plovi može biti prodata i više puta. Izdavanju teretnice obično prethodi sastavljanje odgovarajućeg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha. može biti stavljena u promet.). na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u našem slučaju špediter) istovremeno sa predajom robe na brod. pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrešnih ili nedovoljnih podataka. a štampa ga Privredna komora za potrebe naših autoprevoznika. Isprave koje ispostavlja prevoznik U vazdušnom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzeće štampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca.v. U međunarodnom transportu otprema paketa vrši se na osnovu »Sprovodnice« (obrazac CP-2) i »Prijemnog lista« (obrazac P-10). formulara sastavljenog od: — dispozicije ukrcaja (Shipper's Note). Pravilo je da se teretnica izdaje nakon završetka ukrcaja tereta na brod. ustvari. izdaje krcatelju oficirsku potvrdu. Tovarni list popunjava u praksi robna služba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje pošiljalac. onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotičnog avioprevoznika. tj. registrovanih za prevoz u međunarodnom drumskom transportu. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice. može biti u Zagrebu. odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara. Dispozicija ukrcaja je. uz navod otpremnih podataka (broj vagona. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading . aviziranje inostranog kupca i domaćeg izvoznika i sl. U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom transportu. U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu. izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj. kojom potvrđuje da je roba ukrcana na brod. a nalog za ukrcaj odlaže (arhivira) u svoju dokumentaciju. pošiljalac popunjava umesto »Prijemnog lista« (P-10) »prijemnu knjigu« (obrazac P3). Za vrednosni paket popunjava se »Prijemni list sa sprovodnicom« (obrazac P-11). Ako se predaje 5 ili više paketa.već pošiljalac upisuje pakete u »Prijemnu knjigu«. Tovarni list za međunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Međunarodnom drumskom konvencijom (CMR). Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj. težina i sl. ili prvi oficir palube. 8. U slučaju da je špediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika.1. Čest je slučaj da se otprema vrši iz nekog mesta u unutrašnjosti gde špediter nema svoje ispostave. kojim se zapovedniku nalaže da preuzme i ukrca opisani teret. — naloga za ukrcaj (Shipping Order). Obrasci se popunjavaju prema postojećim rubrikama. u našem slučaju špediter. Tovarni listovi se štampaju u više primjeraka (prema želji i potrebi) a imaju osobine slične železničkom tovarnom listu. osiguranje. Ovo je potrebno radi eventualnog praćenja pošiljke i drugih radnji (carinjenje. a mogu se kupiti na svakoj pošti. i — oficirske potvrde (Mate's Receipt). kako bi se izbegle špekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje više teretnica. jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotičnu robu. a pošiljku otprema proizvođač iz Virovitice železnicom. krcatelj je dužan da mu vrati oficirsku potvrdu. koja će mu omogućiti eventualno daljnje disponiranje teretom. prilog 7) ispostavlja brodar. tj. Izvoznik npr. datum. Naravno da mu pošiljalac. Po završenom ukrcaju zapovednik.3. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod.

sanitetske. uz tovarni list u železničkom transportu. te koji se dokumenti i u kojem broju traže u pojedinim slučajevima. Pošiljalac. Sve zavisi od transportnih osobina robe. gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva. Ako to pojedine zemlje zahtevaju. 8. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta Gotovo redovno. pošiljalac može uz prevoznu ispravu priložiti i druge isprave koje se odnose na pošiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloži. moraju se priložiti i razne druge isprave. u slučaju ako otpremna železnička stanica nije u stanju da izračuna prevozne troškove koje je na sebe preuzeo pošiljalac. Obrasce frankaturnog računa štampa železnica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a železničke stanice ih na zahtev mogu ustupiti špediterima i ovi ih mogu.potrebe. prilaže frankaturni račun. te isprave se takođe prilažu uz odgovarajuću prevoznu dokumentaciju. jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom. odnosno špediter. koji se može nabaviti na svakoj železničkoj stanici. 103 . To je železnički obrazac sa oznakom K-401. Nadalje se npr. Tako npr. Naime. Broj prijava za pojedinu zemlju određen je Reglementacijama međunarodnog saobraćaja (RS). Utovar/ukrcaj robe Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvršiti komitent ili špediter sa svojim radnicima. Tu se misli na razna uverenja i svedočanstva (npr. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim državama. Sva dokumenta koje se prilažu uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku »Prilozi«. onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice. U tom slučaju pošiljalac (špediter) polaže na otpremnoj železničkoj stanici depozit u visini približnih prevoznih troškova. o kvaliteti i sl. ali prema uzorku usvojenom od strane republičkih udruženja drumskog transporta (prilog 7). popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu pošiljku. vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutrašnjosti preuzeo i obvezu da će robu predati izlaznoj carinarnici. Ako se roba ocarini u unutrašnjosti. a taj posao se može poveriti i specijalizovanom uslužnom preduzeću.3. u slučaju potrebe. pa na priloženoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraća carinarnici koja ih je ispostavila. gotovo redovno. Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM. a otisak formulara dat je u prilogu 7. veterinarske i druge institucije. tako i za tranzitnu i uputnu zemlju. od vrste prevoznog sredstva. uz tovarni list treba priložiti odgovarajući broj formulara »Međunarodna carinska prijava« (TIF). 8.) koje izdaju nadležne privredne komore. Za izvršenje određenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja pošiljalac je dužan da pribavi propisane isprave. U međunarodnom poštanskom saobraćaju potrebno je uz »Sprovodnicu« i »Prijemni list« priložiti određeni broj »Carinskih deklaracija« (poštanski obrazac CP-3). a konačni obračun prevoznih troškova (koje otpremna železnička stanica nije mogla odmah obračunati) vrši se na frankaturnom računu koji se prilaže uz tovarni list i prati pošiljku. u železničkom transportu kod izvoza robe. te će prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji. Taj obrazac se može obezbediti na svakoj pošti.2.4. Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naša roba. kako za otpremnu. a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Međunarodnom paketskom tarifom. Obično o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija. uz prevozne isprave karakteristične za međunarodni transport. popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. U svakom slučaju funkcija izvoza treba da se o tome stara. o poreklu.

špediterska preduzeća imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. Ako pak špediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr. obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u špediterskom preduzeću. ako je u komitentovoj dispoziciji ili opštim nalogom dat nalog za osiguranje. Podaci se unose kopiranjem. Osiguranje u špediciji. u ovom slučaju. Međutim. U tom slučaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogući nesmetan rad. špediter je ipak dužan da upozori komitenta na takve posledice i preporučiti mu da pošiljku osigura od odgovarajućih rizika. 8. Plaćanje premije vrši se periodično za protekli period u skladu sa propisima o plaćanju u privredi za sve osigurane transporte. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje. tj. kamionu). Nalogodavac može dati i opšti nalog za osiguranje svih njegovih pošiljaka. »privremenim pokrićem«. kod izvoznih osiguranja osiguravatelj često treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. vagonu. odnosno saglasno sklopljenom ugovoru između špeditera i osiguravatelja. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) čim budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj pošiljci. naravno nakon što osiguravatelj izvrši na njoj obračun premije i potpiše je. takva ponuda služi istovremeno i kao polisa. Kao što je već navedeno prilikom obrade uvoza. Osiguravatelj svakodnevno predaje špediteru prihvaćene polise uz zaduženje premije. Osiguranje Prema članu 36. u manjim filijalama) onda će za taj posao ili angažovati sezonske radnike ili će utovar poveriti specijalizovanoj uslužnoj organizaciji. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadrži posebne rizike od kojih bi špediter trebalo da osigura pošiljku. tada će izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija će se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angažovanjem odgovarajućih logističkih preduzeća realizuje utovar robe. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji. Međutim.5. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara pošto za sve eventualne štete komitent tereti špeditera. štetne posledice koje bi mogle iz toga proizaći padaju na njegov teret. uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u slučaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku. To se postiže tzv. kao i protiv kojih rizika treba izvršiti osiguranje. tada se utovar vrši u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa. Kod izvoznih pošiljaka ređe dolazi u obzir upis u knjigu pokrića nego što je to slučaj kod uvoza. onda je najbolje da izvoznik dostavi špediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. budući da su u najvećem broju slučajeva poznati svi podaci o pošiljci. upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokrića. ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. špediter je dužan da osigura dotičnu robu samo protiv uobičajenih transportnih rizika. Opštih uslova. Umesto knjige pokrića privremeno pokriće se može ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. Ti ugovori predviđaju da su sve pošiljke tog špeditera pokrivene osiguranjem. a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. iznos osiguranja. špediter vrši osiguranje samo po izričitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinačnu otpremu. 104 . Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili će se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru.Ako špeditersko preduzeće ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju. To se obično radi kod istovrsnih pošiljaka koje se otpremaju u dužem periodu. a u takvom slučaju špediter osigurava sve pošiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove.

Prijavu o zaključenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadležne banke. Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI). Roba se može izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutrašnjosti ili na pograničnoj carinarnici. koje se prilažu uz dotičnu JCI (tovarni list. prijavu o zaključenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. kamionu. JCI treba popuniti tačno i savesno. na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj količini. 105 . Nadležna carinska uprava može. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio. u železničkom vagonu.pregleda robe i . izvršiti propisane radnje takođe u roku od dva sata. Tako npr. računajući od trenutka završenog utovara ako se izvozna pošiljka carini u otpravnoj železničkoj stanici. odnosno koje ima pismeno ovlaštenje ili dispoziciju izvoznika.). kao i podacima o drugim ispravama. prijavu o zaključenom poslu i druge isprave. obavlja posle zaključenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu. po pravilu. jer svaka greška može povući za sobom vraćanje dotične deklaracije od strane carinskog organa. u kojem slučaju izvoznik obično snabdeva špeditera praznim formularima svojih faktura. domaća roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje. špediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika. funkcija izvoza će ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu. Carinjenje se.8. .podnošenja JCI (sa prilozima). Kad carinarnica primi JCI. Što se tiče isprava potrebnih za carinjenje.proračuna i naplate carinskih taksa. Roba se može izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. uvesti ograničenja. Inače. ako se izvozna pošiljka carini u usputnoj stanici. konteneru i sl. kao i ostalu potrebnu dokumentaciju. međutim. ili u skladištu prevoznika. što zavisi od opredeljenja izvoznika.). JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzeće koje izvozi robu (izvoznik). vrsti i vrednosti robe koja se upućuje u inostranstvo. Uz JCI treba priložiti prevoznu ispravu. npr. računajući od trenutka prijema potrebne dokumentacije. a neke i sam da ispostavi. prijava o izvozu robe itd. odnosno od trenutka kada je carinski organ obavešten da je pošiljka pripremljena za carinjenje.6. Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u železničkom vagonu određeni su kratki rokovi. Pošiljalac (špediter) je dužan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata. ako otpremu vrši dobavljač iz nekog drugog mjesta i sl. naime. u nekom usputnom mestu ili na pograničnoj carinarnici. koje špediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. ona utvrđuje: — da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena. odnosno od trenutka obaveštavanja o dolasku. Prilikom određivanja mesta carinjenja. već prema opredeljenju carinarnice. Za slučaj prekoračenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu. Carinjenje Prema odredbama Carinskog zakona. Carinski organ. slično kao što je navedeno kod uvoza. a za netačno prijavljivanje robe predviđene su i odgovarajuće kazne. prema kojima se u pojedinim carinarnicama neće moći cariniti izvesna roba. faktura. pak. izvozno carinjenje se sastoji iz: . fakturu. naravno da funkcije izvoza u špediterskim preduzećima moraju o tome voditi računa. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je špediteru obično zajedno sa dispozicijom i prijavom o zaključenom poslu.. Carinski organ dužan je. U praksi to redovno radi špediter. carinskom magacinu i stovarištu. Ponekad ipak to neće biti moguće. zbog čega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe.

— da li je dotična privredna organizacija ovlaštena da vrši izvoz. tj. te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI. od . o izvršenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje.. Špediteri obično imaju urađene posebne formulare koji im služe za dostavljanje takve dokumentacije. polisu osiguranja. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. Svakako da će u tom slučaju naš špediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije. te da li su te isprave valjane. u kojem će slučaju špediter organizovati potragu za robom.. odnosno ako se zadrži na putu preko potrebnog vremena. Nakon izvršenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor. To je obično uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru. distribucije ili naplate.) i fakturu za izvršene poslove. Ako se carinjenje obavlja na pograničnoj carinarnici. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovođenju izvoznikovog naloga. Takva obaveštenja o otpremi nazivaju se »bordero« i daju se na posebnim formularima koje 106 . zatim ako to propisuje akreditiv. inostranih špeditera u pojedinim zemljama. Isto tako je dužnost špeditera da o otpremi izvozne pošiljke obavesti i primaoca. Pritom će se voditi računa o tome da uputstva stignu svakako pre nego što stigne pošiljka.. Ako je sve u redu. takođe je dužan da obavesti komitenta o preduzetim merama. kao i u slučaju ako se pošiljka izručuje uz naplatu određenog iznosa (pouzeće). Ako takav posebni nalog i ne bi postojao. To je najčešće slučaj ako se radi o zbirnoj robi.. a eventualno i za osiguranje robe. Naši špediteri često upućuju izvozne pošiljke na adresu svojih korespondenata. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem. — da li se podaci iz isprava slažu sa podacima u deklaraciji.. 8. Običaji (uzanse) u međunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obaveštavan o otpremi robe. Pregled se vrši radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe. tj. koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI. Carinski organ na JCI vrši proračun carinskih taksi i upućuje njenog podnosioca da dužni iznos uplati na blagajni carinarnice. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena služi žig carinarnice: »Ocarinjeno po JCI broj .— da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe. Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti špeditera u slučaju da pošiljka ne stigne. špediter je o tome dužan obavestiti izvoznika. carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik. tj. kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. ona postaje »carinska roba« i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI. Ako nastale smetnje može sam otkloniti i otkloni ih na način za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrđenu JCI.. Funkcija izvoza špediterskog preduzeća obaveštava komitenta o završenoj operativnoj fazi rada na transportu. te funkcija izvoza najčešće dobija u tom smislu i odgovarajuće naloge od komitenta. tražeći po potrebi njegove instrukcije. funkcija izvoza je dužna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajući način.«. — da li je izvoz robe zabranjen.. itd. inostranog kupca.. odnosno inostrani kupac.7. te će se u vezi sa tim izabrati i način obaveštavanja. već vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu. Aviziranje otpreme Dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter obaveštava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije.

koji osim toga imaju svoje filijale širom zemlje. Konačno.pojedini špediteri štampaju prema sopstvenim potrebama. jer tako otpremljena roba pre stigne na odredište nego u slučju pojedinačne komadne otpreme. neminovno se nameće potreba da pri zbirnom transportu špediteri međusobno surađuju odnosno da predaju jedan drugom svoje pošiljke. što im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi špediteri vrlo dobro prosperiraju. Eventualna obaveštenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadržavati iste podatke. kao i obaveštenja inostranom kupcu. špediter često ne može koristiti takav način otpreme iako bi zato inače postojala mogućnost. Nasuprot očitim prednostima koje pruža zbirna otprema. Zbirna otprema korisna je i za izvoznika. To predstavlja znatnu štetu za čitavu zajednicu. naravno da je u interesu špeditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proširi što je više moguće. Nadalje. a osim toga smanjuje se administracija. pomorski. naravno. istovar. praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi. rečni i vazdušni). jer se. One sadrže rubrike o podacima za pošiljku na koje se obaveštenje o otpremi odnosi. smanjuje se mogućnost oštećenja za koje bi mogla snositi odgovornost železnica. odnosno navesti uslovi pod kojim će se izvršiti isporuka i sl. Za železnicu je takav vid otpreme takođe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinačnih komadnih pošiljaka (utovar. raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinačno. Zbirni transport Zbirni transport se kod izvoza može organizovati na isti način kao i kod uvoza robe. pretovar. Da se to izbegne.koristiti i druge transportne grane (drumski. a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoća oštećenja nego pri komadnoj otpremi. jer na nekim inostranim železnicama postoje osetne razlike između vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu. a troškovi njenog prevoza su niži nego što su troškovi pojedinačne komadne otpreme. Ovo naročito dolazi do izražaja ako naš izvoznik plaća prevozne troškove na inostranim relacijama. U svetu postoje špediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe. i odnosi pri tome najveću moguću korist.8. prema tome. umesto npr. 20 komadnih otprema. Sva obaveštenja komitentu. prima na prevoz samo jedna vagonska pošiljka. Takve suradnje. To isto važi i za svu ostalu korespondenciju. Obzirom na spomenute razlike u vozarini između zbirne i komadne otpreme. a te filijale posluju manje-više samostalno. otprema vrši u nedovoljno iskorištenim vagonima i to samo do prve železničke stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog špeditera koji. U uslovima postojanja više međunarodnih špeditera. jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem slučaju. zbirni transport je najviše razvijen i ima najdublju tradiciju u železničkom prevozu i špediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. Za zbirni prevoz mogu se – osim železničkog transporta . moraju se. međutim. te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) pošiljku svojoj inostranoj špediterskoj vezi (korespondentu). a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobičajeni način. 8. zatim adresu primaoca i našeg izvoznika. 107 . zauzimanje skladišnog prostora). moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaćanja protivvrednosti robe. odnosno korespondentu. pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inače bilo moguće. Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza špeditera prikuplja komadne pošiljke od raznih pošiljaoca. među našim špediterima zasada nema u dovoljnoj meri. naš je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oštećenja. Za efikasnost zbirnog transporta naročito je važna koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredišta. Međutim. To se može desiti u slučaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predočenje banci duplikata tovarnog lista. već prema slučaju. sastavljajući na taj način zbirne vagone u što je moguće kraćim vremenskim razmacima. a ovaj ih.

avio ili drumskog prevoznika). prenosiv je osim u slučaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba »not negotiable«. on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odredištu. njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr. već i za realizovanje transporta. Uostalom. kako je u dokumentu navedeno. pretovarna. Ispostavljajući ovu ispravu špediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu reči (engl.2. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. Transportna potvrda (FCT) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »Forwarding Agents Certificate of Transport« i najčešće se ispostavlja u onim slučajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. Nadalje. lučka i skladišna preduzeća.9. Ako se može dokazati gde je šteta nastala. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen »to order«. čak i u slučaju da se roba ne otpremi zbirno špediteru. Combined Transport Operator. 8. nem.9. železnice.treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvršene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. Naime. Uvođenje i primena ove špediterske isprave predstavlja dosad najpraktičniji izlaz iz nastojanja. Da bi se to moglo efikasno 108 . Izdavalac isprave preuzima takođe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (približno 7 CHF) za svaki kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. a sastoji se iz originala i četiri kopije (prilog 7). ako je tako u dokumentarnom akreditivu predviđeno. špeditersku potvrdu. bordero (prilog 7). Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da naši izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav način isplate i da se to unese u uslove akreditiva. Takođe. namenjena špediteru na kojeg je isti naslovljen. Unjega se unose bliža uputstva otpremnog špeditera. nemačkom i engleskom jeziku. ispostavljeni FCT-dokument služi prodavcu kao dokaz o izvršenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene. Kod nas se ovaj dokument štampa trojezično na srpskom. brodara. Ispostavom FCT-dokumenta špediter potvrđuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama pošiljaoca. ispostavom tog dokumenta špediter pruža primaocu (kupcu) robe garanciju da će roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka. na pr. da se pronađe praktičan i jednostavan izlaz u slučaju da robu treba otpremiti do odredišta raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome još uključiti i druge. te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prošla svu proceduru i kad je špediter već sklopio ugovor o prevozu sa određenim vozarom. Sa druge strane.1. Dakle. već i odgovornost za sve vozare i treće osobe koje je uključio radi realizovanja ukupnog prevoza. a upotrebljava se ređe nego FCRdokument. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »FIATA Combined Transport BILL OF LADING«. Formular je žute boje. tzv. 8. on preuzima obavezu otpreme na odredište i isporuku uz povraćaj indosiranog originala FCT-dokumenta. u različitim delovima sveta. plave je boje. odnosno pošiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu može trebati za reklamaciju više plaćenih prevoznih troškova ili drugih potraživanja iz ugovora o prevozu. Gesamttransportführer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu. uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Međunarodna trgovinska komora.

«Straight Bill of Lading». kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutrašnjosti Nemačke za luke u tadašnjim nemačkim kolonijama (saradnja Nemačkih železnica i nemačkih brodarskih kompanija). 8. Izvozni odjel može svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se općenito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu. Tom potvrdom pošiljalac. plaćeni prevozni troškovi. onda je pogotovo važno da posao što je moguće pre fakturira i da tako dođe i do vlastitih uloženih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom. npr. Kako je to bio »opasan« eksperiment svedoči i činjenica da su čak i tadašnji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. on može biti upotrebljen u mnogim slučajevima u relizaciji skladišnih poslova. kao nalogodavac špediteru.3. u toj se ispravi mora deklarisati da je mešanje takve robe dozvoljeno.9. u FWR se detaljno utvrđuju prava izdavaoca isprave.. Naime.). Godine 1938. no ubrzo je okupacijom Čehoslovačke od strane Nemaca taj pionirski pokušaj obustavljen. «Through Export Bill of Lading». ne prenosiv. Posebno se zaračunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci. Obračun i fakturisanje izvršene usluge Poslednja. godine (prilog 7). Inače. no ponegde se može naići i na (pogrešni) naziv »Forwarders Warehouse Receipt«. u tadašnjoj Čehoslovačkoj je uveden u upotrebu zvanični špediterski konosman za kombinovani prevoz. bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA. 8. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) Službeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je »Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods« (skr. osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka »negotiable«. pokušaji uvođenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju još od pre I. kao npr. Formular je narandžaste boje (prilog 7). 8. da njene karakteristike. FIATA SDT). ADR i/ili IMDG). upotrebljeni formulari i sl. «Steamship Waybill» i sl. a naravno da izdavalac takve isprave može biti samo onaj međunarodni špediter koji ima sklopljene odgovarajuće ugovore sa svim učesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). a za špeditera zapravo najvažnija faza rada u izvršenju naloga komitenta jest tačno i pravovremeno fakturiranje izvršenih poslova. vozarinu i sl. u pravom smislu. tj.10. ponudi ili tarifi usluga. budući da je razlika između klasične skladišnice i FWR-isprave.sprovesti. prenos prava vlasništva kao i aktivna legitimacija za izručenje robe uz predočenje skladišnice. «Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading». Nakon Drugog svetskog rata došlo je do šire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima. FWR-dokument je skladišna potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i služi špeditera u njegovom skladišnom poslovanju. svetskog rata. vrlo mala. Skladišna potvrda (FWR) Službeni naziv na engleskom jeziku za ovu špeditersku ispravu je »FIATA Warehouse Receipt«. izdaci za razne takse. skladišnica (varant). Iako je FWRdokument tzv. Na taj način špediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak. 109 . Ako se opasne materije mešaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom. a ako je špediter kod nekog posla još i plaćao neke troškove za komitenta (npr.4.9. izjavljuje da roba (stvari) koju špediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID. Ova potvrda se koristi od 1977. pakovanje i obeležavanje odgovaraju spomenutim propisima. a posebno izvršene usluge prema ugovoru.

U protivnom. o čemu je bilo više reči kod razmatranja uvoza.Ako je pak pogodba učinjena na bazi forfaitnog stava. obavljalo se ono po bilo kojem sistemu. Ako je špediter platio te troškove. s napomenom da će se ko mitent teretiti za ostale troškove naknadno. a plativa je u roku predviđenom Opštim uslovima. u slučaju da su takvi troškovi više naplaćeni. sa napomenom da može uslediti poziv za naknadnu naplatu u određenom roku. Naravno da to sve mora biti predviđeno u špediterovoj ponudi za taj posao. Svaki način ima svojih mana i svojih dobrih strana. U pravilu se radi na ovaj drugi način. U slučaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se može i pre nego je posao praktično završen. ili će se fakturirati samo poznati troškovi i usluge špeditera. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini. Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni način ili preporučenim pismom. naravno da će funkcija izvoza voditi računa o tome i odgovarajuće pozicije držati u evidenciji do ispunjenja uslova. Može se dogoditi da izvozni odjel neće moći odmah po izvršenoj otpremi doći do tačnih podataka o visini troškova koji terete određeni posao. odnosno u ugovoru. pa i za celo preduzeće. a neki se služe tzv. Nakon što je završen posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena. da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaračunatih prevoznih troškova. U fakturi se navode priloženi dokumenti. a špediter će. ako nije drukčije ugovoreno. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba. Pre samog fakturisanja je potrebno izvršiti kontrolu obračuna troškova dotične pozicije. može se i tako. Fakturisanje može obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi. Neki špediteri evidentiraju troškove na unutrašnjoj stranici pozicione košuljice. reklamirati kod vozara (npr. komitentu će se naknadno dofakturisati eventualna razlika. a po rešenju reklamacije višak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. nalogom za fakturisanje. To će isto uslediti i u slučaju ako komitent ne stavi špediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne račune na osnovu kojih bi špediter mogao ostvariti određena prava prema vozaru. naročito ako komitent to traži. železnice). prijava o izvozu robe. a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaćeni ili su izričito izostavljeni. U ovom poslednjem slučaju može se sa komitentom sklopiti i aranžman da mu se fakturišu takvi troškovi u iznosu koji je trebalo naplatiti. nikad biti veći od fakturisanog iznosa. onda će se u fakturi komitentu zaračunati stvarno plaćeni iznosi. te će se ispostaviti faktura s predvidivim troškovima uz napomenu da su pridržana prava na eventualnu ispravku. duplikat tovarnog lista i sl. Tarifna funkcija označit će manje ili više zaračunate troškove na način kako je to uobičajeno kod tog špeditera. a osnovno je da se obuhvate svi troškovi koji terete dotičnu poziciju. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem određene minimalne količine tereta. bez obzira da li se do fakturnog iznosa došlo fakturisanjem prema efektivnim troškovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu. izvozni će odjel fakturirati odgovarajući iznos prema forfaitnom stavu. a da špediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaćanja izdate kontrolne primedbe. funkcija izvoza će to naznačiti u fakturi. te 110 . svakako da će i fakturisanje. u svakom slučaju.ili kredit-nota. a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati u manjem iznosu. Sve ispravke više se na osnovu debat. I jedan i drugi način je dobar. po pravilu. a to je najčešće potvrđena JCI. čemu se zatim dodaje cena špediterove usluge. te tako obuhvaćeni svi troškovi koji terete određeni posao i to proknjiženo na odgovarajućoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu. no ako komitent pristane na onaj prvi. biti zadovoljavajuće. polisa osiguranja. što se najčešće kod naših špeditera i radi. otpremljena i avizirana. Ipak se zbog toga neće čekati s fakturiranjem. Postoji i drugi način kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za više referenata. Troškovi koji terete poziciju ne smeju.

Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru. već jedino dobitak. To se postiže bilansiranjem pozicije. potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvršenog posla. sumiranjem svih troškova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). Rezultat bilansiranja može biti iskazan dobitak ili gubitak na dotičnoj poziciji. tj. Prethodno je potrebno da se izvrši kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih grešaka. poziciona košuljica se odlaže u arhivu. 111 . Nakon zaključenja pozicije.izvršeno fakturisanje).

112 .

a takođe mogu obaviti i druge potrebne radnje. vaganje. pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Mađarske. 9. naša železnica je bila spremna da kod većih količina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu 113 . Postoji još jedan vid tranzita. uskladištenje. npr. iako se.). poslovi tranzitne funkcije su . Pri tome se obično sklapaju ili dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji. Nemačke itd. ponekad. Rumunije. Inače. npr. kod tranzita drumskim vozilima. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najčešće treba voditi sa austrijskim špediterima koji su ovlašćeni da te transporte organizuju. pretovar. da bi se određeni transporti između spomenutih zemalja usmerili na naše pruge. Zadatak tranzitne funkcije u međunarodnoj špediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u našu zemlju jednim vidom transporta. gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleđu.identični sa poslovima uvozne i izvozne funkcije. Slično važi i za železnički tranzit kod kojeg se špediteri mogu angažovati u smislu privlačenja transportnog supstrata na naše pruge posredovanjem kod naših železnica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija. npr. za Češku robu sa špedicijom «čechofracht» iz Praga itd. uzimanje uzoraka itd. namenjenim za međunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politički pripada. za mađarsku robu sa špedicijom «Masped» iz Budimpešte. Novi Sad itd. a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo. Takav je slučaj kod špeditera čije je sedište u morskim lukama. [vedske. Slovačke i drugih zemalja preko luke Bar. Češke. i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog špeditera. transportno osiguranje. naravno ako u konkretnom slučaju postoji više puteva. već je značajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju značajan izvor deviznih prihoda. POSLOVI TRANZITA Funkciju tranzita (službu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona špediterska preduzeća koja imaju sedište (ili filijale) na secištima transportnih puteva. Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko naše zemlje. kao što su npr. Naime. takav transport usmerava određenim putem na osnovu međudržavnih dogovora. U izvršavanju tog zadatka tranzitna funkcija će obaviti i druge poslove. Tako npr. uzimajući naravno u obzir i određene specifičnosti. pri čijoj realizaciji takođe može doći do uključivanja naših međunarodnih špeditera u izvršavanje nekih poslova. Naša preduzeća za međunarodnu špediciju treba da već kod akvizicije takvog transporta odigraju značajnu ulogu. U našem slučaju. zahvaljujući današnjem načinu trgovine i geografskom položaju naše zemlje. iz Poljske. Tako. sortiranje. a preko tih transportnih čvorišta idu i tranzitni prevozi (npr. već i za tranzitni transport. Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. pakovanje.9. ili se pak posebno ugovara neki konkretni veći posao. ispostave naših međunarodnih špeditera na graničnim prelazima mogu za račun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi. Ugovaranje tranzita Privlačenje tranzitnog transporta preko naše zemlje značajno je kako za same domaće transportne i druge uslužne organizacije koje neposredno učestvuju u izvršavanju poslova oko realizacije tog zadatka. a to je kopneni tranzit. pri čemu se utvrđuju cene usluga i međusobna prava i obaveze. eventualno njen privremen smeštaj. ili obratno. Isto tako. funkciju tranzita mogu imati i špediteri u rečnim pristaništima gde se spajaju rečni i železnički odnosno drumski putevi.0. za transporte iz Grčke. vezano za nesmetan prevoz robe.po analogiji . koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak.. Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta često i pošiljke za i iz mnogih evropskih zemalja.

kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte. 9.1. granični prelaz. referent u funkciji tranzita otvara pozicionu košuljicu (mapu. odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. slično kao što smo objasnili kod uvoza i izvoza. zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog špeditera. redovno niže cene usluga kao i druge pogodnosti.1. te osim standardnih podataka o robi. Dispozicija Konkretni posao funkcije tranzita u međunarodnoj špediciji počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca. dostave dokumentacije i informisanja. prema predviđenim rubrikama. koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada. Po izvršenom pozicioniranju funkcija tranzita potvrđuje prijem dispozicije. no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita. osiguranju. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci. slično kao što je opisanoi kod uvoza i izvoza.1. Budući da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u našu zemlju. godine. ovde bi npr. skladišnih i drugih usluga pri čemu se kod manjih količina i kod povremenih. Strani špediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagođeni potrebama tranzitnih prevoza. sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvrđuju posebne. to će je prevoznik (železnica ili autoprevoznik). funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladištenja robe. dok broj 312 označava 312. kojom ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima šta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. adresama isporučioca i primaoca i uslovima prevoza. godini. pretovarnih. unosi sve podatke iz dispozicije. posao te poslovnice u 2004. Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim špediterima koji su raspolagali sa tim transportima. Svaki špediter ima drukčiji sistem pozicioniranja. odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se bez teškoća raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci). Međutim. Tranzit: kopno — more Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upućivanje tranzitnih transporata preko Luke «Bar» za prekomorske zemlje obično prethode upiti u pogledu uslova i cena lučkih. mesto otpreme. Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispeća u 114 . 9. pri čemu bi slovo »T« označavalo da se radi o tranzitnom poslu. broj »4« da je to posao iz 2004. prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih računa. a naši međunarodni špediteri su bili obično inicijatori kod naše železnice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. vrstu prevoznog sredstva. recimo ona koja ima preko sebe mađarski tranzit. mantil) u koju. uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obračuna troškova. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim špediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke. Prema tome.tranzitnu tarifu u vidu refakcija. a istovremeno traži i dodatna objašnjenja ili dostavu nekih nedostajućih isprava ukoliko je to u konkretnom slučaju potrebno. realizacijom refakcije kod naše železnice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranžmana. a »l« da ga obrađuje prva poslovnica. 9. Prijem robe U međuvremenu dok je roba na putu. predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ). sadrže i datum otpreme iz zemlje porekla. broj pozicije mogao biti označen kombinacijom T-41-312.1. kod značajnijih i većih transporata.0.

9. radni ili vremenski pogodni radni dani. odnosno njihove funkcije tranzita imaju odštampane različite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. pri čemu se dani mogu računati kao tekući. Početak operacija se uvek računa od momenta uručenja krcatelju tzv. utvrđen na osnovu ili službenih neutralnih brojača ili na osnovu paralelnog brojanja koje vrše dva brojača. ima slučajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti našem špediteru. dostavlja se nalogodavcu zatraženi broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbrži dokazni način. Zapovednik broda uručuje potvrdu ukrcaja krcatelju. Ipak. te koliko će mu se originala i koliko kopija predati.1. odnosno kako je utvrđeno u kupoprodajnom ugovoru. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladištenje dolazeće robe u lučka skladišta. te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi.1. pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci. Naše pomorske špedicije. u našem slučaju funkcije tranzita. krca i slaže u skladu sa datim planom. a drugi za račun krcatelja. po potrebi. odnosno osoba koja za račun brodara prima robu. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira. posebni za iskladištenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod. ili iz zemlje uvoza. sve u smislu naloga u dispoziciji. slično kao što je opisano kod 115 . ako mu je to stavljeno u zadatak. te sa jedne strane daje odgovarajuće naloge za radove lučkom preduzeću nadležnom za odnosnu delatnost. Isto tako će se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji. Stojnice su uvek vezane za količine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na način predviđen ugovorom ili lučkim propisima (običajima). a ako se ista odmah ne može ispostaviti onda i bez iste. unosi svoja zapažanja o stanju robe u tzv. što u načelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB). tj. Otprema robe Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obično je već unapred uređeno od strane inostranog partnera. uručiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe. a može tražiti i da se teret donosi pred brod. Zaključenje posla Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obračunu pozicije. sve naslovljeno na odnosnu luku ili lučko preduzeće za tu vrstu delatnosti (prilog 7). a posebni za radove u luci. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obaveštava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznačenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). tj. te će u takvom slučaju naš špediter to uraditi na način kako to inače radi kod naše izvozne robe. a ovaj na osnovu iste kod agenta podiže teretnicu u zatraženom broju originala i kopija. u kojem mu zapravo propisuje na koji način će se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima. a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe. Ovi nalozi se takođe daju na unificiranim formularima.luku. vremena dopuštenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. Konačni cilj pomorskog špeditera. odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi troškove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. Pribavljaju se i sumiraju svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu.2. odnosno na osnovu uzansi. Zapovednik broda ili brodski oficir. jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije čistu teretnicu kao dokaz o izvršenom zadatku. U tu potvrdu se takođe unosi i broj komada.3. jedan za račun brodara. Tako se npr. Tu on nastupa u ulozi krcatelja. Uz fakturu nalogodavcu. 9. bio taj iz zemlje izvoza. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days). Zapovednik broda ili agent će. Istovremeno se o izvršenoj otpremi obaveštava primalac uz navođenje svih podataka koji će mu biti potrebni za normalan prijem robe.

onda se podnosi odgovarajući izvadak iz manifesta. na njegov rizik. eventualno i približan datum dolaska u luku iskrcaja. Ako je dispozicijom dat zadatak našem špediteru da angažuje drumskog prevoznika za izvršenje otpreme. vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obračuna troškova. onda će se postupiti po njegovom zahtevu. po pravilu. 9. i to sve u skladu sa normom iskrcaja. adresama pošiljaoca i primaoca i uslovima prevoza . Prijem robe prispele brodom Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe. carinsko stovarište. pregovore sa našom lukom i špediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik. naravno. funkcija tranzita će pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu. Nakon toga on posebnim pismom (obično na formularu) potvrđuje prijem dispozicije uz usputno traženje nedostajuće dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno. pregovori i aranžmani koji su spomenuti kod pravca »kopno . odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredišnu zemlju.osim standardnih podataka o robi. eventualno uskladištenje.more«. Ako se radi o nekom naročito teškom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja. mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajuće podatke iz dispozicije.2. Ako se roba iskrcava u carinski magacin. Tranzit more — kopno Kontakti. odnosno stojnicama. datum odlaska broda iz luke ukrcaja. Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na način kako je opisano u poglavlju 8.0.2. na osnovu kojeg se i vrši iskrcaj robe sa broda. Ako se tranzitna roba iskrcava delomično. funkcija tranzita će pravovremeno izvršiti sve pripreme da se osigura odgovarajuća mehanizacija za realizaciju tog posla. a obzirom da on snosi troškove prevoza.1. Pri tom je čest slučaj da nalogodavac traži da se . no to je za špeditera u krajnjoj liniji svejedno..uvoza i izvoza.0.angažuju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu našu luku. važe i za pravac tranzita »more . tako i ovde posao.more« u poglavlju 8. carinsko smestište ili konsignaciono skladište. ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac. To prijavljivanje vrši se podnošenjem manifesta. Nakon evidentiranja odgovajućih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci). zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata. Dispozicija Isto kao i kada se tranzit vrši u pravcu »kopno . Da li će.navodi i datum otpreme iz zemlje porekla. odnosno ako 116 . prijaviti carinarnici brod i robu. uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja.2. 9. transportnom osiguranju. počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe brodom i nalaže mu šta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredišta. on će to i učiniti u smislu datih instrukcija. U slučaju da prispela roba treba da se pretovari u železničke vagone i otpremi železnicom u zemlju namene. 9. Prema tome. Prema važećim odredbama Carinskog zakona. referent takođe otvara pozicionu mapu (košuljicu. dostave dokumentacije i obaveštavanja. ili će druga oznaka biti najčešće ako se radi o tranzitu za češku ili neku drugu zemlju.delomično ili potpuno . T-42-425. koji obavlja druga poslovnica (2) i o četiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004.1.kopno«. s tim što će možda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice čak i ako se radi takođe o tranzitu za Mađarsku. to će oznaka kombinacije moći biti npr. zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja. međutim. godine (4). što bi značilo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004.1. godini. U dispoziciji se .

već prema slučaju. linijske ili sa C/P. odnosno robu carinska obeležja i upućuje isto izlaznoj carinarnici . Agent broda .po pravilu . Luka određuje koji brod i kada će se vezati i gde. a to radi svaki od učesnika za svoj račun. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati. Tranzitna roba se može prevoziti drumskim vozilima pod režimom karneta TIR ili 117 . U pogledu uloge špeditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe može se reći da je ona vrlo delikatna i složena. prijavljuje luci brodski agent. potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka.se iskrcava direktno u železnička ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici. tranzitna roba se takođe nalazi pod carinskim nadzorom i to počev od iskrcaja iz broda. 9. brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladištu. Ako se otprema vrši železnicom. potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu. kod uslova »Liner terms« brodski agent naručuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor . Lučka carinarnica stavlja na vozilo. za vreme utovara u drumsko vozilo. no mogu se odvijati i međusobno nezavisno. Kod otpreme robe drumskim vozilima. Tranzitna roba upućuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim pečatom koji. Prijavu u praksi podnosi brodski agent. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja može podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizičkom smislu. Sama predaja robe primaocu odnosno špediteru kao zastupniku primaoca. kao i druge isprave (npr. Troškovima pretovara. pa sve do izlaska iz naše zemlje. Sam iskrcaj može početi tek nakon što to dozvole nadležni carinski organi i nakon što zapovednik broda.) i sve to da blagovremeno preda železničkoj stanici. odnosno maona. a ponekad i sa obale. te upućuje graničnoj carinarnici preko koje izlazi iz naše zemlje.2. pismo spremnosti. Zavisno od uslova iskrcaja. U slučaju da se primalac robe ne pojavi u određeno vreme u luci iskrcaja.1. odnosno pomorski agent izda tzv. bilo drumskim vozilima.2. a špediter čekrk skladište ili direktno u kopneno prevozno sredstvo. ili se pretovar vrši indirektno preko skladišta. pri čemu se roba može pretovarivati direktno iz broda u vagone. utiskuje na tovarni list lučka železnička stanica. Sve brodove.čekrk. Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca.po potrebi . Kao što je već rečeno.2. lučkom tarifom ili špediterskom tarifom.uručuje lučkom špediteru i situacioni plan brodskih skladišta sa naznakom vrste i količine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladištu. analogno onome što je već objašnjeno i u poglavlju 8. odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom. uz izdavanje dokumenta »bez zapreke« od strane agenta. vrši se na osnovu originalne teretnice. U ugovoru o prevozu utvrđen je i način obaveštavanja primaoca o dolasku broda. što zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. (free out). radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeđuje špediter. Kod brodova sa C/P i uslova f. funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajući broj vagona za njen prevoz.o. iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vrši se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe. kao i dopušteno vreme za iskrcaj. Npr. Pri tom su obaveze i funkcije špeditera različite kod prispeća broda linijskom plovidbom od onih kod prispeća slobodnom plovidbom. prijave K-401 itd. naravno o trošku primaoca (vlasnika) robe. Otprema robe Tranzitna roba se dalje otprema iz naših luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo železnicom. i b) isporuka tereta primaocu.carinskom propratnicom. sa otiskom u zelenoj boji.

i to sve na način kako je ugovoreno. pozicija se bilansira i odlaže u arhivu. funkcija tranzita obaveštava nalogodavca promptno i sukcesivno.3.bez njega. prevozne i druge troškove. 9. funkcija tranzita vrši obračun pozicije.2. funkcija tranzita će osigurati tranzitnu robu protiv zatraženih rizika. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvršenoj otpremi. odnosno uobičajeno u konkretnom slučaju. 118 . a po nahođenju lučke carinarnice može se odrediti i carinska pratnja. Uz fakturu. nalogodavcu se šalju dokumenti traženi u dispoziciji. Osim toga špediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim slučajevima. Nakon fakturisanja i završetka posla po dispoziciji. eventualno i primaoca ako je on druga osoba. Zaključenje posla Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima. odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi troškove manipulacije u luci. Sumiraju se svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura.

odgovarajuće prostorije na sajmu. u svoju organizacionu šemu uključuju i posebnu organizacionu celinu za istraživanje tržišta (marketing). prilikom akvizicije . posebna tehnička pomagala. kao i putem ličnih kontakata. mogu razvrstati u četiri grupe (skupa) poslova i to: — akvizicija. već svaki špediter ima pravo obrađivati pošiljke koje stignu na njegovu adresu. — prijem i smeštaj eksponata na izložbena mesta. Za taj posao potrebni su posebno izvežbani kadrovi. sektor ili sl. ili pak opsluživanje svih odnosno određenih sajmova u našoj ili nekoj drugoj zemlji. na Beogradskom sajmu želi akvizirati poslove npr. korespondent itd. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna služba sa potrebnim tehničkim pomagalima (dizalice. Zato će od uprave sajma pribaviti spisak izlagača koji će na jesen izlagati 119 . Špediterska preduzeća koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluživanje jednog sajma. zatim tarifer. Pojedini međunarodni špediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima naše zemlje. u što pojedini špediteri ne žele ulaziti. Poslovi se dobijaju isključivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova. Isključivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaćem i inostranom tržištu i održava odgovarajuće kontakte u cilju pronalaženja potencijalnih izlagača.). no kod nas to nije tako. viljuškari.) obično rukovodi direktor. Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim špediterima posebne ugovore prema kojima ti špediteri imaju status službenog (oficijelnog) špeditera tog sajma. sajamska funkcija međunarodnog špeditera može imati status samostalnog profitnog centra ili se može nalaziti u sastavu filijale špediterskog preduzeća u tom gradu a u tom slučaju obično ima rang poslovnice. — direktni usmeni kontakti posećivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u našoj zemlji Ako neki naš špediter koji se bavi sajamskim poslovima npr. a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domaće izlagače. Poslovima na sajmu (izložbi) može se baviti svaki špediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova. služba.ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuđene niže cene usluga. SAJAMSKI POSLOVI Poslovi oko prijema i smeštaja sajamskih eksponata i njihovo vraćanje nakon završetka izložbe (sajma) imaju specifičan karakter i prilično se razlikuju od standardnih špediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. uglavnom. Organizacionim delom špediterskog preduzeća koje obavlja sajamske poslove (odeljenje. Postoji nekoliko načina vođenja akvizicija. — pakovanje i otprema eksponata nakon izložbe.po pravilu . — obračun troškova i fakturisanje. drumska vozila itd. za Jesenjski beogradski sajam. Inače. što sve zahteva angažovanje znatnih sredstava. odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izložbenu robu.10. a najčešći su: — pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajućih propratnih propagandnih materijala. on mora već u rano proleće početi akvizicionu kampanju. Akvizicija sajamskih poslova Obzirom da se špeditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje važe za sve špeditere na dotičnom sajmu. U nekim zemljama takav špediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora. Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagače. Sajamski poslovi se. 10. U našim uslovima takav špediter ima isključivo pravo da prima i obrađuje one sajamske pošiljke koje stižu na adresu uprave tog sajma.0. eventualno i skladištem.

Prijem i smeštaj izložbenih eksponata Odmah po prelasku carinske linije. Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru). o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama. U tu svrhu sajamski špediteri 120 . te jedan primerak JCI zadržava. Nakon istovara robe i sređivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd. odnosno eventualnog kolektivnog priređivača izložbe. Budući da je sajamski špediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da će ih vratiti nakon izlaganja. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski špediter.). Važnijim komitentima (npr. o carinskoj prijavi i plombama. bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladišta odnosno carinskih skladišta. Imajući u vidu ove okolnosti. uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagača. osim podataka o roku predaje. sajamski špediter će usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzeća. a overava carinarnica na sajmu. velikim fabrikama i sl. kako bi mogla biti postavljena na određeno izložbeno mesto. on ih predaje izlagaču uz potvrdu prijema. već nastojati da se svakom komitentu pošalje izvorno pismo.) treba posvetiti naročitu pažnju. usluge se ne nude onim izlagačima koji su inače komitenti drugih sajamskih špeditera. avionom. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje. te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagača. Ako je izložbena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom. Preporučuje se da takve komitente. ulazna carinarnica istu upućuje na odgovarajući sajam carinskom popratnicom. brodom). Pri prevozu železnicom upućivanje se vrši stavljanjem posebnog pečata sa zelenim otiskom na tovarni list. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i železnički i carinski radnik. Sva ostala izložbena roba (iz konsignacionih i drugih skladišta) upućuje se na sajam na osnovu posebnog rešenja carinarnice. špediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razdužuje carinsku prijavu. Prema situaciji. a najbolje zajedno sa generalnim direktorom špediterskog preduzeća ili njegovim pomoćnikom (zamenikom). 10.na pomenutom sajmu te će. Pečat na tovarni list stavlja ulazna pogranična železnička stanica. na osnovu toga. a drugi vraća njenom podnosiocu. Iz razloga korektnosti prema drugim špediterima. ili da je privremeno uvezena na neki drugi način. uz prisustvo carinskog referenta špeditera. te da se tom prilikom upoznaju sa željama i primedbama takvih komitenata. uz prethodnu najavu. poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove. delomičan uspeh može se postići i dostavom prospekata u kojima će biti štampani potrebni podaci o špediteru i njegovim mogućnostima. ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu. pri čemu će im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izložbenih eksponata.1. prospekte i sl. te stavlja pečat carinarnice. Nakon podnošenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik. Svojim potpisom carinski radnik potvrđuje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe. U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izložbenoj robi prema rubrikama. Roba koja je prispela na područje gde se održava sajam (izložba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati. koja delimično popunjava i podatke u otisku pečata. posebnim pismima ponuditi izlagačima svoje usluge. priređivačima kolektivnih izložbi. Prošlogodišnjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporučiti se i za naredni sajam. Na sajmu (izložbi) može se strana roba izložiti. a po potrebi treba priložiti specifikaciju. vrši carinski pregled kontrolišući prispelu robu na izložbenom štandu i upoređujući je sa podnetom JCI.

faktura itd.) na izložbenom mestu. Dok je pri dolasku izložbena roba stizala postepeno i u dužem periodu. carinarnica je na sajmu zadužila špeditera sa celokupnom uvoznom izložbenom robom koju je taj špedter prijavio. Eksponati se mogu raspakivati na samom izložbenom mestu ili van tog mesta. postupajući po dispoziciji vlasnika izložbene robe. naravno o trošku komitenta. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma Najteži momenti u špediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. JCI 121 . kako bi u slučaju potrebe bila odmah dostupna. Ako je strani eksponat prodat. carinski magacin ili stovarište ili u carinska skladišta. Ambalaža se odlaže za vreme sajma na pogodno mesto. podeljena i sl. odnosno smeštena u konsignaciono skladište. nakon zatvaranja sajma svi izlagači po pravilu žele što pre otpremiti svoje eksponate sa sajma. pogotovo ako se namerava ista ambalaža upotrebiti i za povratno pakovanje. razduženje JCI za sajamsku robu. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehničkih sredstava (dizalica. smestište. ili je to potrebno učiniti radi demonstracije i sl. što se često takođe poverava špediteru. možda se ukaže potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto. sajamski špediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnička sredstva i uvežbanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste. tj. na jednom primerku izlagač potvrđuje da je primio eksponat radi izlaganja. Raspakivanje se mora obaviti sa najvećom mogućom pažnjom. pri čemu će za špeditera biti bolje ako izlagač ima na sajmu svoju stručnu radnu snagu ili barem stručnjaka koji će davati potrebna uputstva za pakovanje.upotrebljavaju posebne formulare štampane na više jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagačima. Što se tiče carinskih propisa. a drugi ostaje izlagaču. stavljajući svoj potpis. on mora raspolagati sa odgovarajućom uvežbanom radnom snagom. takva mora biti ili vraćena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena. znakovi na odelu i sl. špediter će često morati sam da pronađe ili dati da se izradi takva ambalaža. dizalicama. pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li će se za njegov smeštaj na odgovarajuće izložbeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehničko sredstvo. Inače.2. U svakom slučaju. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju. S obzirom na ovo. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7. Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati. Naime. zavisno od vrste eksponata. Formular popunjava špediter kopiranjem. U tom slučaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zaključenom poslu. većim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada.). 10. obično u sajamskom krugu ili skladištu. Da bi sajamski špediter mogao uspešno izvršiti takve mnogobrojne naloge. Nije dovoljno da sajamski špediter samo dostavi eksponat na izložbeno mesto. ili je neka možda utrošena. od naročite je važnosti da se ambalaža sačuva tako da se može upotrebiti i pri povratku. vozila i sl. da bi se špeditersko preduzeće oslobodilo odgovornosti za izložbenu robu. špediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagaču na potpis. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela količina sajamske robe odgovara ovoj na završetku sajma.) da bi ih izlagači mogli sa lakoćom identifikovati. Podnosilac JCI za sajamsku robu dužan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izložbe). Prema tome. Poželjno je da radnici špediterskog preduzeća budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape. Nakon obavljenog pregleda. već mora biti stalno na raspolaganju izlagaču za svo vreme trajanja sajma.. te će špediter morati pomoći da se to uradi. carinski radnik omogućuje sajamskom špediteru da pređe na obradu sledeće faze rada.

dokumenti o troškovima. Naravno da je špediterova dužnost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da naruči vagon. kao npr.4. ugovori kamion). na kuponu popratnice potvrđuje prijem carinske robe. Takođe se u košuljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao. Našim preduzećima. Obračun i fakturisanje špediterske usluge Za rad na sajmovima špediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za špediterske usluge na međunarodnim sajmovima. Pri tom nije važno ko je dao špediteru nalog za prijem robe i druge poslove. Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo. Po završetku sajma (izložbe) sajamski špediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe. koja na kuponu popratnice potvrđuje carinarnici na sajmu da je roba izašla iz zemlje. primerak uvozne prijave za sajamsku robu. a za inostranu robu traži još i razduženje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. Špediter na sajmu.3.tek kad prevoznik obavesti špeditera o prispeću izložbene robe koja je stigla na špediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. Pri tome se misli na upisivanje podataka o pošiljci u pozicionu knjigu. 10. Košuljice za sajamske poslove obično se štampaju posebno i prilagođene su potrebama sajamskih poslova.sastavlja. Sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge inostranom izlagaču u valuti njegove zemlje. koja na 122 . prema nalozima izlagača. izvoza i tranzita. uglavnom slična tehnologijama uvoza i izvoza u međunarodnoj špediciji. osigurava izložbenu robu za vreme izlaganja. otvara odgovarajuću poziciju. isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi uređivanja sajamskih (izložbenih) prostorija. Ovde rad na nekom poslu počinje . inostrani izlagač može špediterske troškove i usluge platiti u dinarima. ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke. prijema i izdavanja raznih naloga. sajamski špediter po nalogu svog komitenta. sve u skladu sa željama izlagača. no to ne mora uvek biti. Inače. u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. odnosno kartoteku. U košuljicu se unose podaci o paviljonu. upućivanje se vrši na osnovu carinske popratnice. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u našoj zemlji. evidentiranja troškova i fakturisanja. Početak nekog sajamskog posla za međunarodnu špediciju nije vezan za prijem dispozicije. O prispeću kao i o otpremi robe obaveštava se na isti način kao i kod uvoza. Preračunavanje u stranu valutu vrši se na osnovu službenog kursa Narodne banke. specifičnim za sajamske poslove. Carinski organ evidentira vraćanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. Naravno da takvom dolasku robe na špediterovu adresu najčešće prethodi sporazum (akvizicija) i obaveštenje o otpremi robe. izlagaču i robi. po pravilu. kao što je to slučaj kod uvoza. Popratnica prati pošiljku do izlazne pogranične carinarnice. Ukoliko se izložbena roba upućuje u konsignaciono skladište. skladištenja i prevoza. carinska skladišta ili carinsko smestište.po pravilu . uz napomene o eventualnim razlikama. kao i broj prijave. što se tiče pozicioniranja. uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. izlagačevog zastupnika u zemlji itd. Tehnologija sajamskog posla Tehnologija realizacije sajamskog posla je. izložbenom mestu. špediter takođe. 10. kao i ispisivanje pozicione košuljice. Kao i za izložbenu robu. po prijemu obaveštenja o prispeću robe. sajamska špedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev. adresa stranog špeditera. da li sam izlagač ili njegov zastupnik u našoj zemlji. ako je ona konvertibilna. prevozna isprava. Carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištima (smestištima). korespondencija i sl. izvoza i tranzita. Zbog toga će se ti poslovi navesti samo u najkraćim crtama.

osnovu ugovora sa inostranim izlagačima snose troškove špediterskih usluga. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvežbanih kadrova. Posao na sajmu može biti unosan za sajamskog špeditera jer su tarife prilično visoke. viljuškare. preračunato po obračunskom kursu. 123 . u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi. što je od velike važnosti. taj je posao naporan. na osnovu stavova sajamske tarife. kako bi se moglo vršiti bilansiranje. Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike. Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja završava se rad na toj poziciji. Međutim. Iako su fakture u stranoj valuti. dizalice). a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione. Takođe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze. jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu. obračun se vrši u dinarima. te se pozicija zaključuje i odlaže.

124 .

11. različite vrste kolica i sličan pribor. kako bi mogla obavljati svakodnevne. često vrlo složene zadatke. Nedostatak ove tehnologije je što realizacija navedenih opereacija duže traje i prouzrokuje veće troškove. odnosno unajmljuju od slučaja do slučaja. — pakovanje robe. U slučaju da postavljeni zadatak ne može obaviti sopstvenim tehničkim sredstvima. uz upotrebu jednostavnih pribora i alata. treba posedovati odgovarajuće dizalice kao i razne vrste viljuškara za rad sa paletama. odgovaraajuća pomoćna transportna sredstva. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima. jer se radna snaga može uvek prilagoditi predmetu rada i specifičnostima robe. dizalice i sl. datom u dispoziciji.) od nekog drugog preduzeća. podmetače. 11. ili korišćenjem odgovarajuće mehanizacije. u kom slučaju će funkcija transporta angažovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga. železničkog vagona. Tu može doći u obzir utovar robe iz skladišta u drumsko vozilo ili železnički vagon. potrebno je da raspolaže sa odgovarajućim tehničkim sredstvima i uvežbanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod većine špediterskih preduzeća obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja može imati različite organizacione oblike (odelenje. kamione. istovara i pretovara robe se mogu realizovati ručno. Vrste robnih manipulacija Najčešće robne manipulacije koje organizuju većina špediterskih preduzeća su utovar. istovar i pretovar robe obavljaju špediterska preduzeća po nalogu komitenta. a primenjuju se obično kod utovara-istovara železničkih vagona i drumskih vozila. zatim istovar iz drumskog vozila. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE U transportno-skladišne poslove u preduzećima za međunarodnu špediciju spadaju uglavnom: — utovar.0. Utovar. Ručni (manuelni) utovar. Radna snaga koja izvršava transportne poslove u preduzećima međunarodne špedicije mora biti ne samo pouzdana već i dobro uvežbana. kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr. prenosne mostove. istovar i pretovar robe. Utovar-istovar pomoću radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najčešće pri razvozu robe po gradu. — obeležavanje robe. istovar i pretovar robe Utovar. istovar i pretovar robe. Od tehničkih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji će biti u mogućnosti da obavlja loko-prevoze. broda ili šlepa u skladište. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvršavati poverene zadatke.0. sektor itd.). a prednost mu je veća elastičnost.11. funkcija transportni će unajmiti tehnička sredstva (npr.0. Isto važi i u slučaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao. zatim razne poluge. — uskladištenje robe. odnosno prilikom prikupljanja zbirnih 125 . vage. odnosno dostavi će nalog odgovarajućem specijalizovanom preduzeću da izvrši određene poslove. — komuniciranje sa prevoznicima. — loko prevozi. služba. brod ili obratno). iz železničkog vagona u kamion. istovar i pretovar su klasični i najskuplji načini realizacije robnih manipulacija. zavisno od obima i složenosti poslova koje obavlja. Osim toga. Operacije utovara.

sredstva se najpre pune. Premeštanje tereta može biti horizontalno (u horizontalnoj ravni). Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristaništu. utovarivači. Poluramne (poluportalne) dizalice su takođe postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima stim što se dva kraka kreću po tlu (najčešće po šinama) a druga dva kraka se kreću takođe po 126 . te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati. transporteri. Pod horizontalnim premeštanjem se podrazumeva prenošenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou. a takva kolica mogu biti na ručni ili mehanički (motorni) pogon.pošiljaka.1. a time i pojeftinjenju procesa rada. motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ili hidraulički. Pod vertikalnim premještanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i spuštanje na prevozno sredstvo ili na određeno mesto u skladištu. što ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom. autodizalice.. ili sa električnim odnosno motornim pogonom. uskladištava paletizovana roba. viljuškari. vertikalno (u vertikalnoj ravni). Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe živog rada i osetnom povećanju produktivnosti. kao što su pokretni i nepokretni doboši. duž obale. koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. a zatim prazniti. a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360°. Razmak između krakova omogućava prolazak železničkih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara. špediter će manipulacije takvom robom obavljati pomoću viljuškara. tj. U tu svrhu se špedicije služe raznim mehanizmima.0. a potom se sredstvo prazni. te tako dolazi do kombinovanog premeštanja tereta. a prilikom rada kreću se. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica. pomoću kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. Ovu grupu čine različite dizalice. Najčešće se vertikalno premeštanje kombinuje sa horizontalnim. U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenično puniti. Špediterska preduzeća uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima koji se kreću po tlu (najčešće po šinama). U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premeštaju teret u jednom pravcu. koji mogu biti ručni. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog čega je mogućnost njihovog korišćenja ograničena. lukama i pristaništima. prenosi i spušta. 11. ručni. no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristaništima. Na utovarno-istovarnim mestima najčešće se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. Pogon im je električni. zatim se teret podiže. — mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne). liftvejeri i sl. ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije. no na različite udaljenosti. razna vitla. Ovo zbog toga što špediter manipuliše raznim vrstama robe i na raznim mestima. Nedostatak mehanizacije je u tome. a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju. Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajućih robnih operacija u špediterskim skladištima. Od spomenute mehanizacije najviše se upotrebljavaju viljuškari. električni i motorni viljuškari i sl. Vrste mehanizacije i pribora Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se može podeliti u dve osnovne grupe i to: — mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodičnog dejstva). Ima ih još po nekim željezničkim stanicama. U ovu grupu spadaju različiti konvejeri. prema potrebi. liftovi i sl. a najčešće se postavljaju na železničke koloseke. naime. Ukoliko se.

te razne vrste mreža itd. a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvežbanosti rukovaoca. u 6 kategorija. dužan je da nadzire taj posao i štititi interese vlasnika robe. Pribor za zahvatanje tereta znatno utiče na kapacitet dizalica. pa i na kamionima. te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta. odnosno spuštanje težih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica. ne bude veća nego što to dopušta osovinski pritisak pruga preko kojih će se pošiljka prevoziti. kamion. Postoje i posebno konstruisani otvoreni železnički vagoni (npr.. jer se mora paziti da se u vagon ne utovari veća težina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na određenom prevoznom putu. Na težim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje služe za dizanje. Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne teškoće kod tovarenja vagona. za rudu i slične masovne terete zahvatni uređaj u obliku posude koja se mehaničkim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni uređaj (grajfer). Na brodovima u tu svrhu služe brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. tim pre što on često i sam vrši utovar (ukrcaj). potrebno je voditi računa i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. stim što su one postavljene na nosećoj konstrukciji odgovarajućih objekata. odnosno svog nalogodavca. i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i veće količine tereta. kanapa. pokretljivosti. obično za prenos robe iz broda u skladište i obratno. u pogledu dozvoljenog opterećenja po osovini i opterećenja po dužnom metru. a ako i ne vrši.šinama. Isto tako. mora se paziti na to da težina vagona. kamioni . imaju različitu nosivost. naravno ako taj posao ne obavljaju lučke dizalice. članica Međunarodne željezničke unije (UIC).5 tone. npr. čeličnih užadi i sl. 11. Naginjanje tovarnog sanduka može se vršiti mehanički ili hidraulički. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno viši budući da su pruge solidnije građene i bolje održavane. a služe za istovar tereta koji se smešta uz sam brod i obratno. U našoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kreće od 12 do 22. Utovar železničkih vagona Železnički vagon sme se. u čestoj je upotrebi i poseban tip kamiona. Koriste se u lukama i pristaništima. za pretovar oble građe upotrebiti zahvatni uređaj u obliku klješta. Pogon im može biti električni. brod) vrši se po određenim propisima koji važe za dotičnu granu transporta. za prevoz rude i sličnih rasutih tereta) koji imaju uređaj da iz kolskog sanduka istresu teret. parni ili hidraulički.0. tovariti do nosivosti koja je na njemu označena. Tako će se npr. svrstane su. ugalj. Sve železničke pruge nisu građene za isti osovinski pritisak. Prekoračenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije dopušteno. te izboru odgovarajućeg pribora treba posvetiti znatnu pažnju. uvežbanosti rukovaoca i ostalih radnika. slično kao i kamionikiperi. lanaca. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 »Propisi za tovarenje«. Pokretljivost dizalice se povećava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se može ispružiti i saviti prema potrebi. Vrsta pribora koji će se u određenom slučaju upotrebiti zavisi od vrste tereta. po pravilu. Osim toga. zajedno sa natovarenom robom. udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premeštanja. u prvom redu na brodovima. Pruge železničkih uprava. tzv. za generalni teret razne vrste petlji od platna. uređaji za pretovar specijalnih tereta (npr. Uređaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima. pri tovarenju vagona. Naravno da špediter mora poznavati te propise. Nosivost dizalica je različita. Osim toga. ploveće i hidrauličke dizalice za podizanje teških tereta. i to: 127 .2. za rudu.kiperi (samoistovarivači) kod kojih je moguće istovariti teret naginjući tovarni sanduk. žito) i sl.

B2. takav se vagon može uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h. Težina utovarene robe ne sme preći granicu tovarenja ispisanu na vagonu.4 t/m 6. C3 i C4. Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2.0 t/m 6. učesnice u prevozu.0 t/m Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bočnim stranicama u obliku rastera. a koja odgovara za ovu kategoriju pruga. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A.Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4 Opterećenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t Opterećenje po dužnom metru 4.4 tone po dužnom metru. C4). dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B. odnosno sa masom do 6. a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3. Ako sa strane rastera postoji još i oznaka »S«. 128 . no u tom se slučaju sme utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. pošto se naša železnica obavezala da će primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim opterećenjem do 18 tona. odnosno C4. Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one železničke uprave. Podaci o tome nalaze se u već spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46). Ako postoji još i oznaka »SS«. Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one države i železničke uprave koje su članice sporazuma RIV. Pruge u našoj zemlji spadaju u kategoriju B2. Pojedine tranzitne pruge uvrštene su u višu kategoriju (C2 i C3). to znači da se vagon može uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se slučaju može utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga.2 t/m 8. Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrštava u vozove velike brzine. dok je ispod tih kategorija pruga upisana težina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga.4 t/m 7. B1.8 t/m 5. a ako nema podataka za pruge kategorije C2. C2. koja je uvrštena u najnižu kategoriju pruga. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C. C3.

za vagon i za sigurnost saobraćaja može prevesti do uputne železničke stanice. Vlastita težina vagona (tara) napisana je na bočnim stranicama vagona. a uz tekst su dodani i crteži. Ako je tara vagona npr. može se izračunati ako se najpre ustanovi kolika može biti najveća bruto težina vagona (tara i roba) s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. oslanjati sigurno i čvrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vožnje. zajedno sa robom. Dopušteni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoračiti. Ako vagon prelazi preko više pruga koje imaju različit dozvoljeni pritisak. šine. U unutrašnjem saobraćaju vagoni se tovare prema najvećim dopuštenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na našim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu. ambalažu. Težina ustanovljena prema osovinskom pritisku upoređuje se sa nosivošću vagona. Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili viša vagona predviđene posebne odredbe o tovarenju za sledeću robu: — razne metalurške proizvode (polufabrikate. a ostatak je težina robe koja se sme utovariti. profilisano i okruglo betonsko gvožđe. Međutim. Za svaku robu detaljno je opisan način tovarenja. kamene blokove i ploče i sl. — šumske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo. Špediteri moraju dobro poznavati ove propise. posebno u slučaju tovarenja u dvoja ili više kola. dizalice kontenere. nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti.Za tovarenje vagona u unutrašnjem saobraćaju ne vredi režim A. Od te se težine odbije tara vagona. na prevoznom putu dopušten osovinski pritisak od 16 tona. nije dovoljno da se samo ne prekorači dopušteni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon. rolne limova. cilindrične predmete. B i C. sklopove kolskih osovina. — ostalu robu (vozila.260 kg. moći težiti najviše 32 tone. Utovareni predmeti se moraju. seno. onda će dvoosovinski vagon. jer je to maksimalna težina koja se sme utovariti u vagon. ravne gvozdene mreže za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu). Teret mora biti u vagonu tako raspoređen da su točkovi što ravnomernije opterećeni. s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. pa se sme utovariti najviše do one težine koja je manja. 10. 129 . bubnjeve sa kablovima. trupce. Pri tome se mora uvek voditi računa da utovarena težina robe ne prekorači označenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C. Koliko se sme najviše utovariti. po pravilu. Ako je npr. U propisima za tovarenje je određeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon. ukoliko to dopušta nosivost vagona.). tada će se u taj vagon smeti utovariti najviše 21. jer inače železnica ne prima pošiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. za određivanje dozvoljene težine tereta merodavan je najmanji pritisak. punu burad. gvozdene pragove i metalne konstrukcije.740 kg. slamu i slične materije). iako bi možda nosivost vagona dozvoljavala utovar veće težine. limove.

ako je to potrebno. Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. popravke tovara ili istovara prekomernog tereta 130 230 400 430 3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500 4280 . Za vreme prevoženja vagonska pošiljka se može pretovariti u drugi vagon iz predviđenih i nepredviđenih razloga. pri tom. znači špediter. mora obezbediti pošiljalac. Na pojedinim železničkim stanicama postoje ugrađene naprave za merenje tovarnog profila.800 2000 R =1 67 5 1675 R= 3175 825 280 140 130 Slika 23 Međunarodni slobodni profil Sredstva za pričvršćivanje tereta. Često se događa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl.) povezuje slabom žicom. računajući od gornje ivice šine. širina tovarene jedinice može iznositi najviše 2692 mm. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznačene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. međunarodni status. ne prekorači tovarni profil. a visina 3861 mm. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju. u Propisima za tovarenje prikazani su crteži sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine železničke uprave. Ako je do pretovara. vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23). te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do štete. a u međunarodnom saobraćaju teret na otvorenim vagonima ne sme preći najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vrši određen prevoz. Međutim. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vršiti na horizontalnom i ravnom koloseku. Taj tovarni profil dopušten je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih železnica (SNCF) na nekim prugama. što je navedeno u Imeniku železničkih stanica. a visina 4650 mm. za pruge koje imaju tzv. Osim toga. Propisima je definisano na koji način se vrši pričvršćivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena žica debljine najmanje 3 mm). Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se. U unutrašnjem saobraćaju širina tereta može iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara).

dužnost je železnice da ga pre utovara ponovno očisti. slama i sl. teške mašine. ogrevnog drveta. kafa i slična roba kojoj bi mogao naškoditi miris ili smrad. a pokrivači se moraju dobro privezati i učvrstiti za predviđena mesta na vagonu. crepa. Da do takvih neugodnosti ne bi došlo. Lako zapaljive predmete (seno. niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kreč. katranom i sličnim. stavljaju se žičana vratanca. železnica ujedno zaračunava i kolsku dangubninu za vreme zadržavanja vagona. ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz živih životinja i dezinficiran. Roba se mora tako složiti da se kiša ne zadržava u ulegnućima pokrivača. Naravno da se eventualni oštri delovi tereta (npr.. voća i sl. da bi se svaka eventualna krađa mogla odmah primetiti. i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe. Prilikom prijema vagona (od strane železnice) radi utovara. Pre početka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se želi tovariti i da li mogu biti upućena za uputnu stanicu. pragova i starog železa koje se prevoze u otvorenim vagonima. Roba čiji je istovar ili pretovar zbog njene težine ili obima povezan sa posebnim teškoćama. s obzirom na njene osobine. a naročito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli oštetiti novu pošiljku ili umanjiti njen kvalitet. Pošiljke uglja. čija nosivost odgovara težini predmeta ili ako pošiljalac da u tovarnom listu izjavu da će primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. Od ovoga se može odstupiti u slučaju ako stanice imaju dizalice. koja moraju biti tako učvršćena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog ležišta (mesta). šećer. naročito za vreme toplijih dana. krompira. Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz). Životne namirnice. na mašinama) moraju omotati određenim zaštitnim materijalima da se po krivači ne bi pocepali. Zatvoreni vagoni imaju prozore. Žičana vratanca mogu se zatražiti od železnice kao tovarni pribor prilikom naručivanja vagona. kapke treba ostaviti otvorene. uključujući i vozila za nameštaj. povrće i sličnu robu). da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oštećenje ili pretovar pošiljke. pošiljalac mora poprskati krečnim mlekom ili odgovarajućom bojom.). po celoj širini i visini. Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem. pošiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama. da li vagon uopšte odgovara za prevoz predviđene robe.) i predmete osetljive na atmosferske prilike.došlo bez krivice železnice (nepravilno slaganje. u otvorenim vagonima. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u slučaju ako se pre utovara brižljivo očiste. smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati. npr. npr.. troškovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret pošiljke. odnosno uputnu zemlju. žita. špediteri treba da posvete potrebnu pažnju utovaru i slaganju robe u vagone. Po pravilu treba kapke na prozorima pre početka utovara zatvoriti. Pokrivači se mogu iznajmiti i od železnice. sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdužne stranice mogu skidati. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne može kroz njih izvlačiti. a neki i posebne otvore za provetravanje (za voće. Naravno da vagon može očistiti i sam pošiljalac (špediter). npr. treba utvrditi da li je vagon čist. ako se miris ili smrad još oseća. Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bočnim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. koji se prevoze. operu vrućom vodom i dobro provetre. Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. žito. a može ih pribaviti i sam pošiljalac (špediter). Ako vagon nije dovoljno čist. i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. da li se vrata i prozori dobro zatvaraju. brašno. no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje. Pošiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimično otvorena zbog jačeg provetravanja. U tom slučaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke. Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori 131 . treba pokriti pokrivačima. ako bi joj to moglo naškoditi. cigle. odnosno na plato-kola. naftalin i slična roba. a u otvoreni prostor vrata. trupci i sl. učvršćenje tereta i sl. Vozila.

veliki transformatori. Za prevoz opasne robe u železničkom saobraćaju merodavne su odredbe Međunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID). i više. meri približno 1.. Kod prevoza raznih specijalnih tereta. a u drumskom saobraćaju odredbe Evropske konvencije o međunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR). specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se može tovariti 10—12 putničkih automobila a kod pojedinih vagona.0. sa većim brojem osovina i velikom nosivošću. prese. Svi privatni vagoni koji nisu vlasništvo železnice. a lakšu prema vrhu. odnosno za pojedine vrste pakovanja. faktori slaganja za pojedine vrste robe. Među specijalne vagone i kamione ubrajaju se takođe i razne cisterne za prevoz kiselina. žita i sl. Međutim. Ako se vreće tovare uspravno. plinova.). a za prevoz praznih privatnih vagona računa vozarinu po pređenom km. utovar/istovar. faktor slaganja za azbestne ploče u sanducima 1.20 onda to znači da 1. te se prema tome planira potrebni brodski prostor. tešku robu treba slagati u sredini. Za koleta velike visine obično se koriste kamioni ili vagoni sa spuštenim podom ili se pak teret učvršćuje između dva nosača. zavežljaji se moraju okrenuti gore.3. U blizini vrata treba vreće tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zavežljaji okrenuti prema sredini vagona. U oba slučaja špediter treba da poznaje tehniku posla. i to tako da se vreće bez teškoća mogu prebrojiti. dolazi lako do oštećenja pošiljaka ili do neracionalnog korišćenja brodskog prostora. Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1. Naravno. cevi.000 kg azbesta u pločama. tovariti unakrst. čije dimenzije prekoračuju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe železnicom ili drumom. 11.000 kg neke robe u određenom pakovanju. Slaganju tereta u brodski skladišni prostor treba posvetiti punu pažnju. a laganu prema stranama broda. Utovar u brodove U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vrše obično posebna lučka preduzeća koja raspolažu sa naročito izvežbanom stručnom radnom snagom (stivadori). Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladišta sastoji se u tome da tešku robu treba slagati na dno broda. kod rude. kao što su npr. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Međunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG). ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. Ako je npr. to za izvršenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu. moraju nositi uz svoj broj i oznaku »P«. i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolažu takvim sredstvima. Za prevoz putničkih automobila koriste se. Često su to i špediteri koji u svom vlasništvu imaju određen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. Kod tečnosti čepovi na sudovima moraju takođe biti okrenuti nagore. Na osnovu stogodišnjeg iskustva utvrđeni su tzv.20 m3.vrećama napunjenim robom koja se tovari. kao i slaganje robe u brodska skladišta (štive) mogu obavljati i špediterska poduzeća. Slaganje robe u šlepove u rečnom transportu slično je slaganju robe u morske brodove. Kod prevoza robe u privatnim kolima železnica odobrava određeni popust. takođe. Nadalje. a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta služe skale 132 . potrebna su specijalna železnička i drumska vozila. jer ako se ne vrši pažljivo. Robu u vrećama treba. pakovanog u sanducima. S obzirom na to da železnički ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolažu svim vrstama vozila za specijalne terete. konstrukcije i sl. kao i vagoni koji su na duži rok iznajmljeni od železnice. cementa itd. po mogućnosti. zavisno od veličine automobila. Teret se takođe mora pravilno rasporediti. pogotovo u unutrašnjoj plovidbi i rečnom transportu.

ukoliko takva postoji.1. što znači da transportni odelenje treba da raspolaže prvenstveno sa manjim vozilima. treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u što kraćem vremenu. Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnička sredstva za utovar -istovar – pretovar pojedinih težih predmeta. Za izvršenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolaže sa odgovarajućim voznim parkom kojim će moći obavljati svakodnevne zadatke. smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledeći broj radnika: — na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika. Transportno odelenje. skladištenje i ponovni utovar iz skladišta u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon. Naravno da su to samo orijentaciona merila. Takva referada može se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja.) da bi moglo da izvršava naloge komitenata. Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja. luke. te će se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe.gaza. počev od dostavnog. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzeća. Pošto se ovde najčešće radi o ručnom utovaru-istovarupretovaru. ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. bilo u unutrašnjem prometu. Tako na primer. 11. pristaništa ili aerodroma radi daljnje otpreme određenim prevoznim sredstvima ili se pak pošiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. kombi-kamioneta. — na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika. — na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika. dizalicama itd. no još je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene pošiljke odmah utovare u zbirni vagon. Loko-prevozi Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog područja koje transportno odelenje međunarodne špedicije vrši na osnovu naloga uvoznog. Na taj način se znatno uštedi na manipulacionim troškovima jer izostaje istovar u skladište. no oni su obično nepodesni za lokalne prevoze i obično ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi. kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopšte nisu potrebni. — na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 . 133 . pa do kamiona nosivosti od 3 — 5 t. Tu se najčešće radi o dopremi robe do železničke stanice. Na osnovu ustaljene prakse.6 radnika. treba da raspolaže odgovarajućim pomagalima (npr. a u unutrašnjem prometu po nalogu referade za zbirni promet. u tim slučajevima. Ako međunarodni špediter ima ujedno registraciju za auto prevozničku delatnost. na osnovu pojedinačnog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom. Vozni park treba da je raznovrstan. bilo u izvozu. Prevozi za račun uvoznog. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzeća vrše se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. odnosno. U slučaju potrebe. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih pošiljaka radi formiranja zbirnih vagona. a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i stručnom radnom snagom. što je svakako jednostavnije. transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzeća za konkretne poslove. naravno da se onda situacija značajno menja. Za izvršene usluge tereti se dotično odelenje prema unapred utvrđenom cenovniku usluga za interne obračune. To ipak ne znači da transportno odelenje ne može imati neki kamion i veće nosivosti. Znatnu pažnju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji će se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. U oba slučaja prikupljena se roba može privremeno smestiti u sopstveno skladište. Svrha određivanja različitog broja radnika je u tome da se vozila različite nosivosti utovare-istovare-pretovare u približno istom roku.

slično kao i u ostalim operativnim odelenjima.0. — skladišta tankove. Zatim se posao evidentira. Otvorena skladišta služe za smeštaj robe koja uopšte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteoroloških prilika ili se pak ne može zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladišta. ali se sa pojedinim komitentima može sklopiti i posebna pogodba. jer pošiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana. Pojedine špediterske kuće imaju na takvim kamionima montirane UKV-uređaje. 11. S obzirom na način gradnje skladišta se dele na: — zatvorena skladišta. no bez vrata koja se mogu zaključati. Zatvorena skladišta su natkrivena i ograđena sa svih strana. Uskladištenje robe Špediter može uskladištiti robu u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. Česti su slučajevi da se loko-prevozi obavljaju sa železničke stanice. železnički avizer mu uruči izveštaje o prispeću. pristaništu ili na aerodromu sve pošiljke koje dolaze na njihove adrese. pa je omogućeno primanje i davanje naloga bežičnim putem u svako vreme. Naravno da često dolazi do izmena.) da sve njegove pošiljke isporučuje određenom špediteru. U tom slučaju komitent ispostavlja posebnu punomoć kojom ovlašćuje špeditera da može podizati njegove pošiljke. radna snaga i odgovarajuća tehnika. a osim toga će. Za pojedine saobraćajne grane postupak za takav slučaj je tačno propisan. — silose.2. a i takve pošiljke treba još u toku dana prevesti. Služe obično za smeštaj predmeta većih dimenzija na koje ne utiče promena temperature. no ipak ih treba zaštiti od atmosferskih nepogoda.Transportno odelenje može zaključiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima.2. u luci. te imaju vrata koja se mogu zaključati. uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (železnici. Špediter je dužan uskladištiti robu kad to zahteva komitent. na osnovu kojih će to odelenje za njih podizati na železničkoj stanici. — poluotvorena skladišta. — otvorena skladišta. Transportno odelenje ima obično razrađen cenovnik usluga za takve prevoze. Vrsta skladišta Skladišta možemo podeliti: a) prema načinu gradnje. Takva skladišta mogu biti zidane zgrade ili barake. po potrebi. Silosi su specijalna skladišta za uskladištenje žitarica u kojima se obično vrši i prečišćavanje i druge manipulacije. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji služi kao baza za fakturisanje. Špediterska preduzeća koja se bave tim poslovima imaju obično na železničkoj stanici potrebne prostorije i u najužem su kontaktu sa odgovarajućim železničkim organima. kad je uskladištenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja. za železnicu se takvi zahtevi i punomoć moraju dati na posebnim železničkim formularima. npr. Poluotvorena skladišta jesu nadstrešnice bez zidova ili mogu imati jedan. napravi plan prevoza i zatraži potreban broj kamiona. Ono što pristigne pri kraju radnog vremena obično se ostavlja za idući dan. i b) prema nameni odnosno vlasništvu. Rad u silosima je automatizovan zbog čega je silos opremljen raznim 134 . brodaru itd. radnik špedicije prikupi ujutro na početku radnog vremena podatke o prispelim pošiljkama za ugovorne komitente. tj. dva ili tri zida. 11. U praksi. — hladnjače i grejana skladišta. naravno ako nije hitno. Pri loko-prevozima u špediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vožnje svedu na minimum. pakovanja ili distribucije.

Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobičajeni način. Konsignaciona skladišta su najčešće zastupništva inostranih firmi. Svu robu primljenu na uskladištenje javna skladišta su dužna osigurati. mogu otvarati za smeštaj i prodaju na malo na tržištu uvozne carinske robe stranog vlasništva. Carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi isključivo za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. sipanje u vreće. — železničko-carinske magacine. Uputstva o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u carinsko smestište donosi nadležni carinski organ. prema ugovoru. prema ugovoru sa deponentom. a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl. zainteresovano preduzeće može otvoriti carinsko smestište za privremeni smeštaj svoje robe.6. — skladišta za sopstvene potrebe. ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. kao i o načinu carinjenja. 135 . Prema nameni. uvezene iz inostranstva. pakovanje. odnosno potrošnje. nafta i sl. koja još nije ocarinjena. Carinsko stovarište je neograđeni ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. U tom slučaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opšte uslove. Služe za uskla dištenje pogonskih goriva (benzin. vaganje i sl. Imaju uređaje za održavanje niskih temperatura u komorama u kojima se vrši uskladištenje. Načelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom. Javna skladišta mogu. Delatnost ovih preduzeća obuhvata prijem. no u suprotnom smislu. upravljanje i poslovanje vrede opšti propisi o osnivanju. Hladnjače su skladišta za uskladištenje životnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje. istovar. čišćenje. najčešće viša nego što je napolju. koja se. jesu grejana skladišta u kojima se zahteva određena temperatura. donosi nadležni organ Carine. Skladišta-tankovi su metalni sudovi obično ukopani u zemlju. odnosno vlasništvu.uređajima za utovar. obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladištenjem. ako Carinskim zakonom nije drukčije određeno.). — carinska smestišta. upravljanju i poslovanju preduzeća. Naknada za uskladištenje određena je tarifom javnih skladišta. — špediterska skladišta. po odobrenju nadležne carinarnice. Odredbe o carinskim skladištima nalaze se u Carinskom zakonu. kao npr. Carinska skladišta se obično osnivaju u lukama i pristaništima i namenjena su za smeštaj uvozne neocarinjene robe. 3 . javna skladišta su dužna da izvrše i one obaveze iz svojih opštih uslova poslovanja koje su nužne pri skladištenju određene robe. Slična hladnjačama. Javna skladišta su uslužna preduzeća koja se bave skladištenjem robe. utovar-istovar-pretovar robe i slične manipulacije.) ne može smestiti u carinski magacin. — konsignaciona skladišta. skladišta se dele na: — javna skladišta. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. Propisi o smeštaju robe u takve magacine i stovarišta nalaze se u čl. sortiranje. Ukoliko nije ugovorom drugačije određeno. Za njihovo osnivanje. smeštaj i čuvanje robe koju im. — carinska skladišta. Prema odgovarajućim odredbama Carinskog zakona. vaganje. poveri deponent. a bliže propise o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu. — carinske magacine i stovarišta.

a ako takvog nema ili uskladištenje u njegovom skladištu nije moguće iz bilo kojih razloga. Prilikom skladištenja treba voditi računa da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije. — radioaktivne materije. Smeštaju robe u skladištima treba posvetiti naročitu pažnju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladištava te da se do nje treba doći prilikom iskladištenja. Ako špediter uoči na uskladištenoj robi ili njenoj ambalaži kakvo oštećenje. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. a ako je ona manjkava. Kakva će sopstvena skladišta imati koje špeditersko preduzeće zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije. Budući da špediterska skladišta obično imaju s jedne strane pristup za drumska vozila. Preporučuje se da komade koji pripadaju jednoj pošiljci treba smestiti zajedno. i to na tako mesto u skladištu iz kojeg će se uz najmanje poteškoća moći utovariti u vagon. Uskladištenje robe u sopstvena skladišta špediter vrši prema podacima dobijenim od komitenta. kretanje skladišnih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladištene robe.1. Glavni prolazi moraju biti široki barem 2 do 3 m.Železničko-carinski magacini služe za smeštaj uvozne carinske robe. a sporedni mogu biti i uži. Poseban nadzor nad uskladištenom robom špediter vrši samo po izričitom nalogu komitenta. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u javna skladišta. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne pošiljke koje će se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom. ukoliko takvim raspolaže i ukoliko je to moguće s obzirom na carinske propise. ako takva postoje. treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi došlo do kvarenja. samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti. onda su merodavni podaci koje utvrdi špediter.5 m. pri čemu ključ jedne brave drži carinarnica. a drugi železnica. kretanje skladišnih viljuškara sa i bez paleta. robu treba odmah tako smestiti da se može uz najmanje poteškoća izneti iz skladišta i utovariti u prevozno sredstvo. 136 . naravno da najpre dolazi u obzir uskladištenje robe u skladišta komitenta. Isto tako treba voditi računa i o optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha u skladištu. te po potrebi montirati odgovarajuće uređaje za grejanje. odnosno da popravi ambalažu. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugrađene su dve različite brave. — roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu. tj. — voluminozna roba. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. 11. Ako za to dobije nalog. Treba se striktno pridržavati svih propisa o higijensko-tehničkoj zaštiti pri radu u skladištima. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u svoje skladište. Raspored robe u skladištu mora biti takav da omogućava primenu skladišne mehanizacije. a inače u skladišta trećih osoba. Ako takvi podaci ne postoje. Praktično skoro da nema špediterskog preduzeća koje nema odgovarajući prostor za uskladištenje robe svojih komitenata.2. sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladištu. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom železnice i nadzorom carinarnice za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom transportu. odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. npr. ovlašćen je da na komitentov račun. ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe. Principi uskladištenja Što se tiče uskladištenja robe. l do 1. ne samo radi zaštite uskladištene robe već i radi zaštite zdravlja radnika koji su u skladištu zaposleni. preduzme potrebne mere za zaštitu robe. a s druge strane željeznički kolosek za utovar-istovar vagona. — lakopokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju. Pod posebnim uslovima uskladištava se sledeća roba: — eksplozivni.

a pri tom nije upozorio špeditera na njenu prirodu. potrebno je preporučiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladištena roba osigura. Vrste ambalaže Pod ambalažom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja služe za pakovanje robe. Pakovanje robe Transportno odelenje treba ponekad. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaža koja se zajedno sa robom prodaje potrošaču (kupcu). kao ni za štetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje. 137 .3. Ako bi do štete došlo zbog toga što roba nije uopšte upakovana ili nije dovoljno upakovana. špediter ne odgovara za takvu štetu. odnosno koja omogućava lakšu i jednostavniju manipulaciju i prevoženje. — da nije skupa. postoje dve vrste pakovanja: — komercijalno pakovanje. tj. — da je što lakša. Ako je komitent predao na uskladištenje neku od spomenute robe. Ako dati nalog ne sadrži pobliže podatke. rukovanje i transport. špediter osigurava samo po izričitom komitentovom nalogu. prema svojim mogućnostima. Špediter je čak ovlašćen da na komitentov račun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izveštavajući komitenta o tome. oštećenja. komitent je dužan da brine da mu roba bude upakovana po običajima i prema uslovima prevoženja u onoj grani saobraćaja kojom se njegova pošiljka prevozi. Opštih uslova. robu koja je uskladištena u sopstvenom skladištu ili u skladištima trećih osoba. Prema odredbi čl. Naime. a ako to nije moguće. isključujući javna skladišta. prilikom izvršavanja primljenih naloga. U hitnim slučajevima špediter je dužan da. 32. ako je takav način uskladištenja uobičajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladištenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom.). Isto tako špediter ne odgovara za štetu koja bi nastala usled uskladištenja na otvorenom skladištu. onda komitent odgovara za štetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. nedovoljnog ili lošeg pakovanja. dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaža za transport.— druga opasna roba. popravi oštećenu ambalažu o komitentovom trošku i na njegovu odgovornost. a veće špedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mašinama za izradu sanduka. ili da je proda na javnoj licitaciji prema običajima mesta gdje je roba uskladištena. kutija i drugih vrsta transportne ambalaže. kako bi se roba zaštitila od rasipanja. špediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog. rđa i sl. Kada je u pitanju odgovornosti za uskladištenu robu. 11. špediter osigurava uskladištenu robu samo protiv požara i poplave. da osigura potrebnu transportnu ambalažu i zapakuje pojedine komade. treba imati u vidu da je špediter odgovoran za propast ili oštećenje robe uskladištene u njegovom skladištu ako sa robom nije postupao pažljivo kako to čini dobar skladištar.0. Praktično.3. zagađivanja i kvarenja. dužan je nadoknaditi pričinjenu štetu. Budući da špediter ne odgovara za štetu prouzrokovanu višom silom. ambalaža koja služi za zaštitu robe za vreme prevoza i uskladištenja. Štetu na robi ili ambalaži do koje je došlo njegovom krivicom. Komitent može izdati opšti nalog za osiguranje za sve svoje pošiljke ili pojedinačni nalog za svaku pošiljku. i — transportno pakovanje. Moderna transportna ambalaža treba da ispunjava sledeće uslove: — da štiti robu za vreme prevoženja do odredišta. 11. te omogućila i olakšala upotreba. špediter je dužan otkloniti. Za Izvršenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolaže stručnim radnicima (pakerima).

Slični propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju. Zato špediteri.1. Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju određenih vrsta robe. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika. Otpremna železnička stanica odlučuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno. te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz često zavisi i plasman robe na prekomorskim tržištima. metalna. a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne štete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga što roba nije dovoljno ili nije uopšte pakovana. slično važi i za čađ. Roba je. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tačno stanje u čemu 138 . plastična.. To pošiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista »Izjave«. — da se može sklopiti prilikom povratka. Ako priroda robe zahteva pakovanje. Pravilnim pakovanjem mogu se također smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguću meru. Železnica. pri takvom prevoženju izložena štetnom uticaju mora (korozija. i to prema izboru brodara (W/M klauzula — Weight or Measurement). Između ostalog..3. osim. drveni ugalj i razne otpatke. burad i sanduke koji sprečavaju zaprašivanje. međutim. pri čemu se mora voditi računa ne samo o zaštiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta. za koju saobraćajnu granu (za prekomorski prevoz. pogotovo oni koji se angažuju u pomorskoj špediciji.2.) itd. »Pošiljka nepakovana« ili »Dva komada sa oznakom . Pakovanje se smatra odgovarajućim ako naizgled pruža sigurnost da će roba biti zaštićena od običnih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odredištu. staklena. ako je očigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti. propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vreće. ipak se često i špeditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport.— da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoženja. istovara i pretovara. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima. 11. Inače... Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana..). Ambalaža za prekomorski transport Posebnu pažnju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje. treba da imaju stručan kadar i tehnička sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti. izgubiti ili oštetiti drugu robu. kartonska. naravno. tj. Pakovanje robe u železničkom transportu Železnice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz. br. odnosno proizvođača.. tekstilna). dovoljno je u tovarnom listu u rubrici »Izjave« upisati npr. neće primiti robu na prevoz iako pošiljalac pristaje da upiše u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju. ukoliko je povratak predviđen. indirektno smanji vozarina. nepakovani«. za težinu ili kubaturu. burad u kojima se prevoze tekućine u stanju vrenja moraju imati oduške koje omogućavaju izlazak plinova itd. a pošiljalac to nije učinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao. što je posebno važno jer se pomorska vozarina često računa alternativno. način pakovanja je izričito propisan u RIDu za svaki predmet. Zbog toga treba i kod izrade ambalaže voditi računa da se ona oblikuje tako da omogući što bolje iskorištenje brodskog prostora i da se. utovara. naime. od kojeg je materijala izrađena (drvena. na taj način.. za vazdušni prevoz . rđa i sl.. . Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz. ako je šteta nastala iz drugih razloga.3. već i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladištenja u tranzitnim mestima.. železnica može odbiti prijem pošiljke na prevoz ili može zahtevati da pošiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu očigledne znakove oštećenja ili drugih nedostataka u pakovanju. ambalažu možemo podeliti takođe i prema raznim drugim kriterijumima. 11. npr..

u dužnost pošiljaoca ili njegovog špeditera spada. Obrazac se može kupiti na svakoj železničkoj stanici. no u tovarnim listovima pošiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. Svrha obeležavanja je da se. Za ojačavanje ambalaže koriste se čelične trake ili žica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. Osim toga. zapaljivo i sl. dakle. Tipovi ambalaže i načini pakovanja. utovara. kod pošiljaka koje popune kompletan brod. a dimenzije. sa stanovišta prevoznika. železnica. tablicama ili privescima od čvrstog i izdržljivog materijala (limene ili drvene 139 . Sanduci se izrađuju od drvenih dasaka. Odgovarajuće oznake pošiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan način da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu železnicom.). oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i težine robe i od uslova prevoženja. po pravilu. u svako doba može ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredište. Ako neki pošiljalac češće otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju. Jasno je da za teži sanduk treba birati deblju žicu. može dati opštu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajućem železničkom formularu (npr. Slično je i sa sanducima koji se izrađuju od šper-ploča. kod robe u vrećama. navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u železničkom transportu. jer on. potrebno kod vagonskih pošiljaka. da se može ustanoviti odredište i primalac. K-160 za unutrašnji ili 160a za međunarodni prevoz). Ta izjava vredi za sve pošiljke koje je opisao u izjavi.se sastoji nedovoljno pakovanje. i obeležavanje (signiranje) pojedinih komada pošiljke. da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome. a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi. te o tome postoje posebne tablice. kamion. a u slučaju da dođe do razdvajanja prevozne isprave i robe. pretovara i istovara.4. šlep ili avion. 6 i 7 u slabom stanju. Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smeštati u istom položaju. snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja. Takve oznake mogu se utisnuti već prilikom izrade ambalaže. upisivanjem: »Opšta izjava«). npr. korpama i sl. a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kišobrana. Nije dovoljno samo napisati npr. To će biti potrebno samo kod pojedinačnih pošiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. prilikom prevoza. onda se to obično označava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju položaj kako treba koleto da stoji. naime. »Komadi samo pakovani u papiru « ili »Sanduci HF br. odnosno »ČUVATI OD SUNCA«. Jedan od najuobičajenijih oblika klasične ambalaže svakako je sanduk. U interesu je pošiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz. kod kojih čvrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja služe kao kostur sanduka. Ako priroda robe ili način pakovanja to ne dopuštaju (npr. »LAKO LOMLJIVO« i sl. uostalom. nadoknaditi štetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrešnog pakovanja. Obeležavanje neće biti. Kod rešetkastih sanduka (letvarica) potrebna čvrstoća ambalaže zavisi od odnosa težine tereta i dimenzija letvica. jer to ne kazuje ništa. odnosno osiguravajuće društvo neće. Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise »ČUVATI OD VLAGE«. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom »staklena čaša s vratom« i natpisom »NE PREVRTATI«. neka obeležavanja služe i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoženja. tri daske napukle«. odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko. Obeležavanje pošiljaka Osim pakovanja. »Nedovoljno pakovano«. 11.). daščica ili letava. obeležavanje treba izvršiti na listicama.

opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom. Br. 2D . 8 — dve crne strele na beloj osnovi . ili. To je naročito potrebno kod prekomorskog prevoza. Br. 6C i 6D. dve.zaštita od vlage. ozbiljno je uzdrmana »vladavina« do tada vodećeg oblika klasične ambalaže . 9 — crvena čaša na belom polju .crna buktinja na krugu na žutom polju . Br. listić sa crvenim točkom i krilima i crvenim okvirom itd. 5 . 10 — crveni trouglasti listić sa crnim uzvičnikom . Po pravilu postoje dva formata.crna buktinja na plavom polju . kao i pomoću već spomenutih privezaka. Koji će se listić morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u.krst.crna bomba na narandzastom polju .pažljivo manevrirati. ne prevrtati. Br. 2C . Specijalno obeležavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije). crno na belom polju . Br. sa jednom. Osim ovih listića na vagone se.gore. Listići se mogu dobiti na svim železničkim stanicama. 4 – crna mrtvačka glava na belom polju . lale i grozda. 6A.crna buktinja na belom polju. To će se kod nalepljenih papirnatih listića postići tako da se iste oblepe celofanom i tako zaštite od raspadanja usled vlage. jedan manji za koleta.za nagrizajuće materije. donji trougao crven . Br. Br.za radioaktivne materije odgovarajućih kategorija. snijeg) adresa ne postane nečitljiva. kod brzopokvarljive robe takođe plava listica sa slikom ribe. 2A . Sa pojavom paleta 50-tih godina prošlog veka. Br. 11. listiće u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu.lepe špediteri sami. 7 — crn kišobran na beloj osnovi . ili na platnu koje mora biti sigurno pričvršćeno (zašiveno) na te komade.sanduka. natpis RADIOACTIVE. Obeležavanje se vrši postojanim bojama. Pri prevoženju komada u otvorenim vagonima treba voditi računa o tome da usled vremenskih prilika (kiša. psa i glave goveda. l . a uzorci listića su odštampani u RID-u. Br. Pošiljalac je dužan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako poništiti da ne dođe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoženja. 3 . Br. a iz druge na ruku.za materije štetne po zdravlje. Br. Postoji 17 vrsta listića.5. U spomenutim propisima tačno je određeno koja vrsta listića se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih pošiljaka). kod živih životinja listići plave boje sa slikom petla.zapaljive tečne materije. a drugi veći format za vagone. 6B. kod pošiljaka sa osiguranjem uredne isporuke. na vagone koje treba usput doleđivati.crna buktinja na crvenom polju . i to: Br. lepe i druge vrste listića.pažljivo rukovati. Ove listiće na vagone mora postaviti besplatno železnica. Savremene transportne tehnologije Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladište-skladište bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalaže sve više uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta. Br. no praksa je da takve listiće . Usavršavanjem tehnologije izrade ambalaže od valovite lepenke (kartonska ambalaža) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr.opasnost od eksplozije.za otrovne materije. tri ili četiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadržaja i aktiviteta .tablice ili tablice od čvrstog kartona). železnice) kao dovoljnim pakovanjem još je više istisnut iz upotrebe drveni sanduk. crn na belom polju . a korisnici ih mogu štampati i sami prema uzorcima. pogotovo kad je takva 140 . Br. utiskivanjem usijanim gvožđem ili lepljenjem natpisa na papiru. Slične propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraćaju. npr. 2B – crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama .za oksidirajuće materije. 4A . zrakasti simbol deteline. kod pojedinih vrsta robe.samozapaljivo.zapaljive čvrste materije.dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu pločicu.po pravilu . listića sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom.

a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika železničkih stanica. a u zamenu će od njega dobiti 10 praznih paleta. možda i nema u upotrebi. a isto tako i preduzeća iz drugih grana saobraćaja. Praktično se to svodi na to da će npr. osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa sedištem u Beogradu. Ova tehnologija naročito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom. a delom železnicom. Saradnja se ostvaruje na taj način što će i saobraćajna preduzeća (železnica. a ni dovoljno uporno. naravno osim u onim slučajevima kad paletizacija. jer se savremena špediterska skladišta ne mogu ni zamisliti bez mogućnosti 141 . jer će železnica u uputnoj stanici isporučiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara «komad po komad». sve se češće pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica. nije moguća. 11. izrađena od dasaka određenih standardnih dimenzija. čime se zatvara tzv. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO). paletni lanac. od plastike i sl. SEABEE. I kod nas se nastoji paletizovati što više robe za transport. pa neće biti važno čije su vlasništvo palete koje se upotrebljavaju za prenošenje robe od proizvodnje do potrošnje.ambalaža prilagođena merama standardne palete. Tako se pošiljke jednim delom prevoze drumom. razvijen je i u Francuskoj. pošiljalac (proizvođač. 10 paleta natovarenih robom. prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta. barem kod nas. Palete mogu biti izrađene i od drugih materijala. pa je u toj zemlji danas praktično sav promet robe paletizovan. bolje rečeno velikih kontenera na točkovima koji se mogu natovariti i na vagon. Boks-paleta je isto tako drvena podloga.0. no ponekad se to ne vrši dovoljno sinhronizovano. podići ili spuštiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. Slična je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. letava. takav način je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD. te korisnici železničkog transporta mogu svaku vagonsku pošiljku predati na prevoz paletizovanu. pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. s obzirom na specifičnost robe. samo što još ima stranice od dasaka. Špediterska preduzeća treba da i o tome vode računa. a kojih danas. Nemačkoj. BACAT). Uočivši efikasnost tog sistema. SAD itd. dosad osposobile za paletizaciju robnih pošiljaka skoro sve železničke stanice. budući da je za mehanizaciju potrebno više prostora za manevrisanje. neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzeća. Za paletizaciju vagonskih pošiljaka naravno da nema nikakvih ograničenja. Izgrađena je ogromna kontenerska flota. npr. Paletizacija Paleta je drvena podloga. U prekomorskom transportu. svetski rat. autosaobraćaj itd. žice ili metalnih cevi. Osim transportera koji omogućavaju dostavu vagona pred skladište primaoca ili pošiljaoca.) i proizvodna i trgovinska preduzeća izrađivati palete prema propisanom standardu. a istovremeno će od železnice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. gledano u svetskim razmerama. Naravno da takav racionalan sistem razmene može funkcionisati samo onda ako svi učesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. kao i reka-more (sistemi LASH. motornog ili ručnog viljuškara) može prihvatiti zajedno sa robom složenom na njima. da bi se omogućila šira primena paletizacije. na koju se tovari roba. trgovac. poslednjih godina došlo je do snažne ekspanzije kontenerskog transporta. kada je iz SAD trebalo prebacivati velike količine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje američkih i savezničkih armija i stanovništva u prekomorskim zemljama. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladišta. Počeci paletizacije vezuju se za II. Naše železnice su npr. Isto vredi i obratno. a može imati i poklopac. Radi koordinacije napora oko uvođenja paletizacije. Palete su tako konstruisane da ih viljuška prenosnog sredstva (električnog.5. Međutim. špediter) predati železnici na prevoz npr.

Širina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2. standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr.990 mm). Konteneri mogu biti izrađeni od drveta. velike (preko 3 m3) i transkontenere.5. železnica . pokretanje i za održavanje određene temperature i vlage. primenjuju se kod prevoza železnicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrštene u RT-1. jer se roba u konteneru može preuzimati i izdavati u skladištu kornitenta. Kod statističkih preračunavanja u kontenerskom transportu i utvrđivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. Prednosti kontenera kao transportne ambalaže jesu mnogobrojne. g. Na unapređenju kontenerskog transporta angažovano je kod nas i u svetu više različitih organizacija. jer se vozarina računa. Prema vlasništvu.kamion) i kao solidan omotač čuva robu od rasipanja i oštećenja. Inače.125 mm). Za prevoz železničkih kontenera i privatnih kontenera za koje je železnica dala odobrenje za puštanje u saobraćaj. autoprevoznika). po pravilu. Te se prednosti sastoje u tome što kontener omogućava brz utovar. 1-B = 30 stopa (9. RT-1. a brzom manipulacijom se skraćuje vreme prevoženja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. koji je kao prilog III uvršten u CIM. Osim toga. Prema sadašnjem stanju. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene. Sama reč kontener (container) potiče iz pomorske terminologije. Međunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema dužini u četiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12. ustvari. 50.435 mm. pri čemu se skraćuju manipulacije. kontejeri mogu biti vlasništvo vozara (železnice. a to naročito dolazi do izražaja kod kombinovanog transporta (npr. pod nazivom »kontener«se podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako građena da omogućava direktan prevoz robe od skladišta do skladišta («od vrata do vrata») bez pretovara u toku prevoza i u slučajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili više vrsta prevoznih sredstava. a propisi o računanju vozarine su posebno objašnjeni u čl. a mogu imati i specijalne naprave za dizanje.brod . U tarifskom pogledu.290 mm).brod . samo za stvarnu težinu utovarene robe.manipulacije paletizovanom robom.055 mm) i 1-D = 10 stopa (2. Prema veličini (u tarifskom smislu) konteneri se na železnici dele u tri grupe: male (do 3 m3). U međunarodnim okvirima najznačajnija je Međunarodno društvo »INTERCONTAINER« sa sedištem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu. bez istovara u usputnom skladištu.kamion). aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala. koje je 1967. 1-C = 20 stopa (6. lima. skidanje. 142 . što znači da se težina kontenera ne uzima u obzir kao što je slučaj kod klasične ambalaže kod koje se vozarina računa za ukupnu težinu robe i ambalaže. istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo. otvorene i kontenere-cisterne. brodara. a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smeštaj stvari mornara na brodovima. korisnik prevoza robe u kontenerima na železnici ima znatne pogodnosti.1. Za velike kontenere vozarina se računa po odredbama za vagonske pošiljke. proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizičkih osoba. 11. Kontejneri Umesto klasične transportne ambalaže proizvodne. kontener je. železnica . trgovinske i špediterske organizacije se često služe otpremom robe u kontenerima. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). Za prevoz kontenera u međunarodnom železničkom transportu vrede odredbe Međunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo).

Za transport u kontenerima-hladnjačama na evropskim železnicama brine se Međunarodno železničko društvo za transporte u hladnjačama »INTERFRIGO« sa sedištem takođe u Baselu.drum. uputstva i tarife. B i C). Švajcarskoj. odnosno jednom saobraćajnom granom.drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim železnicama svojevremeno razvila četiri vida takvog transporta pod nazivom »Kangourou«. Važnije železničke stanice u Francuskoj. Delatnost te firme se proširila i na Austriju. godine sa sedištem u Frankfurtu. Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomoću specijalno građenih brodova (Ro-Ro brodovi).2. Belgiji. a za sam prevoz vrede odredbe opštih uslova. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je više sistema. Iako dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate. na primer: drum-železnica-drum. svojevremeno se razvio tzv. osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama. poznat pod nazivom »Piggy-back«. drum -more. Takav transport je naročito efikasan u saobraćaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgrađene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasičnim i kontenerskim brodovima. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. Kod kombinovanog transporta drum . Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD. Kombinovani (integralni) transport Za kombinovanu otpremu »od skladišta do skladišta« kada to nije moguće ostvariti jednim transportnim sredstvom. To društvo.drum. Na mreži naših železnica otvoreno je za prevoz transkontenera u režimu »INTERCONTAINER« odgovarajući broj železničkih stanica. Takvih sistema ima u različitim kombinacijama. za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa.5. raspolaže i sa kontenerima .osnovalo 11 evropskih železničkih uprava. 11.more . odnosno sveli na podnošljivu meru. a počeci saradnje postoje i sa našom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinačni prevozi drumom. reka-more-reka i sl. između ostalih i bivše JŽ. a nastali su zbog zahteva da se omogući transport robe iz unutrašnjosti zemlje rečnim transportom i dalje preko 143 . U stvari. a naknadno su kao osnivači pristupile još 12 železničkih uprava. Ta je firma svojevremeno razvila. pod različitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredišta.železnica. najveći deo kontenerskog transporta železnicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji društva »INTERCONTAINER«. osnovana još 1969. za što su izgrađeni i posebno konstruisani vagoni. ipak se od toga nije odustalo.hladnjačama od 20 i 40 stopa i usko surađuje sa evropskim železničkim upravama i društvom »INTERCONTAINER«. te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa džepom zajedno sa točkovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. Praktično. tri tehnike (Kombi-Technik A. u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije. U transportu drum . pa i Italiji i Nemačkoj opremljene su uređajima za jednu ili više spomenutih tehnologija utovara. da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomoću specijalne dizalice ili sopstvenom vučom. slične odnosno istovetne onima u Francuskoj. Holandiji. a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadržavanje broda uz obalu ili gat. U Nemačkoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR. između Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. sa Srednjim i Bliskim istokom. »UFR« i »Prise par pinces«. Razlika između pojedinih tehnologija je bila u tome. u sporazumu sa nemačkim železnicama. a takav se transport naročito razvio u sredozemlju. Na nemačkom jezičkom području za takav kombinovani transport se koristi naziv »Huckepack-verkehr«. »MC22«. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa sedištem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom »Kangaroo«. osim vagona-hladnjača.

3 m (kod maksimalnog utovara). Inače. ovaj sistem se nije naročito razvio. teretnice se takođe izdaju za ceo pomorsko-rečni put. gaz im je 0. SEABEE-sistem (»morska pčela«) je sličan LASH-sistemu. a utovar/istovar barži omogućuje ugrađeni lift nosivosti 2.evropskih luka nastavlja se u unutrašnjost. a maksimalni gaz 1.more reka. Uviđajući prednosti kombinovanog pomorsko-rečnog transporta. a kod istovara izvlače ih iz tunela.sistema u tome što su barže veće nosivosti (845 t) i dimenzija (dužina 29.Jugoistočna Azija. dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT). i Rusija se . Za utovar/istovar služi posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomoću koje se barže dižu odnosno spuštaju u vodu (tunel) između dva trupa broda. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH . možda i zbog čestih bojkota od strane lučkih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka . I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom. g.Srednji istok . no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH . ruska izvedba se u detaljima prilično razlikuje od američkog uzorka. te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova. a zasniva se na matičnom brodu na koji se tovare 83 barže. U brod može da se smesti 16 barži pod palubom i 10 na palubi. Barže imaju dužinu 38.. dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa.brodovi i mogu da prime 38 barži na tri palube.65 m. postoje tri sistema. Na palubi se umesto barži može smestiti odgovarajući broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa. širinu 11 m.sistem. no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 barže.600 t. a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros. pa i u našim prostorima. Matični brod (brod nosač) je dvotrupac. znatno je manjih dimenzija od LASH. gaz 11 m. 144 .7 m i širina 10.Crno more . a nosivost 1.5 m.odlučila za primenu takvih sistema.55 m (prazne) do 3. a ne dizalicom. iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutrašnjosti SAD rečnim putem i dalje preko Atlantika za unutrašnjost Evrope.barže.75 m. koji kod utovara guraju barže u tunel broda. brodovi imaju dužinu 267 m. Dužina barži iznosi 16. BACAT .100 t. ili odgovarajući ekvivalent kontenera od 20 stopa. Uglavnom. širinu 35 m. nosivost barže je 150 t. Iako je ceo sistem izgrađen po američkoj SEABEE-licenci. taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta. širina 4. široke 9.mora bez pretovara.27 m. a na ušću reke u more kompletne barže se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti rečnim putem u unutrašnjost. Otpremu i dopremu barži obavljaju remorkeri. Barže su duge 18. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973. dok im je gaz 2.i SEABEE brodova. Tako npr. Steamship Co. Zbog znatno većih dimenzija i dubljeg gaza barži (3.22 m) postoje manje šanse da se taj sistem infiltrira u naš rečni plovni sistem. kad je prvi brod za taj sistem izgrađen u Danskoj. a u njega se može ukrcati 10 BACAT . a preko kanala RMD i do nas. Razlikuje se od LASH .Indijski podkontinent . a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajuće rečne barže. U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matičnih brodova i potreban broj barži za obavljanje prevoza na relaciji Dunav .25 m. te što se utovar/istovar obavlja pomoću elevatora. nosivost 36.kao zemlja koja ima veoma razvijenu rečnu i kanalsku plovnu mrežu . a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajuće nosivosti. a zatim uključen u promet između istočnoengleskih luka i Holandije. Barže su podešene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutrašnjim plovnim putevima. nosivosti 370 t. g.82 m.7 m).brodovi mogu služiti i kao uslužni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH .000 dwt i brzinu 20 čvorova.barži. te iz severno . zapremine 555 m3.barži i 3 LASH . LASHtransport započinje u unutrašnjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu. no dosad je dospeo Rajnom do Basela. Inače.73 m. te Senom do Pariza.

naročito u 145 . Carinarnica donosi rešenje na prigovor kojim ga odbija ili uvažava. Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi članovi komisije. Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehničke uslove. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti. Troškove rada komisije snosi tražilac.6. stupila je na snagu 20. Revidirana Konvencija iz 1975. 11. i u toj oblasti su doneti razni međunarodni propisi. Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija još 1957. 11. godine (Konvencija je objavljena u Dodatku »Službenog lista FNRJ« broj 13 od 7. g. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). i to dva od strane carinarnice. npr. koja se u njima prevozi.6. kao i olakšice za privremeni uvoz/izvoz određenih kategorija roba na bazi ATA-karneta. 11. na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile.6. gde bi se mogla smestiti roba. može na jednostavan i efikasan način držati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeležja. Komisija se sastoji od tri člana. — da se nikakva roba ne može vaditi ili stavljati u zapečaćeni deo vozila ili kontenera. U ovom momentu nas zanimaju olakšice u drumskom saobraćaju i postupak za ostvarivanje tih olakšica na bazi TIR-karneta. koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku. carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehničkoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu).Inače. XI 1957. kao i zakonski zastupnik ili punomoćnik prevoznika. Protiv rešenja carinarnice korisnik ima pravo žalbe Upravi carina.0.0. mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vrše međunarodne prevoze pod pokrićem karneta TIR.0. — da vozila ili konteneri ne sadrže skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti. 3. BOB . Konvencije TIR. no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema.sistem. Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu. — da svi prostori. Postupak sa vozilima pod režimom TIR Međunarodni drumski robni transport može se obavljati: – pod režimom karneta TIR ili u – običnom režimu. godine). tu i tamo se javljaju i drugi slični sistemi. utvrđuje komisija koju posebnim rešenjem imenuje upravnik nadležne carinarnice. a da se pri tome ne izvrši obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeležja. budu lako pristupačni carinskoj kontroli. Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). Tehnički uslovi za vozila Preduzeća registrovana za obavljanje međunarodnog drumskog robnog transporta.sistem (Barges on Board) i DELTA . 1978. U spomenutom Aneksu 2. a jedan koga odredi privredna komora.. a SFRJ ju je ratificirala 1977. moraju im vozila odgovarati tehničkim uslovima određenim u Aneksu 2. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predviđenim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera. Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za korištenje carinskih pogodnosti pod pokrićem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgrađeni tako — da se roba. TIR i ATA karneti U cilju olakšavanja međunarodne razmene dobara na međunarodnom nivou se donose razni propisi.

0. Svaki listić mora biti datiran i potpisan od strane vozara. Slično je propisano i za kontenere (Aneks 7. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna. Konvencije TIR) s tim što su razrađeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni.volea. a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog pečata. Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listića . a slova TIR moraju imati dužinu od 0. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on dužan popuniti. Opis karneta TIR Knjigu . rešetkasti. Zatim stavlja pečat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiću karneta TIR. prelaznoj i odredišnoj carinarnici. ona tada zadržava 146 . karneti TIR se štampaju na francuskom jeziku (v. a posebno za vozila pokrivena ceradom. te za sebe zadržava listić broj l sa odgovarajućim manifestom robe koji pripada tom listiću. Tablice moraju biti izrađene u dimenzijama 0. Nakon što je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeležja. Na drugoj stranici korica odštampano je jamstvo vozara i garanta da će robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim pečatima. Svaki listić je numeriran (počev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadrži sledeće podatke: naziv međunarodne organizacije koja ga je izdala.6. kao i odgovarajući manifest za robu. cisterne i kola za seobu). Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota). broj.). Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu.0. dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum. kroz koliko će zemalja roba proći na konkretnom putovanju. Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi. otkida ga zajedno sa manifestom i vraća polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listićem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj način se transport razdužuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo. Preporučuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaćom mašinom ili sličnim načinom (kopiranjem) kako bi listići (volei) bili čitljivi. Konvencije TIR. Zainteresovani vozar naručuje ili kupuje karnet TIR od ovlašćene garantne organizacije svoje zemlje. osim u slučaju sumnje na zloupotrebu. Ispravke treba vršiti precrtavanjem pogrešnih podataka i upisivanjem željenih.20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm. Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar). Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listić broj l. ova popunjava i overava listić broj 2.izdaju ovlašćena garantna društva. Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehničkoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR. broj registracije drumskog vozila.6. Prema propisima Aneksa 1. Način carinske kontrole Ceo sistem olakšica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokrićem karneta TIR neće biti pregledavana u prolaznim graničnim carinarnicama.40 m. sklopivi itd. 11.2. polaznu i odredišnu zemlju. a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa. u određenom roku. 11. te potpis sekretara i pečat međunarodne organizacije koja ga je izdala. prilog 7). roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upućeni određenim prevoznim putem (itinererom) na odredište u inostranstvo.karnet TIR . Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. putem koji bude određen. kod nas Privredna komora.25x0. naziv vozara i njegovo sedište. Težina i mere iskazuju se u metričkom sistemu. naziv garanta.1.pogledu prostora rezerviranog za smeštaj tereta i sistema zatvaranja. rok važnosti. i to za specijalna vozila (hladnjače.

između ostalih i naša zemlja. Taj postupak služi kao dokaz da je roba izašla iz te tranzitne zemlje. rok izdavanja i trajanja. te potvrde o izvršenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni. težina. Postupak sa ATA-karnetom ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). 7 itd. nazivom i adresom inostranog primaoca. svrha uvoza/izvoza. pri čemu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3. dok su na poslednjoj strani odštampana uputstva za upotrebu karneta. 6 itd. a po želji se može dodati i drugi jezik. kao i uređaja za sajamske paviljone.). Konvencija je doneta 1961. godine. Pri prolasku kroz eventualne sledeće tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja. plave carinski organi tranzitne zemlje. Istovremena se kontroliše stanje vozila. razloga slanja. vrednost i sl. na osnovu koje je omogućen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe.). štampaju se na francuskom i engleskom jeziku. (udes. broj karneta. Sledeća stranica je predviđena za detaljan opis robe (naziv. poreklo. 5.). te vrednošću i poreklu robe. otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridružuje listiću broj 3. kvar na vozilu i sl. Prilikom transporta pod pokrićem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju. odnosno rezervnih delova.(otkida) istovremeno i listić broj l i listić broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listić broj 4. ili od strane drugih organa državne uprave. sajamske i izložbene robe. npr. markacija. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe. popravke ili oplemenjavanja. Korisno je zahtev dostaviti i u 147 . Uputstva za postupak u takvim slučajevima nalaze se na trećoj stranici korica karneta TIR. količina. niti se one plaćaju. Zapisnik treba da je sastavljen od najbližeg carinskog organa. Inicijativu za donošenje te konvencije je pokrenuo GATT. pošiljalac i primalac robe. PKJ jamči Upravi carina za eventualno plaćanje carine za privremeno uvezenu robu u našu zemlju po stranim ATA-karnetima. Inače. Primenom ATA-karneta omogućava se korišćenje carinskih olakšica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka. organizacije koje ga izdaju. Uputna carinarnica vrši normalno uvozno carinjenje. mora se sačiniti zapisnik. sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz. uputne i tranzitnih zemalja. popunjava listić i talon sa parnim brojem. samo sa narednim brojevima listića. Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listića broj 3. te da li se vozilo pridržava određenog prevoznog puta i roka prevoza. set karneta ima žute.6.1. a pristupila joj je većina zemalja u svetu. otkida listić i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruživanja neparnom listiću karneta koji je ova zadržala. ili ako se roba mora pretovariti iz nepredviđenih razloga. 4. privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina. ako je ovaj dostupan. a bele organi zemlje uvoznice. obrade. konferencijske i sportske dvorane. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora. pri čemu žute zadržavaju carinski organi zemlje izvoznice. te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeležja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. Ili pojednostavljeno. automobila. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odštampani potrebni odgovarajući podaci. 11. U slučaju da dođe do povrede carinskih obeležja. a izlazne carinarnice parne brojeve listića (2. Karnet je povezan u korice. plave i bele stranice. a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dažbine. a vredi godinu dana od dana izdavanja.). Primenom ATA-karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade.

ista podleže normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza. Prilikom vraćanja robe korisnik je dužan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajući deo bele liste o vraćanju. italijanskom. španskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tačno i podatke na stranom jeziku.prevodu na francuskom. engleskom ili nekom drugom jeziku prema slučaju (nemačkom. Ako se roba zadrži u zemlji uvoza. 148 .

između ostalog. Naime. transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo. ili će po ovlašćenju sam dati odgovarajući nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. — uzimanje uzoraka. — kontrola pakovanja robe. Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije . takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane. Inače. — naplata robe. sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. — kontrola količine robe. naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana. skladišnog prostora i vremena.0. u tom slučaju je moguće angažovanje i usavršavanje stalnog stručnog kadra. postoji više specijalizovanih organizacija za kontrolu robe. objedinjuje se špedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom što ima za posledicu racionalnije korišćenje radne snage. — izdavanje garantnih pisama. 12. — doleđivanje. — kontrola otpreme robe. redovno sadrži i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe. 149 . što donosi čitav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji. između ostalog. — praćenje transporta.12. Kontrola kvalitete Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe. tj. u konkretnom slučaju. u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. — kontrola i nadzor utovara. — kontrola skladišnog prostora i/ili načina uskladištenja robe. a takođe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. i špediterske ili kontrolne organizacije s druge strane. obveze i način rada utvrđeni su u Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe. Između ostalog. smatrati i sledeći poslovi: — kontrola kvalitete i kvantitete robe. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga špediterska preduzeća u svetu. istovara. — zastupanje u slučaju generalne havarije.poduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. no tim se poslovima mogu baviti i preduzeća međunarodne špedicije.0. Posebni ugovor u tom smislu može biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj će on dati nalog špediteru da izvrši i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). 12.0. on će u tom smislu dati predlog svom komitentu. odnosno neki drugi špediter. Ukoliko špediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu. Prava. u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: — kontrola kvalitete robe. kao i ko će i na koji način to utvrditi. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA Pod specijalnim špediterskim poslovima mogu se. Kontrola kvalitete i kvantitete robe Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji. pretovara. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu. — lizing (leasing).

direktno određen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno određen lokalitetom porekla robe. otežan položaj u slučaju spora). vršenja ekspertiza. Budući da kupac najčešće nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca. Osim ugovorne. Kao što smo ranije spomenuli. već taj posao poverava špediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji. U praksi. dužna izdati odgovarajuću pismenu ispravu koja se naziva certifikat. O izvršenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga. a to se obično uslovljava u dokumentarnom akreditivu. zastupanja. prevoza. Certifikat (nalaz. sezonskom isporukom ili opštepozna tim običajima ili standardima. tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja. a na osnovu zahteva kontrolna organizacija će dati i poseban nalaz. Važnost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo značajna. da izvrši i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnošću. osigurava tako da npr. Na osnovu takve isprave može doći do isplate ugovorene cene. vrše kontrolori tržišnog inspektorata. odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta. istovara. skladištenja i sličnih poslova. postoji i službena (državna. Bez takvog certifikata. a o utvrđenom kvantitetu kontrolna organizacija. Kontrola kvantiteta Kontrolu kvantiteta (ugovorene količine) robe mogu takođe vršiti kontrolne organizacije. kontrolna organizacija je. odnosno špediter. Da li isporučena roba odgovara po kvalitetu onoj što je ugovorena. 12. kao i špediter ako to on radi. certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. pa i kvantitete. pretovara. uzorkovanja. izdaju takođe odgovarajući certifikat. npr. zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja. i — ostali slični poslovi. odnosno mišljenje. — preuzimanje i predaja robe. utovara. on se u pogledu kvalitete. Prema tome. slaganja.). dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe. Osim same kontrole kvaliteta robe. otpreme. Radi se o kontroli koju propisuje država u opštem interesu. kod izvesnih životnih namirnica i sl. odnosno špeditera. davanja jemstva i sl. te strana koja se smatra pogođenom izdatim nalazom može pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. — vršenje ekspertize. već se najčešće 150 . Načela i postupak su identični onome je opisano u prethodnom poglavlju. u ovakvim slučajevima. osim zastupanja i jemstva. U Opštim uslovima je tačno definisano koje podatke treba da sadrži certifikat kod pojedinih vrsta usluge.— kontrola transportnih sredstava. nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport određene robe. pri čemu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizičkih i hemijskih svojstava robe. tehnička pomagala. Kontrola kvaliteta robe se obično zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda. kod izvoza određenih proizvoda (npr. u momentu i mestu prelaska vlasništva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajuće kontrolne organizacije i od iste traži odgovarajuću ispravu. Međutim. Kontrolu. a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat. carinski organ neće dozvoliti izvoz. — laboratorijsko ispitivanje. kupac redovno ne vrši sam kontrolu iz raznih razloga (nema stručnjaka. kupac može zahtevati od kontrolne organizacije. mišljenje) je isprava koja se može napadati. — uzorkovanje.0.1. kupac se može uveriti i sam. neugovorna) kontrola kvaliteta robe. kontrola kvantitete se ređe traži od strane kontrolnih organizacija.

Prema tome. ili u nekoj usputnoj. za vaganje komadnih pošiljaka. pakovanja. predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva. U imeniku železničkih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. Sličan postupak kod utvrđivanja težine i broja komada je i kod drugih saobraćajnih grana. Vaganju pošiljke na polaznoj stanici može prisustvovati pošiljalac robe. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. naravno uzevši u obzir specifičnosti karakteristične za tu granu. odnosno posle istovara. Najčešće se radi o utvrđivanju težine. a kontrola nema karakteristike primopredaja. što se kod nas i u svetu ponekad pogrešno predstavlja. treba da ispostavi odgovarajući zahtev. kod železnice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim će pošiljka biti upućena. vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu). 12.ugovorom predvidi kao tačna ona količina koju utvrdi prevoznik. Osim nosivosti prevoznog sredstva. Samo preuzimanje robe može biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Preuzimanje robe Time što je organizacija za kontrolu izvršila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. U kupoprodajnim ugovorima se često stavljaju klauzule da će se ispravnom smatrati ona težina ili količina koju utvrdi železnica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. Kod pošiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste težine. na zahtev prodavca odnosno njegovog špeditera. železnica i dr. ne znači da je ona u ime kupca. bez posebnog zahteva. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba špediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proračunati koju količinu robe sme utovariti u vagon. skladišnog prostora. odnosno špeditera) da roba odgovara u pogledu količine (težine odnosno broja komada ili zapremine). odnosno špeditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici »Izjave« u tovarnom listu. Inače. ali i kupac sam. koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim učesnikom u poslovnom poduhvatu između prodavca i kupca. a kada su u pitanju vagonske pošiljke. kamion ili neko drugo prevozno sredstvo. prevoznog sredstva itd. u momentu predaje na prevoz koju. raspolažu magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg. bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaničnim utvrđivanjem količine od strane prevoznika. ako pošiljalac želi da železnica izvrši takvo vaganje ili brojanje. utvrđuje prevoznik. 151 . preuzeli robu. Na poseban zahtev. Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopšte dogovorena. Kod vagonskih pošiljaka železnica uzima kao tačnu onu težinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu.2. a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. težinu i broj komada vrlo često utvrđuje železnica. a za vaganje vagonskih pošiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. Železnica u tovarnom listu službeno potvrđuje rezultat vaganja. može se ukupna težina dobiti množenjem broja komada sa težinom jednog komada. Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u određenom momentu imala određeni kvalitet. Sama železnica meri težinu i utvrđuje broj komada komadnih pošiljaka. broja komada ili zapremine i sl. Isprava o izvršenom ugovorenom načinu kontrole kvantitete. odnosno brojanja. npr. Vlasništvo nad robom stiče se tek predajom robe. Pojedine železničke stanice. odnosno njegov špediter. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. Sve ostalo važi kao što je rečeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja.0. no pošiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara.

upisati broj vagona. Uzimanje uzoraka vrši se u prisustvu železničkog radnika (obično magacionera). odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren. da to upiše u tovarni list. uz naznaku količine. Kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini. bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. zapušače (čepove) i sl. Ipak. Špediter može organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i. broj tovarnog lista. Špediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji. Da bi železnica dozvolila uzimanje uzoraka. vrećicu i sl. iz bilo kojih razloga. Uzimanje uzoraka Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrđivanjem kvalitete robe. posebnim uzancama ili trgovačkim običajima. sadržaj pošiljke i datum uzimanja uzorka. Špediter (primalac) je dužan osigurati pribor za uzimanje uzoraka. odnosno mali deo većeg komada robe (npr. kod tekstila). potrebno je da pošiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše: »Primalac može uzeti uzorak«. a železnički radnik overava podatke i stavlja pečat. bočice. zavisno od vrste ambalaže. za primer ćemo uzeti železnicu. pod uzorkom se smatra manja količina robe uzeta iz veće (npr. koji to. zatvoriti) i zapečatiti pečatom železničke stanice. u krajnjem slučaju. Prilikom uzimanja uzorka železnički radnik mora na samom zavoju. kod žitarica. a sve u cilju da se.). budući da je ona posebno propisala i postupak.. uzimanje uzoraka nije dozvoljeno.). i to samo za vreme carinske manipulacije. Ako nema upisa u tovarnom listu. kao npr. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zaključiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj 152 . te predstavlja takođe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija. odnosno špediter. a pošiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke pošiljke. Naravno da sve ove podatke može unapred upisati i sam špediter (što se u praksi i radi). Međutim. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom. a težina uzetih uzoraka ne sme premašiti 3 kg po pošiljci. sveću. što samo može biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. otpremnu i uputnu stanicu. taj posao isto tako dobro može uraditi i međunarodni špediter.12. već prema prirodi uzorka. datum predaje robe na prevoz. tek po prijemu izveštaja o prispeću pošiljke. 34. Izvesna odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to predviđeno ugovorom. ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom. naziv i adresu pošiljaoca i primaoca. Ovaj pristanak pošiljalac može dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio. kod pošiljaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju. a troškove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (čl. smatra se da je autentičan onaj uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. postupak je praktično uvek isti. po potrebi. U usputnim stanicama. koji će železnički radnik vezati (začepiti. utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor. a osim toga u tom slučaju ona se tretira i kao jedan od posrednika. omote. Rok za odnošenje pošiljke ne produžuje se zbog uzimanja uzorka. Opštih uslova). budući da se taj odnosi na špediterski posao. a za prisustvovanje uzimanju uzorka železnica zaračunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. tekućina itd.1. upisuje u tovarni list. kanap. Ove podatke mora železnički radnik overiti potpisom i staničnim žigom sa datumom. mora se uputnoj železničkoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. Uzeti uzorci se u prisustvu železničkog radnika stavljaju u prikladan odgovarajući zavoj (omot. Prema uzanci 141. pečatni vosak. Eventualni privezak (karton) mora se pričvrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede pečata ne može skinuti sa zavoja. Takav zahtev podnosi primalac. Sme se otvoriti najviše 10 komada kod pakovane robe. odnosno na posebnom kartonu (privesku). vrećice. Mi ćemo se osvrnuti na ovaj poslednji slučaj. Inače.

odnosno organi unutrašnjih poslova (npr. divljih i ćudljivih (jogunastih) domaćih životinja. razreda putničkog voza.. po pravilu. To se odnosi obično na selidbe. osim u međunarodnom transportu. ako je zbog njihovog obima i težine potreban nadzor za vreme prevoza (naročita pošiljka). riba u vodi u specijalnim vagonima za živu ribu. a ako takvog nema. 12. Tada u rubriku tovarnog lista »Izjave« treba takođe upisati ime pratioca.. «. novčane i vrednosne pošiljke. moraju imati stručnog pratioca. kvalifikovanom za taj posao. železničkim propisima određeno da lokomotive. Pratioci se prevoze. Obavezno praćenje železnica zahteva takođe i za pošiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlađenje koji rade za vreme prevoza. Kod praćene pošiljke živih životinja pošiljalac (špediter) mora u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Pošiljku prati . kod drumskog prevoza). Praćenje transporata Špediter često po nalogu svog komitenta organizuje fizičku pratnju pojedinih transporata. U železničkom tsportu pratnja je propisana kod pošiljaka živih životinja koje se prevoze bez kaveza putničkim vozovima. kada se prevoze na sopstvenim točkovima. može prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova.. U međunarodnom transportu pratilac mora imati i važeću putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu. zatim kod riba u pokrivačima umetnutim u vagon. iz opravdanih razloga.. Prema tome. Fizički. traži praćenje. Ako komitent izda dispoziciju špediteru da ovaj organizuje takvu pratnju.. Pratilac železničkih vozila na sopstvenim točkovima mora putovati u vozilu koje prati. Železnica zahteva obavezno praćenje transporata teških mašina i konstrukcija.. osim sitnih životinja predatih na prevoz u kavezima. Kod izvoznih pošiljaka železnica zahteva pratnju svih vrsta živih životinja...se posao često olako shvata. kao i kod pošiljaka ostalih živih životinja čiji redovan prevoz traje preko 24 sata. Jedan od specijalnih poslova špeditera je davanje pratnje i u takvim slučajevima. ako se dobro ne uradi.. a dužnost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehničkom opsluživanju vozila koje prati. te ostale pošiljke za koje se. a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju. na zahtev može to izvršiti i železnica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu.. taj posao se može poveriti i pratiocu.. naravno. ipak se može tvrditi da se radi o prilično delikatnom poslu koji. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati. Za radove u kojima učestvuje. špediter će odrediti stručnog pratioca.2. u vagonu zajedno sa robom.. a može se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovođe ili otpravnika vozova. železnica zaračunava posebne pristojbe. Tako je npr. pobrinu će se da ga angažuje sa strane.. Komitent može špediteru dati zadatak da u određenim železničkim stanicama organizuje hranjenje i pojenje životinja. Železnica takav vagon ne plombira i ne vrši vaganje niti brojanje komada. i to kod teretnih vozova voznu kartu 2. tenderi i motorna kola. moraju imati voznu kartu. Praćenje transporata često se praktikuje kod prevoženja živih životinja. U takvom slučaju mora pošiljalac (špediter) u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Tražim praćenje. što može biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od učesnika u ugovoru o prevozu. dok pratioci svih ostalih vrsta pošiljaka. uzimanje (vađenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku. gdje se pratilac može izuzetno dati do ili od pogranične stanice.. «.. Jedan pratilac može pratiti najviše tri vagona natovarena živim životinjama... kojeg određuje pošiljalac.. u svakom slučaju o trošku nalogodavca. propisane u RT-6. 153 . Praćenje mora biti na celom prevoznom putu. po pravilu. Utovarna železnička stanica može izuzetno dozvoliti praćenje i onih vagonskih pošiljaka u unutrašnjem transportu za koje nije propisano obavezno praćenje... Pošiljku prati . Takav pratilac prevozi se besplatno.

mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obavešten i da prisustvuje doleđivanju. Kod svake stanice je naznačeno. u železničkoj stanici Niš. što je i u našem primeru slučaj. Špediter je i inače obično unapred obavešten o vozu kojim će ta pošiljka stići u stanicu gde se obavlja doleđivanje. Ako špediter dobije nalog od svog komitenta da izvrši doleđivanje na nekoj usputnoj stanici. Naravno. no sa tim se troškovima može opteretiti i pošiljka. ova radnja se obavlja samo u slučaju da tehnologija hlađenja nije rešena na neki drugi. s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike. U kojim se usputnim železničkim stanicama u našoj zemlji može dodavati led vagonskim pošiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza. Ako tovarni list ispunjava proizvođač. sve u skladu sa beleškom pošiljaoca o frankiranju. o prispeću pošiljke obavestiti špeditera koji treba da doledi pošiljku. neophodno u interesu očuvanja robe. vagon mora postaviti na poseban kolosek. železnica za postavljanje vagona i za odvlačenje naplaćuje pristojbu predviđenu u tarifi. s obzirom na trajanje prevoženja i godišnje doba. špediter mu je dužan dati potrebna uputstva. navedeno je u Prilogu VI Imenika željezničkih stanica. voća. odnosno mogu se dokartirati (doznačiti) otpravnoj stanici. Špediter obično odmah i plaća nastale troškove železnice (pristojbe). Kad pošiljka stigne u stanicu doleđivanja (u našem slučaju u Niš). pošiljalac odmah kod utovara robe stavi moguću količinu leda. ili se pak. efikasniji način. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorači vreme zadržavanja voza u toj stanici kako je predviđeno po redu vožnje. te obično ima u pripremi potrebnu količinu leda. a troškove carinskog radnika platit će neposredno carinarnici. mlečnih proizvoda i slične robe) na dužim relacijama. vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. Pri određivanju stanice doleđivanja špediteri se mogu poslužiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. Kod pošiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom. bez odlaganja. npr. Doleđivanje se može obaviti ili kod voza kojim je pošiljka stigla. dodavanje leda može se izvršiti samo u prisustvu carinskog radnika. odnosno kojim nastavlja put. prvenstveno u međunarodnom transportu i u toplije doba godine. Tom prilikom železnica upisuje i vreme trajanja doleđivanja (od obaveštenja špeditera do završetka rada). koja firma vrši 154 . nije moglo izvršiti. Železnica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda. povrća. Inače. koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjačama omogućavaju. U praksi. Ako je potrebno ovo posednje. Dodavanje leda obavlja špediter u prisustvu železničkog radnika. nadalje. Naši špediteri moraju često organizovati usputno doleđivanje i za vreme prevoženja na inostranim relacijama. Doleđivanje Doleđivanje frigo-transporata u usputnim železničkim stanicama takođe je jedan od mogućih specijalnih špediterskih poslova. Pri tome će se naš špediter poslužiti uslugama svojih špediterskih veza međušpeditera). koji će za njegov račun izvršiti doleđivanje u određenoj stanici.3. Špediter. on će prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku »Izjave« upisati: »Doleđivanje u stanici Niš vrši Jugošped«. se. iz bilo kojih razloga.12. Belešku »Doleđivanje u Nišu« treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvući olovkom u boji. Ne može se odobriti dodavanje leda u svakoj železničkoj stanici. koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list. a za to vreme prekida se tok roka isporuke. U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju železničke stanice u kojima se može vršiti doleđivanje. železnička stanica mora. za prisustvovanje železničkog radnika kod doleđivanja železnica računa u svakom slučaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba također predviđena u RT-6. prema tome. To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa. To će se uraditi u slučaju ako je to. za pošiljku mesa iz Subotice za Tursku.

Zastupanje u slučaju generalne havarije Generalna havarija (ili zajednička šteta) je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu. banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti. da robu koju je primio uz garanciju. tj. doći do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada. Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati uslučajevima različitih mišljenja u pogledu stanja robe i ambalaže. jer on nije dužan. već samo u onim slučajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda želi uneti u teretnicu netačne. pa ukoliko bi takve primedbe postojale. tj. po potrebi overenu i od banke. Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovačkom smislu.5. kojom zapravo. prilog 7).komitent . 155 . to će uraditi sama železnica. »certificate of idemnity« ili »letter of guaranty«. Kod izvoza morem dolazi dosta često u obzir izdavanje garantnog pisma za »čistu« teretnicu. ne može naplatiti protivrednost robe. Kod pošiljaka veće vrednosti. U stručnoj terminologiji takva se garancija naziva »letter of indemnity». a dužnost im je da utvrde: — da li se radi o generalnoj havariji. U interesu je pošiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod režimom hlađenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). pa opet broje i opet ponovo utovaru. racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za slučaj da je brodar ipak u pravu. brodari obično zahtevaju špediterovu garanciju uz supotpis banke. nego da se možda i veće količine robe istovaru. Ako pošiljalac to ne bi uradio. Raspored i obračun štete na učesnike (likvidacija generalne havarije) obično se poverava posebnim stručnjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski ađusteri. Pri utovaru robe može npr. Rešenje se obično traži putem izdavanja garantnog pisma u kojem se špediter obavezuje da će brodaru naknaditi svaku štetu koju bi on trpeo zato što je izdao čistu teretnicu. prihvat špediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara. kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). U prvom slučaju vlasnik robe . Inače. iako je prema njegovom mišljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. po pravilu.. 12. odnosno njegovog agenta.4. čistu teretnicu. špediter može. prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. načina pakovanja i sl. U oba slučaja špediter može intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru. U praksi to obično rade špediteri. bez koje opet. Špediter u takvom slučaju jamči brodaru da će on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga što je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe. garantnog pisma (v. po pravilu. a u drugom slučaju onaj koji ukrcava ne može dobiti tzv. izdati robu bez originalne teretnice. odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod.doleđivanje. Izdavanje garantnih pisama U prekomorskoj kupoprodaji događa se često da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe. 12. šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozila. dužan predati kupcu »čist utrživ konosman«. Ađustere imenuje sud ili same stranke.ne može preuzeti svoju robu. U tom slučaju preporučuje se špediterima da od komitenta prethodno zatraže protivgaranciju. takav konosman (teretnicu) koji ne sadrži nikakve ograde u pogledu težine. na sopstveni rizik. u krajnjem slučaju. isporuči i pre nego je stupio u posed odgovarajuće teretnice. broja komada. Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda. po pravilu. te ako je špediter siguran u ono što tvrdi. spoljnog izgleda i kvaliteta robe. Kod međunarodne kupoprodaje prodavac je.

Naravno da naš špediter snosi pri tom veliku odgovornost. odnosno položiti garanciju. jer inače pre toga zapovednik broda nije dužan isporučiti spašenu robu. pouzeća nisu dopuštena prema važećim Reglementacijama. te će pošiljku nasloviti na njega. svoju adresu. ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u određenom mestu. za vlasnika robe je važno da ga već kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan lučki špediter. mora pošiljaocu naknaditi štetu. iako CIM. Takav način naplate moguć je samo u sluča ju ako to propisi dotične zemlje dozvoljavaju. broj tekućeg računa i sedište banke na koju treba slati novac. špediter može organizovati naplatu robe i u zemlji. Posao ađustera je vrlo složen i često traje mesecima. ako je teret delomično bačen u more ili je oštećen. a ako bi ona izdala pošiljku bez naplate. dužnost je špeditera da zatraži od havarijskog komesara utvrđivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. 12. koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će . npr. špediter je dužan.ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev. S obzirom na složenost poslova. što mu nalaže da održava veze samo sa takvim špediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pružiti dovoljno jamstvo.uz naknadu troškova . a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu. takvu mogućnost predviđa. Korespondent će po prijemu robe istu isporučiti primaocu (kupcu). pošte). lučki špediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu). Taj zadatak špediter može izvršiti na tri načina: a) preko prevoznika (npr. 156 . odnosno poštansku uputnicu na iznos pouzeća. kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika). To se. Osim toga. kod železnice. železnice. a često se naziva i »inkaso«. odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji će biti kasnije potrebni kod podnošenja odštetnog zahteva osiguravaču. a zatim taj iznos doznačiti kako mu je otpremni špediter naložio. Ipak. no samo uz prethodnu naplatu određenog iznosa. Nadalje. Slično kao i u inostranstvu. a taj će iznos doznačiti našem špediteru. U međunarodnom železničkom transportu. priložiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke. 17. upućujući robu na svoju špeditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave).6. u čl. Železnica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzeća. i u međunarodnom transportu moguće je da špediter na drugi način naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatraži. Naplata robe preko prevoznika se može zasad provesti samo u unutrašnjem saobraćaju. u posebnoj koverti. Naplata robe Komitent može špediteru dati zadatak da pošiljku isporuči primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog određenog iznosa. Pri tome će se špediter poslužiti svojom špediterskom vezom (korespondentom).— visinu štete i — iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog učesnika u poduhvatu. Špediter na kojeg je pošiljka upućena preda će robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznačenog iznosa. zasada. obavlja na taj način što špediter (u svojstvu pošiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše iznos pouzeća. U stvari. vrlo je značajna. Naime. b) preko svojih špediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. a ne na krajnjeg primaoca. Takav zadatak predstavlja takođe jedan od specijalnih špediterskih poslova. a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i međunarodnoj sudskoj praksi iz tog područja. To se radi obično kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije moguće obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzeća. Uloga lučkog špeditera.

brodari i druge organizacije. naši špediteri sa lizing-kompanijama zaključuju najčešće dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: »Master Lease Agreement« i »Lease Agreement« (Short Form).0%.12. Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada. Francuske 2. jer što je rok duži.4%. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zaključen generalni ugovor (Master Lease Agreement). U kraćem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrđene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora. Inače. ipak unajmi iste od lizing-kompanije. Tri najveće lizing-kompanije (CTI. Danas se u vlasništvu leasing-kompanija nalazi 50. koji će odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta. Početkom 2000. Sea Containers i Transamerica) drže 36% ukupnog lizing-parka kontenera. cena zakupa je relativno niža.5% V. već ga ovaj samo koristi na određeno vreme ili za određeni transport tereta. vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije. 12. u kojoj se utvrđuje broj i vrsta kontenera. Naime. Deset najvećih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu.8%.) raspolažu sa svega 3. Britanije 13. Nemačke 4.9%. tako i odnosno područje u svetu. naravno ako je to moguće i ekonomski opravdano. lizing-kompanije u svetu.). MTO-i. brodari drže 45.8% kontenerskih kapaciteta. kao specijalisti za te poslove. ako nema robe za utovar u povratku. Isto tako. pa i naše domaće organizacije koje 157 . Poslovi lizinga Pod poslovima lizinga (leasing). Pri tom će špediter voditi računa o potražnji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na području na kojem ima nameru da zakupi kontener. no u poslednje vreme se i tu situacija menja. dizalica i sl.9% i Rusije 1.6% kontenerskog parka bilo je u vlasništvu kompanija iz deset vodećih zemalja i to: SAD 43.9%. Japana 5. Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15. a svi ostali uslovi utvrđeni su u generalnom ugovoru. rok zakupa i mesto i vreme vraćanja kontenera.3%. Lizing kontenera Naši međunarodni špediteri mogu za račun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte. pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno koštao više nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako našu zemlju.7%.7. kamiona. tako i na području na koje treba vratiti prazan kontener. kako bi izvršio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta. Inače. Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere našem međunarodnom špediteru. dok svi ostali (železnica.0%. špedicije. U prvom slučaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera. u kojem su predviđeni svi bitni uslovi pod kojima će se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba.4% kontenerskog parka. Hong Konga 1. drumski transport i dr.6% Danske 1. njegov sopstveni kontener bi se vraćao prazan. u našem slučaju. iako poseduje sopstvene kontenere. 84. Pri tom. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt). g. u svetskim razmerama. autoprikolica. pri čemu će u prvom redu nastojati da unajme odgovarajući kontener vlasništva neke domaće organizacije. Tajvana 5. vodi će se računa i o roku trajanja ugovora o zakupu. Inače. zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasništvo zakupca (špeditera ili njegovog komitenta). lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima.8%.7. nakon čega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u određenom mestu. Inače. izvoznici-uvoznici.1. smatraju se specijalni poslovi međunarodnog špeditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona. Italije 4. prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava. mesto i datum početka zakupa. Nije redak slučaj da izvoznik-uvoznik.

pa i u Evropi. 12. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali čak 16.. u preduzećima međunarodne špedicije se povremeno obavlja još čitav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove špeditera. st. navode se i opisuju još i sledeći poslovi: — pakovanje i signiranje. — konsignacione poslove. 53. — zbirni transport i — kreditiranje nalogodavca.8.2.7... postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava.su vlasnici kontenera. i sl. odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi čl. — zastupanje u regresnom postupku. Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pružanja usluga svojim komitentima.). odgovornost. osiguranje. tački još naveli »Drugi propisani ili uobičajeni poslovi u vezi sa otpremom . Naši špediteri mogu posredovati. štampaju pravila (opšte uslove) za zakup i upotrebu kontenera. treći. Ostali specijalni poslovi Osim napred opisanih. — međunarodne transportno-agencijske poslove. da bi u 17. vraćanje. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji način se konteneri zakupljuju (visina zakupnine. a ono zbog toga što se ređe javljaju. osim onih koje smo napred naveli. — merenje i sortiranje. Među ostalim. pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija.«. — izdavanje špediterskih potvrda. Leasing prevoznih sredstava U svetu. primopredaja kontenera. teških i volumenoznih tereta. ako iz nijednog drugog razloga. održavanje i popravka. 158 . 12.. — hranjenje i pojenje živih životinja.

većim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vožnje. mogu prouzrokovati povećanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima. dok će u suprotnom slučaju te cene opadati. sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama. pa prema tome i na veću ili manju zaposlenost pomorskog saobraćaja. a tek potom i za prevoz takvog tereta koji može podneti visoku vozarinu. Od oscilacija ponude i potražnje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi. cene prevoza rastu. te zato neće ni biti govora o tipovima trgovačkih brodova sa aspekta konstrukcije trupa. Prostor za smeštaj tereta im je ograničen. regionima ili kontinentima. Tako u pojedinim periodima količina robe koju treba prevesti nadmašuje raspoloživu tonažu. Krizne situacije u odnosima između pojedinih država. Pošto su količine roba koje se prevoze u različitim godišnjim dobima i inače različite. samo ukratko. — teretno-putničke brodove. Tu se takođe zaključuju prevozni ugovori. 13. Kao rezultat spomenutih faktora. ne znači da ne postoje i druga pomorska tržišta. odnosno načina izvršavanja pomorskih prevoza. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i političke prilike u pojedinim delovima sveta. Ovde će biti prikazane. što je praktično dovelo do stvaranja svetskog pomorskog tržišta. uključujući i kratak prikaz najznačajnijih tehnologija.0.0. a mesto na koje se sliva ponuda i potražnja tereta i brodske tonaže iz svih delova sveta jeste čuvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd. Time što je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno tržište. — brodove za prevoz specijalnih tereta. razvila se svetska trgovina. a sa treće strane nejednake koncentracije stanovništva kao potrošača materijalnih dobara. Tipovi trgovačkih brodova Prema svrsi kojoj služe brodove možemo podeliti na: — putničke brodove. 13. to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u međunarodnoj razmeni dobara. te ne 159 . a kako se između kontinenata. Vrste brodova i linija U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova. te kopna i ostrva »isprečilo« more koje pokriva približno 2/3 naše planete.13. — teretne brodove za linijsku plovidbu. lokalnog karaktera i formiraju se oko značajnijih svetskih luka. to raspoloživa svetska brodska tonaža ni teoretski ne može biti neprekidno podjednako zaposlena. to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potražnja brodskog prostora. Takvo tržište se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjačom trgovačkom flotom na svetu. POMORSKO TRŽIŠTE Kad govorimo o pomorskom tržištu mislimo na pomorsko prevozno tržište koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane. ili skraćeno Baltic Exchange u Londonu. — teretne brodove za slobodnu plovidbu. te ako je potražnja brodskog prostora veća. Međutim.0. između blokova država. vrste brodova prema svrsi kojoj služe. što ima uticaj na obim međunarodne razmene. takva su tržišta užeg. Kako u svjetskom pomorskom prevozu učestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza. Brzi putnički brodovi služe prvenstveno za prevoz putnika i pošte. dok će u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut slučaj.

čija je unutrašnjost podeljena pregradama u odgovarajuće tankove za prijem tečnih tereta. za slučaj da u povratku ne utovare povratni teret (obično ugalj. što sve zajedno omogućuje brz utovar/istovar. za vino. pamuka i sličnih lakih tereta. šećera. ruda i sličnih teških tereta i (b) one koji su građeni za prevoz žitarica. SEABEE-brodovi. ribe i sličnih brzopokvarljivih namirnica. ruda. posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih uređaja) itd. a uključuju se u transporte na određenim relacijama (linijama). drveta. oni imaju veća grotla i odgovarajuće uređaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. melasu. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tečnog tereta. Brodovi za prevoz ruda su slični brodovima za prevoz uglja. to se prilikom gradnje naročito vodi briga o otklanjaju opasnosti od požara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora. Tankovi za balast su im velikog kapaciteta. tankeri i sl. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je došlo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote. Brodovi za prevoz drveta su specijalno građeni za tu vrstu tereta. Radi se o specijalno građenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi. Budući da prevoze najčešće zapaljive tekućine. a obično nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. LASH-brodovi. no takođe i znatnu količinu generalnog tereta.predstavljaju važan faktor kod razmene dobara. tzv. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladišta i rashladne uređaje koji omogućavaju permanentno održavanje temperature od . o čemu je bilo govora u prethodnom delu.9. sir. Brodovi za specijalne terete su različite konstrukcije. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja. Služe za prevoz mesa. Imaju veća grotla. već kroz skladišta struji (cirkuliše) vazduh koji je prethodno rashlađen u odgovarajućim komorama. podesna za slaganje drvene građe. RO/RO-brodovi. kao što je slučaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom. jer u povratku često plove prazni.5 °C. Po pravilu nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su građeni za prevoz uglja. zavisno od namene.11 do . pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voća i povrća. Nadalje. meso i slični proizvodi. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgrađeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ograničenog broja putnika. pa i tekuća goriva). no podesni su i za tovarenje uglja i sličnih tereta. Imaju obično samo jednu palubu i prostrana skladišta. Brodovi koji prevoze rashlađene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 °C. BACAT-brodovi. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu. žitarice. žitarica. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla. Brodove sa uređajima za hlađenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete. su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrđenog reda plovidbe. Tankeri su brodovi koji služe za prevoz tereta u tečnom stanju. prostrana skladišta sa mogućnošću lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom. brodovi sa uređajima za hlađenje tereta. npr. Pod tim režimom prevozi se maslac. poznati pod nazivom tramperi. no konstrukcija im je obično ojačana s obzirom na činjenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifične težine. te zbog toga treba da imaju uređaje koji će stalno održavati temperaturu na toj visini. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji isključivo prevoze samo tu vrstu voća. npr. Naime. (b) brodovi koji prevoze rashlađene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom. Takođe imaju velike tankove za balast. koferdama. razne tekuće hemijske proizvode od 160 . Teretno-putnički brodovi su građeni tako da mogu primiti znatan broj putnika.

za tekućine (tankeri). za šećer. troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od one linijske. odštampanih na poleđini konosmana.). 13. pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu. kao npr. a počela se razvijati početkom prošlog veka 161 . gde i kakav teret pronaći u povratku. kiseline i sl. a brodovi su dobili naziv tramperi.0. do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor.1. što je značajno uticalo na razvoj pomorskog saobraćaja.0. vreće za šećer itd. zatim sa usavršavanjem transportnih sredstava.1. linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms). već će biti potrebno da potraži neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret. Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe. sumporna kiselina. Slobodna plovidba Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu (Charter party). Pri tom se često moraju praviti različite kombinacije. Vrste plovidbe Sa razvojem i unapređenjem ekonomskih odnosa u svetu. pogonskim gorivima i životnim namirnicama i to u velikim razmerama.kojih se u velikim količinama prevozi npr. regiona i kontinenata. za rasute terete (bulk-carriers). zatim u poslednje vreme tankeri za tečni plin itd. pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene.). remontu. sve u cilju ostvarenja što boljeg ekonomskog efekta. pri čemu treba voditi računa i o raznim drugim faktorima (popravci. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret. U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifičnu vrstu tereta. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta. menjala se i struktura pomorskog transporta. Ipak. te ubrzanom industrijalizacijom u prošlom veku došlo je do porasta potražnje za sirovinama.1. uopšteno gledano. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrđene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovništva pojedinih zemalja. te je i u tome velika ekonomska važnost slobodne plovidbe u međunarodnoj razmeni dobara. čak bi se možda moglo i reći da je ona tome delom i doprinela. zahtevi posade i sl. Linijska plovidba Za razliku od slobodne plovidbe. izostaje potreba za skupom ambalažom (npr. Naravno.0. Potreba da se životnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu čiji će brodovi ploviti određenim redom. međutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda više nije bilo moguće uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajućih proizvoda. 13. budući da je istovar/utovar brži i jeftiniji i što se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. burad za kiseline. Naime. 13.1. no već kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi računa da li će. Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog »Tramp service«).0. Često takav povratni teret nije moguće pronaći u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret.

vrše nadzor nad primenom konferencijskih uslova. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju. nazivaju autsajderi (engl. Kao što smo već rekli. a posebnu važnost su joj pridavali Nemci koji su početkom prošlog veka upravo zahvaljujući razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna tržišta za svoju industriju. One propisuju obavezne tarife. što je dovodilo do trvenja. pri čemu ih konferencije ili tolerišu ili ih raznim merama onemogućavaju. Naime. Da bi se sprečila takva konkurencija došlo je do sporazuma između pojedinih brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu u određenim smerovima u prekomorskoj plovidbi. Davanje takvog rabata (i do 10%) ograničeno je na one krcatelje koji u određenom vremenskom razdoblju (obično 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu.1. odnosno vraćanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaračunava. Područje delovanja konferencija je prilično veliko. U današnje vreme linijska plovidba je dobila snažan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. a takvi sporazumi nazvani su konferencije. a time i do koncentracije linija iz tih luka. Specijalno građeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasičnih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov račun optužbi zbog monopolističkih težnji i postupaka. u odnosu na konferenciju. odnosno oduzimaju im komitente. a nisu članovi tih konferencija. god. formulišu tekstove konosmana i linijskih uslova. utvrđuju mere za zaštitu od autsajdera. Osim toga. špediteri se 162 . Austral-konferencija (1884) itd. dolazi do koncentracije tereta. kad je formirana tzv. no prevagnulo je mišljenje da su one potrebne u međunarodnoj razmeni dobara. koji na pojedinačne zahteve krcatelja ili njihovih špeditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta. zavisno od geografskog položaja i nekih drugih faktora. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time što u izvesnim lukama. Dovoz tereta iz unutrašnjosti stotinak kilometara više ili manje kod današnjeg transporta ne predstavlja više naročiti problem. Tačan broj konferencija nije poznat. zatim sledi Istočnoazijska konferencija (1879). vode politiku sistema rabata itd. 13. outsiders) i oni često prevoze teret nešto jeftinije nego članovi konferencije.0. Naročito je snažan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala. no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. kafa. Takvi brodari se. pamuk i slična roba. 13. kao npr. sama činjenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno održavanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija. Kalkutska konferencija. a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. Ima brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija. Članovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima. Konferencije Sa razvojem linijske plovidbe došlo se do situacije da su brodari iste ili različitih narodnosti održavali linijske veze na istim relacijama. Jedan od sistema za onemogućavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost. moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali). jedno od područja delovanja konferencija je i utvrđivanje obaveznih konferencijskih tarifa. roba je u njima klasificirana obično abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za određene relacije. izrađuju zajedničke redove plovidbe. pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj važnijih luka i sve značajnijoj ulozi linijske plovidbe.2. Počeci formiranja konferencija datiraju iz 1875.obuhvatajući sve šira i šira područja. Neki tereti koji su ranije bili isključivo upućeni na slobodnu plovidbu takođe se u današnje vreme delom prevoze linijskim brodovima. podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije.

na Bareboat Form i na Time Form. poznatiji pod skraćenicom »Gencon« ili Gencon-Charter. 13. s obzirom na pojavu novih proizvoda i tržišta. 13. obično plaća vozarinu »puno za prazno« (Dead freight). Ako oficirska potvrda (engl.1. iste se tada unose i u teretnicu (v. — Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemačku.susreću sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata).1. Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi. Ipak. Takvi standardni ugovori se obeležavaju određenim skraćenicama (codeword). a to je čarter (engl. uobičajeno rečeno »Net charter« i »Gross charter«. ona koja se najčešće sreću. i b) Voyage charter . onda ista obvezuje obe strane. predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i reguliše odnose između brodara i naručioca prevoza. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter . a ujedno da sadrži sve potrebne klauzule za zaštitu prava brodara i naručioca prevoza.v. koje uglavnom definiše Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraćenicom BIMCO) u Kopenhagenu. — Danawood = za prevoz drveta iz Finske. ili samo za deo broda ili određeni prostor broda. bilo je nužno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta. Ugovori o prevozu morem Ugovori o prevozu morem zaključuju se između brodara i vlasnika tereta (naručioca) ili njegovog predstavnika. prema tome. Najvažnija dokumenta. Mate's receipt) sadrži primedbe o nedostacima tereta.1. Za ugovaranje pomorskih prevoza za određene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora. U nekim lukama je običaj da se »mate's receipt« izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor. ima ih čitav niz.2. itd. no ako brodar i naručilac prihvate tu potvrdu kao konačnu rezervaciju. biće ukratko objašnjena u narednim izlaganjima. Potvrda o raspoloživom brodskom prostoru može biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna. na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili više putovanja (Voyage charter). Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je »Uniform General Charter«. od kojih radi ilustracije navodimo sledeće: — Baltimore C = za prevoz žitarica iz SAD i Kanade. Oficirska potvrda Ovo je isprava kojom brodski oficir potvrđuje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara. kada govorimo o punom (potpunom) čarteru. dok se za utovare manjih količina tereta na linijske 163 . odnosno. Mogu se zaključiti za ceo brod. — Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora. svaka ugovorna strana može tražiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru.1. Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu. Švedske i Rusije za Dansku.na Net Form i na Gross Form. U slučaju da naručilac ne utovari teret. Charter party) koji. prilog 7). 13. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne može se prenositi indosamentom.0. kada govorimo o delimičnom (nepotpunom) čarteru. Booking note Radi se o potvrdi o raspoloživom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar . Ugovor se može zaključiti na vreme (Time charter).

neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva »parcel receipt« (negde i »parcel ticket«). što potiče od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj. no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku »negotiable«.. Teretnica može glasiti na ime. Oznaka u teretnici npr.4. o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. jer se takav posebno ne sklapa. Naime. 2/2.1. Takva teretnica ne pruža uvek garancije za naknadu štete od brodara u slučaju manjka ili oštećenja. dock receipt. prema tome.5. Francuski naziv za teretnicu je »connaissement«. pa naručilac nakon predaje pošiljke takvom skladištu dobija takvu potvrdu (engl. Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je određenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da će je prevesti do odredišta i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. nije prenosiva. wharfingers receipt i sl. Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala. teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor. Naziv joj je od italijanskog glagola »conoscere«.brodove izdaju potvrde sa drugačijim nazivima kao npr. već će istu naslovljeni stvarno primiti. ona ne sme sadržati nikakve primedbe u pogledu stanja robe. a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva što je redovno uslovljeno prezentacijom čiste teretnice. drugi brodar. već za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms). ne može biti indosirana. Drugi način se retko primenjuje. Parcel-receipt Da bi se za manje sitne i ne naročito vredne pošiljke izbeglo plaćanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana.1. Potvrda skladišta To je zapravo potvrda koju izdaju lučka skladišta za robu koju su primili na uskladištenje. no može se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje može izdati i teretnica. ima značaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem može prenositi i njome se može trgovati. odštampani na poleđini teretnice. 13. na donosioca ili po nalogu (to order). 4/4. npr.3. wharfage note. Ne može se izdati sa naznakom »to order«. kada se takva teretnica naziva »čista teretnica«. nemački »Konnossement«. a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuću teretnicu na osnovu te potvrde. količine ili stanja ambalaže. dok je najuobičajeniji naziv na engleskom jeziku »Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu »Blading (s)« (v. Osim toga. niti predmet trgovačke razmene. U prvom slučaju robu može preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice). itd. »3/3 B/L« upravo znači da su izdata tri originalna konosmana. a treći kupac. privatnih i poklon-pošiljaka manje vrednosti.1. Teretnica Najvažnija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman. Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka. dock receipt). u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzeća imaju sopstvena skladišta. može se po zahtevu izdati i neograničeni broj kopija. 13. a primenjuje se u slučajevima kad se sa robom ne namerava trgovati. jer se isti efekat postiže izdavanjem teretnice po naredbi 164 . što bi se moglo prevesti sa »poznati«. »priznati«. koje moraju biti označene sa »not negotiable« ili »not transferable«. Nadalje. Brodar se dalje brine o utovaru na određeni brod. italijanski »Polizza di carico«. U protivnom se radi o »nečistoj teretnici«. quay receipt. 13. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvršiti svoju ulogu. prilog 7). tj. Prema želji mogu se izdati i u drugom broju. tj. Ona. reklamnog materijala.

Ako postoji mogućnost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranžmani. s tim da se ranije izdata oglasi nevažećom. delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda. već tovarnog lista. odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto. Takav konosman nema značaj vrednosne isprave.FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) — pisano je u tački 7. a roba može biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. 13.7. pa agent broda izdaje svakome po izručnicu za njegov deo tereta. Ako bi se u isto vreme pojavilo više vlasnika sa originalima konosmana. Haškim pravilima. tj. kod ove teretnice može se punim ili blanco indosamentom postići puni efekt primenjivosti u svim slučajevima koji se pojavljuju u praksi. tj. što sve zavisi od načina predaje brodaru. načina prevoženja i prava vlasnika teretnice.9. direktne). Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu. Izručnica Izručnica (engl. odnosno «Straight Bill of Lading». O špediterskoj direktnoj teretnici . Priznanica služi kao dokaz o vlasništvu. Daljnji postupak regulisan je tzv. odnosno zakonima odnosne zemlje. Sastoji se iz dva dela i to priznanice i založnice (varanta). a založnica služi za podizanje zajma. Inače. 13. O špediterskpj skladišnoj potvrdi — FIATA WAREHOUSE RECEIPT — pisano je u tački 7. Naime. U slučaju da se teretnica izgubi na putu od pošiljaoca do primaoca. ostali originali gube svoju važnost. u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvršen i — received for shipment B/L.1. brodar će izdati tzv. Skladišnica To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladišta za robu koju su primila na uskladištenje. a uskladištena roba se može vratiti samo uz povraćaj oba dela skladišnice.2. Pri tome će brodar zatražiti od vlasnika robe odgovarajuću garanciju za slučaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. onda on traži izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive. Kada se roba isporučuje na osnovu originalnog konosmana. Skladišnica se može indosiranjem preneti na drugu osobu. teretnica kojom brodar potvrđuje da je roba u njegovom posedu (skladištu) i da će je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odredištu. Koristi se u slučajevima kad se ne želi da roba pređe u neželjene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upućuje na upotrebu zastupništvu ili filijali. te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog. U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi pošiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. običaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu.3. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da će robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji održava vezu sa odredištem robe. ili pak u slučaju ako po jednoj teretnici ima više pošiljaka za razne primaoce.6. kapetan broda je dužan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladištima.(to order) koja se najčešće primenjuje.1. Ima slučajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredišne luke nema direktnu linijsku vezu. lučkim vlastima ili lučkom skladištu da njenom donosiocu isporuče određenu robu. teretnica sa značenjem »ukrcano na brod«. U vezi sa načinom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: — shipped B/L ili on board B/L. 165 . ima više vrsta teretnica i sa raznim oznakama. Ako pošiljalac želi da se roba izda upravo određenom primaocu i u naznačenom mestu.9.

odnosno promilima od vrednosti robe (kreću se od 1%0 do 9..1. Za izdavanje takvih faktura plaća se. kojom se on obavezuje da će platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji će njemu pripasti na osnovu obračuna generalne havarije. i da njome neće dalje raspolagati dok je ne plati. Cover note Radi se o potvrdi o privremenom pokriću (open cover) osiguranja pošiljaka za koje nema još svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja.12.8. 13. Sve dok vlasnik tereta ne potpiše takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuću garanciju.1.1. te utovar i istovar robe. 166 .10. praktično sve ono što može zanimati carinske organe u lukama.1. a to je naročito važna isprava u slučaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca. ime zapovednika. 13. Manifest To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu. i to na dokazni način.uložen odmah prilikom preuzimanja robe. U praksi. data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond). protest se daje u slučaju gubitka. Protest ulaže primalac robe. Na osnovu manifesta vrši se carinski pregled.1.po pravilu . Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu. manjka ili oštećenja robe i mora biti . brodar ima pravo zaloga na robi.13. popis namirnica. Izdaju ju osiguravajući zavodi (društva) na zahtev špeditera. Ta je isprava u vezi sa tzv.11. Služi kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredišnoj zemlji. 13. 13. U stvari. 13. odnosno njegov špediter. Havarijska obveznica To je pismena izjava vlasnika tereta. koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaćenu vozarinu kao i druga potraživanja brodara prema učesnicima u prevoznom ugovoru. a izuzetno ju može dati na čuvanje i primaocu pod određenim uslovima.1.13.5%). Letter of lien To je isprava o zalogu robe (založnica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on čuvar robe koja mu je isporučena. »lien clause« u prevoznim ugovorima. Brodar robu po pravilu ne zadržava na brodu. kod utovara manifest sastavlja agent broda. Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaća. pogonskog goriva itd. Protest To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice. već je predaje na čuvanje javnim skladištima do naplate potraživanja. određena taksa u procentima. po pravilu. Konzularne fakture To je račun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvrđuje konzulat te zemlje u zemlji izvoza. tj. luka registracije. prilog 7).9. dok je roba još na obali i dok se njeno stanje može nepobitno proveriti (v. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobičajenom svetskom jeziku.

bez obzira da li se radi o izvozu. prilog 7).nema plaćanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spašavanju na moru. pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravača ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom »Marine policy« stavio je u promet 1. WA. Engleska polisa Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva još i londonska polisa. Te dispozicije se daju na formularima koje lučki špediter sam kreira u skladu sa svojom unutrašnjom organizacijom. Ako je akcija spašavanja završila sa neuspehom. Najčešće su se koristile klauzule FPA. što se sve radi na unapred odštampanim formularima. odnosno primalac i predstavnik broda. napušteni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA. 167 . Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spašenoj imovini ako spašavanje bude uspešno. tri za ratni rizik i dve za rizik štrajka.1. praktičnije pomorske polise. 13. s tim da se ista isključivo upotrebljava počev od 1. a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima. osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja. vremenu spremnosti broda za utovar/istovar. C). U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku.13. usled novih prilika na pomorskom tržištu. špediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda. ovde će samo ukratko biti opisane one isprave koje se najčešće upotrebljavaju. tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. I 1983.. od kojih su prve tri opšteg karaktera (A. Međutim. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule. WA i AAR.ispostavljaju luci. vodeći računa da formulari sadrže sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe.14. izrađenih od strane londonskog Lloyda.1. odnosno potvrde. spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu. te jedna za zlonamerno oštećenje. Nova polisa je praktičnija i razumljivija od stare i sadrži samo osnovne podatke o brodu i teretu. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravača. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara Za vreme lučkih manipulacija sa robom. te eventualnim prekidima rada. lučkim skladištima ili specijaliziranim lučkim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stoleća. normama utovar/istovar. I 1982. početku i završetku operacija. 13.16. Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdušnom transportu. 13. Budući da je o pojedinim ispravama već pisano u poglavlju 8. uvozu ili tranzitu. zavisno od slučaja. a potpisuje ga pošiljalac.2. Vremenska tablica Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utrošenog vremena za utovar/istovar. luke (lučkih preduzeća) i broda. B. AAR). trajanju osiguranja. Takav pregled služi za obračun prekostojnica (demuragge) ili dispeča. te klauzule protiv ratnih i političkih rizika. a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjašnjene. No cure — no pay Prevedeno na naš jezik znači: nema uspeha . Lučki špediteri dolaze u situaciju da – zavisno od slučaja . Tekst polise je na engleskom jeziku.. UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo proces izrade nove. ispostavljaju drugi učesnici u cilju izvršenja datog poduhvata. osiguraniku.15. a sve u cilju utvrđivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka.1.

Kod uskladištenja ili iskladištenja robe lučka skladišta izdaju posebne potvrde o uskladištenju. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje pošiljalac (lučki špediter. iskladištenje. odnosno za predaju tereta. a ostalima kopije. Da ne bi dolazilo do nesporazuma. tj. podatke o prijavi ulaznoj carinarnici. posao koji treba uraditi. broj pozicije. podaci o carinskim ispravama. utovar. zapovednik broda je dužan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obaveštenje pošiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem. odnosno koja su skladišta prazna. poziciji špeditera. kao i za naročite radove u luci (upotreba tegljača. pravac kretanja. ako su izvršene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predočena originalna teretnica. Formular sadrži podatke o brodu. kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom. sortiranje robe. treći list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i četvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v.4. opšte podatke o robi iz manifesta. takvo pismo agent predaje lučkom špediteru koji organizuje taj transport uz navođenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni način. pošiljaocu. utovar/istovar treba započeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lučkim uzansama. Za izvršene radove izvršioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naručio. Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena. izvoznik). drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda. U praksi. Tako se npr. način plaćanja. odlaganje robe i sl. od čega zavisi i rok važenja stojnica. lučkom skladištu. težini. podatke o pošiljaocu. te podatke o uskladištenju ako je roba uskladištena. takav set formulara »Jugošpeda« sastoji iz četiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki služi drugoj svrsi.služe za više namena. odnosno iskladištenju. primaocu. kao npr. pa lučki špediter unapred zna koliko će stajati neki posao. Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem. te prilozi koji se prilažu nalogu. opis robe. količini. ime referenta. dakle o svemu onome što je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice. luci. Nadalje. potrebi obaveštavanja. koji istovremeno popunjeni . agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu. 168 . agent broda ili zapovednik dužan je na zahtev predati pošiljaocu ili primaocu (lučkom špediteru) plan brodskih skladišta sa naznakom količine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladištu. carinarnici. a naziva se »pismo spremnosti« (letter of readiness. odnosno njegovom špediteru. vaganje. u samim formularima kojima se naručuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naručilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da će se prema njima upravljati. O skladišnici je pisano u tački 12. Sve te radove lučki špediter naručuje obično na univerzalnom formularu. Formular sadrži sve potrebne rubrike koje bi mogle doći u obzir. Takvo obaveštenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci. agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu. odnosno njegovom špediteru. te je tako unapred isključena mogućnost sporova. primaocu. broju izdatih originala i kopija teretnice. skladište. Nalog »bez zapreke« dostavlja. lučkim skladištima. Da bi mogao početi utovar na brod ili istovar sa broda. prevozno sredstvo.Dispozicija (nalog) se može dati za uskladištenje. istovar. prilog 7). a sadrži podatke o prispelom brodu. obala. Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporučiti.1. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obično imaju razrađen set formulara. poznat pod nazivom »bez zapreke«. Zahtevi se predaju izvršiocu na dokazni način uz potpis i naznaku vremena predaje. brojanje. koji ispostavlja u određenom broju primeraka. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbrži način i bez smetnji. brojevima i vrsti koleta. odredištu. oznakama.). primaocu. popravku ambalaže i slične radove. notice of readiness). plaćanju vozarine. zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. sadržaju. teretnici. Inače. meri i pomorskom stavu.

za običnog čoveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta. ^esto puta.0. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI Da bi preduzeća međunarodne špedicije mogla uspešno i racionalno poslovati u sadašnjem i budućem »informatičkom« dobu. Ona. moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj. a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomično. Kratko rečeno. koji će im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najniže troškove. već je špediter . Potreba za uvođenjem elektronike u špeditersko poslovanje nije samo trenutni »modni hit« vremena u kojem živimo. dopreme i provoza robe u međunarodnom prometu. spftware. 169 . osim već ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala. neophodno je da što pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware. Špediterska preduzeća. financijske i razvojne. Međutim. pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe. uređaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruženja i unutar špediterskog preduzeća. uvede i elektroniku. organizovati prevoz robe u međunarodnoj razmeni tako da isti bude brz. Dugo je u špediterskim krugovima prevladavalo mišljenje da je špediteru za uspešno poslovanje potrebna samo »pametna glava i olovka«! To delimično vredi i u današnje vreme i bez toga se ne može nigde. Špediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvršavanju svojih zadataka. U današnje vreme je skoro nemoguće zamisliti funkcionisanje sistema društvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. tržišne. koja su specijalizovana za organizaciju otpreme. a to je moguće samo pomoću elektronike. elektronika je prodrla u skoro sve pore života stanovnika naše planete. Naravno da ti špediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom. Nije uvek najkraći put i najjeftiniji i najpogodniji. 14. zapravo.da bi održao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje. tj. u najboljem interesu svojeg komitenta. moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme. modernim informacionim sistemom. u mnogim slučajevima. 14.0. Špediterski informacioni sistem Nije nimalo jednostavno. pa ni najbrži put za prevoz robe od prodavca do kupca.0. Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladištenju. pa ga zbog toga često nazivaju i »arhitektom transporta«. u poslednje dve-tri decenije došlo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet. pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta. Pojam informacionog sistema Špediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani. elektronskoj obradi podataka. izvežbani kadrovi i odgovarajuća organizaciona forma). međudelujući kompleks ljudi.14. siguran i ekonomičan. načina prevoza i korišćenih transportnih sredstava vode osnovnom cilju špeditera kao organizatora prevoza. već nasušna potreba. više nije dovoljna samo »pametna glava i olovka« da bi se mogao uspešno obaviti špediterski posao. koji nakon obrade treba da posluže kao podloga za donošenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom. jer bez toga informacioni sistem špediterskog preduzeća ne daje optimalne efekte.

korespondentima i drugim učesnicima u sistemu međunarodne špedicije. Pri nabavci hardvera treba voditi računa o mogućnosti njegovog proširenja u budućnosti.odgovarajuća organizaciona forma poslovnog sistema. Sistemski softver se isporučuje zajedno sa elektronskim računarom. bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruženja.Naravno da ovako postavljen špediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje špedicije unosi jedan novi kvalitet. bilo da se radi o sopstvenim terminalima. ažuriranje. Eksploatacija je masovniji i važniji vid primene koja uključuje unos. tj. odnosno. Hardver Jedna od bitnih pretpostavki za uvođenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajućeg kompjutorskog sistema (elektroničkog računara) i perifernih uređaja. tj. a obuhvata programe 170 . nematerijalnom delu informacionog sistema. Tokovi informacija Kap što je slučaj i kod drugih informacionih sistema. Osim toga. Softver Radi se uglavnom o gotovim programima. obaveštenja o špediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim učesnicima iz okruženja (transportne. 14. kalkulacije.1. hardver mora omogućavati priključak podsistema (terminala) različitih proizvođača. 14. Terminali.1. kao periferne jedinice računarskog sistema.1.0. Treći tok je izlazna informacija. Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrške za potrebe špediterskog preduzeća. Sistem mora omogućiti rad većem broju korisnika istovremeno. koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema Kao što je već rečeno u uvodu ovog poglavlja. odnosno da svaki korisnik može nezavisno od drugih obavljati svoje radnje. da se informacija prezentira na mestu njenog korišćenja.0. i špediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija. Drugi tok je interno kruženje informacija unutar organizacionih jedinica špediterskog preduzeća. 14. 14.1.konačno . iskusni i stručni kadrovi i .1. imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omogućava obradu podataka na mestu njihovog nastanka. te obavljanje složenijih obrada: obračun. obaveštenja koja špeditersko preduzeće šalje svojim komitentima. izdavanje dokumenata i slične funkcije. uslužne i proizvodne organizacije) u kojem špeditersko preduzeće obavlja svoju aktivnost. pretraživanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu. programska osnovica (software). Osnovni zahtev za takvo računar mora biti mogućnost njegovog rada sa većim brojem terminala što osigurava priključivanje 9umrežavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne špedicije. za uvođenje špediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajuća strojna osnovica (hardware). bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu. a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega.

ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore. jer i oni posredno doprinose uspešnom funkcionisanju informacionog sistema. i eksploatacionu (gdje je uključeno operativno funkcionisanje informacionog sistema). Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je uključen izbor optimalnog softvera). god. specijalista za održavanje. raspoloživog hardverskog sistema. bez obzira da li se radi o stranim ili našim špedicijama. Broj radnih mesta zavisi od veličine preduzeća. iziskuje znatna sredstva i povlači za sobom opsežne promene u načinu manipulacije sa dokumentacijom. entuzijasti. Svakako da se bez najmanje desetak stručnih radnika (programera. Osnovana je 1874. Ipak. 14. organizovanju.. Aplikacijski softver uključuje programe za rešavanje konkretnih špediterskih poslova. 14. analizu itd. Osnovni podaci o preduzeću Špeditersko preduzeće «Intercontinentale» ima sedište u Beču. količine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju. pre svega.1. programi za sortiranje i sl. eksploataciji i održavanju špediterskog informacionog sistema. 14. Koliki će broj radnika biti potrebno angažovati za rad na informacijonom sistemu u nekom špediterskom preduzeću nije moguće direktno navesti. obrađuju. treba da budu mlađi kadrovi. To je dug i mukotrpan zadatak koji često traje godinama. operatora. a u sklopu je širom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport. čija je centrala u 171 . Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi računa o gornjem. koji će dolaziti u neposredan kontakt sa informatičarima. stručnim i iskusnim kadrovima.2.1. no ne sme se zanemariti i »informatičko obrazovanje« i drugih špediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema). niti dati egzaktan odgovor. o čemu će biti više reči u nastavku na primeru austrijskog špediterskog preduzeća «Intercontinentale». To. u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama. rade i posluju posluži će nam razvoj.0. Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavršavanje i obrazovanje.operativnog sistema i određen broj opštih programskih paketa. ponajviše zahvaljujući uvođenju i primeni elektronike u poslovanju. za koju je jedan naš uvaženi špediter izjavio da njezine mogućnosti i organizacija pripadaju 21.2. veku. Pri takvom pristupu moguće je sa znatno manjim sredstvima po jednom špediterskom preduzeću uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale» Uvođenje informacionog sistema u špediterska preduzeća nije jednostavan posao. razvijeniji od nas.) ne bi moglo ozbiljno prići projektovanju. dok je za naše uslove preporučljiv pristup zajedničkog razvoja aplikativne programske podrške za veći broj špediterskih preduzeća.3. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo složenog poduhvat u velikoj špediterskoj firmi. obradu. mnoge svetske špediterske firme uvele su moderne informacione sisteme. memorišu i transformišu u poslovne i druge odluke itd. Organizaciona forma Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u špediterskim preduzećima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajedničkih službi. Kao primer kako drugi. uslovno rečeno. koji su željni znanja i afirmacije. Kadrovi Ni bilo kakav hardver a ni softver neće mnogo koristiti ako špeditersko preduzeće ne raspolaže informatički obrazovanim.2. 14. uvreženom decenijama. dostignuća i mogućnosti jedne u svetskim razmerama značajne špediterske firme.

.1.. sigurnost i brzina. Ukoliko bi došlo do ispada špediterskog sistema.. Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz teških i glomaznih tereta.000 m2 i kapacitet 5. sa ..... Skladišne hale u tom terminalu.. posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok..000.. «Intercontinentale» ima 60 zastupničkih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu.... od čega za Beč dva sistema i to: — . od kojih je veći deo opremljen sa odgovarajućim rampama........ u isto je vreme moguća manipulacija sa 33 vagona u kolosečnim halama i sa 60 vagona izvan njih.....200 paletnih mesta. pa sve do fakturisanja špediterskih usluga... MB središnje memorije...... Na . veličina i nosivosti.-sistema. 14. Odgovarajući know how razvio je sam «Intercont»... dizalica za palete.... vrši se automatsko prikopčavanje obrade na .. 14........ dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane površine.. Hardver INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju ..... sa permanentnim inventarisanjem..000 paletnih mesta sa mogućnošću proširenja na 10. Ti zahtevi su — za hardver: kapacitet.. Firma u Austriji zapošljava oko hiljadu ljudi...... imaju površinu oko 20.....2........ kao i vozilima za specijalne prevoze. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna što se tiče priključaka na industrijsku zonu... Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji Kompjuteri velikih mogućnosti omogućavaju potpuno automatizovano ispostavljanje špediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja. sa . Preduzeće raspolaže sa 120 drumskih vozila raznih namena. železnicu i rečna pristaništa Freudenau i Albern.. Da bi se mogao uočiti obim tih poslova potrebno je ukazati na činjenicu da «Intercont» samo u Austriji ostvaruje godišnje oko 900 hiljada poslovnih događaja...2... MB i — .. te maksimalno mogućom primenom elektronike prema najnovijim dostignućima.. Utovarni front skladišne hale ima 68 vrata.. Ovo je važno zbog toga što se svi poslovni događaji 172 ... dok samo visokoregalno skladište ima kapacitet 7... Održava železnički i drumski zbirni transport između 180 gradova... od čega se preko 90% obrađuje uz pomoć EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta).0. se nalazi 35 terminala i 7 štampača za online-rad za obradu špediterskih poslova. tako i primjenjivanoj programskoj podršci.. Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru..Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta. od čega polovinu u Beču. kao i železničku stanicu.. kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladišta. autoputeve.. a ima 20 filijala i pogona u Austriji. Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu. Terminal raspolaže sa 2. valjkastih i lančanih transportera. Osim toga... a manipulacija u skladištima je visokomehanizovana uz upotrebu poprečno visećih transportera.1. te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka..3 km železničkih koloseka... Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipuliše godišnje oko sedam hiljada zbirnih vagona.... Firma raspolaže sa 13 sopstvenih železničkih vagona sa niskim podom i nosivošću do 260 t (pri korišćenju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogućnošću kombinacije u 32 varijante. Za knjigovodstvo i računovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem .... — za softver: praktična obrada i jednostavna upotreba..

tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja.obuhvataju interaktivno i odmah traži ispostavljanje špediterske dokumentacije. FCR-potvrde. Zbog toga su se odlučili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama..... isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti.. već su postojala samo pojedinačna rešenja iz pojedinih područja špediterske delatnosti. prilagođenim EOP-obradi.. Nažalost.. 14.. npr. kao što su otpremnica. Na traženje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajuće rubrike u nekim službenim formularima.. interesovali su se u Austriji. U filijalama i pridruženim firmama stoji na raspolaganju — po l .1. na što je utrošeno na hiljade sati i izvršena odgovarajuća testiranja praćena višemesečnim radom.... skladištenja..3. iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla.. U INTERCONT-ovim radnim grupama razrađivana je organizaciona šema EOP-a. što predstavlja uštedu u vremenu i novčanim sredstvima. carine. jer je omogućila integraciju svih odelenja. 14..2. EOP je u mnogome olakšala rad referentima u realizaciji.. INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare. Nemačkoj i Švajcarskoj za prikladne programe. pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek moguć. doprema/odprema itd.. kao što je poznato. kako bi se omogućila EOP-obrada formulara. Zbog manjeg broja poslovnih događaja INTERCONT nije nabavio Back-up uređaje.. INTERCONT je prva špedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima... Naime.. kao npr. To je postignuto kod izvozne dozvole... robne deklaracije i propratnice. Vagon/kamion se ne rnože otpremati bez otpremnih dokumenata. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji Iz pregleda programa može se videti koji su programski moduli našli primenu u Beču i filijalama izvan Beča.1. špediterski formulari su različitih oblika i veličine.. 173 .. moraju štampati u propisanom (dosadašnjem) obliku na posebnim formularima. u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tržištu.2.. transporta. U bečkom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata. stručne službe INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera.... Pojednostavljenje formulara i obrazaca Da bi u potpunosti došle do izražaja sve prednosti racionalizacije. koji se štampa na kompjuteru. i — da se ne naručuju velike serije (tiraž) kod štampara. sa . Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne pošiljke jedinstveni formular. MB memorije.2. odnosno uputstva. Razmena podataka između filijala i računskog centra u Beču se privremeno obavljala u početku uz pomoć magnetske trake. 14. a kasnije se prešlo na prenos podataka pomoću biranih linija. a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do značajnog rasterećenja referenata... tovarni listovi.. Softver Kad su u INTERCONT-u razmišljali o prelasku špediterskog sektora na interaktivni rad. Prednosti ovog sistema su: — da nije prevelik broj formulara. Jedino se neki službeni (državni) forrnulari. Naime...2. carinsko-skladišnog lista i skladišne izdatnice. uključujući sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima.. Tu dokumentaciju..

te se odmah vrši kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajućim terećenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim troškovima po pošiljci. te prema težini. primaocima i pošiljaocima.). 14. a obaveze su definisane u pismenoj formi. 14. a zatim sukcesivno u filijalama i udruženim firmama. vagon. — do 5 različitih kursnih podataka. Na taj način se vrši i permanentno inventarisanje. železnički kurs. tovarnim jedinicama. Ta firma je prvo počela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa. U programskoj liniji izvršenja naloga svaki nalog se obrađuje odmah nakon prijema. komadna pošiljka itd. — 60 unutrašnjih i međunarodnih železničkih tarifa. carinski kurs. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajućeg kompjuterskog sistema. devizni kurs. koletima. npr. koji moraju biti obrađeni do 30 dana. šifre mesta. nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT. Ust-kurs. izvršeno je programiranje test-obrade i školovanje (trening) kadrova u Beču i 174 .2. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP Za naša špediterska preduzeća koja nameravaju da uvedu sličan informacioni sistem. Klasična pozioiona knjiga ne postoji. — oko 7. — kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduženja. koja se automatski izračunavaju između svaka dva mesta u Austriji. pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatražene ponude od šest proizvođača kompjutera. ponude. g. koji je urađen po paletnim mestima. Ubrzo zatim održano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz špediterskih odelenja.5. — 20 kućnih tarifa za specijalne obračune sa komitentima i — oko 1. Skladište: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladištenja u centralnom skladištu. Sa otvaranjem pozicije postiže se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion. relacijama i sektorima prema različitim vrednostima. obimu.000 raznih informacija o komitentima i adresama. kontener. — 2.U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa. Pomoću tog sistema je u svako doba moguće usaglašavanje između skladišnog spiska i stvarnog uskladištenja. U loko-transportu obrađuje se dispozicije za dopremu i odpremu.000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredišnim mestima. informacije o komitentima i sl. Obrada matičnih podataka Vrste i broj matičnih podataka mogu pokazati kolika je složenost automatskog fakturisanja u špediciji.000 blok-adresa u unutrašnjosti i inostranstvu. u Beču: — oko 5. FIATAkurs. Do 1981. Postepeno su se takvi programi uveli u bečkoj centrali firme.500 pošiljaoca i prijemnih mesta. odnosno brojevima pozicija i naloga. Njihovo odelenje za skladištenje dobija dnevno skladišni spisak. npr.2. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije došlo je sa ciljem da se razvije EOP u špediterskom preduzeću. vrstama saobraćaja. vrednosti robe. — 820 žejezničkih stanica ÖeBB sa pripadajućim kilometarskim rastojanjima. koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj način status pošiljke postavlja na fakturisanje. odnosno EOP-obradu. brod.4. železničke stanice. Fakturisanje sledi: — kod izlaznog unutrašnjeg i međunarodnog posla odmah nakon izvršenja naloga.

pokrajinama. 175 . Iste godine dat je i prvi program-modul pridruženim firmama. Nakon preseljenja u novoizgrađenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa špediterskim aplikacijama u Beču.

176 .

1976. špeditera. nesporazume i sporove. Prevoz robe iz jedne države u drugu. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje međusobne odnose regulišu Incoterms terminima. Incoterms upotrebljavaju brojni učesnici privrednog. na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera. npr. Njegove izmene i dopune izvršene su 1953. ako prodavci (tj. s obzirom da je u celosti prilagođen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama. Ona povezuje proizvodnju i potrošnju u sistemu društvene reprodukcije i direktno utiče na brži i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i društvenih odnosa koji se ostvaruju u međunarodnoj razmeni između brojnih aktivnih učesnika proizvodne i potrošne sfere brojnih država. engleskom ili nemačkom jeziku. kao i bimodalne transportne tehnologije). kao i stalni razvoj saobraćajne infrastrukture. godine. može doći do štetnih posledica. Međutim. Tokom dugogodišnje primene Incotermstermini stalno su se usavršavali. imaju izuzetno veliki značaj i važnu praktičnu primenu.. Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu. ali se indirektno tiču prevoznika svih saobraćajnih grana. odnosno MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. Incoterms 2000.15. elektronskog poslovanja. sporove ili druge probleme. 1990. izvoznici) i kupci (tj. LO-LO.. postojećim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo često domaćim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne štete. FO-FO ili LASH i Huckepack. pomorskih agenata. zakašnjenju u otpremi. kao i svim savremenim transportnim tehnologijama. odnosno spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema. 1967. odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje između poslovnih partnera. RO-LO. kontenerizacije. izvoznika) i kupaca (tj. engleskom i nemačkom jeziku (slika 32). jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja. npr.. Prvi INCOTERMS je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu još 1936. RO-RO. saobraćajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naročito u poslednjih dvadesetak godina zabeležila izuzetno brz i uspešan razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije. najčešće je izložen brojnim i vrlo različitim troškovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima. To posebno omogućavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagođeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata. nesporazuma pa čak i sudskih i arbitražnih sporova. U uslovima savremene proizvodnje i prometa međunarodna razmena i svetsko tržište postaju mesta na kojima se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene raznih društvenoekonomskih sistema sa različitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. Zbog toga su se vrlo često ugovarali pogrešni termini ili su se. zasigurno će biti u primeni i narednih 177 . odnosno rešavanja spornih pitanja.. nesporazume. i ako se pravovremeno i adekvatno ne reši. osiguravača itd.. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom. izvršilaca ugovorne kontrole. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa između prodavaca (tj. carinskih tela. gubitku ili oštećenju. U razvoju privrede svake države međunarodna razmena ima veliku i važnu ulogu. vrlo često na velike udaljenosti i uz upotrebu više grana saobraćaja. 1980. izvoznika) i kupaca (tj. luka i pristaništa. jer Incoterms-termini direktno regulišu pravnoekonomske odnose između prodavaca (tj. uvoznika) u međunarodnoj razmeni više od šezdeset godina. mogu biti sigurni da su unapred i potpuno isključili sve nejasnoće. i 2000. Oni samo pri tom moraju voditi računa da ugovore adekvatan Incoterms-termin. uvoznika). u međunarodnom multimodalnom transportu. Među operativnim menadžerima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj stručnjaka sa aktivnim znanjem složenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom. Incoterms. menjali i dopunjavali. INCOTERMS 2000.

Ispor u~eno na gr anici (. ugovor eno mesto) DES .. nije jednostavno odgovoriti. ugovor ena odr edi{na luka) DEQ .Ispor u~eno neocar inj eno (. što prevedeno na naš jezik znači: Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore (iz Pariza). pravila.grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (..... prava i odgovornosti.. pakovanj u r obe.. ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (. potpuno 178 . Zašto? Zato što se ne radi o međunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula.cena sa vozar inom (....1... Na pitanje: Što je Incoterms?. ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP ...gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF . ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP . terms (terms).. odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms.cena sa vozar inom i osigur anj em (. ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F . ugovorena odr edi{na luka) CIF ... obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza Svr st avanj e t er mi na u gr upe Polazak E . pojmova) koja se preporučuju za regulisanje samo određenih odnosa između prodavaca (tj.. Commercial (Co). Pojam. svrha i ciljevi INCOTERMSA Reč INCOTERMS je skraćenica naziva na engleskom jeziku: International (In). odnosno eksplicitno ugovore. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D . uvoznika).Ispor u~eno ocarinj eno (. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa. izvoznika) i kupaca (tj. ugovor ena odr edi{na luka) DDU .. Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate. izvoznicima) i kupcima (tj. 1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz. ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (.desetak godina..Ispor u~eno f-co br od (.Ispor u~eno f-co obala (..vozarina pla} ena do (.... ugovor eno mesto opr edelj enj a) Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj. ugovor ena odr edi{na luka) CPT .grupa Ex Wor ksfco fabr ika (.. 15.vozarina i osigur anj e pla}eni do (.gr upa (ugovor i o otpremi) CFR . kako bi tokom nastanka svojih obaveza.. ugovorena otpr emna luka) C ..

gde se pogrešno tumači misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke žele uključiti u ugovor o kupoprodaji robe. na primer: naš prodavac tj. znači da se Incoterms-termini ograničavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog". drugi. izvoznika) i kupaca (tj. siguran i racionalan prevozni proces. jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno uređuju pravne i ekonomske odnose između aktivnih učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. sporove i štetne posledice. ekonomskih. treba da angažuje japanskog špeditera da u luci Kobe prihvati 179 . uvoznika) iz ugovora o prodaji. Međutim. kupac).Bar do luke istovara . ugovora o transportnom osiguranju (tj. često ugovorne stranke pri sklapanju međunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifična pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose. Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se isključuju nesporazumi. špediter obavlja odgovarajuće poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotične robe. U sklopu pravila termina CIF-Kobe. sklapa ugovor o skladištenju stvari (npr. sporovi i eventualne štetne posledice između stranaka u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. u lučko skladište ili kontenerski terminal). uvoznika i špeditera). Japanski uvoznik (tj. tehničko-tehnoloških i organizacijskih znanja učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. odnose izvoznika. broj učesnika u transportnim i logističkim lancima. zapravo. znači da je Incoterms namenjen.Kobe). te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno uključene u međunarodnu razmenu. Postavlja se pitanje: šta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe. uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. To. To. Iz tih činjenica proizlazi i nova činjenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe. pri kojem se upotreba Incotermsa često pogrešno koristi u regulisanju odnosa između stranaka iz ugovora o prevozu. izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj. odnosno od faktora koji utiču na instradaciju. odnose pošiljaoca i prevoznika). načine prevoza. U spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se mogu sresti dva vida pogrešnog shvatanja Incoterms-termina: prvi. ne uključujući "nematerijalno" kao što su računarski softveri). zapravo. pre svega. osiguranika i osiguravača). Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o špediciji (tj. sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara . Zbog takvog shvatanja Incotermsa. pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene. a ne ugovora o prodaji.eliminisali nesporazume. Obim spediterskih poslova zavisi od složenosti procesa proizvodnje transportnih usluga. osim što je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe. a time i štetne posledice. "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokrićem". ugovora o prevozu stvari (tj. izvoznik) je prodao pošiljku japanskom kupcu (tj. pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora. nisu retki slučajevi da se pogrešno govori i piše o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama. naš prodavac (tj. bez obzira na međusobnu udaljenosti otpremnog i odredišnog mesta. Nasuprot porastu nivoa pravnih.Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara . a što može povećati nesporazume. Da bi izvoznik izvršio svoje obaveze on zaključuje ugovor sa špediterom. vrste prevoznih sredstava. sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). vrstu i osobine robe. uvozniku) "vrednost robe". vozarinu i premiju osiguranja. Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima uređuju samo određeni odnosi između prodavaca (tj. osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: – Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. poslovnim ljudima (menadžerima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i međunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz.

uvoznika i špeditera. B) kao i stim u vezi  mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu  podelu troškova  obaveze i troškove izvoza. Incoterms-termini sadrže i pravila o obavezama obavljanja odgovarajućih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe. To je.dotičnu pošiljku. Za celovito uređenje odnosa između izvoznika i uvoznika. one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredišta.). pre svega. carine i carinskih dažbina (. ne mogu biti rešena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. teretnica. da obavi odgovarajuće radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dažbine). luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca. odnosi između špeditera i osiguravača (šema 2). tranzita i uvoza robe. izvoznika) i kupaca (tj. sklapanje ugovora o prevozu.). Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. i to: – direktno.). Naime. pitanja prava vlasništva. pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za uređenje odnosa između prodavaca (tj. na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu. odnosi između prodavaca (tj. Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj način. odnosi između špeditera i skladištara. osim pravila Incoterms-termina. o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr.. uvoznika) i – indirektno. ili da mu je preda preko prevoznika ili isporuči na odredište. Iz navedenih primera može se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno uređuju odnose između izvoznika (tj. o obavezama plaćanja vozarine.. špeditera i prevoznika. odnosi između špeditera i prevoznika. raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka.. na savremen. prodavaca) i uvoznika (tj.. poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz područja prava u međunarodnoj trgovini.. da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. u okvirima odnosa između brojnih drugih učesnika (npr. da sklopi ugovor o uskladištenju. finansijskog prava. fitosanitarnih certifikata. o obavezama prodavca da isporuči robu. o obavezama podele troškova između prodavca i kupca. certifikata o ugovornoj kontroli. o obavezama pakovanja robe. pomorskoga prava. Imajući sve ovo u vidu može se reći da INCOTERMS reguliše naročito:  značajnije obaveze prodavca (čl. izvoznika. međunarodnog javnog i privatnog prava i sl. dokumenta o poreklu robe. premije osiguranja. kao što su: odnosi između izvoznika. pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP. o obavezama pravovremenog obaveštavanja ugovornih stranaka (tj. izuzimanje odgovornosti u određenim poslovnim situacijama.. uvoznika). A)  značajnije obaveze kupca (čl. Osim toga. teretnih listova. prodavaca i kupaca međusobno). Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na uređivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih učesnika sistema i međunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu uređena važećim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima. u sistemu međunarodne razmene postoje i brojna važna pravna pitanja koja se ne mogu rešiti primenom pravila Incotermsa. kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje određenih ugovora i uređivanje poslovnih odnosa aktivnih učesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu međunarodne razmene. uvoznika i međunarodnih špeditera. izvoznika) i kupaca (tj. veterinarskih certifikata.). prvenstveno. ali i drugih prava: saobraćajnog prava. polisa osiguranja. o obavezama kupca da preuzme robu. prava osiguranja. dozvola za izvoz ili uvoz robe. elektronskih dokumenata i poruka.. potrošača). jednostavan i pravno pouzdan način uređuju pravni i ekonomski odnosi između aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene roba i usluga. spoljnotrgovinski menadžeri moraju pratiti. neispunjavanje međusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiču osobina robe. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (. obuhvata.. računa. špeditera i osiguravača. 180 . zatim.

kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu. shodno ugovoru. treba da isporuči robu. sledi slična obaveza i za kupca. odnosno navesti tačan termin plaćanja. kao što su npr. INCOTERMS odražava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadrži propise vezane za kršenje ugovora i njihove posledice. shodno kupoprodajnom ugovoru. kako bi pokretanjem nekih značajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. Da bi predočili zadatak koji je pred nama. biće dalje objašnjene. koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vrši otprema te robe. B1 Obavezu kupca u pogledu plaćanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje prodavca Dokaz isporuke. u zavisnosti od ugovornih strana. samo olakšavaju realizaciju pratećih logističkih poslova. 181 . A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinuđeni da međusobnim zaključivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije.9. INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za međunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u čl. zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakašnjenja isporuke i sl. veličina i težina upakovanih komada. Ova sistematizacija proizlazi iz toga. U cilju njihove preglednosti oni su. kako je već napred pomenuto. zatim posebne karkateristike robe. kao i u zemlji koja upućuje tu robu. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obrađivanih u INCOTERMSU 2000. kod razmatranja INCOTERMS-a. kasnija zapažanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinačno i prodavcu i kupcu. posebno ukazuje na međusobne obaveze ugovornih strana. Isporuka.: prodavac. specifikacije. Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporučene robe. prikazani u 10 važećih tačaka za prodavca (A) i kupca (B) počev od isporuke robe pa do očekivanog efekta. koje će biti nametnute jednoj ugovornoj strani u slučaju zakašnjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu.zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju. da za svaku važeću obavezu prodavca. Posebno je važno i neophodno egzaktno označavanje robe sa trgovački uobičajenim oznakama. skreće se pažnja na odgovarajući prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. Odredbe INCOTERMS-a važe pojedinačno za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zaključenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova važnost. sertifikati). odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tačno precizirane i koje odgovaraju svim dotičnim odredbama (trgovački računi. što se može videti u sledećim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe. Prema tome. transportni dokumenti ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola. transportni dokument ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca. Da li će te minimalne obaveze u zaključenom poslu do kraja biti ispoštovane zavisi od njih samih. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje kupca Dokaz isporuke. U ostalom. Ostali podaci. pakovanje i označavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaćanje kupoprodajne cene Licence. Kao npr.

po pravilu. izdati brodski tovarni list prinudno sadrži i belešku da troškovi vozarine treba da budu plaćeni od luke do zaključno sa koncepcijom da su priloženi dokumenti nepotpuni. Ovo znači da se. ustvari. U pogledu kontrole robe. On je. Zapravo. odnosno garancije (vidi poglavlje 8. u brodskom tovarnom listu. prirodnog svojstva robe. prilikom nastajanja štete treba uvažiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za određeno premeštanje robe treba zaključiti odgovarajući ugovor o prevozu. Ovo se npr. (A/B 6). gde snošenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca. između ostalog. predočeni pregled dotične maksimalne odgovornosti. tranzita i uvoza. A/B 3 Ko zaključuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pružanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren. prema institutu Carglo Clauses. ograničenu garanciju. Sa pomenutim ugovorom pošiljalac akceptira uslove utvrđene od strane prevoznika. U vezi sa ovim.). utovara od strane pošiljaoca i istovara od strane primaoca. Od posebne je važnosti napomena da svi prevoznici daju. pri čemu se takvo prenošenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upućenja. obzirom da se sa tom linijom završava snošenje rizika od strane prodavca. odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upućuje. Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. U načelu. što ima za posledice nepoštovanje akreditiva. nedostataka u pakovanju. pošiljalac u vezi sa ovim snosi neograničenu materijalnu odgovornost. Ukoliko kupac želi veće pokriće rizika u tom slučaju se partneri dogovaraju o nastalim troškovima i njihovom pokrivanju. odnosno sa kompletnim prevozom.1). Osim toga. odnosno odredišta). po pravilu. sadržan u železničkom tovarnom listu. ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9). u slučaju događaja više sile. Plaćanje troškova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. Osim toga moraju biti uzeti u obzir različiti razlozi za oslobađanje od odgovornosti (npr. Ovde treba obavezno obratiti pažnju na liniju prelaska rizike. treba između prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrške je potrebna za uvoz robe i njeno puštanje u slobodan promet u zemlji u koju se upućuje ta roba. vreme čekanja na graničnom prelazu. preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajućeg trgovačkog računa. Osim toga mora se poštovati i uvažiti način predviđenog utvrđivanja štete (atest o činjeničnom stanju. Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zaključuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokrića. A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata. iznosi predviđeni za nadoknadu štete u slučaju odgovornosti prevoznika kreću ispod vrednosti. određivanje 182 . povećani troškovi carinjenja itd. One se zasnivaju na uslovima rada dotičnog prevoznika pri čemu. anuliraju štetu koja je prouzrokovana lošim kvalitetom robe čime se isključuje i njegova krivica za takve štete. ograničavanje prava raspolaganja). tamo se ne vrši nikakva kontrola robe (kao kod CIF. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajući. nepravilnog utovara. sertifikat o havariji. a šteta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. može odnositi počev od pribavljanje atesta o poreklu. odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza. pomorskog transporta i nautičkog oštećenja usled nesreće na moru prema Haškim pravilima). transporta u otvorenom vozilu. ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). između ostalog. a roba se dalje transportuje na rizik kupca. zatim prevoza živih životinja. pre svega. Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na čitavom transportnom putu vrši samo kod pojedinih vidova osiguranja. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. inače će se prevozniku uputiti zahtevi koji. zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u određenim okolnostima nastaju i određene odgovornosti.A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence. Tako kod kluzula CFR i CIF. Ovo je potrebno zbog toga što sa utovarom robe. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo poštovanje uslova akreditiva već i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vrši uvoz robe (ometanje isporuke. Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim slučajevima u kojima se uzroci štete zasnivaju na činjenicama.

Takođe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasništva nad robom. pri čemu se navodi broj komada (npr.egzaktnog termina. troškove (penale) za nepravovremeno izvršen istovar robe. korišćeni prevozni (špediterski) dokumenti moraju. B4 U pogledu kašnjenja preuzimanja (prijema) robe.6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca. zatim ostale slične informacije. Da bi se izbegle teškoće kod ispunjenja uslova akreditiva. vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci. Kod kašnjenja pri preuzimanju robe. Što se tiče obeležavanja. Bolero-konosman) kojima se posvećuje posebna pažnja u dotičnim dogovorima. A/B 5. To se odnosi prvenstveno na troškove ležarine robe na brodu. odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500). posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajućim elektronskim dojavama. trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. to treba shvatiti kao da podnošenje čvrstog dokaza o izvršenoj isporuci i ne postoji. zatim mu prosleđuje informacije o načinu prevoza kao i. prema ugovoru o prevozu. moraju postići i tačan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke. preporučuje se da oznake postavlja pošiljalac. idu na teret kupca. kod 120 komada – označava se sa 1/120 do 120/120 – što olakšava identifikaciju eventualno nedostajućih komada). Ako je na dokumentu naznačeno ograničeno pravo raspolaganja robom. Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaćanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. Pošto on brine i o transportu robe. u tom slučaju ovo važi kao obaveza prodavca prema kupcu. U poslednjem slučaju preporučuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. dotične klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvrđuju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snošenje rizika kao i snošenje troškova za istovar. u tom slučaju ambalaža treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. Obzirom da isporuka spada u nadležnost prodavca. koji treba ugovoriti. odnosno čekanja na istovar teretnih vozila. Treba voditi računa o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadržani u transportnim dokumentima. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontroliše robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1). u načelu. Uvođenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala. svi rizici i svi troškovi. ležarinu i takse za kašnjenje za kontenere i slično. Ukoliko je trgovačko pravilo da robu treba isporučivati upakovanu. odnosno označavanja. eventualno vreme i mesto prispeća robe. Pakovanje treba da odgovara dotičnoj vrsti prevoza. 183 . obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke. U slučaju poslova koji se plaćaju akreditivom. jer u protivnom neće biti prihvaćeni od banaka. nastali u vezi sa ovim. Za slučaj kašnjenja isporuke dogovora se plaćanje penala kao vid obeštećanja kupca. između ostalog. Ukoliko prodavac snosi troškove za glavni transport (C-klauzule). B 7 Obaveštavanje prodavca od strane kupca i prosleđivanje informacije prodavcu. vreme stajanja. pojedine klauzule definišu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i način regulisanja plaćanja troškova. a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu. A/B 8 Partneri koji zaključuju kupoprodajni ugovor. on preuzima one troškove vozarine za koje dotični prevoznik. kao i mesto isporuke. ispostavlja račun. Ukoliko je predviđen vodni transport. on vrši izbor odgovarajućeg prevoznog sredstva (član 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). on mora da izvrši utovar shodno propisima prevoznika. A 7 Prodavac obaveštava kupca o spremnosti robe za otpremu. Ovde se kod pomorskog transporta uvažavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na različite našine da regulšu postupak istovara. Pri tome se navode dimenzija. ukoliko je to moguće.

za prevoz vazdušnim transportom. Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula. kao što su Elctronic Data Intershange. Takođe. Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi. skraćenice koje su često u upotrebi odgovaraju zahtevima korišćene elektronske razmene podataka (EDI). Ovde se još 1990. Pošto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci. multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima.. da bi se ove izvršavale i da bi bilo jasno ko je zadužen za preuzimanje rizika i preuzimanje troškova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. težište. posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika. s jedne strane na uslovima snošenja troškova i prelaska rizika. ove norme se u slučaju potrebe mogu dopuniti određenim specifičnostima. kao i adekvatan kvalitet obrade isporučene komadne robe. da budu obuhvaćeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama. Na taj način se otežava regulisanje štete sa partnerom koji je zadužen za osiguranje transporta. 346 HGB). Prema tome. trgovački partneri i prevoznici treba da daju potrebna objašnjenja i tumačenja mnoštva različitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati između ugovornih partnera. Međutim. kako bi se izbegla mogućnost pojave nejasnoća u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. U slučaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovačke uzanse (u Austriji-čl. zatim Electronic Commerc što se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne može više zanemariti. između ostalog. drumski transport ili transport kolosekom. bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara. ne preporučuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula. INCOTERMS daje znatna olakšanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu. vršilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe. B9 Kupac kontroliše robu na mestu isporuke. u nekom specijalnom slučaju. Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u međunarodnom robnom prometu. poznata lokacija (FCA)". Uprkos tome. pri čemu je rezime dat po grupama. a zasniva se. i 184 . u sudskom sporu se polazi od poslednjeg važaćeg INCOTERMS-a. zatim ostali potrebni znaci za obeležavanja. a s druge strane na datim mogućnostima primene za odgovarajuće vrste transporta. u izdanju od 2000". kao što je Roll on –Roll off. Ovo posebno iz razloga što INCOTERMS ne predviđa tako stroga ograničenja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvršenoj isporuci. Izmenjene transportne tehnike. doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi. Time postoji opasnost. u međunarodnoj robnoj razmeni) pa. Rezimirajući napred navedeno dolazi se do zaključka da je za partnere kupoprodajnog ugovora. saglasno tome. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe između pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj. u vezi sa tim. u tom slučaju troškove takve kontrole snosi kupac. a posebno u transferu transportnih dokumenata. precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953. već na nekoj drugoj lokaciji. U principu se polazi od toga da odredbe o načinu dostavljanja dokumenata sadrže iskustva kako prodavca tako i kupca i da. Ukoliko takva napomena nedostaje. da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. koja nema u sebi snagu zakona. morski transport. prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama. sakupljanje robe za kontenerski prevoz. od obostrane koristi da daju tačna objašnjenja i da naprave egzaktne sporazume. obzirom da je sa primenom preporučenih standardnih klauzula ograničena na minimum nužnost zaključenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora. Oni treba. Ovde se veoma često javljaju značajni problemi pošto se potrebna kontrola vrši najčešće dosta nakon vremena prispeća robe i obično ne na mestu isporuke. u velikoj meri..težina. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja.. a dopunjuje se prethodno korišćenim klauzulama FOR/FOT za železnički transport i FOA/FOB AIRPORT. prevoz kompletnih prevoznih sredstava.

Iz ovog primera proizlaze i ove činjenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe. mesto i trenutak isporuke i prijema.2. Ono se vrlo često primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju. način i trenutak podele troškova. na primer: plaćanja manipulativno-transportnih troškova. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje.imaju naziv "međunarodni trgovinski termini". CIF-Kobe. Na osnovu navedenog može se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora može svrstati Incoterms? Evo i odgovora. CIF-Kobe. da su se prodavac i 185 . Prenos vlasništva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari. brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinamičnije pravne solucije. jer se stalno prilagođavaju pravnim. sve se više primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi. tehnološkim i informacijskim promenama. izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj. Međutim. primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani. prava. posebno u tzv. preuzimanja. tako da rizik snosi bilo dužnik bilo poverilac. opšti uslovi poslovanja. praksa. vaganju. u određenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe između pravnih subjekata pripadnika različitih država. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno važnu ulogu. potvrda o merenju. ali i sva druga važna pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u međunarodnoj razmeni (prenos vlasništva. trgovački običaji. veterinarskih i fitosanitarnih certifikata. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse. Ona se. da je srpski izvoznik prodao određenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe. brojanju. Pravne osnove INCOTERMSA U obaveznom pravu obično se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasništva.). u veletrgovini). kao izvori autonomnoga prava. odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na važeći Incoterms. odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe uključe važeći Incoterms. polisa osiguranja. baziraju na Incotermsu 2000. prodavci.. uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila. prelaz rizika sa prodavca na kupca... mesto. Čini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora. certifikata ugovorne kontrole. može se postaviti i drugo pitanje: šta je to autonomno pravo i zašto je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno uređuju pravne odnose (tj. odnosno primopredaje robe. uvoznika). daje Incoterms autonomno. pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci. izvoznika) i kupaca (tj.. obaveze. obavljanje i plaćanje troškova pakovanja i signiranja robe. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. distancionoj kupovini i prodaji. odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o uređivanju važnijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000. 15. Pošto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina uređuju brojna važna pravna i ekonomska pitanja u odnosima između prodavaca (tj. odnosno izvoznici i kupci.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br. Oni su prvenstveno zainteresovani za što brže posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se uređivati određena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr.. Incoterms-termini. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja. transportnih dokumenata ili odgovarajućih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. posledice raskida kupoprodajnih ugovora. odnosno u slučajevima kada su prodavci i kupci međusobno prostorno veoma udaljeni. Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiču od zakonodavca. međutim.. na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve važnije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca. a iz njih proizašlih odgovornosti) između ugovornih stranaka.

. Incoterms 1990.vozarina plaćena do (.3. – CIF . kao što je to već uobičajeno pri nastanku opšteprihvaćenih pravila i instituta prava međunarodne trgovine. ugovorena luka odredišta).. i to: 1967. – FAS . da Incoterms čini skup ugovornih termina. Imajući na umu prethodno navedene činjenice može se utvrditi: da Incoterms nije međunarodno prisilnopravni akt. kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno uređena važećim međunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima. dopunjena su još jednim terminom. naznačeno mesto opredeljenja). osiguranje i vozarina (... 186 . godine Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina (Incoterms). naznačeno mesto odredišta). a o čemu je prethodno bilo reči. naznačena utovarna luka) i – FOB . 15. godine porastom transporta robe vazdušnim putem. U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najširu upotrebu. a posebno kontenerizacije i međunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici međunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadašnjih Incoterms-termina." bio je u upotrebi sve do 1990.. godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953.trošak. Donošenje i promene INCOTERMSA Da bi se institucionirala već postojeća praksa u međunarodnoj robnoj razmeni. – CPT ..franko prevoznik (. da Incoterms nije posebni ili opšti trgovački običaj. Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru... a 1976. "Incoterms 1980. se sastojao od 13 termina koji su svrstani u četiri osnovna i različita skupa: • Prvi skup obuhvata E-termin. kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe. da Incoterms nije međiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati države kao subjekti međunarodnog prava. prodavci) i uvoznici (tj. Prema tim terminima prodavac je bio dužan isporučiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac. koji je sadržao četrnaest klauzula.. odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Međunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj... Međunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms.. odnosno termin EXW – franko fabrika (.". Tako je godine 1980. naznačena utovarna luka).. naznačeno mesto odredišta) i – CIP .. ugovorena luka odredišta).. Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema zahtevao je njihovo prilagođavanje promenama u poslovnoj praksi. Prva promena tih pravila izvršena je 1953. naznačeno mesto odredišta). prodavaca) i uvoznika (tj. godine ta su pravila bila dopunjena sa još dva termina. • Drugi skup obuhvata F-termine: – FCA . Dalji razvoj transportnih tehnologija. da se Incoterms-terminima ne uređuju sva moguća pitanja pravnih i ekonomskih odnosa između izvoznika (tj. Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila.franko uz bok broda (.franko brod (.. ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom rešava će se saglasno Pravilima o arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili više arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima". da Incoterms nisu opšti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava. Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je još 1936. poznat kao Incoterms 1980. • Treći skup obuhvata C-termine: – CFR .vozarina i osiguranje plaćeno do (.kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitražnu klauzulu koju preporučuje Međunarodna trgovinska komora (tj. a imala su devet osnovnih termina.. godine kada je Međunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadašnja Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina.trošak i vozarina (.

...isporučeno granica (. Pravila Incoterms-termina 1990.isporučeno franko brod (.. januara 2000.ugovoreno mesto opredeljenja) .ugovoreno mesto opredeljenja) . naznačeno mesto odredišta) i – DDP ..Prema tim terminima prodavac je bio dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe.isporučeno ocarinjeno (.isporučeno neocarinjeno (. naznačeno mesto odredišta)... godine.vozarina i osiguranje plaćeni do (. savremenih tehnologija transporta.ugovoreno mesto) . te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta... je u upotrebi od 1... trgovinu i transport . odnosno skraćenica Incoterms-termina od prvog donošenja pa do poslednjih izmena (tabela 2)... i Incoterms 2000.isporučeno franko obala (. naznačeno mesto).isporučeno na granici (. Kao i Incotermsa 1990. Incoterms 2000.franko prevoznik (. Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000. LO-LO.. sadrži 13 termina sa identičnim skraćenicama tih termina (tabela 1).ugovoreno mesto opredeljenja) . standardima UN/EDIFACT-a (eng. ali i RO-RO. RO-LO.. Zanimljiv je pregled naziva.ugovoreno mesto) . ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oštećenje robe ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara (utovara) i otpreme. naznačeno mesto odredišta). Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta.vozarina plaćena do (. Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine.. Prema tim terminima prodavac je snosio sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe.isporučeno neocarinjeno (.ugovoreno mesto) . – DES .isporučeno ocarinjeno (..franko fabrika (.. pre svega kontenerizaciji.ugovoreno mesto opredeljenja) Vazdušni transport FCA.... – DDU .. ugovorena luka odredišta)...ISO 9735).franko prevoznik (.. – DEQ .. • Četvrti skup obuhvata D-termine: – DAF . prednosti koje se multipliciraju u međunarodnom multimodalnom transportu. bila su prilagođena tadašnjem stepenu razvoja elektronske trgovine. FO-FO. tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i međunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagođavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse međunarodne razmene roba i usluga.ugovoreno mesto) 187 . Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju. Grupna rekapitulacija klauzula prema mogućnostima primene za adekvatnu vrstu transporta može se izvesti na sledeći način: U načelu za svaku vrstu transporta (uključujući i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP . odnosno ugovorenog mesta (odredišta) u odredišnoj državi..

) u sadržaju postojećih ugovora treba ih tačno navesti. klauzula FCA ima veći značaj. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse.Železnički transport FCA . svakako bi se mogle prevazići razlike između prethodnih i novih klauzula.. Opširno izlaganje INCOTERMS 2000. Praktično. obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula.franko prevoznik (. U primeni INCOTERMS 2000. sa druge strane.ugovoreno mjesto) Klauzule sa jednom i dve tačke (zajednički pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledeća razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U JEDNOJ TAČKI Rizik i troškovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj tački) sa prodavca na kupca. U budućnosti će se sa izborom određenih klauzula naći jasnija granica između prelaska rizika i prelaska troškova. KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U DVE TAČKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj tački i to pre prelaska troškova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj tački. Pored ovde priloženog zajedničkog pregleda INCOTERMS 2000. Međutim.. u ranije zaključenim dugoročnim trgovačkim poslovima. koje sledi. U takvim slučajevima. U dosada izučavanim izdanjima najčešće su se pojavljivale klauzule FOB. odatle se može zaključiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logističkih usluga. u sledećem pregledu je prikazano iskorišćenje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve tačke razgraničenja. kod primene postojećih okvira (Incoterms 1990.. pošto može imati univerzalnu primenu. Na taj način bi trebalo da se nadležnost i odgovornost za rizik i naknadu troškova između prodavca i kupca jedinstveno definiše kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o međunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija). 188 . CFR i CIF.

C. 9) običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine... Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. 7) važniji saveti pri korišćenju Incoterms-termina. U SKRAĆENOJ FORMI Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredišta brod u odredišnoj luci kej u odredišnoj luci mesto odredišta mesto odredišta Prelazak Transport. 13) Incoterms-termini i kontrola robe..PRIKAZ INCOTERMSA 2000. 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza.kupac 15.prodavac K. 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E. i mogućnost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000. F..4. 5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe. 189 . 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe. posebna se pažnja posvećuje ovim tematskim jedinicama: 1) važnije promene Incotermsa 2000./1990. 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000. 12) Incoterms-termini i pakovanje robe. Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990. 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju. 11) Incoterms-termini i carinjenje. i D. 10) određivanje mesta isporuke.. 6) prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca. rizika sa troškova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda određena brodska luka ograda određena pokriva brodska luka prodavac ograda određeno mesto mesto isporuke određeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke određeno mesto brod u određenoj luci kej u određenoj luci određeno mesto određeno mesto Legenda: P.

. u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990..FRANKO PREVOZNIK (. može govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa.imenovana luka odredišta/istovara) PLAĆEN 6..CARRIAGE PAID TO odredišta/istovara) 7.ISPORUČENO OCARINJENO destination) (..named place of CPT .....FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (. pravila Incoterms-termina 2000.GLAVNI 2.named port of destination) (... INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW . pa se stoga u nastavku navode samo one najvažnije.DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (. a nije ni potrebno.FREE FAS .named place) (.. CIF .... of odredišta/istovara) destination) DDU ... i 4) Incoterms-termini "D" skupa.. BOARD (.. PREVOZ NIJE 3..TROŠAK I VOZARINA 5.COST. E POLAZIŠTE F .named port of (....imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB . (..EX WORKS EXW .15..named port (.FREE ON FOB .ISPORUČENO NEOCARINJENO DDU ..DELIVERED DUTY (.imenovana luka 11. PLAĆEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000.named ANDof shipment) CFR . destination) odredišta/istovara) DEQ . ROBE DES .imenovano mesto 13.DELIVERED DUTY odredišta) 190 .4.named port of (..named place) (..imenovano mesto DDP . CIP.GLAVNI CFR(. Incotermsa 1990. INSURANCE AND CIF .imenovano mesto) FAS ...ISPORUČENO DEQ . OSIGURANJE FREIGHT (.DELIVERED AT DAF ISPORUČENO 9. u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990.named port of I destination) VOZARINA (. D FRONTIER GRANICA PRISPEĆE (..FRANKO FABRIKA (. 2) Incoterms-termini "F" skupa.imenovano mesto INSURANCE odredišta) PAID TO CIP ...named place odredišta) of DDP ..ISPORUČENO SHIP FRANKO BROD (...COST port FREIGHT C .imenovano mesto) 10.FRANKO BROD 4../1990.VOZARINA PLAĆENA destination) DO 8...FREE CARRIER FCA .imenovano mesto) FCA .. posebno i eksplicitno elaborirati. navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa. a to isto vredi i za nazive skraćenica svih 13 Incoterms-termina.-VOZARINA I DAF . RED SKUP NI TERMINA BRO J 1.named place) (.CARRIAGE AND (.. UNPAID (.1. Važnije promene Incotermsa 2000. su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000.imenovana luka 12.. PREVOZ (. 3) Incoterms-termini "C" skupa. ostala identična prethodnoj verziji Incotermsa (tj. Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije moguće.DELIVERED EX DES .imenovana luka CPT .. Iako je misija Incoterms-termina 2000. Važnije promene Incoterms-termina 2000..imenovana luka utovara/otpreme) .TROŠAK...)..

1.1. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976. EX WORKS FOR/FOT FREE. Isto tako. Tabela 2: Incoterms termini . imenovano mesto) je jedini termin skupa "E". preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne događaju samo drugima: sve su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima! 191 .. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja.. Incoterms termini skupa "E" Incoterms termin EXW (tj. 2000.15. Međutim. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967. kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu... FRANKO FABRIKA. koja je inače predmet kupoprodaje. EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980. najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990. FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953. prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i troškove utovara. odnosno izmena 1936.po godinama donošenja. U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno određeno da se smatra da je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke robe. NAZIVI – SKRAĆENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EX SHIP DES DES DEQ DAF DDU DDP EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP Budući da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta.. prirodi robe.. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.4.). izvoznici) ni kupci (tj. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.

FRANKO BROD . prodavac je odgovoran za utovar.).. preuzimanjem robe (pravilo B-4).). U takvim slučajevima 192 . Ako međutim. To. U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije određeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporučio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac. rečnim putem. svakom od tih termina biće posvećena dužna pažnja: • Incoterms termin FCA (tj. Ni u važećem terminu FOB nije eksplicitno rešen problem troškova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu. odnosno primena "f. zapravo.. najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). Važeća pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. ugovorne strane žele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2).O. Incoterms termini iz skupa "F" Kako skup "F" čine tri termina i to: FCA.imenovana luka utovara/otpreme). "FOB utovareno i dobro smešteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. odnosno čarterskoj plovidbi..S. Isto tako. prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto. F. Najvažnija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe.I. primenjuju izrazi "FOB utovareno". izvozno ocarinjenu. odnosno konvencionalnim. FRANKO PREVOZNIK . od trenutka kada je roba prešla ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme). drumom. izvoznici) ni kupci (tj. izvoznici) niti kupci (tj. Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4).. To je obrnuti slučaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca.2. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta itd.. FAS i FOB. prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom troškova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz železnicom.i.1. zapravo. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve pošiljke u transporti izložene nepredvidivim opasnostima. Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. FRANKO UZ BOK BRODA . F. Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. osobina robe. morem.I. Pošto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj.15. znači da kupci moraju snositi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke robe (tj.I. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr.O. Zato se često u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi. znači da kupci od tog trenutka (tj... i predao prevozniku kojeg je odredio kupac.4. F.o. • Incoterms termin FAS (tj. Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. poželjno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) pošto su sve pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. imenovana luka utovara/otpreme).. Budući da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj...T.). uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. vazduhom. odredišno mesto). osobina robe. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe." uslova (tj. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu. trenutka isporuke robe) snose sve troškove i rizike od gubitka i oštećenja robe. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporuče robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. kombinovanim ili multimodalnim transportom. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. To.O. • Incoterms termin FOB (tj.

Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti terminima iz skupa "C". naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F". naročito kada se prodavcima dodeljuju veće obaveze od spomenute "kritične" tačke za podelu rizika. mora biti jasno i precizno navedeno mesto u državi odredišta do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne troškove.  Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobičajene (opravdane) troškove manipulisanja i transporta robe uobičajenim putem i na uobičajen način do dogovorenoga mesta. termini skupa "C" se često pogrešno smatraju kao ugovori o prispeću. slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom slučaju ugovorno rešavati prodavci i kupci. snosi kupac. Mora se.  Pošto je podela troškova između prodavaca i kupaca utvrđena u mestu države odredišta. odnosno mestu otpreme ili luci utovara. CPT i CIP. CIF. prema kojima prodavac izvršava svoje obaveze o isporuci robe u državi iz koje se vrši odprema. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. suština termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i troškova nakon što je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobičajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. na primer: "FOB fabrika". Problem plaćanja troškova utovara.1. Suština termina iz skupa "C". "FOB pogon". kao ugovora o otpremi robe. znači da u kupoprodajnom ugovoru. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da će protivvrednost prodate robe biti plaćena prodavcu (tj. To. Naime. "FOB franko fabrika prodavca".). preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne mogu unapred predvideti. potrebno je imati u vidu nekoliko važnijih specifičnosti koje su zajedničke za sve Incoterms-termine skupa "C". osobina robe. kao i dodatne troškove koji nastaju posle odgovarajuće isporuke robe za prevoz. na primer:  Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi. međutim. specifična je i zbog uobičajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobičajenim uslovima i o svom trošku. nakon odgovarajućeg termina iz ovog skupa.3. Rizik od gubitka ili oštećenja robe. Incoterms termini iz skupa "C" Budući da skup "C" čine termini CFR. 15. izvoznici) niti kupci (tj. Osim toga. Budući da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj.potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca. potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnja: Pre nego što se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa. pri čemu zanemaruju pravo i pravno značenje skraćenice Free On Board (franko brod). zapravo. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome što sadrže dve "kritične" tačke: ‡ prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac dužan organizovati prevoz i snositi sve troškove ugovora o prevozu robe i ‡ druga koja ukazuje na mesto gde se vrši podelu rizika između prodavca i kupca. prema kojima prodavac snosi sve troškove i rizike dok roba stvarno ne dođe u dogovoreno mesto. Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C".4. u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogrešno koriste termin FOB u označavanju tačke isporuke. izvozniku) nakon prezentacije nadležnoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju 193 . geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr.

jasno je određeno koje troškove plaća prodavac (na primer: sve troškove vezane za robu do trenutka njezine isporuke. kada se roba prevozi prema linijskim uslovima. Međutim. a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac). FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport. ide na teret kupca. ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slično. osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaćene važećim pravnim aktima ili trgovačkim običajima.).. Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te troškove i odrede njihovu visinu. štrajk ili sl. budući da su obaveze prodavca ograničene na pribavljanje samo uobičajenoga ugovora o prevozu.  Često se događa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe žele pojasniti do koje visine troškova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu. kako bi izbegao neočekivane zastoje (led. orginalne brodske teretnice. ili alternativno. naime da rizik prelazi na pošiljku: to. vozarinu i sve ostale troškove nastale prema pravilima A-3. rat. uključujući u te troškove i troškove istovara. mogu nastati teškoće u interpretaciji. zakrčenost. (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10. Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme. ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. poremećaje u radu. U ostalim slučajevima reč "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. Budući da će rizik od gubitka ili oštećenja na robi tada. premiju osiguranja kod termina CIF i CIP. oktobra 2007. juna 2007. originalnog brodskog tovarnog lista." Međutim. FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport. dodatni troškovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca. preći sa prodavca na kupca. U takvim slučajevima postoje dve mogućnosti: – Prva mogućnost je da se zadrži uobičajeno značenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika između prodavca i kupca. COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr. i gde je primenljivo troškove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dažbine.. da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15.  Ako je uobičajeno pribaviti više ugovora o prevozu robe koji uključuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredišta. ugovor o prodaji vrlo često određuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe". Naime. MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport. koji iz toga proizlazi.)."). osim ako prevoz ne kasni zbog nepredviđenih događaja. tada svaki dodatni trošak. afloat) dodaje nakon trgovinskog termina. Sasvim je razumljivo da će prodavac snositi troškove ugovora o prevozu robe bez obzira plaća li se vozarina unapred. prema terminima CFR i CIF. stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stići u Kobe do 15. prodavac mora snositi sve te troškove. a u tom slučaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeću.  U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C". oktobra 2002. bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i troškove nakon naplate isporučene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvršene otpreme te robe. uključivo i troškove utovara robe na brod. Međutim. Budući da su takvi troškovi obično pokriveni vozarinom. međutim. poreze i ostale dažbine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport. mogao bi se takav dogovor pogrešno protumačiti i interpretirati na različite načine.  Prodavci ne bi smeli.isporuku dotične pošiljke (npr. preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredište pošto rizik od svakog kašnjenja za vreme prevoza snosi kupac. preporučuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraćenice. oktobra 2007. bez promene osnovne misije termina iz skupa "C". 194 .  U međunarodnoj robnoj razmeni događa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem. uključujući i troškove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo.) prema dokumentarnom akreditivu. pa se u takvim slučajevima reč na brodu (eng. nakon odpreme ili se plaća na odredištu (kada vozarinu plaća primalac u luci istovara). COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport.

Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu".. Saglasno tome. navedeno ". Pošto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac može već u putu prodati robu drugom kupcu. obično će prevoznik. rečna teretnica. treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobičajeni" dokaz. – Druga mogućnost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen. zračni tovarni list.). nije moguće unapred znati visinu pokrića osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce. Prema terminima CPT i CIP to je "uobičajeni transportni dokument" (npr. treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleški za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji.. Institute Cargo Clauses): ‡ "najviše pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A"... Ali. a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica. Međutim.  Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci". preporučuje se dosledno korišćenje ispravnog termina: CFR. Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukčije ugovoreno.. što znači da ne sme sadržati klauzule ili beleške koje izričito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalaže. osim ako prevoznik sam nije zadužen za punjenje kontenera. Prema pravnim pravilima i načelima koji su najčešće u upotrebi.  Međutim. C+F. zavisno od prirode robe.  Samo CIF i CIP termini sadrže pravila o osiguranju. 68. prevoznik ne proverava sadržaj kontenera. on se smatra "nečistim" i banke ih neće prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima. Ako se takve klauzule ili beleške pojave u dokumentu. stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji određene robe. kao ekvivalentne za termin CFR. ‡ "srednje pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i ‡ "minimalno pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C". željeznički tovarni list. U slučaju dileme. tumačenje termina CFR i CIF sa dodatkom reči "na brodu" zavisi će od važećeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji. kao jedine svetski prihvaćene standardne skraćenice za termin "Trošak i vozarina (. Ugovornim strankama se savetuje da primene važeći pravni akt i bilo koje rešenje koje može iz toga uslediti. Prema tim terminima prodavac je obavezan izvršiti osiguranje u korist kupca. Pošto interpretacija neprimerenih termina može implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe. i zbog toga se minimalno pokriće prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac može.FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl.. u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva. prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne načine provere tačnosti informacije i ako to ne učini smatra se odgovornim primaocu.. a što je regulisano pravilima A-3. Prva je mogućnost praktičnija jer je obično nemoguće odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza. Naime. a to nije otkrio kupcu". neprenosivi brodski teretni list. prenosiva teretnica. u kontenerskom transportu. Transportni dokument mora biti "čist".imenovana luka odredišta/istovara)". said to be) u dokumentu.zapravo. prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravačima dobrog ugleda. odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju pošiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono što je navedeno" (eng. postoje izuzeci od ovog pravila ".kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oštećena. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980.ako to okolnosti nalažu. znači da kupac preuzima posledice događaja koji su se već dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu. drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu . vidova transporta i 195 . gde je u čl. koji opet istu robu može preprodati. neprenosivi brodski tovarni list i rečna teretnica.  Izvoznici i uvoznici često u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF.

po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda. Pri tom treba imati na umu i činjenicu da je minimalno pokriće koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloženi rizicima od krađe ili nepravilnog rukovanja. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). Prema važećem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. TROŠAK. nemira. Isto tako i sam kupac može osigurati robu do željenog nivoa osiguranja.. za razliku od termina CIF..).drugih okolnosti kojima pošiljka može biti izložena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija. želi dodatno pokriće (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov račun izvrši traženo dodatno osiguranje ili odgovarajuće alternativno osiguranje. Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP. Misija važećih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa. izvršiti i dodatno osiguranje. a snosio i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada je ona prešla ogradu broda u luci utovara. I sasvim na kraju. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Takođe. uslovi ili linijski uslovi). sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika. bilo bi primereno prihvatiti veće pokriće prema terminu CIP nego minimalno pokriće prema CIF terminu. Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio. Osim toga. Kako se termin CIP. imenovana luka odredišta/istovara). štrajka kao i drugih rizika). platio sve troškove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara. osobina robe. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. platio pomorsku vozarinu do luke odredišta/istovara. TROŠAK I VOZARINA . Nakon tako isporučene robe svi dodatni troškovi i rizik od oštećenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. • Incoterms termin CFR (tj. promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograničavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokriće. izvoznici) niti kupci (tj. VOZARINA I OSIGURANJE . sva pravila tog termina koja određuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadržajno i terminološki tako da su potpuno razumljiva za prosečno obrazovane i osposobljene operativne menadžere i specijalizovane stručnjake koji su aktivno uključeni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje. 196 . na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). složenosti procesa manipulisanja i prevoza. sva pravila termina CIF su sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima. preporučuje se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se moguće štetne posledice ne mogu unapred predvideti.. ali oni moraju snositi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara. prodavci su dužni obaviti izvozno carinjenje robe.i. imenovana luka odredišta/istovara). slično pravilima termina CFR. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. prodavci i kupci treba da u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definišu i ugovore međusobne obaveze vezano za: ‡ uslove prevoza robe (f. Međutim. Međutim. Budući da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj.o. U tom slučaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. • Incoterms termin CIF (tj. Međutim. prodavci i kupci moraju obratiti posebnu pažnja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli troškova (pravila A-6 i B-6). u određenim situacijama kupac može zahtevati i šire pokriće nego što je to omogućeno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata. nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. I misija važećih pravila Incoterms termina CIF. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. Međutim.. platio utovar robe na brod u luci utovara.

troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i dažbine tranzita robe preko nekih država i sl. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu). ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slična važećoj verziji termina CIF. te da specificiraju sve važnije vrste manipulacija i troškova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3).). plaćanju troškova prevoza i prelasku rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. imenovano mesto odredišta). a sva pravila termina CIP su takođe sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima. preuzimanja robe (B-4).uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i ‡ instrumente plaćanja protivvrednosti isporučene robe (kada se takvo plaćanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotične robe (npr.1. a plaćaju troškove utovara robe na vozila. vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravačima te plaćaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokrićem rizika. Incoterms termini iz skupa "D" Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF. Budući da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj. Po svojim osnovnim pravilima.. U pravilima važećeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca pri isporuci robe.. prema važećem terminu CPT. Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa. VOZARINA PLAĆENA DO . DEQ. • Incoterms termin CIP (tj. prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta (on može odabrati mesto isporuke na imenovanom odredištu koje mu najbolje odgovara). Međutim. Kupac snosi sve troškove i rizike koji nastaju nakon što je roba tako isporučena. Međutim. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su moguće štetne posledice.4. a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri zaključivanju ugovora o osiguranju robe). isporučuju robu prevoznicima koje su sami izabrali. izvoznici) niti kupci (tj. 15. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. došlo je do proširenja i poboljšanja sadržaja. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO .). DDU i DDP. osobina robe. vreme isporuke robe. Naime. Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe.4. ali snose određene rizike koji zavise od različitih uticajnih faktora (npr. Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4).. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o međusobnoj podeli troškova (A-6 i B-6).). imenovano mesto odredišta). a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. karakteristike važećeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. ‡ • Incoterms termin CPT (tj. Naime. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. DES. vreme isporuke robe. prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). u narednom izlaganju za svakog od njih biće navedene važnije promene pravila Incotermsa 197 ..

• Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . 198 . izvoznici) niti kupci (tj. prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima. Mnogo jasnije i određenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa. može se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca uopšteno. kao i da regulišu i druga važna pitanja. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Imajući u vidu da. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.. prema važećem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu. Slično konstatacijama navedenim uz prethodne važeće Incoterms termine. Naime. na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici. imenovano mesto). (npr.. I u pravilima važećeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990. Pošto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe.. osobina robe. sva pravila važećega Incoterms termina DES su sadržajno i terminološki inovirana saglasno promenama na savremenom tržištu.. Iako su pravila važećega termina DAF jasno formulisana. Naime. To posebno važi za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4). poreze i druge uvozne dažbine. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr..). složenosti procesa manipulisanja i prevoza. izvozno ocarinjenu. troškova. na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci. osobina robe. Odnosno. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. uvozno neocarinjenu. prodavci snose sve troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj.: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . sva pravila važećega Incoterms termina DAF su terminološki i sadržajno inovirana odnosno usklađena sa aktuelnim stanjem na tržištu. imenovana luka odredišta/istovara). uvozno neocarinjenu. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na određenoj granici. preporučljivo je da se pitanje osiguranja svake pošiljke reši dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice u transportu moguće. Pri tom. ali bez troškova istovara isporučene robe u toj luci. na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A6 i B-6). imenovana luka odredišta/istovara). ali pre carinske linije susedne države.). rizika i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina. prema Incoterms terminu DAF. pravila sada važećega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije između prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke. carine. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Osim toga. rizika i carinjenja robe. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti.2000. snošenje rizika i troškova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budući da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). na podelu troškova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8). • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . u odredišnoj/istovarnoj luci. ni prodavci (tj. neistovarenu. a posebno u pogledu isporuke. ali neocarinjenu za uvoz. troškova. odredišne luke) i istovarom robe na obalu. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5). Pri tom prodavci snose sve troškove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara. smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. Isto tako..

da izričito odrede tzv. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl.. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta.). • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO .. osobina robe. To posebno važi za pravila koja se odnose na definisanje statusa i položaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). Iako je misija važećih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Osim toga. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A-6 i B-6). sva pravila važećega Incoterms termina DDU su sadržajno i terminološki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom tištu. Prema važećem terminu DDP smatra se da je prodavac isporučio traženu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu. sva su pravila važećega Incoterms termina DEQ sadržajno i terminološki inovirana i usklađena sa promenama na savremenom tržištu. sva pravila važećega Incoterms termina DDP su sadržajno i terminološki inovirana i usaglašena sa nastalim promenama na savremenom tržištu.Osim toga. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. imenovano mesto odredišta). osobina robe. To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). sada je mnogo jasnije i određenije definisan odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe.). gde je to primenjivo.. Prema važećem terminu DDU prodavci isporučuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta. uključujući. i "dažbine" za uvoz robe u državu u kojoj se nalazi odredište. troškova i prelaza rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i td. imenovano mesto odredišta). da specificiraju vrste i iznose troškova koji se plaćaju prilikom uvoza te da izričito odrede tzv.). ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr.. neistovarenu sa prevoznoga sredstva. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. prodavac snosi sve troškove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odredištu. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. osobina robe. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Pri tom. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice po robu u transportu verovatna realnost. 199 .). Prodavci snose troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredišta. plaćanja troškova i prelaska rizika.). "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. neophodno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oštećenja a time i štetne posledice za robu u realizaciji transporta moguće. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke bude rešeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tačno definišu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredišta. te vreme isporuke robe. U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe. Osim toga.

To.) kao i pojedine institucije (carinu. što u praksi upravo i čine američki izvoznici i uvoznici. a da ne sadrži konkretan Incoterms termin kojim se regulišu odgovarajuća pitanja između ugovornih partnera. Jer.F. 200 .T. godine nisu menjale i prilagođavale spoljnotrgovinskom. iako se R. robnotransportne centre i td. deviznom.2. Trgovinska komora SAD proglasila R. veterinarske. ekonomske i tehničkotehnološke efekte i posledice.T.T. sklopljenog sa inostranim partnerom.D.A. prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u uređivanju međusobnih odnosa. špeditere. i to ne samo za prodavce (tj.15. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985. godine. Kako je. sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td. znači da je Incoterms potisnuo u drugi plan Američke spoljnotrgovinske definicije i na području SAD. Revised American Foreigen Trade Definition R. Australiji. Naime. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna. transportnom.F.D. njihova upotreba dobrovoljna. prevoznike. Africi. zapravo. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora. zastarelim i preporučila njihovu suspenziju.A. odnosno definiciju. To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije od 1941. još uvek koristi u SAD. Saglasno tome naši i europski menadžeri i stručnjaci koji su direktno ili indirektno uključeni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina. rečna pristaništa. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici će nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Američkih spoljnotrgovinskih definicija. znatnim delom u Aziji.D. nego i u praksi adekvatno primenjivati. Meksiku i Centralnoj Americi.F. ne samo teorijski poznavati. međutim. uvoznike) nego i za druge aktivne učesnike spoljnotrgovinskog i saobraćajno-transportnog sistema (npr.). morske luke. osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije (eng. ali ne i u SAD i Južnoj Americi. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajućih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi. svaki termin i definicija ima svoje specifičnosti koje treba. To znači da menadžeri i stručnjaci koji primenjuju Incoterms termine i Američke spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin.4. izvoznike) i kupce (tj.A. ali i pravila Američkih spoljnotrgovinskih definicija. elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tržištu. robne terminale.) iz 1941. sve pravne.

TROŠAK I VOZARINA (. C i D Da bi se što jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000. OSIGURANJE I VOZARINA (. dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. CPT.VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENO DO (... slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3). na engleskom. FOB..dogovorena luka utovara/otpreme).dogovoreno mesto).dogovorena luka odredišta/istovara).: EXW..4.. CIP.FRANKO PREVOZNIK (. D-termini: – DAF . Klasifikacija Incoterms termina u skupove E.dogovoreno mesto odredišta) i – DDP . pri čemu osnovni prevoz nije plaćen. nemačkom.ISPORUČENO FRANKO OBALA (.ISPORUČENO FRANKO BROD (. odnosno imenovanog mesta.. 201 . Nadalje. Prema tim terminima prodavac je dužan isporučiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac... DEQ. odnosno otpreme. ali bez preuzimanja rizika gubitka ili štete na robi ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon isporuke.15..... CIF.ISPORUČENO GRANICA (. E-termin: – EXW – FRANKO FABRIKA (. DES.. U nastavku se na sistematski način vrši uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000. FCA. Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000.dogovoreno mesto odredišta).dogovorena luka utovara/otpreme) i – FOB . 4.ISPORUČENO NEOCARINJENO (. italijanskom. – DDU . svi Incoterms termini 2000. F.. Prema tim terminima prodavac je dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe. 3. pri čemu je osnovni prevoz plaćen.3.. podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila. – CIF .dogovorena luka odredišta/istovara). Prema tim terminima prodavac snosi sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe.dogovoreno mesto). – DES .. – FAS . imenovane luke odredišta ili imenovanog mesta odredišta. DDU i DDP (slika 3).TROŠAK.. svrstani su i prezentirani u četiri osnovna skupa. 2.. (npr. – CPT .FRANKO BROD (. C-termini: – CFR . CFR. gde svako pravilo prodavca "odražava" položaj kupca u odnosu na isti predmet..dogovoreno mesto odredišta) i – CIP . FAS.FRANKO UZ BOK BRODA (.dogovoreno mesto odredišta). utovara..dogovorena luka odredišta/istovara).VOZARINA PLAĆENA DO (. DAF... – DEQ . obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odražava" obavezu kupca prema pravilu B-5).dogovorena luka odredišta/ istovara).ISPORUČENO OCARINJENO (.... F-termini: – FCA . francuskom.. i to: 1.

. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe. i drugo. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000.15. Reč "uobičajen" pojavljuje se u nekoliko termina.: "Pošiljalac". pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000. npr. • Uobičajen. U drugom. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8. godine. Taj izraz ima isto značenje kao i pojam "predati robu" koji je korišćen u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Važno je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva različita značenja u Incoterms terminima. zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima riječ "uobičajeno" općenito ima prednost pred riječi "razumno". U nekim okolnostima bit će nužno odlučiti što je "razumno". izraz "službene dažbine koje se plaćaju prilikom izvoza i uvoza robe" korišćen je u DDP-A6. Kada se u tom smislu kaže da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znači da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. u DDP-A6 reč "službeno" je izbrisana. Poslednja obaveza je važna kako bi se izbegli nepotrebni troškovi za skladištenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. • Dažbine. "Isporuka". Tako će se trgovci suočiti sa ovim problemom u slučaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. reč "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina. kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: međutim. koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke koja je određena klauzulama A-4 Incotermsa. zbog toga što nema odgovarajuće zamene. Takođe. obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. učinjen je pokušaj ujednačavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. U nastavku se navode najvažniji izrazi (tj. kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne učini. U tom slučaju riječ "uobičajeno" je korisnija od riječi "razumno" što zahtijeva određivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na teži princip dobre vjere i pravednosti. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe. tj. koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom. Dakle. Stoga npr. koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na određenom mestu. Naravno. on je dužan platiti štetu prodavcu. ako kupac po prijemu robe na odredištu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji. A-3). Kada se koristi u poslednjem smislu. upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuđenu isporuku robe. teško je precizno odrediti što riječ "uobičajeno" znači. izraz "pošiljalac" znači istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz. U Incotermsu 2000. u CFR i CIF ugovorima. U Incotermsu 1990. npr. moguće je utvrditi što osobe u trgovini uobičajeno čine i ta će praksa tada biti smjernica. Na taj način izbegnuta je upotreba različitih izraza koji imaju isto značenje. U nekim slučajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva različita značenja. a kupac mora ugovoriti prevoznika. ta dva "pošiljaoca" mogu biti dve različite osobe. Međutim. međutim u mnogim slučajevima. prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku. Primera radi. da je kupac obavezan prihvatiti ponuđenu robu.4. on će protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu pruža ugovor o kupoprodaji i druga važeća pravna akta. jer je ta reč stvarala dilemu da li je 202 . ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju međunarodni špediteri. nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina.4. U Incotermsu 2000. važno je definisati šta se smatra "dažbinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe. Umesto izraza "pošiljalac" u praksi se često koristi pojam "krcatelj" koji ima isto značenje. ili alternativno. godine. kupac bi mogao platiti ležarinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. Kad god je moguće Incoterms 2000. kada je to bilo moguće. U prvom slučaju.

kupac nije dužan da prodavcu pribavi takav ugovor. prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu. izvršenje te obaveze može prouzrokovati određene troškove koji se plaćaju carinskim posrednicima i špediterima.ambalaža obeležavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi.A4). • Kontrola. u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu. U terminima koji se koriste isključivo za prevoz robe morem . • Luke. ustvari. reči "nema obaveze" pojavi će se kod obe stranke. Ako. Isto tako. naći će se reči "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) čime se. DES i DEQ-korišćeni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredišta" ili "luka istovara". prostorije. Iako su reči "kontrola" i "pregled" sinonimi. To brisanje nije bitno promenilo značenje ovog pojma. U terminima koji se koriste za prevoz robe morem.dažbina "službena" ili ne. kako bi se roba isporučila u određeno područje npr. prema A-3 navedenog termina. budući da je ta informacija potrebna prodavcu. bolje je koristiti prvo spomenutu reč u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadržati drugu reč za poseban slučaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke". "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES).kao što je FAS. CFR. pregled. određuje pozicija kupca. U oba slučaja važno je naglasiti da čak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju određenoga zadatka. FOB. 203 . grad. odnosno pošiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. Kada je tačka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca. ali takođe. Što se tiče mesta na koje robu treba isporučiti. CIF. Stoga su reči "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. U svim ostalim slučajevima korišćena je reč "mesto". to ne znači da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. npr. "Dažbine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema važećim uredbama o uvozu. mesta. Takođe. u vezi sa osiguranjem. i gde se unutar tog područja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. čime je prodavac oslobođen obaveze pribavljanja pokrića osiguranja u skladu sa A-4. u Incotermsu se koriste različiti izrazi. reč "brod" treba koristiti u tom smislu. Na primer. FCA. plovilo. npr. U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola . ukoliko nije dogovorena određena tačka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloživih tačaka. Suvišno je reći da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina. • Nema obaveze. npr. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaračunavaju u vezi sa uvozom nije uključena u te dažbine. kao što su pristojbe za skladištenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. • Brod. Takođe je potrebno navesti "tačku" u luci ili mestu. ako stranke nemaju međusobne obaveze. tačke. Međutim. iako se koristi CFR. U ugovorima o kupoprodaji često nedostaju takve informacije i Incoterms stoga određuje da. prodavac može odabrati tačku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr. koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) . pošto se takav pregled uobičajeno traži kada kupac ili nadležne vlasti izvozne ili uvozne države žele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili službenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego što je roba otpremljena.

troškovi pomorskog transporta troškovi u luci prijema troškovi otpreme do krajnje destinacije troškovi uvoznog carinjenja i taksi EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FCA imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FAS imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac FOB imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac CFR imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CIF imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CPT imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac CIP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DES imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac DEQ imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DDU imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac DDP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Prodavac Kupac Prodavac Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 .INCOTERMS i usluge Skladište na mestu utovara (polaska) troškovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport lučki tro{kovi u luci otpreme špediterski troškovi utovar na sredstvo pomorskog tr.

RI Z I CI I TRO[ K OVI CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP vozarina i osigur anj e pla} eni do .{pediter ) F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar) EX W FCA FAS FOB CFR CI F F-co pr evoznik RI Z I CI I TRO[ K OVI F-co uz bok br oda RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a) F-co na brod RI Z I CI I TRO[ K OVI cena sa vozarinom RI Z I CI I TRO[ K OVI cena. ako je potr ebno ili kor i{} eno) ispor u~eno f-co brod RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~. f-co obala RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i neocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i ocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu) 205 Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca ..... osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t) RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca vozarina pla} ena do .PRODAVAC kej ili maona ogr ada br oda gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te K UPAC magacin pr eduze} a magacin pr eduze} a pr evoznik (or ganizator pr evoza . RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t) ispor u~ena gr anica RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici.

). Razlog tome je da. kad god je Incoterms 2000. predložiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta. bez identifikacije konkretnih količina za pojedine kupce i u tom slučaju prelaz rizika i troškova ne ostvaruje se pre nego što je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa članom 69. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina Iako svaki menadžer i stručnjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca Rizik od gubitka ili oštećenja robe i obaveze snošenja troškova. troškova i rizika koji iz toga proizlaze. 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D". FCA-A4). Uslov za taj prerani prelaz rizika i troškova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je određeno u odredbama. stavljena na stranu za njega (prisvajanje).. svi termini određuju da se prelasci rizika i troškova mogu dogoditi i pre isporuke. U posebnim slučajevima. Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama. uvoznika). vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe. odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u određenim poslovnim situacijama trebali imati na umu.6. Međutim. tačan način na koji je roba isporučena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na različite morske luke. koji se odnose na robu. budući da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu. ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) što bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporuči robu. Taj uslov posebno je važan u EXW-terminu. normalno. međutim. uključen u taj ugovor. moguće je za svaki Incoterms termin 2000. na što je moguće detaljniji način.15. Precizna podela funkcija i troškova. 206 .trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i. ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos.4. u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno mišljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina. Saglasno tome. treba izvršiti raspodelu funkcija. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe Analizom pravila prikazanih u Incotermsu može se konstatovati da je isti usresređen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima.4. specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe. Upoređeno sa Incotermsom iz 1990. posebno u trgovini robom. Pošto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i troškova.3 iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980. 15. 15. prodavac može robu poslati kao rasuti teret.4. prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporučio traženu robu kupcu. navode se važniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E". učinjeni su daljnji napori u pojedinim specifičnim slučajevima (vidi npr.7.5. kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredište ("D" termini). ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika . zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj.kao što je uobičajeno u prodaji robe . Svakako bi bilo poželjno kada bi Incoterms. 2) Incoterms termini skupa "F". izvoznika) ili kupca (tj. Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na način uobičajen u toj luci") nije se mogla izbeći referenca na ono što je uobičajeno u trgovini. Oni tada stvaraju međusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u budućim poslovima na isti način na koji su radili ranije.

.. ne mogu ili ne znaju prodati ništa više nego samo svoju robu (npr. trebalo bi da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i načina prevoza robe. preporučuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca. – Prodavci koji žele prodati robu u svojim prostorijama isporučuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. npr. • • • • • 15. nemaju ambicija da prodaju logističke usluge i sl. uvoznicima) koji se eventualno odluče za ugovaranje ovog termina: • Incoterms termin EXW je uopšteno povoljniji za kupce (tj. imenovano mesto). Prodavci koji ne žele. izvoznike). uz uslov da proces transporta počinje sa kopnenim prevoznim sredstvima. svakom od ovih termina posvećuje se primerena pažnja: • Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK . salonu).2.1. Incoterms termini skupa "F" Kako Incoterms termine skupa "F" čine termini FCA. koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva.7. U tom su slučaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. skladištu. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima.7. fabrici.. izvršava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. imenovano mesto). uvoznike) nego za prodavce (tj. kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lakše snaći u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca. FAS i FOB. Možda se kupci iz susednih država (npr. Tada prodavci imaju minimalne obaveze. prodavci isporučuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju 207 . kupac iz Norveške kupuje robu u Beogradu).15. Ovo zato što kupci mogu na najbolji način organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni.4. odnosno preporuka prodavcima (tj. Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin. koji će im zasigurno u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW. Pri tom mogu maksimalno doći do izražaja sve kreativne kupčeve poslovne sposobnosti. On. – Ako je imenovano mesto negde drugde. naime. izvoznicima) i kupcima (tj. izvan prostorija prodavaca. Međutim. a posebno oni iz udaljenih država od države prodavca (npr. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. Kupci. ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe.. Pošto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. u kombinovanom i multimodalnom transportu. taj se termin može ugovarati i u slučajevima kada se roba transportuje sa više različitih vidova transporta. navešćemo nekoliko saveta.4. Incoterms termin skupa "E" Pošto skup Incoterms termina "E" čini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA . jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima.

– –

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Pošto je imenovano mesto i određena tačka u tom mestu bitna za uređivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporučuje im se da u svakom konkretnom slučaju vrlo precizno ugovore mesto (i tačku) isporuke robe, a pri čemu trebaju voditi računa o prirodi i količini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvođača do potrošača organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke dogovorno reše ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe. Preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. železnicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: ‡ Suptilnijim preporučivanjem pravila Incoterm termina FAS može se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci određuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. Što ta pogodnost za kupce znači? Znači da kupci mogu angažovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se može postaviti i drugo pitanje: A što je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada im je roba isporučena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Međutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer će oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. ‡ I za prodavce Incoterms termin FAS može biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. ‡ Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i tačku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. ‡ Što se tiče osiguranja robe, preporučuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ‡ Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ‡ Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u slučajevima kada se roba transportuje pomorskim ili rečnim brodovima. To, međutim, ne znači da se taj termin ne može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: ‡ Slično Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u činjenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vrše osiguranje robe od trenutka kada im je isporučena (tj. od trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredišta (a ono može biti i kod krajnjeg potrošača). Pri tom kupci mogu angažоvati nacionalne brodare i nacionalne osiguravače, i tako štititi nacionalne interese. – Incoterms termin FOB može biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. – Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i tačku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. – I prodavcima i kupcima se preporučuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na troškove ili na troškove i rizik zajedno. – Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode računa ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i učvršćivanja tereta u brodskim skladištima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili učvršćivanju većih i težih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se vežu užadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako troškovi vezivanja i učvršćivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, užad, sajle, podmetači i sl.) ne spadaju u redovite troškove utovara i slaganja tereta u brodskim skladištima, a često mogu biti i prilično visoki, preporučuje se prodavcima i kupcima da takve troškove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve troškove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. – Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe – Pošto su međunarodni špediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. – Incoterms termin FOB poželjno je ugovarati u slučajevima transporta robe morskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" čine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnju: • Incoterms termin CFR (TROŠKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se može preporučiti sledeće: – Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga što prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u određenim slučajevima, veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata štite i nacionalne privredne interese. – Incoterms termin CFR može biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. – Pošto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. – Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logističke aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladištenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

 Incoterms termin CIF (TROŠAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagođava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata države prodavca. Argumenti koji podržavaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge, npr. špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokrićem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada ona pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u određenim situacijama ostvariti veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, štite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slično i drugim terminima C, može biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji ne žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaćanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem, preporučuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu pažnju. To, zapravo, znači da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju političke situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokriće određenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, štrajk i sl.). Kako su međunarodni špediteri ne samo klasični organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistički operatori (tj. organizatori ili proizvođači brojnih logističkih usluga, npr.: transportnih, špediterskih, lučkih, slagačkih i skladišnih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logističkim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvršitelja ugovorne kontrole, osiguravajućih društava, tela državne uprave i dr.), poželjno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i veštinu u realizaciji složenih procesa proizvodnje brojnih logističkih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim špediterima koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim ili rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

• Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAĆENA DO ... imenovano mesto odredišta). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledeće u vidu: – Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takođe, u slučaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u čarterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladišta, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredišta, istovar na odredišnom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvršavanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logističkih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angažovati nacionalne privredne subjekte te tako štititi interese nacionalne privrede. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poželjno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke na imenovanom mestu odredišta,
211

troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država i sl. drumom. mogu pojaviti veoma složeni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga. koji se međusobno isprepliću u klasišnom i multimodalnom transportu. Pošto prodavci (tj. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. a ako glavni prevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim.. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata. kontenerizacija. ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca. osiguranje robe (sa minimalnim pokrićem rizika). kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. kombinovanim ili multimodalnim transportom. izvozno carinjenje robe. Huckepack i bimodalna tehnologija transporta). U nekim slučajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno štite i interese nacionalne privrede. – Kako se u složenim transportnim lancima. – Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem. rekom. • Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . bez obzira na stepen složenosti. posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. slično Incoterms terminu CIF. ‡ Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem. vazduhom. preporučljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. neophodno je da prodavci i kupci. Takvu tezu podržavaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. prevoz robe od fabrike do dogovorene tačke na imenovanom mestu odredišta. ali je preporučljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. u kojima se teže snalaze kako prodavci tako i kupci. ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. odnosno konvencionalnim. železnicom.. osiguranje robe. izvoznici) i kupci (tj.). Da bi prodavci (tj. od političke 212 . može biti pogodan i za kupce. transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. imenovano mesto odredišta). te da specificiraju sve važnije vrste operacija i troškove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr.: špediterske usluge. slično drugim terminima C. zavisno od osobina robe. prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora. utovar robe na prevozno sredstvo. uvoznici) na adekvatan način ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP. potrebno je da imaju u vidu sledeće: ‡ Incoterms termin CIP. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz. – Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. transportno-tehnološkim. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. korisno je da o svemu konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku. RO-RO.periodu isporuke robe. u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno. ‡ Incoterms termin CIP. je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. izvoznici) i kupci (tj. transportno-organizacionim.

Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit.situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. DDU i DDP. izvozno carinjenje robe. kontenerizacija. Pošto prodavci (tj. rečnim. u kojima se ne može uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. paletizacija. prevoz robe od fabrike. terminala do tačke i imenovanog odredišnog mesta na određenoj granici. ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). vazdušnim. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. u narednom izlaganju svakom od njih biće posvećena primerena pažnja: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti rešavanja brojnih složenih pitanja njihovih međusobnih poslovnih odnosa. opet. oni treba da u međusobnom ugovoru specificiraju sve važnije vrste osiguranja i troškova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr.). poželjno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore koji će im. koji su međusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta. koje mogu biti. RO-RO. neistovarenu. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. transportno-organizacionim. železničkim. na imenovanom mestu isporuke na granici. i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definišu i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta kao i vreme isporuke robe. Oni bi. Ipak. – Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno rešenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim. štrajk i sl.: punjenje kontenera. 213 .. Incoterms termini skupa "D" Kako skup "D" čine Incoterms termini DAF. podržane veoma složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga. odnosno klasičnim. troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država). najčešće realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke (tj. izvoznici) i kupci (tj. Huckepack i bimodalne tehnologije). uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehničkim. prodavci najčešće prodaju kupcima osim robe i brojne prateće logističke usluge. uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce. imenovano mesto). troškovi istovara na mestu odredišta. ‡ U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu važnost u uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca ima dogovorena tačka na imenovanom mestu odredišta pa. Institutske klauzule A. skladiša. saglasno tome. špediterske usluge. DES. drumskim. DEQ. detaljnijom analizom pravila koja karakterišu ovaj termin može se zaključiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer. prema pravilima Incoterms-termina DAF. – Kako se složeni transportni lanci..4. utovar robe na prevozno sredstvo. bez obzira na stepen složenosti date situacije. 15. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu.4. B i C. Osim toga. zapravo. npr. izvoznici) i kupci (tj. rat. trebali ugovoriti pokriće određenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. poželjno je da isti pravovremeno konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. kombiniranim ili multimodalnim transportom. transportno-tehnološkim. Prodavci (tj. transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima.7.

a kupci od trenutka kada je roba isporučena. trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu. transportnopravnim fenomenima i logističkim fenomenima. Ovo i zbog toga što se pri realizaciji složenih transportnih lanaca. RO-RO. poželjno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definišu i ugovore svoje obaveze u vezi sa tačkom i mestom isporuke pošiljke na imenovanoj granici (npr. u svakom konkretnom slučaju. koje opet mogu biti podržane složenom proizvodnjom pratećih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati kako prodavci tako i kupci. bilo bi uputno da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. Pošto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzeća država prodavaca. naročito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. ipak je poželjno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke. No. prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. ponuditi optimalno rešenje. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . uvozno neocarinjenu. – Primena Incoterms termina DAF može biti optimalno rešenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe moguće ostvariti svim vidovima transporta. Prodajom navedenih logističkih usluga. kontenerizacija.: snošenje troškova i rizika istovara robe na granici).. ali uz uslov da se roba isporučuje na kopnenu granicu. u imenovanoj luci odredišta/istovara). uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES. transportno-ekonomskim. gat.: špediterske usluge. vazdušnim. slično primeni Incoterms termina CIF. transportnotehnološkim. utovar robe na kopnena prevozna sredstva. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. DDU ili čak EXW i FCA). Saglasno 214 . drumskim. u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. železničkim. pristanište. kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta. Huckepack i bimodalne tehnologije). Ukoliko se pojedini prodavci (tj. utovar robe na brod – u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta – prevoz tereta brodom do dogovorene tačke u imenovanoj luci odredišta/istovara. imenovana luka odredišta/istovara). a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj.– Kako pri primeni Incoterms termina DAF za uređivanje odnosa između prodavaca i kupaca posebnu važnost ima imenovana tačka i mesto na granici. – Kako ni prodavci niti kupci. odnosno klasičnim. – U uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu važnost ima istovarna tačka (tj. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. koji se međusobno isprepliću u multimodalnom transportu. odnosno: pomorskim. transportno-organizacijskim. nemaju obavezu osiguranja robe. nego Incoterms termin DAF. obala) u imenovanoj odredišnoj luci na kojoj se omogućava istovar robe sa broda uređajima (lučkom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagođenim osobinama robe. Brojni argumenti potvrđuju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. CIP.. CPT. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. prema Incoterms terminu DAF. izvozno carinjenje robe. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju državu). neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih špediterima kao logističkim operatorima. izvoznici) i kupci (tj. mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. rečnim.

Saglasno tome. bez obzira na stepen složenosti situacije. povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. transportno-organizacionim. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit.. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. Da bi prodavci (tj. utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta). ali je to isto moguće i kombinovanim i multimodalnim transportom. u kojem se najčešće i primenjuju savremene transportne tehologije (npr. RO-RO. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladiša u luci utovara. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. imenovana luka odredišta/istovara). posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. transportno-ekonomskim. preporučuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredišta. utovar robe na kopneno prevozno sredstvo.tome prodavcima i kupcima se može predložiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrđenom tačkom u luci odredišta. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. izvoznici) i kupci (tj. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke.. kontenerizacija. koji su međusobno isprepletani u procesima proizvodnje logističkih usluga. 215 . – Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i rečnim transportom. na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara). – Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. – Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. prevoz tereta brodom do imenovane luke odredišta/istovara. Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i mogućom složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. – Kako se složeni transportni lanci. transportno-tehnološkim. – Posebnu važnost pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara. istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredišta/istovara. transportno-pravnim i logističkim fenomenima. poželjno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. uvozno neocarinjenu. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – U složenim transportnim lancima. izvozno carinjenje robe. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. Saglasno tome. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. po pravilu. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DEQ je. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA .: špediterske usluge. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena.

a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato što. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. u kojima se 216 . RO-RO. – Kako se u složenim transportnim lancima. nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i tačka isporuke robe.. npr. nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredišta. Saglasno tome. transportno -ekonomskim. transportno-organizacionim. ako prevozni proces počinje sa pomorskom plovidbom onda i logističke usluge kao što su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. – Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno rešenje ako se prevoz realizuje pomorskim i rečnim transportom. transportnotehnološkim. – Odgovarajući značaj u uređivanju odnosa između prodavaca i kupaca. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. prodavci prodaju kupcu ne samo robu. industrijski kolosek fabrike «Zastava automobili». javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. koji su međusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logističkih usluga. izvozno carinjenje robe. ali se to isto može ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom. ali to ne znači da su oslobođeni rizika od gubitka i oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Zbog važnosti tog mesta preporučuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. na bilo kojem prevoznom sredstvu. u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. RO-RO. koja je predmet kupoprodaje. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. poželjno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. Huckepack i bimodalna tehnologija). Prodavci mogu prodajom navedenih logističkih usluga ostvariti znatan dodatan profit. nego i brojne logističke usluge. Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. uvoznici) mogu na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DDU. izvoznici) i kupci (tj. na primer. kontenerizacija. ili drugoj osobi imenovanoj od kupca. utovar robe na brod. (npr. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). terminal ili skladište fabrike «Filip Kljajić» i slično. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. prema Incoterms terminu DDU. – Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.: špediterske usluge. po pravilu javljaju veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. Prodavci (tj. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit). ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu).kontenerizacija. Tako. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. imenovano mesto odredišta). prema ovom terminu. slično terminima DES i DEQ. ima imenovano mesto odredišta. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredišta.. neistovarenu. utovar robe na prevozno sredstvo. transportnopravnim i logističkim fenomenima.

već je njima prepušteno da pitanja osiguranja robe 217 . a snosi i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. – Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem.: špediterske usluge. na imenovanom odredišnom mestu. koji se međusobno isprepliću u procesima proizvodnje logističkih usluga. U pribavljanju potrebih podataka i informacija.ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. – Kako Incoterms termin DDP predviđa maksimalne obaveze za prodavce. u svakom konkretnom slučaju. ili drugoj osobi koju je imenovao kupac. kombinovanim ili multimodalnim transportom. poželjno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. prodavcima mogu pomoći afirmisani špediteri države uvoznika. transportno pravnim i logističkim fenomenima. imenovano mesto odredišta). Da bi prodavci (tj. transportno-organizacionim. odnosno konvencionalnim. Irak i Avganistan je izuzetno riskantno. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . izvozno carinjenje robe. uvoznika). izvoznici) i kupci (tj. a ako prevozni proces počinje sa pomorskim prevozom onda i druge logističke usluge kao npr. tranzit i uvoz robe). rekom. stvarnim političkim. drumom. transportno-ekonomskim. uvozno carinjenje robe. utovar robe na prevozno sredstvo. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP. koji će im i u najsloženijim procesima proizvodnje logističkih usluga. izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" pošto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao što su trenutno npr.. Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. – Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. pravnim i privrednim prilikama države kupca (tj. posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Slično Incoterms terminima DES. železnicom. prema Incoterms terminu DDP prodavac isporučuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredišta. ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). Zbog njegove važnosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredišta. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. DEQ i DDU. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. odgovarajuću važnost ima i imenovano mesto odredišta. preporučuje se prodavcima (tj. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. transportnotehnološkim. utovar robe na brod. nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze. vazduhom. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu države uvoznika. plaćanje poreza na dodanu vrijednost). – Pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP.. na prevoznom sredstvu. ali ne zbog toga što su oslobođeni rizika od gubitka ili oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti značajan profit. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata država prodavaca. neistovarenu. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz. poželjno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u državi uvoznici. ponuditi optimalno rešenje. ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. poželjno je da isti konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore.

RO-RO. uvoznika. koji se međusobno isprepliću u složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. odnosno uvoznika) koje sklapaju međunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj. rekom.4. u kojem se najčešće primenjuju savremene transportne tehologije (npr. transportno-organizacionim. kombinovanim ili multimodalnim transportom. prevoznika i aktivnih učesnika u sistemu prometa.: kontenerizacija. odnosno konvencionalnim. kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima.8. ne znači da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe. – Incoterms termin DDP može se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. a kupci od trenutka kada ima je roba isporučena. mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". odnosno PRAVILA TUMAČENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. odnosno naručilaca ili krcatelja i prevoznika. Isto tako. treba uočiti bitne razlike između odnosa stranaka (tj. – U složenim transportnim lancima. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. Budući da prodavci (tj. Mesta prodavaca (tj. uvoznika. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" špeditera moguće je konzistentno odrediti odnose između prodavaca (tj. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. transportno-ekonomskim. otpremnoga špeditera. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe Vrlo često se u naučnoj i stručnoj literaturi. javljaju se veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. koji će im. uvoznika) kao špediterovih nalogodavaca i špeditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa između izvoznika. pošiljalaca) robe. odnosno izvoznika i kupaca. a ne pravne i ekonomske odnose između davalaca i korisnika prevoznih. Pošto su znanja prodavčevih i kupčevih menadžera i specijalizovanih stručnjaka veoma skromna o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. prodavaca. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. Jer. transportnopravnim i logističkim fenomenima. odnosno logističkih.rešavaju potpuno autonomno. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehničkim. izvoznika. vazduhom. uvoznici) po pravilu imaju skroman 218 . Takve tvrdnje su pogrešne i neprihvatljive. železnicom. INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. Ne ulazeći tom prilikom u naučnu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina uređuju pravne i ekonomske odnose između prodavaca i kupaca u međunarodnoj robnoj razmeni. primaoca) robe. odnosno pošiljke. 15. prijemnog špeditera i kupca (tj. pošiljalaca. nije sporna tvrdnja da između odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logističkih usluga) ugovora postoji čvrsta interakcijska sprega. usluga. potrebno je da se isti konsultuju sa svojih špediterima kao logističkih operatorima. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. poželjno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. Prema tome. transportnotehnološkim. izvoznika) i kupaca (tj. koja je predmet kupoprodaje. Zbog toga je poželjno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. izvoznici) i kupci (tj. odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u međunarodnom prometu. špeditera i prevoznika moguće je odrediti upoređivanjem odnosa stranka iz ugovora o špediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvršenju prevoza). drumom. Činjenica da se u kupoprodajnim ugovorima određuju načini i uslovi prevoza robe na određenoj relaciji (od otpremnog do odredišnog mesta).

strukturalnog kapitala. inovacijskoga kapitala. nije moguće precizno odrediti ni terminima "Incotermsa". procesnog kapitala i sl. ali i drugih aktivnih učesnika spoljnotrgovinskog. skladištenjem svih vrsta roba. Prodavci i kupci 219 . 15. robnotransportnih. svim prevoznim sredstvima. ili pak opšte uslove poslovanja pomorskih luka.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta. jer su oni specijalisti za sve logističke aktivnosti u međunarodnome transportu i prometu. špediteri kao logistički operatori raspolažu sa primerenom količinom logističkog intelektualnog kapitala (tj. veštinama. skladištenjem. pri kombinovanju više savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logističkim lancima. tako je u određenoj meri potrebno da stranke u međunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovačke i lučke uzance i običaje. u skladu sa dotadašnjim poslovnim običajima.: prevoznici. brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. bez obzira na složenost procesa proizvodnje logističkih usluga. Pri tome treba imati u vidu specifične. i špeditera kao logističkih operatora. na svim udaljenostima. robnotrgovinskih i logističkih centara. robnodistributivnih. operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona. Sinergijski efekti implementacije logističkog intelektualnog kapitala sa kojim raspolažu logistički operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasičnih organizatora transportnih procesa. međunarodni špediteri kao logistički operatori će u svakom konkretnom slučaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe. tranzitom.) zahvaljujući kojem mogu u svakom konkretnom slučaju osigurati brze. skladištari.kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga u vezi sa transportom. osiguravači). pri kombinovanju više vrsta transporta u međunarodnom multimodalnom transportu. prometnog i logističkog mega.9. distribucijom. ali i drugih ugovora o proizvodnji logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. distibucijom. Zahvaljujući interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logističkim znanjima. sigurne i racionalne procese proizvodnje logističkih usluga u vezi sa otpremom. transportnim osiguranjem robe i drugim logističkim aktivnostima. Afirmisani međunarodni špediteri kao megalogistički operatori mogu prodavcima i kupcima. makro i mikro sistema (npr. u prevozu masovnoga tereta). izvršioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe. dopremom. To isto važi i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa špediterima kao logističkim operatorima. svim vrstama puteva. ljudskog kapitala. poželjno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa međunarodnim špediterima kao logističkim operatorima oko logističkih pitanja proizvodnje svih logističkih usluga bez kojih nije moguće zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema međunarodne robne razmene. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim špediterima kao logističkim operatorima. Naime. Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspešno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika. u prevozu generalnog tereta) i čartiranju (tj. kapitala klijenata. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa između prodavaca i kupaca.4. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. sposobnostima. Međunarodni špediteri kao logistički operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost. globalnog. a to znači i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i međunarodnim multimodalnim transportom. u različitim trgovačkim transakcijama i regionalnim transakcijama. izvoznim i uvoznim carinjenjem robe. prometom. zahtevne i veoma složene procese proizvodnje određenih logističkih usluga (npr.

imaju obaveze. kako bi unapred sprečili nesporazume. ili su im morali biti poznati. bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odredištu. npr. na primer. to može prodavcu dati pravo da izabere tačku koja po njegovom mišljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4). 15.4. smatra se da su oni prećutno prihvatili one uzance i običaje koji su im bili poznati. izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. nejasnoće. štetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe. kao u slučaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim područjima slobodne trgovine gde više ne postoji obaveza plaćanja carine i ne postoje ograničenja u vezi sa uvozom ili izvozom. koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi primereno rešenje. nego i plaćanje administrativnih troškova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi dužni dati nadležnim vlastima. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora često nije moguće precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporuče robu. te ako on to ne učini. iako pogrešno. snosi rizik i dodatne troškove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (čl. iz 1980. Tako se. pomorsku luku. Određivanje mesta isporuke U nekim situacijama nije moguće u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati tačku ili čak mesto na koje prodavac treba da isporuči robu prevozniku (Npr. poželjno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinačnom slučaju pravovremeno i uzajamno informišu o takvim trgovačkim i drugim uzancama i poslovnim običajima. nesigurnost. Ako nije drukčije dogovoreno.11. Osim toga. INCOTERMS termini i carinjenje Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoća. običaje. Da bi se razjasnila situacija dodate su reči "ako je primenljivo" u A-2 i B-2.10. 220 . uzanse. pomorska luka. Stoga. ako kupci ne ostvare svoja prava. bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini. ili pak opštih uslova poslovanja pomorskih luka. pojašnjeno je da ta obaveza ne uključuje samo plaćanje carine i ostalih pristojbi. odnosno ne izvrše svoju obavezu određivanja takvog mesta ili tačke. 9. i tada se obično određuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definiše tačku unutar pomenutog prostora ili mesta. Poželjno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u državi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime. Osim toga. Vezano za to. Stoga. neki su smatrali.4.). ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o tački isporuke. Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti. Ako to kupci ipak ne učine. npr. prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim špediterima koji dobro poznaju pravila. zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora. prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili tačku koja im najviše odgovara. Nadalje. A-6 i B-6 pravilima važećeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoća kada se ne zahtevaju carinski postupci. u trenutku sklapanja ugovora može odrediti samo područje ili prilično veliko mesto. opšte uslove i poslovanje u dotičnim pomorskim lukama. onda oni snose sve rizike i dodatne troškove koji nastanu zbog njihovih propusta. prava i odgovornosti prema uzancama i običajima na koje su pristali.. kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije države izvoza ili uvoza. 15. pa u tom slučaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede tačku u tom području ili na tome mestu. Pri implementaciji trgovačkih i lučkih uzansi i običaja. Ako kupac ima obavezu da precizno definiše tačku.: referenca se može odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto.

vrste i uslova transporta dotične robe. železničkim.b Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980.13. 15. dok je EXW termin .2. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac. u pravilima A-9 svih Incoterms termina određeno je da su prodavci dužni robu upakovati na takav način kako to zahteva transport.4. osim u slučaju kada se koristi EXW termin. • FAS (FRANKO UZ BOK BRODA .PSI. vaganja i brojanja.ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). Osim ako ugovor drugačije ne određuje. Incoterms termin FAS preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. mogu koristiti u svim vrstama. imenovano mesto). kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. odnosno granama transporta i prometa.. imenovano mesto). ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omogućilo korišćenje svih povoljnosti koje se omogućavaju prilikom izvoza robe u njegovoj državi. Takođe. Međutim. odnosno konvencionalnom. tj. vazdušnim i rečnim transportom. INCOTERMS termini i pakovanje robe U većini slučajeva stranke žele unapred znati koja je ambalaža potrebna za siguran prevoz robe do odredišta. kupac bi trebalo da sam plati troškove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu. vazdušnim i rečnim transportom. 15. osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u stručnost i procenu prodavca"). odnosno konvencionalnom.4. Međutim. imenovana luka utovara/otpreme). što proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno). mora biti "prikladna za svaku moguću svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora. odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati određeni Incoterms termin: • EXW (FRANKO FABRIKA .: pomorskim. pregled robe pre utovara).: pomorskim. INCOTERMS termini i kontrola robe U većini slučajeva kupcima se može preporučiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv.. železničkim. u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane. je polazio od suprotnih opredeljenja što se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca).. prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajuće pristojbe. gde roba. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. 15. Incoterms termin FCA preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. drumskim. onda prodavac mora platiti takvu kontrolu. gde troškovi te kontrole ide na teret kupca. 221 .4.. drumskim. budući da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predviđenog transporta. a neki samo u određenoj vrsti transporta i prometa.12. pre-shipment inspection . ali zato u Incotermsu 2000. U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno određene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snošenjem troškova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete.. ali samo ako su im činjenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa članovima 35..1 i 35.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza Pošto se pojedini Incoterms termini 2000. Incoterms termin EXW preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.Incoterms 1990.koji karakterišu minimalne obaveze prodavca . kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. a uvoznog carinjenja kupac.. uključujući i ambalažu. a što zavisi od osobina robe. tj. merenja. • FCA (FRANKO PREVOZNIK .

. Incoterms termin CIF preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. odnosno pri konvencionalnom. železničkim. Incoterms termin DAF preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. koji će im zasigurno ponuditi optimalno rešenje. imenovana luka odredišta/istovara). odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporučljivo ugovoriti. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.: pomorskom. tj.. • CFR (TROŠAK I VOZARINA . Incoterms termin FOB preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. imenovano mesto odredišta). • DAF (ISPORUČENO GRANICA . vazdušnim i rečnim transportom. vazdušnom i rečnom transportu. drumskom. Incoterms termin DEQ preporučljivo je ugovarati pri klasičnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.: pomorskim. vazdušnim i rečnim transportom.: pomorskim. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa... vazdušnim i rečnim transportom. 222 . kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. odnosno tehnologijama klasičnog. Ako prodavcima (tj. imenovana luka odredišta/istovara)... kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa.. • DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . poželjno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim špediterima. imenovano mesto).: pomorskim. Incoterms termin CFR preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. Incoterms termin CIP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. tj.. OSIGURANJE I VOZARINA . ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.. Incoterms termin CPT preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.• FOB (FRANKO BROD .. vazdušnim i rečnim transportom.. imenovana luka odredišta/istovara)... kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. • DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO .. izvoznicima) i kupcima (tj. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. drumskim. imenovano mesto odredišta). kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu.. imenovano mesto odredišta). • DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . Incoterms termin DDP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. železničkim. tj. železničkim. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. odnosno tehnologijama klasičnog. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO .. • CIF (TROŠAK. ali uz uslov da se roba isporuči na kopnenu granicu. imenovana luka odredišta/istovara). tj. železničkom. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. železničkim. drumskim. • DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . • CPT (VOZARINA PLAĆENA DO . imenovano mesto odredišta)... tj.. odnosno tehnologijama klasičnog. uvoznicima) u nekim specifičnim kombinacijama transporta i prometa. drumskim. Incoterms termin DES preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.. imenovana luka ukrcaja/otpreme). odnosno tehnologijama klasičnog.: pomorskim. drumskim. • CIP (tj.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful