SADRŽAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................

2 1.1. Nastanak i razvoj špedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opšti pojmovi u oblasti špedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera.............................................................................. 6 2.3. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća................................................................. 7 2.3. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naša regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opšte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopšteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska načela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. Železničke tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u rečnom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdušnom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. Špediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika špediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praćenje tržišta ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o špediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaračunati troškovi...............................................................................................35 5.6.3. Više zaračunati troškovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oštećenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoračenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeštećenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko područje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranični pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podložnost plaćanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaćanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posredničke i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Troškovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Troškovi ambalaže ..........................................................................................................52 6.8.6. Dažbine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smeštaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. Železničko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladište......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestište ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladište ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladište ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obračun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe železničkim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe rečnim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Način popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladišna potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obračun i fakturisanje izvršene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno — more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more — kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obračun i fakturisanje špediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar železničkih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladištenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladišta .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladištenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalaže............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaža za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u železničkom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeležavanje pošiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod režimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehnički uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Način carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praćenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleđivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRŽIŠTE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovačkih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladišta......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladišnica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izručnica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure — no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI ....................................................................169 14.0. Špediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matičnih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Važnije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Određivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

– Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. Poslovi uvoza i izvoza obrađeni su detaljnije.UVOD Sadržaj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obično obavljaju u preduzećima međunarodne špedicije. obrađeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita. – Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije. – Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i – prikaz najvažnijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraćenice koje se upotrebljavaju u radu. Osim standardnih špediterskih delatnosti. Obrađivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja.instruktivnim. iako se svako špeditersko preduzeće ne bavi takvim poslovima. kao što su: – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera. sadržaj i popis korišćene literature. 1 . a delatnosti su poređane približno onim redom kako je to uobičajeno u organizacionim šemama većeg broja špediterskih preduzeća. Adekvatan prostor posvećen je prevoznim i špediterskim tarifama. priloženi su važniji akti značajni za rad špediterskih preduzeća. kao što su uvoz i izvoz. pri čemu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno . Pored napred navedenog. pomorskom tržištu. kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. – Izvod iz Opštih uzanci za promet robom. do 12. dok se u poglavljima 6. razrađuje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzeća međunarodne špedicije. – Incoterms 2000.

Pri tome je važno da se pravi razlika između prevoznika (vozara) i špeditera. u špediterskoj delatnosti se susrećemo i sa pojmom »međušpediter« i »podšpediter«. autotransportno poduzeće. kraće š p e d i c i j a . dok se u praktičnoj primeni prevodi sa »poslati«. Preuzimajući brigu o organizaciji prevoza. ne 2 . Razvoj međunarodne trgovine. delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe. dok špediter organizuje transport robe raznim (tuđim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca. takav organizator prevoza trebao je pošiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da će robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. Nadalje. što se može prevesti kao »odrešiti«. tako se sada. naime. najčešće u kombinovanom prevozu kopno . 1. Pojava parobroda i železnice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u međunarodnoj trgovinskoj razmeni. Tadašnji mletački trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem. Na taj način nastale su prevozne isprave koje se još i danas usavršavaju. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslužne organizacije koja bi poznavala specifičnosti železničkog i pomorskog transporta. nepoznata prekomorska tržišta. »otpremiti«.kopno. Osim pojma »špediter«. zahtevao je prebacivanje sve većih količina roba između evropskog kontinenta i novih zemalja.). pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama. Takav posrednik naziva se špediter. a sam transport mogao se odvijati na železnici po voznom redu. Kao što se ranije odvojila trgovina od proizvodnje. Me đušpe diter je pravna ili fizička osoba na koju je (glavni) špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla. odvojio saobraćaj od trgovine.2. tretira kao spoljnotrgovinska. devizne. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno veće količine robe nego što je to bilo moguće ranije. razna ograničenja i sl. a delatnost koju on obavlja naziva se špediterska delatnost. iziskivala je usavršavanje prevoznih isprava. Opšti pojmovi u oblasti špedicije Reč »špediter«. sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama. Složenost odnosa između saobraćaja i trgovine. što se kod nas ne baš retko poistovećuje. tako i kupac. podela odgovornosti između prevoznika i korisnika usluga prevoza. usled društvene podele rada. železnica.1. kao i carinske. Špediter. u koje će imati poverenje kako prodavac. »urediti«. ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice.na osnovu podele rada – tražili posrednike u realizaciji sve složenijih prevoznih procesa. odnosno »špedicija« je latinskog porekla i nastala je od reči »expedire«. kao i potrebu da se između saobraćaja i trgovine postavi posrednik koji će organizovati prevoz robe. U novonastaloj situaciji trgovci više nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima. pogotovu nakon otkrića prekomorskih zemalja. a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika. obzirom da praktično i nema špeditera koji se bave unutrašnjom organizacijom prevoza. Na odredištu. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se. iz doba prosperiteta Venecije. Nastanak i razvoj špedicije Smatra se da začeci špedicije potiču još iz trinaestog veka. već su . avio-prevoznik i dr. do tada.more . Vozar je pravna (ili fizička) osoba koja prevozi robu (npr. Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na.1. 1. kod nas. pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima. a bio je jeftiniji i brži.

a obično se dele na: –preduzeća za kontinentalnu špediciju. naftu.). Kod nas ne postoji specijalizacija (osim možda »Feršped« kao 1 Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru 3 . U tom slučaju. osiguranjem brodskog prostora.2.). otpremu. Podš pediter. vazdušnim i rečno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima. jer se i kontinentalni špediteri npr. podšpeditera. carinjenje. osiguranje. uskladištenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. reekspedicijama. –preduzeća za pomorsku špediciju i –preduzeća za graničnu špediciju. sajamske (organizovanje dopremeotpreme izložbene robe na sajmove). skladištenjem. za rad međušpeditera špediter ne odgovara. U stvari. a isto tako se i pomorski špediteri bave poslovima kontinentalne špedicije (imaju u privrednim centrima u unutrašnjosti svoje filijale). kao i špeditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta određene vrste robe (npr. carinjenjem i drugim poslovima za račun kontinentalnih i pomorskih špeditera. izvozu i tranzitu (može i unutar granica svoje zemlje). Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća Špediterska poduzeća se mogu deliti prema različitim kriterijumima. To može biti slučaj kad špediter nema organizovanu sopstvenu službu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu. distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe između prodavca i kupca. pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji čitavog posla. osim u slučaju ako je podšpeditera odabrao sam komitent (glavnog) špeditera. bave poslovima pomorske špedicije (imaju u lukama svoje filijale). tj. tj. uključujući prijem. Preduzeća za međunarodnu špediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu. prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutrašnjost kopnenim prevoznim sredstvima (železnicom. Međutim. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) špeditere možemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet). u praksi. zatim osiguranjem. 1. Kontinentalni špediteri organizuju prevoz robe železničkim. je osoba na koju je (glavni) špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla1. avionske (specijalizovani za vazdušne transporte). rekom itd. bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem. žitarice i sl. za drvo. već su to većinom filijale (ispostave) kontinentalnih. špediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom slučaju prenosi u potpunosti izvršenje dobijenog naloga na treću osobu. u svetu nema striktne podele. Granični špediteri imaju sedišta na frekventnim graničnim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom. drumskim. železničke (osnovani od strane železnice sa ciljem da se što više robe prevozi železnicom). Preduzeća za un ut r a š nju š pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze državnu granicu zemlje u kojoj je sedište odnosne špedicije. Pomorski (lučki) špediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima. tj. ali odgovara za njegov izbor.može uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu). već ga radije prepušta tamošnjem špediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. međušpediteru. Prema teritorijalnom principu špediterska preduzeća se mogu podeliti na preduzeća za unutrašnju i preduzeća za međunarodnu špediciju. što je čest slučaj u međunarodnom transportu. carinjenjem. a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao. drumom. pa obavljanje određenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom špediteru. Slično važi i za granične špeditere koji danas retko postoje kao samostalni špediteri. odnosno pomorskih špeditera. Tada za rad podšpeditera špediter odgovara. odnosno: — prema teritorijalnom djelokrugu rada ili — prema osnovnim karakteristikama poslovanja.

železnički špediter). već špediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. kao npr. neka špediterska preduzeća se ne bave svim poslovima. Ipak. 4 . sajamskim poslovima.

Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzeća sa istim imenom.2.. početkom 1952. tako da se praktično mimo preduzeća »Transjug« nije mogla otpremiti nijedna pošiljka u inostranstvo. Od 1947. preduzeće »Transjug« je bilo jedino ovlašćeno da bude pošiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika. još su više proširene ingerencije i prava preduzeća »Transjug« u obavljanju poslova međunarodne špedicije. Ubrzo zatim. sredinom prošlog stoleća. kao i u lukama (Rijeka. Americi i Australiji. god. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima Merama sekvestracije. Šibenik. Sa donošenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. Uredbom o obavljanju poslova međunarodne špediterske službe iz 1949. Split. a o špediterima. koje kasnije menja naziv u »TRANSJUG«. nacionalizacije i konfiskacije nakon završetka Drugog svetskog rata. Ranija centrala preduzeća »Transjug« u Beogradu. znači i za poslovanje preduzeća za međunarodnu špediciju. god. radi zaštite zajedničkih interesa i zajedničkog nastupa pred organima tadašnje vlasti i uprave. Budući da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okružnih privrednih sudova). Šibeniku.). god. odnosno autotransportnih preduzeća (npr. Centrošped. odnosno filijalama stranih (nemačkih i austrijskih) špediterskih preduzeća moglo bi se govoriti tek u periodu između dva svetska rata. takođe postaje samostalno preduzeće pod imenom »Jugošped«. a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeću »Transjug«. Na osnovu te Uredbe osniva se tadašnja Savezna spoljnotrgovinska komora. Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. Za izvršavanje špediterskih poslova preduzeće »Transjug« je u glavnim gradovima tadašnjih republika. nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona 5 . god. znatno je pooštren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja. kao strukovne špediterske asocijacije. Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju. preduzeća za međunarodnu špediciju postaju njeni članovi a dotadašnja Zajednica preduzeća za međunarodnu špediciju FNRJ se rasformira. što je vezano za komercijalno korišćenje ali i usavršavanje železnice i parobroda i pojačani promet dobara između evropskih država i tadašnjih kolonija u Aziji. Africi. u savremenom smislu. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvođenjem radničkog upravljanja.. prilikom te nove registracije u toku 1963.. preduzeća međunarodne špedicije se definitivno uvrštavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. Filijale su u važnijim privrednim centrima i na graničnim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU Špediterska delatnost se počela razvijati. neka dotadašnja preduzeća za međunarodnu špediciju. rasformirano je preduzeće »Transjug« i osnovano više samostalnih preduzeća međunarodne špedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. god.). Za područje tadašnje Jugoslavije formirano je preduzeće »DETRANS«. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzeća za međunarodnu špediciju koja su se razvila iz dotadašnjih preduzeća za unutrašnju špediciju. Dotadšnje filijale preduzeća »Transjug« u Rijeci. dolazi i do osnivanja Zajednice poduzeća za međunarodnu špediciju tadašnje FNRJ. Caro & Jellinek itd. Pri Komori se osniva Sekcija za međunarodnu špediciju kao organ za rešavanje zajedničkih problema te delatnosti. Tranšped itd.1. Intereuropa. zbog pooštrenih uslova. na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna špediterska preduzeća koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih špediterskih firmi (Schenker. 2. Na našim prostorima do razvoja špedicije došlo je nešto kasnije.

uštedama na ambalaži upotrebom kontenera i zakupljene ambalaže i sl.prestala sa međunarodnim poslovanjem. dolazi do transformacije tadašnje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvršavala svoje funkcije uglavnom preko opštih udruženja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti). zastupanja kod generalne havarije. franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. Grupacija za međunarodnu špediciju. — ostale prednosti npr. neosporno je da će on štititi interese svog komitenta. a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. naplata pouzeća i sl. špediter treba da vodi računa i o interesima privrede u celini. januara 1987. predstavlja ih kod međunarodne špediterske organizacije FIATA itd.. — prednosti u distribuciji korišćenjem špediterovih skladišta. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora. ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova u svim saobraćajnim granama. Ukoliko bi prilikom izvršavanja tih poslova došlo do konfrontacije interesa društvene zajednice sa interesom špediterovog komitenta. između ostalog i za granu saobraćaja. OUSJ nije više imalo status pravnog lica. utvrđuje uslove poslovanja svojih članova i definiše jedinstvene tarife (sajamske i dr. čime se komitent oslobađa ulaganja u sopstvena skladišta i sopstveni vozni park. Savet špeditera dobro će doći da se izbegnu kasnije neugodnosti i zaključi posao 6 . Od 1.). — transportno-tehničke prednosti uvežbanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom. zbirnim prometom i sl. već je zadatak špeditera da savetuje prodavca-kupca još prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi. Osnovni zadatak međunarodnog špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe. kao stručna špediterska asocijacija čiji je zadatak da rešava zajedničke probleme svojih članova. ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe. Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio.2. pored zaštite interesa svog komitenta. posredovanje kod naplate potraživanja. Stručne poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija. prevoznih sredstava i stručne radne snage. svejedno da li će roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF. Nije npr. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u međunarodnom prometu. Tu se ne misli samo na tehničku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe. što vredi za svaki privredni sistem. špediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. koordinira njihov rad. to su preduzeća međunarodne špedicije nastavila sarađivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za međunarodnu špediciju. Tako je u okviru Opšteg udruženja saobraćaja tadašnje Jugoslavije (OUSJ) osnovana. primenom optimalnih transportnih tehnologija. ipak se mogu ostvariti značajne prednosti korišćenjem usluga međunarodnih špeditera i to prvenstveno: — tarifske prednosti smanjenjem prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera Budući da je egzistencija međunarodnog špeditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika.. a promenjen mu je i naziv u Udruženje saobraćaja PKJ. pružanje saveta pri ugovaranju poslova. god. te treba da svoju delatnost usmeri ka što kvalitetnijem izvršavanju spoljnotrgovinskih poslova uopšte. između ostalih. 2. Međutim. odnosno proda robu. čvrstim kalkulacijama ili paušalnim cenama (forfetom). kao i svih poslova s tim u vezi.

— ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava.. — zaključivanje ugovora o utovaru. odnosno vršenju ovih i sličnih logističkih usluga. istovaru. refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaćih prevoznika i drugih učesnika u realizaciji logističkih lanaca. utvrđivanje količine robe bez izdavanja certifikata. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za međunarodnu špediciju različita.pod optimalnim uslovima. već i sve ono što se zbiva u unutrašnjim i međunarodnim privrednim zbivanjima. 1 Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1. — ostali poslovi uobičajeni u međunarodnoj špediciji. te hranjenja i pojenja živih životinja. niti će moći svoj posao obavljati kako treba. oštećenja ili zakašnjenja isporuke robe. obimni i raznoliki. — organizovanje doleđivanja. 7 . Kao što se vidi. — organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizičke distribucije po sistemu »od vrata do vrata«. poslovi međunarodnog špeditera su vrlo složeni. U Opštim uslovima o poslovanju međunarodnih špeditera1 navedeno je da su špediterski poslovi naročito: — davanje stručnih saveta i učestvovanje u pregovorima radi zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta. kao instrumenta u plaćanju u spoljnotrgovinskom prometu robe. uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: —čista špediterska poduzeća i — kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća. a često puta i vrlo delikatni. — unutrašnja (loko) špedicija. on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta. — izdavanje špediterskih potvrda. — preduzimanje mera za obeštećenje u slučajevima gubitka. — nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u međunarodnoj kupoprodaji i međunarodnom prevozu robe radi zaštite interesa komitenta. — zaključivanje ugovora o uskladištenju robe. — osiguranje povlastica. — zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje). carinskih manipulacija itd. — organizovanje zbirnog prometa. — pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata. — kontrola obračunske ispravnosti transportnih dokumenata te obračun transportnih i drugih troškova. odnosno uskladištenje robe. — zaključivanje ugovora o osiguranju robe. pretovaru.3. — uzimanje uzoraka. pakovanju. — zaključivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta. osiguranja. — obavljanje usluga na međunarodnim sajmovima. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u zemlji i inostranstvu. 2. Da bi špediter mogao udovoljavati obavezama koje proističu iz delokruga njegovog rada. — učestvovanje u naplati isporučene robe. špediter neće biti u mogućnosti da udovolji ugovorenim obavezama. sortiranju. te izdavanje ostalih FIATA dokumenata. a ako u međunarodnoj špediciji nema efikasne službe koja bi te promene odmah registrovala.

i nastupaju samostalno na tržištu. poslovnice. kao i sajamske poslove. Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama. već služe kao neka vrsta servisa centrali poduzeća i filijalama. no u svakom slučaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje. pa i loko-špediciju. akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu. a primer takve organizacije je npr. Organizacioni oblik (sektor. službu za ambalažu. obično sa posebnim obračunom. za drvo i sl. no mogu biti podređene direktno i centrali preduzeća. Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike i u inostranstvu. kao i ostale pomoćne (zajedničke) službe.3. poslovnica za hemikalije. Organizaciona celina »Transport« može dalje biti podjeljena na međunarodni. »Tarifa«. pa su osnovane i 8 . preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju nacionalna udruženja u cilju zaštite zajedničkih interesa i unapređenja te delatnosti (npr. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene. organizovane kao profitne celine. Tako npr. zajedničko računovodstvo (Sektor za finansije). a po potrebi i druge funkcije. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima U uslovima postojanja više samostalnih špediterskih poduzeća u nekoj zemlji. poslovnice. Ponegde se išlo i dalje. Ispostave i predstavništva imaju istu funkciju i status kao što je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća. predstavništva ili pojedinačna radna mesta za akviziciju i održavanje kontakata. zavisno od obima poslovanja. domaći i loko-prevoz ili sl. 2. zatim »Uvoz«.Pod čistim špe dite rskim preduze ćima podrazumevaju se ona preduzeća za međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost. služba. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu špedicije. Carinska služba opslužuje uvoz. odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport). Locirane su u manjim mestima i na graničnim prelazima i obično su podređene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju.). »Transport i skladište« (ili svako posebno). bio »Jugošped« iz Beograda itd. jedan sektor može obavljati delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«). To bi npr. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeća filijale. »Transportna agencija«. zatim carinsko posredovanje. službe i sl. Tako se filijale osnivaju u većim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju. vozni park. uvoz iz Rusije. odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. »Sajamski poslovi«. »Tranzit«. prema komitentima (npr. Takve preduzeća su obično organizovana u dve relativno samostalne celine (»Špedicija« i»Transport«). ispostave. a najčešće i tarifsku funkciju. »Tranšped« u Beogradu. odelenje.).. a isto važi i za tarifsku službu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl. izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl. Za razliku od filijala. no može biti i u zajedničkim službama. Filijale kod ovakvih preduzeća imaju takođe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza.). ispostave i predstavništva ne nastupaju samostalno na transportnom tržištu. izvoz i tranzit. kod nas Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije. naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzeća. Zavisno od obima poslova i interesa. »Sajamski poslovi« itd. a mogu posebno biti organizovana i »Skladišta«. Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu.). Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status (organizacioni oblik) sektora. poslovnica za »Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. Isto važi i za carinsku službu. u Austriji Zentralverband der Spediteure itd. Filijale redovno (obično) imaju status profitnog centra.

bilo u Antverpenu. zatim u Kopenhagenu. a sekretarijat je ostao u Beču.prema Statutu FIATA . — pomorski transport. FCT. — drumski transport. s obzirom na međunarodnu povezanost te delatnosti. tj. IRU. Ona zastupa interese svojih članova u međunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. tj. odnosno Izvršnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleđivanje Kongresu. UIC.višenacionalne organizacije (npr. Za sedište tog Saveza bio je izabran Bern.. a mnoge međunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. Godine 1926. federacija koja objedinjuje špediterske saveze Danske. god. Da bi neka država postala član FIATA mora da postoje nacionalne špeditereske organizacije koje bi . gde je nakon toga neko vreme bilo i sedište predsedništva. a sada je u Zürichu. FBL. Norveške i Švedske). a obnovljena je tek 1949. 9 . — kombinovani transport itd. Međutim. — vazdušni transport. odnosno Podsekcija za međunarodnu špediciju bivše Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u članstvo FIATA na VI kongresu 1952. ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju.mogle biti primljene u članstvo. kao npr. — pravna pitanja. kao što su IATA. Nakon II svetskog rata broj članova saveza se znatno proširio odnosno članovi su postala udruženja špeditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Nordiskt Speditörförbund. god. FWR i SDT. — rečni transport. Finske. redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji. koji se održava svake druge godine. FIATA održava redovne kontakte sa mnogim međunarodnim organizacijama. održanom u Parizu. Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija. da se bavi problemima pravne. BIC i sl. poznat pod skraćenim nazivom FIATA (franc. koje svoje predloge i zaključke dostavljaju Sekretarijatu. CCI. Bivša Jugoslavija. Osnovni zadatak FIATA je da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama. na osnivačkom sastanku predstavnika špediterskih udruženja iz 19 evropskih zemalja u Beču je osnovan Međunarodni savez špediterskih udruženja. Posebno zapaženu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla. god. komisije za: — železnički transport. Sedište sekretarijata je do 1965. — kontenerski transport i paletizaciju. poznatih pod zajedničkim nazivom »The FIATA Documents« ili kod nas kao špediterske potvrde. »Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles«). špediteri su svoje stručno povezivanje proširili praktično na ceo svet. na generalnoj skupštini FIATA u Parizu. a sada je opet u Bernu.

10 .

a za tuđi račun. pa je to učinjeno i kod nas. Smatra se da takav sporazum postoji ako je špediter pismeno (npr. Obzirom na dinamičan razvoj međunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu međunarodne špedicije. Osim što se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe. osiguranje. carinjenje. uskladištenja. pojedine zemlje su regulisale špeditersku delatnost i posebnim uzancama. poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu. regulisana zakonima i drugim propisima. u ponudi) saopštio komitentu da posluje po ovim uslovima. zavisno od tradicionalnog. tj. Inače. 3. Evropski i anglosaksonski sistem Sa aspekta pravnog položaja špeditera. posebne slučajeve u otpremi i založno pravo špeditera. Evropski sistem Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter tretira kao komisionar. 3. u svetu se mogu uočiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski. odredbe Opštih uslova su razvrstane u odgovarajuća poglavlja kao npr. kao i sudskom praksom. Prema našim propisima.1. one regulišu i neke druge poslove prometa robe. utvrđivanje količine.. pregled pakovanja. naravno. Prve takve uzance pod nazivom »Opšti uslovi rada međunarodnih špeditera FNRJ« donete su još 1954. tj. To praktično 11 . ponuda. Konvencije CIM. Prvi zakon sadrži samo opšte odredbe o špediterskoj delatnosti. prevozni i prateći dokumenti.: važenje uslova. Od postojećih uzansi naročito su važne Opšte uzanse za promet robom. što se odnosi prvenstveno na pomorske špeditere. naknada za usluge i naknada troškova. To je i osnovna razlika u odnosu na špeditera prema anglosaksonskom pravu. on nastupa u svoje ime. osiguranja itd. rokovi.2. instradacija. najvažniji zakoni i uzance. zasada. prispeće i postupak sa oštećenim pošiljkama. god. a komitent nije pismeno i izričito isključio njihovu primenu. običajima i uzancama. obaveze špeditera i nalogodavca. Carinski zakon (CZ). između ostalog i poslove špedicije. kao npr. Međunarodni špediter mora. uzimanje uzoraka. posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tuđi račun. 3. špediter se tretira kao komisionar. nalog (dispozicija). ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špediterska delatnost je u svetu. prijem i predaja robe. pa ćemo u nastavku njima posvetiti više pažnje. gde on ima status agenta odnosno nastupa u tuđe ime i za tuđi račun. političkog ili privrednog uticaja.2. Opšti uslovi vrede za ugovore o špediciji kada su se špediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. Zakon o ugovorima o iskorišćenju pomorskih brodova i dr. Sada važe »Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera« koje je donela Grupacija za međunarodnu špediciju pri Opštem udruženju saobraćaja. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom transportu. CMR i sl. odgovornost špeditera i dr. transporta. Za nas su.1. pa i u našoj zemlji. dok drugi reguliše pitanja: pojam ugovora. Špediter treba takođe da poznaje i lučke uzance. Naša regulativa Preduzeća za međunarodnu špediciju posluju na osnovu odgovarajućih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona.3.

ali odgovara za njegov izbor.H) delatnost špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime. špediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder). te je eventualnu štetu dužan da nadoknadi vozar. pravo raspolaganja sa robom. odnosno osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana. on formalno odgovara i za sam transport robe. pošto on odgovara i za rad vozara i za rad međušpeditera. od koga naplaćuje naknadu za izvršene usluge. jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne šteta. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju kada špediter izričito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost. Prema nemačkom zakonodavstvu. a to sve radi za račun svog nalogodavca.). iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu nalogodavcu koja bi. nastala krivicom međušpeditera kojeg je sam odabrao.2. gde je npr. odgovornost glavnog špeditera je veća nego po nemačkom zakonodavstvu. one subjekte koji rade u tuđe ime i za tuđi račun. Međutim. Međutim. špediteri u Engleskoj obavljaju 12 .A. god. u tom pogledu. u tom bi slučaju bio odgovoran svom nalogodavcu. kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za primaoca. pravo reklamacije itd. ima pravo izmjene ugovora o prevozu.znači. to se na špediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. on je tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. Naime. budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza.D. Prema nemačkim propisima špediter ne odgovara za rad međušpeditera. To izričito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja.. podšpeditera i međušpeditera pa su se. prema ovom zakonodavstvu. eventualno. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch . 3. Eventualne štete koje nastanu na robi krivicom međušpeditera. To praktično znači da odgovornost špeditera za uništenje ili oštećenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru. u nemačkom zakonu o trgovini iz 1861. naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost njegovog regresiranja od međušpeditera. već samo za njegov izbor. Pošto u pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno normirana (npr. iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski sistem. Iz toga sledi da je špediter dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio špediter. glavni špediter će preduzeti sve moguće mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraživanja. švajcarsko i dr. osim za štete koje bi nastale usled dejstva više sile. zaključuje ugovor o prevozu sa železnicom i pojavljuje se kao pošiljalac u tovarnom listu. Anglosaksonski sistem Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu. u praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom zakonodavstvu. on je odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor. To praktično znači da ovde špediter zaključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad. na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope. postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih država. Prema tome. a za račun drugog. radi se o odgovornosti špeditera za rad vozara. kao i onom koje se na njega oslanja (npr. tako i za rad podšpeditera. u francuskom pravu). da npr. U pogledu odgovornosti špeditera za rad trećih osoba koje učestvuju u otpremidopremi robe.2. špediter ne odgovara za rad vozara. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera odabrao sam komitent. Inače. Prema francuskom zakonodavstvu. Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera. tj.

»ab«. 3. uz naznaku o kojoj se granici radi. špediteru ili skladištaru. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara železnica/brod i obratno. Dobro poznavanje termina je od posebne važnosti za špeditere. ubrajaju i poslovi posredništva. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve troškove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio dužan da preuzme robu. vozarina«.samo poslove međunarodne špedicije. komisioniranja. »sa«. »iz«. Osim toga. Roba se veoma često prodaje uz termin »franco« uz naznaku mesta opredeljenja. Prema tom terminu kupac je dužan da prodavcu blagovremeno saopšti uputnu stanicu. zastupništva. osim kupovine i prodaje.3. treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu. 3. Kod prodaje robe uz termin »franco državna granica«. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku. to će isti biti objašnjeni u narednom poglavlju prilikom tumačenja termina Incoterms-2000. osim što se neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog prometa. vozarine. Prevozni troškovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. pri čemu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari. kao i prelaz rizika po trgovačkim terminima. »iz broda« -»ex ship« itd. U odgovarajućim uzansama bila su data tumačenja trgovačkih termina sa utvrđenim obavezama prodavca i kupca. u koje se. »skladište«. Od važnijih termina iz Opštih uzanci možemo spomenuti termine »franco brod«. špedicije. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one važile i slučajevi u kojima su se primenjivale. »ex«. Čest je slučaj da se roba prodaje uz termin »franco vagon« uz naznaku utovarne železničke stanice. »franco uz bok broda«. U nastavku ćemo ukratko objasniti važnije termine i uzance koje se koriste u unutrašnjem i međunarodnom prometu. dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu železnička transportna poduzeća. vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. Važile su za poslove prometa robom na području tadašnje SFRJ. utovari robu i preda je na prevoz na određenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do završenog utovara u vagon. kao i druge troškove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o međunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac.1. a ne kao špediteri. »cena. a prodavac da naruči vagon. prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (železnici. kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako određenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. »mlin«. Uz svaki termin uzance utvrđuju tumačenja (pravila) termina sa tačno definisanim obavezama kupca i prodavca. uskladištenja i osiguranja. osiguranje. često se koriste skraćenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. zatim rizik za robu predatu vozaru. Uvozne carine. U tom slučaju prodavac je dužan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu. Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD. »rudnik«. precizno je utvrđen prelazak rizika na kupca. Budući da se spomenuti termini upotrebljavaju i u međunarodnoj kupoprodaji. carinske i druge troškove u vezi s robom do prelaska preko granice. Opšte uzanse za promet robom Opšte uzanse za promet robom donela je Glavna državna arbitraža. uz naznaku »fabrika«.3. ako je roba prodata uz termin »franco«. ali je dužan da robu osigura do određene državne granice i da snosi troškove osiguranja. autoprevozniku). Tako npr. bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili međunarodnom transportu. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji U poslovima prometa robom. prevoza. 13 .

franko uz bok broda. Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je još 1936. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD. rokovi isporuke (III). (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT. nego što znači FOB prema Incotermsu-2000. kongresu MTK u Beču doneta nova pravila pod nazivom «Incoterms-1953«. Izmene i dopune tih pravila vršene su sukcesivno 1967.2. isporučeno franco obala. (ugovoreno mesto) FCA. kad su na XIV. da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika.. sve u skladu sa okolnostima..3. sukobi i sudski sporovi u međunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovačkoj praksi raznih zemlja. Ostale uzance U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije 1941. god.. radi se o reviziji definicija iz 1919. 1 Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima 14 .3. (ugovorena otpremna luka) FOB. god. cena sa vozarinom. Kod svih tumačenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca što će u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano. Napr. Napr. (ugovorena odredišna luka) CIF... god. Nacionalnog saveta američkih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. vozarina i osiguranje plaćeni do.. Da bi se izbegli nesporazumi.. Ta su se pravila primenjivala do 1953. (ugovorena odredišna luka) CFR. detaljno i posebno se razrađuje način zaključenja ugovora (I). kupac može tražiti osiguranje i protiv ratnog rizika.3. (ugovorena odredišna luka) DEQ (ex quay). One takođe nemaju snagu zakonskih propisa. 1980. franko prevoznik. no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora. no dužan je. cena sa vozarinom osiguranjem. 3.. U tom slučaju će prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tačno određuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose. onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Američkih spoljnotrgovinskih definicija 1941. Inače. ovi Opšti uslovi samo vrlo kratko razrađuju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). (ugovorena otpremna luka) FAS. ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama.. isporučeno neocarinjeno (DDU — delivered duty unpaid). Incoterms-2000 daje tumačenje sledećih termina: franco fabrika (ex Works. klauzula FOB znači po ovim definicijama sasvim nešto drugo. Međutim. skup međunarodnih pravila za tumačenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom »Incoterms-1936«. Incoterms 2000. god. god. isporučeno granica (DAF — delivered at frontier). kvalitet robe (IV).). Opširnije tumačenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 biće dato u narednim izlaganjima. pa sada važeća pravila nose skraćeni naziv »Incoterms-2000«1. ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnažiti sve što je predviđeno u pravilima Incoterms-2000.. isporučeno f-co brod (DES). )... naš će uvoznik snositi znatne troškove na koje inače nije računao. (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP. Inače. Iako su ove definicije slične pravilima Incoterms-2000. kod kojih je nastala potreba za revizijom. franko na brod.. Praktično.... Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da što jasnije i tačnije definišu obaveze stranaka u međunarodnom trgovinskom prometu. iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvršiti pomorsko transportno osiguranje. i 1990. Ako se želi kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000.. Za razliku od Incotermsa. 1976.3.. naravno. ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajuće varijacije ili dopune. ab Werk itd. Nadalje. vozarina plaćena do... potrebama odnosnih trgovačkih preduzeća ili prema specifičnim potrebama ugovornih strana.2000. pa su nove definicije usvojene 30. U protivnom. isporučeno ocarinjeno (DDP — delivered duty paid). jula 1941.

slučajevi oslobođenja od odgovornosti (XIII). obeležavanje (VII). način plaćanja (XII). arbitraža (XVI) i ostali uslovi (XVII). prigovori na količinu i kvalitet (XIV). tehnička dokumentacija (VIII). instrukcije o prevozu i izveštaj o isporukama (XI). garancije (X). pakovanje (VI).količina robe (V). sankcije (XV). 15 . kontrola kvaliteta robe (IX).

16 .

U stvari. se ne mogu i ne smiju često menjati. železničke tarife takođe moraju objaviti a povećanje vozarine i pristojbi. izuzetne tarife i sl. već i za proračun budućih usluga koje se ugrađuju u kalkulacije troškova i cena raznih roba i investicionih zahvata. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE Reč »tarifa« je arapskog porekla i u prevodu bi značila »objava«. to se po pravilu ne odnosi na železnicu koja u mnogim zemljama samo predlaže tarife. javnih skladišta) čije tarife podležu potvrdi odgovarajućeg organa (komore. izraz »tarifa« pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj železničkog tarifnog sistema. robne. dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. 4. tarife moraju biti propisane na duži rok. Međutim. komunalne i razne druge tarife. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donošenje tarifa u nekim drugim granama saobraćaja (npr. 4. Osim što se tarifa može kupiti kod železnice. Prema tome. a u širem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. Na neodređen vremenski rok se izdaje najveći broj tarifa. te izmene i dopune kojima se otežavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave. naročito javno-pravne prirode. Tarifska načela U praktičnoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska načela. Kod nas se npr.). špediterska. naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. u Engleskoj u pravilu ne). (a) Načelo javnosti. od kojih se osnovnim smatraju sledeća: (a) načelo javnosti. Taj rok je u raznim državama različit. kao i kod tarifa izvesnih uslužnih organizacija (npr.1.1. U užem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja). dostave. poštanske. 17 . Prema tome razlikujemo carinske.4. (b) Načelo jednakosti. isporuke i usluge. jer one ne služe samo za obračun usluga koje se vrše ili su izvršene. U daljnjem izlaganju zadržat ćemo se na prevoznim i špediterskim tarifama. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije dopuštena kao ni otklanjanje obaveze prevoženja ako su ispunjeni tarifom predviđeni uslovi. pa prema tome i tarife. Počela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom. Uopšteno o tarifama Tarife u načelu donosi uslužna organizacija (transportna. (c) Načelo trajnosti. advokatske. iako ne u svim državama (npr. te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako. Tom načelu udovoljavaju uglavnom železničke tarife.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. ista je dužna na svakoj železničkoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. a taj može biti ili neodređen ili određen. Na tom su se mestu plaćale takse za prolaz kroz moreuz. ministarstva i sl. pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse. razne takse. odnosno cena za izvršene usluge. železničke. refakcije. (c) načelo trajnosti i (d) načelo jasnoće. pomorske. prtljažne. lučka. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobičajeni način i svakome pristupačne. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska sniženja (npr. a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. (b) načelo jednakosti. skladišna itd. u pomorskom transportu) ređe objavljuju.) samostalno. U jednom organizovanom i stabilnom društvu. U današnjem smislu. u međugradskom drumskom transportu u SR Njemačkoj i sl. a donosi ih (potvrđuje) nadležni državni organ. poreske.1. utvrđenjem i gradićem) Tarifa koje leži na krajnjem južnom delu poluostrva i najužem mestu Gibraltarskog moreuza. lučke.). putničke. špediterske.

u železničkom saobraćaju. veća cena prevoza). takve da korisniku usluga omogućavaju izračunavanje cene usluga na lak i jednostavan način. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl. Vrsta i broj usluga takođe su jedan od faktora tarifske tehnike. za vreme (dan. (ac) državni tarifski sistem (država određuje cene prevoza tako da pomaže razvoj pojedinih privrednih grana ili određenih delatnosti). i (ad) mešoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema. To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obračunava vozarina. te uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. neko veliko gradilište. Ipak. pa i one kojom se pošiljka stvarno prevozi. sat i sl. veličina uslužnog poduzeća. npr.2. te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr.) i dr. Tarifska politika se može definisati kao smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korišćenje usluga i visinu njihovih cena. (d) Tarifska udaljenost. tj. Ipak. kod železnice biti potrebno i više svezaka koje sve zajedno čine tarifu (npr. to je sistematski uređen skup propisa i cena. načelo vrednosti.1. To je slučaj kad se npr. U nijednoj delatnosti. (c) Tarifska tehnika. daljinar. iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti i duži.). U tarifskoj teoriji postoje i druga načela kao npr.) ili su rezultat određenih mera tarifske politike ili drugih faktora. prevozni troškovi približno isti za svaku vrstu robe). (f) tarifski stav. a kakav će strukturni oblik imati neka tarifa prepušta se na volju njihovom donosiocu. dok će npr. za 10 kg. (ab) ekonomskopolitički tarifski sistem (veća vrednost robe. samo u tarifama JŽ nije tako jednostavno. za l tonu. pa ni u grani saobraćaja. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju špediterskih poslova. Takve se tarife izdaju npr. Tarife moraju biti jasne. (d) tarifska udaljenost. (d) Načelo jasnoće. u železnički daljinar kod pojedinih stvarnih 18 . pa će se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske. opšti propisi itd. postoji dogovor o sadržaju i strukturi klasifikacije robe po tzv. (b) Tarifska politika. kod železnice za otpremu sezonskih dobara (npr. društvena zajednica vrši određeni uticaj na privredna zbivanja i standard. klasifikacija. (e) tarifski razred. l m3. tarifska tehnika nije propisana. npr. l m2. onda se može uočiti sva težina poziva špediterskog tarifera. (c) tarifska tehnika. (a) Tarifski sistem. određenih usluga. načelo vrednosti prevozne usluge. snalaženje npr. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne. sajam i sl. Po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta. Imenik stanica. kod železničkih tarifa. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeležje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. pri čemu se namerno zanemaruje načelo ekonomičnosti koje inače zahteva takve cene koje će pokriti rashode železnice. U teoriji železničkih tarifa poznata su četiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe. Ti su pojmovi sledeći: (a) tarifski sistem. Kroz nivo cena. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. robe. Inače. ali za njega povoljniji (npr.).Na određen vremenski rok tarife se izdaju ređe i one prestaju vrediti automatski danom isteka označenog roka. Naredni faktor je npr. Tarifski pojmovi Kod tarifa se susrećemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. za 100 kg. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr. u pojedinim granama saobraćaja. načelo upotrebne vrednosti robe. (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secište. Jedan od faktora je npr. u primeni kod robnih tarifa većine železnica u svetu). a istovremeno snalaženje u tarifama i ostalih evropskih železnica zahteva znatnu veštinu i dugotrajnu praksu. kod većine železnica). U užem smislu. 4. komad). tablice. načelo jedinstvenosti tarifa i druga. kakva će se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. (b) tarifska politika.

koje se primjenjuju na prevoze između dve ili više država. pomoćnom tačkom (stanicom) do koje se i od koje izračunava tarifsko rastojanje. Švajcarski franak se uzima često za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. ili može biti različit.2. spadaju tarife u železničkom. (c) međunarodne. tj. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni. Prevozne tarife U ove tarife. Prema području na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne. 20. Osim toga.ili 25-tonskom teretu. od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji. za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova određuju različiti stavovi u rasponima. cene lučkih usluga izražavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. kod naših železnica za komadne pošiljke). (g) Tarifska valuta. tunele i sl. (e) Tarifski razred. kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. virtuelni (veštački) dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu. U međunarodnim železničkim tarifama tarifska valuta je često švajcarski franak. rečnom. drugi jeftiniji itd. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere (obično za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuću kilometarsku zonu. savezne (npr. kao i da li se radi o 10-. to veća vozarina. to veća vozarina. tj. do kojih odnosno od kojih vredi određen tarifski sistem. tarifa gradskog saobraćajnog preduzeća). — što veća udobnost. — što veća brzina. Ima slučajeva da se npr.). recimo u USA . zavisno u koji tarifski razred roba spada. Tim bi se izrazom mogla nazvati granična tačka između susednih zemalja. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa. drumskom i vazdušnom prevozu. (f) Tarifski stav. no može biti i valuta jedne ili više zemalja. kombinovane tarife. tj. S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putničke tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove. (b) unutrašnje. izražena u dinarima za 1000 kg.dolarima. On može biti isti za svu robu (npr. 15-. Tu spadaju i tzv. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede. koje se nazivaju često i »transportne tarife«. učesnica u toj međunarodnoj tarifi. no to ne mora tako biti uvek. svaki razred ima po četiri vozarinska stava za odgovarajuću kilometarsku zonu. u tarifama naših železnica roba sada svrstana u tri razreda s tim što je prvi razred najskuplji. Inače. za železnički saobraćaj između zemalja koje su zaključile poseban sporazum). relativno se smanjuju čim je tarifska udaljenost veća.). železnica-reka i sl. Pojam tarifskog secišta se često poistovećuje sa kilometarskim secištem. to veća vozarina. To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi. Ove opet mogu biti opšteg karaktera (vrede za sve železnice) ili tzv. a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. koje se primenjuju na području jedne države (u železničkim krugovima takve se tarife često nazivaju i lokalnim). Tako je npr. Obično se do tog mesta može frankirati vozarina od strane pošiljaoca.udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. one koje vrede za obračun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr. osnovna načela kod prevoznih tarifa jesu: — što veće rastojanje. pomorskom. 4. 19 . a dalje odatle plaća primalac. (h) Tarifsko secište. koje se koriste samo na području nekog grada (npr. Prilikom plaćanja prevoznih troškova tarifska valuta se preračunava u domaću i to na osnovu kurseva koje određuje železnica u kojoj se vrši plaćanje. ili se tu vrše reekspedicije.

te npr. potrebe stalnog proučavanja. za komadne pošiljke do 1000 kg težine) ili vozarinski stavovi za određenu udaljenost i jedinicu težine. 20. briselskoj nomenklaturi. koje svaku svesku označavaju posebnim brojem (delom). kod nas sa ZUPŽ. posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFU (UIC) santimima. Postoji više sistema konstrukcije daljinara. klasifikacija robe nosi naziv »Deo 2« uz uokvireni broj iz spiska tarifa »Spt 32«. Železničke tarife Od svih prevoznih tarifa železničke tarife zadaju najviše »glavobolje« tariferima u špedicijama kako zbog svoje obimnosti. prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave. Takav sistem bio je u upotrebi u bivšoj Jugoslaviji (secišta Osijek. Taj je sistem pogodan za železničke uprave sa manjim brojem stanica. U klasifikacijama se obično posebno označava opasna roba koja spada pod propise RID-a. od kojih je prvi razred najskuplji. i (ad) tarifske tablice. Zato se za tarifera u špedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inače mukotrpan posao i koji će se tom poslu posvetiti celog života. Uz klasifikaciju robe obično je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakšeg iznalaženja. Takvi iznosi mogu biti ili izračunate vozarine za konkretnu težinu i udaljenost (npr. — Secišni sistem. uglavnom. potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izrađene. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naših železnica. (ab) daljinar. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: — Abecedni sistem. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) služi za iznalaženje tarifskih rastojanja.1. npr. Železnice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. a sadrži obično uputstva za iznalaženje rastojanja. eventualno se označava i da li možda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz određen uslov i sl. kao i sama rastojanja. sve grupisano po srodnosti materije. i naše železnice. veličine zemlje itd. (ac) klasifikacija robe. kao i izračunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike 20 . kod kojeg su sve stanice poređane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izračunata od svake do svake stanice. — Geografski (pružni) sistem. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). (ac) Klasifikacija robe sadrži sistematski razrađen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. (aa) Opšti tarifski propisi sadrže reglementarne odredbe o prevozu robe i načinu računanja vozarine i tako regulišu odnose između ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom. razgranatosti mreže. a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (područja). (a) Unutrašnje tarife. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojčano izražene novčane iznose koji se plaćaju za određenu udaljenost. a za vagonske pošiljke za 1000 kg za svaki razred po četiri stava (10-.4. također posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFV (UIC) santimima. te iskorišćavanja svih mogućih. praćenja promena.i 25-tonski). kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica do određenih secišta. te izvesno vreme i u posleratnom periodu. a treći najjeftiniji. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica jedne pruge do početne i krajnje stanice te pruge. 15-. zavisno od geografskog položaja. tako i zbog složenosti. često naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se došlo do najjeftinijeg prevoznog puta. a svaka železnica bira određen sistem.2. težinu i vrstu robe. Slavonski Brod i Višegrad). U klasifikaciji naših železnica roba je razvrstana u tri razreda. Gotovo sve železnice u svetu imaju razrađen tarifski sistem u četiri glavna dela i to: (aa) opšti tarifski propisi. Takav sistem imaju. kod naših železnica za komadne pošiljke za svakih 10 kg.

Inače. npr. VII. Jedna od tarifa te vrste je i Opšta međunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx). 1987. U tarifski komplet se uračunava i Imenik železničkih stanica u našoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). se sastoji iz tri dela. Sada važeći Putokaz (Spt 35) važi od 17. Sada važeća tarifa od 1. no uglavnom ih možemo razvrstati u (ba) opšte međunarodne tarife. klasifikacionog je oblika. pri čemu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (železnice). takvih na osnovi kojih se pošiljke otpremaju barem između dveju zemalja. nekadašnji jugoslavensko-bugarski železnički (tarifski) savez. i (be) izuzetne tarife. a sadrži Opšte odredbe i uputstva za računanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za našu i ostale zemlje. da ne govorimo o svetu. postoji ogroman broj železničkih međunarodnih tarifa. bilo kao početna odnosno krajnja uprava. koji sadrži prevozne puteve od svih do svih službenih mesta na mreži naših železnica.) i imaju za cilj da olakšaju i unaprede međunarodni železnički robni promet. (sa 19 dodataka). one redovno sadrže samo robu koja može biti predmet međudržavne razmene. (b) Međunarodne tarife. opšte i posebne tarifske propise. bilo kao tranzitna. XI 1987.kontenere. Tarifske tablice naših železnica uključene su u RT-6 (Spt 36) od 17. a JŽ-oznaku Spt-70. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima »svoju« tarifu. 9145. Ispravke i dopune tarifa vrše se na osnovu zvaničnih obaveštenja pojedinih železničkih uprava. čija sveska I nosi JŽoznaku Spt-22. te je klasifikacija obično suženija nego ona za unutrašnji prevoz. prevozne puteve i vozarine izražene u UIC francima. XI 1977. Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadrži naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. sudelovale su Jugoslavenske. prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oštećeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). U tarifsko pomagalo može se ubrojati i Putokaz. god. 1987. (bd) tranzitne tarife. Ima ih više vrsta. (ba) Opšte međunarodne tarife donose se na inicijativu Međunarodne železničke unije (UIC) ili drugih međunarodnih organizacija (npr. bivša Jugoslavija je učestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe. jer se još prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi računa da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne pošiljke. Od važnijih tadašnjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala železnica možemo spomenuti sledeće: — Spt 52 Jugoslavensko-austrijska železnička tarifa (JÖT) od 1. Mađarske i 21 . V. (bb) savezne tarife. pri čemu deo I sadrži naročite dopunske odredbe ka CIM-u. koja sveska sadrži i naknade za sporedne usluge (odsek 2). Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obično utvrđuju u nacionalnim valutama sudelujućih zemalja. U Evropi. a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upućivanja (II). a za tranzitne prevoze obično u švajcarskoj valuti.. XI. Svrha im je da pojednostave računanje vozarine. Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje.. On sadrži abecedni popis svih železničkih stanica i drugih službenih mesta na mreži naših železnica sa naznakom kojem ŽTP pripada. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze između dveju zemalja. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. a mogu biti izrađene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. (bc) lučke tarife. Ovo pomagalo je veoma važno kod otpreme robe.. deo II klasifikaciju robe. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina računa po unutrašnjim tarifama. Među opšte međunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim pošiljkama koja nosi UIC-oznaku br. za koji je saobraćaj stanica otvorena i sa kakvim uređajima raspolaže. Inače. Tarifa je inače vrlo praktična za primenu i njenim donošenjem je u mnogome olakšana otprema ekspresne robe u međunarodnom železničkom prometu. tj. Ekonomske komisije za Evropu i sl. kojom se reguliše prevoz velikih kontenera u režiji društva »INTERCONTAINER«. pa se u tom slučaju govori o železničkom savezu. dok deo III sadrži relacije. 1985.

Austrijske i Nemačke železnice. mađarske relacije i za austrijske relacije. daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske pošiljke.SR Nemačka sadrži tranzitne stavove za relacije preko naše zemlje. U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine železničke uprave i na osnovu njih obračunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo između suvozemnih graničnih prelaza. te Mađarske i Čehoslovačke sa druge strane. a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije država. I 1986. a sudelovale su Grčke. bilo kombinovano preko morskih luka i rečnih pristaništa. Jugoslavenske. Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju naše železnice objavljuju se u njihovom službenom glasilu »Tarifsko-transportni vesnik« (TTV). Po toj tarifi moguć je obračun vozarine za stranu robu između svih naših suvozemnih graničnih železničkih prelaza. Jugoslavensko-italijanska železnička tarifa (Spt 55). Tarifska valuta je švajcarski franak. a može se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama. tarifa Bugarska . te izračunate vozarine za kontenerski promet. npr. članice saveza su bile Jugoslavenske. IV 1979.Austrijske železnice.strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranične železničke stanice. (sa 8 dodataka). Postojale su još Jugoslavensko-poljska (Spt 61). Austrijske i Čehoslovačke železnice. pa i od određenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz . morskih luka i rečnih pristaništa i u kombinovanom drumsko-železničkom tranzitu sa Albanijom. poznata pod skraćenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Međunarodna železnička tranzitna tarifa (MTT). VII 1987. (sa 18 dodataka). od 1. a naše železnice učestvuju u više takvih tarifa. Isto tako. Lučki tarifski savezi (lučke tarife) postoje između naše zemlje sa jedne. dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa naši špediteri dobijaju . Od tranzitnih tarifa međunarodnog značaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa. Takvim tarifama je obuhvaćena luka Bar. Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva pošiljaoca. itd. Mađarske. klasifikacionog je oblika. sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske železnice.pretplatom kod tarifskog biroa časopisa »Transport« iz Basela. — Spt 60 Nemačko-jugoslavensko-grčka tarifa za prevoz robe (DJGT). (sa 37 dodataka). a sadašnja važi od 10. a imaju naročitu važnost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. (bc) Lučke tarife važe samo za tranzitni prevoz robe preko određenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. I naše železnice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7). ima klasifikacioni oblik. — Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. Jeftinije su nego unutrašnje tarife. kao i sa unutrašnjim (npr. 22 . Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu. Sadrži opšte odredbe za primenu tarife. Jugoslavensko-grčka (Spt 57). — Spt 59 Jugoslavensko-čehoslovačka tarifa za prevoz robe (JUČET) od 1. I 1988.po narudžbi . u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama međunarodnog značaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadrže tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje. od ili do stanica koje nisu uvrštene u odnosnu saveznu tarifu). Postoje tranzitne tarife međunarodnog značaja i autonomne tranzitne tarife. X 1984. predviđene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju (bc). Lučke tarife su vrsta saveznih tarifa. moguće su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama. Karakter tranzitnih tarifa imaju i lučke tarife. zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1.

Postoji još jedan način određivanja cena u pomorskim tarifama. ATtarifa).2. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se kod primene metričkog sistema po l m3 zapremine. Tarife u linijskoj plovidbi Usluge u linijskoj plovidbi počivaju na načelu stalnosti i istovrstnosti. recesija i sl. pošiljaocem ili primaocem i sl. menjaju se i cene prevoza. na šta deluju razni faktori (politička ili privredna situacija. određenom namenom robe.2. dok u slobodnoj (uključujući i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema. favorizovanje neke luke ili područja) ili privremenog. Praktično. doprema materijala za gradnju nekog objekta. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se bilo za l metričku tonu. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potražnji. što znači da brodar ima pravo izbora. onda su se stekle sve pretpostavke da dođe do donošenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi. Naše železnice zasad nemaju izuzetnih (povlašćenih) tarifa. odnosno niže razrede od redovnih tarifa.2. »lake« robe (ispod l tone po l m3). Ipak. Tarife u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi. Donose se ili u vanrednim slučajevima (za ublažavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvršenje nekog važnog privrednog zadatka (npr. ili iz konkurentnih razloga. bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton). već se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinačni slučaj. što dolazi u obzir kod tzv.). »Baltic exchange« sliva se ponuda i potražnja brodske tonaže iz celog sveta. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potražnji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. u SR Nemačkoj postoji znatan broj tzv. 10 $ W/M.1. no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. a primena se može uslovljavati npr. Inače. kako je njemu povoljnije. npr. a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem).(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviđaju niže vozarinske stavove. Kod generalnog tereta linijski brodari obično nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M. dolazi do manje ili veće zaposlenosti brodova. a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. 4. kod praktične primene pomorskih tarifa važan faktor je način pakovanja te neiskorišćen brodski prostor pri slaganju tereta. a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje određenih luka. Inače. koje nastoje što više tereta prevesti sopstvenim brodovima. u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu određivati na više načina i to: — prema težini (W = Weight) tereta. te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu. postoje znatne razlike u konstrukciji između pomorskih i železničkih tarifa. »teške« robe (iznad l tone po l m3). tj. Iako se i 23 . pomoć nekom zaostalom području i sl. pa se prema raspoloživoj tonaži i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve. u londonsku pomorsku berzu. 4. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno sužena raznim protekcionističkim merama pojedinih država ili grupacija država.). minimalnom količinom. što dolazi u obzir kod tzv. — prema zapremini (M = Measurement) tereta. Specifičnost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog tržišta koje se je formiralo u Londonu. odredištem. nešto slično železničkom transportu. odnosno da kod konkretnog tereta bira da li će vozarinu zaračunati prema težini ili prema zapremini. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr. Taj način se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se traži specijalan brodski prostor i poseban postupak.2.

Dodatni stavovi se redovno predviđaju u sledećim slučajevima: — za predmete veće dužine i težine.2. zakrčenje luka) taj procenat. Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove. Članovi konferencije moraju se pridržavati takvih tarifa. s vremena na vreme. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu U pomorskim tarifama redovno su predviđeni i dodatni stavovi koji se zaračunavaju. te su tarife daleko jednostavnije nego železničke. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine. pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji.2. Razlozi za uvođenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera. — za posebne uslove plovidbe. nem. Isto tako. 4. pa špediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija. zaračunavanje dodatka se obustavlja. i sl. posebno objavljuje. Konferencijske tarife Kao što je poznato. pa stranke mogu sklopiti za konkretni slučaj drukčiji aranžman. dok železničke klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta.3. skretanja linijskog broda u tzv. Tako npr. pri čemu se za neke slučajeve (npr.2. vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti niži od onih za bliže luke. Takođe. ipak postoje suštinske razlike. u određenim slučajevima. Sueckog kanala). smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja. ne objavljuju. Takav rabat kreće se obično do 10% i redovno se obračunava tromesečno. I neka naša brodarska preduzeća su članovi pojedinih konferencija.pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja. na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udružuju u konferencije koje za te relacije donose tzv. Konferencijske tarife su takođe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije. Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzeće za prevoze svojim brodovima. polugodišnje ili godnišnje. 4. pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod železničkih tarifa. najčešće ako im je pojedinačna dužina preko 8 m ili pojedinačna težina preko 2 tone. a da bi članovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare. kod čega se dodatak naziva »surcharge«. pri čemu je klasifikacija za svaki smer drukčija. »deferred rebate«. skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. čemu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru.2. pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. po pravilu. često i uz specijalno odštampano upozorenje na koricama u tom smislu. Smatra se da naplata tog dodatka potiče od nekadašnjih običaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvršen 24 . uslovne luke. Neki linijski brodari i konferencije zaračunavaju i tzv. »primage« kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih troškova. odnosno za zimovanje linijskih brodova u određenim severnim lukama. i to obično u procentima na redovnu vozarinu. Osim toga. Klasifikacija robe sadrži samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na području koje pokriva konferencija. — za zimske prevoze robe. konferencijske tarife. u praksi se pribegava davanju rabata (engl. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaračunavanje npr. pa čim ti razlozi nestanu. zbog čekanja linijskog broda radi zakrčenja luke (Congestion surcharge). Pomorske tarife se.2. ili veći troškovi lučkih operacija u pojedinim lukama. »Zeitrabatt«) krcateljima koji prevoze svoju robu isključivo brodovima članova konferencije. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina može imati i mogućnost uključivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu članovi konferencije (tzv. outsider-i).

Izmene i dopune tarifa. Daljinar ne postoji. Inače. transportnim časopisima ili na drugi način. sporedne usluge i dr.20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u rečnom transportu.). (d) posebnih tarifa (slično tarifama po predmetima kod železnice) za prevoz određene robe i uz posebne uslove plovidbe. ovde ne postoji neko vozarinsko tržište. za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom između plime i oseke). zimovanje. međutim. njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzeća. podela pošiljaka u rečnom transportu vrši se na komadne (denčane) i šleperske. Minimalne težine su različite kod pojedinih brodara. Tarife u rečnom transportu U tehničkom pogledu. tarife u rečnom transportu se obično objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. odgovornost za štete. a kod neke robe i više (od 400 odnosno 500 tona). Komadne su one čiji prevoz ne zahteva ceo šlep (ili brod). 4. ipak se situacija u rečnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. a samo konkurencija pojedinih rečnih prevoznika može imati uticaj na visinu vozarina. slično kao i kod železnice. U rečnom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzeće za sebe. to se kod određivanja vozarinskih stavova vrše upoređivanja sa stavovima železnice. pa se ti stavovi smanjuju za određeni procenat (najčešće 5 . tarife u rečnom transportu su približno na sredini između pomorskih i železičkih tarifa. prvenstveno železnice. (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno raščlanjena kao železnička klasifikacija. za upotrebu maona u nekim lukama i sl. Takve se pošiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima. konferencije i linijski brodari koji imaju uveden »primage« vraćaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. Međutim. Za razliku od pomorskih tarifa. pa i izvesne podele delatnosti. (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvrđuju po jedinici težine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza šlepa.2. od Prahova do Novog Sada i sl. već se stavovi utvrđuju između određenih rečnih pristaništa (npr. Inače. pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva. a posebno se utvrđuje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu. za naknadu konzularnih taksa. kao i direktno kod odnosnih preduzeća rečnog transporta. prava i dužnosti vozara i komitenta. Budući da rečni putevi imaju »konkurenciju« u paralelnim železničkim linijama. 25 . šiftovanje. U tehničkom pogledu tarife se sastoje obično iz: (a) opštih (reglementarnih) odredaba slično kao kod železničkih tarifa (ukrcaj i iskrcaj.prevoz. uobičajen u odnosnoj zemlji. kod roba normalne težine redovno do 300 tona.). pa se kod tarifske politike i određivanja prevoznih cena treba voditi računa i o tome. iako postoji tradicija međusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i približnoj visini vozarinskih stavova. već je bliža pomorskim tarifama. a kreću se od 300 tona naviše. Visina tog dodatka kreće se obično do 10%. obaveštenja o tarifama i druge informacije u vezi rečnog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika. Šleperske pošiljke su one čiji prevoz zahteva ceo (kompletan) šlep ili baržu i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. Danas. Iako donekle i u rečnom transportu dolazi do primene zakona ponude i potražnje. Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. Naime.3.

zbirna roba.2. Obračun prevoznine (II za redovne. Opšti sporazum o ekonomskom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza predviđa obavezu evropskih zemalja da propišu obavezne tarife kojih bi se morali pridržavati javni prevoznici. Sve ove i druge usluge špediter.2. često robu treba usput uskladištiti. ne premašuje nivo cena železničkih tarifa za odgovarajuću robu. one se utvrđuju po propisima pojedinih država. SR Nemačka i dr. po l m2 ili po 1 satu ili danu korišćenja vozila). Što se tiče tarifa za prevoz robe avionima u unutrašnjem saobraćaju. Tarife u vazdušnom transportu Vazduhoplovne kompanije koje su članovi Međunarodnog saveza za vazdušni transport IATA primenjuju za vazdušni robni transport u međunarodnom saobraćaju jedinstvene tarife. Tarife pružaju mogućnost za sklapanje posebnih sporazuma. frigo-režim. VI Popusti i VII Zaključne odredbe.4. Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putničkim po mogućnosti) avionima dok se za prevoženje većih i posebnih tereta. po l m3. roba će se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd.u skladu sa Zakonom o sistemu društvene kontrole cena . Ovaj cenovnik služi kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu. Inače. Dok Konvencija CMR prepušta strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza. bolje reći tarifer u špediciji. pokvarljiva i slična roba. 4.) koje vrede za njihove prevoznike. za 100 kg.u okviru Opšteg udruženja saobraćaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na području zemlje. Dosadašnji pak pokušaji da se donese jedna međunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom.4. V Posebne naknade. a uslovi pod kojima se takve usluge vrše kao i naknada za te usluge 26 . pri čijoj izradi isti trebaju voditi računa i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu. sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa.6. npr. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzeće obavlja u robnom prometu. — daljinar i — tablice vozarinskih stavova (po 1 toni.2. i to pre početka prevoza ili pre izdavanja kupcu. zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma. III za posebne prevoze). uglavnom su slične železničkim. Tarife obično sadrže: — opšte odredbe. Inače tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele. a i nivo cena je takav da. u tehničkom pogledu. 4. Ostale tarife Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca špediter mora da prikupi podatke o troškovima kojima će pošiljka biti izložena na celom prevoznom putu. Tarife u drumskom transportu U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno šarenilo u evropskim državama. jer se tu radi zapravo o zakupu aviona.5. Mnoge države su i donele takve tarife (npr. U našoj zemlji je . IV Dodaci na redovnu cenu prevoza. prilikom pretovara u nekoj luci usluge će se naplatiti po odnosnoj lučkoj tarifi. tarife za vazdušni transport su slične onima u pomorskom transportu. naročito kad se radi o specijalnim transportima. za što se zakupljuje (čartira) poseban avion. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opšti uslovi. mora imati na umu kod izrade kalkulacija. po pravilu. — klasifikaciju robe.

\enova. a po potrebi i još nekih luka preko kojih bi mogla doći u obzir neka otprema. ako visina naknade ne bi bila utvrđena špediterskom tarifom. angažovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroška sredstava i vremena. tu je situacija sasvim jednostavna. u Austriji tzv.FOB. Antverpen. literature i – konačno .prema ustaljenim shvatanjima – špediter je tu da takve odgovore daje. pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam. Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledeće: a) Lučke tarife raznih luka preko kojih se obično vrši transport. b) Tarife javnih i drugih skladišta sa kojima dotični špediter sarađuje ili čije usluge povremeno koristi pri smeštaju robe čiji prevoz on organizuje.eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo košta takav odgovor – može li ko to egzaktno izračunati? Teško. no činjenica je da se takvi odgovori i ne naplaćuju. naknada za rad špeditera bi se. Tome treba dodati još i pristanišne tarife rečnih luka itd. niti se obavezno primenjuju. 4. pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati. ex Works ili nekako drugačije?«). ako se špediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata. koga sve treba »alarmirati« da bi se prikupili svi usputni troškovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva. c) Sajamske tarife. niti bi bila posebno dogovorena. a pitanje je da li će se i kada uloženi trud na ovaj ili onaj način uspeti nadoknaditi.3. zatim luka čije usluge to preduzeće često koristi. u slučaju spora. Trst. London. Što se tiče naše zemlje. no do takve situacije po pravilu ne dolazi. ugovorom) između špeditera i korisnika njegovih usluga. kao npr. odredila prema lokalnim običajima. često puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korišćenje iskustava iz dugogodišnje špediterske prakse. no iste nemaju javni karakter. Rollfuhrtarif. Iako su i dogovori pod b) vrlo česti. Špediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama. 4. Venecija. a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo što-šta treba »prevrnuti« u samoj toj špediciji.1. takođe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih pošiljaka npr. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr. Problematika usluga i tarifa Posao špeditera je vrlo složen.nalaze se u tarifama raznih uslužnih organizacija koje špediter mora imati ne samo na raspolaganju. no u nekim drugim zemljama to nije slučaj. osim u društvenim sistemima gde postoji samo jedna (državna) špedicija. budući da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u našoj zemlji. npr. uzmu česti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim troškovima za konkretne ili potencijalne poslove (»kako je bolje zaključiti taj posao . ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude. Teorijski. Solun. pogotovo kod značajnijih poslova.3. d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada.. Špediterske tarife Cene špediterskih usluga. Razni pokušaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu čvrste nacionalne i međunarodne špediterske tarife nisu dosad urodili plodom. Bremen. Amsterdam. jer . e) Zbirne tarife. odnosno visina naknade za rad špeditera. Naizgled bezazleno pitanje. ipak se visina naknade za rad špeditera najčešće utvrđuje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrđenih u špediterskim tarifama. Praktično. već ih stalno mora ažurirati. Naravno da zbir realizovanih cena usluga špeditera mora pokriti troškove poslovanja uz 27 . za Austriju uz klauzulu »franco kupac« naš špediter treba da vodi računa i o odredbama i cenama iz te tarife. utvrđuju se i to: a) tarifom špediterskog preduzeća. Roterdam. Ako se npr. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako špeditersko preduzeće u našoj zemlji. ne objavljuju se. CIF. svako naše solidno špeditersko preduzeće ima tarife s v i h naših luka. Hamburg.

za 100 kg. dobro oceniti buduće eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzeća. Naime. %0). odnosno. što dovodi špeditera u tešku situaciju. Od faktora izvan poduzeća treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge špedicije. na visinu cene špediterskih usluga utiče svakako i visina sopstvenih troškova. špediterska delatnost je vrlo razgranata. Oblikovanje takvih cena. pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje će se raditi.ostvarenje potrebnog dohotka za pokriće zarada zaposlenih i za formiranje fondova. Kao što se iz prethodnih izlaganja vidi. već iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda. od realiziranih reklamacija više naplaćenih vozarina. carinske propise. jer npr. zatim tehniku spoljne trgovine. izvoznika i nekih drugih učesnika u spoljnotrgovinskom prometu.utvrditi odgovarajuću cenu. on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta. a poslovi i usluge su veoma raznovrsni.3. špediterske tarife nemaju javni karakter. Uopšte uzevši. za l tonu. kao i kod svakog drugog preduzeća.uz željeni dohodak . koje bi pokrile troškove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet špediterskog preduzeća. za izdatu gotovinu i sl. tehniku plaćanja u međunarodnoj robnoj razmeni. no taj kriterijum . izvoza i drugih delatnosti (npr. ili takvu cenu transportno tržište ne bi moglo prihvatiti. Naknade za špediterske usluge se u tarifama špediterskih preduzeća (ili njihovim ponudama) redovno utvrđuju na bazi jedinice mere (npr. U našim uslovima nije redak slučaj da komitenti zahtevaju što nižu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne troškove. U takvom slučaju se obično daje izvesni popust u određenom procentu ili se taj obračunava periodično. Špediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta. Po pravilu. te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjižici (svesci). Za svaku takvu uslugu potrebno je . za 1 kontener. Kao što je već rečeno. za l m3 i sl. O toj problematici se mnogo pisalo u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. U svakom slučaju treba »u dušu« poznavati organizaciju poduzeća. pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a špediteri su prinuđeni da čine svašta kako bi»zadržali komitenta«. ili nadležni državni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogućnost postoji).2. No većina komitenata to ne uzima u obzir. dosada nisu urodila plodom. 4. odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa). imati pouzdane i pregledne statističke podatke o kretanju usluga u ranijem periodu. a s obzirom na položaj špeditera u odnosu na njegove komitente. Kod izrade tarifa špediteri obično izrađuju dva stava za svaku »težinsku zonu« kod komadnih ili vagonskih pošiljaka.svaka za sebe . Nastojanja špeditera da se njihove usluge plaćaju u odnosu na vrednost robe (%.). transportno osiguranje i mnoge druge struke koje . što ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl. on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima. te ih označavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B). spremnost i mogućnost komitenta da plati predviđenu cenu. tranzit). konstrukcija špediterskih tarifa je vrlo jednostavna. slično kao kod zastupnika.). Prema tome.pri izradi tarife . čemu se još dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajednički za sve 28 . Cene usluga se određuju ili u fiksnom iznosu (što je najčešće) ili u procentima odnosno promilima (npr. ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe. sposobnost robe da istu podnese i sl. ne može postići odgovarajuću cenu robe u izvozu i sl. Tehnika špediterskih tarifa Iako su poslovi i usluge špeditera vrlo raznovrsni.ne bi mogao biti jedino i odlučujuće merilo za visinu cena špediterskih usluga. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica.). ako se i uzima. za svaku se delatnost pravi posebna tarifa.predstavljaju delatnost i životni angažman. kućni špediter. za 1 vagon. nije baš jednostavan posao. onda to dolazi u obzir samo u slučaju kada komitent zahteva sniženje cene usluge. uvoznika. ili takva cena ne bi »prošla« u uslovima konkurencije. Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da će sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv. Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza. naknade za rad špeditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga.

npr. loko-prevoze transportne funkcije. skladišne usluge skladišne funkcije špediterskog preduzeća i sl. za usluge koje vrše nezavisno tarifna funkcija.delatnosti ili se vrše nezavisno od uvoza/izvoza. 29 .

30 .

prijatnu spoljašnost. autotransporterima. a znači pribaviti. Praćenje tržišta Kod praćenja tržišta u špediterskom preduzeću ne misli se samo na praćenje gde se šta gradi ili proizvodi. smisao za ukusno odevanje. obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi. u četvrtim tarifno odelenje i td. trgovačkog putnika iz neke druge struke. odnosno što će. akviziteri održavaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obaveštavaju ih o željama. aktivnost oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza. 5. Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva. Ovde je posebno važno da se izvrše blagovremene pripreme za promene cena u železničkim tarifama. uvek ažurne tarife svih saobraćajnih grana čije usluge špediter koristi pri organizovanju transporta. od čega se ponešto može saznati i pre nego što stupi na snagu. pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda. steći. kada i koliko naši uvoznici uvoziti. u drugim komercijalni sektor. dobru fizičku kondiciju i spretnost u izražavanju. a svakako je najuspješniji način putem poseta komitentima. davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova. Funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću održava neposredne povremene. Inače. skladišne tarife i sl. pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti. kao i ostala potrebna pomagala. lučke tarife. U svakom slučaju. Da li će ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzeća. zaraditi.1. a sasvim je pogrešno za špediterskog akvizitera angažovati npr. a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komitentima. primedbama i nalozima komitenata. U špediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova. zavisi od prirode cilja koji se želi postići. On mora imati siguran nastup. te podnose izveštaj o obavljenim posetama i razgovorima prošlog dana. ukratko. kontrola prevoznih isprava. tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem (npr. a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta.2. te sklapanje ugovora o dugoročnoj saradnji sa tim vozarima. U nadležnost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova za konkretne transporte. na osnovu kojih su date ponude. veličine posla koji se može dobiti. avio-pomorskim i rečnim prevoznicima. pa bi prekasno reagovanje na 31 . odnosno akvizitera.). najbolja akvizicija je tačan i savestan rad svih radnika u špediciji. U nekim špedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna. TARIFNI POSLOVI Ne može se zamisliti uspešan rad međunarodne špedicije ako tako preduzeće ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti.5. direktora sektora. u trećim sektor ugovaranja. prikupiti. nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komitenata i što bolje transporte. ona mora imati uvežban stručni kadar. tražiti (mušterije). već se ovde prati i tržište saobraćajnih usluga. 5. Akvizicija Reč »akvizicija« je latinskog porekla. kontakti i održavanje veza sa železnicom. Takve kadrove treba naravno dobro platiti. kao i tranzita. šefa poslovnice ili referenta. U delatnost takve organizacione celine često ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza. Inače. za akvizitera se mora angažovati radnik koji ima određene kvalitete za taj posao. nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju. davanje informacija o visini takvih troškova. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima. jer u špediciji on nema uzorak kojeg bi mogao »pokazati« kao što je to slučaj u trgovačkoj delatnosti.

jer postoji više mogućih prevoznih puteva.promene moglo imati štetne posledice. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvršiti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog špeditera. tarifna funkcija će za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir. Inače. pri čemu mogu biti dve mogućnosti i to: — da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva. vreme. gde je potrebno samo za železnički prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija. Čim neko iz operativnih funkcija špediterskog preduzeća primi od nalogodavca dispoziciju.Basel. Reglementacije međunarodnog saobraćaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM.Beč i dr. kao što su npr. odnosno prevodi iste na nemački ili francuski jezik. »Verkehr« . nabavlja nove. od naše zemlje do Engleske. Često se. zatim je upućuje tarifnoj funkciji radi instradacije. U prvom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li nalogodavac nije možda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi očito bili na njegovu štetu. Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ograničenja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadležnog organa železnice. pošto će se morati izabrati možda i skuplji put. Ustvari. Za promene u železničkim tarifama špediteri će saznati iz glasila odnosnih železnica. Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta. obično na posebnom formularu (prilog 7). Takođe treba uzeti u obzir i tzv. određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta.. špediter će nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predložiti mu bolje rešenje. vrstu robe. U slučaju da je nalogodavac prepustio špediteru da sam instradira robu. lučke i pretovarne takse i sl. Instradacija sadrži podatke i instrukcije. Da to ponekad može biti vrlo komplikovan posao može se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr. Za tarife naših železnica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV). 5. Treba imati na umu da najkraći prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. Ako bi bio takav slučaj. tarifna funkcija će – uvažavajući eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora .3. razne luke na kanalu La Manš). zabrana pouzeća itd. otprema neće izvršiti najjeftinijim putem. međutim. odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. Instradacija Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija. »Transport« . tj. mogućnost korišćenja rečnog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doći u obzir. neophodne npr. te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od naše luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka. te pri tome uzeti u obzir cene prevoza. prevoz domaćim brodovima. izvozu i sl. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbeći ako je špediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. pri čemu treba prethodno pribaviti prevozne troškove od kontinentalnih luka do odredišta u Engleskoj.). Tarifna funkcija će zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzeća (uvozu. Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronaći najjeftinije relacije (različiti granični prelazi. kao i iz renomiranih stručnih časopisa. npr. a to se radi obično na posebnim formularima koje svaka špedicija štampa za svoje potrebe. jer obezbeđuje brži prevoz. spomenuti časopis »Transport« objavljuje izmene evropskih železničkih tarifa. način prevoženja pa i prevozni put. Ponekad izostavljanje i samo jedne reči kod preuzimanja plaćanja troškova može 32 .sama pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo. ograničenja slobode frankiranja. on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu. ili — da je nalogodavac prepustio da to odredi sam špediter.

Nadalje.2. Informacije i ponude Na traženje stalnih i potencijalnih komitenata špediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troškova. kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. bilo na bazi tzv. a mogu se dati takođe samo za usluge špeditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne troškove. 5.) za konkretni transport. Primena određenih tzv. Informacije obično daje tarifna funkcija. na bazi forfetnog stava se vrlo često traže i daju. gubi se pravo na primenu takve. ili — da se ponudi paušalna cena u obliku tzv. tj. te razna obaveštenja komitentu (npr. forfetnog stava. po konteneru i sl. tarifna funkcija izrađuje ponude za konkretne transporte. Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put. oni sa oznakom »S« ili »SS«. za celokupan transport.). Za manje naplaćene prevozne troškove špediter će komitenta naknadno teretiti.imati za posledicu plaćanja na koja se nije računalo. forfetnog stava (paušalno). konteneru i sl.4. 33 . brodara i sl. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za čiju upotrebu važi isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve štampaju pojedine špedicije. Ponude Na osnovu zahteva komitenata. iako kod nekih špediterskih preduzeća te poslove rade operativne funkcije.). po vagonu. ako se želi prevoz određenim specijalnim teretnim vozovima. onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova. jer je on preuzeo sam plaćanje vozarine po prevoznoj ispravi. Pojedine špedicije su štampale posebne formulare za davanje informacija. a špediter u ovom slučaju ne snosi odgovornost za to što je vozar zaračunao više nego što je tarifom predviđeno. rok važnosti ponude i sl. dakle kompletna paušalna cena kompletnih transportno-špediterskih usluga. Informacije Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. a predstavljaju čvrste stavove po jedinici mere (po toni. Takav formular obično sadrži na poleđini odštampane uslove pod kojima špediter obavlja usluge. odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr. akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u špediterskom preduzeću. da li prodati po uslovima FOB. U prvom slučaju nalogodavac preuzima na sebe plaćanje prevoznih troškova u visini u kojoj će ih prevoznik zaračunati. direktnih (saveznih) železničkih tarifa uslovljena je prevozom robe na određenom prevoznom putu.4. najčešće jeftinije tarife. bilo uz fiksiranje pojedinačnih troškova. 5. po vagonu. tj. Takve informacije mogu se dati po jedinici mere. Prevozni troškovi mogu biti i veći od onih koje je špediter eventualno u informaciji naveo. te i o tome treba voditi računa.4. naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije. Ponude se mogu davati u dva oblika i to: — da sadrže posebno prevozne troškove vozara (železnice. a često je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude. CIF i td. ukoliko bi on takve troškove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva.). jedino će takav višak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara.1. 5. Ponuda se može dati i samo za špediterske usluge (bez prevoznih troškova) ako tako traži komitent. a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir. Ponude u drugom obliku.

u celosti ili u izvodima. stići poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim troškovima. akviziciji tranzita. Kao što smo već napomenuli. Komitent može ponudu prihvatiti i prećutno. jer ne može imati na svim mestima u zemlji. Takav poslovni odnos može doneti obostranu korist kako za špeditera (osiguran kontinuiran posao. u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava. te nemoraju čekati . tj. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama. naravno samo u odnosu na tog komitenta. špediter se prilikom izvršenja poslova služi i uslugama drugih špedicija. Takav se ugovor sastavlja obično u slučaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom špediteru. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznačio u ponudi.). ŽTP ili ZJŽ). koju je on izričito ili prećutno prihvatio.5. Izrada ugovora o saradnji. te avio i drumskim prevoznicima. a za špeditera je važno da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje će poveriti kojem od spomenutih prevoznika. [to se pak tiče sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima. te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije.na obračun frankaturnih računa i špediterskih usluga iz inostranstva. — ne moraju se bojati iznenađenja da će im naknadno. zbirnom prometu i sl. stalna zarada. pa i nakon više meseci. tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa železnicom i to na raznim nivoima (sa železničkom stanicom. —špediter im dostavlja fakturu odmah po izvršenoj otpremi. svaka ponuda dobija svoj broj. U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze. sigurnost u kvalitet usluge i td.). naročito ukoliko u međuvremenu dođe do promene situacije na transportnom tržištu. Ta evidencija služi i akviziterima za kontakte sa komitentima. stovarišta.Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti. odnosno filijalama i ispostavama. a pogotovo ne u inostranstvu. rokovima utovara-istovara. ako za konkretan posao dostavi špediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla. već prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. Tu se radi o sklapanju ugovora o korišćenju koloseka.često i mesecima . može planirati radnu snagu i sredstva). Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi. spada takođe u nadležnost tarifne funkcije. a po želji i ranije. a isto tako njihov posao može biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa vozarima. Sklapanje ugovora o špediciji Sklapanje ugovora o konkretnim špediterskim poslovima sa komitentima može biti u nadležnosti tarifne funkcije. te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaračunati usluge prema datoj ponudi. u kojem će biti definisan način obračuna i cene usluga. Ugovor o saradnji može se sklopiti i sa preduzećima rečnog i pomorskog brodarstva. 5. uvozu itd. tako isto i za komitenta (jeftinije usluge. Ugovor o špediciji može biti i prihvaćena ponuda od strane komitenta. jer na osnovu njih: — mogu unapred znati koliko će ih stajati prevoz po jedinici mere. operativnim funkcijama preduzeća (komercijali i dr. 34 . svoje filijale odnosno ispostave. Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu. a takav špediter se naziva »kućni špediter«. Svi takvi sklopljeni aranžmani dostavljaju se. za obavljanje stalnog špediterskog posla često se između špeditera i komitenta sklapa detaljni ugovor. Međutim. jer špediter takve razlike preuzima na sebe.) koji će eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude. skladištarima i drugim špediterima u zemlji i inostranstvu.

razlike plus i minus idu u korist. Radi naknadnog plaćanja potraživanja iz ugovora o prevozu železnica je dužna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku. Isto tako se reklamira i šteta zbog prekoračenja roka isporuke. kod železnice). Kontrola dokumenata Opšte je pravilo da svaka prevozna i slična isprava podleže kontroli tarifne funkcije kako u pogledu više ili manje zaračunatih prevoznih troškova. odnosno nalogodavcu. lučkih preduzeća i sl. npr. Ukoliko se obračun troškova za neki posao vrši na bazi forfetnog stava. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati više nego što treba. Manje zaračunati troškovi Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u železničkom transportu može se utvrditi da su prevozni troškovi manje zaračunati nego što to proizlazi iz važećih tarifa.5. U nadležnost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutrašnjih i inostranih korespondenata. Za potraživanja iz međunarodnog transporta železnica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku. Tu se vrši poređenje zaračunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda. Takođe se kontrolišu i odobrene brodarske provizije koje se obično odobravaju procentualno od pomorske vozarine.6. tada se komitent obaveštava o mogućoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanađen naknadnim zahtevom vozara. a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomoć od imaoca prava. Železnica. može ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od šest meseci u unutrašnjem i jedne godine u međunarodnom saobraćaju. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava. tako isto i u pogledu eventualne mogućnosti reklamiranja odštete zbog prekoračenja roka isporuke (npr. no ona to redovno čini.2. skladištara. od svog komitenta.6.3. U slučaju manje zaračunatih prevoznih troškova. Špediter može reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave. manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadležnoj referadi u operativnoj funkciji. 5. 5. Za poslove reklamiranja špediteri zaračunavaju proviziju koja se obračunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obično se kreće od 5 do 25%. 5. Ako stranka ne plati traženi iznos u roku od 30 dana.6. železnica je ovlašćena podneti tužbu nadležnom sudu. kao i preplaćenih prevoznih troškova te penala zbog prekoračenja rokova isporuke.1. to će tarifna funkcija evidentirati takve manje zaračunate troškove na posebnom formularu i isti priložiti uz odnosnu prevoznu ispravu. odnosno na teret špeditera. već prema pogodbi. ukoliko je takav rok prekoračen. a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (pošiljalac ili primalac) koja je prema belešci u prevoznoj ispravi bila dužna da plati prevozne troškove. Više zaračunati troškovi Kao što se može desiti da železnica zaračuna manje prevozne troškove nego što to 35 . Mogu se reklamirati i potraživanja više zaračunatih usluga međušpeditera i drugih uslužnih organizacija.6. Reklamacije U nadležnost tarifne funkcije spada i reklamiranje odšteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oštećenu robu. višak se reklamira. kao aktivno legitimisana. tj. a kontrolišu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotični špediter ustupio na obradu. Obračun koji vrši kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (račun razlike) koji špediteri štampaju za svoje potrebe. Budući da železnica ima pravo naknadno tražiti naplatu takvih iznosa. Moguć je sporazum između komitenta i špeditera da i u takvom slučaju špediter zaračunava komitentu ispravne prevozne troškove i da preuzme na sebe plaćanje naknadnih terećenja vozara.

manjka ili oštećenja službenim železničkim zapisnikom (zapisnik o uviđaju). U slučaju da se radi o prenosivom tovarnom listu. odseku za međunarodni transport. a u slučaju dokazanog uništenja. reklamant ima pravo podneti tužbu nadležnom sudu. rok zastarevanja i ovde iznosi za unutrašnji saobraćaj šest meseci. Aktivnu legitimaciju (pravo na potraživanje) za izgubljenu ili oštećenu robu može imati pošiljalac ili primalac i to: a) pošiljalac dok ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. Reklamacije za više naplaćene prevozne troškove iz međunarodnog saobraćaja upućuju se Kontroli prihoda ZJŽ.proizlazi iz važećih tarifa. Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne reši u roku od 30 dana. u našem slučaju na špeditera koji će tada reklamirati u svoje ime. a u drugom cesija (ustupnica). a zastarevanje počinje da teče dalje od dana kada je železnica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priložene isprave. dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa železnicom. odnosno koja je previše platila. odnosno punomoć nije potrebna. a može svoje pravo preneti putem cesije na drugog. Ako vozar ne isplati odštetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije. U tom je slučaju pasivno legitimisano ono ŽTP na čijem se području nalazi stanica koja je više naplatila. U tom slučaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi može tražiti vraćanje preplaćenih iznosa. ako se reklamant ne slaže sa odbijanjem reklamacije. te u tom roku treba podneti reklamaciju. a on treba da reklamira uočena odstupanja. 5. Aktivnu legitimaciju pošiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista. To što neko ima pravo na potraživanje ne znači da baš on mora i reklamirati. reklamaciju treba na dokazni način uputiti nadležnom ŽTP-u. Odšteta ne može preći u unutrašnjem prometu iznos od npr. tj. Ako je predmet prevoza osiguran. reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajućem društvu. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju. Kao i kod manje naplaćenih iznosa. Ovi slučajevi su vrlo česti u špediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na špeditera. Uz reklamaciju se . a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oštećena. tako se isto dešava da ih zaračunava u većem iznosu nego što je predviđeno tarifama. posebna cesija. kao i kod pouzeća.osim prevozne isprave – prilaže faktura i račun štete. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije železnici. a mogu ga za reklamiranje samo opunomoćiti. a železnica naknađuje i plaćene prevozne troškove. Postojanje štete dokazuje u slučaju potpunog ili delomičnog gubitka potvrdom železnice na prevoznoj ispravi. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajućeg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave. b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. a primalac iskupljenim tovarnim listom. nosilac prava može reklamirati vozaru.6. U prvom slučaju uz reklamaciju se prilaže punomoć. pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJŽ u sedištu onog ŽTP na čijem se području nalazi železnička stanica koja je naplatila više nego što to proizlazi iz važećih tarifa. a ako je predmet bio osiguran. 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari. imalac prava može svoje pravo ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu.4. Nosilac prava može ovlastiti punomoćnika da reklamira u njegovo ime. U tom slučaju. I pošiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treću osobu. onda osiguravatelju. postojanje štete i njena visina. U protivnom. Gubitak ili oštećenje robe u transportu Potraživanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oštećenja robe u transportu. pa da taj potražuje u svoje ime. može u okviru roka zastarevanja podneti tužbu nadležnom sudu. i – zavisno od slučaja – punomoći odnosne cesije. u reklamacionom postupku. osim ako je 36 . Rok zastarevanja iznosi jednu godinu. U unutrašnjem železničkom saobraćaju.

budući da se roba u transportu skoro redovno osigurava. te da imalac prava dokaže da se šteta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u. a u međunarodnom transportu kod šteta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. međutim. te njemu treba uputiti reklamaciju. za jedan dan).). Na mreži državnih železnica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. a propisani su u ZUPŽ. te sklopljene ugovore. ako primalac prava dokaže da je imao štetu zbog prekoračenja roka isporuke. obeštećenje zbog gubitka. no najviše do 1/3 vozarine. a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu. manjka ili oštećenja retko se traže od vozara (železnice. neophodno je da se osiguravatelju omogući regres prema vozaru pravodobnim podnošenjem odštetnog zahteva ukoliko se ne radi o slučaju više sile. U načelu. zastarevaju u roku od godine dana. manjka ili gubitka pošiljaka iz međunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici JŽ u Beogradu. jer on isplaćuje odštetu u punom iznosu (po pravilu nema ograničenja) i rešavanje reklamacija je brže. a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. brodara itd. otpremnog roka i eventualno dopunskog roka. a primalac ga ustanovi nakon prijema.pošiljka bila posebno osigurana u kom slučaju OZ naknađuje punu štetu. Koja stanica pripada kojem preduzeću može se videti iz imenika železničkih stanica naše zemlje ili se može dobiti informacija na odnosnoj železničkoj stanici. traženje odštete od osiguravatelja je sigurnije i praktičnije. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd. postoji teoretska mogućnost da se obeštećenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se šteta ustanovi odmah nakon njenog otkrića. pravo potraživanja zbog gubitka ili oštećenja robe prestaje prijemom pošiljke. Ako. legitimisano ono ŽTP na čijem je području uputna stanica. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (određeni broj km. 5. Ako se dotično oštećenje ili manjak nije moglo spolja primetiti. Prekoračenje roka isporuke Železnice su dužne prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke). no najviše do dvostruke vozarine. železnica je u unutrašnjem prometu dužna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoračenja. može se zahtevati obeštećenje zbog prekoračenja roka. U međunarodnom saobraćaju reklamaciju treba uputiti nadležnoj železničkoj instituciji u Beogradu. železnica je dužna platiti odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine. kao i da se od vozara pribavi odgovarajuća isprava o postojanju štete. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja. Za pošiljke u međunarodnom prometu. a na potraživanja se plaćaju kamate ako to nosilac prava zahteva.6. Inače. a to svoje pravo stiče iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave. Na sličan način reklamira se i kod pošiljaka iz drugih grana saobraćaja. Osim toga. Odštetni zahtevi zbog oštećenja. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja robe zastarevaju u roku od godinu dana. odnosno CIM. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac pošiljke. već od osiguravatelja. Međutim. odnosno ŽTP-u.5. manjka ili oštećenja od dana izdavanja pošiljke. pri čemu treba imati u vidu propise i običaje (npr. Zastarevanje počinje kod delomičnog gubitka. kod kojih je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta. u unutrašnjem saobraćaju.). pa je od posebne važnosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oštećenje ili manjak i da o tome železnica sastavi zapisnik. Da li je rok prekoračen i koliko utvrđuje se na osnovu kilometraže i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispeća. U praksi. železnica je dužna platiti dokazanu štetu. a ako one taj rok prekorače. 37 . primalac ne dokaže da je zbog pomenutog prekoračenja trpeo štetu. Pasivno je.

dok refakcije odobravaju npr.6. U trgovini se količinski rabat odobrava kod kupovine veće količine neke robe. OeBB i dr. Praktično. kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju veći broj konkurentskih puteva. 10 i više hiljada tona) te za određeni rok u kojem se ta količina robe ima prevesti (npr. 5.1. Da bi se privukli transporti na određenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo. ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili opštim uslovima. za period od 1/2 godine i sl. Ako železnica ne reši reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije. 5. što se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata. U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadležno odelenje Kontrole prihoda ZJŽ. b) zahtevi za vraćanje položenih depozita. Razlika između ova dva vida sniženja se sastoji u tome što se kod izuzetnih tarifa takva povlašćena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obračunava u tovarnom listu. Refakcije Pod refakcijama u špediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe. brodarska preduzeća itd. a u sudskom nadležno ŽTP. c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaćenih pouzeća. dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno 38 . a taj se procenat može kretati i do 30%. Kod prva dva slučaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio. pojedine železničke uprave radi privlačenja većih količina robe na njihove pruge. te neobračunatih (nevraćenih) kolskih kaucija. pojedine železnice (npr. radi se o obradi sistema refakcija i provizija. a u četvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. u trećem slučaju pošiljalac. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobičajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem određenih tereta. Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe.7. železnica. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama sniženja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlašćenih (izuzetnih) tarifa. imalac prava može svoje pravo ostvariti putem nadležnog suda. kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni špediter može dobiti od drugog špeditera (međušpeditera ili podšpeditera) što ga je uključio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. 5. Na taj način.Rok za podnošenje reklamacije je 15 dana. Refakcije u špediciji i transportu mogu se usporediti sa količinskim rabatom u trgovini. DB.) stimulišu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. tj. 5. refakcije u međunarodnom železničkom transportu obično su vezane za određene relacije. računajući od dana izdavanja robe. zatim za ispunjenje određenih količina robe (npr.6.) naknadno vraćaju deo vozarine. d) zahtevi za vraćanje iznosa preostalih pri prodaji pošiljke. Ostali zahtevi za obeštećenjem Kod železnice povremeno mogu doći u obzir i sledeći zahtevi za obeštećenjem: a) zahtevi za vraćanje naplaćenih vozarinskih dodataka.). a kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja rok iznosi 60 dana. U sudskom postupku u svakom je slučaju pasivno legitimisano ŽTP na čijem se području nalazi uputna stanica pošiljke. Refakcije i provizije Važno područje rada tarifne funkcije je i iznalaženje mogućnosti povratka jednog dela plaćenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa.7. onu za koju se plaća skuplja vozarina. kao važnog izvora prihoda špeditera koji se bavi međunarodnim prometom. pojedini prevoznici (npr. kod pošiljaka iz unutrašnjeg saobraćaja. Odobravaju se samo za visokotarifirajuću robu.

odnosno na bazi »franco vagon utovarna stanica«. potrebno je dobro poznavati mehanizam železničkih tarifa pojedinih železnica. čuvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku.). imaju funkciju međušpeditera. Značajna su i nastojanja da se za određene transporte dobiju i posebne refakcije. odnosno frankaturnim računom. za transporte iz naše zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano više železničkih uprava. životinje i sl. frankaturni računi). odobriti) samo kod visokotarifirajuće robe. kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraćaja. odnosno više špeditera. a tu količinu ostvaruje više vlasnika. provizija kod reklamiranja više plaćenih prevoznih troškova. već međusobnim udruživanjem. te nije svejedno da li će se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova. Kao što je već rečeno. u uslovima međusobne konkurencije. Uslove za ostvarenje količinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo špediteri. ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraćim i najbržim putem (npr. odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo pošiljalac.računa na osnovu važećih redovnih tarifa. pa i znatnih viškova vozarine direktno u korist špeditera (kod forfet-transporata). te će se kod transporata većih količina robe za spomenute zemlje svakako pronaći mogućnost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. špediteri i u ovakvim slučajevima često ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova. te referenti u operativnim funkcijama (uvoz. svoje inostrane i domaće poslovne veze (korespondente) koji. Provizije Obzirom na specifičnost špediterskog posla. u tom slučaju. pokvarljiva roba. Tako npr. jer mogu doneti prihod u vidu refakcija. Tamo pak gde je refakcija uslovljena određenom količinom tereta.7. i nije moguće utvrditi čiji je teret odlučivao pri dobijanju refakcije. izvoz. ličnim poslovnim vezama sa stranim i domaćim prevoznicima itd. te se takve isprave moraju brižljivo prikupljati. situacija se tada menja.2. »franco granica isporučioca« ili »franco istovarna stanica kupca«. Svakako da je već kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogućnost dobijanja refakcija. ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti špediteru. radi izvršenja raznih poslova u toku procesa prevoza. 5. bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu. a komitentu (vlasniku robe) 70%. U uslovima za odobravanje refakcija obično je uslovljena dostava takvih isprava do određenog roka. Međutim. a sniženje (refakcija) se odobrava naknadnim vraćanjem dela vozarine u odobrenom procentu. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da špediteru pripadne 30%. već se najčešće deli između njega i komitenta. te će npr. Međutim. refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti. obeštećenja zbog prekoračenja roka isporuke. zatim pomorski. Ako postoji samo jedan put. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaća prevozne troškove na prugama za koje se odobravaju refakcije. Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilažu odgovarajuće prevozne isprave (tovarni listovi. špediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. špediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu. tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju značajan izvor prihoda za špeditera. Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u »košuljici« (mapi) referenata iz operativnih funkcija. Međutim. jasno je da odnosni prevoznik neće odobriti nikakav popust (refakciju). Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi. drumski i kopneno-rečni prevoznici. što je skopčano sa sposobnošću pregovaračkog kadra. Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspešno obaviti. Zato on uključuje. ako postoji više konkurentnih puteva. a često puta ni oni sami pojedinačno. Ukoliko postoji 39 . ili na osnovu posebnih sniženih refakcijskih stavova. i to samo kad postoji više konkurentnih puteva do odredišta. To se pravo dokazuje tovarnim listom.

naravno da taj međušpediter od zarade koja mu je omogućena uključivanjem u taj posao. Tarifna funkcija takođe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije. što je gotovo redovno slučaj u zapadnoevropskim zemljama. Da bi se odobrila provizija obično se zaključuje odgovarajući ugovor. odnosno od jedinice mere (npr. po toni i sl. Kod zbirnih pošiljaka obračun se obično vrši na borderou.mogućnost biranja raznih špeditera. kvartalno ili u nekom drugom roku. kojih se te funkcije moraju pridržavati. Provizija se daje obično u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta. 40 . u kojem se precizira visina provizije i način njenog obračuna. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaćanja provizije.). mesečno. ima računa da ustupi glavnom špediteru deo zarade u vidu provizije. koji može biti po svakom pojedinačnom transportu.

moru i graničnim rekama i jezerima. da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe. robe i motornih vozila. U tom slučaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa državnom granicom. u ovom momentu. a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko područje. stavljanje robe pod režim carinskog nadzora i dr. a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj i transport putnika. a u isto vreme i razdvaja carinsko područje jedne od carinskog područja druge države. teritoriju. nastaje i niz drugih značajnih pitanja vezanih za utvrđivanje carinske osnovice. jer je takva zona sa carinskog aspekta priključak. carinska obaveza. odnosno aerodromi određeni za međunarodni vazdušni transport. gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. demarkaciona linija (najčešće državna) koja oivičava carinsko područje jedne države. ustvari. kao stvari koje se u carinsko područje naše zemlje uvoze. Može se dogoditi. kao što je. međom) podrazumeva se granica. razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje. vodeni i vazdušni. Carinske puteve vazdušnog transporta čine pristaništa. teritorije. Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graničnim prelazima naše zemlje. Carinski putevi mogu biti kopneni. razna ograničenja i zabrane – da se ne može uvesti i izvesti odnosno da se može uvesti i izvesti tek po ispunjenju određenih uslova. pored obaveze plaćanja carine. Od tog momenta. da se carinska linija. unose i izvoze ili se preko tog područja provoze. propisani za međunarodni promet robe i transportnih sredstava. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni transport. Radi se o tako značajnim pitanjima kao što su carinsko područje.6. Carinska linija Pod carinskom linijom (carinskom crtom. te na taj način.2. 6. jer u mnogim carinskim sistemima. U većini slučajeva carinska linija se pokalapa sa državnom granicom na kopnu. Jer. bio slučaj i u našem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu). 6. Carinski putevi Carinski putevi su oni putevi koji su. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih isključaka i carinskih priključaka. obavezu plaćanja carine i carinskog obveznika – jer se time omogućuje sprovođenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobađanja od plaćanja carine i dr. njene osobenosti.2. primenu odgovarajuće carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije. Promet carinske robe. neraskidivo je vezana za carinsko područje – i promet iz jednog u drugo. granicom. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU Da bi se bliže shvatio pojam robe u međunarodnom prometu. potrebno je razmotriti i neka pitanja koja bliže objašnjavaju status carinske robe. ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa državnom granicom. od drugog carinskog područja. koja oivičava carinsko područje takve zone ne poklapa sa državnom granicom. kao i promet putnika i motornih vozila može se 41 . na kojima se primenjuju različiti carinski propisi. a za državu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja isključak. uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. carinska linija. carinsku liniju – i njen prelazak. Carinska roba. obaveza plaćanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. Pored ovoga. na zakonom utvrđeni način. Pitanje određivanja carinske linije je od posebnog značaja za carinsku robu. uostalom. carinska linija na nacionalnom planu obeležava carinsko područje jedne zemlje. kao predmet međunarodnog prometa. već bi to bila svaka druga roba u unutrašnjem prometu.

odnosno pristanišnih organa. predviđeno da se prelaz carinske robe izuzetno može obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj. odnosno pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj i transport određuje carinarnica uz saglasnost lučkih. odnosno carinjenja ne bi 42 . Nad takvom robom se. Ako zbog delovanja više sile dođe do sletanja vazduhoplova van pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj gde postoji carinska služba. carinskim putem će se smatrati put od carinske linije do najbliže organizacione jedinice granične carinarnice. . Sletanje i poletanje može se obaviti samo na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvoreni kao carinski prelazi. U slučaju više sile ili po potrebi. To su granični prelazi za ogranični saobraćaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora. takođe. Brodovi koji saobraćaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristaništa otvorenim za međunarodni saobraćaj i transport. . septembru i oktobru od 5 do 19 časova.u martu. da obavesti najbližu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice. onda najbliži organ unutrašnjih poslova koji obezbeđuje nadzor. Luke na moru.u aprilu i avgustu od 4 do 19 časova. tom prilikom. putnika i prevoznih sredstava. zapovednik broda je dužan. . a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja. . posadom. Dnevnim vremenom smatra se vreme: . a ako se ne nalazi na granici. Carinsko područje Roba u međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo carinsko područje. carinski granični prelaz za međunarodni železnički i drumski saobraćaj nalazi se neposredno na granici. U unutrašnjem saobraćaju na moru. graničnim rekama i graničnim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domaći ili međunarodni saobraćaj. preduzimaju odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeđenja da se pre sprovođenja postupka. Granični prelazi mogu biti otvoreni za međunarodni promet robe. odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj i transport mogu se vršiti u svako doba dana i noći. do dolaska carinskih organa.u februaru i novembru od 6 do 18 časova. Po pravilu. Vazduhoplovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na određenim mestima.3. bez odlaganja. ali su takođe propisima utvrđeni kao carinski putevi. a ako carinski organi nisu blizu. takođe se određuju od strane nadležnog organa i po predviđenom postupku. za međudržavni promet i pogranični promet. junu i julu od 4 do 20 časova. kapetan je obavezan da odmah obavesti najbližu carinarnicu koja će preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom.u januaru i decembru od 7 do 17 časova.u maju. brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. 6. Carinski gat. Ukoliko zbog delovanja više sile dođe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza.ostvarivati samo preko carinskih puteva – odnosno prelaza preko kojih se obavlja međunarodni transport. Prenos robe preko pograničnih prelaza može se vršiti samo u dnevno vreme. odnosno pristaništa na graničnim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske službe koja će obavljati poslove i zadatke iz svoje nadležnosti u odvijanju međunarodnog saobraćaja. robom i putnicima. onda najbliži organ unutrašnjih poslova. kao deo luke. Zakonom je.

Carinsko pogranični pojas na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja naše zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. carinsku liniju. Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno određuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. Odredbama Carinskog zakona utvrđeno je da carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini od 5 km kopna od obale. Carinsko područje naše zemlje obuhvata teritoriju naše zemlje. Po pravilu carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna. Isto tako dve ili više država mogu međudržavnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko područje što je karakteristično za sadašnji nivo razvoja međunarodne trgovine. dno i podzemlje tog mora uključujući i vazdušni prostor iznad njega. Suverenost naše zemlje. Carinsku liniju na kopnu čini državna granica koja je vidno obeležena.našla u slobodnom prometu. Nešto je složenije utvrđivanje granične linije na moru. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog području doći u drugo. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graničnom rekom. Tako je carinsko područje prošireno van državne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora. Carinski pogranični pojas Svaka država autonomno određuje deo područja na granici na kome važe posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka. potpada pod carinske propise koji važe na tom drugom carinskom području. ili graničnim rekama i jezerima. to granična. carinsko pogranični pojas na moru je očigledno širi od državne (carinske) linije što nije slučaj sa pojasom na kopnu u graničnim rekama i jezerima. Taj pojas naziva se carinski pogranični pojas. da fizički pređe carinsku granicu. Kako obalno more sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti. Dakle. instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). carinjenja robe i carinskog postupka (nekadašnja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). Ono je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom naše zemlje. a jezerom na način utvrđen od strane država koje se graniče sa tim jezerom. a za državu koja ga je uključila u carinsko područje “carinski priključak”. a bez naplate carine. zavisno od ekonomskih i političkih interesa prema susednim zemljama. ono predstavlja “carinski isključak”. U odnosu na državu iz čijeg je carinskog područja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu. zajedno sa njenim držaocima i vlasnicima. Odredbama važećeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije naše zemlje. kao i područje u širini od dve nautičke milje. Suverenost naše zemlje na 43 . sudska i izvršna vlast. a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora. Teže je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranični pojas na moru nego što je slučaj na kopnu. prostire se na moru i to na njeno obalno more. a time i carinska linija ide sredinom matice. računajući na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Od tog momenta ona napušta carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa. Sama definicija carinskog područja ukazuje da se ono može odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje državna vlast.4. po pozitivnim međunarodnim propisima. carinsko područje jedne države je ono područje. 6. Na graničnim rekama i jezerima granična linija. Naime. Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog područja kao osnovnog činioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora.

To znači da je ostavljena mogućnost uvođenja izvozne carine.). U ovom prostoru nadležni organi vrše kontrolu radi sprečavanja povrede carinskih. učesnika u 44 . privremeno izvežena roba. 6. Roba koja se izvozi može biti ređe podložna naplati izvoznih carina. carinsko pogranični pojas obuhvata i spoljni morski pojas.3. ali pod uslovom da je to predviđeno zakonom (na primer. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplaćuju kod najvećeg broja zemalja. nastanak i prestanak obaveze plaćanja carine. koja je najčešće proizvedena pod povoljnijim uslovima. manje serije i sl. u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije. i to se primenjuje samo u situacijama kada se želi. U nas je Carinskim zakonom predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi iz carinskog područja naše zemlje. Najveći broj zemalja se. Nastanak i prestanak carinske obaveze Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije. Dodatno opterećivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u još većoj meri otežalo njihov plasman na međunarodnom tržištu. uvozna roba je po pravilu u većini carinskih sistema podložna plaćanju carine. vraćena neprodata roba. danas. kao najpodesniji način za utvrđivanje momenta nastanka carinske obaveze. poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko državne granice koje bi se mogle učiniti na kopnu ili u obalnom moru. Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu. Ovo zbog toga što se radi o mladim privredama koje određene robe proizvode u težim uslovima privređivanja (niža produktivnost. držaoci koji ih “premeću” preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i određena carinska obaveza. ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaćanja carine. sanitarnih.moru je šira od njene državne granice. kulture. Za razliku od napred navedenog. to je u stvari prostor širine dve nautičke milje. Sa gledišta subjekta. vrlo teško nalazi kupca. računajući od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Ovakvi proizvodi. kada ne nastaje obaveza pklaćanja carine.1. postoje vlasnici carinske robe. Podložnost plaćanju carine Opšteprihvaćeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko područje jedne zemlje sprovodi odgovarajući postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. čuvari.5.5. prosvete i sl.2.5. Znači. odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu još 1921. sem ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno. Međutim. kao značajna pitanja nameću se: podložnost plaćanju carine. kada izlaze na međunarodna tržišta. U vezi sa carinskom obavezom. niži nivo automatizacije proizvodnje. koja se svodi na plaćanje carine i drugih dažbina ili davanja. štampani materijali iz oblasti nauke. izuzetno izvoznu i provoznu robu. gde se susreću sa daleko konkurentnijom robom.5. Naime. 6. Carinska obaveza Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je značajno i usko vezano za institut carinske robe. smanjiti izvoz te robe.). uvođenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka uključivanju te zemlje u međunarodnu trgovinu. pod uslovom da ona bude izričito predviđena Zakonom o carinskoj tarifi. Carinska obaveza i carinski obveznik 6. jer pored obalnog mora koje sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. 6. ne znači da takva carinska roba ne podleže odgovarajućim merama carinskog nadzora. god). pod određenim uslovima. kod zemlje izvoznice. Za sve iznete slučajeve. Njih retko primenjuju zemlje čije su privrede u razvoju. oslobađanja od plaćanja carine.

carinskom postupku, fizički momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvrđuje. Znači, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pređe carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaćanja carine. Ovo praktično znači da će se određena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi baš u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znači, primeniće se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su važili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaćen je i našim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaćanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao što su: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zaštite domaće ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definiše na napred navedene načine. Međutim, može se istaći da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se može dogoditi, kao što je slučaj u našem Carinskom zakonu, da pored prihvaćenog pravila budu predviđeni i određeni izuzeci. Tako je, recimo, predviđeno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladišta. Radi sprovođenja adekvatne carinske zaštite i jednakih uslova privređivanja, u nas su prihvaćena još dva značajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Moguće je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog područja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktički takva roba smatra izvezenom, što svakako nije slučaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog područja. Na kraju treba istaći da se pod carinskom obavezom najčešće podrazumeva obaveza plaćanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko šire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za uništenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To bliže znači da prestaje i obaveza plaćanja carine za uništenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja carine može zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaćanja carine kod mnogih zemalja različit (dan uplate carine, dan podnošenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od različitih momenata počinje da teče predviđeni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina počinje da teče od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fizički prešla carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dažbina, u svakom slučaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

6.6. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice (fizičko ili pravno) koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena. To su ona lica koja su po carinskim propisima dužna da u određenom carinskom postupku podnesu odgovarajuću dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u našem Carinskom zakonu bliže određuje i vezuje za osobu koja je: – primalac robe, – vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, – lice na koje glasi prevozna isprava, – lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, – lice koje robu unosi na carinsko područje ili iznosi iz carinskog područja, – kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim Zakonom, dužna da plate carinu i druge dažbine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizičkog ili pravnog, kojem se roba upućuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je reč o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za niz radnji u carinskom postupku: – preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog nadzora, – u vezi sa podnošenjem jedinstvene carinske isprave, – plaćanja carinskih dažbina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do odredišne carinarnice, tada će carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom slučaju roba ne dobija tretman uništene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaćanja carine, već se sprovodi odgovarajući carinski postupak u vezi sa plaćanjem carine i drugih dažbina. Pošto je status carinskog obveznika veoma važan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu naše zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzeća i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadležne uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaćanja carine su: da može uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okončanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u određenim uslovima može uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da može izvršiti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese žalbu protiv rešenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, odn. iznosa onih dažbina koje uopšte nije trebalo platiti. Dužnost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu čiji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tačne podatke o težini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvši usaglašavanje podataka iz prijave o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu režima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe
Pojam carinske robe je, razumljivo, drugačiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifičnosti definisana odgovarajućim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifična roba. Jer, po pravilu, zaključeni međunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su određeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve različite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog područja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi – predmet i cena, kod zaključenog međunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose. Znači, svaka roba koja se kupuje i prodaje u međunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode određene mere carinskog nadzora i koja se carini, može se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoženja, izvoženja ili provoženja uz učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledeće sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se može fizički pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (uključujući i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje (zaključivanjem ugovora između uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (tržišnu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novčani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak (prioritetno pravo države za sprovođenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim režimom – carinskim nadzorom (prateća komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele ma na koji način; domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja; domaća roba koja je u smislu posebnih propisa izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko područje naše zemlje, a čiji vlasnik nije identifikovan. Takođe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, - trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona može biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okončavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraćanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se može kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u našoj zemlji, ako je na redovan način izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno – trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira što se radi o domaćoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima određen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je isključena mogućnost korišćenja ove robe. Treba takođe ukazati na mogućnost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom slučaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviđena mogućnost, da ukoliko dođe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne može isporučiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeležja, bude zadržana u zemlji i bude plasirana na domaćem tržištu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog područja naše zemlje za neku stranu državu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeđenja da će provozna roba sigurno napustiti carinsko područje naše zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeđenja putem određenih garancija špeditera.

6.7.2. Vrste carinske robe
Uobičajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema načinu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaćanja carine i drugih dažbina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja
Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko područje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to može biti i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju. Pravilo je da se roba u većini slučajeva uvozno carini tek kada pređe carinsku liniju iz inostranstva i dođe u određeno carinsko područje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se može dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fizički prešla carinsku liniju, ali će je kasnije preći, ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći. To je slučaj sa robom koja se izjednačava sa robom koja se uvozi – koja i nema potrebe za fizičkim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne završi postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dažbine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, čime se izjednačava sa svakom drugom domaćom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najčešće roba domaćeg porekla, mada to može biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaćog carinskog područja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najveći broj zemalja ne naplaćuje izvoznu carinu rada olakšanja plasmana te robe na inostranom tržištu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod međunarodnih poslova ove vrste. I u našem carinskom zakonodavstvu je predviđen niz oslobađanja od plaćanja carine. odnosno kod izvoznog carinjenja – da definitivno napušta područje zemlje izvoza. za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplaćuje izvozna carina.3. odnosno dvovlasničkom prometu. malograničnom.izvozi.4. vraćanja robe pa do definitivnog carinjenja. koristi. Kod privremenog izvoza .2. izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu. ne podleže plaćanju carine. Carinska roba i karakteristike njenog prometa Zavisno od toga da li roba koja se uvozi. u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlašćene organizacije. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza . kao i rokovi zastarevanja potraživanja po ovom osnovu.izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi . Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razrađen počev od sprovođenja mera carinskog nadzora. 6. konačno zadržava u jednom carinskom području s namerom da se tu upotrebljava. Takođe je precizirano kada nastaje obaveza plaćanja carinskih obaveza. i ne naplaćuje carina. Carinska roba i obaveza plaćanja carine Polazeći od toga da li carinska roba podleže plaćanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podleže plaćanju carine i carinska roba koja ne podleže plaćanju carine.izvoza Obzirom na način uvoza – izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi . ta se roba posle isteka određenog vremena vraća u carinsko područje zemlje odakle je i izvršena njena otprema. 6.izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz . sve robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine. Carinska roba koja podleže plaćanju carine Po pravilu. Za ovu robu je karakteristično da se vlasnik robe ne menja. ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja. Naš carinski sistem. kao i drugih dažbina predviđenih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora. Ovaj promet je usko vezan za odgovarajući priliv ili odliv deviza. po pravilu.7. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba čiji se promet vrši u trgovačke svrhe.2. kao i svi savremeni carinski sistemi utvrđuje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dažbine za uvezenu robu. mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora. 6. Odredbama Carinskog zakona je predviđeno da roba koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom. Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje. Pod definitivnim uvozom . utvrđivanja carinske vrednosti. odnosno ne pređe carinsku liniju. jer se za takvu robu. takođe. a. Obaveza plaćanja carine nastaje: 49 .izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno. Provozna carinska roba.izvršenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog područja. Za razliku od uvozne carinske robe. U sva tri navedena slučaja postoje izuzetci koji su bliže regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja.2.7. Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze građani u putničkom.7.uvoza carinske robe.2.

danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta. preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi. prosvete i nauke. za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište. odnosno ako JCI nije podnesena. danom kada je roba prešla carinsku liniju.roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. potrošni materijal koji besplatno prima iz inostranstva. Za robu koja je uvezena. a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaće tržište.dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima. . Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine. filmske i na drugi način snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja. a koja se nalazi u postupku kod ovih organa. 50 .roba koja se provozi preko carinskog područja naše zemlje. televizijske. danom podnošenja JCI. ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno. roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena. Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.za robu koja se uvozi. Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista. a u našu zemlju se vraća neprodata ili što ne odgovara ugovorenim obavezama. iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje. danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto. danom stavljanja robe u promet na domaćem tržištu. . za robu smeštenu u konsignaciono skladište. organi unutrašnjih poslova) prijavili carinarnici. za robu i prevozna sredstva koju su državni organi (sudovi. . ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije. Propisima je takođe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dažbina. danom podnošenja JCI. danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta. Rok zastarelosti se prekida svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine. Plaćanju carine ne podležu još i: roba koja se izvozi. odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja. inspekcijski organi. za provoznu robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržana radi uvoza. utvrđuje se u principu na dan nastanka obaveze. odnosno danom donošenja rešenja u upravnom postupku o naplati. konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u našoj zemlji. odnosno izvozi uništena dak se nalazi pod carinskim nadzorom. danom kada je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište. za brodove kupljene u inostranstvu. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. odnosno na dan podnošenja carinske deklaracije. za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaćanja nastaje danom podnošenja JCI. a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma. Za privremeno uvezenu robu. a carinska obaveza nastaje donošenjem rešenja u upravnom postupku. za robu koja se uvozno – izvozno carini bez prelaska preko carinske linije. Tako je utvrđeno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. iznos carine i carinskih dažbina utvrđuje se danom donošenja rešenja. kao i dokumentacija koju državni organi. danom podnošenja JCI.

utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe. u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco – granica odnosno CIF luka. u carinsku 51 . 6.granica.2. dužni su da prethodno plate carinu po stopi određenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. kao preduzeća i druga pravna lica koja robu za koju nije plaćenja carina i druge uvozne dažbine otuđe. dati drugom na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe. Time je definisano da su u normalnu cenu uključeni svi troškovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko područje naše zemlje. odnosno CIF luka. odnosno CIF luke. Znači. ne može se otuđiti. a naročito: troškovi prevoza. troškovi ambalaže. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su oslobođeni od plaćanja carine. multilateralnim ili međunarodnim sporazumima. uključuju se u carinsku osnovicu. a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja prema državi. troškovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe. a rezultat su ili uobičajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim. a da su isključeni svi troškovi. a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza. daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe.b. dažbine i takse koji se naplaćuju na carinskom području naše zemlje. Tako. Carinskim zakonom se izričito navode troškovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uračunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u našu zemlju. Ukoliko se propisi lažnom dokumentacijom ili na drugi način izigraju. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu. onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekršaj i izriču odgovarajuće kaznene mere koje su veoma stroge. koji se jednim imenom mogu nazvati TPS troškovi (transportno – pretovarno – skladišni). svi troškovi. Roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. provizije posrednika. i troškovi transportnog osiguranja robe do granice. Carinska roba koja ne podleže plaćanju carine Od opšteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje mora platiti carina. osiguranja. dažbine i prevozne takse koje terete robu van carinskog područja naše zemlje. Carinska vrednost robe Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednošću robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim troškovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u određeno carinsko područje (fco granica ili CIF luka). po pravilu. postoje određeni izuzeci.1. Treba imati u vidu da se izrazom “transportni troškovi” ne obuhvataju svi troškovi koji nastaju u vezi sa upućivanjem robe kupcu od strane prodavca.8. 6. namenom). postupak carinskog vrednovanja bazira na zaštitnim carinama. između ostalih. Naime. To su. odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. 6. Troškovi prevoza i dopreme robe Ovi troškovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco . Troškovi transportnog osiguranja Dodatni troškovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su. Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i pratećim podzakonskim propisima. a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni plaćanja obaveza. uključujući i konzularne takse. čije je korišćenje bilo uslovljeno (vremenom korišćenja. odstupanja koja su uobičajena u savremenim carinskim sistemima. i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije.8. Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine i uvoznih dažbina.8.

komisiona i dr. agentska. sem ako se ovakve dažbine vraćaju izvozniku. 6. sanduci. pa se stoga uključuju u carinsku osnovicu.) uključuje se u carinsku vrednost. špediterska. standardne ambalaže (na primer: vreće. da se carinska roba mora prijaviti carinarnici. već se carine odvojeno i takvoj se ambalaži posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi. Kada osiguranje nije ugovoreno. kutije od plemenitog metala.) još van carinskog područja zemlje opredeljenja. burad. na primer. da li ga snosi prodavac ili kupac – ovi troškovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobičajenim troškovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili slične robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. koja ima funkciju zaštite robe u transportu.8. Prijavljivanje carinske robe Zakonska je obaveza.3. a ima karakter uobičajene. Troškovi pribavljanja dokumentacije Međunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe često se predviđa kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlašćene organizacije. Posredničke i komisione provizije Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek veća za iznos posredničke provizije.9. izvozi ili provozi preko carinske linije. gde je ugovorom predviđena određena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta. kožne torbe i dr. Dažbine i prevozne takse Često se događa da kupljena roba u inostranstvu bude opterećena izvesnim dažbinama (prevoznim taksama. porezom na promet i sl. 6. kao što su. bilo unutrašnje ili spoljne. odnosno do odredišne luke ili pristaništa u našoj zemlji – primena CIF – klauzule. naknada u vidu posredničke provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca. iz čega proističu i određene posledice.osnovicu se uračunavaju samo oni troškovi osiguranja koji se odnose na obezbeđenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko područje zemlje uvoza (fco državna granica).8. Pri formiranju carinske osnovice nevažno je da li je osiguranje između prodavca i kupca ugovoreno. Neće se uračunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaća kupac – uvoznik za posredovanj pri kupovini robe. 6. Troškovi ambalaže U carinsku osnovicu se uračunavaju i troškovi uobičajene ambalaže (isključena vrednost ambalaže). pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uračunava se samo naknada za njen zakup.).6. Naime. Ona se. odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju uključuju bez obzira koja ih strana –ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu. odnosno odgovarajući deo troškova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu. Sva roba koja se uvozi. S tim u vezi potrebno je istaći da se troškovi i vrednost neuobičajene ambalaže ne uključuje u carinsku vrednost robe. Troškovi ovog ispitivanja. brokerska. najčešće. kartonske kutije i sl. u carinsku osnovicu se uključuju prosečni troškovi na ime osiguranja koji odgovaraju određenoj vrsti prevoza (takve ili slične robe) u redovnom transportu.4.5.8. ovi troškovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konačne cene.). sem onih koji su već uključeni u vrednost zakupa ili cene robe. Iz tih razloga. Za ambalažu koja nije prodata sa robom i koja se vraća u inostranstvo u cilju ponovnog korišćenja. 6. 6. Takva fiskalna opterećenja u vezi sa robom uključuju se u carinsku vrednost uvezene robe. obračunava u određenom procentu od prodajne cene.8. odnosno 52 .

jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba. Tako je sadašnjim Carinskim zakonom propisano da su državni organi (sudovi. Zakonom je.pregled ličnog prtljaga. utvrđene su određene mere carinskog nadzora. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadležnih državnih organa. uskladištenje. odnosno drugoj nadležnoj carinarnici. Da bi se sprečilo neovlašćeno. koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli. Obaveza sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi. a po potrebi i pregled carinske robe. ne mogu predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. kakvoći vrednosti robe kao relevantnim elementima vođenja tog postupka. Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem. dok se ne sprovede carinski postupak. ne može se podići ispod carinskog nadzora. i dr. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom (čuvanje. Državni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka. takođe.pregled. kao i da bi se u određenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost. Sam pojam carinskog nadzora može se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti. Carinski nadzor je prateći. Naime. Neke od tih mera su: . Stavljanje carinskih obeležja od strane carinskih organa. a po potrebi i lični pretres putnika. ali su dužni da izvrše uplatu obračunate carine i uvoznih dažbina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. iako u vlasništvu uvoznika. a po potrebi i pretres prevoznih sredstava. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva.10. kako po količini tako i po vrsti. . po postupku i na način koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. 6. Carinski nadzor Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma značajna obaveza carinskih organa. To je. izvozi ili preko carinskog područja naše zemlje provozi.). posebno značajan elemenat svake carinske robe.čuvanje. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. troškovi prodaje i dr. i na taj način uvezena roba. . nastaje prelaskom robe preko carinske linije. a traje dok se ne okonča carinski postupak. nezakonito postupanje sa carinskom robom. organi inspekcije.koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice. odnosno ne završi postupak carinjenja i roba preuzme iz nadležne carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog područja naše zemlje. organi unutrašnjih poslova. predaju carinarnici. kao mera carinskog narzora se dosta koristi. u stvari. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angažovanjem carinskog radnika ili pak posredno. nema carinske robe bez carinskog nadzora. a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. mora se prijaviti graničnoj. ali po pravilu u slučajevima kada fizičko prisustvo carinskog radnika ili nije 53 .sprovođenje robe i prevoznih sredstava i .) dužni da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze. skup odgovarajućih mera koje preduzimaju (po ovlašćenju) carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fizičko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor.

a prelaze carinsku liniju. može biti u kako u drumskom i železničkom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni. . Klasičan primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe. izvozu i provozu. Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije može biti pri uvozu. Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava. . Ti izuzeci su: . otisak carinskog pečata i carinskog žiga. ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja i vođenjem odgovarajuće evidencije o carinskim ispravama. a najpoznatija su carinska plomba. Carinskim zakonom je utvrđeno da carinski nadzor obuhvata naročito: . Od opšteg pravila da carinskom nadzoru podleže sva carinska roba. odnosno prevoznog sredstva. njihova posada i putnici. službenog broja carinskog radnika i dr. prospekata. koja se vraća u nepromenjenom stanju. carinskom nadzoru obavezno podležu roba. posada. prevozna sredstva. Carinskom nadzoru podležu: . uzimanje uzoraka. gde se putem karneta TIR. posada i putnici.čuvanje i pregled carinske robe. putnici i članovi posade koji se iskrcavaju. . brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor. . vazdušni. omogućuje da carinska roba bez polaganja novčanog iznosa bude obezbeđena dok ne stigne u odredišno mesto. Zakonom je predviđen i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. poštanski).sprovođenje carinske robe.domaći i strani vojni brodovi. da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka. prevozna sredstva na moru. Nadležni direktor uprave carina propisuje način vođenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. odnosno režima uvoza i dr. odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju. fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe.carinska roba. prevozna sredstva na kopnu.domaći i strani vojni vazduhoplovi. kao na primer u drumskom transportu. Carinska obeležja su propisima definisana. vozačko osoblje i putnici koji koriste ova sredstva. 54 .pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika. Vrsta carinskog obeležja koje će biti korišćeno zavisi od vrste robe. . odnosno dok ne istupi iz određenog carinskog područja. odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove.moguće ili nije celishodno. Oni su dužni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka. po predviđenoj proceduri.pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja. Bez obzira na to što navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podležu kontroli. oblika. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifičnosti. Carinski nadzor. obezbedilo od neovlašćenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost.vazduhoplovi.brodovi organa unutrašnjih poslova. . . odnosno posade. obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe.stavljanje carinskih obeležja. kada se roba zadržava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika). međunarodnim rekama i graničnim rekama i jezerima.

8. pored faktičkih mera i neposrednog carinskog nadzora. Držaoci prostorija i prostora određenih za smeštaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. 4. 6. prema stanju robe u trenutku smeštaja. način vođenja evidencije i druga pitanja koja regulišu carinski nadzor nad robom. železničko – carinske magacine. 2.Carinski organi su obavezni da carinskurobu drže pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i puštanja u slobodan promet. mere carinskog nadzora. Ako su za smeštaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smeštaj robe pod carinski nadzor. kao i za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladištenu carinsku robu. druge prostorije i prostore. 5. odgovara podnosilac zahteva za smeštaj. rokovi ležanja. kao i postupak carinjenja. carinska smestišta. konsignaciona skladišta. u navedene oblike smeštaja odobriće se samo ako su ispunjeni ti uslovi. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. 55 . kao i neovlašćeno raspolaganje carinskom robom. Sve te isprave omogućavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajućim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novčanog obezbeđenja i dr. kao i za carinu i druge uvozne dažbine. carinska skladišta. u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajućim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. carinska prijava za uvoz i provoz robe. Smeštaj carinske robe Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. Vlada propisuje postupak i bliže uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smeštaj carinske robe pod carinskim nadzorom.) postigne adekvatni carinski nadzor. slobodne carinske prodavnice. da uvek i bez teškoće mogu identifikovati i utvrđivati pravo stanje stvari. ako se roba kod njih uskladištava. preduzetog od strane carinskih organa. ali i da spreče neovlašćeno rapolaganje tom robom. slobodne zone i carinske zone i 10. Ovu obavezu organi carinske službe izvršavaju tako što carinsku robu neposredno drže ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih držalaca. carinska propratnica i dr.Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama međunarodnog robnog transporta preko carinske linije. 9. 7. odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. količina i vrednost). To se postiže putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe. centralna skladišta. odnosno izlaska ove robe iz carinskog područja naše zemlje. 6. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima može držati roba pod carinskim nadzorom. Carinska roba može se smestiti u: 1. 3. zatim sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i dr. kao što su: karneti TIR i ATA. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor su uređeni smeštaj carinske robe. Za robu smeštenu u drugim prostorima i prostorijama. Smeštaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrđivanje bitnih činjenica o robi (vrsta. Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smeštaj carinske robe. da roba doista neovlašćeno ne dođe na određeno carinsko područje bez naplate carine. način vođenja evidencije.11.

carinski magacin Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju. propisan je postupak otvaranja carinskog skladišta. Uz zahtev za otvaranje. U opravdanim slučajevima.Rokovi ležanja carinske robe koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje su takođe propisani.11. Železnica je obavezna da za smeštenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. carinskom skladištu.1. Železničko . domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog područja naše zemlje provozi. U prostorijama u kojima se održavaju međunarodni sajmovi. Ako držalac carinskog skladišta u određenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke. odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo.po rešenju carinarnice. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko – carinskog magacina. 6. razume se da u carinsko sladište može biti smeštena uvozna neocarinjena roba. domaća roba. Carinarnica može. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u određenom roku. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. Ukoliko se ne izvršavaju obaveze.2. odnosno Jedinstvene carinske isprave. Po isteku određenog roka. Pošto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladištenja robe. Propisima je takođe utvrđena obaveza držaoca carinskog skladišta da se mora pridržavati obaveza utvrđenih Carinskim zakonom i pratećim propisima. carinarnica može svojim rešenjem privremeno zatvoriti skladište i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka. rešenjem privremeno zatvoriti železničko – carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. . rokovi ležanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim slučajevima biti produženi zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. prema dokumentima na osnovu kojih se unosi. U železničko – carinskom magacinu. odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto ili . carinskom smestištu ili u drugim prostorijama. Carinska roba smeštena u železničko – carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe. carinarnica donosi rešenje o njegovom zatvaranju. Smeštaj robe u magacin vrši se odvojeno. Za opremu koja se uvozi. odnosno prostorima. Prostorije za ovu namenu određuje železnička stanica u saglasnosti sa carinarnicom. rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana.11. odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava. carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor. Carinsko skladište Sam naziv carinsko skladište dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smeštaj robe pod carinski nadzor. i mora biti vidno obeležena odgovarajućim natpisom. namenjen za smeštaj carinske robe. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. Držalac železničko – carinskog magacina je obavezan pridržavati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih pratećih propisa. koji koristi i kojim upravlja preduzeće ili drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe. Roba smeštena u železničko – carinskom magacinu može se podići: -.ako se roba vraća u inostranstvo. rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci. Znači. podnose se odgovarajuće 56 . 6. rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana. carinarnica preuzima i prodaje robu. ako je konstatovala da se držalac ne pridržava zakonskih obaveza. prenese u slobodnu ili carinsku zonu. Za otvaranje železničko – carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. ako po zahtevu stranke.po izvršenom carinjenju.

na uvoznoj robi smeštenoj u smestište mogu se preduzimati mere i radnje nužne za čuvanje carinske robe.smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz. U carinskom skladištu dozvoljeno je.isprave. . po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestišta. s tim da carinarnica komisijskim putem utvrđuje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. Roba se smešta u carinsko skladište u slučaju: .smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva. Za robu smeštenu u carinsko skladište. Za držaoca carinskog skladišta je takođe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeležava na način kojim se carinarnici omogućava sigurno sprovođenje mera carinskog nadzora.preneti u drugo carinsko skladište ili u slobodnu. sortiranje. .smeštaja robe upućene u skladište. Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika. Carinarnica. obaveza je držaoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Obaveza je držaoca carinskog smestišta da za uskladištenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom. kao i . odn. uz prethodno odobrenje carinarnice. . 6.vratiti u inostranstvo.uvozno ocariniti.uvozno ocariniti. korisnika uvezene robe. alkoholisanje.uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja. odnosno carinsku zonu. Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu nadzorničkog dokumenta. . Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni.uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja. a kontrolu robe u carinskom smestištu vrši najmanje jednom u šest meseci. takođe. preneti u drugo carinsko skladište. 57 . može se: . konsignaciono skladište ili slobodnu. Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište. carinsku zonu. .3. vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku.11. Carinsko smestište Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđen. čišćenje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom “carinsko skladište” i nazivom držaoca.istovara iz vazduhoplova. pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe. Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se: . . carinskog skladišta ili carinskog smestišta na osnovu rešenja carinarnice. reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzeća.istovara iz broda. Na otvorenom prostoru carinskog skladišta može se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije. denaturisanje. Nadležna carinarnica. carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladišta.uputiti u inostranstvo. . u praksi se u carinskom smestištu čuvaju sirovine. prepakivanje. Propisima je utvrđen postupak otvaranja i rada carinskog smestišta. smeštaja robe koja se premešta iz železničko – carinskog magacina. . carinsko smestište.

Carinska roba koja je smeštena u konsignaciono skladište može se konačno razdužiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladišta. drugo konsignaciono skladište. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice. Procedura otvaranja konsignacionog skladišta je takođe precizno propisima regulisana. Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi. koja se ne prodaje zajedno sa robom. količne i vrednosti. Ako se smešta roba u ambalaži inostranog vlasništva. Ako se roba iz konsignacionog skladišta prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladište. za svaku pojedinu stranu firmu. Za smeštaj robe u konsignaciono skladište. kao i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništiti pod carinskim nadzorom.Obaveza držaoca skladišta je da zamenjene aparate. radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaćem tržištu. a komisija koju imenuje carinarnica da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište. da sačini zapisnik. Držalac konsignacionog skladišta dužan je da robu smesti u skladište odvojeno po vrstama. aparata. držalac skladišta podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj robe sa propisanim ispravama. uređaja. nadležna carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu. Konsignaciono skladište Konsignaciona prodaja robe je specifičan spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor rešen na poseban način. odnosno carinsku zonu. koji se moraju vratiti u inostranstvo. Tako. u odobrenju carinarnice moraju se naznačiti i vrsta i vrednost ambalaže. Držalac skladišta može takođe izdavati iz konsignacionog skladišta. koje otvara preduzeće ili neko drugo pravno lice. ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe. registrovano za spoljnotrgovinski promet. Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilažu i druge propisane isprave. uređaje.4. Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor.6. osim aparata. ako je roba odvojeno smeštena i ako se evidencija o robi vodi posebno. Prodaja robe iz konsignacionog skladišta vrši se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi držalac konsignacionog skladišta. uređaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladišta. mora u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za njegovo otvaranje. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište. instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac ovog skladišta prodaje. 58 . u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta. odnosno prostoriji držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji. Pravo je držaoca konsignacionog skladišta da može iz svog skladišta izdavati. ali uz prethodno odobrenje carinarnice. aparate.11. pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku. U postupku sa carinskom robom koja se smešta u konsignaciono skladište carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu vrste. čije proizvod po zaključenom ugovoru držalac skladišta prodaje. kao i ukupna vrednost robe. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj. instrumenata i delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu. carinsko smestište. carinsko smestište i dr. pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku. uz pregled propisanih isprava. rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina. na zahtev držaoca konsignacionog skladišta. železničko – carinski magacin i slobodnu.

smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti. takođe. može se vratiti u inostranstvo. mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica. dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili će carinarnica. . ocariniti. ispravi o knjiženju.količini robe. Ako držalac skladišta u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke.broju Jedinstvene carinske isprave. u času zatvaranja.11. nad robom u konsignacionim skladištima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeđuje sigurna kontrola nad uskladištenom carinskom robom. ako su se stekli uslovi.stranoj firmi. strane jahte. carinarnica je obavezna da vrši redovan pregled konsignacionog skladišta. strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom). . obavezna da vodi odgovarajuću propisanu evidenciju o robi smeštenoj u ovakvim skladištima. carinarnica pokreće postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu. a ako se utvrdi višak robe. . od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište. Carinarnica je dužna da. Ako je u pitanju roba štetna ili opasna po životnu sredinu. . kao i komisijskim 59 . . Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje Specijalizovana skladišta strane i robe domaće proizvodnje služe za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi.nazivu robe. ukoliko se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. carinarnica na osnovu sačinjenog zapisnika nalaže držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj odnosne robe u konsignaciono skladište. pri čemu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktičkom stanju robe sa evidencijom u skladištu. merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno oštriji. rešenjem privremeno zatvori konsignaciono skladište i odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. u okviru svoje nadležnosti. Postupak otvaranja ovih skladišta je zakonom i pratećim propisima precizno regulisan. iz razloga vođenja efikasnog carinskog postupka. da se posluje robom inostranog partnera. Tako su utvrđene obaveze držaoca konsignacionog skladišta da evidencija o robi koju vodi mora da sadrži podatke o: . najmanje dvaput godišnje. Ukoliko je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem ovakvog skladišta.tarifnom broju i tarifnoj oznaci.broju rešenja carinarnice o uskladištenju carinske robe. propis o evidenciji robe.5. od ulaska robe na carinsko područje naše zemlje do njenog konačnog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladišta.Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladišta tj. 6. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta.vrednosti robe. Carinska služba. Pored vođenja propisanih evidencija. Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu. Ukoliko nadležna carinarnica na osnovu zahteva i priloženih isprava. s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana. Carinarnica je.držaocu konsignacionog skladišta. . .

Evidenciju vodi držalac centralnog skladišta. Uz zahteve za otvaranje centralnog skladišta carinarnici se podnose i proisane isprave. . konsignacionih skladišta i dr. 60 .vrednost robe. U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava. Centralno skladište Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nužno zahteva određeni carinski prostor gde se smešta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica. Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledeći podaci: o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji te robe. Pored toga.broj izlaznog lista. . a crinarnica vrši nadzor nad njim i potrvđuje smeđtaj robe u njemu.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta.pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.6.tarifna oznaka robe. a carinarnica kao i u napred navedenim slučajevima davanja saglasnosti. Držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje obavezan je da se pridržava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. . fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište.količina. .naziv prodavnice u koju se roba upućuje. carinarnica postupa kao i u slučajevima poslovanja železničko – carinskog magacina.11. . .broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta.podatke o držaocu skladišta i licima s kojima je zaključio ugovor o prodaji robe. prethodno komisiski utvrđuje da li su ponuđene prostorije za ovu namenu podesne za smeštaj robe. registrovanom kod nadležnog privrednog suda za držanje slobodne carinske prodavnice. Propisima su takođe regulisani poslovi evidencije. kao i roba domaće proizvodnje namenjena za istu svrhu.vrednost. . U protivnom. carinskih skladišta. Držalac skladišta je dužan da robu smeštenu u njemu drži odvojeno i da je vidno obeleži. Sam naziv skladišta govori da se u cantralno skladište može smeštati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama. Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeđuje se preko centralnih skladišta. odn.naziv robe. . 6.naziv robe. carinskih smestišta. kao i carinski postupak sa robom. broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture. izdaje odobrenje za otvaranje skladišta. za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici. dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži: . Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću ili drugom pravnom licu. .količinu. odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom. odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište .podatke o ispravi o knjiženju i .tarifnu oznaku. .broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i . .

naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje. slobodna carinska prodavnica može se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe. a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladišta predviđenih zakonom. Kao i za dosada navedene prostore i prostorije. Procedura njihovog otvaranja je dosta složena. Po prijemu zahteva. zatim priloženih isprava i zapisnika komisije carinarnice. . odnosno odobrenje organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja drzavne granice. ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje. otvorenim za međunarodni saobraćaj. ali sada kroz njeno razduženje. komisijski utvrđuje da li su prostorije namenski podobne. Roba se upućuje iz centralnog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sdarži sledeće podatke: . Na vazduhoplovnim pristaništima. u cilju sprovođenja mera carinskog nadzora. odnosno u međunarodnim vazdušnim pristaništima ili međunarodnim lukama ili rečnim graničnim pristaništima.11.specifikacija strane robe i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. zatim drugim graničnim prelazima. ugovor o korišćenju prostorija. . nadležnoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa. Na osnovu podnesenog zahteva. odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice. Pošto se radi o objektima koji se grade na zemljištu gde se vrši i kontrola kretanja putnika. kao i uslovi pod kojima se to čini. Postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište je istovetan kao i kod zaduženja. 6.količinu. odn.vrednost. . Ako carinarnica oceni da je neophodno može. kao i postupak carinarnice za slučaj nepridržavanja obaveza iz zakona. . ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe. Nadležna carinarnica overava dostavnice koje je sačinio držalac skladišta. nadležna carinarnica donosi rešenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice.tarifnu oznaku i . Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici 61 . Treba istaći da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice. Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom.Obrazac je numerisan. propisana je obaveza vođenja evidencije. a obavezno ga overava carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. carinarnica. Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice. a na teret centralnog skladišta. kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe. kao i u lukama i pristaništima gde se obavlja međunarodni saobraćaj.vrstu robe. kao i u napred navedenim slučajevima. radi njihovog razduženja.7.skica i tehnički opis prostorije i objekata. pored carinske kontrole. za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost. . Slobodna carinska prodavnica Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graničnim prelazima. . odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom.

Domaća neprodata roba se dostavnicom vraća u unutrašnji promet. . u lukama i pristaništima.naziv skladišta. Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi. Prilikom smeštaja robe i carnskog nadzora nad 62 . količine i vrednosti smeštene i prodate robe. a putnicima koji dolaze u našu zemlju. Postupak uskladištenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika.broj dostavnice i datum izdavanja. putnicima koji odlaze u inostranstvo.naziv firme držaoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje.naziv strane firme vlasnika robe. fleksibilno rešio pitanje nadzora nad robom. jer se roba ne opterećuje troškovima ležarine i eventualne manipulacije sa robom. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu. Druge prostorije i prostori Carinski zakon je. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domaću. Neprodata strana roba. posle obavljene carinske kontrole. posle obavljene carinske komtrole. korisnika. imajući u vidu ekonomske interese privrede. na graničnim prelazima. roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak.cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu i . privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici. tarifnu oznaku Carinske tarife.11. kao i ekononičnije čuvanje robe pod carinskim nadzorom. a izuzetno i u tuđem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen.nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladišta. putnicima koji odlaze u inostranstvo. 6.tarifni broj. u kome se navodi u koje prostorije. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati: na vazduhoplovnom pristaništu. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu preko carinskog područja naše zemlje. . za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorničku ispravu podnosi se i pismeni zahtev. posle obavljene carinske kontrole. odn. Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji. Carinarnica takođe vodi registar overenih listova kartoteke. . U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste. dostavnicom držaoca skladišta. odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. . Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika.naziv robe. pre carinske kontrole. Po pravilu.upućije se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu. Dostavnica sadrži sledeće podatke: . na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon – blokova preko registar kase.8. putnicima koji odlaze u inostranstvo. . . Ovo je veoma razvijen oblik ukladištenja carinske robe i sprovođenja mera carinskog nadzora koji je najekonomičniji. .količinu. Rešenjem o smeštaju robe određuju se prostorije i prostori za smeštaj robe. Naime. može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti. to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasičnu proceduru odobravanja korišćenja prostorija za smeštaj robe od strane carinarnice. smeštajem u druge prostorije i prostore. odnosno prostore će roba biti smeštena. Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. pre obavljanja carinske kontrole. zatim rok ležanja robe kao i mere carinskog nadzora. a odvojeno za stranu robu. pre obavljenje carinske kontrole. Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica.

Slobodne i carinske zone Slobodne i carinske zone. na osnovu zaključenih ugovora sa držaocem. 63 . količine i vrednosti. hanze. nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo. čiji se. industriskim i trgovačkim centrima itd. kakve danas poznajemo. luke. kao mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces. ali po stopama carine za gotov proizvod. već i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja članica. gilde i druga udruženja trgovaca određivali. niti se plaćaju carinske dažbine. Ova dažbina s plaća na opremu. dažbinama. Ako je vrednost učešća domaćeg uloga (sirovina. pošto roba stiče status robe domaćeg porekla. slobodna zona mora da bude ograđena. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni. to jest. U slobodnij zoni se ne može vršiti promet robe na malo. Samim tim. na osnovu zahteva preduzeća koje će držati i upravljati poslovima slobodne zone. pa držalac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smešta u zonu. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za držaoca i svakog korisnika. taksama i nametima. Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima. mora izvesti. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogućnosti sprovođenja mera carinskog nadzora nad njom. na robu se ne primenjuju režimska ograničenja. kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama. zanatlija i trgovaca. vršiti u treće zemlje. na vazduhoplovnim pristaništima. Roba smeštena u slobodnu zonu može se.11. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste. reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) veća od 50 % ukupne vrednosti robe. pristaništa i mostove i ograničavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima.robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestištima. otvorenim za međunarodni saobraćaj.5 %. predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se začinje u feudalizmu – buržoaske klase protiv privilegija i ograničenja vlastele koja je držala gradove. U tim delovima bila je ograničena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaćanja navedenih nameta. koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. U svetu se pod izrazom “slobodna zona” podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo. Slobodna zona se otvara rešenjem Vlade. osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe. zakonom propisani deo. osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0. Međutim u svakom slučaju.9. uvesti na naše carinsko područje. carina i druge uvozne dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente. sirovine i reprodukcioni materijal. Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama. Obzirom na sve veću ekonomsku moć mlade klase. koja se uvozi u carinsko područje zemlje. puteve. sprovodi se postupak carinjenja. Pored držaoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone. Na ovome mestu biće reči o slobodnim i carinskim zonama na način predviđen našim propisima. za nju se ne pribavlja pravo na uvoz. Da bi ove mere mogle da se sprovode. bez obzira na učešće domaćeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe. odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan. da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom “slobodna zona” i nazivom njenog držaoca. 6. a trgovina se obavljala slobodno na način kako su gradski saveti. na magistralnim putevima. a ne plaća se na robu namenjenu širokoj potrošnji koja će se iz slobodne zone uvesti na naše tržište bez podvrgavanja proizvodnom procesu. akciza i porez na promet. Uvoz. gde se poveljama priznavao poseban režim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje. Zbog toga se do današnjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv “free ports” kao naziv za slobodne i carinske zone.

pakovanje. u carinskoj zoni se mogu obavljati uobičajene pripreme robe za tržište. na osnovu zahteva preduzeća.Ako se roba proizvedena u zoni izvozi. dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome. jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godišnje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. markiranje. kao i u slobodnoj zoni. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom. držaoca. Vlada. 64 . robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe. rastavjanje i uzimanje uzoraka. otvorenim za međunarodni saobraćaj i robno – transportnom centru. rešenjem daje saglasnost za otvaranje zone. merenje. što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne neocarinjene robe. Carinske zone su predviđene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci. Postupak otvaranja carinskih zona je identičan postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. vazdušnom ili rečnom pristaništu. nije ograničen. izdati uverenje o zonskom poreklu robe. tj. egaliziranje. Inače. roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smeštaja u zonu i zavesti u evidenciju držaoca ili korisnika zone. Ova okolnost je izuzetno važna za držaoce slobodnih zona. a na osnovu uverenja nadležne uprave carina da su ispunjene mere za sprovođenje carinskog nadzora. sastavljanje. rok ležanja robe u carinskoj. carinska zona mora biti ograđena. na zahtev izvoznika. Osim navedenih aktivnosti. kao što je sortiranje. carinski organi će. U slučaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti.

tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama. vaganje. uglavnom. za uvoz iz zemalja u razvoju i sl. daje nalog špediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. retki jer se nalozi obično daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata.7. poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja. U nekim špedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport. — istovar/iskrcaj robe. formiranje dokumentacije o oštećenju. u organizovanju dopreme. Sama organizacija funkcije uvoza nije identična u svim našim preduzećima za međunarodnu špediciju. u stvari. Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. teleksom ili telegramom. e-mailom. a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim. na taj način. dostavljenu mu dispoziciju i da predloženi posao može odbiti. no u tom slučaju je dužan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. Takvi formulari imaju već odštampane rubrike koje uvoznik popunjava i. zavisno od dispozicije komitenta. — carinjenje.po njihovom nalogu . zatim da obavi sve poslove oko carinjenja. prijema i dostave uvoznih pošiljaka komitentima ili . po pravilu. — disponiranje. npr. međutim. poslovnica za uvoz južnog voća. špediter ne snosi odgovornost za eventualno pogrešno tumačenje usmeno primljene dispozicije. U takvom slučaju preporučuje se da špediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno. za uvoz iz istočnih zemalja. za avio-transport i sl. telefaksom i sl. a ako to i nije slučaj.). a ako to ne bi uradio. poslovnica za uvoz hemikalija i sl. Članom 10. doleđivanje itd. Ipak. osim kontakata sa postojećim i potencijalnim komitentima. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi. naravno preporučenim pismom ili na drugi dokazni način (elektronskom poštom. telefonom. —aviziranje (obaveštavanje)i prijem robe.0. — otprema komitentu i — fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji. — osiguranje.krajnjim korisnicima. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik. Dispozicija predstavlja nalog špediteru da izvrši jedan određeni posao. a u nekim špedicijama takvo svojstvo nema. ili pak prema komitentima. daje potrebne podatke špediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan način. 7. špediter retko odbija posao iz svoje 65 . Naravno da špediter nije dužan prihvatiti primljenu. Dispozicija se obično daje na posebnim formularima (prilog 7) koje špediteri sami štampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima. Pri izvršavanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo često treba i da osigura robu u transportu. odnosno artiklima (npr.). Dispozicija Jedan uvozni posao počinje. u svakom slučaju. što sve zavisi od veličine samog preduzeća i obima poslova koje obavlja. Opštih uslova predviđeno je da nalogodavac može dati dispoziciju i usmeno. svesti na obavljanje sledećih tehnoloških operacija: — pozicioniranje. Kad špediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zaključen ugovor o špediterskom poslu. prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). telefaksom. još istog ili sledećeg radnog dana. uskladištenje. Takvi slučajevi su. U nekim preduzećima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra.). odnosno. POSLOVI UVOZA Poslovi funkcije uvoza u preduzeću za međunarodnu špediciju mogli bi se. u ovom slučaju dopremu robe iz inostranstva.

u stvari. Prema tome. vaganje. izvod iz kupoprodajnog ugovora. obično obimnijeg posla. a ako ih ne 66 . zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku. ugovor o špediterskom poslu se smatra zaključenim ako špediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. razna uverenja. U tom slučaju dispozicija predstavlja. Špediter je dužan da primljenu dispoziciju odmah pažljivo prouči te da. npr. Oni se obično zaključuju kod specifičnih transporata. znak. vodeći računa o interesima nalogodavca i o tome će ga. ekspresno . carinskih. dispozicija mora sadržavati podatke o robi (njene karakteristike. fakturu. avion. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zaključka. pakovanje i sl. težinu. brzovozno. — podaci o uslovima i načinu dopreme. rok isporuke. nalogodavac treba da u dispoziciji naznači iznos na koji špediter treba da osigura pošiljku. kao dobar privrednik. — podaci o osiguranju i — ostali podaci. naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet. čim to bude moguće. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja. potvrdu o prijemu ponude špeditera i način perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude. iznos zaključka. i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. količinu i vrednost robe kao i način pakovanja. kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi sa ovom otpremom. postupiti kako najbolje zna. te. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. naziv na stranom jeziku. ako špediter to i ne bi uradio. a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvršenje date dispozicije. poreskih i drugih administrativnih organa. teleksa i telefona).). doleđivanje. sporovozno. doprema određenim brodom. što se redovno i radi. daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora. nalog za uskladištenje. faksa. postoje i okvirni ugovori kojima se regulišu odnosi između špeditera i njegovog komitenta. prema zahtevima prevoznika. misli na prijavu o zaključenom poslu.delatnosti. kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika). distribuciju. ako je pošiljku potrebno osigurati. Prema članu 6. U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od slučaja. na kojoj relaciji i od kojih rizika. Ukoliko traženje objašnjenja ne bi bilo moguće. u slučaju da je ista nejasna li nepotpuna. dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter potvrdi prijem dispozicije. uslove plaćanja i sl. Opštih uslova obavezuje nalogodavca da špediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu. kamion) i na koji način (npr.ukoliko se radi o prevozu železnicom). odmah zatraži od nalogodavca potrebna objašnjenja. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovački naziv. jer je taj podatak važan pri određivanju pomorske vozarine. Špediter vrši osiguranje pošiljke samo na izričiti nalog u dispoziciji. u prvom redu. špediter će. Prema tome. Dispozicija može uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu špediterovu ponudu za konkretan posao. železnica. Opštih uslova. nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod. prijem i preuzimanje robe. Te isprave nalogodavac najčešće prilaže uz dispoziciju. eventualno. onda je kod pakovane robe poželjno da komitent navede i zapreminu. no kod izvršenja takvog. po mogućstvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila. Međutim. vrednost franko granica naše zemlje. tačan zahtev u pogledu njene otpreme. Osim ovakvih konkretnih ugovora. uzimanje uzoraka i sl. Tu se. i obavestiti. odobrenja (uvozna dozvola) i sl. Zatim. U okviru podataka o uslovima i načinu dopreme robe. nalogodavac treba da navede adresu isporučioca (pošiljaoca). Član 12. ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledeće četiri grupe: — podaci o robi (stvarima). Inače.

obično na polutvrdom kartonu.2. kao što je i uobičajeno u trgovačkom dopisivanju. on tek tada definitivno otvara pozicioni broj. Inače. 7. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu košuljicu (mapu. a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije. U prepisci sa eventualno uključenim korespondentima. To je tzv. te u tom slučaju dotični špediter i ne otvara poziciju. Pri tom se mogu razlikovati dva slučaja: — da je komitent sam izričito propisao način dopreme i prevozni put. Takve košuljice štampa svaki špediter za sopstvene potrebe. Neka preduzeća međunarodne špedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku). dati odgovarajuća uputstva 67 . a u nju se odlaže dispozicija. U prvom slučaju tarifna funkcija će instradirati robu prema zahtevu komitenta. evidencioni broj. koja ga poslovnica (referada) obrađuje. Troškove špeditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. već istu samo evidentiraju (privremena evidencija). Način izbora brojeva takođe je različit u pojedinim špediterskim preduzećima. osim ako on nije učinio očitu grešku koja bi išla čak na njegovu štetu. U takvom slučaju nalogodavac mora špediteru isplatiti naknadu za već učinjene usluge. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti.). u praksi se ponekad događa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego što je i došlo do njegove realizacije. Disponiranje Nakon što referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije. Naime. a ako dotično odelenje ima više poslovnica (referada). 15. dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije. unapred propisanih oznaka može se bez teškoća prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajućoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. U takvom će slučaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja. te takva dispozicija dobija samo tzv. kada špediter primi obaveštenje od isporučioca ili njegovog špeditera da je roba otpremljena. sa sadržajem rubrika koje njemu najviše odgovaraju. od kojeg se obično rastavlja crticom (»-«). karakteristični broj koji se obično stavlja ispred rednog broja pozicije.priloži. odnosno. posao te poslovnice u 2004. tranzit i sl. godini. Na osnovu takvih ili sličnih. Iz košuljice treba da se vidi celokupan tok posla.1. naravno da je potrebno da se špediter poziva i na njihove oznake. pozicionoj knjizi. davanja uputstava kako da se disponira roba. 7. mantil). — da je to ostavio na volju špediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz. kao i naknadu za time prouzrokovane troškove (čl. zatim iz koje je godine. izvoz. a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zaključka. tj. godini (4) i da je obrađuje druga poslovnica (2). dok broj iza toga označava 123. te će prema datom slučaju instradirati robu. naravno ako je to još uvek moguće. tj. korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. Opštih uslova). Tako bi npr. ili u posebnoj kartoteci. Pozicioniranje Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. Tarifna funkcija će pažljivo proučiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi. špediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. Može se dogoditi da nalogodavac povuče datu dispoziciju jer je odustao od posla. u čije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. a špediter je dužan da po takvoj izmeni postupi. kombinacija U-42-123 mogla značiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004.

a jedna po određenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva. u takvom slučaju će se instradiranje ograničiti na eventualno određivanje prevoznog puta i tarifsko naznačenje vrste robe. u špediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraćaj »Regenhardt« koji se štampa u Hamburgu. zbog toga se takve pošiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati. vezano za instradaciju. a jednu kopiju svakodnevno špediter dostavlja osiguravatelju. kao i u hitnim slučajevima. kraće rečeno. Tom prilikom će ujedno definisati i mesto carinjenja. imajući u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva). 7. ekspresno ili avionski. »privremeno pokriće«. podaci o prevoznom sredstvu itd. poštu. kamion.). jedna kopija opoziva dostavlja se obično i komitentu. Budući da špediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu još poznati svi podaci potrebni za sprovođenje postupka osiguranja (tačna količina. unosi raspoložive podatke o toj pošiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. te dati i druga potrebna uputstva koja su nužna za nesmetanu realizaciju prevoza. Inače. Prilikom instradiranja komadnih pošiljaka naročito će se voditi računa da se takve pošiljke uključe u zbirni promet. engleski. Osiguranje Nalogodavac može u dispoziciji zahtevati da špediter osigura robu za vreme prevoza. nije ništa posebno propisao već je to ostavio na volju špediteru da on organizuje dopremu. tj. vrednost. kada i na koji način treba da otpremi prodatu robu. Osim originala koji se dostavlja dobavljaču. U tom slučaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba pošiljku da osigura protiv uobičajenih i zatraženih rizika. zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja će izvršiti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje. tarifna funkcija će odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (železnicu. a koji je jezik u kojoj zemlji trgovački jezik može se utvrditi na osnovu raznih pomagala. Tako će kod železničkog transporta tarifna funkcija u instradaciji tačno naznačiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje pošiljka prolazi kako bi se isključila. brod. zavisno od toga kome sve špediter treba da dostavi kopije tog opoziva. Najzad. već se stavljaju u tzv. odnosno. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vrši tzv. Ako komitent. a može i kombinovano). na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti. stranom špediteru koji će pošiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru. reekspediciju i sl. Funkcija uvoza šalje opoziv dobavljaču preporučenim pismom. špediter odmah po prijemu dispozicije koja sadrži i nalog za osiguranje. Nakon što tarifna funkcija na opisani način da uputstva za instradiranje. te eventualno i krajnjem korisniku. Pri tome špediter treba da pazi na kojem jeziku će dati transportne instrukcije (opoziv). daje instrukcije inostranom isporučiocu (dobavljaču) kako. »knjigu pokrića« koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj. dok se barem jedna kopija odlaže u pozicionu mapu. kopija se obično dostavlja špediteru u zemlji dobavljača. Opoziv se piše u više kopija. španski). a u prekomorskom transportu. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. vraća funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima. francuski. a obaveštenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom. Prema zaključenom sporazumu.3. »u pokriće«. rok dopreme. te mogućnost dobijanja refakcija. no najveća korist se postiže dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje železnica. avion. Takve pošiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta. odnosno oblikuje optimalan transportni lanac. vrstu robe i način pakovanja.komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu. italijanski. To se radi na posebnim formularima koje svako špeditersko preduzeće štampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovačkih jezika (nemački. špediteru u nekoj luci koji će pošiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora. Pojedina špediterska preduzeća imaju sa osiguravajućim društvima sklopljene specijalne sporazume.). Podaci se unose kopiranjem. odnosno smanjila mogućnost pogrešne primene tarifa. 68 . opoziv robe.

broj vagona. Osiguravatelj u primljenoj ponudi obračunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule. po pravilu. 15-dnevno. Naročito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zaštićena u transportnom procesu. obavezan da obavesti kupca. kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac.2. te odgovarajuće podatke o transportnom sredstvu (reg. Kada špediter primi ovakvo obaveštenje funkcija uvoza definitivno osigurava pošiljku na način opisan u poglavlju 6. ime broda i sl. odnosno ocariniti.naravno . Doprema robe Doprema robe vrši se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora. brodar. Sporazume o »privremenom pokriću« mogu sa osiguravajućim društvom sklopiti i pojedine veće proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge špeditera. zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. Na osnovu dobijene dispozicije špediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporučiocu što je opisano u ovom poglavlju pod 6. naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. vrednost pošiljke. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno špediteru uz istovremeno zaduženje premije. mesečno). bruto i neto težinu. Ako je roba prodata »franco skladište prodavca«. Formular ponude je sastavljen tako da ujedno služi i kao polisa. odnosno njegova špeditera. Ako postoje kakve nejasnoće ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama.Privremeno pokriće može se postići i dostavom posebne prijave. ona strana iz ugovora o kupoprodaji. o svakoj otpremi robe iz dotične kupoprodaje. u načelu. koja je . nedjeljno. prilog 7). Sprovođenju osiguranja treba posvetiti posebnu pažnju. Na osnovu zahteva komitenta špediter može organizovati praćenje robe za vreme prevoza ili pak vršiti povremeno obaveštavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica. a ako je npr. i sve to uz navođenje pozicije našeg špeditera. Posebnim 69 . dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac. onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje kupac. avio. odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca.ili auto-prevoznik) dužan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz. Npr. već prema tome kako je utanačeno. te potpisuje polisu i stavlja svoj pečat. Inače. Formulare ponude (polise) štampa svako osiguravajuće društvo za svoje potrebe (v. uvozna roba može biti dopremljena u našu zemlju raznim transportnim sredstvima. Aviziranje i prijem robe Kupoprodajnim ugovorom dobavljač je. 7.). Na to je on obično posebno upozoren od strane našeg špeditera u opozivu u kojem se traži da teleksom (telefaksom) saopšti datum otpreme. 7.5. špediter treba da od komitenta zatraži potrebna objašnjenja. Na osnovu tih isprava carinarnica određuje gde će se roba smestiti. broj kamiona. odnosno manifest). prodaja ugovorena »franko uputno mesto« onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje prodavac. broj komada.opet u skladu sa ugovorom.3. koja plaća prevozne troškove. Svaki prevoznik (železnica. pristupa definitivnom osiguranju pošiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. Kad špediter od inostranog isporučioca ili korespondenta dobije tačne podatke o određenoj pošiljci.4. Pravo biranja prevoznog sredstva i načina prevoženja ima. Plaćanje premije i obračun između špeditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obračunate premije u jednom obračunskom periodu (npr.

Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu). Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) pošiljci. uputnoj stanici) onda vozar o prispeću obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. a sve okolnosti pribeležiti u pozicionoj mapi. Ako se mesto carinjenja poklapa sa odredištem pošiljke. Ako se pošiljka carini u mestu prispeća (odredištu. odnosno špeditera koji prema zabelešci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju. Kod vagonskih pošiljaka špediter često u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. ona će otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloživih podataka iz prevozne isprave. evidentira prispeće i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji. Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvrđuje na koju se poziciju odnosi ta pošiljka. npr. odnosno kolska dangubnina. telefaksom ili telefonom. i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane troškove. tada primalac pošiljke iskupljuje prevoznu ispravu. Ako o tome nema nikakve zabeleške u prevoznoj ispravi. Uvozna referada treba prilikom prispeća da utvrdi da li je pošiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano. uz napomenu kada se približno može očekivati da će u kopnenom transportu roba preći granicu naše zemlje. tj. funkcija uvoza će na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotična pošiljka. Zatim će se najbržim putem zatražiti dodatne instrukcije od uvoznika. kod kojih je pošiljalac u tovarnom listu odredio špeditera za obavljanje carinskih radnji. ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. koja treba da se u određenom mestu samo ocarini. odnosno traži dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao. Ako se radi o usputnim (tranzitnim) pošiljkama koje treba cariniti. Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije moguće ustanoviti na koju se poziciju pošiljka odnosi. odgovarajuća uvozna referada mora pažljivo ispitati da li se isprave međusobno slažu. prilog 7) špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. plaća prevozne troškove koji eventualno terete tu pošiljku. Može se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije moguće utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. Kod usputnih (tranzitnih) pošiljaka. U slučaju greške treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi. Nakon toga se sređuje dokumentacija potrebna za carinjenje. vozar će o prispeću obavestiti špeditera koji po ugovoru prihvata takve pošiljke (oficijelnog špeditera). Obično se uz takvo obaveštenje prilaže i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. prema propisima koji važe za taj vid transporta. te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. Ako je sve u redu. O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. daljnje otpreme i sl. sve elektronskom poštom. Kopiju obaveštenja referent u funkciji uvoza odlaže u pozicionu mapu (košuljicu) . te da li je vagon zaista postavljen na određeni kolosek. a pošiljalac nije u prevoznoj ispravi naznačio špeditera koji će se o tome brinuti. a po potrebi obaveštava i krajnjeg korisnika. U tom će se slučaju na osnovu raspoloživih podataka otvoriti nova pozicija. dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). Špediter će u 70 . vozar će prevoznu ispravu predati ugovornom špediteru (ako ih ima više u mestu). ali se na osnovu dokumenata može zaključiti da pošiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje. odnosno prispeti na odredište. a od pošiljaoca najhitnije zatražiti podaci o tome kome roba pripada. radi obavljanja carinskih radnji. onda će vozar o prispeću obavestiti špeditera koji je u prevoznoj ispravi naznačen da se brine o carinjenju. a po potrebi i od inostranog pošiljaoca. u pogledu distribucije. odnosno da li se slažu sa pošiljkom (robom).formularom (v. uz pismenu obaveštenje i upozorenje da pošiljku tereti ležarina. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio.

tom slučaju otvoriti poziciju i najbržim putem zatražiti od primaoca potrebne isprave. To su komercijalne isprave – fakture.6. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod železničkog i pomorskog transporta. predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka. odnosno Velikom Gradištu.. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku. Istovar u carinska skladišta vrši se na osnovu manifesta. vazduhoplovni ili brodski manifesti. U rečnom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu.1. granična carinarnica upućuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju. železnički tovarni listovi (CIM). specifikacija. spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identične dokumentacije. U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod režimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR.6. carinsko stovarište. odnosno punomoćnika posebnim obaveštenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba pošiljku preuzeti. a osim toga vozar je dužan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz. U vazdušnom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu. podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priložiti sve prevozne isprave. Nakon prijema dokumenata ovi se. odnosno kolska dangubnina. koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav način da se roba bez povrede carinskih obeležja (plombi) ne može vaditi ili stavljati. odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u železnička ili druga prevozna sredstva i upućuje drugoj carinarnici. 7. odnosno izvoda iz manifesta. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaćih pravnih osoba. u železnička ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutrašnjost. a može se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod. godine u bivšem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava – više vrsta deklaracija. već u carinski magacin. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta. paking liste i dr. u koji mora biti upisan sav brodski teret. carinsko smestište ili konsignacipno skladište. O prispeću poštanskih paketa iz inostranstva. U pomorskom transportu roba se može istovariti direktno iz broda u carinska skladišta. transportne isprave – kamionski tovarni listovi (CMR). pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka. 71 . carinsko smestište. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta. Carinjenje se obavlja na isti način kao i kod železničkog prevoza. slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladište. carinski magacin. prijava za uvoz i provoz. Carinjenje 7. Ove isprave imaju karakter javnih isprava. Naravno da unutar naznačenog roka primalac (špediter) treba da obavi potrebne carinske radnje. Za robu koja se ne odlaže u carinska skladišta. prospekti. razna uverenja koja izdaju državni organi ili paradržavne asocijacije i carinske isprave. brodski raporti i teretnice. uz napomenu da se za prispelu pošiljku od određenog momenta plaća ležarina. specifikacije. pošta carine obaveštava primaoca. potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. spisak brodske posade. carinsko stovarište. Isprave u carinskom postupku Radi sprovođenja carinskog postupka koriste se različite isprave. zajedno sa prevoznom ispravom. U periodu do 1995. Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta.

oblik ili režima uvoza ili izvoza. Kada se JCI koristi radi sprovođenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici prilikom uvoza i upućivanja. navode se podaci o konkretnoj robi kao što su šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku. čime su ostvarene velike uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni. U njih se upisuju podaci koji su zajednički za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini. pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadržini. Carinski organ. kao što su vrsta spoljnotrgovinskog posla. Prvi je opšti nivo i sadrži rubrike od 1 do 30. JCI sadrži rubrike označene brojevima i rubrike označene slovima. Za to vreme. ili nivou robe. a neke rubrike se ne popunjavaju. naknadnog upućivanja ili provoza). provoz. 7. naplata carinskih i vancarinskih dažbina i raznih vrsta poreza. s tim što je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI). ona ima dva skupa rubrika. datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. numerisan je na odgovarajući način i ima svoj naziv. Koristeći sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u vođenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta. razni rabati i drugi popusti. namenu uvoza. primalac i pošiljalac robe. zemlja iz koje s roba uvozi. kako između zemalja članica. vođeni su postupci za njihovu ispravku. njegova primena je prilagođena potrebama našeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema.izvezene robe. izvoz. Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeležen je drugom bojom. po jednoj JCI se može ocariniti 999 raznih roba. Kod ovako velikog broja isprava. kao što su uvoz. za statističke potrebe i zajednički tranzitni postupak. U drugom nivou. obrazac zelenog žiga itd. što znači da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave. odnosno u rubrikama od 31 do 54. Ona predstavlja set od 5 obrazaca. koristi se još Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . vrsta valute. zamenom preko 150 različitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). Obzirom da je prilagođen za prijavljivanje i sprovođenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima. Pored Jedinstvene carinske isprave.1. Ovaj dokument koristio se za vođenje svih administrativnih postupaka.1995. imajući za posledicu nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. podnosi se set sa svih pet primeraka.1. propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe). ukupna vrednost robe koja se carini. Obzirom na njihovu strukturu. ili dva nivoa. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju. carinska osnovica sa podacima o obračunu carine i drugih uvoznih dažbina. učesnici u postupku su često koristili pogrešne isprave. godine. što je sve usporavalo i otežavao postupak. u zemljama ondašnje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja članica.kontrolnih listova oplemenjivanja. Rubrike označene brojevima popunjava njen podnosilac. tako i u razmeni roba sa trećim zemljama. bruto masa robe. registarski broj prevoznog sredstva itd. izlaznih listova konsignacione robe. takva je i njegova struktura. paritet isporuke.1. vrednost robe iz tog naimenovanja. dok rubrike označene slovima popunjavaju carinski ili drugi državni organi. Obzirom da je obrazac JCI praktično preuzeti obrazac JAD – a zemalja Evropske ekonomske zajednice. u naš carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1.6. odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe. Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja. količina u jedinici mere. nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju 72 . koji se koriste u za tačno određene svrhe. pograšno popunjavali podatke u njima. čime se olakšava njegovo korišćenje.

Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR). za razliku od JCI. a drugi primerak zadržava. Granična carinarnica. odnosno brodskom raportu. CIPR se podnosi u 4 primerka. Ona predstavlja. tako da se ne podnose odvojene CIPR. koje popunjava njen podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. upućuje odredišnoj carinarnici sa oba primerka JCI. za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava. tri nivoa rubrika. koje je ranije overila granična carinarnica. predhodnoj ispravi i dr. kao dokaz o urednoj predaji robe. nakon podnošenja ove isprave. manifestu. vazdušnom i vodnom transportu. proverava stanje obeležja (plombi) na vagonima. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave. datumu skladištenja. registarskoj oznaci i zemlji registracije. odnosno nivo konkretne robe. ili za svaku avionsku pošiljku. Roba se. 7. set obrazaca koji su svi idantični. Po pregledu carinskih obeležja na prevoznom sredstvu i eventualno robe. dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj. je nacionalna isprava i prilagođena je domaćim potrebama vođenja postupka. u ime vlasnika robe. navedenih 73 . graničnoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod. posle prijavljivanja. vrsti postupka. treći vraća podnosiocu. Ovde se upisuju podaci o broju. zadržana je logika JCI sa jednim nivoom više. ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor. podnosiocu isprave. vrednosti.podacima iz priloženih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu. koji sadrži rubrike od 25 do 34. CIPR sadrži.2. opet za razliku od JCI. CIPR takođe sadrži rubrike označene brojevima. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava.1. u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama. Kao što se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR. priloženim ispravama. vrsti i oznakama koleta. a zatim jedan primerak zadržava za sebe. jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upućuju sa granice u više prijemnih železničkih stanica. identifikaciji prostora gde se roba eventualno smešta pod carinski nadzor. Prvi nivo je nivo same isprave i sadrži rubrike od 1 do 10. overava ih. dok četvrti i peti primerak predaje vozaru. što praktično znači da se CIPR sastoji iz više JCI. a zatim prvi i drugi primerak zadržava. odredišna carinarnica overava oba primljena primerka JCI. čime se postiže racionalizacija postupka. broju i registarskim oznakama vagona ili barži. nazivu plovnog objekta. trgovačkom nazivu robe. odnosno svaki šlep. kao dokaz o urednoj predaji robe. a) CIPR u železničkom transportu Kad se graničnoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi železnicom. posadu. jedan primerak CIPR zadržava ta carinarnica a drugi se vraća železničkoj stanici. podnosiocu zahteva za skladištenje i dr. bruto masi. Treći nivo CIPR je nivo naimenovanja. CIPR se koristi isključivo za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. Nakon carinskog pregleda broda. relaciji. Međutim. čime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. špeditersko preduzeće. vrsti transporta. valuti. drugi vraća podnosiocu. i ona sledi dosledno logiku JCI na način koji ćemo kasnije objasniti. utvrđuje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloženih isprava. koji sadrži rubrike od 11 do 24. Drugi nivo je nivo prevozne isprave. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom). jedan vraća vozaru.6. provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o rečnom transportu) sa teretnicama u prilogu. primaocu robe. Nakon toga roba se može cariniti u prevoznom sredstvu. overava sve primerke. Po prispeću robe i železničke kompozicije u odredišnu carinarnicu i uputnu železničku stanicu i potvrđivanja njenog prijema.

Ona sadrži svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj. tako i u fazi carinjenja. već predstavlja pomoćnu ispravu na osnovu koje se vrši razduženje privremeno uvezene robe po jednoj ili više JCI. odnosno. nakon prijavljivanja roba može cariniti u samom brodu. od kojih. razni popusti. nakon čega se prima CIPR. Izgled carinskih isprava. stanje robe se utvrđuje dokumentarno ili pregledom. priloženih uz carinske isprave. što se roba pod carinskim nadzorom uvek smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu. kao što su ugovoreni paritet. Faktura. dak se u ostalim slučajevima ne podnosi. Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura.izvezene robe. Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. ugovoreni peritet. Ovde treba naglasiti da se. predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. Nakon carinskog pregleda vazduhoplova. njihove rubrike. popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB). količini. ili od njega ovlašćeno lice carinarnici na tom pristaništu. prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji. komercijalnoj vrsti robe. razni 74 . podnosi se CIPR. kako u fazi carinskog nadzora. Faktura ponekad sadrži i druge podatke. e) Komercijalne. koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadrže većinu bitnih podataka o carinskoj robi. ograničenja itd. smestiti pod carinski nadzor u lučko skladište ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. o kojima je već bilo reči. komercijalne i transportne isprave. prva dva zadržava carinarnica. odnosno carinskih isprava. transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku. Ovde je važno istaći da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji može biti zaključen u pismenoj formi ili ne). ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti. koji se izdaju za svaku pošiljku koju vazduhoplov prevozi.izvezene robe Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . nakon prispeća na vazdušno pristanište. prijavljuje vođa vazduhoplova. podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. jer se postupak okončava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraća iz inostranstva. radi lakšeg vođenja postupka. d) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . da li se slažu sa stvarnim stanjem robe. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na način kao u vodnom transportu. a treći se vraća podnosiocu. koji se. Iz ovih isprava se najčešće utvrđuje vrsta komercijalnog posla. dok se pregledom utvrđuje. Podnosi se u 3 primerka. Ova isprava se podnosi samo u slučajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraća u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje. visina prevoznih troškova. nakon prijema. Na napred navedeni način prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine. podatke o prodavcu i kupcu. PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR. s tom razlikom. ugradnja i opravka). Stanje robe se utvrđuje dokumentarno. kao i iz komercijalnih. dakle na osnovu dokumenata. carinarnica dva primerka zadržava. u stvari. da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tačni. prevozna isprava i polisa osiguranja. koje ispunjava podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinski organ.u teretnicama. prepisuju u odgovarajuću carinsku ispravu na isti ili drugačiji način. već se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. vrednost robe. nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi određeni postupak. Posle prijema CIPR. način popunjavanja i njihovog korišćenja propisan je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. a jedan primerak vraća podnosiocu. c) CIPR u vazdušnom transportu Vazduhoplov sa robom. zalihama hrane i pića. Prema tome. odnosno sadrži rubrike označene brojevima. prevoznih i ostalih isprava. datum izdavanja i potpis ovlašćenog lica.

Železnički tovarni list – CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. Obzirom na veličinu avionskih pošiljki. registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja. pošiljaocu. odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora. Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu. da bi se sprovelo njeno carinjanje. Pored napred navedenih. Pored komercijalnih isprava. paking liste. količina. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja. koji se uračunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do državne granice naše zemlje. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom. upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu posebno. Avionski tovarni list – AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se kamionski tovarni list – CIM. već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije. za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. vrednost. dok se u specifikaciji navode bliži podaci o njima (vrsta. kvalitetu i dr. U poslednje vreme. ako se radi o pošiljci koja sadrži više pakovanja iste ili raznih roba. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona. Ako pošiljku ne prati faktura. bez navođenja detalja o pojedinim robama.). Međutim. koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. zbog čega se izdaje više brodskih teretnica. Komercijalne. bruto težini robe. uverenja o poreklu. njihovom broju. da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj pošiljci. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu “proforma” ili sami utvrditi stvarno stanje robe. U slučaju da se u pošiljci nalazi više raznih roba. uvoznik ili ovlašćeni špediter izdaje “proforma” fakturu. navode se podaci o vrsti pakovanja. Kao i kod vazduhoplova. u međunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna želja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama. čiji original se predaje samo onom licu koje poseduje tačno određenu kopiju.). dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. Za razliku od drugih tovarnih listova. faktura se može izdati zbirno za celu pošiljku. Na poleđini ove isprave se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim tarifama od uputne do prijemne železničke stanice. primaocu. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu. i kod brodova su česte situacije da se prevozi roba više vlasnika.popusti itd. primaoci i dr. izdaje se tovarni list za ceo voz. nazivu broda i sl. odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za vođenjem carinskog postupka. Ako se radi o maršutnim vozovima. ili ako se radi o prevozu preko teritorija više država. oznakama. pošto se većina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj način ostvari racionalizacija postupka. koji se uračunava u carinsku osnovicu. mora podneti izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu. za jedan vazduhoplov se može izdati 50 i više avionskih tovarnih listova. raznim pretovarima i prevoznim troškovima. U paking listama. Ovi podaci su važni kako primaocu. a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). a naročito od sredine osamdesetih godina. tako i carinskim organima. broju vagona. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se može podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plaćanja premije osiguranja. kojim se vrši prijavljivanje carinskim organima. u avionskom tovarnom listu se navode često i plaćeni iznosi osiguranja za pošljku. zbog različitih interesa pojedinih zemalja. kao i zbog 75 .

7. potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovođenju istog. ISCS sistem koriste samo carinski organi.različitih privrednih sistema. Putem računara se isključivo vrši potvrda prijema kod odredišne carinarnice. a time obogate obim i asortiman robe na domaćem tržištu. kao roba široke potrošnje. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku služi kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeđuje najracionalniji. Pre nego što se pristupi postupku carinjenja robe. već se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi određenih radnji predviđenih zakonom. direktor nadležne uprave carina je ovlašćen da odobri montažu takve opreme pod carinskim 76 . izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene. Kada je u pitanju montaža opreme za objekte čija je izgradnja planirana duže od dve godine. nadležni carinski organi pokreću postupak carinjenja po službenoj dužnosti. registracija carinskih isprava. iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. drugih uvoznih dažbina. Postupak carinjenje robe Carinjenje robe je najvažniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. odnosno u proizvodni proces. Carinskim zakonom je pravno uređen postupak u slučajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora. vođenje propisanih kontrolnika. Na ovaj način carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan. naplaćivanje utvrđenih iznosa carine. jeste obezbeđenje uslova za izvršenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe.) Informacioni sistem carinske službe (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa početkom korišćenja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od početka 1995. c) pregleda carinske robe i d) proračuna i naplate carinskih pristojbi (utvrđivanje carinske osnovice. f. Jedan od osnovnih zadataka uvoznika. ili izvoza robe iz zemlje. a pre obavljenog carinjenja. poreza na promet i drugih taksi koji terete robu. Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeđuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom. automatsko obračunavanje carinskih dažbina i štampanje računa. odn. U ovoj fazi. ove težnje nisu ostvarene na međunarodnom nivou ekonomskih grupacija. najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja. akciza. puštanja u slobodan promet. stavljanje robe na raspolaganje nakon okončanog postupka carinjenja i dr. odnosno njihovog špeditera. godine. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina. s tim što se vodi i carinski prekršajni postupak. a skraćeno je vreme zadržavanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tačne informacije.2.6. da se oprema ili rezervni delovi što pre montiraju i aktivno uključe u proizvodnju ili da. da sirovine i reprodukcioni materijali što pre uđu u proces reprodukcije. počeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske službe preko složenog računarskog sistema koji se sastoji od centralnog računara i preko 100 računara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom području zemlje. Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza. povećaju robne fondove u ponudi. b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tačnosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama). dok će se u kasnijim fazama sistem “otvoriti”i u njega uključiti i drugi učesnici u carinskom postupku. razduženje stanja robe pod carinskim nadzorom. akciza i poreza na promet i dr). i to: a) podnošenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava). potrebne za vođenje postupka.

odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava. odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti. .6. Carinski obveznik ili ovlašćeni špediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji. Zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik. Propisima je takođe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. Po odredbama Carinskog zakona. a Vlada je propisala postupak. a nisu nađene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta.roba koja se nalazi na brodovima šlepovima u roku od 48 časova po prijemu JCI. odnosno od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini. uvoznih dažbina i eventualno i poreza. Sem toga on je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama. . Tako je carinarnica dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u: . Carinjenje robe se po pravilu vrši u prostorijama i prostorima sedišta carinarnice. preko nadležne carinarnice. nije radnja propisana Carinskim zakonom.1. sem malih izuzetaka. Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dan podnošenja zahteva. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi. . podnosilac JCI ima pravo na naknadu štete.kamionima i kontenerima. Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u: .2. ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI. 7. Međutim. istovar robe. JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (najčešće špediter). vrši van tih mesta.železničkim vagonima. s tim da se položi garancija banke koja omogućuje naplatu carine. koja o tome vodi evidenciju.slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim.avionskih i . Na zahtev podnosioca JCI.železničko – carinskim magacinima. a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine propisuje 77 . Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Podnošenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadležnoj upravi carina. već obavljen od strane učesnika u carinskom postupku. . u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI.carinskim skladištima. na teret budžeta.nadzorom. iz određenih razloga.ekspresni pošljaka u roku od pet radnih časova. vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje. propisima je utvrđena obaveza da se preduzeće ili drugo pravno lice. postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadležne carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnošenja JCI i propisanih isprava. pre sprovedenog postupka carinjenja. osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila. u slučaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese šteta. . Uslovi i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajevi za koje se ne podnosi JCI. koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI. carinski referat). Carinskim zakonom je predviđeno.

ugovoren način predaje isprava i sl. carinarnica je obavezna da za takvu robu izvrši propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi. te pošiljka neće pasti u ležarinu. . odgovarajuće isprave se moraju podneti u roku od 5 sati.sadržina i oblik carinskih isprava. U slučaju prekoračenja rokova železnica zaračunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima.Republička vlada.ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku. Za robu koja ostane ležati u carinskom magacinu ili na carinskom stovarištu posle iskupa JCI.6.2. Datum predaje robe se ne računa u taj rok. odnosno izvoz robe zabranjen. odnosno kolsku dangubninu. Za pošiljke pod a) pojedine špedicije imaju sa železničkim stanicama sklopljene posebne ugovore. 78 . carinarnica utvrđuje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima). Po prijemu JCI sa propisanim ispravama. U slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište. kao i . 7. odgovarajući dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana. pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: . U tom slučaju on će bez poteškoća moći pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju. jeste prijem JCI.način podnošenja.2. e) da li se podaci iz priloženih isprava slažu sa podacima unetim u JCI. Ako poslednji (treći) dan pada u nedjelju ili državni praznik. eventualna ležarina se naplaćuje posebno. c) da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe. odnosno dan kad carinarnica ne radi. b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu. Za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje određeni su prilično kratki rokovi. Taj rok počinje teći od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja).količinu. d) da li je uvoz. . Za robu u kontenerima važe isti propisi. Zasad postoje sledeći rokovi za podnošenje dokumentacije: a) ako se roba carini u železničkom vagonu. odnosno od trenutka kad je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje. rok se produžuje do isteka prvog idućeg radnog dana. Ležarinu plaća podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaćaju prilikom uvoznog carinjenja robe. a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kad je železnica špediteru uručila tovarni list. U Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku propisuje se: . u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije. Zbog toga je neophodno da špediter pripremi potrebnu dokumentaciju već ranije na osnovu obaveštenja pošiljaoca o izvršenoj otpremi pošiljke. a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava.podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave. podnosilac JCI ima pravo da. nosilac prava plaća ležarinu za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. pre podnošenja JCI. b) da li su uz JCI priložene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe. Sa druge strane. računajući od dana predaje robe carinarnici.isprave koje se obavezno podnose. Radi sigurnijeg vođenja postupka carinjenja robe. .

slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama. svrstava u tarifni broj.2. s tim što se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI. takođe. carinarnica može vršiti pregledom robe u celini ili delimično. ekonomije troškova i povećanje rentabilnosti poslovanja. a u carinskom smestištu. carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na JCI i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva. količini i vredosti robe. kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini. 79 . carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja. U opravdanim slučajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine. što zavisi od nahođenja carinskih organa. b) da li se roba. Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta. zatim vrši merenje robe. Pregled robe na osnovu primljene JCI. kao i potrošni materijal. 7. . prema stvarnom stanju.kakvoću robe. naznačujući na njoj u čemu se sastoji propust. U izuzetnim slučajevima. podnosilac JCI. Direktor nadležne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe. slobodnoj i carinskoj zoni. carinarnica će JCI sa prilozima. preduzima sve mere potrebne za utvrđivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko – tehnološkog ispitivanja robe. koji je dužan da pokaže robu.. Pošto je dan podnošenja JCI u carinskom postupku izuzetno važan. carinarnica može izvršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti. prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstava robe. Time se ostvaruje funkcija carinske službe u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na povećanje obima proizvodnje.kvaliteta. Tom prilikom carinarnica utvrđuje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: . . delovi za ugradnju u nove proizvode. čiji je uvoz slobodan. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal. a u prisustvu podnosioca JCI. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI. Ako se on udalji pre završetka pregleda.6. delovi za tekuće održavanje. carinarnica može primiti JCI. vratiti podnosiocu. kao dan podnošenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI. carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem JCI kao neispravne. carinarnica može pregled robe izvršiti u procesu proizvodnje. uzima prospekte i drugu tehničku dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje svojstava robe i dr. kada su nedostaci u JCI očigledne greške od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju. Pregled carinske robe Pregled robe je u postupku carinjenja veoma važna faza.vrstu i . u ovakvim slučajevima. Carinarnica. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slaže sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti.porekla robe.3.vrednosti i . odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao. produktivnost rada. reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju. Pregled robe od strane carinskih radnika vrši se u rokovima o kojima je već rečeno. s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda. Ako je u ovoj fazi carinjenja utvrđeno da je sve u skladu sa propisanom procedurom.vrste. .količine. Pregledom robe treba da se utvrdi faktičko stanje robe prema podacima iz JCI i priloženih isprava.

instrumenti i sl. carinarnica je dužna da to zapisnički utvrdi i jedan primerak zapisnika uručuje podnosiocu JCI. ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice. Carinskim zakonom je definisan. vraćaju zbog toga što 80 . . može se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: .količine. Uvezena roba izuzetno može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: . Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je dužna da podnosiocu zahteva vrati uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine.ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima.kvaliteta. Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi. prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz. prevozna sredstva. podaci u JCI se ne mogu ispravljati.vrednosti i . odnosno ovlašćeni vozar.ako strana firma osim u gore navedenim slučajevima šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe. Prigovor carinarnici. količine i kakvoće upisanih u JCI (kotacija na berzi. zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac JCI. Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice. prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloženim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe. odnosno podnosiocu JCI. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. uređaji.vrste. takođe. Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa. a iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema konačnom rešenju vrati.Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu: . ako prevozna isprava nije iskupljenja. carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe.ako garantni rok nije ugovoren. . a o čemu sačinjava zapisnik. Po prijemu zapisnika carinarnica donosi rešenje. od strane podnosioca JCI. Ako. . s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvrši definitivno carinjenje.porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloženih uz JCI.vrednosti i .količine. aparati. . a nalazi se pod carinskim nadzorom. primena klizne skale).porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama. . odn. . odnosno razlika naknadno naplati. postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti. Ako je roba ocarinjena. odnosno vozar. . Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI. Podnosioc JCI može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru.kakvoće.vrste. Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koju glasi prevozna isprava. obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe. odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. . Carinskim zakonom je predviđeno da se uvezena roba može vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku. . a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima.ako se mašine.

osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu. podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama. koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču. o čemu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. U svim ovim slučajevima carinarica je dužna da donese rešenje o vraćanju robe u inostranstvo. a 81 . uvozne dažbine. Osnovicu za obračun akcize čini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dažbina koji terete robu.). a pre uplate carine. drugih uvoznih dažbina. reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje. Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku.ako se sirovine. Obračunatu carinu. plaća se kamata na svaki dan zadocnjenja. carinski obveznik je dužan da plati u roku od osam dana od dana prijema obračuna.kao vraćanje robe u inostranstvo. . Osnovni princip u carinskom sistemu.4. .2. realizuje naplatu potraživanja iz bančine garancije. Pošto je u pitanju roba akciznog karaktera. ako nadležnoj službi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obračunu: carina. iznos akcize i poreza na promet. Uslov da se garancija može koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora. Ukoliko u propisanom roku. Sve napred rečeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina i o načinu obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno roba široke potrošnje potrebno je obračunati iznos akcize i poreza na promet. smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. nastavlja se faza obračunavanja i naplaćivanja carine. preko Fonda za obračun i naplatu prihoda. a potom akciza i porez na promet. Garancija se ne može povući dok se ne izmiri obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu na koju se garancija odnosi. odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina redovnim putem. akciza i poreza na promet.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomoćnika – špeditera) da robu može podići ispod carinskog nadzora posle izvršenog carinskog pregleda. 7. eventualno akcize i porez na promet.je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja (lizing poslovi i dr. carinski obveznik. instrumenti zaštite.ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina Posle pregleda robe. . sem eventualno posebne takse pri uvozu određenih proizvoda koja se odmah plaća (cigarete i piće). kao faze u postupku carinjenja. a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom. a koji nije naplaćen u propisanom roku. pa nosi robu. Roba se ne može podići ispod carinskog nadzora pre nego što se uplati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina. ostale uvozne dažbine. Uprava carina. Rok za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u svim slučajevima je tri dana od dana uručenja računa. po propisanoj stopi. Obračun carine i drugih uvoznih dažbina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan. Izuzetak čine obračunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se počnu iskorišćavati pre prelaska carinske linije naše zemlje. vraćaju zbog toga što nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta.6. kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dažbine državi. s tim da je carinski obveznik dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista. Prilikom obračunavanja carine i drugih uvoznih dažbina je izuzetno važno na pravi način utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife.

Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogrešno izvršen obračun carine i drugih uvoznih dažbina. predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe. odnosno sa stvarnim stanjem robe. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Rešenje o naknadnoj naplati. odnosno povraćaju ovih dažbina. Ukoliko se upoređivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI. utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe. treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize. odnosno naplaćuju u skladu sa ovlašćenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet naše zemlje. podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. Te poslove obavljaju organi nadležne uprave javnih prihoda. i iz isprava koje su podnesene uz JCI. tim zakonima o akcizama i porezu na promet. propisima je dat ravnopravan status. Kada je u pitanju naknadno obračunavanje. utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava. carinarnica će na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. koji su vremenski ograničeni pod kojima se mogu vršiti odgovarajuće izmene. Dakle. dužna je da svoje rešenje dostavi nadležnoj upravi javnih prihoda. odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema naše zemlje. naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. takođe. odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe. rok od jedne godine počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije. tako i carinskom obvezniku. odnosno o povraćaju više naplaćenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadležni organ uprave javnih prihoda. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI.postoje propisima utvrđeni uslovi. podnosilac može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. porez na promet i druge takse koje se obračunavaju. od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno stvarnom stanju robe. Međutim. U navedenim slučajevima ukoliko postoje razlozi ne isključuje se mogućnost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o opštem upravnom postupku. Rokovi za izvršenje rešenja koja su doneta u vezi naknadnog obračunavanja. rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja sa podacima iz priloženih isprava. odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu ili su plaćeni više puta. naplaćivanja i povraćaja carine i drugih dažbina teku od dana kada je rešenje postalo konačno. korisnike uvezene robe i 82 . Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuđena. Ukoliko se. carinarnica je ovlašćena da vrši obračun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. odnosno povraćaju ovih dažbina. Carinski zakon je obavezao sve učesnike u carinskom postupku. carinarnica će u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ograničenje doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. na osnovu podataka iz JCI. od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina (osim za privremeni uvoz robe). carinarnica je dužna da. Zato je cartinarnica koja je donela rešenje o naknadnoj naplati ili vraćanju više naplaćenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. može. a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja iste doneti rešenje o naplati. odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI. kako državi. Naime. odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI. ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dažbine plaćeni u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac JCI nije u JCI naveo tačne podatke od kojih zavisi ovaj obračun. primenjujući propise iz svoje nadležnosti. Izuzetno. naknadne naplate i povraćaji više plaćenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadležnost organa carinarnice. sa kopijama obračunatih JCI.

obračun carinskih i drugih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti. akcize i porez na promet i kamate koje se naplaćuju u carinskom postupku od carinskog obveznika vrši se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze.6.JCI po kojoj je izvršeno carinjenje. odnosno prinudne naplate smatra se: . zatim u pomorskim lukama određenim za prekomorski transport. Popis carinarnica i carinskih ispostava može se dobiti od nadležne uprave carina i na svakoj carinarnici. odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlašćenje ili dispoziciju carinskog obveznika. u važnijim privrednim i transportnim centrima (obično uz železničke stanice) i u rečnim pristaništima. radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi. odnosno korišćenje carinskih povlastica. postoje na svim graničnim prelazima (železničkim. Ukoliko je pošiljka prispela na špediterovu adresu. rečnim). obračuna i drugih podataka iz evidencije. odnosno kolsku dangubninu. od kojih jedan zadržava carinarnica. druge uvozne dažbine. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveću moguću pažnju jer svaka greška može povući za sobom ili vraćanje JCI od strane carinskog organa. U praksi. odnosno carinske ispostave. a drugi nakon overe carinarnica vraća špediteru. ili pak pogrešni proračun carinskih dažbina. Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka. odnosno carinske ispostave. Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova. . JCI sastavlja i podnosi carinarnici najčešće špediter.izvršno rešenje carinarnice. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja Što se tiče samog mesta carinjenja. 7. odnosno 83 . potrebno je da on pre carinjenja izvrši prenos prava vlasništva na uvoznika na koga inače glase ostale isprave u vezi sa tom robom. drumskim. prihvata se. Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajuće uzorke ili utvrditi vrstu robe. carinskim organima ili stručnim licima koja oni ovlaste. U unutrašnjosti zemlje postoje carinarnice. kao i u važnijim pristaništima na graničnim jezerima. omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije. naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava.5.2. tada treba od carinarnice zatražiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. Carinarnice. Prenos se vrši na osnovu obrasca »Prenosna isprava« čiji oblik propisuje nadležna uprava carina a štampa ih svaki špediter za svoje potrebe (prilog 7). Prinudna naplata za dospelu carinu. zbog čega pošiljka može pasti u ležarinu. odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno. kao i na aerodromima otvorenim za međunarodni transport. po pravilu. Način popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajući način popunjava na propisanom formularu. kao i uvid u proizvodnju robe. a spisak železničkih stanica u kojima se može obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku železničkih stanica naše zemlje. isprava. Ovo se takođe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su dužni da u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne JCI.druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba.carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga. da u roku od dve godine od dana podnošenja JCI. ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor. Izvršnim naslovom u postupku izvršenja. ono mesto koje je odredio pošiljalac u prevoznoj ispravi. a za građane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza.

U slučaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraća JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. odnosno neispravnosti. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi. Nadalje. odnosno fakturi. veterinarsko-fitopatološko svedočanstvo. svedočanstvo o poreklu. funkcija uvoza će prilikom potvrđivanja prijema dispozicije zatražiti naknadnu dostavu prijave. zbog čega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje. no samo do preuzimanja robe od carinarnice. ako su uzorci robe bili uzeti na propisan način. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. Carinarnica je dužna da na prigovor donese rešenje. Fakturu dobavljača za isporučenu robu pribavlja uvoznik. Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije može uložiti prigovor nadležnoj carinarnici. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja uvoznik nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljačem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. Pregled se vrši u prisustvu podnosioca JCI. da li su uz nju priložene sve isprave i da li su one u redu. Prijavu o zaključenom poslu uvoznik treba da dostavi špediteru kao prilog uz dispoziciju. Budući da se carinjenje sastoji iz: podnošenja JCI. pregleda dokumentacije. uz JCI treba priložiti i prijavu o zaključenom poslu. dužna je za zadržavanje železničkih kola preko tog roka platiti železnici kolsku dangubninu. Pregled robe se vrši radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta. Carinarnica je dužna uvezenu robu koja se carini u železničkom vagonu ocariniti u roku od pet sati. Protiv rešenja carinarnice podnosilac JCI se može žaliti nadležnoj upravi carina. carinjenje se može izvršiti na osnovu proforma-fakture uvoznika. količine ili vrednosti. odnosno da neke od njih sam ispostavi. a u krajnjem slučaju prilikom prijema obaveštenja da je pošiljka na putu. precrtavao ili ispravljao upisane podatke. Nakon izvršenog pregleda robe carinski organ obračunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse.).poreza na promet. svedočanstvo o kvalitetu robe. Uz JCI treba priložiti fakturu i prevoznu ispravu. ako ti troškovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi. špediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika. da stigne barem drugo. u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. verziranog u carinskim poslovima. a kod železničkih usputnih i poštanskih pošiljaka do uručenja takvih pošiljaka primaocu. Međutim. te upućuje podnosioca JCI da zaduženje plati na carinskoj blagajni. Uobičajeno je da se već prilikom opoziva robe zahteva od dobavljača da dva primerka fakture priloži uz prevoznu ispravu. pri čemu se za utvrđivanje kvaliteta robe može obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. Ako carinarnica svojom krivicom prekorači taj rok. prigovor se može podneti i nakon toga. dobavljač je ne pošalje i sl. računajući od momenta podnošenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao. zavisno od vrste robe i režima uvoza. a i kažnjavanje podnosioca JCI. količine i vrednosti robe. pregleda robe i proračuna i naplate carinskih pristojbi. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi. Ako se podnosilac JCI 84 . brisao. kao i obračun troškova prevoza i osiguranja. U slučaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane. najčešće terenskog radnika špeditera. dužan je sastaviti odgovarajući zapisnik. Što se tiče isprava koje treba priložiti uz JCI. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta. a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. Prijava je punovažna tek kad je potvrđena od nadležne banke. kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno vođenje carinskog postupka. to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI. Nakon što primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena. a dva primerka pošalje posebno poštom.

Kopija naloga daje se i carinskoj službi špedicije. Carinski obveznik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke. Kao dokaz da je carina plaćena služi potvrda na JCI. Spt 31. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu pažnju. a kolska dangubnina za vagonske pošiljke. naime. Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovarištu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. Izuzetno. Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je pošiljka za sve vreme bila na čuvanju kod železnice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje. Ako preduzeće za međunarodnu špediciju ima svoju funkciju transporta. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista špediter (pošiljalac) je dužan da upiše belešku »ponovna predaja bez promene tovara«. onda se nalog za reekspediciju obično daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista. čiji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja špeditera. te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici. 27. železničkoj stanici dati na uvid i raniji (međunarodni) tovarni list. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je dužan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. Treba voditi računa i o tome da se pošiljka može ponovno predati na prevoz samo uz pristanak železnice i to pod uslovima predviđenim u čl. »obezbeđeno garancijom« i to overava potpisom. odmah po carinjenju. Otprema robe komitentu (korisniku) Još za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvrši sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbrži način. Naročito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu pošiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. Čest je slučaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz železničkog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. a može se odgovarajuće vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzeća. ili špeditera kojom se jamči plaćanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. Ako pak komitent želi da robu odveze sam. carinarnica može primiti i barirani ček ili drugi oblik gotovinskog plaćanja. ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI. a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnošenje. U svakom slučaju. kako bi ona nakon carinjenja predala međunarodni tovarni list funkciji transporta.7. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi. Ukoliko se radi o pošiljci koja je prispela železničkim transportom i treba da bude otpremljena dalje. otpremila robu po zahtevu uvoznika. 7. te ili vrši odgovarajuće ispravke ili prigovor odbija. U tom slučaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. jer se inače plaća ležarina za komadne. Po prigovoru carinarnica donosi rešenje. @eleznica zaračunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu. onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispiše) novi (lokalni) tovarni list. jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. Prema želji nalogodavca roba se nakon carinjenja može uskladištiti u neko javno skladište ili u 85 . u kom slučaju podnosilac JCI ima pravo žalbe nadležnoj upravi carina. Odprema se može izvršiti sopstvenim drumskim vozilima. Uz zahtev za reekspediciju mora se. podneti carinarnici prigovor na izvršeni proračun carine.ne bi složio sa proračunatom visinom carine i pristojbi. referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. uvozna referada treba o tome također obavijestiti transportni odjel koji će prisustvovati pretovaru i odvoženju i pobrinuti se za utvrđivanje stanja robe u slučaju oštećenja ili gubitka.

u smislu propisa o naknadi štete za oštećenu ili izgubljenu robu. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoća da će se pošiljka oštetiti za vreme prevoženja. kao i kombinacija dvaju grana. odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice).). ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta).8. i to tek nakon prijema potvrđene JCI. jer su izbegnuti razni pretovari koji se inače javljaju kod prevoza komadno. železnica) sa druge strane imaju računa da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinačnim sitnim pošiljkama. u nekom prikladnom mestu (saobraćajnom ili privrednom centru). u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno. Najzad. vagonskih) pošiljaka nema. prepakivanje i sl. Zbirni transport Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost špediterskih poduzeća. funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvršenoj otpremi. Tako špediteri prikupljaju manje komadne pošiljke i nakon kompletiranja većih količina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku pošiljku svojoj filijali ili drugom špediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu. a kopiju naloga takođe dostaviti carinskoj funkciji špeditera. Ima špediterskih preduzeća u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport. Između ostalog. odnosno carinskom stovarištu. za koje je potreban skladišni prostor. a svega toga kod zbirnih (npr. Funkcija uvoza će u takvom slučaju predati funkciji transporta potvrđenu JCI. signiranje i sl. U špediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta. U tu svrhu špediteri koriste posebne formulare koje sami štampaju. a osim toga špediter ima računa da svom komitentu zaračuna i nešto jeftiniji prevoz nego što bi on za tu pošiljku platio da ju otprema komadno. I naša preduzeća za međunarodnu špediciju imaju znatno razgranat zbirni transport. Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi učesnici u prevozu. vlasnik robe (pošiljalac-primalac). na osnovu kojih se roba može preuzeti iz carinskog magacina. kao svoju jedinu odnosno najvažniju delatnost. avionski. Uz nalog treba priložiti i popunjene isprave za daljnju otpremu. Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno brže nego da se otprema pojedinačno komadno. Ako je prilikom distribucije potrebno izvršiti još neke radnje (prepakivanje. u kom slučaju mogu doći u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje. odnosno stovarišta. zbog čega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. sortiranje. rečni i drumski prevoz. no najviše je razvijen kod železničkog prevoza. pretovara i istovara. špediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike između komadne i zbirne (npr. tj. odakle se takva roba nakon grupisanja upućuje sa jednom prevoznom ispravom na špeditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta. u tim se obaveštenjima obično primalac upozorava da za slučaj oštećenja ili gubitka zatraži službeni zapisnik od vozara. skuplja manipulacija oko utovara. odnosno prenosnu ispravu. koja je u nekim zemljama znatna.). I u ovom slučaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladištu. Tako je npr. prema dispoziciji nalogodavca špediter može izvršiti distribuciju. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinačnih komadnih (manjih) pošiljaka od jednog ili više pošiljaoca iz jednog grada ili zemlje. iskupljenu prevoznu ispravu. naravno da će se i to u nalogu navesti. bilo da se radi o unutrašnjem ili o međunarodnom transportu. 7. 86 . vagonske) vozarine.skladište špeditera (ukoliko ga poseduje). Transportna preduzeća (npr. špediter i prevoznik. ili je svedeno na minimum. Najznačajniji zbirni transport vrši se železnicom.

a ipak se otpremaju pojedinačno. onda špediter može pošiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. nesloga naših špeditera i sl. u optimalnim vremenskim rokovima. počinje npr. Međutim. Sto se tiče korisnih efekata od zbirnog transporta. Mađarsku. Kölna itd. tu za špeditere postoje dve alternative: — kada se radi o franko-pošiljkama i — kada se radi o unfranko-pošljkama. iz Brisela. U prvom slučaju. Najjače izvorište zbirne robe za našu zemlju je Salzburg. Naravno da će se zbirni vagon brže formiranja ako između novosadskih špeditera postoji koordinacija i sporazum o zajedničkom tovarenju u Salzburgu. prezentacija duplikata tovarnog lista. Ima dosta komadnih pošiljaka koje bi mogle biti obuhvaćene zbirnim prometom. To se može objasniti na primeru otpreme jedne komadne pošiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. Kopenhagena. kao i eventualno špediteru. tj. namenjena za Austriju.. delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih špediterskih preduzeća. kao npr. Buchs (SG) na švajcarsko-austrijskoj granici. mora se pošiljka otpremiti direktno železnicom kao komadna pošiljka (pojedinačno). špediciji »Lagermax« koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. tj. Milano za robu iz industrijskog područja severne Italije. korespondentu našeg špeditera u odnosnoj zemlji. te se tu — u organizaciji tamošnjih specijalizovanih špeditera — formiraju zbirni vagoni za pojedine naše špeditere i za pojedine privredne centre. Španije i Portugalije. odnosno Leibnitz u Austriji. delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica. npr. te Beč. Rumuniju.i/ili špediterska potvrda. zatim Trelleborg u Švedskoj. špediciji »Starintex« u Amsterdamu. svojoj špediterskoj vezi u Salzburgu. na koji otpada približno 2/3 od ukupnih količina naše zbirne robe pri uvozu. znači. teorijski je moguće da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe. ako inicijativa za dopremu pošiljke polazi od našeg uvoznika. npr. Kod franko-pošiljaka. Frankfurta. pošiljaka kod kojih prevozne troškove plaća pošiljalac (inostrani dobavljač). Najjača sabirališta naše zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemačkoaustrijskoj granici. U Salzburg se.prvenstveno pri uvozu. kao uslov za isplatu. Drugo izvorište po važnosti je Buchs (SG). davanjem opoziva inostranom dobavljaču sa zahtevom da robu radi otpreme preda određenom špediteru. Češku. Iran i druge zemlje. pri uvozu robe. imati računa da našem špediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno. formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. inostrani dobavljač. već -alternativno. koji će na određenom saobraćajnom čvorištu prihvatiti tu pošilju i otpremiti je dalje ka odredištu. naš špediter ne može zapravo određivati kojem će špediteru inostrani dobavljač predati pošiljku. kome inače naš špediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omogućava da se uključi u taj posao. Na taj način stići će do Novog Sada i navedena pošiljka iz Amsterdama i to kad se za špeditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna količina robe za jedan zbirni vagon. Bugarsku. te će ta špedicija. to će inostrani špediter. otprema robe u posljednji čas. otprema zbirno je moguća ukoliko su špediteru ostavljene odrešene ruke u pogledu disponiranja. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu. izvršiće otpremu te pošiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i špediterske potvrde (FCR). Hamburga. jer o tome odlučuje onaj ko plaća prevozne troškove. neupućenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. sliva velik broj pošiljaka zbirnog prometa upućenih od strane raznih špeditera iz SR Nemačke i okolnih zemalja. u koji se sliva zbirna roba iz Švajcarske. «Jugošped» ili neki drugi špediter) će opozivom zamoliti dobavljača da pošiljku preda radi otpreme npr. Grčku. Engleske. naime. Razlozi za to su višestruki. Inače. naravno ako inostrani 87 . Tursku. Francuske. Sa istočnoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen. Za špediciju »Lagermax« stići će na isti način i druga slična roba. Inače. Ta špedicija će preuzeti pošiljku kod dobavljača i budući da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu naše zemlje do Salzburga. Zbirna otprema. naime. Naš špediter iz Novog Sada (npr. jer je to uslovljeno ugovorom.

Za relaciju Amsterdam . fakturiše izvršene poslove. zajedno sa troškovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim troškovima. tj. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obično ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaračunatih prevoznih i drugih troškova i obračunatih provizija. carinu i druge izdatke na tom poslu. tada je pogotovo u njegovom interesu da. 88 . što je moguće pre. odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. carinske takse i sl. Naš korespondent će. brzo fakturisanje je u interesu špeditera zbog toga što će time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za račun svog komitenta. Kod unfranko-pošiljaka. a zatim vrši potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava.). naravno. Na borderou se obično vrši i obračun prevoznih troškova. u ovom slučaju špediciji »Starintex«. nije važno da špediter samo obavi neki posao tačno i uredno. a ova će je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. Obračun i fakturiranje Poslednja faza angažovanja špeditera u izvršavanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvršenih poslova. komitent (uvoznik) želi da. uvoznik praktično neće moći završiti taj posao. Za svaku zbirnu otpremu strani špediter sastavlja bordero. a zatim ustupaju računovodstvu na daljnji postupak. a drugi primerak se šalje posebno poštom našem špediteru. U tom slučaju će manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaračunavati »Lagermax« našem špediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. odnosno izvršiti obračun sa bankom po tom zaključku. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe. naš špediter određuje vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja.) za račun nalogodavca. bez obzira što je neka roba frankirana. u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora.9. pribavljanje nedostajućih isprava za carinjenje i sl. već je važno da taj posao i fakturiše u što kraćem roku. u tom slučaju otpremiti tu pošiljku u svom zbirnom transportu. dobije od špeditera fakturu za izvršene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku. Bez špediterove fakture za prevozne troškove. koji. inostrani špediter tereti našeg špeditera sa odgovarajućim prevoznim troškovima. a deo zarade na razlici vozarine ustupiće u vidu ugovorene provizije našem špediteru. vozarinu.Rosenbach inostrani špediter će zaračunati našem špediteru prevozne troškove po unapred ugovorenim stavovima. popis svih pošiljaka sa potrebnim podacima.dobavljač udovolji zahtevu našeg špeditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. a neka ne. Potraživanje stranog špeditera i odobrene provizije se likvidiraju. pošiljaka kod kojih naš uvoznik plaća prevozne troškove. Pošiljke prispele zbirnim transportom (uključujući i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin. tj. kako bi naš špediter znao kome su pošiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7). koja će je u svom zbirnom transportu otpremiti određenoj špediterskoj vezi u Salzburgu. naime. Pošiljka na opisanoj relaciji može biti kupljena i uz paritet »franko Salzburg«. u ovom primeru na špediciju »Lagermax«. Jedan primerak borderoa se priključuje uz tovarni list zbirnog vagona. što je u interesu i špeditera i komitenta. što je moguće pre. Ustvari. no za franko pošiljke naš špediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. U takvom slučaju on će u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu određenom špediteru. 7. Prevozne troškove za kompletan vagon za prevoz na našim prugama plaća obično naš špediter. treba da budu znatno niži od vozarine za komadne pošiljke koja bi se platila da je pošiljka dopremljena komadno. S druge pak strane. manipulaciju. tj. Prema tome. Ako je on pri tom još i snosio neke troškove (osiguranje.

zavisno od načina rada dotičnog špeditera. u tom slučaju obračun po ugovorenom forfetnom stavu ne može ostati. naknade za špediterovo angažovanje itd. Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturišu. Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi troškovi tako i špediterska zarada po tarifi.) množi sa ponuđenim stavom. dostavom dokumenata o izvršenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih količina u vagone. odnosno istaknuto u špediterovoj ponudi. odnosno vraćanja fakture. Evidentiranje troškova vrši se obično na unutrašnjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu. Naravno da o tome treba takođe voditi računa prilikom fakturisanja. da ne dođe do opravdane reklamacije.. Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih troškova. već se naknadno zaračunava odgovarajuća razlika. odnosno prilikom izrade forfetnog stava. te o tome treba voditi računa prilikom ugovaranja. Naravno da će se komitentu sa tom delomičnom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvrđuje fakturisani iznos. krivicom dobavljača ili kupca (uvoznika) može doći i do plaćanja kolske dangubnine odnosno ležarine. ne ispuni normu tovarenja. ne upiše dostavu na industrijski kolosek i sl. To ipak ne sme biti razlog da se čeka sa fakturisanjem. ako se tako zahteva. Kod zbirne robe pojedini špediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove. sa napomenom u fakturi da će se komitent naknadno teretiti za određene troškove. To je obično definisano. to ne doprinosi špediterovom ugledu. a može obuhvatiti i cenu prevoza za određenu relaciju i druge troškove prema špediterovoj ponudi. Komitent često ne može priznati takav naknadno ispostavljeni račun. Može se dogoditi da inostrani dobavljač (ili špediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. uskladištenja.). no on mora izmiriti eventualna naknadna potraživanja prevoznika. a manje zaračunati prevozni troškovi idu u špediterovu korist. onda je to za tog špeditera finansijski gubitak. koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. u hitnim slučajevima. tj. Obračunu troškova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveću moguću pažnju jer od toga zavisi prosperitet špeditera i njegov ugled u privrednim krugovima. te komitenti gube volju da rade sa tim špediterom i da mu ubuduće poveravaju poslove. te će se u tom slučaju ispostaviti delomična faktura. odnosno davanja ponude. a posebno od te granice. Tako dati stav naravno da treba da se temelji na važećim tarifama vozara i drugih uslužnih organizacija. i to sve izraženo po jedinici mere i u fiksnom iznosu. osiguranja. na 89 . Može se dogoditi da je ponuđeni forfetni stav uslovljen realizovanjem određenih količina robe u datom vremenskom periodu. isporuke. pa naravno da se i takvi troškovi posebno zaračunavaju. pa usled toga nastanu troškovi koji nisu bili predviđeni prilikom davanja ponude. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava špediter često uzima u obzir i moguće refakcije. jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona. komad i sl. Obračun troškova usluga može se vršiti po ponuđenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim troškovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi). u izvesnim slučajevima. jer je taj posao već zaključio. carinjenja. Naročito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki trošak ili usluga. a u slučaju potrebe držati datu poziciju u evidenciji do određenog roka. odnosno ako se fakturiše u manjem iznosu od stvarnog. Forfetni stav je u stvari paušalna cena i obuhvata sve troškove oko organizacije otpreme – transporta. funkcija uvoza neće moći saznati visinu svih troškova koji terete taj posao odmah nakon što je isti završen. Ako špediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta. na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. Eventualno više plaćeni prevozni troškovi idu na teret špeditera. Nadalje. špediter može dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. odnosno sporazumu. no uvek tako da faktura »drži«.Ponekad. obično posebno do određene granice. Na uvoznikov zahtev. jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoželjnih posledica. koji će ih za svoj račun reklamirati. Ako ništa drugo.

on. prema sporazumu sa komitentom. ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude. ako se radi o uslugama filijale dotičnog špeditera koja je obavila neki posao koji fakturiše njena centrala ili druga filijala. špediter može sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem će mu odmah fakturisati ispravne prevozne troškove s tim da špediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. do 100 kg 1. jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. ali i loših. te zbog takvih uslova rada može da dođe do grešaka pri fakturisanju. Izuzetak od tog pravila je samo u slučaju. Oni te tarife. Naime. odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. I jedan i drugi način ima svojih dobrih strana.osnovu kojih im vrše obračun troškova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. referent je često prekidan u poslu (telefon. od 101 do 300 kg 1. pa ako je možda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji. ima najbolji uvid u poslove koji su se radili. drugi referenti itd. te zaključiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaćanje. dok se kod vagonskih ili kontenerskih pošiljaka to računa po vagonu odnosno konteneru. Od principa fakturisanja po efektivnim troškovima može se delomično odustati. predstavlja minuciozan posao koji. Što se pak tiče zaračunavanja špediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim troškovima. Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granične pristojbe. Pojedini špediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrađuje dotični posao. Sa druge strane takav aranžman je povoljan i za uvoznike jer se može odmah izvršiti definitivan obračun sa krajnjim korisnikom i bankom. Ako fakturisanje obavlja referent. za vreme obračuna troškova i ispostavljanja fakture. međutim.500. Takav aranžman je povoljan za špeditera jer se može dogoditi da kontrolna primedba uopšte ne stigne. U tom slučaju će organizaciona jedinica koja radi taj posao zaračunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) nešto manju cenu prema internom dogovoru. a posebno usluge. teško može obaviti. Fakturiranje.800. komitent može imati i posebne želje koje zna samo referent 90 . u tom slučaju troškovi dopreme do zbirnog mesta neće biti uključeni u ponuđene stavove i treba ih posebno staviti u račun komitentu. Osim toga. Kod komadnih pošiljaka postoje tabelarni iznosi prema težini pošiljke (npr. Obračun troškova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi način fakturisanja špediterskih usluga. te se pretpostavlja da će najtačnije fakturisati izvršene poslove. U takvoj tarifi određene su cene i drugih špediterskih usluga koje eventualno mogu doći u obzir. u slučaju ako se fakturišu ispravni prevozni troškovi umesto pogrešno manje zaračunatih. kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. jedan referent. »franko skladište prodavca«. a posebno se fakturišu usluge prema ponudi.). i to u visini efektivnih izdataka.00 dinara i sl. Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija. za vreme redovnog rada. ukoliko postoje. bez sumnje. a neke imaju posebnu fakturnu funkciju. s obzirom na specifičnost špediterskog posla. opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u sličnom slučaju. te na osnovu njih fakturišu pojedine usluge. Princip je da nijedan trošak kojim je pozicija terećena ne sme ići na teret usluga. od železnice stigne tzv. odnosno »franko fabrika«. može lako doći i do toga da se neki posao ni ne fakturiše.). No kod takvog načina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom. Vozar (npr. Da bi se sve to moglo sa sigurnošću sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. Da se komitentu ne bi razlika zaračunavala naknadno kad npr. odnosno tarifi usluga. naši špediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). treba komitentu posebno zaračunati. što špediter uočava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova. kontrolna primedba. a u svakom slučaju koristi komitentova finansijska sredstva. Taj način podrazumeva fakturisanje svih troškova koji su nastali u toku prevoza. već se takvi izdaci posebno zaračunavaju. željeznica) može greškom zaračunati manje za neki prevoz.00 dinara.

izvršiti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvršilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. dokumenti o predaji robe korisniku i sl. a jedna ili više kopija (zavisi od unutrašnje organizacije preduzeća) dostavlja se računovodstvu na knjiženje. znači dostavom uz potpis ili preporučenim pismom. Ovakav način rada pruža maksimalnu garanciju da će fakture biti ispravne i da neće dolaziti do njihovog vraćanja. odnosno šefu te poslovnice. polisa osiguranja. Određeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajućih dokumenata. odnosno direktor preduzeća. a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi). Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvrši detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom. Dokumenti koji se šalju uz fakturu moraju se tačno navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. Možda je najbolje rešenje sredina između ta dva načina rada. 91 . Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni način. Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi. treba da je pregleda odgovorni referent. dostavljati komitentu. a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpiše rukovodilac poslovnice. zavisno od odvijanja transporta. Zaključkom pozicije (bilansiranjem) utvrđuje se finansijski efekat (bruto dobit) određenog posla. Po jednoj poziciji može se vršiti jedno ili više fakturisanja. te da na osnovu toga vrši fakturisanje. kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl. tarifama usluga. a zatim se poziciona mapa kao završena odlaže. Da bi takav način rada mogao dobro funkcionisati. što je moguće pre (u roku od nekoliko dana). već posebno zaduženi radnik. pri čemu treba. da se obraća i referentu. Pre nego što se faktura prosledi. no da to ne radi referent koji vodi posao. potrebno je da takav radnik-fakturista raspolaže svim potrebnim pomagalima (odgovarajućim ponudama. Nakon poslednjeg fakturisanja treba. a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. po pravilu.). u slučaju potrebe. Prilaže se obično potvrđena JCI. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih.koji vodi posao.

92 .

a u nekim špediterskim preduzećima nema takve karakteristike. — carinjenje. kao što su npr. — fakturisanje. U krajnjem slučaju prijem takvog naloga može potvrditi i špediter. POSLOVI IZVOZA Poslovi funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji mogu se sažeti u sledeće tehnološke procese: — pozicioniranje. može biti oblikovana na raznličite načine. odnosno prema komitentima (nalogodavcima). poslovnica za tekstil. Opštih uslova čak precizno propisuje da se to mora učiniti još istog dana. a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. Najčešći način organizovanja je ipak prema vrsti robe. doleđivanje.0. U izvršenju tog zadatka špediter treba često i da osigura robu za vreme prevoženja. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom. pa često čak i isti referent.8. Funkcija izvoza u preduzećima međunarodne špedicije.). — ispostavljanje prevoznih isprava. poslovnica za drvo. Član 10. pakovanje. početkom jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. što sve zavisi od veličine preduzeća i obima poslova. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika. u skladu sa običajima u trgovini.). Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije. bez obzira kuda je izvoz usmeren. pa je zato još prilikom štampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje. obično preko svojih akvizitera. — osiguranje. za zbirni transport. operativno praćenje. funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama. Zadatak funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredišta u inostranstvu svim postojećim prevoznim sredstvima. Ona u stvari predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). poslovnica za voće i sl. Ipak. jer obično isti traže da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada). — utovar/ukrcaj robe. usmeno. naravno preporučenim pismom. 93 . — osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe. zatim. merenje. za kontenerski transport i sl. Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice. a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje špediteru dispoziciju o otpremi robe. izvoz u SAD i sl. Špediter. nalogodavac treba da takav nalog. zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji. Na taj način nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled čega bi moglo doći do zastoja u radu špeditera. Kod nekih špeditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport. odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. potvrdi u pismenoj formi. već unapred zna koji će mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe. u svakom slučaju. izvoz u istočne zemlje. u organizacionom smislu. jer inače špediter ne odgovara za štetne posledice nastale zbog pogrešnog tumačenja dispozicije. telefaksom ili elektronskom poštom. 8. kao stručnjak. Dispozicija se daje na posebnom formularu koji štampaju pojedina špediterska preduzeća i dostavljaju ih svojim komitentima. naplata robe itd. nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese određene podatke. Dispozicija Kao i kod uvoza. uskladištenje. — aviziranje.

Ako želi osiguranje. Komitent treba da navede i broj teleksa. Opštih uslova. izvoznik mora u dispoziciji dati jasne. pa će u takvom slučaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i točna adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona). ekspres. osiguranju i carinjenju robe. Opštih uslova propisuje da je špediter dužan zatražiti od komitenta potrebna razjašnjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. može doći do nepotrebnih troškova prilikom isporuke. prema čl. 36. kao i uputstva o osobinama robe. Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogrešni podaci. Naravno da on ne može suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priložen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. odnosno gde će se roba preuzeti i pod kojim uslovima. jer je to često važno kod određivanja pomorske vozarine. u stvari. pošiljka će se otpremiti neosigurana. Između izvoznika i špeditera može se zaključiti poseban ugovor kojim se jednom špediteru ustupaju svi poslovi dotičnog izvoznika. za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. Na osnovu podataka iz dispozicije špediter treba da pravilno deklariše robu kako prilikom carinjenja. deklarisanju. kontener itd. U ovom poslednjem slučaju dispozicija. Špediter. može biti rezultat rada akviziterske službe. Treba. uz određene uslove. stim što se u tom slučaju kaže da je taj špediter u odnosu na tog izvoznika njegov »kućni špediter«. tačne i potpune podatke o adresi. izvoznik može prepustiti špediteru da o svemu tome sam odluči. nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze (železnica. brod.) i na koji će se način otprema izvršiti (sporovoz. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovarivač). navesti način pakovanja. Da bi špediter mogao pravilno izvršiti svoje zadatke pri izvozu robe. Osim toga. otprema određenim 94 . komitent treba da u dispoziciji naznači iznos na koji pošiljku želi osigurati. Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovački naziv robe na našem i na odgovarajućem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. no kod izvršenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije. te špediter treba da se pridržava naloga datih u dobijenoj dispoziciji. zbirno). pa ako takav nalog nije dat. na kojoj relaciji i od kojih rizika. nadalje. a u njima se poziva na zaključeni ugovor. Ugovor se može zaključiti i samo za pojedinačni veći posao. odnosno unapred kupio za drugoga. naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. tako i u prevoznim ispravama. odnosno telefaksa utovarivača kao i broj njegovog telefona. Dispozicija je osnovni dokument u špediterskom poslu. broj i datum zaključenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od slučaja (npr. i to ne samo na našem jeziku. kamion. Da bi špediter znao kako treba da otpremi robu.ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema običaj da sam to radi. onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu. kako bi se u slučaju potrebe špediter mogao koristiti tim podacima. To će svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika. U međunarodnim kupoprodajama kupac često nije i primaoc robe jer ju je on preprodao. zatim znak. Dispozicija za odgovarajući izvozni posao može uslediti i kao posledica postojanja duže uspešne poslovne saradnje. znači prihvatanje ponude. što je pogotovu važno kod velikih gradova koji imaju više železničkih stanica. već često i na stranim jezicima. brzovoz. Osim toga pri otpremi železnicom u dispoziciji treba da bude navedena još i železnička stanica i istovarno mesto (kolosek). Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zaključka. kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati. Član 10. Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba. osigurava robu samo na izričiti nalog komitenta. a može uslediti i kao odgovor na špediterovu ponudu za konkretan posao. čime je ugovor o špediciji zaključen. špediter će zatražiti objašnjenja i u slučaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ograničenja ili propisa u prevozu. a ako se radi o prekomorskom transportu.

nadalje. Pozicione mape štampa svaki špediter za svoje potrebe obično na polutvrdom kartonu. na prijavu o zaključenom poslu . posebna boja za komadne. Ako pak. Opštih uslova) da pravovremeno preda špediteru potrebnu dokumentaciju za izvršenje dispozicije. a dužan je isplatiti špediteru i naknadu za već učinjene usluge.1. Komitent može u dispoziciji dati nalog špediteru da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa (pouzeća). no ako ih komitent ne priloži. to ne bi bilo moguće. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira. Sistem 95 . posebno za tranzit. špediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena. U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili nesprovodivosti pojedinih naloga. celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obračunski dokumenti koji se odnose na taj posao. umesto otpreme sporovozno. može propisati otpremu brzovozno). 8. a u odštampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. a može obavezati špeditera da ih ovaj sam pribavi. U tom slučaju špediter šalje robu na adresu svog inostranog korespondenta (špediterske veze) sa nalogom da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa. Prema čl. 12.). uzorkovanje. Ukoliko transportni propisi to omogućuju. a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. Sve troškove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent. mantil).izvoz. Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr. obzirom na ukupnu situaciju. Opštih uslova u takvom slučaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane troškove.). Nalogodavac je dužan (čl. te navesti dokumenta koja treba priložiti uz prevozne isprave. carinske. treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve što je potrebno da do tog roka roba bude i isporučena. Takva dokumenta izvoznik može priložiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla.. Špediter će po takvom zahtevu postupiti ako je to moguće. 14. operativna ili fizička pratnja. U nju se odlaže dispozicija. Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok određenog posla sa tačnim datumima kada je šta rađeno odnosno izvršeno. Odmah po prijemu dispozicije određena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvršiti obzirom na postojeće spoljnotrgovinske. posebno za izvoz. Špediter. špediter može zadužiti i vozara (npr.). Pozicioniranje Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu košuljicu. železnicu) da izvrši traženu naplatu. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaćena obaveza u pogledu frankiranja kako bi špediter mogao jasno zaključiti koje je troškove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca. Komitent može već datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe.brodom. a po njegovom završetku pozicija se bilansira. za sajamske poslove i sl. mapu. onda će špediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome će ga na najbrži način obavestiti. zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola. uverenje o poreklu i sl. posebno za uvoz. prevozne i druge propise. U pozicionoj mapi se registruju svi troškovi i prihodi po tom poslu. Najbolje je te isprave priložiti uz dispoziciju. te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaćenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. u prvom redu. Rubrika o roku isporuke takođe je odštampana u formularima dispozicije. doleđivanje i sl. od komitenta treba odmah zatražiti potrebna razjašnjenja. a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste pošiljaka (npr. prema okolnostima. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti (npr. To se odnosi. posebna za vagonske). zabrana prevoza brodovima određene zastave i sl.

Kod CIF-prodaje. izvoz itd. budući da ili nema linije na toj relaciji. koja i vrši bilansiranje stanja čitavog poduzeća. u pozicionu knjigu se obično upisuju i svi troškovi koji terete tu poziciju. zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora. Poziciona knjiga je stariji način vođenja špediterske evidencije o primljenim dispozicijama. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada.) vode pozicionu knjigu. ponekad nije moguće izabrati domaćeg brodara. Naime. 96 .. pri čemu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim špediterom. bruto dobit. kod otpreme železnicom ova okolnost ne pričinjava nikakav problem. kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi. karakteristični broj. iz koje je godine i koja ga poslovnica obrađuje. tako da za neke poslove (npr. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. kod uskladištenja) vode kartoteku. 8. Ipak se sistem evidentiranja pomoću pozicione knjige smatra sigurnijim. pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata.). pojedini špediteri praktikuju kombinovano evidentiranje. a za druge poslove (uvoz. Osiguranje tovarnog prostora Izvozna roba se može otpremati za inostranstvo različitim transportnim sredstvima. iz pozicione knjige (kartoteke). kompenzacija u nekom drugom slučaju i sl. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme pošiljke.2. U principu. pa iako referade. Evidentiranje pozicija može se vršiti u tzv. da se neka nedostajuća isprava dostavi u određenom roku i sl. odnosno iz pozicionih košuljica ne vide se režijski troškovi i druga davanja poduzeća u celini. (4) i da pripada trećoj poslovnici (3).). odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi. ali se prevoz može obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzeća. godini. Slično je i kod otpreme robe rečnim pa i drumskim transportom. karakteristični broj mogao biti I-43. Pravu sliku finansijskog stanja preduzeća može dati samo finansijski funkcija. te će npr. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaća transportna preduzeća. Da li će se koristiti ova ili ona transportna grana. odobrenja i sl. god. budući da ona iskazuje samo tzv. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuću poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu košuljicu. pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih troškova. jer pozicija ne sme biti u gubitku. koji dolazi ispred rednog broja posla. jer se otprema obavlja vagonom koji železnica dostavi na utovar. a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. Međutim. a evidencija pomoću kartoteke smatra se savremenijom. To je tzv. Nakon pozicioniranja. I-43-124) označuje redni broj posla u 2004. da li domaća ili strana transportna preduzeća. Broj iza te karakteristične oznake (npr. Kod funkcije izvoza bi npr. pogotovo kad je takav način proveravan decenijama (pa i duže) i pokazao se kao vrlo praktičan. Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan. referada u funkciji izvoza potvrđuje prijem dispozicije kao i eventualno priloženih isprava. to još ne znači da je poduzeće u celini aktivno. iako pravo izbora brodara ima naš izvoznik. Nema sumnje da je i jedan i drugi način jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i ažurno i ako se uključi odgovarajuća računarska podrška. poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama. npr. Međutim.).izbora brojeva različit je kod raznih špeditera. ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. Potvrda se daje na posebno odštampanom obrascu koji svaki špediter štampa za svoje potrebe.

Inače. komadne pošiljke teže od 500 kg. Propisi o naručivanju i dostavi vagona vrlo su važni za špeditera i radnici špedicije ih moraju poznavati. odnosno dok naručilac narudžbu ne stornira. po komadu i predmete specifičnih veličina. Prema postojećim propisima naših železnica. on takav vagon naručuje na železničkoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku pošiljku. Tu izjavu može dati već prilikom predaje narudžbenice. taj posao radi npr. onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudžbu vagona za određeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na železničku stanicu. međutim. špediteri) i pečat. namenjenih za pojedine vrste robe. Ako špediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinačnim pošiljkama. ispod kojeg treba staviti potpis. po pravilu. potrebno je da.5 m i visine 2 m.8. za što postoji na poleđini iste odštampan odgovarajući tekst. 97 . pojedini špediteri imaju posebne ugovore sa železničkim stanicama o naručivanju i dostavi vagona. ako takve komadne robe ima u većim količinama. osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi način naručivanja (telefonski. Davanjem te izjave važnost narudžbine se produžava sve dok železnica ne dostavi vagon. dužan je naručiti odgovarajući vagon za određeni dan za robu koju sam tovari. potrebno je da prethodno sa železničkom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i načinu dovoza. funkcija izvoza treba da na železničkoj stanici pravovremeno naruči potreban broj vagona. odnosno špediter. Ako. Zato je korisno da vezu sa železnicom održavaju radnici špedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na železnici i koji su upoznati sa specifičnostima njenog poslovanja. smatra se da je od narudžbine odustao. ne treba smatrati kao obećanje ili obavezu da će naručeni vagon biti za određeni dan i dostavljen. prema kojima špediteri treba da znaju i olakšice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. Tu potvrdu. Vagoni se naručuju na utovarnoj železničkoj stanici u službenom radnom vremenu na posebnom železničkom obrascu Kol-23 »Kolska narudžbenica«. tim će moći bolje iskoristiti sve postojeće mogućnosti koje daje železnički transport. Komadne pošiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u železnički magacin bez posebne narudžbine vagona. jer su takvi slučajevi takođe česti. Ako naručilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naručio. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bočna vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka širine 1. kao i pošiljke živih životinja i sl. visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon već postavljen za utovar ili ne. Železnice raspolažu mnoštvom tipova i vrsti vagona. Narudžbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naručen. Odgovorni radnici u špediterskom preduzeću treba da znaju i propise o otkazu. Međutim. naručilac je dužan izjaviti da li ostaje pri datoj narudžbini. ali najduže do kraja tekućeg meseca u kojem je vagon naručen. Otprema robe železničkim transportom Ako robu treba otpremiti u inostranstvo železnicom kao vagonsku pošiljku.0. pošiljalac tovari sve vagonske pošiljke.2. a pravne osobe (npr. te da li se radi o običnom ili specijalnom vagonu. funkcija transporta u preduzeću. podnese železničkoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23). navedeni su u železničkoj tarifi (RT-6). pri čemu se često praktikuje da špediter obavi utovar direktno u vagon koji mu železnička stanica stavi na raspolaganje. obzirom na unutrašnju organizaciju poduzeća. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. Ako naručilac otkaže naručeni vagon. kao i slučajevi kad se pristojba ne zaračunava. Kolska narudžbenica je železnički prodajni obrazac i može se kupiti na svakoj železničkoj stanici. Sastoji se iz narudžbenice koja ostaje železnici i potvrde na kojoj železnička stanica potvrđuje naručiocu prijem narudžbine. Pošiljalac. Ako železnica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati. Čim radnici špedicije znaju više o karakteristikama pojedinih tipova vagona. Ako je pošiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je dužan sam utovariti. Visina pristojbi. usmeno).

tzv. — brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i — brodarski ugovor na vreme (Time Charter). I jedan i drugi ugovor mogu se zaključiti za prevoz stvari angažovanjem celog broda. on može dužnost krcatelja poveriti npr. što je karakteristično za slobodnu plovidbu. Ugovor o zakupu broda je u širem smislu takođe ugovor na vreme. Naručilac prevoza može istovremeno biti i vlasnik robe. Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadržajem ugovora . u stvari. Bareboat Charter). ili pomorsko-prevozničkog ugovora (Bill of Lading Contract). Vlasnik robe može posao oko čartriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove. poznati 98 . ili neopremljen i bez posade. odnosno zaključivanjem odgovarajućeg ugovora o zakupu broda (Demise Charter. pa je stoga u našoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup »golog« broda. ne radi tako. može dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom. mesto i vreme preuzimanja broda. no to ne mora biti. Bareboat Charter je. lučkom špediteru. prema tome. koriste se tipizirani ugovorni formulari. papir podeljen na dva dela. ali u slučaju kada se celokupan teret ne može prevesti samo jednim obrtom – putovanjem na ugovorenoj relaciji. specijalizovane za te poslove. a kao podloga kod ovog ugovora. brod se čartrira zajedno sa posadom na određeno vreme. saglasno našem Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. obuhvataju dve vrste ugovora. pri čemu je svaki učesnik u ugovoru zadržao po jednu njegovu polovinu.8. koji naše pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. Radi pojednostavljenja procedure oko zaključenja ugovora. Charter Party.2. naime. Charter Party Forms). podvrsta Demise Chartera za slučaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade. Charter Party. no ako nije mogućnosti da vrši tehnički nadzor nad ukrcajem ili to ne želi. mada se u praksi ta dva pojma često pogrešno identifikuju. Obično se precizira područje u kojem će brod ploviti. može se sklopiti brodarski ugovor na više putovanja (Consecutive Voyage Charter). U srednjem veku je bio običaj da se napiše ugovor. Naručilac može biti ujedno i krcatelj. a to može biti pomorski agent ili špediter. Brod se. Njegov klasičan primer je brodarski ugovor za jedno putovanje. pa se potom taj ugovor prereže (pocepa. Brodarski ugovori. dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore. Naručilac preuzima na sebe troškove održavanja broda za vreme trajanja ugovora i troškove pogonskog goriva. s tim što se brodarski ugovor na vreme u praksi najčešće zaključuje za ceo brod. Naziv ovog dokumenta potiče od italijanskog izraza »charta partita«. Kod brodarskog ugovora zaključenog na vreme. Kod nas te poslove obavljaju obično lučki špediteri i pomorske agencije. Danas se. u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv. nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru. Otprema pomorskim transportom Potreban brodski prostor može se osigurati zaključivanjem odgovarajućeg brodarskog ugovora (Charter). Brodski prostor se takođe može osigurati i zakupljivanjem. 1/3 broda) ili angažovanjem samo određenog brodskog prostora (npr. jednog brodskog skladišta). Pri zaključivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naručilac prevoza (unajmitelj). kao i kod ugovora na putovanje. pri čemu se vozarina po pravilu plaća unapred. ali ne i Time Charter u savremenom značenju tog pojma. što je karakteristično za linijsku plovidbu. no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. podere) na pola. naravno. sa standardnim listovima prevoza. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter. Brodarski ugovor za putovanje najčešće se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipičan prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa — ugovorenog putovanja.1. angažovanjem srazmernog dela broda (npr. tj.

kao najvažnijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem. Isto vredi i za ostale naše avio-prevoznike.2.2. Ako se neka roba želi otpremiti rečnim transportnim sredstvima komadno. bilo putem njegovog agenta. a ugovora o zakupu broda Barecon B. pri čemu izvoznik (ili u njegovo ime špediter) može birati drumskog prevoznika po želji. osim u slučaju ako je roba prodata franko skladište prodavca.2. prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. Ovde brodski prostor. Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio špediteru. naravno ako takvim raspolaže. Kad je reč o linijskom prevozu. Tek u krajnjem slučaju može se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku. Ukoliko se radi o većim količinama robe. Ali. 8.3. brodarskog ugovora na vreme Baltime. »Dead freight«).2. već se jednostavno traži prevoz određene količine stvari (po pravilu komadnog tereta). dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje). u kom slučaju pravo izbora vozara pripada kupcu. engl. do čijeg zaključenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda. Posredstvom naših avio-prevoznika takve se pošiljke 99 . vrstu i količinu tereta i visinu vozarine. Prilikom zaključenja pomorsko-prevozničkog ugovora sastavlja se zaključnica (Cargo Booking Note). 8. a naručilac obavezu plaćanja vozarine. nazive ukrcajne i odredišne luke. Otprema ostalim prevoznim sredstvima Od ostalih prevoznih sredstava može doći u obzir prevoz avionom. U ugovoru se tada određuju uslovi prevoza. U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevozničkog ugovora. kod kojih nema pregovaranja čak ni o pojedinim klauzulama ugovora. treba napomenuti da udruženja brodara (linijske konferencije) izdaju čiste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu). pogotovo ako se radi o korišćenju vozila u povratku i ako je to inače dozvoljeno. čiji sadržaj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka.4. ovaj će prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz. pa i u slučaju da odustane od prevoza (tzv. pri čemu nije potrebna nikakva predbeležba ukoliko je poznato da odnosno rečno brodarstvo prima takve pošiljke na željenoj relaciji. nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi. »mrtva« vozarina ili vozarina »prazno za puno«. Otprema robe rečnim transportom Otprema robe rečnim prevozom može se realizovati kao komadna ili kao šleparska isporuka. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu će se koristiti uvek vozila pod režimom TIR. kod pomorskoprevozničkog ugovora ona se ispostavlja u svim slučajevima. dakle. Svi ostali uslovi sadržani su u teretnici (Bill of Lading). Otprema drumskim transportom Roba se može otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta. ista se predaje u magacin odnosnog rečnog brodarstva. Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon. te prava i obaveze obeju strana.po svojim skraćenim imenima (Code Names). pa linijski brodar može i bez pristanka naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom. Ugovor se zaključuje na principu »uzmi ili ostavi« (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u određenom linijskom brodu. 8. prevoz će poveriti nekom domaćem autotransportnom preduzeću. Ako on takva vozila nema. Manje avionske pošiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obaveštavanja i iste se otpremaju redovnim linijama. što kod brodarskog ugovora nije moguće. odnosno brodskog prostora. potrebno je sklopiti odgovarajući aranžman sa rečnim brodarom bilo direktno.

0. U unutrašnjem železničkom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501. Pošiljalac. potpisan od pošiljaoca s jedne strane. isti se unajmljuje od odgovarajuće vazduhoplovne kompanije (naše ili strane) za konkretni prevoz. odnosno u njegovo ime špediter. Ako pri predaji pošiljke pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu kola (vagona). u pogledu visine zaračunate vozarine. Uslovi prevoza utvrđuju se ugovorom. precrtava unakrsnim dijagonalama kvadratić pod 2 (denčana). investcionih dobara ili opreme za što je potreban kompletan avion. To znači.3. prilog 7). a u vazdušnom samo u slučaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava pošiljalac. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti. a u protivnom precrtava kvadratić pod l (kolska). ispravno naznačenje vrste robe i potrebne klauzule. u dispoziciji propisao prevozni put. ispostavlja prevozne isprave u železničkom. uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutrašnji saobraćaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31. izveštaj o prispeću. pošiljalac ga određuje precrtavanjem kvadratića l ukoliko se opredelio za redovan prevoz. Treba imati na umu da tovarni list. najpovoljnije tarife.mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredišta do kojih naši avioprevoznici nemaju liniju. od tarifne službe. određivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije. Inače. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umeće. sve što je važno za optimalni prevoz. oročen (2) i dogovoren (3). To se radi tako. te železnice s druge strane i overen pečatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava.redovan (1). tovarna karta. pa eventualno i način prevoženja. Način popunjavanja U špedicijama se najčešće dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz železnicom. Ako pak predstoji otprema veće količine robe. Kod otpreme poštanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti poštanskim propisima u pogledu pakovanja i težine paketa i predati paket pošti radi daljnje otpreme. 100 . 8. a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava železnica (v. Između pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove. duplikat tovarnog lista i kopija. da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. Inače. a ako je posebno dogovorio sa železnicom uslove prevoza onda precrtava kvadratić pod 3. da tarifska funkcija treba da naznači najpovoljniji prevozni put. Ispostavljanje prevoznih isprava Ispostavljanje prevoznih isprava spada takođe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) pošiljalac.3. 8. Ukoliko je nalogodavac npr. uputstva se daju obično na posebnom formularu koji štampaju špedicije za svoje potrebe. tj. dok su odgovarajuća uputstva za popunjavanje tovarnih listova za međunarodni saobraćaj data takođe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odštampano u PIM-u. Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list. što se tiče načina prevoza. instradiranje će se uglavnom svesti na tarifsko naznačenje vrste robe. Često puta i sasvim mala greška ili nepreciznost može prouzročiti krupne posledice npr. Nakon instradiranja tarifna funkcija vraća pozicionu mapu funkciji izvoza. pod 2 ako želi oročen prevoz. takva uverenja često prouzrokuju kasnije neugodne posledice. koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denčane) pošiljke i za sva tri moguća načina prevoza . prevozno sredstvo. tj. rečnom i poštanskom transportu.

a popunjava ih pošiljalac (špediter) prema postojećim rubrikama. posebno za unutrašnja. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista pošiljalac određuje način prevoženja. ima rubrike kao i međunarodni tovarni list.). Taj formular ne sme biti bele boje. vrsta robe. već služi samo za interne potrebe špedicije (v.stvari na JZ (162). Upotreba ćirilice u međunarodnom prometu nije dozvoljena. a u međunarodnom transportu treba dodati još i prevod na francuskom. odnosno duplikata. te podatke o službenom vaganju i brojanju. Međutim. popratnica — izveštaj o prispeću i izdatnica. — obrazac K-504 — Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz).SSSR popunjava železnica. Mogu biti upisane i razne izjave. a ostale delove pošiljalac. Kao potvrdu o predaji robe na prevoz pošiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu). pri čemu se može umetnuti još i obrazac »Otpremnica« koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. Kod COTIF-tovarnih listova pošiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje. Osim uputa iz priloga 2 PIM-a. Kopije nemaju značaj tovarnog lista. odnosno napomene za primaoca ili agenta u odredištu. a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na železničkim stanicama. niti taj formular ima važnost duplikata tovarnog lista. Ovaj način prevoženja upotrebljava se kod naročito hitne (ekspresne) robe. nemačkom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu pošiljaka . Rubrike sadrže podatke o količini. a između pojedinih listova je već prilikom izrade umetnut indigo-papir. štampaju špedicije za svoje potrebe. koja je određena za upisivanje raznih propisanih i dopuštenih izjava. popis priloženih isprava itd. težim i načinu pakovanja robe.U međunarodnom železničkom transportu postoje četiri vrste tovarnih listova i to: — obrazac K-503 — Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz). no železnička stanica na njega ne stavlja pečat. a posebno za međunarodni saobraćaj. a ostale železnica. slično kao i u železničkom transportu. — obrazac K-511 — Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braćaj sa SSSR. određene klauzule i sl. adresu pošiljaoca i primaoca. priznanica. ako se predaje 5 ili više paketa odjednom. U rečnom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista. naziv brodara. U unutrašnjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom). »prijemni list« se ne popunjava 101 . U unutrašnjem transportu to će biti »Prijemni list« (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinačnim otpremama. pošiljaoca. tovarna karta. kopija i prepis kopije tovarnog lista. izveštaj o prispeću. prilog 7). nemačkom ili italijanskom jeziku. francuskom. Tovarne listove štampaju pojedina preduzeća rečnog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca. Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ. Za otpremu paketa putem pošte prevoznu ispravu popunjava pošiljalac. Najuobičajeniji je način popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomoću karbon-papira na pisaćoj mašini. a uputstva za popunjavanje otštampana su na poleđini poslednjeg lista formulara. mogu iste naručiti i direktno iz železničke štamparije u Subotici. koje moraju nositi oznaku »Kopija«. Pojedini špediteri kojima trebaju veće količine tovarnih listova. Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list. po želji i s odštampanim odgovarajućim podacima (adresa primaoca. mesto otpreme i odredišta. duplikat tovarnog lista. Pošiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista. Formular se sastoji iz 4 lista: matica. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj železničkoj stanici. — obrazac K-512 — Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraćaj sa SSSR. Osim tovarnih listova postoji u železničkom transportu mogućnost otpreme i na osnovu ekspresnog lista. za popunjavanje važe i odredbe člana 12 CIM. Spisak takvih izjava na našem. Jedna od najvažnijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika »Izjave«.

datum. kako bi se izbegle špekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje više teretnica. uz navod otpremnih podataka (broj vagona.1.već pošiljalac upisuje pakete u »Prijemnu knjigu«. U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom transportu. Pravilo je da se teretnica izdaje nakon završetka ukrcaja tereta na brod. može biti u Zagrebu. Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj. aviziranje inostranog kupca i domaćeg izvoznika i sl. krcatelj je dužan da mu vrati oficirsku potvrdu. a mogu se kupiti na svakoj pošti. posredstvom teretnice roba koja plovi može biti prodata i više puta. osiguranje. Isprave koje ispostavlja prevoznik U vazdušnom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzeće štampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca. može biti stavljena u promet.v. u našem slučaju špediter. Izvoznik npr. registrovanih za prevoz u međunarodnom drumskom transportu. Za vrednosni paket popunjava se »Prijemni list sa sprovodnicom« (obrazac P-11). Tovarni listovi se štampaju u više primjeraka (prema želji i potrebi) a imaju osobine slične železničkom tovarnom listu. Za unutrašnji transport autotransportna preduzeća štampaju tovarne listove svako za svoje 102 . izdaje krcatelju oficirsku potvrdu. Tovarni list za međunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Međunarodnom drumskom konvencijom (CMR). a pošiljku otprema proizvođač iz Virovitice železnicom. a nalog za ukrcaj odlaže (arhivira) u svoju dokumentaciju.3. prilog 7) ispostavlja brodar. tj. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod. pošiljalac popunjava umesto »Prijemnog lista« (P-10) »prijemnu knjigu« (obrazac P3). kojim se zapovedniku nalaže da preuzme i ukrca opisani teret. Dispozicija ukrcaja je. izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj. — naloga za ukrcaj (Shipping Order). Ako se predaje 5 ili više paketa. Po završenom ukrcaju zapovednik. tj. Tovarni list popunjava u praksi robna služba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje pošiljalac. jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotičnu robu. onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotičnog avioprevoznika. U takvom će slučaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvođaču (pošiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe železnici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti špeditera o otpremi. težina i sl. Čest je slučaj da se otprema vrši iz nekog mesta u unutrašnjosti gde špediter nema svoje ispostave. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice. odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara. Ovo je potrebno radi eventualnog praćenja pošiljke i drugih radnji (carinjenje. Obrasci se popunjavaju prema postojećim rubrikama.). U međunarodnom transportu otprema paketa vrši se na osnovu »Sprovodnice« (obrazac CP-2) i »Prijemnog lista« (obrazac P-10). mora dati sve potrebne podatke. kojom potvrđuje da je roba ukrcana na brod. formulara sastavljenog od: — dispozicije ukrcaja (Shipper's Note). Naravno da mu pošiljalac. koja će mu omogućiti eventualno daljnje disponiranje teretom. na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u našem slučaju špediter) istovremeno sa predajom robe na brod. ili prvi oficir palube. U slučaju da je špediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika. pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrešnih ili nedovoljnih podataka. Izdavanju teretnice obično prethodi sastavljanje odgovarajućeg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha. i — oficirske potvrde (Mate's Receipt). 8.). U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu. a štampa ga Privredna komora za potrebe naših autoprevoznika. ustvari. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading .

Utovar/ukrcaj robe Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvršiti komitent ili špediter sa svojim radnicima. u železničkom transportu kod izvoza robe. Obično o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija. gotovo redovno. te koji se dokumenti i u kojem broju traže u pojedinim slučajevima. pa na priloženoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraća carinarnici koja ih je ispostavila. Naime. popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu pošiljku.) koje izdaju nadležne privredne komore. koji se može nabaviti na svakoj železničkoj stanici. Za izvršenje određenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja pošiljalac je dužan da pribavi propisane isprave.4.2. uz tovarni list treba priložiti odgovarajući broj formulara »Međunarodna carinska prijava« (TIF). moraju se priložiti i razne druge isprave. Tu se misli na razna uverenja i svedočanstva (npr. Ako se roba ocarini u unutrašnjosti. o poreklu. a konačni obračun prevoznih troškova (koje otpremna železnička stanica nije mogla odmah obračunati) vrši se na frankaturnom računu koji se prilaže uz tovarni list i prati pošiljku. 8. Sva dokumenta koje se prilažu uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku »Prilozi«. Pošiljalac. U međunarodnom poštanskom saobraćaju potrebno je uz »Sprovodnicu« i »Prijemni list« priložiti određeni broj »Carinskih deklaracija« (poštanski obrazac CP-3). U tom slučaju pošiljalac (špediter) polaže na otpremnoj železničkoj stanici depozit u visini približnih prevoznih troškova. prilaže frankaturni račun. a taj posao se može poveriti i specijalizovanom uslužnom preduzeću. Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM. tako i za tranzitnu i uputnu zemlju. U svakom slučaju funkcija izvoza treba da se o tome stara. gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva. u slučaju potrebe. 103 . od vrste prevoznog sredstva. odnosno špediter. kako za otpremnu. a otisak formulara dat je u prilogu 7. te će prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji.potrebe. a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Međunarodnom paketskom tarifom. popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom. ali prema uzorku usvojenom od strane republičkih udruženja drumskog transporta (prilog 7). Taj obrazac se može obezbediti na svakoj pošti. uz prevozne isprave karakteristične za međunarodni transport. Tako npr. Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naša roba. veterinarske i druge institucije. 8. pošiljalac može uz prevoznu ispravu priložiti i druge isprave koje se odnose na pošiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloži. Nadalje se npr. onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice.3. To je železnički obrazac sa oznakom K-401. Ako to pojedine zemlje zahtevaju. uz tovarni list u železničkom transportu. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta Gotovo redovno. Sve zavisi od transportnih osobina robe. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim državama. te isprave se takođe prilažu uz odgovarajuću prevoznu dokumentaciju. o kvaliteti i sl. Obrasce frankaturnog računa štampa železnica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a železničke stanice ih na zahtev mogu ustupiti špediterima i ovi ih mogu. vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutrašnjosti preuzeo i obvezu da će robu predati izlaznoj carinarnici. sanitetske. Broj prijava za pojedinu zemlju određen je Reglementacijama međunarodnog saobraćaja (RS). u slučaju ako otpremna železnička stanica nije u stanju da izračuna prevozne troškove koje je na sebe preuzeo pošiljalac.

Međutim. štetne posledice koje bi mogle iz toga proizaći padaju na njegov teret. tj.Ako špeditersko preduzeće ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje. budući da su u najvećem broju slučajeva poznati svi podaci o pošiljci. Plaćanje premije vrši se periodično za protekli period u skladu sa propisima o plaćanju u privredi za sve osigurane transporte. upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokrića. špediter je ipak dužan da upozori komitenta na takve posledice i preporučiti mu da pošiljku osigura od odgovarajućih rizika. U tom slučaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogući nesmetan rad. špediterska preduzeća imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. ako je u komitentovoj dispoziciji ili opštim nalogom dat nalog za osiguranje. Kod izvoznih pošiljaka ređe dolazi u obzir upis u knjigu pokrića nego što je to slučaj kod uvoza. To se obično radi kod istovrsnih pošiljaka koje se otpremaju u dužem periodu. takva ponuda služi istovremeno i kao polisa. Nalogodavac može dati i opšti nalog za osiguranje svih njegovih pošiljaka. »privremenim pokrićem«. Ako pak špediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr. Međutim. tada se utovar vrši u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadrži posebne rizike od kojih bi špediter trebalo da osigura pošiljku. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u slučaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku. Umesto knjige pokrića privremeno pokriće se može ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. Osiguranje Prema članu 36. tada će izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija će se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angažovanjem odgovarajućih logističkih preduzeća realizuje utovar robe. a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. Podaci se unose kopiranjem. u ovom slučaju. Opštih uslova. 104 . Osiguranje u špediciji. u manjim filijalama) onda će za taj posao ili angažovati sezonske radnike ili će utovar poveriti specijalizovanoj uslužnoj organizaciji. špediter vrši osiguranje samo po izričitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinačnu otpremu.5. kamionu). a u takvom slučaju špediter osigurava sve pošiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove. ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. To se postiže tzv. naravno nakon što osiguravatelj izvrši na njoj obračun premije i potpiše je. kao i protiv kojih rizika treba izvršiti osiguranje. onda je najbolje da izvoznik dostavi špediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. Osiguravatelj svakodnevno predaje špediteru prihvaćene polise uz zaduženje premije. uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati. Ti ugovori predviđaju da su sve pošiljke tog špeditera pokrivene osiguranjem. 8. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) čim budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj pošiljci. obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u špediterskom preduzeću. kod izvoznih osiguranja osiguravatelj često treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva. špediter je dužan da osigura dotičnu robu samo protiv uobičajenih transportnih rizika. Kao što je već navedeno prilikom obrade uvoza. Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili će se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji. vagonu. iznos osiguranja. odnosno saglasno sklopljenom ugovoru između špeditera i osiguravatelja. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara pošto za sve eventualne štete komitent tereti špeditera.

što zavisi od opredeljenja izvoznika. već prema opredeljenju carinarnice. Carinjenje se. pak. Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u železničkom vagonu određeni su kratki rokovi. prema kojima se u pojedinim carinarnicama neće moći cariniti izvesna roba. odnosno koje ima pismeno ovlaštenje ili dispoziciju izvoznika. na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj količini. računajući od trenutka prijema potrebne dokumentacije. npr. kao i podacima o drugim ispravama. odnosno od trenutka kada je carinski organ obavešten da je pošiljka pripremljena za carinjenje. . Ponekad ipak to neće biti moguće. prijavu o zaključenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzeće koje izvozi robu (izvoznik). Carinski organ dužan je. uvesti ograničenja.pregleda robe i . ako otpremu vrši dobavljač iz nekog drugog mjesta i sl. Pošiljalac (špediter) je dužan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata.6. jer svaka greška može povući za sobom vraćanje dotične deklaracije od strane carinskog organa.podnošenja JCI (sa prilozima). Roba se može izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadležne banke.proračuna i naplate carinskih taksa. Carinski organ. po pravilu. odnosno od trenutka obaveštavanja o dolasku. obavlja posle zaključenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu.). funkcija izvoza će ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu. Kad carinarnica primi JCI. ako se izvozna pošiljka carini u usputnoj stanici. ili u skladištu prevoznika.. koje špediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. kao i ostalu potrebnu dokumentaciju. Prilikom određivanja mesta carinjenja. Tako npr. vrsti i vrednosti robe koja se upućuje u inostranstvo. međutim. a neke i sam da ispostavi. računajući od trenutka završenog utovara ako se izvozna pošiljka carini u otpravnoj železničkoj stanici. zbog čega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe.8. U praksi to redovno radi špediter. domaća roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje. naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. konteneru i sl. slično kao što je navedeno kod uvoza. JCI treba popuniti tačno i savesno. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je špediteru obično zajedno sa dispozicijom i prijavom o zaključenom poslu. prijava o izvozu robe itd. u nekom usputnom mestu ili na pograničnoj carinarnici. Nadležna carinska uprava može. carinskom magacinu i stovarištu. faktura. Uz JCI treba priložiti prevoznu ispravu. naravno da funkcije izvoza u špediterskim preduzećima moraju o tome voditi računa. naime. kamionu. ona utvrđuje: — da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena. fakturu. Inače. izvozno carinjenje se sastoji iz: . izvršiti propisane radnje takođe u roku od dva sata. špediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika. Carinjenje Prema odredbama Carinskog zakona. prijavu o zaključenom poslu i druge isprave. Roba se može izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutrašnjosti ili na pograničnoj carinarnici. u železničkom vagonu. Što se tiče isprava potrebnih za carinjenje. 105 . a za netačno prijavljivanje robe predviđene su i odgovarajuće kazne. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio. Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI).). Za slučaj prekoračenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu. u kojem slučaju izvoznik obično snabdeva špeditera praznim formularima svojih faktura. koje se prilažu uz dotičnu JCI (tovarni list.

onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI. uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem. takođe je dužan da obavesti komitenta o preduzetim merama. tj. — da li je dotična privredna organizacija ovlaštena da vrši izvoz. o izvršenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje.. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrđenu JCI.. tj.— da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe. kao i u slučaju ako se pošiljka izručuje uz naplatu određenog iznosa (pouzeće). Običaji (uzanse) u međunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obaveštavan o otpremi robe. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovođenju izvoznikovog naloga. Naši špediteri često upućuju izvozne pošiljke na adresu svojih korespondenata. To je najčešće slučaj ako se radi o zbirnoj robi.. već vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu.. te funkcija izvoza najčešće dobija u tom smislu i odgovarajuće naloge od komitenta. u kojem će slučaju špediter organizovati potragu za robom. Nakon izvršenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor. ona postaje »carinska roba« i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. itd. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. Ako se carinjenje obavlja na pograničnoj carinarnici. Ako takav posebni nalog i ne bi postojao. koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI. odnosno inostrani kupac. carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik. odnosno ako se zadrži na putu preko potrebnog vremena.) i fakturu za izvršene poslove. od . Takva obaveštenja o otpremi nazivaju se »bordero« i daju se na posebnim formularima koje 106 . — da li je izvoz robe zabranjen.7. Funkcija izvoza špediterskog preduzeća obaveštava komitenta o završenoj operativnoj fazi rada na transportu. Aviziranje otpreme Dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter obaveštava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije. tražeći po potrebi njegove instrukcije. distribucije ili naplate. Isto tako je dužnost špeditera da o otpremi izvozne pošiljke obavesti i primaoca. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. 8. Ako je sve u redu. funkcija izvoza je dužna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajući način. Svakako da će u tom slučaju naš špediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije.. To je obično uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru. tj. Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti špeditera u slučaju da pošiljka ne stigne.«. inostranog kupca. Špediteri obično imaju urađene posebne formulare koji im služe za dostavljanje takve dokumentacije. špediter je o tome dužan obavestiti izvoznika. polisu osiguranja. te da li su te isprave valjane. kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena služi žig carinarnice: »Ocarinjeno po JCI broj . Pregled se vrši radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe. a eventualno i za osiguranje robe. — da li se podaci iz isprava slažu sa podacima u deklaraciji... Ako nastale smetnje može sam otkloniti i otkloni ih na način za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta. te će se u vezi sa tim izabrati i način obaveštavanja. zatim ako to propisuje akreditiv.. te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI. Pritom će se voditi računa o tome da uputstva stignu svakako pre nego što stigne pošiljka. Carinski organ na JCI vrši proračun carinskih taksi i upućuje njenog podnosioca da dužni iznos uplati na blagajni carinarnice. inostranih špeditera u pojedinim zemljama.

Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza špeditera prikuplja komadne pošiljke od raznih pošiljaoca. a te filijale posluju manje-više samostalno. te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) pošiljku svojoj inostranoj špediterskoj vezi (korespondentu). Sva obaveštenja komitentu. pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inače bilo moguće. kao i obaveštenja inostranom kupcu. naravno da je u interesu špeditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proširi što je više moguće. naš je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oštećenja. To se može desiti u slučaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predočenje banci duplikata tovarnog lista. jer se. a osim toga smanjuje se administracija. što im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi špediteri vrlo dobro prosperiraju. naravno. To isto važi i za svu ostalu korespondenciju. jer na nekim inostranim železnicama postoje osetne razlike između vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu.pojedini špediteri štampaju prema sopstvenim potrebama. Nasuprot očitim prednostima koje pruža zbirna otprema. Eventualna obaveštenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadržavati iste podatke. a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobičajeni način. otprema vrši u nedovoljno iskorištenim vagonima i to samo do prve železničke stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog špeditera koji. zbirni transport je najviše razvijen i ima najdublju tradiciju u železničkom prevozu i špediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. jer tako otpremljena roba pre stigne na odredište nego u slučju pojedinačne komadne otpreme. 8. Međutim. a troškovi njenog prevoza su niži nego što su troškovi pojedinačne komadne otpreme. One sadrže rubrike o podacima za pošiljku na koje se obaveštenje o otpremi odnosi. umesto npr. Takve suradnje. 107 . pomorski. praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi. neminovno se nameće potreba da pri zbirnom transportu špediteri međusobno surađuju odnosno da predaju jedan drugom svoje pošiljke. smanjuje se mogućnost oštećenja za koje bi mogla snositi odgovornost železnica. jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem slučaju. Obzirom na spomenute razlike u vozarini između zbirne i komadne otpreme.8. rečni i vazdušni). odnosno navesti uslovi pod kojim će se izvršiti isporuka i sl. prima na prevoz samo jedna vagonska pošiljka.koristiti i druge transportne grane (drumski. U svetu postoje špediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe. istovar. Za železnicu je takav vid otpreme takođe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinačnih komadnih pošiljaka (utovar. raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinačno. među našim špediterima zasada nema u dovoljnoj meri. međutim. već prema slučaju. Zbirna otprema korisna je i za izvoznika. moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaćanja protivvrednosti robe. sastavljajući na taj način zbirne vagone u što je moguće kraćim vremenskim razmacima. i odnosi pri tome najveću moguću korist. a ovaj ih. odnosno korespondentu. prema tome. pretovar. 20 komadnih otprema. To predstavlja znatnu štetu za čitavu zajednicu. Zbirni transport Zbirni transport se kod izvoza može organizovati na isti način kao i kod uvoza robe. Za efikasnost zbirnog transporta naročito je važna koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredišta. Konačno. zatim adresu primaoca i našeg izvoznika. špediter često ne može koristiti takav način otpreme iako bi zato inače postojala mogućnost. Za zbirni prevoz mogu se – osim železničkog transporta . Nadalje. U uslovima postojanja više međunarodnih špeditera. koji osim toga imaju svoje filijale širom zemlje. Ovo naročito dolazi do izražaja ako naš izvoznik plaća prevozne troškove na inostranim relacijama. zauzimanje skladišnog prostora). a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoća oštećenja nego pri komadnoj otpremi. Da se to izbegne. moraju se.

Uostalom. Dakle. da se pronađe praktičan i jednostavan izlaz u slučaju da robu treba otpremiti do odredišta raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome još uključiti i druge. bordero (prilog 7). Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »FIATA Combined Transport BILL OF LADING«.treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvršene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr. Ispostavljajući ovu ispravu špediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu reči (engl. Izdavalac isprave preuzima takođe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (približno 7 CHF) za svaki kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. čak i u slučaju da se roba ne otpremi zbirno špediteru. Formular je žute boje.1. Sa druge strane. Unjega se unose bliža uputstva otpremnog špeditera. ispostavom tog dokumenta špediter pruža primaocu (kupcu) robe garanciju da će roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka.9.9. avio ili drumskog prevoznika). Nadalje. nem. on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odredištu. plave je boje. Ispostavom FCT-dokumenta špediter potvrđuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama pošiljaoca. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen »to order«. brodara. te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prošla svu proceduru i kad je špediter već sklopio ugovor o prevozu sa određenim vozarom. kako je u dokumentu navedeno. on preuzima obavezu otpreme na odredište i isporuku uz povraćaj indosiranog originala FCT-dokumenta. ako je tako u dokumentarnom akreditivu predviđeno. Transportna potvrda (FCT) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »Forwarding Agents Certificate of Transport« i najčešće se ispostavlja u onim slučajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. a sastoji se iz originala i četiri kopije (prilog 7). Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe. tzv. odnosno pošiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu može trebati za reklamaciju više plaćenih prevoznih troškova ili drugih potraživanja iz ugovora o prevozu. nemačkom i engleskom jeziku. uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Međunarodna trgovinska komora.2. već i za realizovanje transporta. Takođe. na pr. špeditersku potvrdu. Da bi se to moglo efikasno 108 . prenosiv je osim u slučaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba »not negotiable«. Uvođenje i primena ove špediterske isprave predstavlja dosad najpraktičniji izlaz iz nastojanja. namenjena špediteru na kojeg je isti naslovljen. ispostavljeni FCT-dokument služi prodavcu kao dokaz o izvršenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene. Gesamttransportführer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da naši izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav način isplate i da se to unese u uslove akreditiva. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. 8. Combined Transport Operator. pretovarna. a upotrebljava se ređe nego FCRdokument. Kod nas se ovaj dokument štampa trojezično na srpskom. 8. železnice. lučka i skladišna preduzeća. Ako se može dokazati gde je šteta nastala. već i odgovornost za sve vozare i treće osobe koje je uključio radi realizovanja ukupnog prevoza. Naime. u različitim delovima sveta.

kao npr. godine (prilog 7). «Steamship Waybill» i sl. a posebno izvršene usluge prema ugovoru. pokušaji uvođenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju još od pre I. Formular je narandžaste boje (prilog 7).sprovesti. ne prenosiv. no ponegde se može naići i na (pogrešni) naziv »Forwarders Warehouse Receipt«. pakovanje i obeležavanje odgovaraju spomenutim propisima. prenos prava vlasništva kao i aktivna legitimacija za izručenje robe uz predočenje skladišnice. bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA. skladišnica (varant). Nakon Drugog svetskog rata došlo je do šire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima. «Through Export Bill of Lading». Inače. 8. no ubrzo je okupacijom Čehoslovačke od strane Nemaca taj pionirski pokušaj obustavljen. ADR i/ili IMDG). Obračun i fakturisanje izvršene usluge Poslednja. Ako se opasne materije mešaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom. u tadašnjoj Čehoslovačkoj je uveden u upotrebu zvanični špediterski konosman za kombinovani prevoz. onda je pogotovo važno da posao što je moguće pre fakturira i da tako dođe i do vlastitih uloženih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom. Godine 1938.9. a za špeditera zapravo najvažnija faza rada u izvršenju naloga komitenta jest tačno i pravovremeno fakturiranje izvršenih poslova. Ova potvrda se koristi od 1977. Tom potvrdom pošiljalac. Izvozni odjel može svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se općenito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu. 8. u pravom smislu. vozarinu i sl. Skladišna potvrda (FWR) Službeni naziv na engleskom jeziku za ovu špeditersku ispravu je »FIATA Warehouse Receipt«. 8. izdaci za razne takse. Na taj način špediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak. svetskog rata.10. a ako je špediter kod nekog posla još i plaćao neke troškove za komitenta (npr.9. Naime. kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutrašnjosti Nemačke za luke u tadašnjim nemačkim kolonijama (saradnja Nemačkih železnica i nemačkih brodarskih kompanija).4. tj. a naravno da izdavalac takve isprave može biti samo onaj međunarodni špediter koji ima sklopljene odgovarajuće ugovore sa svim učesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). plaćeni prevozni troškovi. FWR-dokument je skladišna potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i služi špeditera u njegovom skladišnom poslovanju. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) Službeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je »Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods« (skr. FIATA SDT). u FWR se detaljno utvrđuju prava izdavaoca isprave. 109 . u toj se ispravi mora deklarisati da je mešanje takve robe dozvoljeno. upotrebljeni formulari i sl. Posebno se zaračunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci. Kako je to bio »opasan« eksperiment svedoči i činjenica da su čak i tadašnji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. izjavljuje da roba (stvari) koju špediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID. vrlo mala. «Straight Bill of Lading». osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka »negotiable«. da njene karakteristike.. kao nalogodavac špediteru.). budući da je razlika između klasične skladišnice i FWR-isprave. ponudi ili tarifi usluga. Iako je FWRdokument tzv.3. «Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading». npr. on može biti upotrebljen u mnogim slučajevima u relizaciji skladišnih poslova.

prijava o izvozu robe. a plativa je u roku predviđenom Opštim uslovima. po pravilu. te 110 . a osnovno je da se obuhvate svi troškovi koji terete dotičnu poziciju. Fakturisanje može obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi. Nakon što je završen posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena. što se najčešće kod naših špeditera i radi. Tarifna funkcija označit će manje ili više zaračunate troškove na način kako je to uobičajeno kod tog špeditera. a neki se služe tzv. polisa osiguranja. ili će se fakturirati samo poznati troškovi i usluge špeditera. u slučaju da su takvi troškovi više naplaćeni. s napomenom da će se ko mitent teretiti za ostale troškove naknadno. Neki špediteri evidentiraju troškove na unutrašnjoj stranici pozicione košuljice. a špediter će. reklamirati kod vozara (npr. duplikat tovarnog lista i sl. može se i tako. U protivnom. obavljalo se ono po bilo kojem sistemu. a to je najčešće potvrđena JCI. sa napomenom da može uslediti poziv za naknadnu naplatu u određenom roku. Postoji i drugi način kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za više referenata. Naravno da to sve mora biti predviđeno u špediterovoj ponudi za taj posao. a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaćeni ili su izričito izostavljeni. o čemu je bilo više reči kod razmatranja uvoza. te će se ispostaviti faktura s predvidivim troškovima uz napomenu da su pridržana prava na eventualnu ispravku. nalogom za fakturisanje. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem određene minimalne količine tereta. U fakturi se navode priloženi dokumenti. a po rešenju reklamacije višak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati u manjem iznosu. Pre samog fakturisanja je potrebno izvršiti kontrolu obračuna troškova dotične pozicije. Može se dogoditi da izvozni odjel neće moći odmah po izvršenoj otpremi doći do tačnih podataka o visini troškova koji terete određeni posao. Svaki način ima svojih mana i svojih dobrih strana. da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaračunatih prevoznih troškova. nikad biti veći od fakturisanog iznosa. To će isto uslediti i u slučaju ako komitent ne stavi špediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne račune na osnovu kojih bi špediter mogao ostvariti određena prava prema vozaru. ako nije drukčije ugovoreno. onda će se u fakturi komitentu zaračunati stvarno plaćeni iznosi. u svakom slučaju. a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza. pa i za celo preduzeće. te tako obuhvaćeni svi troškovi koji terete određeni posao i to proknjiženo na odgovarajućoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu. čemu se zatim dodaje cena špediterove usluge. a da špediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaćanja izdate kontrolne primedbe. naravno da će funkcija izvoza voditi računa o tome i odgovarajuće pozicije držati u evidenciji do ispunjenja uslova.ili kredit-nota.Ako je pak pogodba učinjena na bazi forfaitnog stava. U slučaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se može i pre nego je posao praktično završen. odnosno u ugovoru. Sve ispravke više se na osnovu debat. funkcija izvoza će to naznačiti u fakturi. Ako je špediter platio te troškove. Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni način ili preporučenim pismom. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba. Ipak se zbog toga neće čekati s fakturiranjem. no ako komitent pristane na onaj prvi. bez obzira da li se do fakturnog iznosa došlo fakturisanjem prema efektivnim troškovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu. svakako da će i fakturisanje. izvozni će odjel fakturirati odgovarajući iznos prema forfaitnom stavu. komitentu će se naknadno dofakturisati eventualna razlika. I jedan i drugi način je dobar. biti zadovoljavajuće. železnice). U ovom poslednjem slučaju može se sa komitentom sklopiti i aranžman da mu se fakturišu takvi troškovi u iznosu koji je trebalo naplatiti. U pravilu se radi na ovaj drugi način. otpremljena i avizirana. Troškovi koji terete poziciju ne smeju. naročito ako komitent to traži.

poziciona košuljica se odlaže u arhivu. sumiranjem svih troškova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). Rezultat bilansiranja može biti iskazan dobitak ili gubitak na dotičnoj poziciji. Nakon zaključenja pozicije. potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvršenog posla. već jedino dobitak. tj.izvršeno fakturisanje). To se postiže bilansiranjem pozicije. Prethodno je potrebno da se izvrši kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih grešaka. Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru. 111 .

112 .

po analogiji . da bi se određeni transporti između spomenutih zemalja usmerili na naše pruge. Tako. ili se pak posebno ugovara neki konkretni veći posao. Slično važi i za železnički tranzit kod kojeg se špediteri mogu angažovati u smislu privlačenja transportnog supstrata na naše pruge posredovanjem kod naših železnica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija. a takođe mogu obaviti i druge potrebne radnje. pretovar. za transporte iz Grčke. pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Mađarske. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najčešće treba voditi sa austrijskim špediterima koji su ovlašćeni da te transporte organizuju. iz Poljske. Tako npr. gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleđu. Nemačke itd. zahvaljujući današnjem načinu trgovine i geografskom položaju naše zemlje. kod tranzita drumskim vozilima. pri čijoj realizaciji takođe može doći do uključivanja naših međunarodnih špeditera u izvršavanje nekih poslova. kao što su npr. Postoji još jedan vid tranzita.0. sortiranje. eventualno njen privremen smeštaj. Rumunije. Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta često i pošiljke za i iz mnogih evropskih zemalja. pakovanje. ili obratno. transportno osiguranje. koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak. POSLOVI TRANZITA Funkciju tranzita (službu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona špediterska preduzeća koja imaju sedište (ili filijale) na secištima transportnih puteva. Takav je slučaj kod špeditera čije je sedište u morskim lukama. uskladištenje.9. a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo. Zadatak tranzitne funkcije u međunarodnoj špediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u našu zemlju jednim vidom transporta. takav transport usmerava određenim putem na osnovu međudržavnih dogovora. Češke. [vedske. Novi Sad itd. ispostave naših međunarodnih špeditera na graničnim prelazima mogu za račun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi. za Češku robu sa špedicijom «čechofracht» iz Praga itd. Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko naše zemlje. već je značajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju značajan izvor deviznih prihoda. npr. Slovačke i drugih zemalja preko luke Bar. poslovi tranzitne funkcije su . Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. funkciju tranzita mogu imati i špediteri u rečnim pristaništima gde se spajaju rečni i železnički odnosno drumski putevi. npr. U našem slučaju. vaganje. naša železnica je bila spremna da kod većih količina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu 113 . uzimajući naravno u obzir i određene specifičnosti. a preko tih transportnih čvorišta idu i tranzitni prevozi (npr. pri čemu se utvrđuju cene usluga i međusobna prava i obaveze. Pri tome se obično sklapaju ili dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji. Isto tako. Naime.. 9. ponekad. U izvršavanju tog zadatka tranzitna funkcija će obaviti i druge poslove. za mađarsku robu sa špedicijom «Masped» iz Budimpešte. Naša preduzeća za međunarodnu špediciju treba da već kod akvizicije takvog transporta odigraju značajnu ulogu. i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog špeditera. već i za tranzitni transport.identični sa poslovima uvozne i izvozne funkcije. Inače.). namenjenim za međunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politički pripada. vezano za nesmetan prevoz robe. iako se. uzimanje uzoraka itd. naravno ako u konkretnom slučaju postoji više puteva. Ugovaranje tranzita Privlačenje tranzitnog transporta preko naše zemlje značajno je kako za same domaće transportne i druge uslužne organizacije koje neposredno učestvuju u izvršavanju poslova oko realizacije tog zadatka. npr. a to je kopneni tranzit.

pretovarnih. godini.1. unosi sve podatke iz dispozicije.tranzitnu tarifu u vidu refakcija. Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispeća u 114 . recimo ona koja ima preko sebe mađarski tranzit. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci. kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte. kojom ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima šta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ). funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladištenja robe. redovno niže cene usluga kao i druge pogodnosti. 9. a »l« da ga obrađuje prva poslovnica. skladišnih i drugih usluga pri čemu se kod manjih količina i kod povremenih.0. Dispozicija Konkretni posao funkcije tranzita u međunarodnoj špediciji počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca. posao te poslovnice u 2004.1. mesto otpreme. Budući da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u našu zemlju. broj »4« da je to posao iz 2004. dok broj 312 označava 312. sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvrđuju posebne. Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim špediterima koji su raspolagali sa tim transportima. te osim standardnih podataka o robi. 9. odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga. ovde bi npr. granični prelaz. referent u funkciji tranzita otvara pozicionu košuljicu (mapu. mantil) u koju. prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih računa. Prema tome. kod značajnijih i većih transporata. osiguranju. slično kao što smo objasnili kod uvoza i izvoza. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim špediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke. zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog špeditera. prema predviđenim rubrikama. 9. slično kao što je opisanoi kod uvoza i izvoza. to će je prevoznik (železnica ili autoprevoznik). Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci). pri čemu bi slovo »T« označavalo da se radi o tranzitnom poslu. a istovremeno traži i dodatna objašnjenja ili dostavu nekih nedostajućih isprava ukoliko je to u konkretnom slučaju potrebno.1. no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita. Svaki špediter ima drukčiji sistem pozicioniranja. Po izvršenom pozicioniranju funkcija tranzita potvrđuje prijem dispozicije. Tranzit: kopno — more Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upućivanje tranzitnih transporata preko Luke «Bar» za prekomorske zemlje obično prethode upiti u pogledu uslova i cena lučkih. broj pozicije mogao biti označen kombinacijom T-41-312.1. vrstu prevoznog sredstva. godine. Strani špediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagođeni potrebama tranzitnih prevoza. uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obračuna troškova. Prijem robe U međuvremenu dok je roba na putu. adresama isporučioca i primaoca i uslovima prevoza. dostave dokumentacije i informisanja. Međutim. a naši međunarodni špediteri su bili obično inicijatori kod naše železnice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. sadrže i datum otpreme iz zemlje porekla. odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. realizacijom refakcije kod naše železnice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranžmana. koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se bez teškoća raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu.

Zapovednik broda ili agent će. sve u smislu naloga u dispoziciji. jedan za račun brodara. posebni za iskladištenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod. ili iz zemlje uvoza. sve naslovljeno na odnosnu luku ili lučko preduzeće za tu vrstu delatnosti (prilog 7). krca i slaže u skladu sa datim planom. Ipak. te će u takvom slučaju naš špediter to uraditi na način kako to inače radi kod naše izvozne robe. uručiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe. Konačni cilj pomorskog špeditera. odnosno na osnovu uzansi. vremena dopuštenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. unosi svoja zapažanja o stanju robe u tzv. Početak operacija se uvek računa od momenta uručenja krcatelju tzv. Zapovednik broda uručuje potvrdu ukrcaja krcatelju. Otprema robe Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obično je već unapred uređeno od strane inostranog partnera. Zapovednik broda ili brodski oficir. odnosno njihove funkcije tranzita imaju odštampane različite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci. Tako se npr. jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije čistu teretnicu kao dokaz o izvršenom zadatku. slično kao što je opisano kod 115 . a drugi za račun krcatelja. pri čemu se dani mogu računati kao tekući. U tu potvrdu se takođe unosi i broj komada.1. bio taj iz zemlje izvoza. a ako se ista odmah ne može ispostaviti onda i bez iste. 9. a posebni za radove u luci. Istovremeno se o izvršenoj otpremi obaveštava primalac uz navođenje svih podataka koji će mu biti potrebni za normalan prijem robe. te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladištenje dolazeće robe u lučka skladišta. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obaveštava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznačenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). ako mu je to stavljeno u zadatak. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira. te koliko će mu se originala i koliko kopija predati.luku. po potrebi.2. 9. a može tražiti i da se teret donosi pred brod.3. a ovaj na osnovu iste kod agenta podiže teretnicu u zatraženom broju originala i kopija. odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi troškove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. Isto tako će se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji. odnosno kako je utvrđeno u kupoprodajnom ugovoru. ima slučajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti našem špediteru. Stojnice su uvek vezane za količine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na način predviđen ugovorom ili lučkim propisima (običajima). Zaključenje posla Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obračunu pozicije. Pribavljaju se i sumiraju svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. što u načelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB). u našem slučaju funkcije tranzita. tj. radni ili vremenski pogodni radni dani. Ovi nalozi se takođe daju na unificiranim formularima. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days). dostavlja se nalogodavcu zatraženi broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbrži dokazni način. a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe. u kojem mu zapravo propisuje na koji način će se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima.1. Naše pomorske špedicije. tj. Tu on nastupa u ulozi krcatelja. te sa jedne strane daje odgovarajuće naloge za radove lučkom preduzeću nadležnom za odnosnu delatnost. utvrđen na osnovu ili službenih neutralnih brojača ili na osnovu paralelnog brojanja koje vrše dva brojača. Uz fakturu nalogodavcu. odnosno osoba koja za račun brodara prima robu. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7.

ili će druga oznaka biti najčešće ako se radi o tranzitu za češku ili neku drugu zemlju. i to sve u skladu sa normom iskrcaja. U dispoziciji se . važe i za pravac tranzita »more . Prijem robe prispele brodom Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe. Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na način kako je opisano u poglavlju 8.navodi i datum otpreme iz zemlje porekla. koji obavlja druga poslovnica (2) i o četiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004. Dispozicija Isto kao i kada se tranzit vrši u pravcu »kopno . onda se podnosi odgovarajući izvadak iz manifesta. Pri tom je čest slučaj da nalogodavac traži da se . onda će se postupiti po njegovom zahtevu. dostave dokumentacije i obaveštavanja. carinsko smestište ili konsignaciono skladište. po pravilu. Nakon toga on posebnim pismom (obično na formularu) potvrđuje prijem dispozicije uz usputno traženje nedostajuće dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno. Ako se tranzitna roba iskrcava delomično.. adresama pošiljaoca i primaoca i uslovima prevoza .2. Tranzit more — kopno Kontakti. 9. vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obračuna troškova. funkcija tranzita će pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu. počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe brodom i nalaže mu šta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredišta. To prijavljivanje vrši se podnošenjem manifesta. funkcija tranzita će pravovremeno izvršiti sve pripreme da se osigura odgovarajuća mehanizacija za realizaciju tog posla. ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac. godine (4). odnosno ako 116 . a obzirom da on snosi troškove prevoza. prijaviti carinarnici brod i robu.more« u poglavlju 8. transportnom osiguranju. T-42-425. pregovori i aranžmani koji su spomenuti kod pravca »kopno . na njegov rizik.0. Prema važećim odredbama Carinskog zakona. mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajuće podatke iz dispozicije. što bi značilo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004. 9.0.1. s tim što će možda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice čak i ako se radi takođe o tranzitu za Mađarsku. eventualno uskladištenje.1. U slučaju da prispela roba treba da se pretovari u železničke vagone i otpremi železnicom u zemlju namene. Ako se radi o nekom naročito teškom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja. Prema tome. to će oznaka kombinacije moći biti npr. međutim.1. 9.angažuju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu našu luku. Ako se roba iskrcava u carinski magacin. tako i ovde posao. referent takođe otvara pozicionu mapu (košuljicu. na osnovu kojeg se i vrši iskrcaj robe sa broda. godini. carinsko stovarište. pregovore sa našom lukom i špediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik. no to je za špeditera u krajnjoj liniji svejedno. uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja.uvoza i izvoza. datum odlaska broda iz luke ukrcaja. on će to i učiniti u smislu datih instrukcija. odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredišnu zemlju. Ako je dispozicijom dat zadatak našem špediteru da angažuje drumskog prevoznika za izvršenje otpreme. zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata. odnosno stojnicama.more«. naravno. Da li će.2.delomično ili potpuno .osim standardnih podataka o robi. zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja.2. eventualno i približan datum dolaska u luku iskrcaja. Nakon evidentiranja odgovajućih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci).kopno«.

Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca.po pravilu . Sama predaja robe primaocu odnosno špediteru kao zastupniku primaoca. a špediter čekrk skladište ili direktno u kopneno prevozno sredstvo. odnosno robu carinska obeležja i upućuje isto izlaznoj carinarnici .) i sve to da blagovremeno preda železničkoj stanici. a to radi svaki od učesnika za svoj račun.2.se iskrcava direktno u železnička ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici. a ponekad i sa obale.o. utiskuje na tovarni list lučka železnička stanica. što zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. Lučka carinarnica stavlja na vozilo. ili se pretovar vrši indirektno preko skladišta. Pri tom su obaveze i funkcije špeditera različite kod prispeća broda linijskom plovidbom od onih kod prispeća slobodnom plovidbom. Zavisno od uslova iskrcaja. Troškovima pretovara.carinskom propratnicom. odnosno maona. iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vrši se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe.po potrebi .uručuje lučkom špediteru i situacioni plan brodskih skladišta sa naznakom vrste i količine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladištu. pa sve do izlaska iz naše zemlje. za vreme utovara u drumsko vozilo. U slučaju da se primalac robe ne pojavi u određeno vreme u luci iskrcaja. pismo spremnosti. već prema slučaju. radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeđuje špediter. uz izdavanje dokumenta »bez zapreke« od strane agenta. Otprema robe Tranzitna roba se dalje otprema iz naših luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo železnicom. (free out). bilo drumskim vozilima. tranzitna roba se takođe nalazi pod carinskim nadzorom i to počev od iskrcaja iz broda. prijavljuje luci brodski agent. Tranzitna roba upućuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim pečatom koji. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja može podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizičkom smislu. potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka. kao i druge isprave (npr. Kod brodova sa C/P i uslova f. kod uslova »Liner terms« brodski agent naručuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor . Sam iskrcaj može početi tek nakon što to dozvole nadležni carinski organi i nakon što zapovednik broda. vrši se na osnovu originalne teretnice. Tranzitna roba se može prevoziti drumskim vozilima pod režimom karneta TIR ili 117 . Ako se otprema vrši železnicom. lučkom tarifom ili špediterskom tarifom. Npr. pri čemu se roba može pretovarivati direktno iz broda u vagone. funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajući broj vagona za njen prevoz. Prijavu u praksi podnosi brodski agent. Luka određuje koji brod i kada će se vezati i gde. brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladištu. Sve brodove. i b) isporuka tereta primaocu.1. te upućuje graničnoj carinarnici preko koje izlazi iz naše zemlje. odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom. prijave K-401 itd. 9.2. U ugovoru o prevozu utvrđen je i način obaveštavanja primaoca o dolasku broda.čekrk. kao i dopušteno vreme za iskrcaj. analogno onome što je već objašnjeno i u poglavlju 8. U pogledu uloge špeditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe može se reći da je ona vrlo delikatna i složena. potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu. odnosno pomorski agent izda tzv. sa otiskom u zelenoj boji. Agent broda . naravno o trošku primaoca (vlasnika) robe. no mogu se odvijati i međusobno nezavisno. linijske ili sa C/P.2. Kao što je već rečeno. Kod otpreme robe drumskim vozilima.

funkcija tranzita obaveštava nalogodavca promptno i sukcesivno. Osim toga špediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim slučajevima. 9.2. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura. i to sve na način kako je ugovoreno. eventualno i primaoca ako je on druga osoba. nalogodavcu se šalju dokumenti traženi u dispoziciji. Sumiraju se svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. Zaključenje posla Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima. Uz fakturu. odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi troškove manipulacije u luci.bez njega. a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje. odnosno uobičajeno u konkretnom slučaju.3. 118 . a po nahođenju lučke carinarnice može se odrediti i carinska pratnja. Nakon fakturisanja i završetka posla po dispoziciji. funkcija tranzita će osigurati tranzitnu robu protiv zatraženih rizika. prevozne i druge troškove. pozicija se bilansira i odlaže u arhivu. funkcija tranzita vrši obračun pozicije. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvršenoj otpremi.

odgovarajuće prostorije na sajmu. eventualno i skladištem.10. 10. Za taj posao potrebni su posebno izvežbani kadrovi. uglavnom. Zato će od uprave sajma pribaviti spisak izlagača koji će na jesen izlagati 119 . viljuškari. prilikom akvizicije . odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izložbenu robu.ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuđene niže cene usluga. — prijem i smeštaj eksponata na izložbena mesta. kao i putem ličnih kontakata. na Beogradskom sajmu želi akvizirati poslove npr. no kod nas to nije tako. sajamska funkcija međunarodnog špeditera može imati status samostalnog profitnog centra ili se može nalaziti u sastavu filijale špediterskog preduzeća u tom gradu a u tom slučaju obično ima rang poslovnice. — direktni usmeni kontakti posećivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u našoj zemlji Ako neki naš špediter koji se bavi sajamskim poslovima npr. za Jesenjski beogradski sajam.po pravilu . već svaki špediter ima pravo obrađivati pošiljke koje stignu na njegovu adresu. Sajamski poslovi se. Špediterska preduzeća koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluživanje jednog sajma. korespondent itd. Inače. Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagače. Organizacionim delom špediterskog preduzeća koje obavlja sajamske poslove (odeljenje. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna služba sa potrebnim tehničkim pomagalima (dizalice. — obračun troškova i fakturisanje. u svoju organizacionu šemu uključuju i posebnu organizacionu celinu za istraživanje tržišta (marketing). on mora već u rano proleće početi akvizicionu kampanju. ili pak opsluživanje svih odnosno određenih sajmova u našoj ili nekoj drugoj zemlji. Akvizicija sajamskih poslova Obzirom da se špeditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje važe za sve špeditere na dotičnom sajmu. drumska vozila itd. Poslovi se dobijaju isključivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova. mogu razvrstati u četiri grupe (skupa) poslova i to: — akvizicija. Poslovima na sajmu (izložbi) može se baviti svaki špediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova.). Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim špediterima posebne ugovore prema kojima ti špediteri imaju status službenog (oficijelnog) špeditera tog sajma. sektor ili sl. U nekim zemljama takav špediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora. Postoji nekoliko načina vođenja akvizicija.0. služba. SAJAMSKI POSLOVI Poslovi oko prijema i smeštaja sajamskih eksponata i njihovo vraćanje nakon završetka izložbe (sajma) imaju specifičan karakter i prilično se razlikuju od standardnih špediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. posebna tehnička pomagala. U našim uslovima takav špediter ima isključivo pravo da prima i obrađuje one sajamske pošiljke koje stižu na adresu uprave tog sajma. Pojedini međunarodni špediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima naše zemlje. zatim tarifer. a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domaće izlagače.) obično rukovodi direktor. a najčešći su: — pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajućih propratnih propagandnih materijala. — pakovanje i otprema eksponata nakon izložbe. Isključivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaćem i inostranom tržištu i održava odgovarajuće kontakte u cilju pronalaženja potencijalnih izlagača. što sve zahteva angažovanje znatnih sredstava. u što pojedini špediteri ne žele ulaziti.

ulazna carinarnica istu upućuje na odgovarajući sajam carinskom popratnicom. Budući da je sajamski špediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da će ih vratiti nakon izlaganja. avionom. koja delimično popunjava i podatke u otisku pečata. 10. on ih predaje izlagaču uz potvrdu prijema. priređivačima kolektivnih izložbi. a overava carinarnica na sajmu. Sva ostala izložbena roba (iz konsignacionih i drugih skladišta) upućuje se na sajam na osnovu posebnog rešenja carinarnice. prospekte i sl. kako bi mogla biti postavljena na određeno izložbeno mesto. Pečat na tovarni list stavlja ulazna pogranična železnička stanica. Iz razloga korektnosti prema drugim špediterima. Nakon istovara robe i sređivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd. na osnovu toga.na pomenutom sajmu te će. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski špediter. Važnijim komitentima (npr. o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama. ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu. U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izložbenoj robi prema rubrikama. uz prisustvo carinskog referenta špeditera. ili da je privremeno uvezena na neki drugi način. Svojim potpisom carinski radnik potvrđuje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe. Prošlogodišnjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporučiti se i za naredni sajam. te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagača. Roba koja je prispela na područje gde se održava sajam (izložba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati.1. sajamski špediter će usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzeća. već nastojati da se svakom komitentu pošalje izvorno pismo. odnosno eventualnog kolektivnog priređivača izložbe. a po potrebi treba priložiti specifikaciju. uz prethodnu najavu. Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru). bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladišta odnosno carinskih skladišta. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i železnički i carinski radnik. posebnim pismima ponuditi izlagačima svoje usluge. a najbolje zajedno sa generalnim direktorom špediterskog preduzeća ili njegovim pomoćnikom (zamenikom). Na sajmu (izložbi) može se strana roba izložiti. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje. špediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razdužuje carinsku prijavu. Pri prevozu železnicom upućivanje se vrši stavljanjem posebnog pečata sa zelenim otiskom na tovarni list. a drugi vraća njenom podnosiocu. Ako je izložbena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom. velikim fabrikama i sl. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata Odmah po prelasku carinske linije. poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove. Nakon podnošenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik. Preporučuje se da takve komitente. usluge se ne nude onim izlagačima koji su inače komitenti drugih sajamskih špeditera. te jedan primerak JCI zadržava.). pri čemu će im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izložbenih eksponata. o carinskoj prijavi i plombama. brodom). osim podataka o roku predaje. uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagača. te stavlja pečat carinarnice. te da se tom prilikom upoznaju sa željama i primedbama takvih komitenata.) treba posvetiti naročitu pažnju. vrši carinski pregled kontrolišući prispelu robu na izložbenom štandu i upoređujući je sa podnetom JCI. U tu svrhu sajamski špediteri 120 . Prema situaciji. Imajući u vidu ove okolnosti. delomičan uspeh može se postići i dostavom prospekata u kojima će biti štampani potrebni podaci o špediteru i njegovim mogućnostima.

postupajući po dispoziciji vlasnika izložbene robe.). da bi se špeditersko preduzeće oslobodilo odgovornosti za izložbenu robu. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela količina sajamske robe odgovara ovoj na završetku sajma. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7. U svakom slučaju.) da bi ih izlagači mogli sa lakoćom identifikovati. vozila i sl. U tom slučaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zaključenom poslu. zavisno od vrste eksponata. Podnosilac JCI za sajamsku robu dužan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izložbe). što se često takođe poverava špediteru. Nakon obavljenog pregleda. od naročite je važnosti da se ambalaža sačuva tako da se može upotrebiti i pri povratku. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma Najteži momenti u špediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. pogotovo ako se namerava ista ambalaža upotrebiti i za povratno pakovanje. Ako je strani eksponat prodat. nakon zatvaranja sajma svi izlagači po pravilu žele što pre otpremiti svoje eksponate sa sajma. većim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada. obično u sajamskom krugu ili skladištu. carinarnica je na sajmu zadužila špeditera sa celokupnom uvoznom izložbenom robom koju je taj špedter prijavio. S obzirom na ovo. JCI 121 . podeljena i sl. na jednom primerku izlagač potvrđuje da je primio eksponat radi izlaganja. Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati. Eksponati se mogu raspakivati na samom izložbenom mestu ili van tog mesta. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehničkih sredstava (dizalica. kako bi u slučaju potrebe bila odmah dostupna. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju. pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen. Da bi sajamski špediter mogao uspešno izvršiti takve mnogobrojne naloge. odnosno smeštena u konsignaciono skladište. špediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagaču na potpis.. Raspakivanje se mora obaviti sa najvećom mogućom pažnjom. Dok je pri dolasku izložbena roba stizala postepeno i u dužem periodu. možda se ukaže potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto. Poželjno je da radnici špediterskog preduzeća budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape. tj. špediter će često morati sam da pronađe ili dati da se izradi takva ambalaža. carinski magacin ili stovarište ili u carinska skladišta.2. znakovi na odelu i sl. već mora biti stalno na raspolaganju izlagaču za svo vreme trajanja sajma. on mora raspolagati sa odgovarajućom uvežbanom radnom snagom. Naime. Inače. dizalicama.) na izložbenom mestu. faktura itd. Nije dovoljno da sajamski špediter samo dostavi eksponat na izložbeno mesto. 10. carinski radnik omogućuje sajamskom špediteru da pređe na obradu sledeće faze rada. stavljajući svoj potpis. te će špediter morati pomoći da se to uradi. a drugi ostaje izlagaču. ili je neka možda utrošena. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li će se za njegov smeštaj na odgovarajuće izložbeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehničko sredstvo. Prema tome. smestište. pri čemu će za špeditera biti bolje ako izlagač ima na sajmu svoju stručnu radnu snagu ili barem stručnjaka koji će davati potrebna uputstva za pakovanje. Ambalaža se odlaže za vreme sajma na pogodno mesto. naravno o trošku komitenta. sajamski špediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnička sredstva i uvežbanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste.upotrebljavaju posebne formulare štampane na više jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagačima. razduženje JCI za sajamsku robu. takva mora biti ili vraćena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena. Što se tiče carinskih propisa. Formular popunjava špediter kopiranjem. ili je to potrebno učiniti radi demonstracije i sl.

Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo. koja na 122 . Carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištima (smestištima). Popratnica prati pošiljku do izlazne pogranične carinarnice. Carinski organ evidentira vraćanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. izlagaču i robi. uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. Po završetku sajma (izložbe) sajamski špediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe. sajamska špedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev. Preračunavanje u stranu valutu vrši se na osnovu službenog kursa Narodne banke.3. inostrani izlagač može špediterske troškove i usluge platiti u dinarima. da li sam izlagač ili njegov zastupnik u našoj zemlji. Ukoliko se izložbena roba upućuje u konsignaciono skladište. specifičnim za sajamske poslove. prema nalozima izlagača. uz napomene o eventualnim razlikama. carinska skladišta ili carinsko smestište. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u našoj zemlji. odnosno kartoteku. Ovde rad na nekom poslu počinje . sajamski špediter po nalogu svog komitenta. dokumenti o troškovima.sastavlja. U košuljicu se unose podaci o paviljonu. po prijemu obaveštenja o prispeću robe. izvoza i tranzita. evidentiranja troškova i fakturisanja. Početak nekog sajamskog posla za međunarodnu špediciju nije vezan za prijem dispozicije. 10. a za inostranu robu traži još i razduženje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. ugovori kamion). izvoza i tranzita. sve u skladu sa željama izlagača. O prispeću kao i o otpremi robe obaveštava se na isti način kao i kod uvoza. Zbog toga će se ti poslovi navesti samo u najkraćim crtama. no to ne mora uvek biti. korespondencija i sl. kao npr. koja na kuponu popratnice potvrđuje carinarnici na sajmu da je roba izašla iz zemlje. upućivanje se vrši na osnovu carinske popratnice. Košuljice za sajamske poslove obično se štampaju posebno i prilagođene su potrebama sajamskih poslova. na kuponu popratnice potvrđuje prijem carinske robe. kao što je to slučaj kod uvoza. Pri tome se misli na upisivanje podataka o pošiljci u pozicionu knjigu. špediter takođe. ako je ona konvertibilna. po pravilu. Naravno da takvom dolasku robe na špediterovu adresu najčešće prethodi sporazum (akvizicija) i obaveštenje o otpremi robe. Inače. uglavnom slična tehnologijama uvoza i izvoza u međunarodnoj špediciji. izlagačevog zastupnika u zemlji itd. Naravno da je špediterova dužnost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da naruči vagon. skladištenja i prevoza. Kao i za izložbenu robu.4.tek kad prevoznik obavesti špeditera o prispeću izložbene robe koja je stigla na špediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. prijema i izdavanja raznih naloga. kao i ispisivanje pozicione košuljice. Pri tom nije važno ko je dao špediteru nalog za prijem robe i druge poslove. 10. Takođe se u košuljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao. prevozna isprava. kao i broj prijave. otvara odgovarajuću poziciju. izložbenom mestu. Sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge inostranom izlagaču u valuti njegove zemlje. što se tiče pozicioniranja. primerak uvozne prijave za sajamsku robu. osigurava izložbenu robu za vreme izlaganja. ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke.po pravilu . Tehnologija sajamskog posla Tehnologija realizacije sajamskog posla je. Našim preduzećima. isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi uređivanja sajamskih (izložbenih) prostorija. adresa stranog špeditera. Špediter na sajmu. Obračun i fakturisanje špediterske usluge Za rad na sajmovima špediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za špediterske usluge na međunarodnim sajmovima. u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti.

te se pozicija zaključuje i odlaže. taj je posao naporan. Međutim. kako bi se moglo vršiti bilansiranje. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvežbanih kadrova. Iako su fakture u stranoj valuti. Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja završava se rad na toj poziciji. na osnovu stavova sajamske tarife. preračunato po obračunskom kursu. obračun se vrši u dinarima. što je od velike važnosti. viljuškare. 123 . dizalice). Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike. a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione. Takođe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze. jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu.osnovu ugovora sa inostranim izlagačima snose troškove špediterskih usluga. Posao na sajmu može biti unosan za sajamskog špeditera jer su tarife prilično visoke. u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi.

124 .

kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr. zatim razne poluge. Tu može doći u obzir utovar robe iz skladišta u drumsko vozilo ili železnički vagon. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima. istovar i pretovar robe.0. — uskladištenje robe. brod ili obratno). služba. zatim istovar iz drumskog vozila. odnosno prilikom prikupljanja zbirnih 125 . zavisno od obima i složenosti poslova koje obavlja. — komuniciranje sa prevoznicima.0. Vrste robnih manipulacija Najčešće robne manipulacije koje organizuju većina špediterskih preduzeća su utovar. dizalice i sl. U slučaju da postavljeni zadatak ne može obaviti sopstvenim tehničkim sredstvima. iz železničkog vagona u kamion. kako bi mogla obavljati svakodnevne. sektor itd. u kom slučaju će funkcija transporta angažovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga. — obeležavanje robe. 11. železničkog vagona. često vrlo složene zadatke. Ručni (manuelni) utovar. istovara i pretovara robe se mogu realizovati ručno.). odgovaraajuća pomoćna transportna sredstva. treba posedovati odgovarajuće dizalice kao i razne vrste viljuškara za rad sa paletama. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvršavati poverene zadatke. Operacije utovara. istovar i pretovar su klasični i najskuplji načini realizacije robnih manipulacija. prenosne mostove.11. broda ili šlepa u skladište. Isto važi i u slučaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao. uz upotrebu jednostavnih pribora i alata. podmetače. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE U transportno-skladišne poslove u preduzećima za međunarodnu špediciju spadaju uglavnom: — utovar. Utovar-istovar pomoću radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najčešće pri razvozu robe po gradu. Radna snaga koja izvršava transportne poslove u preduzećima međunarodne špedicije mora biti ne samo pouzdana već i dobro uvežbana. 11. odnosno dostavi će nalog odgovarajućem specijalizovanom preduzeću da izvrši određene poslove. potrebno je da raspolaže sa odgovarajućim tehničkim sredstvima i uvežbanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova.0. datom u dispoziciji.) od nekog drugog preduzeća. istovar i pretovar robe. kamione. — pakovanje robe. — loko prevozi. istovar i pretovar robe Utovar. Nedostatak ove tehnologije je što realizacija navedenih opereacija duže traje i prouzrokuje veće troškove. odnosno unajmljuju od slučaja do slučaja. Osim toga. istovar i pretovar robe obavljaju špediterska preduzeća po nalogu komitenta. a prednost mu je veća elastičnost. ili korišćenjem odgovarajuće mehanizacije. jer se radna snaga može uvek prilagoditi predmetu rada i specifičnostima robe. vage. funkcija transportni će unajmiti tehnička sredstva (npr. različite vrste kolica i sličan pribor. Od tehničkih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji će biti u mogućnosti da obavlja loko-prevoze. a primenjuju se obično kod utovara-istovara železničkih vagona i drumskih vozila. Utovar. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod većine špediterskih preduzeća obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja može imati različite organizacione oblike (odelenje.

Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajućih robnih operacija u špediterskim skladištima. Od spomenute mehanizacije najviše se upotrebljavaju viljuškari. Ovo zbog toga što špediter manipuliše raznim vrstama robe i na raznim mestima. Ima ih još po nekim željezničkim stanicama. liftvejeri i sl. 11. liftovi i sl. koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. Pogon im je električni. a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360°. viljuškari. pomoću kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica. Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe živog rada i osetnom povećanju produktivnosti. što ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom. duž obale. te tako dolazi do kombinovanog premeštanja tereta. Najčešće se vertikalno premeštanje kombinuje sa horizontalnim. kao što su pokretni i nepokretni doboši. — mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). U ovu grupu spadaju različiti konvejeri. ručni. koji mogu biti ručni.pošiljaka. Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne). Pod horizontalnim premeštanjem se podrazumeva prenošenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou. a takva kolica mogu biti na ručni ili mehanički (motorni) pogon. Poluramne (poluportalne) dizalice su takođe postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima stim što se dva kraka kreću po tlu (najčešće po šinama) a druga dva kraka se kreću takođe po 126 . U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premeštaju teret u jednom pravcu. električni i motorni viljuškari i sl. razna vitla. zatim se teret podiže. Ukoliko se. no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama.. Ovu grupu čine različite dizalice. Premeštanje tereta može biti horizontalno (u horizontalnoj ravni). motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ili hidraulički. Vrste mehanizacije i pribora Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se može podeliti u dve osnovne grupe i to: — mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodičnog dejstva). a najčešće se postavljaju na železničke koloseke. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima koji se kreću po tlu (najčešće po šinama). prema potrebi. a zatim prazniti. lukama i pristaništima. Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristaništu. vertikalno (u vertikalnoj ravni). autodizalice. utovarivači. uskladištava paletizovana roba. transporteri. tj. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristaništima. ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije. špediter će manipulacije takvom robom obavljati pomoću viljuškara. Na utovarno-istovarnim mestima najčešće se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. naime. Špediterska preduzeća uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. sredstva se najpre pune. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog čega je mogućnost njihovog korišćenja ograničena.1. a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju. a potom se sredstvo prazni. a prilikom rada kreću se. U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenično puniti. prenosi i spušta. a time i pojeftinjenju procesa rada. no na različite udaljenosti. Pod vertikalnim premještanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i spuštanje na prevozno sredstvo ili na određeno mesto u skladištu. Nedostatak mehanizacije je u tome. ili sa električnim odnosno motornim pogonom. Razmak između krakova omogućava prolazak železničkih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara.0. U tu svrhu se špedicije služe raznim mehanizmima. te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati.

zajedno sa natovarenom robom. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 »Propisi za tovarenje«. ugalj.. u pogledu dozvoljenog opterećenja po osovini i opterećenja po dužnom metru. i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i veće količine tereta. parni ili hidraulički. Osim toga. udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premeštanja. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon. odnosno spuštanje težih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom. Isto tako. Postoje i posebno konstruisani otvoreni železnički vagoni (npr. mora se paziti na to da težina vagona. obično za prenos robe iz broda u skladište i obratno. ploveće i hidrauličke dizalice za podizanje teških tereta. za generalni teret razne vrste petlji od platna. potrebno je voditi računa i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. Osim toga. U našoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kreće od 12 do 22. Vrsta pribora koji će se u određenom slučaju upotrebiti zavisi od vrste tereta. npr. pokretljivosti. u čestoj je upotrebi i poseban tip kamiona.kiperi (samoistovarivači) kod kojih je moguće istovariti teret naginjući tovarni sanduk.2. dužan je da nadzire taj posao i štititi interese vlasnika robe. Na brodovima u tu svrhu služe brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno viši budući da su pruge solidnije građene i bolje održavane. Tako će se npr. Prekoračenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije dopušteno.0. a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvežbanosti rukovaoca. u 6 kategorija. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica. Uređaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima.šinama. tovariti do nosivosti koja je na njemu označena. lanaca. za prevoz rude i sličnih rasutih tereta) koji imaju uređaj da iz kolskog sanduka istresu teret. a ako i ne vrši. Pogon im može biti električni. te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta. te izboru odgovarajućeg pribora treba posvetiti znatnu pažnju. 11. Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne teškoće kod tovarenja vagona.5 tone. čeličnih užadi i sl. u prvom redu na brodovima. brod) vrši se po određenim propisima koji važe za dotičnu granu transporta. uređaji za pretovar specijalnih tereta (npr. za pretovar oble građe upotrebiti zahvatni uređaj u obliku klješta. Sve železničke pruge nisu građene za isti osovinski pritisak. Naginjanje tovarnog sanduka može se vršiti mehanički ili hidraulički. imaju različitu nosivost. uvežbanosti rukovaoca i ostalih radnika. po pravilu. Pribor za zahvatanje tereta znatno utiče na kapacitet dizalica. te razne vrste mreža itd. kanapa. naravno ako taj posao ne obavljaju lučke dizalice. pa i na kamionima. tzv. za rudu i slične masovne terete zahvatni uređaj u obliku posude koja se mehaničkim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni uređaj (grajfer). a služe za istovar tereta koji se smešta uz sam brod i obratno. pri tovarenju vagona. slično kao i kamionikiperi. ne bude veća nego što to dopušta osovinski pritisak pruga preko kojih će se pošiljka prevoziti. kamioni . Na težim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje služe za dizanje. svrstane su. kamion. Koriste se u lukama i pristaništima. Pokretljivost dizalice se povećava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se može ispružiti i saviti prema potrebi. Naravno da špediter mora poznavati te propise. odnosno svog nalogodavca. stim što su one postavljene na nosećoj konstrukciji odgovarajućih objekata. Nosivost dizalica je različita. za rudu. Pruge železničkih uprava. jer se mora paziti da se u vagon ne utovari veća težina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na određenom prevoznom putu. i to: 127 . žito) i sl. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti. Utovar železničkih vagona Železnički vagon sme se. članica Međunarodne željezničke unije (UIC). tim pre što on često i sam vrši utovar (ukrcaj).

odnosno C4. koja je uvrštena u najnižu kategoriju pruga. C3 i C4. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C. Ako postoji još i oznaka »SS«. 128 .2 t/m 8.0 t/m 6. takav se vagon može uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h.8 t/m 5. učesnice u prevozu. B1.4 t/m 6. a koja odgovara za ovu kategoriju pruga. Težina utovarene robe ne sme preći granicu tovarenja ispisanu na vagonu. Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one železničke uprave. pošto se naša železnica obavezala da će primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim opterećenjem do 18 tona.4 tone po dužnom metru.0 t/m Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bočnim stranicama u obliku rastera. C4). Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrštava u vozove velike brzine. B2. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B. Pruge u našoj zemlji spadaju u kategoriju B2. C3.Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4 Opterećenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t Opterećenje po dužnom metru 4. a ako nema podataka za pruge kategorije C2. to znači da se vagon može uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se slučaju može utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. C2. Pojedine tranzitne pruge uvrštene su u višu kategoriju (C2 i C3). Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2.4 t/m 7. Podaci o tome nalaze se u već spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46). a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3. Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one države i železničke uprave koje su članice sporazuma RIV. dok je ispod tih kategorija pruga upisana težina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga. no u tom se slučaju sme utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A. odnosno sa masom do 6. Ako sa strane rastera postoji još i oznaka »S«.

punu burad. zajedno sa robom. Utovareni predmeti se moraju. Od te se težine odbije tara vagona. profilisano i okruglo betonsko gvožđe. Ako vagon prelazi preko više pruga koje imaju različit dozvoljeni pritisak. iako bi možda nosivost vagona dozvoljavala utovar veće težine. Težina ustanovljena prema osovinskom pritisku upoređuje se sa nosivošću vagona. oslanjati sigurno i čvrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vožnje. za određivanje dozvoljene težine tereta merodavan je najmanji pritisak. seno. jer inače železnica ne prima pošiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. za vagon i za sigurnost saobraćaja može prevesti do uputne železničke stanice. gvozdene pragove i metalne konstrukcije. U propisima za tovarenje je određeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon. ukoliko to dopušta nosivost vagona. Za svaku robu detaljno je opisan način tovarenja. moći težiti najviše 32 tone. Ako je tara vagona npr.Za tovarenje vagona u unutrašnjem saobraćaju ne vredi režim A. Teret mora biti u vagonu tako raspoređen da su točkovi što ravnomernije opterećeni. Pri tome se mora uvek voditi računa da utovarena težina robe ne prekorači označenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C. kamene blokove i ploče i sl. slamu i slične materije). posebno u slučaju tovarenja u dvoja ili više kola. onda će dvoosovinski vagon. Koliko se sme najviše utovariti. limove. B i C. šine. a uz tekst su dodani i crteži. Međutim. ravne gvozdene mreže za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu). sklopove kolskih osovina. na prevoznom putu dopušten osovinski pritisak od 16 tona. Dopušteni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoračiti. dizalice kontenere. U unutrašnjem saobraćaju vagoni se tovare prema najvećim dopuštenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na našim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu. 10.740 kg. 129 . s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. nije dovoljno da se samo ne prekorači dopušteni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon. bubnjeve sa kablovima. a ostatak je težina robe koja se sme utovariti. tada će se u taj vagon smeti utovariti najviše 21. rolne limova. — šumske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo. nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti.). Ako je npr. — ostalu robu (vozila. ambalažu. trupce. Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili viša vagona predviđene posebne odredbe o tovarenju za sledeću robu: — razne metalurške proizvode (polufabrikate.260 kg. pa se sme utovariti najviše do one težine koja je manja. jer je to maksimalna težina koja se sme utovariti u vagon. može se izračunati ako se najpre ustanovi kolika može biti najveća bruto težina vagona (tara i roba) s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. Vlastita težina vagona (tara) napisana je na bočnim stranicama vagona. po pravilu. Špediteri moraju dobro poznavati ove propise. cilindrične predmete.

Taj tovarni profil dopušten je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih železnica (SNCF) na nekim prugama. Osim toga. a visina 3861 mm. što je navedeno u Imeniku železničkih stanica. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju. Često se događa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl. vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23). Za vreme prevoženja vagonska pošiljka se može pretovariti u drugi vagon iz predviđenih i nepredviđenih razloga. pri tom.800 2000 R =1 67 5 1675 R= 3175 825 280 140 130 Slika 23 Međunarodni slobodni profil Sredstva za pričvršćivanje tereta. međunarodni status. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vršiti na horizontalnom i ravnom koloseku. u Propisima za tovarenje prikazani su crteži sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine železničke uprave. računajući od gornje ivice šine. a u međunarodnom saobraćaju teret na otvorenim vagonima ne sme preći najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vrši određen prevoz. znači špediter. Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. U unutrašnjem saobraćaju širina tereta može iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara). za pruge koje imaju tzv. Ako je do pretovara. Međutim.) povezuje slabom žicom. Propisima je definisano na koji način se vrši pričvršćivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena žica debljine najmanje 3 mm). te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do štete. a visina 4650 mm. širina tovarene jedinice može iznositi najviše 2692 mm. popravke tovara ili istovara prekomernog tereta 130 230 400 430 3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500 4280 . ako je to potrebno. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznačene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. Na pojedinim železničkim stanicama postoje ugrađene naprave za merenje tovarnog profila. mora obezbediti pošiljalac. kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. ne prekorači tovarni profil. Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se.

U tom slučaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke. npr. Vozila. Zatvoreni vagoni imaju prozore. Pošiljke uglja. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u slučaju ako se pre utovara brižljivo očiste. kafa i slična roba kojoj bi mogao naškoditi miris ili smrad. Naravno da vagon može očistiti i sam pošiljalac (špediter). da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oštećenje ili pretovar pošiljke. pošiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne može kroz njih izvlačiti. Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bočnim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. cigle. i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. kapke treba ostaviti otvorene. Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori 131 . Lako zapaljive predmete (seno. Žičana vratanca mogu se zatražiti od železnice kao tovarni pribor prilikom naručivanja vagona. katranom i sličnim. Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. Pre početka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se želi tovariti i da li mogu biti upućena za uputnu stanicu. da bi se svaka eventualna krađa mogla odmah primetiti.). treba pokriti pokrivačima. železnica ujedno zaračunava i kolsku dangubninu za vreme zadržavanja vagona. a pokrivači se moraju dobro privezati i učvrstiti za predviđena mesta na vagonu. Od ovoga se može odstupiti u slučaju ako stanice imaju dizalice. crepa. šećer. žito. Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz). troškovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret pošiljke.. operu vrućom vodom i dobro provetre. koji se prevoze. odnosno uputnu zemlju. Roba se mora tako složiti da se kiša ne zadržava u ulegnućima pokrivača. Pošiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimično otvorena zbog jačeg provetravanja. sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdužne stranice mogu skidati. ogrevnog drveta.. Naravno da se eventualni oštri delovi tereta (npr. Životne namirnice. učvršćenje tereta i sl. a može ih pribaviti i sam pošiljalac (špediter). npr. da li vagon uopšte odgovara za prevoz predviđene robe. ako bi joj to moglo naškoditi. a neki i posebne otvore za provetravanje (za voće. niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kreč. a naročito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli oštetiti novu pošiljku ili umanjiti njen kvalitet. ako se miris ili smrad još oseća. ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz živih životinja i dezinficiran. koja moraju biti tako učvršćena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog ležišta (mesta). naročito za vreme toplijih dana. naftalin i slična roba. na mašinama) moraju omotati određenim zaštitnim materijalima da se po krivači ne bi pocepali. trupci i sl. u otvorenim vagonima. voća i sl. dužnost je železnice da ga pre utovara ponovno očisti. treba utvrditi da li je vagon čist. po celoj širini i visini. čija nosivost odgovara težini predmeta ili ako pošiljalac da u tovarnom listu izjavu da će primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. teške mašine. Roba čiji je istovar ili pretovar zbog njene težine ili obima povezan sa posebnim teškoćama. špediteri treba da posvete potrebnu pažnju utovaru i slaganju robe u vagone. odnosno na plato-kola. Po pravilu treba kapke na prozorima pre početka utovara zatvoriti. Pokrivači se mogu iznajmiti i od železnice. Prilikom prijema vagona (od strane železnice) radi utovara.) i predmete osetljive na atmosferske prilike. slama i sl. s obzirom na njene osobine. npr. žita.došlo bez krivice železnice (nepravilno slaganje. Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem. da li se vrata i prozori dobro zatvaraju. krompira. pošiljalac mora poprskati krečnim mlekom ili odgovarajućom bojom. Ako vagon nije dovoljno čist. i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe. Da do takvih neugodnosti ne bi došlo. smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati. no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje. pragova i starog železa koje se prevoze u otvorenim vagonima. stavljaju se žičana vratanca. brašno. uključujući i vozila za nameštaj. a u otvoreni prostor vrata. povrće i sličnu robu).

Slaganju tereta u brodski skladišni prostor treba posvetiti punu pažnju. kao što su npr. Svi privatni vagoni koji nisu vlasništvo železnice. Teret se takođe mora pravilno rasporediti. po mogućnosti. U blizini vrata treba vreće tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zavežljaji okrenuti prema sredini vagona. Za koleta velike visine obično se koriste kamioni ili vagoni sa spuštenim podom ili se pak teret učvršćuje između dva nosača.3. a lakšu prema vrhu. Međutim. dolazi lako do oštećenja pošiljaka ili do neracionalnog korišćenja brodskog prostora. Među specijalne vagone i kamione ubrajaju se takođe i razne cisterne za prevoz kiselina. cevi. Na osnovu stogodišnjeg iskustva utvrđeni su tzv.vrećama napunjenim robom koja se tovari. moraju nositi uz svoj broj i oznaku »P«. specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se može tovariti 10—12 putničkih automobila a kod pojedinih vagona. i više. čije dimenzije prekoračuju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe železnicom ili drumom. Nadalje. a u drumskom saobraćaju odredbe Evropske konvencije o međunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR). U oba slučaja špediter treba da poznaje tehniku posla. Robu u vrećama treba. Slaganje robe u šlepove u rečnom transportu slično je slaganju robe u morske brodove. tešku robu treba slagati u sredini. Ako se vreće tovare uspravno. utovar/istovar. meri približno 1. a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta služe skale 132 .000 kg azbesta u pločama.20 m3. kod rude. Za prevoz opasne robe u železničkom saobraćaju merodavne su odredbe Međunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID). jer ako se ne vrši pažljivo. a laganu prema stranama broda. Naravno. kao i vagoni koji su na duži rok iznajmljeni od železnice. žita i sl. i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolažu takvim sredstvima. pakovanog u sanducima. kao i slaganje robe u brodska skladišta (štive) mogu obavljati i špediterska poduzeća. S obzirom na to da železnički ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolažu svim vrstama vozila za specijalne terete. a za prevoz praznih privatnih vagona računa vozarinu po pređenom km. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Međunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG).. zavežljaji se moraju okrenuti gore. faktori slaganja za pojedine vrste robe. 11.000 kg neke robe u određenom pakovanju. Kod prevoza raznih specijalnih tereta.20 onda to znači da 1. Kod tečnosti čepovi na sudovima moraju takođe biti okrenuti nagore. sa većim brojem osovina i velikom nosivošću. Često su to i špediteri koji u svom vlasništvu imaju određen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. potrebna su specijalna železnička i drumska vozila. faktor slaganja za azbestne ploče u sanducima 1. i to tako da se vreće bez teškoća mogu prebrojiti. te se prema tome planira potrebni brodski prostor. takođe. odnosno za pojedine vrste pakovanja. to za izvršenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu. Kod prevoza robe u privatnim kolima železnica odobrava određeni popust. Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1.). zavisno od veličine automobila. Ako je npr. Utovar u brodove U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vrše obično posebna lučka preduzeća koja raspolažu sa naročito izvežbanom stručnom radnom snagom (stivadori). konstrukcije i sl. ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. pogotovo u unutrašnjoj plovidbi i rečnom transportu. veliki transformatori. Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladišta sastoji se u tome da tešku robu treba slagati na dno broda. cementa itd. Za prevoz putničkih automobila koriste se. tovariti unakrst.0. plinova. prese.

— na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika. pa do kamiona nosivosti od 3 — 5 t. Vozni park treba da je raznovrstan. u tim slučajevima. kombi-kamioneta. bilo u unutrašnjem prometu. Tu se najčešće radi o dopremi robe do železničke stanice. 11. a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i stručnom radnom snagom. Za izvršene usluge tereti se dotično odelenje prema unapred utvrđenom cenovniku usluga za interne obračune. a u unutrašnjem prometu po nalogu referade za zbirni promet. odnosno. Tako na primer. pristaništa ili aerodroma radi daljnje otpreme određenim prevoznim sredstvima ili se pak pošiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. ukoliko takva postoji. treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u što kraćem vremenu. počev od dostavnog.6 radnika. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzeća vrše se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. U slučaju potrebe. te će se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe.1. Naravno da su to samo orijentaciona merila.) da bi moglo da izvršava naloge komitenata. Takva referada može se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja. Prevozi za račun uvoznog. kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopšte nisu potrebni. transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzeća za konkretne poslove. smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledeći broj radnika: — na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih pošiljaka radi formiranja zbirnih vagona. ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. što znači da transportni odelenje treba da raspolaže prvenstveno sa manjim vozilima. Na taj način se znatno uštedi na manipulacionim troškovima jer izostaje istovar u skladište. Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja. Za izvršenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolaže sa odgovarajućim voznim parkom kojim će moći obavljati svakodnevne zadatke. no još je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene pošiljke odmah utovare u zbirni vagon. naravno da se onda situacija značajno menja. To ipak ne znači da transportno odelenje ne može imati neki kamion i veće nosivosti. na osnovu pojedinačnog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom. što je svakako jednostavnije. skladištenje i ponovni utovar iz skladišta u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon. — na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 . Znatnu pažnju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji će se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. Transportno odelenje. — na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika. dizalicama itd. Pošto se ovde najčešće radi o ručnom utovaru-istovarupretovaru.gaza. luke. no oni su obično nepodesni za lokalne prevoze i obično ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi. treba da raspolaže odgovarajućim pomagalima (npr. Svrha određivanja različitog broja radnika je u tome da se vozila različite nosivosti utovare-istovare-pretovare u približno istom roku. Ako međunarodni špediter ima ujedno registraciju za auto prevozničku delatnost. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzeća. bilo u izvozu. U oba slučaja prikupljena se roba može privremeno smestiti u sopstveno skladište. 133 . Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnička sredstva za utovar -istovar – pretovar pojedinih težih predmeta. Loko-prevozi Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog područja koje transportno odelenje međunarodne špedicije vrši na osnovu naloga uvoznog. Na osnovu ustaljene prakse.

Transportno odelenje može zaključiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima. — silose. pristaništu ili na aerodromu sve pošiljke koje dolaze na njihove adrese. naravno ako nije hitno. Zatim se posao evidentira. Špediter je dužan uskladištiti robu kad to zahteva komitent. no ipak ih treba zaštiti od atmosferskih nepogoda. Pojedine špediterske kuće imaju na takvim kamionima montirane UKV-uređaje. — hladnjače i grejana skladišta. Vrsta skladišta Skladišta možemo podeliti: a) prema načinu gradnje. jer pošiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana. no bez vrata koja se mogu zaključati. na osnovu kojih će to odelenje za njih podizati na železničkoj stanici. Uskladištenje robe Špediter može uskladištiti robu u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (železnici. dva ili tri zida. a i takve pošiljke treba još u toku dana prevesti. slično kao i u ostalim operativnim odelenjima. Naravno da često dolazi do izmena.0. napravi plan prevoza i zatraži potreban broj kamiona. kad je uskladištenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja. Služe obično za smeštaj predmeta većih dimenzija na koje ne utiče promena temperature. pakovanja ili distribucije. 11.2. te imaju vrata koja se mogu zaključati. radna snaga i odgovarajuća tehnika. Zatvorena skladišta su natkrivena i ograđena sa svih strana. Za pojedine saobraćajne grane postupak za takav slučaj je tačno propisan. npr. a osim toga će. — skladišta tankove.) da sve njegove pošiljke isporučuje određenom špediteru. Pri loko-prevozima u špediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vožnje svedu na minimum. Špediterska preduzeća koja se bave tim poslovima imaju obično na železničkoj stanici potrebne prostorije i u najužem su kontaktu sa odgovarajućim železničkim organima. U tom slučaju komitent ispostavlja posebnu punomoć kojom ovlašćuje špeditera da može podizati njegove pošiljke. brodaru itd. pa je omogućeno primanje i davanje naloga bežičnim putem u svako vreme. železnički avizer mu uruči izveštaje o prispeću. Ono što pristigne pri kraju radnog vremena obično se ostavlja za idući dan. u luci. po potrebi. tj. S obzirom na način gradnje skladišta se dele na: — zatvorena skladišta. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji služi kao baza za fakturisanje. Poluotvorena skladišta jesu nadstrešnice bez zidova ili mogu imati jedan. Rad u silosima je automatizovan zbog čega je silos opremljen raznim 134 . ali se sa pojedinim komitentima može sklopiti i posebna pogodba. Silosi su specijalna skladišta za uskladištenje žitarica u kojima se obično vrši i prečišćavanje i druge manipulacije. radnik špedicije prikupi ujutro na početku radnog vremena podatke o prispelim pošiljkama za ugovorne komitente. Takva skladišta mogu biti zidane zgrade ili barake. za železnicu se takvi zahtevi i punomoć moraju dati na posebnim železničkim formularima. 11. — otvorena skladišta. Otvorena skladišta služe za smeštaj robe koja uopšte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteoroloških prilika ili se pak ne može zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladišta. Česti su slučajevi da se loko-prevozi obavljaju sa železničke stanice. — poluotvorena skladišta. Transportno odelenje ima obično razrađen cenovnik usluga za takve prevoze. i b) prema nameni odnosno vlasništvu.2. U praksi.

Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobičajeni način. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe.). Carinsko stovarište je neograđeni ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. vaganje i sl. Za njihovo osnivanje. smeštaj i čuvanje robe koju im. Konsignaciona skladišta su najčešće zastupništva inostranih firmi. Delatnost ovih preduzeća obuhvata prijem. donosi nadležni organ Carine. odnosno vlasništvu. — carinska smestišta.) ne može smestiti u carinski magacin. odnosno potrošnje.uređajima za utovar. Prema odgovarajućim odredbama Carinskog zakona. — konsignaciona skladišta. nafta i sl. 135 . jesu grejana skladišta u kojima se zahteva određena temperatura. Propisi o smeštaju robe u takve magacine i stovarišta nalaze se u čl. prema ugovoru. — železničko-carinske magacine. Načelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom. Carinska skladišta se obično osnivaju u lukama i pristaništima i namenjena su za smeštaj uvozne neocarinjene robe. Slična hladnjačama. skladišta se dele na: — javna skladišta. Skladišta-tankovi su metalni sudovi obično ukopani u zemlju. ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. Uputstva o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u carinsko smestište donosi nadležni carinski organ. Javna skladišta su uslužna preduzeća koja se bave skladištenjem robe. vaganje. — carinska skladišta. — carinske magacine i stovarišta. zainteresovano preduzeće može otvoriti carinsko smestište za privremeni smeštaj svoje robe. prema ugovoru sa deponentom. Naknada za uskladištenje određena je tarifom javnih skladišta. po odobrenju nadležne carinarnice. Ukoliko nije ugovorom drugačije određeno. sipanje u vreće. najčešće viša nego što je napolju. no u suprotnom smislu. Carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi isključivo za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. Prema nameni. Hladnjače su skladišta za uskladištenje životnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje. pakovanje. kao i o načinu carinjenja. ako Carinskim zakonom nije drukčije određeno. sortiranje. a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl.6. kao npr. U tom slučaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opšte uslove. javna skladišta su dužna da izvrše i one obaveze iz svojih opštih uslova poslovanja koje su nužne pri skladištenju određene robe. — skladišta za sopstvene potrebe. mogu otvarati za smeštaj i prodaju na malo na tržištu uvozne carinske robe stranog vlasništva. — špediterska skladišta. čišćenje. Služe za uskla dištenje pogonskih goriva (benzin. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. istovar. a bliže propise o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu. upravljanje i poslovanje vrede opšti propisi o osnivanju. poveri deponent. koja se. upravljanju i poslovanju preduzeća. Javna skladišta mogu. obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladištenjem. koja još nije ocarinjena. 3 . Svu robu primljenu na uskladištenje javna skladišta su dužna osigurati. Imaju uređaje za održavanje niskih temperatura u komorama u kojima se vrši uskladištenje. utovar-istovar-pretovar robe i slične manipulacije. Odredbe o carinskim skladištima nalaze se u Carinskom zakonu. uvezene iz inostranstva.

onda su merodavni podaci koje utvrdi špediter. — roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu. ovlašćen je da na komitentov račun. preduzme potrebne mere za zaštitu robe. 11. Prilikom skladištenja treba voditi računa da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije. l do 1. Treba se striktno pridržavati svih propisa o higijensko-tehničkoj zaštiti pri radu u skladištima. odnosno da popravi ambalažu. Smeštaju robe u skladištima treba posvetiti naročitu pažnju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladištava te da se do nje treba doći prilikom iskladištenja. a drugi železnica. Pod posebnim uslovima uskladištava se sledeća roba: — eksplozivni. npr. Poseban nadzor nad uskladištenom robom špediter vrši samo po izričitom nalogu komitenta. Uskladištenje robe u sopstvena skladišta špediter vrši prema podacima dobijenim od komitenta. ne samo radi zaštite uskladištene robe već i radi zaštite zdravlja radnika koji su u skladištu zaposleni. sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladištu. a ako takvog nema ili uskladištenje u njegovom skladištu nije moguće iz bilo kojih razloga. i to na tako mesto u skladištu iz kojeg će se uz najmanje poteškoća moći utovariti u vagon. Principi uskladištenja Što se tiče uskladištenja robe. kretanje skladišnih viljuškara sa i bez paleta. Praktično skoro da nema špediterskog preduzeća koje nema odgovarajući prostor za uskladištenje robe svojih komitenata. Raspored robe u skladištu mora biti takav da omogućava primenu skladišne mehanizacije. treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi došlo do kvarenja. kretanje skladišnih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladištene robe. Ako za to dobije nalog. Ako takvi podaci ne postoje. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugrađene su dve različite brave. Preporučuje se da komade koji pripadaju jednoj pošiljci treba smestiti zajedno. ukoliko takvim raspolaže i ukoliko je to moguće s obzirom na carinske propise.Železničko-carinski magacini služe za smeštaj uvozne carinske robe. ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe. naravno da najpre dolazi u obzir uskladištenje robe u skladišta komitenta. Glavni prolazi moraju biti široki barem 2 do 3 m. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u svoje skladište. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne pošiljke koje će se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom. — voluminozna roba. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u javna skladišta. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom železnice i nadzorom carinarnice za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom transportu. samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti. Kakva će sopstvena skladišta imati koje špeditersko preduzeće zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije. a sporedni mogu biti i uži. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. a s druge strane željeznički kolosek za utovar-istovar vagona. odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. Isto tako treba voditi računa i o optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha u skladištu.2. ako takva postoje. — lakopokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju. pri čemu ključ jedne brave drži carinarnica. — radioaktivne materije. robu treba odmah tako smestiti da se može uz najmanje poteškoća izneti iz skladišta i utovariti u prevozno sredstvo. Ako špediter uoči na uskladištenoj robi ili njenoj ambalaži kakvo oštećenje. Budući da špediterska skladišta obično imaju s jedne strane pristup za drumska vozila. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. te po potrebi montirati odgovarajuće uređaje za grejanje. a ako je ona manjkava.1. 136 .5 m. a inače u skladišta trećih osoba. tj.

komitent je dužan da brine da mu roba bude upakovana po običajima i prema uslovima prevoženja u onoj grani saobraćaja kojom se njegova pošiljka prevozi.3. Komitent može izdati opšti nalog za osiguranje za sve svoje pošiljke ili pojedinačni nalog za svaku pošiljku. tj. oštećenja. popravi oštećenu ambalažu o komitentovom trošku i na njegovu odgovornost. špediter osigurava uskladištenu robu samo protiv požara i poplave. Ako bi do štete došlo zbog toga što roba nije uopšte upakovana ili nije dovoljno upakovana. špediter je dužan otkloniti. 11. kutija i drugih vrsta transportne ambalaže. da osigura potrebnu transportnu ambalažu i zapakuje pojedine komade. Praktično. dužan je nadoknaditi pričinjenu štetu. onda komitent odgovara za štetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. Opštih uslova. prema svojim mogućnostima. Ako dati nalog ne sadrži pobliže podatke. Prema odredbi čl. ako je takav način uskladištenja uobičajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladištenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom. postoje dve vrste pakovanja: — komercijalno pakovanje. Vrste ambalaže Pod ambalažom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja služe za pakovanje robe. i — transportno pakovanje. kako bi se roba zaštitila od rasipanja. špediter ne odgovara za takvu štetu. Štetu na robi ili ambalaži do koje je došlo njegovom krivicom. ambalaža koja služi za zaštitu robe za vreme prevoza i uskladištenja. — da je što lakša. 11. Ako je komitent predao na uskladištenje neku od spomenute robe. dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaža za transport. rđa i sl. Moderna transportna ambalaža treba da ispunjava sledeće uslove: — da štiti robu za vreme prevoženja do odredišta. zagađivanja i kvarenja. odnosno koja omogućava lakšu i jednostavniju manipulaciju i prevoženje. špediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog.0. te omogućila i olakšala upotreba. Budući da špediter ne odgovara za štetu prouzrokovanu višom silom. potrebno je preporučiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladištena roba osigura. Pakovanje robe Transportno odelenje treba ponekad. U hitnim slučajevima špediter je dužan da. Za Izvršenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolaže stručnim radnicima (pakerima). Isto tako špediter ne odgovara za štetu koja bi nastala usled uskladištenja na otvorenom skladištu. Špediter je čak ovlašćen da na komitentov račun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izveštavajući komitenta o tome. a veće špedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mašinama za izradu sanduka. a ako to nije moguće. — da nije skupa. špediter osigurava samo po izričitom komitentovom nalogu.3. rukovanje i transport. 32. ili da je proda na javnoj licitaciji prema običajima mesta gdje je roba uskladištena. 137 . Kada je u pitanju odgovornosti za uskladištenu robu.— druga opasna roba. prilikom izvršavanja primljenih naloga. isključujući javna skladišta. kao ni za štetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje.). robu koja je uskladištena u sopstvenom skladištu ili u skladištima trećih osoba. a pri tom nije upozorio špeditera na njenu prirodu. treba imati u vidu da je špediter odgovoran za propast ili oštećenje robe uskladištene u njegovom skladištu ako sa robom nije postupao pažljivo kako to čini dobar skladištar. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaža koja se zajedno sa robom prodaje potrošaču (kupcu). Naime. nedovoljnog ili lošeg pakovanja.

neće primiti robu na prevoz iako pošiljalac pristaje da upiše u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju. što je posebno važno jer se pomorska vozarina često računa alternativno. burad i sanduke koji sprečavaju zaprašivanje. propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vreće. Pakovanje robe u železničkom transportu Železnice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz. — da se može sklopiti prilikom povratka. naime. Zbog toga treba i kod izrade ambalaže voditi računa da se ona oblikuje tako da omogući što bolje iskorištenje brodskog prostora i da se. slično važi i za čađ.) itd. npr. drveni ugalj i razne otpatke. Inače. a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne štete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga što roba nije dovoljno ili nije uopšte pakovana. To pošiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista »Izjave«. ukoliko je povratak predviđen. nepakovani«. i to prema izboru brodara (W/M klauzula — Weight or Measurement). »Pošiljka nepakovana« ili »Dva komada sa oznakom . železnica može odbiti prijem pošiljke na prevoz ili može zahtevati da pošiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu očigledne znakove oštećenja ili drugih nedostataka u pakovanju. dovoljno je u tovarnom listu u rubrici »Izjave« upisati npr. istovara i pretovara. utovara. Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz. ipak se često i špeditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport.. međutim. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tačno stanje u čemu 138 . a pošiljalac to nije učinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao. kartonska. pri čemu se mora voditi računa ne samo o zaštiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta. način pakovanja je izričito propisan u RIDu za svaki predmet. Otpremna železnička stanica odlučuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno. ako je šteta nastala iz drugih razloga. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima. Pravilnim pakovanjem mogu se također smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguću meru. rđa i sl. tekstilna).. od kojeg je materijala izrađena (drvena. ambalažu možemo podeliti takođe i prema raznim drugim kriterijumima. pogotovo oni koji se angažuju u pomorskoj špediciji. 11. . ako je očigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti. odnosno proizvođača. tj. Slični propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju. treba da imaju stručan kadar i tehnička sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti.). već i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladištenja u tranzitnim mestima. na taj način.3.. Železnica.. Roba je. za vazdušni prevoz . izgubiti ili oštetiti drugu robu. 11. naravno. indirektno smanji vozarina. Između ostalog. metalna. za koju saobraćajnu granu (za prekomorski prevoz. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika. Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju određenih vrsta robe..1.— da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoženja. osim. burad u kojima se prevoze tekućine u stanju vrenja moraju imati oduške koje omogućavaju izlazak plinova itd. Ako priroda robe zahteva pakovanje. br. Ambalaža za prekomorski transport Posebnu pažnju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje. Zato špediteri. Pakovanje se smatra odgovarajućim ako naizgled pruža sigurnost da će roba biti zaštićena od običnih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odredištu... pri takvom prevoženju izložena štetnom uticaju mora (korozija. te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz često zavisi i plasman robe na prekomorskim tržištima.3... plastična. za težinu ili kubaturu. Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana..2. staklena.

To će biti potrebno samo kod pojedinačnih pošiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. Svrha obeležavanja je da se. kod kojih čvrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja služe kao kostur sanduka.4. a dimenzije. nadoknaditi štetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrešnog pakovanja. upisivanjem: »Opšta izjava«). neka obeležavanja služe i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoženja. Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smeštati u istom položaju. »Nedovoljno pakovano«. utovara. kod robe u vrećama. »LAKO LOMLJIVO« i sl. koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu železnicom. Sanduci se izrađuju od drvenih dasaka. Obeležavanje pošiljaka Osim pakovanja. Ako priroda robe ili način pakovanja to ne dopuštaju (npr. Nije dovoljno samo napisati npr. a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi. tablicama ili privescima od čvrstog i izdržljivog materijala (limene ili drvene 139 . šlep ili avion. Za ojačavanje ambalaže koriste se čelične trake ili žica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja. odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko. obeležavanje treba izvršiti na listicama. da se može ustanoviti odredište i primalac. pretovara i istovara. jer on. sa stanovišta prevoznika. Osim toga. Obrazac se može kupiti na svakoj železničkoj stanici. potrebno kod vagonskih pošiljaka. »Komadi samo pakovani u papiru « ili »Sanduci HF br. Jasno je da za teži sanduk treba birati deblju žicu. te o tome postoje posebne tablice. dakle.). zapaljivo i sl. Odgovarajuće oznake pošiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan način da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise »ČUVATI OD VLAGE«. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom »staklena čaša s vratom« i natpisom »NE PREVRTATI«. železnica. no u tovarnim listovima pošiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. Tipovi ambalaže i načini pakovanja. K-160 za unutrašnji ili 160a za međunarodni prevoz). a u slučaju da dođe do razdvajanja prevozne isprave i robe. uostalom. U interesu je pošiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz. oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i težine robe i od uslova prevoženja. kamion. odnosno »ČUVATI OD SUNCA«. tri daske napukle«. Obeležavanje neće biti. navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u železničkom transportu. Kod rešetkastih sanduka (letvarica) potrebna čvrstoća ambalaže zavisi od odnosa težine tereta i dimenzija letvica. može dati opštu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajućem železničkom formularu (npr. Jedan od najuobičajenijih oblika klasične ambalaže svakako je sanduk. kod pošiljaka koje popune kompletan brod. Slično je i sa sanducima koji se izrađuju od šper-ploča. odnosno osiguravajuće društvo neće. onda se to obično označava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju položaj kako treba koleto da stoji. Ako neki pošiljalac češće otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju. korpama i sl. naime. prilikom prevoza. u svako doba može ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredište. 11. 6 i 7 u slabom stanju. a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kišobrana. po pravilu. npr. daščica ili letava. jer to ne kazuje ništa. Takve oznake mogu se utisnuti već prilikom izrade ambalaže. i obeležavanje (signiranje) pojedinih komada pošiljke. u dužnost pošiljaoca ili njegovog špeditera spada. da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome.).se sastoji nedovoljno pakovanje. Ta izjava vredi za sve pošiljke koje je opisao u izjavi.

l . U spomenutim propisima tačno je određeno koja vrsta listića se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih pošiljaka). listiće u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu. donji trougao crven . a korisnici ih mogu štampati i sami prema uzorcima. Listići se mogu dobiti na svim železničkim stanicama.gore. To će se kod nalepljenih papirnatih listića postići tako da se iste oblepe celofanom i tako zaštite od raspadanja usled vlage. Br. 8 — dve crne strele na beloj osnovi .5. Specijalno obeležavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije).crna buktinja na crvenom polju . a drugi veći format za vagone. Br. zrakasti simbol deteline. 9 — crvena čaša na belom polju .crna bomba na narandzastom polju . ili na platnu koje mora biti sigurno pričvršćeno (zašiveno) na te komade. 4 – crna mrtvačka glava na belom polju . Osim ovih listića na vagone se.po pravilu . Br. 2A .za nagrizajuće materije. no praksa je da takve listiće . listića sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom. kod živih životinja listići plave boje sa slikom petla. 2D . lepe i druge vrste listića. Po pravilu postoje dva formata. Usavršavanjem tehnologije izrade ambalaže od valovite lepenke (kartonska ambalaža) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr. Slične propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraćaju.opasnost od eksplozije. kao i pomoću već spomenutih privezaka. a uzorci listića su odštampani u RID-u. železnice) kao dovoljnim pakovanjem još je više istisnut iz upotrebe drveni sanduk. a iz druge na ruku. dve. natpis RADIOACTIVE.crna buktinja na belom polju. Pri prevoženju komada u otvorenim vagonima treba voditi računa o tome da usled vremenskih prilika (kiša.crna buktinja na krugu na žutom polju . i to: Br. Br.samozapaljivo. 6B. na vagone koje treba usput doleđivati. lale i grozda.za otrovne materije.zapaljive tečne materije. Br. pogotovo kad je takva 140 . Br.krst. crno na belom polju .za materije štetne po zdravlje. Pošiljalac je dužan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako poništiti da ne dođe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoženja. ozbiljno je uzdrmana »vladavina« do tada vodećeg oblika klasične ambalaže .zapaljive čvrste materije. Br. psa i glave goveda.tablice ili tablice od čvrstog kartona).pažljivo manevrirati. ili.opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom.zaštita od vlage. 6C i 6D. kod pojedinih vrsta robe. snijeg) adresa ne postane nečitljiva.crna buktinja na plavom polju . Koji će se listić morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u. 2B – crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama . 7 — crn kišobran na beloj osnovi . ne prevrtati. Br.lepe špediteri sami. Savremene transportne tehnologije Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladište-skladište bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalaže sve više uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta. Br. Ove listiće na vagone mora postaviti besplatno železnica. Sa pojavom paleta 50-tih godina prošlog veka. sa jednom. 6A. kod pošiljaka sa osiguranjem uredne isporuke. 5 . Br. Br. jedan manji za koleta.sanduka. Postoji 17 vrsta listića. Br.pažljivo rukovati. tri ili četiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadržaja i aktiviteta . 10 — crveni trouglasti listić sa crnim uzvičnikom . npr. 11. kod brzopokvarljive robe takođe plava listica sa slikom ribe. 4A . utiskivanjem usijanim gvožđem ili lepljenjem natpisa na papiru. To je naročito potrebno kod prekomorskog prevoza. 2C . 3 .za radioaktivne materije odgovarajućih kategorija. listić sa crvenim točkom i krilima i crvenim okvirom itd. Obeležavanje se vrši postojanim bojama. Br.za oksidirajuće materije.dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu pločicu. crn na belom polju .

pošiljalac (proizvođač. takav način je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD. a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika železničkih stanica. a delom železnicom.) i proizvodna i trgovinska preduzeća izrađivati palete prema propisanom standardu. a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. Ova tehnologija naročito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom.5. a može imati i poklopac. naravno osim u onim slučajevima kad paletizacija. te korisnici železničkog transporta mogu svaku vagonsku pošiljku predati na prevoz paletizovanu. pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. da bi se omogućila šira primena paletizacije. osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa sedištem u Beogradu. jer će železnica u uputnoj stanici isporučiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara «komad po komad». a isto tako i preduzeća iz drugih grana saobraćaja. možda i nema u upotrebi. žice ili metalnih cevi. Tako se pošiljke jednim delom prevoze drumom. Radi koordinacije napora oko uvođenja paletizacije. Boks-paleta je isto tako drvena podloga. prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta. neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzeća. s obzirom na specifičnost robe. budući da je za mehanizaciju potrebno više prostora za manevrisanje. Praktično se to svodi na to da će npr. na koju se tovari roba. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO). gledano u svetskim razmerama.ambalaža prilagođena merama standardne palete. Naravno da takav racionalan sistem razmene može funkcionisati samo onda ako svi učesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. a u zamenu će od njega dobiti 10 praznih paleta. 10 paleta natovarenih robom. čime se zatvara tzv. nije moguća. npr. barem kod nas. kada je iz SAD trebalo prebacivati velike količine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje američkih i savezničkih armija i stanovništva u prekomorskim zemljama. Saradnja se ostvaruje na taj način što će i saobraćajna preduzeća (železnica. izrađena od dasaka određenih standardnih dimenzija. autosaobraćaj itd. paletni lanac. SEABEE. Počeci paletizacije vezuju se za II. špediter) predati železnici na prevoz npr. dosad osposobile za paletizaciju robnih pošiljaka skoro sve železničke stanice. trgovac. razvijen je i u Francuskoj. Izgrađena je ogromna kontenerska flota. kao i reka-more (sistemi LASH. Uočivši efikasnost tog sistema. poslednjih godina došlo je do snažne ekspanzije kontenerskog transporta. svetski rat. podići ili spuštiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. a istovremeno će od železnice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. bolje rečeno velikih kontenera na točkovima koji se mogu natovariti i na vagon. a ni dovoljno uporno. pa neće biti važno čije su vlasništvo palete koje se upotrebljavaju za prenošenje robe od proizvodnje do potrošnje. Palete su tako konstruisane da ih viljuška prenosnog sredstva (električnog. sve se češće pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica. Osim transportera koji omogućavaju dostavu vagona pred skladište primaoca ili pošiljaoca. Naše železnice su npr. samo što još ima stranice od dasaka. Palete mogu biti izrađene i od drugih materijala. 11. Međutim. no ponekad se to ne vrši dovoljno sinhronizovano. pa je u toj zemlji danas praktično sav promet robe paletizovan. Za paletizaciju vagonskih pošiljaka naravno da nema nikakvih ograničenja. Isto vredi i obratno. motornog ili ručnog viljuškara) može prihvatiti zajedno sa robom složenom na njima. od plastike i sl. letava. a kojih danas. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladišta. Slična je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. I kod nas se nastoji paletizovati što više robe za transport. SAD itd. U prekomorskom transportu. jer se savremena špediterska skladišta ne mogu ni zamisliti bez mogućnosti 141 . Paletizacija Paleta je drvena podloga. Nemačkoj. BACAT). Špediterska preduzeća treba da i o tome vode računa.0.

samo za stvarnu težinu utovarene robe. 1-C = 20 stopa (6. pod nazivom »kontener«se podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako građena da omogućava direktan prevoz robe od skladišta do skladišta («od vrata do vrata») bez pretovara u toku prevoza i u slučajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili više vrsta prevoznih sredstava. pri čemu se skraćuju manipulacije. trgovinske i špediterske organizacije se često služe otpremom robe u kontenerima. velike (preko 3 m3) i transkontenere. jer se vozarina računa. a propisi o računanju vozarine su posebno objašnjeni u čl. a mogu imati i specijalne naprave za dizanje. što znači da se težina kontenera ne uzima u obzir kao što je slučaj kod klasične ambalaže kod koje se vozarina računa za ukupnu težinu robe i ambalaže. Sama reč kontener (container) potiče iz pomorske terminologije. skidanje.1. autoprevoznika). RT-1. U međunarodnim okvirima najznačajnija je Međunarodno društvo »INTERCONTAINER« sa sedištem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu.brod . Te se prednosti sastoje u tome što kontener omogućava brz utovar. lima. Kontejneri Umesto klasične transportne ambalaže proizvodne. Prema veličini (u tarifskom smislu) konteneri se na železnici dele u tri grupe: male (do 3 m3). Širina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2. 11.kamion) i kao solidan omotač čuva robu od rasipanja i oštećenja.manipulacije paletizovanom robom. koje je 1967. bez istovara u usputnom skladištu. Prema sadašnjem stanju. Prednosti kontenera kao transportne ambalaže jesu mnogobrojne. Kod statističkih preračunavanja u kontenerskom transportu i utvrđivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. primenjuju se kod prevoza železnicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrštene u RT-1. jer se roba u konteneru može preuzimati i izdavati u skladištu kornitenta. Za prevoz železničkih kontenera i privatnih kontenera za koje je železnica dala odobrenje za puštanje u saobraćaj. Međunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema dužini u četiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12.5. korisnik prevoza robe u kontenerima na železnici ima znatne pogodnosti. 142 . a brzom manipulacijom se skraćuje vreme prevoženja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. kontener je. ustvari.435 mm.125 mm). istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo. železnica . Konteneri mogu biti izrađeni od drveta. brodara. proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizičkih osoba. Za prevoz kontenera u međunarodnom železničkom transportu vrede odredbe Međunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo). U tarifskom pogledu. železnica . Inače. g. Prema vlasništvu. 50. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene. standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). otvorene i kontenere-cisterne. koji je kao prilog III uvršten u CIM. 1-B = 30 stopa (9. Za velike kontenere vozarina se računa po odredbama za vagonske pošiljke.290 mm). kontejeri mogu biti vlasništvo vozara (železnice. pokretanje i za održavanje određene temperature i vlage. a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smeštaj stvari mornara na brodovima.990 mm). a to naročito dolazi do izražaja kod kombinovanog transporta (npr. Osim toga. po pravilu.brod . aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala. Na unapređenju kontenerskog transporta angažovano je kod nas i u svetu više različitih organizacija.055 mm) i 1-D = 10 stopa (2.kamion).

a za sam prevoz vrede odredbe opštih uslova. U transportu drum . poznat pod nazivom »Piggy-back«. odnosno jednom saobraćajnom granom. pa i Italiji i Nemačkoj opremljene su uređajima za jednu ili više spomenutih tehnologija utovara. Razlika između pojedinih tehnologija je bila u tome. u sporazumu sa nemačkim železnicama. u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije. Iako dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate. U stvari. ipak se od toga nije odustalo. tri tehnike (Kombi-Technik A. Kombinovani (integralni) transport Za kombinovanu otpremu »od skladišta do skladišta« kada to nije moguće ostvariti jednim transportnim sredstvom. osim vagona-hladnjača.hladnjačama od 20 i 40 stopa i usko surađuje sa evropskim železničkim upravama i društvom »INTERCONTAINER«. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa sedištem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom »Kangaroo«.5.osnovalo 11 evropskih železničkih uprava. Ta je firma svojevremeno razvila. između Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. To društvo. Na mreži naših železnica otvoreno je za prevoz transkontenera u režimu »INTERCONTAINER« odgovarajući broj železničkih stanica. odnosno sveli na podnošljivu meru. B i C).drum. uputstva i tarife. a počeci saradnje postoje i sa našom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinačni prevozi drumom.drum. Takav transport je naročito efikasan u saobraćaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgrađene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasičnim i kontenerskim brodovima. a takav se transport naročito razvio u sredozemlju. osnovana još 1969. Važnije železničke stanice u Francuskoj. na primer: drum-železnica-drum. Kod kombinovanog transporta drum . »UFR« i »Prise par pinces«. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je više sistema. svojevremeno se razvio tzv.2. 11.železnica. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. Na nemačkom jezičkom području za takav kombinovani transport se koristi naziv »Huckepack-verkehr«. Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD. pod različitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredišta. Delatnost te firme se proširila i na Austriju. za što su izgrađeni i posebno konstruisani vagoni. Takvih sistema ima u različitim kombinacijama. a nastali su zbog zahteva da se omogući transport robe iz unutrašnjosti zemlje rečnim transportom i dalje preko 143 . slične odnosno istovetne onima u Francuskoj. te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa džepom zajedno sa točkovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. »MC22«. osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama. da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomoću specijalne dizalice ili sopstvenom vučom. raspolaže i sa kontenerima . reka-more-reka i sl. godine sa sedištem u Frankfurtu. između ostalih i bivše JŽ. najveći deo kontenerskog transporta železnicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji društva »INTERCONTAINER«. Belgiji.drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim železnicama svojevremeno razvila četiri vida takvog transporta pod nazivom »Kangourou«. Praktično. Holandiji. za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa. drum -more. sa Srednjim i Bliskim istokom. U Nemačkoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR. Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomoću specijalno građenih brodova (Ro-Ro brodovi). Za transport u kontenerima-hladnjačama na evropskim železnicama brine se Međunarodno železničko društvo za transporte u hladnjačama »INTERFRIGO« sa sedištem takođe u Baselu. a naknadno su kao osnivači pristupile još 12 železničkih uprava. a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadržavanje broda uz obalu ili gat. Švajcarskoj.more .

25 m. BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973. U brod može da se smesti 16 barži pod palubom i 10 na palubi. Na palubi se umesto barži može smestiti odgovarajući broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa.more reka. i Rusija se . dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT). Zbog znatno većih dimenzija i dubljeg gaza barži (3.Srednji istok .7 m i širina 10.5 m. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. brodovi imaju dužinu 267 m.000 dwt i brzinu 20 čvorova.barže. široke 9. ovaj sistem se nije naročito razvio. nosivost 36. 144 . Otpremu i dopremu barži obavljaju remorkeri. Za utovar/istovar služi posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomoću koje se barže dižu odnosno spuštaju u vodu (tunel) između dva trupa broda. Steamship Co. koji kod utovara guraju barže u tunel broda. SEABEE-sistem (»morska pčela«) je sličan LASH-sistemu.barži i 3 LASH .barži.22 m) postoje manje šanse da se taj sistem infiltrira u naš rečni plovni sistem. te Senom do Pariza. znatno je manjih dimenzija od LASH.7 m).brodovi i mogu da prime 38 barži na tri palube. a ne dizalicom. Barže imaju dužinu 38.brodovi mogu služiti i kao uslužni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH . širinu 11 m.600 t. a zatim uključen u promet između istočnoengleskih luka i Holandije. te što se utovar/istovar obavlja pomoću elevatora. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH . Razlikuje se od LASH . a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajuće nosivosti. možda i zbog čestih bojkota od strane lučkih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka . Barže su podešene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutrašnjim plovnim putevima.55 m (prazne) do 3. Inače. no dosad je dospeo Rajnom do Basela. a na ušću reke u more kompletne barže se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti rečnim putem u unutrašnjost. ili odgovarajući ekvivalent kontenera od 20 stopa. Tako npr. nosivost barže je 150 t.Indijski podkontinent . dok im je gaz 2.73 m.82 m. a utovar/istovar barži omogućuje ugrađeni lift nosivosti 2. Barže su duge 18. a kod istovara izvlače ih iz tunela. gaz 11 m. Iako je ceo sistem izgrađen po američkoj SEABEE-licenci. postoje tri sistema. taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta. a nosivost 1.mora bez pretovara.sistema u tome što su barže veće nosivosti (845 t) i dimenzija (dužina 29. širinu 35 m. te iz severno . no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH . iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutrašnjosti SAD rečnim putem i dalje preko Atlantika za unutrašnjost Evrope. Uglavnom. g. Dužina barži iznosi 16.. širina 4. Matični brod (brod nosač) je dvotrupac. ruska izvedba se u detaljima prilično razlikuje od američkog uzorka.3 m (kod maksimalnog utovara). a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros. teretnice se takođe izdaju za ceo pomorsko-rečni put.evropskih luka nastavlja se u unutrašnjost. LASHtransport započinje u unutrašnjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu.65 m. zapremine 555 m3. pa i u našim prostorima.Jugoistočna Azija. kad je prvi brod za taj sistem izgrađen u Danskoj. no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 barže.kao zemlja koja ima veoma razvijenu rečnu i kanalsku plovnu mrežu . te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova. a preko kanala RMD i do nas.odlučila za primenu takvih sistema. Uviđajući prednosti kombinovanog pomorsko-rečnog transporta. a u njega se može ukrcati 10 BACAT . Inače. dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa. a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajuće rečne barže. g.Crno more .75 m. nosivosti 370 t.27 m.100 t.sistem. BACAT . a zasniva se na matičnom brodu na koji se tovare 83 barže.i SEABEE brodova. I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom. gaz im je 0. U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matičnih brodova i potreban broj barži za obavljanje prevoza na relaciji Dunav . a maksimalni gaz 1.

Konvencije TIR. 11. npr.. 11. mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vrše međunarodne prevoze pod pokrićem karneta TIR. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predviđenim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera. Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija još 1957. carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehničkoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu).Inače. Revidirana Konvencija iz 1975.6. Komisija se sastoji od tri člana. Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za korištenje carinskih pogodnosti pod pokrićem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgrađeni tako — da se roba. Troškove rada komisije snosi tražilac. i to dva od strane carinarnice. Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi članovi komisije. i u toj oblasti su doneti razni međunarodni propisi. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti. a jedan koga odredi privredna komora. — da se nikakva roba ne može vaditi ili stavljati u zapečaćeni deo vozila ili kontenera. — da vozila ili konteneri ne sadrže skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti.0.sistem (Barges on Board) i DELTA . budu lako pristupačni carinskoj kontroli. Tehnički uslovi za vozila Preduzeća registrovana za obavljanje međunarodnog drumskog robnog transporta. može na jednostavan i efikasan način držati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeležja.0. Carinarnica donosi rešenje na prigovor kojim ga odbija ili uvažava. XI 1957. godine). utvrđuje komisija koju posebnim rešenjem imenuje upravnik nadležne carinarnice. Protiv rešenja carinarnice korisnik ima pravo žalbe Upravi carina. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila. 11. g. no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema. Postupak sa vozilima pod režimom TIR Međunarodni drumski robni transport može se obavljati: – pod režimom karneta TIR ili u – običnom režimu. Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). a da se pri tome ne izvrši obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeležja. godine (Konvencija je objavljena u Dodatku »Službenog lista FNRJ« broj 13 od 7. a SFRJ ju je ratificirala 1977. Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu. na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile. — da svi prostori. stupila je na snagu 20. BOB . gde bi se mogla smestiti roba. moraju im vozila odgovarati tehničkim uslovima određenim u Aneksu 2. kao i zakonski zastupnik ili punomoćnik prevoznika. U ovom momentu nas zanimaju olakšice u drumskom saobraćaju i postupak za ostvarivanje tih olakšica na bazi TIR-karneta. U spomenutom Aneksu 2.6. koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku. 3.sistem. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). 1978. kao i olakšice za privremeni uvoz/izvoz određenih kategorija roba na bazi ATA-karneta. Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehničke uslove.6. naročito u 145 .0. tu i tamo se javljaju i drugi slični sistemi. TIR i ATA karneti U cilju olakšavanja međunarodne razmene dobara na međunarodnom nivou se donose razni propisi. koja se u njima prevozi.

rok važnosti.0. cisterne i kola za seobu).karnet TIR .izdaju ovlašćena garantna društva. Način carinske kontrole Ceo sistem olakšica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokrićem karneta TIR neće biti pregledavana u prolaznim graničnim carinarnicama. Prema propisima Aneksa 1. Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listić broj l. Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadrži sledeće podatke: naziv međunarodne organizacije koja ga je izdala. Nakon što je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeležja. prilog 7). i to za specijalna vozila (hladnjače. roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upućeni određenim prevoznim putem (itinererom) na odredište u inostranstvo. te potpis sekretara i pečat međunarodne organizacije koja ga je izdala. Tablice moraju biti izrađene u dimenzijama 0.25x0. broj. osim u slučaju sumnje na zloupotrebu. Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu. Svaki listić mora biti datiran i potpisan od strane vozara. karneti TIR se štampaju na francuskom jeziku (v. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna. Zainteresovani vozar naručuje ili kupuje karnet TIR od ovlašćene garantne organizacije svoje zemlje. Težina i mere iskazuju se u metričkom sistemu. a posebno za vozila pokrivena ceradom. rešetkasti. Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. kao i odgovarajući manifest za robu.40 m. Na drugoj stranici korica odštampano je jamstvo vozara i garanta da će robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim pečatima.20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm. naziv vozara i njegovo sedište. Zatim stavlja pečat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiću karneta TIR.0.pogledu prostora rezerviranog za smeštaj tereta i sistema zatvaranja. kod nas Privredna komora. a slova TIR moraju imati dužinu od 0.1. otkida ga zajedno sa manifestom i vraća polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listićem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj način se transport razdužuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo.6. prelaznoj i odredišnoj carinarnici.volea. broj registracije drumskog vozila. kroz koliko će zemalja roba proći na konkretnom putovanju. ona tada zadržava 146 .2.). dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum. Konvencije TIR) s tim što su razrađeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni. u određenom roku. a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog pečata.6. Preporučuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaćom mašinom ili sličnim načinom (kopiranjem) kako bi listići (volei) bili čitljivi. Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on dužan popuniti. te za sebe zadržava listić broj l sa odgovarajućim manifestom robe koji pripada tom listiću. Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listića . Ispravke treba vršiti precrtavanjem pogrešnih podataka i upisivanjem željenih. Konvencije TIR. Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar). Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehničkoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR. 11. a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa. ova popunjava i overava listić broj 2. Svaki listić je numeriran (počev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. Slično je propisano i za kontenere (Aneks 7. Opis karneta TIR Knjigu . sklopivi itd. naziv garanta. Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota). polaznu i odredišnu zemlju. 11. putem koji bude određen.

pri čemu žute zadržavaju carinski organi zemlje izvoznice. U slučaju da dođe do povrede carinskih obeležja. 4. Pri prolasku kroz eventualne sledeće tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja. popunjava listić i talon sa parnim brojem. Postupak sa ATA-karnetom ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). te da li se vozilo pridržava određenog prevoznog puta i roka prevoza. Korisno je zahtev dostaviti i u 147 . poreklo. otkida listić i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruživanja neparnom listiću karneta koji je ova zadržala. 7 itd. te vrednošću i poreklu robe.). plave i bele stranice. između ostalih i naša zemlja. Istovremena se kontroliše stanje vozila. 11. Sledeća stranica je predviđena za detaljan opis robe (naziv. a pristupila joj je većina zemalja u svetu. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odštampani potrebni odgovarajući podaci. Primenom ATA-karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade. broj karneta. otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridružuje listiću broj 3. dok su na poslednjoj strani odštampana uputstva za upotrebu karneta.(otkida) istovremeno i listić broj l i listić broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. Uputna carinarnica vrši normalno uvozno carinjenje. mora se sačiniti zapisnik. privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina. svrha uvoza/izvoza. te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeležja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. sajamske i izložbene robe. npr. štampaju se na francuskom i engleskom jeziku. 5.6. a bele organi zemlje uvoznice. da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni. popravke ili oplemenjavanja. Inače. (udes. Karnet je povezan u korice. kvar na vozilu i sl.). Konvencija je doneta 1961. Zapisnik treba da je sastavljen od najbližeg carinskog organa. niti se one plaćaju. Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listića broj 3. uputne i tranzitnih zemalja. a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dažbine. Uputstva za postupak u takvim slučajevima nalaze se na trećoj stranici korica karneta TIR. ili ako se roba mora pretovariti iz nepredviđenih razloga. set karneta ima žute. obrade.). Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listić broj 4. odnosno rezervnih delova. razloga slanja. te potvrde o izvršenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. kao i uređaja za sajamske paviljone. organizacije koje ga izdaju. samo sa narednim brojevima listića. Inicijativu za donošenje te konvencije je pokrenuo GATT. sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz. automobila. a izlazne carinarnice parne brojeve listića (2. godine. nazivom i adresom inostranog primaoca. Taj postupak služi kao dokaz da je roba izašla iz te tranzitne zemlje. na osnovu koje je omogućen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. težina. vrednost i sl. rok izdavanja i trajanja. a po želji se može dodati i drugi jezik. ili od strane drugih organa državne uprave. Prilikom transporta pod pokrićem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju. pri čemu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3. konferencijske i sportske dvorane. količina. Ili pojednostavljeno. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora. a vredi godinu dana od dana izdavanja.). 6 itd. plave carinski organi tranzitne zemlje. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe.1. Primenom ATA-karneta omogućava se korišćenje carinskih olakšica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka. PKJ jamči Upravi carina za eventualno plaćanje carine za privremeno uvezenu robu u našu zemlju po stranim ATA-karnetima. pošiljalac i primalac robe. ako je ovaj dostupan. markacija.

engleskom ili nekom drugom jeziku prema slučaju (nemačkom. španskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tačno i podatke na stranom jeziku. italijanskom. Ako se roba zadrži u zemlji uvoza.prevodu na francuskom. 148 . ista podleže normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza. Prilikom vraćanja robe korisnik je dužan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajući deo bele liste o vraćanju.

Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije . pretovara. 12. — zastupanje u slučaju generalne havarije. i špediterske ili kontrolne organizacije s druge strane. Ukoliko špediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu. — praćenje transporta. u tom slučaju je moguće angažovanje i usavršavanje stalnog stručnog kadra. — kontrola pakovanja robe.12. pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. što donosi čitav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji. on će u tom smislu dati predlog svom komitentu. Prava. — doleđivanje. objedinjuje se špedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom što ima za posledicu racionalnije korišćenje radne snage. Naime. 12. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga špediterska preduzeća u svetu. Između ostalog. 149 . — kontrola i nadzor utovara. između ostalog. u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: — kontrola kvalitete robe. obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu. — kontrola skladišnog prostora i/ili načina uskladištenja robe. skladišnog prostora i vremena. no tim se poslovima mogu baviti i preduzeća međunarodne špedicije. naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana.0. ili će po ovlašćenju sam dati odgovarajući nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. — kontrola otpreme robe. Posebni ugovor u tom smislu može biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj će on dati nalog špediteru da izvrši i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). odnosno neki drugi špediter. obveze i način rada utvrđeni su u Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe. postoji više specijalizovanih organizacija za kontrolu robe. takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane. u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. tj. Inače. redovno sadrži i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe. — izdavanje garantnih pisama. transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo. između ostalog. sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA Pod specijalnim špediterskim poslovima mogu se. kao i ko će i na koji način to utvrditi.0. Kontrola kvalitete Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe. istovara. — kontrola količine robe. — lizing (leasing). — naplata robe. — uzimanje uzoraka.poduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. smatrati i sledeći poslovi: — kontrola kvalitete i kvantitete robe. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. a takođe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. u konkretnom slučaju. Kontrola kvalitete i kvantitete robe Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji.0.

tehnička pomagala. a to se obično uslovljava u dokumentarnom akreditivu. neugovorna) kontrola kvaliteta robe. postoji i službena (državna. U praksi. Osim ugovorne. Bez takvog certifikata. utovara. kupac redovno ne vrši sam kontrolu iz raznih razloga (nema stručnjaka. — laboratorijsko ispitivanje.1. certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. Budući da kupac najčešće nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca. odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta.0. skladištenja i sličnih poslova. uzorkovanja. osim zastupanja i jemstva. kupac može zahtevati od kontrolne organizacije. kupac se može uveriti i sam. istovara. vršenja ekspertiza. odnosno špeditera. već taj posao poverava špediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji. kod izvesnih životnih namirnica i sl. zastupanja. osigurava tako da npr. pretovara. već se najčešće 150 . pa i kvantitete. Certifikat (nalaz. a o utvrđenom kvantitetu kontrolna organizacija. dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe.). sezonskom isporukom ili opštepozna tim običajima ili standardima. Kontrola kvantiteta Kontrolu kvantiteta (ugovorene količine) robe mogu takođe vršiti kontrolne organizacije. — vršenje ekspertize. izdaju takođe odgovarajući certifikat. mišljenje) je isprava koja se može napadati. kontrolna organizacija je. otpreme. direktno određen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno određen lokalitetom porekla robe. carinski organ neće dozvoliti izvoz. i — ostali slični poslovi. Osim same kontrole kvaliteta robe. Da li isporučena roba odgovara po kvalitetu onoj što je ugovorena. U Opštim uslovima je tačno definisano koje podatke treba da sadrži certifikat kod pojedinih vrsta usluge. da izvrši i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnošću. vrše kontrolori tržišnog inspektorata. — uzorkovanje. Prema tome. Načela i postupak su identični onome je opisano u prethodnom poglavlju. davanja jemstva i sl.— kontrola transportnih sredstava. te strana koja se smatra pogođenom izdatim nalazom može pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. odnosno mišljenje. Kontrola kvaliteta robe se obično zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda. nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport određene robe. npr. odnosno špediter. slaganja. Važnost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo značajna. kao i špediter ako to on radi. kontrola kvantitete se ređe traži od strane kontrolnih organizacija. dužna izdati odgovarajuću pismenu ispravu koja se naziva certifikat. a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat. kod izvoza određenih proizvoda (npr. a na osnovu zahteva kontrolna organizacija će dati i poseban nalaz. 12. — preuzimanje i predaja robe. u ovakvim slučajevima. pri čemu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizičkih i hemijskih svojstava robe. zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja. Na osnovu takve isprave može doći do isplate ugovorene cene. on se u pogledu kvalitete. otežan položaj u slučaju spora). Radi se o kontroli koju propisuje država u opštem interesu. u momentu i mestu prelaska vlasništva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajuće kontrolne organizacije i od iste traži odgovarajuću ispravu. Kontrolu. prevoza. O izvršenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga. Kao što smo ranije spomenuli. Međutim. tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja.

Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopšte dogovorena. ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici »Izjave« u tovarnom listu. kamion ili neko drugo prevozno sredstvo. Kod vagonskih pošiljaka železnica uzima kao tačnu onu težinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu. Železnica u tovarnom listu službeno potvrđuje rezultat vaganja. raspolažu magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg. npr. bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaničnim utvrđivanjem količine od strane prevoznika. a za vaganje vagonskih pošiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. ako pošiljalac želi da železnica izvrši takvo vaganje ili brojanje.0. 12. ne znači da je ona u ime kupca. za vaganje komadnih pošiljaka. Osim nosivosti prevoznog sredstva. broja komada ili zapremine i sl. koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim učesnikom u poslovnom poduhvatu između prodavca i kupca. preuzeli robu. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. Na poseban zahtev. Vlasništvo nad robom stiče se tek predajom robe. Sličan postupak kod utvrđivanja težine i broja komada je i kod drugih saobraćajnih grana. a kontrola nema karakteristike primopredaja. U kupoprodajnim ugovorima se često stavljaju klauzule da će se ispravnom smatrati ona težina ili količina koju utvrdi železnica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. u momentu predaje na prevoz koju. ili u nekoj usputnoj. bez posebnog zahteva. što se kod nas i u svetu ponekad pogrešno predstavlja. železnica i dr. no pošiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara. U imeniku železničkih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. odnosno špeditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. Inače. Najčešće se radi o utvrđivanju težine.ugovorom predvidi kao tačna ona količina koju utvrdi prevoznik. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. naravno uzevši u obzir specifičnosti karakteristične za tu granu.2. ali i kupac sam. Preuzimanje robe Time što je organizacija za kontrolu izvršila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. može se ukupna težina dobiti množenjem broja komada sa težinom jednog komada. treba da ispostavi odgovarajući zahtev. predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva. Prema tome. na zahtev prodavca odnosno njegovog špeditera. 151 . odnosno špeditera) da roba odgovara u pogledu količine (težine odnosno broja komada ili zapremine). Kod pošiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste težine. Isprava o izvršenom ugovorenom načinu kontrole kvantitete. Vaganju pošiljke na polaznoj stanici može prisustvovati pošiljalac robe. a kada su u pitanju vagonske pošiljke. Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u određenom momentu imala određeni kvalitet. težinu i broj komada vrlo često utvrđuje železnica. pakovanja. Pojedine železničke stanice. kod železnice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim će pošiljka biti upućena. odnosno brojanja. prevoznog sredstva itd. skladišnog prostora. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba špediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proračunati koju količinu robe sme utovariti u vagon. vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu). utvrđuje prevoznik. a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. Samo preuzimanje robe može biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Sve ostalo važi kao što je rečeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja. odnosno njegov špediter. odnosno posle istovara. Sama železnica meri težinu i utvrđuje broj komada komadnih pošiljaka.

uz naznaku količine. Da bi železnica dozvolila uzimanje uzoraka. Prema uzanci 141. a troškove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (čl. taj posao isto tako dobro može uraditi i međunarodni špediter. Međutim. i to samo za vreme carinske manipulacije. bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. zavisno od vrste ambalaže. zatvoriti) i zapečatiti pečatom železničke stanice. Rok za odnošenje pošiljke ne produžuje se zbog uzimanja uzorka. budući da se taj odnosi na špediterski posao. vrećicu i sl. Takav zahtev podnosi primalac. Ovaj pristanak pošiljalac može dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio. postupak je praktično uvek isti. Uzimanje uzoraka Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrđivanjem kvalitete robe. datum predaje robe na prevoz.. pečatni vosak. uzimanje uzoraka nije dozvoljeno. kod pošiljaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju.). omote. kod tekstila). 34.). Mi ćemo se osvrnuti na ovaj poslednji slučaj. u krajnjem slučaju. otpremnu i uputnu stanicu. upisati broj vagona. Špediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji. naziv i adresu pošiljaoca i primaoca. odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren. Naravno da sve ove podatke može unapred upisati i sam špediter (što se u praksi i radi). potrebno je da pošiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše: »Primalac može uzeti uzorak«. broj tovarnog lista. a za prisustvovanje uzimanju uzorka železnica zaračunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. zapušače (čepove) i sl. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom. Uzeti uzorci se u prisustvu železničkog radnika stavljaju u prikladan odgovarajući zavoj (omot. sadržaj pošiljke i datum uzimanja uzorka. kao npr. Opštih uslova). za primer ćemo uzeti železnicu. U usputnim stanicama.12. Uzimanje uzoraka vrši se u prisustvu železničkog radnika (obično magacionera). Ove podatke mora železnički radnik overiti potpisom i staničnim žigom sa datumom. što samo može biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. a železnički radnik overava podatke i stavlja pečat. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zaključiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj 152 . smatra se da je autentičan onaj uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. Ipak. Ako nema upisa u tovarnom listu. po potrebi. tekućina itd. Špediter može organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i.1. utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor. upisuje u tovarni list. Kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini. ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom. kod žitarica. Inače. odnosno mali deo većeg komada robe (npr. a pošiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke pošiljke. a sve u cilju da se. koji će železnički radnik vezati (začepiti. koji to. Eventualni privezak (karton) mora se pričvrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede pečata ne može skinuti sa zavoja. Izvesna odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to predviđeno ugovorom. odnosno na posebnom kartonu (privesku). da to upiše u tovarni list. vrećice. Sme se otvoriti najviše 10 komada kod pakovane robe. sveću. budući da je ona posebno propisala i postupak. a osim toga u tom slučaju ona se tretira i kao jedan od posrednika. kanap. iz bilo kojih razloga. odnosno špediter. a težina uzetih uzoraka ne sme premašiti 3 kg po pošiljci. tek po prijemu izveštaja o prispeću pošiljke. već prema prirodi uzorka. te predstavlja takođe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija. mora se uputnoj železničkoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. Prilikom uzimanja uzorka železnički radnik mora na samom zavoju. Špediter (primalac) je dužan osigurati pribor za uzimanje uzoraka. bočice. posebnim uzancama ili trgovačkim običajima. pod uzorkom se smatra manja količina robe uzeta iz veće (npr.

. moraju imati stručnog pratioca. osim u međunarodnom transportu. «. Pratioci se prevoze.. kod drumskog prevoza).. 12. divljih i ćudljivih (jogunastih) domaćih životinja. U međunarodnom transportu pratilac mora imati i važeću putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu. Tako je npr. To se odnosi obično na selidbe. naravno. Fizički.. osim sitnih životinja predatih na prevoz u kavezima. železnica zaračunava posebne pristojbe. a može se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovođe ili otpravnika vozova. gdje se pratilac može izuzetno dati do ili od pogranične stanice. kvalifikovanom za taj posao. Za radove u kojima učestvuje. Ako komitent izda dispoziciju špediteru da ovaj organizuje takvu pratnju. tenderi i motorna kola.. uzimanje (vađenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku. novčane i vrednosne pošiljke. kada se prevoze na sopstvenim točkovima. te ostale pošiljke za koje se. kao i kod pošiljaka ostalih živih životinja čiji redovan prevoz traje preko 24 sata.. traži praćenje. železničkim propisima određeno da lokomotive. moraju imati voznu kartu..se posao često olako shvata. Praćenje mora biti na celom prevoznom putu... Utovarna železnička stanica može izuzetno dozvoliti praćenje i onih vagonskih pošiljaka u unutrašnjem transportu za koje nije propisano obavezno praćenje. Jedan pratilac može pratiti najviše tri vagona natovarena živim životinjama. Takav pratilac prevozi se besplatno.. ipak se može tvrditi da se radi o prilično delikatnom poslu koji..... Železnica zahteva obavezno praćenje transporata teških mašina i konstrukcija. Pratilac železničkih vozila na sopstvenim točkovima mora putovati u vozilu koje prati. Prema tome. a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju.. dok pratioci svih ostalih vrsta pošiljaka. i to kod teretnih vozova voznu kartu 2. odnosno organi unutrašnjih poslova (npr. po pravilu.. po pravilu.2. Jedan od specijalnih poslova špeditera je davanje pratnje i u takvim slučajevima.. što može biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od učesnika u ugovoru o prevozu. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati. Komitent može špediteru dati zadatak da u određenim železničkim stanicama organizuje hranjenje i pojenje životinja. špediter će odrediti stručnog pratioca. Železnica takav vagon ne plombira i ne vrši vaganje niti brojanje komada. propisane u RT-6. kojeg određuje pošiljalac. ako je zbog njihovog obima i težine potreban nadzor za vreme prevoza (naročita pošiljka). pobrinu će se da ga angažuje sa strane. Praćenje transporata Špediter često po nalogu svog komitenta organizuje fizičku pratnju pojedinih transporata. riba u vodi u specijalnim vagonima za živu ribu. U železničkom tsportu pratnja je propisana kod pošiljaka živih životinja koje se prevoze bez kaveza putničkim vozovima. Obavezno praćenje železnica zahteva takođe i za pošiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlađenje koji rade za vreme prevoza. Tada u rubriku tovarnog lista »Izjave« treba takođe upisati ime pratioca. ako se dobro ne uradi. u svakom slučaju o trošku nalogodavca. iz opravdanih razloga. 153 . Pošiljku prati . u vagonu zajedno sa robom. a ako takvog nema. «. na zahtev može to izvršiti i železnica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu. Praćenje transporata često se praktikuje kod prevoženja živih životinja. Kod praćene pošiljke živih životinja pošiljalac (špediter) mora u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Pošiljku prati . zatim kod riba u pokrivačima umetnutim u vagon. razreda putničkog voza. U takvom slučaju mora pošiljalac (špediter) u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Tražim praćenje.... a dužnost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehničkom opsluživanju vozila koje prati. može prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova. Kod izvoznih pošiljaka železnica zahteva pratnju svih vrsta živih životinja. taj posao se može poveriti i pratiocu.

ova radnja se obavlja samo u slučaju da tehnologija hlađenja nije rešena na neki drugi. o prispeću pošiljke obavestiti špeditera koji treba da doledi pošiljku. železnica za postavljanje vagona i za odvlačenje naplaćuje pristojbu predviđenu u tarifi. Belešku »Doleđivanje u Nišu« treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvući olovkom u boji. Naravno. To će se uraditi u slučaju ako je to. Kad pošiljka stigne u stanicu doleđivanja (u našem slučaju u Niš). sve u skladu sa beleškom pošiljaoca o frankiranju. Doleđivanje Doleđivanje frigo-transporata u usputnim železničkim stanicama takođe je jedan od mogućih specijalnih špediterskih poslova. Ako je potrebno ovo posednje. Špediter obično odmah i plaća nastale troškove železnice (pristojbe). Kod pošiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom. se. za pošiljku mesa iz Subotice za Tursku. a za to vreme prekida se tok roka isporuke. neophodno u interesu očuvanja robe. To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa. Špediter je i inače obično unapred obavešten o vozu kojim će ta pošiljka stići u stanicu gde se obavlja doleđivanje. povrća. vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. odnosno mogu se dokartirati (doznačiti) otpravnoj stanici. mlečnih proizvoda i slične robe) na dužim relacijama. Dodavanje leda obavlja špediter u prisustvu železničkog radnika. npr. špediter mu je dužan dati potrebna uputstva. te obično ima u pripremi potrebnu količinu leda. a troškove carinskog radnika platit će neposredno carinarnici. što je i u našem primeru slučaj. Ako tovarni list ispunjava proizvođač. U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju železničke stanice u kojima se može vršiti doleđivanje. železnička stanica mora. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorači vreme zadržavanja voza u toj stanici kako je predviđeno po redu vožnje. za prisustvovanje železničkog radnika kod doleđivanja železnica računa u svakom slučaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba također predviđena u RT-6. koji će za njegov račun izvršiti doleđivanje u određenoj stanici. Ako špediter dobije nalog od svog komitenta da izvrši doleđivanje na nekoj usputnoj stanici.12. U praksi. Naši špediteri moraju često organizovati usputno doleđivanje i za vreme prevoženja na inostranim relacijama. Doleđivanje se može obaviti ili kod voza kojim je pošiljka stigla. Tom prilikom železnica upisuje i vreme trajanja doleđivanja (od obaveštenja špeditera do završetka rada). ili se pak. nadalje. voća. prema tome. Železnica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda. iz bilo kojih razloga. dodavanje leda može se izvršiti samo u prisustvu carinskog radnika. on će prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku »Izjave« upisati: »Doleđivanje u stanici Niš vrši Jugošped«. nije moglo izvršiti. koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjačama omogućavaju. odnosno kojim nastavlja put. koja firma vrši 154 . Špediter. vagon mora postaviti na poseban kolosek. s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike. mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obavešten i da prisustvuje doleđivanju. bez odlaganja. Pri određivanju stanice doleđivanja špediteri se mogu poslužiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. Pri tome će se naš špediter poslužiti uslugama svojih špediterskih veza međušpeditera). prvenstveno u međunarodnom transportu i u toplije doba godine. pošiljalac odmah kod utovara robe stavi moguću količinu leda. U kojim se usputnim železničkim stanicama u našoj zemlji može dodavati led vagonskim pošiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza. navedeno je u Prilogu VI Imenika željezničkih stanica. no sa tim se troškovima može opteretiti i pošiljka. u železničkoj stanici Niš. Kod svake stanice je naznačeno. s obzirom na trajanje prevoženja i godišnje doba. Ne može se odobriti dodavanje leda u svakoj železničkoj stanici. Inače. koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list.3. efikasniji način.

po pravilu. prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. špediter može. po pravilu. Kod pošiljaka veće vrednosti. spoljnog izgleda i kvaliteta robe. da robu koju je primio uz garanciju. isporuči i pre nego je stupio u posed odgovarajuće teretnice. Ađustere imenuje sud ili same stranke. praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru. odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod. Špediter u takvom slučaju jamči brodaru da će on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga što je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe. Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati uslučajevima različitih mišljenja u pogledu stanja robe i ambalaže. jer on nije dužan. bez koje opet. te ako je špediter siguran u ono što tvrdi. iako je prema njegovom mišljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. prihvat špediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara. kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). broja komada. Inače.4. izdati robu bez originalne teretnice. Kod međunarodne kupoprodaje prodavac je. Raspored i obračun štete na učesnike (likvidacija generalne havarije) obično se poverava posebnim stručnjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski ađusteri. nego da se možda i veće količine robe istovaru. U oba slučaja špediter može intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti. Pri utovaru robe može npr. dužan predati kupcu »čist utrživ konosman«. Izdavanje garantnih pisama U prekomorskoj kupoprodaji događa se često da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe. a dužnost im je da utvrde: — da li se radi o generalnoj havariji.komitent . to će uraditi sama železnica. Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda. Kod izvoza morem dolazi dosta često u obzir izdavanje garantnog pisma za »čistu« teretnicu. pa ukoliko bi takve primedbe postojale. ne može naplatiti protivrednost robe. po pravilu. na sopstveni rizik.. Zastupanje u slučaju generalne havarije Generalna havarija (ili zajednička šteta) je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu. U stručnoj terminologiji takva se garancija naziva »letter of indemnity». 12. tj. U prvom slučaju vlasnik robe . već samo u onim slučajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda želi uneti u teretnicu netačne. Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovačkom smislu. 12. U praksi to obično rade špediteri. kojom zapravo. čistu teretnicu. po potrebi overenu i od banke. Ako pošiljalac to ne bi uradio.doleđivanje. tj.ne može preuzeti svoju robu. U tom slučaju preporučuje se špediterima da od komitenta prethodno zatraže protivgaranciju. U interesu je pošiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod režimom hlađenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). takav konosman (teretnicu) koji ne sadrži nikakve ograde u pogledu težine. garantnog pisma (v. racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za slučaj da je brodar ipak u pravu. doći do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada. načina pakovanja i sl. 155 . Rešenje se obično traži putem izdavanja garantnog pisma u kojem se špediter obavezuje da će brodaru naknaditi svaku štetu koju bi on trpeo zato što je izdao čistu teretnicu. brodari obično zahtevaju špediterovu garanciju uz supotpis banke. pa opet broje i opet ponovo utovaru. šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozila. »certificate of idemnity« ili »letter of guaranty«. u krajnjem slučaju. odnosno njegovog agenta. a u drugom slučaju onaj koji ukrcava ne može dobiti tzv.5. prilog 7).

To se radi obično kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije moguće obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzeća. odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji će biti kasnije potrebni kod podnošenja odštetnog zahteva osiguravaču. lučki špediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu). za vlasnika robe je važno da ga već kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan lučki špediter. U međunarodnom železničkom transportu. špediter je dužan. ako je teret delomično bačen u more ili je oštećen. svoju adresu. u posebnoj koverti. kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika). 156 . Špediter na kojeg je pošiljka upućena preda će robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznačenog iznosa. takvu mogućnost predviđa. Naplata robe Komitent može špediteru dati zadatak da pošiljku isporuči primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog određenog iznosa. i u međunarodnom transportu moguće je da špediter na drugi način naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatraži. koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će .— visinu štete i — iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog učesnika u poduhvatu. a ne na krajnjeg primaoca. vrlo je značajna. b) preko svojih špediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. pouzeća nisu dopuštena prema važećim Reglementacijama. a zatim taj iznos doznačiti kako mu je otpremni špediter naložio. što mu nalaže da održava veze samo sa takvim špediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pružiti dovoljno jamstvo. Osim toga. Nadalje. dužnost je špeditera da zatraži od havarijskog komesara utvrđivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. U stvari. broj tekućeg računa i sedište banke na koju treba slati novac. upućujući robu na svoju špeditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave).ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev. u čl. a taj će iznos doznačiti našem špediteru.6. a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu. Taj zadatak špediter može izvršiti na tri načina: a) preko prevoznika (npr. Pri tome će se špediter poslužiti svojom špediterskom vezom (korespondentom). pošte). železnice. Takav zadatak predstavlja takođe jedan od specijalnih špediterskih poslova. 17. Železnica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzeća. kod železnice. odnosno položiti garanciju. te će pošiljku nasloviti na njega. ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u određenom mestu. To se. a često se naziva i »inkaso«. jer inače pre toga zapovednik broda nije dužan isporučiti spašenu robu. a ako bi ona izdala pošiljku bez naplate. obavlja na taj način što špediter (u svojstvu pošiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše iznos pouzeća. zasada. npr.uz naknadu troškova . Naime. Posao ađustera je vrlo složen i često traje mesecima. mora pošiljaocu naknaditi štetu. Naplata robe preko prevoznika se može zasad provesti samo u unutrašnjem saobraćaju. 12. Korespondent će po prijemu robe istu isporučiti primaocu (kupcu). Slično kao i u inostranstvu. a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i međunarodnoj sudskoj praksi iz tog područja. Takav način naplate moguć je samo u sluča ju ako to propisi dotične zemlje dozvoljavaju. no samo uz prethodnu naplatu određenog iznosa. Naravno da naš špediter snosi pri tom veliku odgovornost. Ipak. iako CIM. S obzirom na složenost poslova. odnosno poštansku uputnicu na iznos pouzeća. Uloga lučkog špeditera. priložiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke. špediter može organizovati naplatu robe i u zemlji.

0%. Početkom 2000. Isto tako. Inače. nakon čega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u određenom mestu.4%. naravno ako je to moguće i ekonomski opravdano. Pri tom. a svi ostali uslovi utvrđeni su u generalnom ugovoru. Inače. lizing-kompanije u svetu. Nemačke 4. Sea Containers i Transamerica) drže 36% ukupnog lizing-parka kontenera.). Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15.8% kontenerskih kapaciteta. Pri tom će špediter voditi računa o potražnji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na području na kojem ima nameru da zakupi kontener. dizalica i sl. Britanije 13. njegov sopstveni kontener bi se vraćao prazan. Italije 4. naši špediteri sa lizing-kompanijama zaključuju najčešće dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: »Master Lease Agreement« i »Lease Agreement« (Short Form). rok zakupa i mesto i vreme vraćanja kontenera. 12. Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere našem međunarodnom špediteru. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zaključen generalni ugovor (Master Lease Agreement).3%. Hong Konga 1. U kraćem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrđene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora. jer što je rok duži. U prvom slučaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera. ipak unajmi iste od lizing-kompanije.7%. Francuske 2. iako poseduje sopstvene kontenere.4% kontenerskog parka.8%. Tri najveće lizing-kompanije (CTI.8%. špedicije. g. Naime.9% i Rusije 1. pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno koštao više nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako našu zemlju.6% Danske 1. Tajvana 5. tako i odnosno područje u svetu. u kojoj se utvrđuje broj i vrsta kontenera. brodari drže 45.9%. brodari i druge organizacije. mesto i datum početka zakupa.7. u svetskim razmerama. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt).1. pri čemu će u prvom redu nastojati da unajme odgovarajući kontener vlasništva neke domaće organizacije. vodi će se računa i o roku trajanja ugovora o zakupu. Poslovi lizinga Pod poslovima lizinga (leasing). drumski transport i dr. lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima.5% V. Japana 5. koji će odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta. pa i naše domaće organizacije koje 157 . Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada. Deset najvećih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu. MTO-i. no u poslednje vreme se i tu situacija menja. zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasništvo zakupca (špeditera ili njegovog komitenta).12. autoprikolica. već ga ovaj samo koristi na određeno vreme ili za određeni transport tereta. u kojem su predviđeni svi bitni uslovi pod kojima će se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba. tako i na području na koje treba vratiti prazan kontener. izvoznici-uvoznici. Danas se u vlasništvu leasing-kompanija nalazi 50. ako nema robe za utovar u povratku. cena zakupa je relativno niža.9%. dok svi ostali (železnica. u našem slučaju. kako bi izvršio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta. Lizing kontenera Naši međunarodni špediteri mogu za račun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte. prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava. Inače. smatraju se specijalni poslovi međunarodnog špeditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona.7. kao specijalisti za te poslove.0%. kamiona. vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije. Nije redak slučaj da izvoznik-uvoznik.) raspolažu sa svega 3. Inače.6% kontenerskog parka bilo je u vlasništvu kompanija iz deset vodećih zemalja i to: SAD 43. 84.

navode se i opisuju još i sledeći poslovi: — pakovanje i signiranje. odgovornost. 53.su vlasnici kontenera. održavanje i popravka.. ako iz nijednog drugog razloga. — međunarodne transportno-agencijske poslove.8. pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali čak 16. Leasing prevoznih sredstava U svetu. 158 .). u preduzećima međunarodne špedicije se povremeno obavlja još čitav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove špeditera. — hranjenje i pojenje živih životinja.. primopredaja kontenera. Naši špediteri mogu posredovati. vraćanje..«. 12. 12. tački još naveli »Drugi propisani ili uobičajeni poslovi u vezi sa otpremom .7. Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pružanja usluga svojim komitentima.2. — izdavanje špediterskih potvrda. — zbirni transport i — kreditiranje nalogodavca. odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi čl. štampaju pravila (opšte uslove) za zakup i upotrebu kontenera. Među ostalim. — merenje i sortiranje. da bi u 17. pa i u Evropi. st. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji način se konteneri zakupljuju (visina zakupnine. postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava. teških i volumenoznih tereta. — zastupanje u regresnom postupku. osim onih koje smo napred naveli. i sl. treći. Ostali specijalni poslovi Osim napred opisanih.. — konsignacione poslove. a ono zbog toga što se ređe javljaju. osiguranje.

pa prema tome i na veću ili manju zaposlenost pomorskog saobraćaja. Krizne situacije u odnosima između pojedinih država. Od oscilacija ponude i potražnje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi. to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u međunarodnoj razmeni dobara. većim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vožnje. Brzi putnički brodovi služe prvenstveno za prevoz putnika i pošte. uključujući i kratak prikaz najznačajnijih tehnologija. ne znači da ne postoje i druga pomorska tržišta.0. te kopna i ostrva »isprečilo« more koje pokriva približno 2/3 naše planete. lokalnog karaktera i formiraju se oko značajnijih svetskih luka. odnosno načina izvršavanja pomorskih prevoza. Prostor za smeštaj tereta im je ograničen. Pošto su količine roba koje se prevoze u različitim godišnjim dobima i inače različite. a sa treće strane nejednake koncentracije stanovništva kao potrošača materijalnih dobara. 13. vrste brodova prema svrsi kojoj služe. — teretne brodove za slobodnu plovidbu. regionima ili kontinentima. Kao rezultat spomenutih faktora. a mesto na koje se sliva ponuda i potražnja tereta i brodske tonaže iz svih delova sveta jeste čuvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd. a tek potom i za prevoz takvog tereta koji može podneti visoku vozarinu. Međutim. između blokova država. to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potražnja brodskog prostora. — teretno-putničke brodove. Tipovi trgovačkih brodova Prema svrsi kojoj služe brodove možemo podeliti na: — putničke brodove. Tako u pojedinim periodima količina robe koju treba prevesti nadmašuje raspoloživu tonažu. Tu se takođe zaključuju prevozni ugovori. Vrste brodova i linija U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova.13. mogu prouzrokovati povećanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima. takva su tržišta užeg. dok će u suprotnom slučaju te cene opadati. samo ukratko. a kako se između kontinenata. Takvo tržište se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjačom trgovačkom flotom na svetu. te ako je potražnja brodskog prostora veća. to raspoloživa svetska brodska tonaža ni teoretski ne može biti neprekidno podjednako zaposlena. što je praktično dovelo do stvaranja svetskog pomorskog tržišta. dok će u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut slučaj. Kako u svjetskom pomorskom prevozu učestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza. sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama. POMORSKO TRŽIŠTE Kad govorimo o pomorskom tržištu mislimo na pomorsko prevozno tržište koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane. što ima uticaj na obim međunarodne razmene.0. — brodove za prevoz specijalnih tereta. te zato neće ni biti govora o tipovima trgovačkih brodova sa aspekta konstrukcije trupa.0. cene prevoza rastu. ili skraćeno Baltic Exchange u Londonu. Time što je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno tržište. — teretne brodove za linijsku plovidbu. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i političke prilike u pojedinim delovima sveta. Ovde će biti prikazane. 13. razvila se svetska trgovina. te ne 159 .

o čemu je bilo govora u prethodnom delu. sir. Tankovi za balast su im velikog kapaciteta. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla. što sve zajedno omogućuje brz utovar/istovar. su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrđenog reda plovidbe. jer u povratku često plove prazni. a obično nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. Tankeri su brodovi koji služe za prevoz tereta u tečnom stanju. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voća i povrća. Teretno-putnički brodovi su građeni tako da mogu primiti znatan broj putnika.11 do . Pod tim režimom prevozi se maslac. (b) brodovi koji prevoze rashlađene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom. pamuka i sličnih lakih tereta. ribe i sličnih brzopokvarljivih namirnica. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgrađeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ograničenog broja putnika. no takođe i znatnu količinu generalnog tereta. npr. zavisno od namene. oni imaju veća grotla i odgovarajuće uređaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. Radi se o specijalno građenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi. RO/RO-brodovi. podesna za slaganje drvene građe. Imaju veća grotla. Brodovi za prevoz drveta su specijalno građeni za tu vrstu tereta. Brodove sa uređajima za hlađenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tečnog tereta. tzv. ruda i sličnih teških tereta i (b) one koji su građeni za prevoz žitarica. Budući da prevoze najčešće zapaljive tekućine. Takođe imaju velike tankove za balast. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je došlo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote.5 °C. za slučaj da u povratku ne utovare povratni teret (obično ugalj. ruda. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji isključivo prevoze samo tu vrstu voća. Brodovi za prevoz ruda su slični brodovima za prevoz uglja. npr. drveta. razne tekuće hemijske proizvode od 160 . melasu. Služe za prevoz mesa. te zbog toga treba da imaju uređaje koji će stalno održavati temperaturu na toj visini. kao što je slučaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom.9. pa i tekuća goriva). to se prilikom gradnje naročito vodi briga o otklanjaju opasnosti od požara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora. Brodovi koji prevoze rashlađene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 °C. za vino. šećera. tankeri i sl. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su građeni za prevoz uglja. žitarice. Naime. no konstrukcija im je obično ojačana s obzirom na činjenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifične težine. Nadalje. pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze. čija je unutrašnjost podeljena pregradama u odgovarajuće tankove za prijem tečnih tereta. BACAT-brodovi. a uključuju se u transporte na određenim relacijama (linijama). prostrana skladišta sa mogućnošću lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom. meso i slični proizvodi. Po pravilu nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. poznati pod nazivom tramperi. posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih uređaja) itd. žitarica. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja.predstavljaju važan faktor kod razmene dobara. već kroz skladišta struji (cirkuliše) vazduh koji je prethodno rashlađen u odgovarajućim komorama. no podesni su i za tovarenje uglja i sličnih tereta. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladišta i rashladne uređaje koji omogućavaju permanentno održavanje temperature od . LASH-brodovi. Brodovi za specijalne terete su različite konstrukcije. brodovi sa uređajima za hlađenje tereta. SEABEE-brodovi. koferdama. Imaju obično samo jednu palubu i prostrana skladišta.

gde i kakav teret pronaći u povratku. za tekućine (tankeri). čak bi se možda moglo i reći da je ona tome delom i doprinela. no već kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi računa da li će.0.1.0. 13. odštampanih na poleđini konosmana. pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu. za rasute terete (bulk-carriers).1. međutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda više nije bilo moguće uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajućih proizvoda. Pri tom se često moraju praviti različite kombinacije. Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog »Tramp service«). Naravno.1.).0. remontu. kao npr. pri čemu treba voditi računa i o raznim drugim faktorima (popravci. kiseline i sl. izostaje potreba za skupom ambalažom (npr.). uopšteno gledano. vreće za šećer itd.kojih se u velikim količinama prevozi npr. sve u cilju ostvarenja što boljeg ekonomskog efekta.1. te je i u tome velika ekonomska važnost slobodne plovidbe u međunarodnoj razmeni dobara. Potreba da se životnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu čiji će brodovi ploviti određenim redom. Naime. a brodovi su dobili naziv tramperi. menjala se i struktura pomorskog transporta. Linijska plovidba Za razliku od slobodne plovidbe. Slobodna plovidba Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu (Charter party). burad za kiseline. linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms). Vrste plovidbe Sa razvojem i unapređenjem ekonomskih odnosa u svetu. regiona i kontinenata. budući da je istovar/utovar brži i jeftiniji i što se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. zatim u poslednje vreme tankeri za tečni plin itd. već će biti potrebno da potraži neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret. pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene. do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor. Ipak. troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od one linijske. što je značajno uticalo na razvoj pomorskog saobraćaja. zatim sa usavršavanjem transportnih sredstava. za šećer. U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifičnu vrstu tereta. sumporna kiselina. 13. zahtevi posade i sl. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret.0. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrđene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovništva pojedinih zemalja. 13. Često takav povratni teret nije moguće pronaći u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret. Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta. te ubrzanom industrijalizacijom u prošlom veku došlo je do porasta potražnje za sirovinama. a počela se razvijati početkom prošlog veka 161 . pogonskim gorivima i životnim namirnicama i to u velikim razmerama.

zatim sledi Istočnoazijska konferencija (1879). Dovoz tereta iz unutrašnjosti stotinak kilometara više ili manje kod današnjeg transporta ne predstavlja više naročiti problem. a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. kafa. podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije. 13. Kao što smo već rekli. Počeci formiranja konferencija datiraju iz 1875. utvrđuju mere za zaštitu od autsajdera. Naime. pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj važnijih luka i sve značajnijoj ulozi linijske plovidbe. Ima brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija.1. vrše nadzor nad primenom konferencijskih uslova. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu. god. Takvi brodari se. Područje delovanja konferencija je prilično veliko. izrađuju zajedničke redove plovidbe. odnosno oduzimaju im komitente. Članovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima. nazivaju autsajderi (engl.obuhvatajući sve šira i šira područja. no prevagnulo je mišljenje da su one potrebne u međunarodnoj razmeni dobara. no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. što je dovodilo do trvenja. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time što u izvesnim lukama. kad je formirana tzv. Neki tereti koji su ranije bili isključivo upućeni na slobodnu plovidbu takođe se u današnje vreme delom prevoze linijskim brodovima. a time i do koncentracije linija iz tih luka. pri čemu ih konferencije ili tolerišu ili ih raznim merama onemogućavaju. Konferencije Sa razvojem linijske plovidbe došlo se do situacije da su brodari iste ili različitih narodnosti održavali linijske veze na istim relacijama. One propisuju obavezne tarife. Tačan broj konferencija nije poznat. pamuk i slična roba. sama činjenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno održavanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija. Osim toga. formulišu tekstove konosmana i linijskih uslova. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov račun optužbi zbog monopolističkih težnji i postupaka.0. Kalkutska konferencija. Da bi se sprečila takva konkurencija došlo je do sporazuma između pojedinih brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu u određenim smerovima u prekomorskoj plovidbi. outsiders) i oni često prevoze teret nešto jeftinije nego članovi konferencije. U današnje vreme linijska plovidba je dobila snažan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. zavisno od geografskog položaja i nekih drugih faktora. a takvi sporazumi nazvani su konferencije. roba je u njima klasificirana obično abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za određene relacije. špediteri se 162 . a posebnu važnost su joj pridavali Nemci koji su početkom prošlog veka upravo zahvaljujući razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna tržišta za svoju industriju. odnosno vraćanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaračunava. Austral-konferencija (1884) itd. moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali). koji na pojedinačne zahteve krcatelja ili njihovih špeditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. 13. jedno od područja delovanja konferencija je i utvrđivanje obaveznih konferencijskih tarifa. Davanje takvog rabata (i do 10%) ograničeno je na one krcatelje koji u određenom vremenskom razdoblju (obično 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. u odnosu na konferenciju. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju. kao npr. pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta. a nisu članovi tih konferencija. dolazi do koncentracije tereta. Jedan od sistema za onemogućavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost. vode politiku sistema rabata itd. Specijalno građeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasičnih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. Naročito je snažan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala.2.

dok se za utovare manjih količina tereta na linijske 163 .2. — Danawood = za prevoz drveta iz Finske. prilog 7). a to je čarter (engl. od kojih radi ilustracije navodimo sledeće: — Baltimore C = za prevoz žitarica iz SAD i Kanade. Potvrda o raspoloživom brodskom prostoru može biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna. Takvi standardni ugovori se obeležavaju određenim skraćenicama (codeword). ima ih čitav niz.v. s obzirom na pojavu novih proizvoda i tržišta. Mogu se zaključiti za ceo brod.0. kada govorimo o delimičnom (nepotpunom) čarteru.1. kada govorimo o punom (potpunom) čarteru. Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi. — Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora. 13. Za ugovaranje pomorskih prevoza za određene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora. U nekim lukama je običaj da se »mate's receipt« izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor.1.1. a ujedno da sadrži sve potrebne klauzule za zaštitu prava brodara i naručioca prevoza. Mate's receipt) sadrži primedbe o nedostacima tereta. uobičajeno rečeno »Net charter« i »Gross charter«. Najvažnija dokumenta. ili samo za deo broda ili određeni prostor broda.na Bareboat Form i na Time Form. na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili više putovanja (Voyage charter). koje uglavnom definiše Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraćenicom BIMCO) u Kopenhagenu. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne može se prenositi indosamentom. Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je »Uniform General Charter«. Ako oficirska potvrda (engl.1. no ako brodar i naručilac prihvate tu potvrdu kao konačnu rezervaciju. bilo je nužno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta. i b) Voyage charter . ona koja se najčešće sreću. U slučaju da naručilac ne utovari teret. poznatiji pod skraćenicom »Gencon« ili Gencon-Charter. biće ukratko objašnjena u narednim izlaganjima. 13. iste se tada unose i u teretnicu (v. Booking note Radi se o potvrdi o raspoloživom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar .susreću sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata). onda ista obvezuje obe strane. prema tome. svaka ugovorna strana može tražiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru. — Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemačku. odnosno. itd. predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i reguliše odnose između brodara i naručioca prevoza. Ugovor se može zaključiti na vreme (Time charter). Ugovori o prevozu morem Ugovori o prevozu morem zaključuju se između brodara i vlasnika tereta (naručioca) ili njegovog predstavnika. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter . Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu. obično plaća vozarinu »puno za prazno« (Dead freight).na Net Form i na Gross Form. Oficirska potvrda Ovo je isprava kojom brodski oficir potvrđuje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara. Ipak. Švedske i Rusije za Dansku. 13. Charter party) koji.

reklamnog materijala. niti predmet trgovačke razmene. tj. no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku »negotiable«. Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je određenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da će je prevesti do odredišta i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. prilog 7). već će istu naslovljeni stvarno primiti. tj. ona ne sme sadržati nikakve primedbe u pogledu stanja robe. dok je najuobičajeniji naziv na engleskom jeziku »Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu »Blading (s)« (v. Drugi način se retko primenjuje. Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka. o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. Parcel-receipt Da bi se za manje sitne i ne naročito vredne pošiljke izbeglo plaćanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana. wharfage note. Naime.3. a treći kupac. Osim toga. italijanski »Polizza di carico«. 13. itd. što bi se moglo prevesti sa »poznati«.5. jer se isti efekat postiže izdavanjem teretnice po naredbi 164 . privatnih i poklon-pošiljaka manje vrednosti. quay receipt. Potvrda skladišta To je zapravo potvrda koju izdaju lučka skladišta za robu koju su primili na uskladištenje. 13. Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala. neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva »parcel receipt« (negde i »parcel ticket«).brodove izdaju potvrde sa drugačijim nazivima kao npr. wharfingers receipt i sl. pa naručilac nakon predaje pošiljke takvom skladištu dobija takvu potvrdu (engl.1.1. Ona. Oznaka u teretnici npr. Teretnica Najvažnija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman. ima značaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem može prenositi i njome se može trgovati. Ne može se izdati sa naznakom »to order«. prema tome. U protivnom se radi o »nečistoj teretnici«. a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva što je redovno uslovljeno prezentacijom čiste teretnice. kada se takva teretnica naziva »čista teretnica«. Nadalje. teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor. Naziv joj je od italijanskog glagola »conoscere«. drugi brodar. Prema želji mogu se izdati i u drugom broju. Brodar se dalje brine o utovaru na određeni brod. već za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms). Francuski naziv za teretnicu je »connaissement«. »priznati«. nemački »Konnossement«. količine ili stanja ambalaže. može se po zahtevu izdati i neograničeni broj kopija. što potiče od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj.4. koje moraju biti označene sa »not negotiable« ili »not transferable«. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvršiti svoju ulogu. nije prenosiva. Teretnica može glasiti na ime. ne može biti indosirana. jer se takav posebno ne sklapa. dock receipt). 13. a primenjuje se u slučajevima kad se sa robom ne namerava trgovati. odštampani na poleđini teretnice. a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuću teretnicu na osnovu te potvrde. 4/4. no može se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje može izdati i teretnica. u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzeća imaju sopstvena skladišta. na donosioca ili po nalogu (to order). Takva teretnica ne pruža uvek garancije za naknadu štete od brodara u slučaju manjka ili oštećenja. U prvom slučaju robu može preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice). dock receipt.. »3/3 B/L« upravo znači da su izdata tri originalna konosmana. 2/2. npr.1.

ili pak u slučaju ako po jednoj teretnici ima više pošiljaka za razne primaoce.7. Ako pošiljalac želi da se roba izda upravo određenom primaocu i u naznačenom mestu. običaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu. Takav konosman nema značaj vrednosne isprave. Ima slučajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredišne luke nema direktnu linijsku vezu. odnosno zakonima odnosne zemlje. a založnica služi za podizanje zajma. tj. 165 . U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi pošiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. kapetan broda je dužan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladištima. odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto. te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog. već tovarnog lista. Naime. onda on traži izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive. Skladišnica To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladišta za robu koju su primila na uskladištenje. Izručnica Izručnica (engl.FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) — pisano je u tački 7. Haškim pravilima. brodar će izdati tzv. Priznanica služi kao dokaz o vlasništvu.9. lučkim vlastima ili lučkom skladištu da njenom donosiocu isporuče određenu robu. u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvršen i — received for shipment B/L. O špediterskpj skladišnoj potvrdi — FIATA WAREHOUSE RECEIPT — pisano je u tački 7. Sastoji se iz dva dela i to priznanice i založnice (varanta). odnosno «Straight Bill of Lading». U vezi sa načinom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: — shipped B/L ili on board B/L. ostali originali gube svoju važnost.1. direktne). kod ove teretnice može se punim ili blanco indosamentom postići puni efekt primenjivosti u svim slučajevima koji se pojavljuju u praksi. teretnica sa značenjem »ukrcano na brod«. O špediterskoj direktnoj teretnici .9. tj. Koristi se u slučajevima kad se ne želi da roba pređe u neželjene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upućuje na upotrebu zastupništvu ili filijali.(to order) koja se najčešće primenjuje.6. 13. Ako bi se u isto vreme pojavilo više vlasnika sa originalima konosmana.3. Skladišnica se može indosiranjem preneti na drugu osobu. delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda. a uskladištena roba se može vratiti samo uz povraćaj oba dela skladišnice. Daljnji postupak regulisan je tzv. pa agent broda izdaje svakome po izručnicu za njegov deo tereta. a roba može biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. načina prevoženja i prava vlasnika teretnice. 13. teretnica kojom brodar potvrđuje da je roba u njegovom posedu (skladištu) i da će je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odredištu. Ako postoji mogućnost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranžmani. Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu. što sve zavisi od načina predaje brodaru. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da će robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji održava vezu sa odredištem robe.2. Pri tome će brodar zatražiti od vlasnika robe odgovarajuću garanciju za slučaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. ima više vrsta teretnica i sa raznim oznakama. s tim da se ranije izdata oglasi nevažećom. Inače.1. U slučaju da se teretnica izgubi na putu od pošiljaoca do primaoca. Kada se roba isporučuje na osnovu originalnog konosmana.

Cover note Radi se o potvrdi o privremenom pokriću (open cover) osiguranja pošiljaka za koje nema još svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobičajenom svetskom jeziku. dok je roba još na obali i dok se njeno stanje može nepobitno proveriti (v. Letter of lien To je isprava o zalogu robe (založnica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on čuvar robe koja mu je isporučena. Protest ulaže primalac robe.1. Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu.8.1. manjka ili oštećenja robe i mora biti . odnosno njegov špediter. ime zapovednika. po pravilu. Za izdavanje takvih faktura plaća se. a izuzetno ju može dati na čuvanje i primaocu pod određenim uslovima. U praksi. luka registracije.9. i to na dokazni način. Manifest To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu.1. kojom se on obavezuje da će platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji će njemu pripasti na osnovu obračuna generalne havarije. brodar ima pravo zaloga na robi.13. »lien clause« u prevoznim ugovorima. 166 .1.12. protest se daje u slučaju gubitka.1. već je predaje na čuvanje javnim skladištima do naplate potraživanja. U stvari. određena taksa u procentima. Na osnovu manifesta vrši se carinski pregled. Konzularne fakture To je račun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvrđuje konzulat te zemlje u zemlji izvoza.uložen odmah prilikom preuzimanja robe. praktično sve ono što može zanimati carinske organe u lukama. koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaćenu vozarinu kao i druga potraživanja brodara prema učesnicima u prevoznom ugovoru. 13. 13. odnosno promilima od vrednosti robe (kreću se od 1%0 do 9.5%).11. a to je naročito važna isprava u slučaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca. te utovar i istovar robe. 13. Izdaju ju osiguravajući zavodi (društva) na zahtev špeditera.. kod utovara manifest sastavlja agent broda. Služi kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredišnoj zemlji.po pravilu .13. prilog 7). pogonskog goriva itd. Havarijska obveznica To je pismena izjava vlasnika tereta. Protest To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice. Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaća. Brodar robu po pravilu ne zadržava na brodu. 13. tj. i da njome neće dalje raspolagati dok je ne plati.10.1. data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond). Ta je isprava u vezi sa tzv. 13. Sve dok vlasnik tereta ne potpiše takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuću garanciju. popis namirnica.

. odnosno potvrde. a sve u cilju utvrđivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka. s tim da se ista isključivo upotrebljava počev od 1. ispostavljaju drugi učesnici u cilju izvršenja datog poduhvata. izrađenih od strane londonskog Lloyda. Lučki špediteri dolaze u situaciju da – zavisno od slučaja . zavisno od slučaja. usled novih prilika na pomorskom tržištu. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravača. Nova polisa je praktičnija i razumljivija od stare i sadrži samo osnovne podatke o brodu i teretu. vodeći računa da formulari sadrže sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe. bez obzira da li se radi o izvozu. Najčešće su se koristile klauzule FPA. te eventualnim prekidima rada. C).1. No cure — no pay Prevedeno na naš jezik znači: nema uspeha . I 1982. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule.nema plaćanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spašavanju na moru. osiguraniku. normama utovar/istovar.. te jedna za zlonamerno oštećenje. ovde će samo ukratko biti opisane one isprave koje se najčešće upotrebljavaju. lučkim skladištima ili specijaliziranim lučkim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. uvozu ili tranzitu. Ako je akcija spašavanja završila sa neuspehom. Takav pregled služi za obračun prekostojnica (demuragge) ili dispeča. Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdušnom transportu. početku i završetku operacija. WA. špediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge.14. I 1983. trajanju osiguranja. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara Za vreme lučkih manipulacija sa robom. praktičnije pomorske polise. a potpisuje ga pošiljalac. 13. Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spašenoj imovini ako spašavanje bude uspešno. tri za ratni rizik i dve za rizik štrajka. a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima. AAR). Tekst polise je na engleskom jeziku. luke (lučkih preduzeća) i broda.ispostavljaju luci. pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravača ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom »Marine policy« stavio je u promet 1. 167 . što se sve radi na unapred odštampanim formularima. Te dispozicije se daju na formularima koje lučki špediter sam kreira u skladu sa svojom unutrašnjom organizacijom. a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjašnjene. Budući da je o pojedinim ispravama već pisano u poglavlju 8. vremenu spremnosti broda za utovar/istovar.2. B. te klauzule protiv ratnih i političkih rizika. napušteni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA.15. spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu. Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stoleća. tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. 13. WA i AAR. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda. 13. Međutim.16.1. Vremenska tablica Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utrošenog vremena za utovar/istovar. prilog 7). odnosno primalac i predstavnik broda. osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja.1.13. Engleska polisa Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva još i londonska polisa. od kojih su prve tri opšteg karaktera (A. U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku. UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo proces izrade nove.

brojanje. O skladišnici je pisano u tački 12. odnosno njegovom špediteru. pa lučki špediter unapred zna koliko će stajati neki posao. agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu. opšte podatke o robi iz manifesta. oznakama. broju izdatih originala i kopija teretnice. Sve te radove lučki špediter naručuje obično na univerzalnom formularu. te je tako unapred isključena mogućnost sporova. sadržaju. kao npr. opis robe. utovar. način plaćanja. izvoznik). Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem. odredištu. Tako se npr. carinarnici. Formular sadrži sve potrebne rubrike koje bi mogle doći u obzir. lučkom skladištu. u samim formularima kojima se naručuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naručilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da će se prema njima upravljati. Da bi mogao početi utovar na brod ili istovar sa broda. koji ispostavlja u određenom broju primeraka. zapovednik broda je dužan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obaveštenje pošiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem. Kod uskladištenja ili iskladištenja robe lučka skladišta izdaju posebne potvrde o uskladištenju. utovar/istovar treba započeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lučkim uzansama.1.Dispozicija (nalog) se može dati za uskladištenje. koji istovremeno popunjeni . a ostalima kopije. odnosno za predaju tereta. tj. podatke o pošiljaocu.4.). težini. podatke o prijavi ulaznoj carinarnici. odnosno iskladištenju. prevozno sredstvo. Za izvršene radove izvršioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naručio. količini. Nadalje. Takvo obaveštenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci. U praksi. meri i pomorskom stavu. dakle o svemu onome što je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice. Formular sadrži podatke o brodu. Inače. popravku ambalaže i slične radove. teretnici. broj pozicije. iskladištenje. zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. lučkim skladištima. posao koji treba uraditi. plaćanju vozarine. te podatke o uskladištenju ako je roba uskladištena. vaganje. od čega zavisi i rok važenja stojnica. prilog 7). kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom. agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu. skladište. brojevima i vrsti koleta. poziciji špeditera. 168 . Da ne bi dolazilo do nesporazuma. Zahtevi se predaju izvršiocu na dokazni način uz potpis i naznaku vremena predaje. kao i za naročite radove u luci (upotreba tegljača. notice of readiness). agent broda ili zapovednik dužan je na zahtev predati pošiljaocu ili primaocu (lučkom špediteru) plan brodskih skladišta sa naznakom količine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladištu. primaocu. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obično imaju razrađen set formulara. luci. primaocu. a naziva se »pismo spremnosti« (letter of readiness. ime referenta. potrebi obaveštavanja. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbrži način i bez smetnji. Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena. ako su izvršene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predočena originalna teretnica. takvo pismo agent predaje lučkom špediteru koji organizuje taj transport uz navođenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni način. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje pošiljalac (lučki špediter. podaci o carinskim ispravama.služe za više namena. poznat pod nazivom »bez zapreke«. pravac kretanja. istovar. a sadrži podatke o prispelom brodu. takav set formulara »Jugošpeda« sastoji iz četiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki služi drugoj svrsi. odlaganje robe i sl. drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda. odnosno koja su skladišta prazna. primaocu. te prilozi koji se prilažu nalogu. Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporučiti. obala. odnosno njegovom špediteru. treći list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i četvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v. pošiljaocu. sortiranje robe. Nalog »bez zapreke« dostavlja.

da bi održao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje. Ona. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI Da bi preduzeća međunarodne špedicije mogla uspešno i racionalno poslovati u sadašnjem i budućem »informatičkom« dobu. dopreme i provoza robe u međunarodnom prometu. Špediterska preduzeća. Dugo je u špediterskim krugovima prevladavalo mišljenje da je špediteru za uspešno poslovanje potrebna samo »pametna glava i olovka«! To delimično vredi i u današnje vreme i bez toga se ne može nigde. Potreba za uvođenjem elektronike u špeditersko poslovanje nije samo trenutni »modni hit« vremena u kojem živimo. moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj. 14. Kratko rečeno. Međutim. neophodno je da što pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware. Pojam informacionog sistema Špediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani. pa ni najbrži put za prevoz robe od prodavca do kupca. Špediterski informacioni sistem Nije nimalo jednostavno. u najboljem interesu svojeg komitenta. uređaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruženja i unutar špediterskog preduzeća.14. a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomično. pa ga zbog toga često nazivaju i »arhitektom transporta«. pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta. Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladištenju. jer bez toga informacioni sistem špediterskog preduzeća ne daje optimalne efekte.0. pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe. moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme. 14. U današnje vreme je skoro nemoguće zamisliti funkcionisanje sistema društvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. za običnog čoveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta. koji će im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske. više nije dovoljna samo »pametna glava i olovka« da bi se mogao uspešno obaviti špediterski posao. u poslednje dve-tri decenije došlo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet. načina prevoza i korišćenih transportnih sredstava vode osnovnom cilju špeditera kao organizatora prevoza. uvede i elektroniku. financijske i razvojne. organizovati prevoz robe u međunarodnoj razmeni tako da isti bude brz.0. Nije uvek najkraći put i najjeftiniji i najpogodniji. tj. međudelujući kompleks ljudi. ^esto puta. koja su specijalizovana za organizaciju otpreme. tržišne. elektronika je prodrla u skoro sve pore života stanovnika naše planete. zapravo. već je špediter . elektronskoj obradi podataka. u mnogim slučajevima. već nasušna potreba. siguran i ekonomičan. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najniže troškove. osim već ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala. spftware. Naravno da ti špediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom. Špediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvršavanju svojih zadataka. modernim informacionim sistemom.0. izvežbani kadrovi i odgovarajuća organizaciona forma). 169 . koji nakon obrade treba da posluže kao podloga za donošenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom. a to je moguće samo pomoću elektronike.

Pri nabavci hardvera treba voditi računa o mogućnosti njegovog proširenja u budućnosti. za uvođenje špediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajuća strojna osnovica (hardware).Naravno da ovako postavljen špediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje špedicije unosi jedan novi kvalitet. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema Kao što je već rečeno u uvodu ovog poglavlja. 14. Terminali. uslužne i proizvodne organizacije) u kojem špeditersko preduzeće obavlja svoju aktivnost. hardver mora omogućavati priključak podsistema (terminala) različitih proizvođača. korespondentima i drugim učesnicima u sistemu međunarodne špedicije. Sistem mora omogućiti rad većem broju korisnika istovremeno. Drugi tok je interno kruženje informacija unutar organizacionih jedinica špediterskog preduzeća.konačno . pretraživanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu. tj. ažuriranje. 14. koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. bilo da se radi o sopstvenim terminalima. programska osnovica (software). izdavanje dokumenata i slične funkcije.0. odnosno. Tokovi informacija Kap što je slučaj i kod drugih informacionih sistema. a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega. Softver Radi se uglavnom o gotovim programima. Osim toga.1. kalkulacije. i špediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija. imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. odnosno da svaki korisnik može nezavisno od drugih obavljati svoje radnje.0. 14.1. tj. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omogućava obradu podataka na mestu njihovog nastanka.1. te obavljanje složenijih obrada: obračun. Treći tok je izlazna informacija.odgovarajuća organizaciona forma poslovnog sistema. Sistemski softver se isporučuje zajedno sa elektronskim računarom.1. bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruženja. da se informacija prezentira na mestu njenog korišćenja. kao periferne jedinice računarskog sistema. Osnovni zahtev za takvo računar mora biti mogućnost njegovog rada sa većim brojem terminala što osigurava priključivanje 9umrežavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne špedicije. obaveštenja o špediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim učesnicima iz okruženja (transportne. bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu. Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrške za potrebe špediterskog preduzeća. Eksploatacija je masovniji i važniji vid primene koja uključuje unos. obaveštenja koja špeditersko preduzeće šalje svojim komitentima. iskusni i stručni kadrovi i .1. a obuhvata programe 170 . Hardver Jedna od bitnih pretpostavki za uvođenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajućeg kompjutorskog sistema (elektroničkog računara) i perifernih uređaja. nematerijalnom delu informacionog sistema. 14.

a u sklopu je širom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport. To. niti dati egzaktan odgovor. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo složenog poduhvat u velikoj špediterskoj firmi. programi za sortiranje i sl. Koliki će broj radnika biti potrebno angažovati za rad na informacijonom sistemu u nekom špediterskom preduzeću nije moguće direktno navesti. Organizaciona forma Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u špediterskim preduzećima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajedničkih službi. jer i oni posredno doprinose uspešnom funkcionisanju informacionog sistema. Osnovni podaci o preduzeću Špeditersko preduzeće «Intercontinentale» ima sedište u Beču. čija je centrala u 171 . uvreženom decenijama. Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je uključen izbor optimalnog softvera). god. iziskuje znatna sredstva i povlači za sobom opsežne promene u načinu manipulacije sa dokumentacijom.2. Kadrovi Ni bilo kakav hardver a ni softver neće mnogo koristiti ako špeditersko preduzeće ne raspolaže informatički obrazovanim. ponajviše zahvaljujući uvođenju i primeni elektronike u poslovanju. razvijeniji od nas. analizu itd.operativnog sistema i određen broj opštih programskih paketa.) ne bi moglo ozbiljno prići projektovanju. dok je za naše uslove preporučljiv pristup zajedničkog razvoja aplikativne programske podrške za veći broj špediterskih preduzeća. organizovanju. bez obzira da li se radi o stranim ili našim špedicijama. stručnim i iskusnim kadrovima. koji su željni znanja i afirmacije. rade i posluju posluži će nam razvoj.2. Broj radnih mesta zavisi od veličine preduzeća. 14. specijalista za održavanje. pre svega. Osnovana je 1874. Aplikacijski softver uključuje programe za rešavanje konkretnih špediterskih poslova. raspoloživog hardverskog sistema. eksploataciji i održavanju špediterskog informacionog sistema. Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavršavanje i obrazovanje. Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi računa o gornjem. Kao primer kako drugi. treba da budu mlađi kadrovi. i eksploatacionu (gdje je uključeno operativno funkcionisanje informacionog sistema). entuzijasti. uslovno rečeno. obrađuju. Ipak. 14. za koju je jedan naš uvaženi špediter izjavio da njezine mogućnosti i organizacija pripadaju 21. operatora.. koji će dolaziti u neposredan kontakt sa informatičarima. količine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju. 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale» Uvođenje informacionog sistema u špediterska preduzeća nije jednostavan posao.1. no ne sme se zanemariti i »informatičko obrazovanje« i drugih špediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema). obradu.0.1. Pri takvom pristupu moguće je sa znatno manjim sredstvima po jednom špediterskom preduzeću uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema. veku.3. dostignuća i mogućnosti jedne u svetskim razmerama značajne špediterske firme. 14. o čemu će biti više reči u nastavku na primeru austrijskog špediterskog preduzeća «Intercontinentale». u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama. memorišu i transformišu u poslovne i druge odluke itd. ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore. To je dug i mukotrpan zadatak koji često traje godinama. Svakako da se bez najmanje desetak stručnih radnika (programera. mnoge svetske špediterske firme uvele su moderne informacione sisteme.

...... a ima 20 filijala i pogona u Austriji. kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladišta.Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta.200 paletnih mesta..2... od kojih je veći deo opremljen sa odgovarajućim rampama.... sa ...... 14. «Intercontinentale» ima 60 zastupničkih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu.. Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu.. te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka. Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru. posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok.000.. Ti zahtevi su — za hardver: kapacitet. sa .... kao i železničku stanicu.... MB središnje memorije.... Ukoliko bi došlo do ispada špediterskog sistema. Firma u Austriji zapošljava oko hiljadu ljudi. Odgovarajući know how razvio je sam «Intercont»..000 m2 i kapacitet 5... Održava železnički i drumski zbirni transport između 180 gradova..... Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji Kompjuteri velikih mogućnosti omogućavaju potpuno automatizovano ispostavljanje špediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja. Hardver INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju .. sigurnost i brzina..1. Terminal raspolaže sa 2.0.2.... a manipulacija u skladištima je visokomehanizovana uz upotrebu poprečno visećih transportera.. imaju površinu oko 20.... Za knjigovodstvo i računovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem ............. — za softver: praktična obrada i jednostavna upotreba. vrši se automatsko prikopčavanje obrade na .. Utovarni front skladišne hale ima 68 vrata... 14.....1.. pa sve do fakturisanja špediterskih usluga.. veličina i nosivosti... Da bi se mogao uočiti obim tih poslova potrebno je ukazati na činjenicu da «Intercont» samo u Austriji ostvaruje godišnje oko 900 hiljada poslovnih događaja. Preduzeće raspolaže sa 120 drumskih vozila raznih namena.000 paletnih mesta sa mogućnošću proširenja na 10.. od čega se preko 90% obrađuje uz pomoć EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta). valjkastih i lančanih transportera. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna što se tiče priključaka na industrijsku zonu.. Osim toga. dizalica za palete..... kao i vozilima za specijalne prevoze..3 km železničkih koloseka... od čega za Beč dva sistema i to: — . sa permanentnim inventarisanjem. Firma raspolaže sa 13 sopstvenih železničkih vagona sa niskim podom i nosivošću do 260 t (pri korišćenju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogućnošću kombinacije u 32 varijante. se nalazi 35 terminala i 7 štampača za online-rad za obradu špediterskih poslova. dok samo visokoregalno skladište ima kapacitet 7. Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz teških i glomaznih tereta.. autoputeve. dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane površine. Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipuliše godišnje oko sedam hiljada zbirnih vagona... u isto je vreme moguća manipulacija sa 33 vagona u kolosečnim halama i sa 60 vagona izvan njih.. od čega polovinu u Beču..... Skladišne hale u tom terminalu... tako i primjenjivanoj programskoj podršci... Ovo je važno zbog toga što se svi poslovni događaji 172 .-sistema... te maksimalno mogućom primenom elektronike prema najnovijim dostignućima.... Na . železnicu i rečna pristaništa Freudenau i Albern.... MB i — ...

skladištenja.. Tu dokumentaciju. Na traženje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajuće rubrike u nekim službenim formularima.. Prednosti ovog sistema su: — da nije prevelik broj formulara..1. špediterski formulari su različitih oblika i veličine. Vagon/kamion se ne rnože otpremati bez otpremnih dokumenata. kao što je poznato. EOP je u mnogome olakšala rad referentima u realizaciji..... transporta.1. kako bi se omogućila EOP-obrada formulara... U filijalama i pridruženim firmama stoji na raspolaganju — po l . MB memorije. kao što su otpremnica. jer je omogućila integraciju svih odelenja. uključujući sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima.. a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do značajnog rasterećenja referenata. INTERCONT je prva špedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima.2.. Nažalost. na što je utrošeno na hiljade sati i izvršena odgovarajuća testiranja praćena višemesečnim radom. tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja. Razmena podataka između filijala i računskog centra u Beču se privremeno obavljala u početku uz pomoć magnetske trake. Pojednostavljenje formulara i obrazaca Da bi u potpunosti došle do izražaja sve prednosti racionalizacije... odnosno uputstva. U INTERCONT-ovim radnim grupama razrađivana je organizaciona šema EOP-a.. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji Iz pregleda programa može se videti koji su programski moduli našli primenu u Beču i filijalama izvan Beča. Zbog toga su se odlučili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama. isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti.. iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla.. stručne službe INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera. što predstavlja uštedu u vremenu i novčanim sredstvima..2. Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne pošiljke jedinstveni formular...... INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare. robne deklaracije i propratnice. U bečkom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata. kao npr. interesovali su se u Austriji. koji se štampa na kompjuteru. tovarni listovi.2... u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tržištu... sa . pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek moguć..2. već su postojala samo pojedinačna rešenja iz pojedinih područja špediterske delatnosti.. doprema/odprema itd. Jedino se neki službeni (državni) forrnulari.3. i — da se ne naručuju velike serije (tiraž) kod štampara.. Zbog manjeg broja poslovnih događaja INTERCONT nije nabavio Back-up uređaje. Softver Kad su u INTERCONT-u razmišljali o prelasku špediterskog sektora na interaktivni rad.. To je postignuto kod izvozne dozvole. carine.. moraju štampati u propisanom (dosadašnjem) obliku na posebnim formularima. carinsko-skladišnog lista i skladišne izdatnice. Nemačkoj i Švajcarskoj za prikladne programe. Naime. a kasnije se prešlo na prenos podataka pomoću biranih linija. Naime.. 14.. 14.obuhvataju interaktivno i odmah traži ispostavljanje špediterske dokumentacije. 173 .. prilagođenim EOP-obradi. FCR-potvrde. 14... npr.

informacije o komitentima i sl. Sa otvaranjem pozicije postiže se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion.5. nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT.U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa. FIATAkurs. primaocima i pošiljaocima.500 pošiljaoca i prijemnih mesta. — do 5 različitih kursnih podataka. železnički kurs. a zatim sukcesivno u filijalama i udruženim firmama. g. npr. koletima. Njihovo odelenje za skladištenje dobija dnevno skladišni spisak. komadna pošiljka itd. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP Za naša špediterska preduzeća koja nameravaju da uvedu sličan informacioni sistem.2. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajućeg kompjuterskog sistema. a obaveze su definisane u pismenoj formi. kontener. obimu. tovarnim jedinicama. relacijama i sektorima prema različitim vrednostima. carinski kurs. Na taj način se vrši i permanentno inventarisanje.2. — 2. odnosno EOP-obradu. Pomoću tog sistema je u svako doba moguće usaglašavanje između skladišnog spiska i stvarnog uskladištenja. — 20 kućnih tarifa za specijalne obračune sa komitentima i — oko 1. odnosno brojevima pozicija i naloga. 14. Ubrzo zatim održano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz špediterskih odelenja.4.000 raznih informacija o komitentima i adresama. koja se automatski izračunavaju između svaka dva mesta u Austriji. pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatražene ponude od šest proizvođača kompjutera. Ta firma je prvo počela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa. koji moraju biti obrađeni do 30 dana. 14. železničke stanice. npr. Skladište: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladištenja u centralnom skladištu. Postepeno su se takvi programi uveli u bečkoj centrali firme. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije došlo je sa ciljem da se razvije EOP u špediterskom preduzeću. vrstama saobraćaja.000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredišnim mestima. te se odmah vrši kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajućim terećenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim troškovima po pošiljci. devizni kurs. koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj način status pošiljke postavlja na fakturisanje. izvršeno je programiranje test-obrade i školovanje (trening) kadrova u Beču i 174 . — 820 žejezničkih stanica ÖeBB sa pripadajućim kilometarskim rastojanjima.000 blok-adresa u unutrašnjosti i inostranstvu. brod.). — oko 7. U loko-transportu obrađuje se dispozicije za dopremu i odpremu. Obrada matičnih podataka Vrste i broj matičnih podataka mogu pokazati kolika je složenost automatskog fakturisanja u špediciji. šifre mesta. ponude. Klasična pozioiona knjiga ne postoji. Do 1981. koji je urađen po paletnim mestima. Ust-kurs. U programskoj liniji izvršenja naloga svaki nalog se obrađuje odmah nakon prijema. — kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduženja. vagon. u Beču: — oko 5. — 60 unutrašnjih i međunarodnih železničkih tarifa. te prema težini. vrednosti robe. Fakturisanje sledi: — kod izlaznog unutrašnjeg i međunarodnog posla odmah nakon izvršenja naloga.

Nakon preseljenja u novoizgrađenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa špediterskim aplikacijama u Beču. 175 . Iste godine dat je i prvi program-modul pridruženim firmama.pokrajinama.

176 .

izvoznika) i kupaca (tj. kontenerizacije. nesporazuma pa čak i sudskih i arbitražnih sporova. ako prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. FO-FO ili LASH i Huckepack. odnosno rešavanja spornih pitanja. gubitku ili oštećenju. RO-LO. kao i stalni razvoj saobraćajne infrastrukture. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa između prodavaca (tj. Oni samo pri tom moraju voditi računa da ugovore adekvatan Incoterms-termin. Prevoz robe iz jedne države u drugu. Incoterms upotrebljavaju brojni učesnici privrednog. 1976. engleskom ili nemačkom jeziku.. Prvi INCOTERMS je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu još 1936. Međutim. nesporazume. 1990. To posebno omogućavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagođeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata.. Tokom dugogodišnje primene Incotermstermini stalno su se usavršavali. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje međusobne odnose regulišu Incoterms terminima. uvoznika). Incoterms. može doći do štetnih posledica.. sporove ili druge probleme. i ako se pravovremeno i adekvatno ne reši. U razvoju privrede svake države međunarodna razmena ima veliku i važnu ulogu. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom. elektronskog poslovanja. vrlo često na velike udaljenosti i uz upotrebu više grana saobraćaja. na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera. RO-RO. U uslovima savremene proizvodnje i prometa međunarodna razmena i svetsko tržište postaju mesta na kojima se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene raznih društvenoekonomskih sistema sa različitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. u međunarodnom multimodalnom transportu. kao i svim savremenim transportnim tehnologijama.15. carinskih tela. imaju izuzetno veliki značaj i važnu praktičnu primenu. zakašnjenju u otpremi. npr. engleskom i nemačkom jeziku (slika 32). ali se indirektno tiču prevoznika svih saobraćajnih grana. odnosno spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema. INCOTERMS 2000. s obzirom da je u celosti prilagođen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama. pomorskih agenata. zasigurno će biti u primeni i narednih 177 . mogu biti sigurni da su unapred i potpuno isključili sve nejasnoće. menjali i dopunjavali. saobraćajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naročito u poslednjih dvadesetak godina zabeležila izuzetno brz i uspešan razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije.. luka i pristaništa. postojećim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo često domaćim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne štete. odnosno MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. godine. Incoterms 2000. osiguravača itd. 1967. jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja.. odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje između poslovnih partnera. LO-LO. i 2000. izvoznika) i kupaca (tj. Njegove izmene i dopune izvršene su 1953. najčešće je izložen brojnim i vrlo različitim troškovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima. kao i bimodalne transportne tehnologije). npr. 1980. Ona povezuje proizvodnju i potrošnju u sistemu društvene reprodukcije i direktno utiče na brži i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i društvenih odnosa koji se ostvaruju u međunarodnoj razmeni između brojnih aktivnih učesnika proizvodne i potrošne sfere brojnih država. Zbog toga su se vrlo često ugovarali pogrešni termini ili su se. uvoznika) u međunarodnoj razmeni više od šezdeset godina. jer Incoterms-termini direktno regulišu pravnoekonomske odnose između prodavaca (tj. izvršilaca ugovorne kontrole. Među operativnim menadžerima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj stručnjaka sa aktivnim znanjem složenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom. nesporazume i sporove. špeditera. Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu.

nije jednostavno odgovoriti.. potpuno 178 .Ispor u~eno na gr anici (.Ispor u~eno ocarinj eno (.grupa Ex Wor ksfco fabr ika (. Pojam...grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (. Zašto? Zato što se ne radi o međunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula. Na pitanje: Što je Incoterms?..... uvoznika).. ugovor ena odr edi{na luka) DDU . Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa.. 15. izvoznicima) i kupcima (tj.. ugovorena otpr emna luka) C . prava i odgovornosti.desetak godina. pakovanj u r obe.cena sa vozar inom i osigur anj em (..vozarina pla} ena do (.cena sa vozar inom (. kako bi tokom nastanka svojih obaveza. pravila...1.. obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza Svr st avanj e t er mi na u gr upe Polazak E .Ispor u~eno f-co obala (.. ugovor eno mesto) DES ... ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D .. izvoznika) i kupaca (tj. svrha i ciljevi INCOTERMSA Reč INCOTERMS je skraćenica naziva na engleskom jeziku: International (In)..... pojmova) koja se preporučuju za regulisanje samo određenih odnosa između prodavaca (tj. ugovorena odr edi{na luka) CIF ... ugovor ena odr edi{na luka) DEQ . što prevedeno na naš jezik znači: Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore (iz Pariza).gr upa (ugovor i o otpremi) CFR ..Ispor u~eno f-co br od (. terms (terms). odnosno eksplicitno ugovore. Commercial (Co).gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF .. 1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj. odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms. ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (. ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP . ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F . ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP ..vozarina i osigur anj e pla}eni do (. ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (. ugovor ena odr edi{na luka) CPT .Ispor u~eno neocar inj eno (.

jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno uređuju pravne i ekonomske odnose između aktivnih učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. uvoznika) iz ugovora o prodaji. te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno uključene u međunarodnu razmenu. a što može povećati nesporazume. kupac). izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj. sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). ne uključujući "nematerijalno" kao što su računarski softveri). uvozniku) "vrednost robe". siguran i racionalan prevozni proces. na primer: naš prodavac tj. broj učesnika u transportnim i logističkim lancima. izvoznika) i kupaca (tj. treba da angažuje japanskog špeditera da u luci Kobe prihvati 179 .Bar do luke istovara . Međutim.Kobe). bez obzira na međusobnu udaljenosti otpremnog i odredišnog mesta. Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o špediciji (tj. Zbog takvog shvatanja Incotermsa. u lučko skladište ili kontenerski terminal). ugovora o prevozu stvari (tj. gde se pogrešno tumači misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke žele uključiti u ugovor o kupoprodaji robe. sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara . često ugovorne stranke pri sklapanju međunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifična pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose. osim što je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe. pre svega. Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se isključuju nesporazumi. pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene. špediter obavlja odgovarajuće poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotične robe. U spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se mogu sresti dva vida pogrešnog shvatanja Incoterms-termina: prvi. To. U sklopu pravila termina CIF-Kobe. a time i štetne posledice. Postavlja se pitanje: šta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe. a ne ugovora o prodaji. uvoznika i špeditera). zapravo. zapravo. znači da se Incoterms-termini ograničavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog". Iz tih činjenica proizlazi i nova činjenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe. uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. osiguranika i osiguravača).eliminisali nesporazume. ekonomskih. ugovora o transportnom osiguranju (tj. izvoznik) je prodao pošiljku japanskom kupcu (tj. osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: – Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima uređuju samo određeni odnosi između prodavaca (tj. odnosno od faktora koji utiču na instradaciju. odnose pošiljaoca i prevoznika). tehničko-tehnoloških i organizacijskih znanja učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. drugi. odnose izvoznika. sporove i štetne posledice. sklapa ugovor o skladištenju stvari (npr. vozarinu i premiju osiguranja. "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokrićem". Japanski uvoznik (tj. pri kojem se upotreba Incotermsa često pogrešno koristi u regulisanju odnosa između stranaka iz ugovora o prevozu. vrstu i osobine robe. To. Da bi izvoznik izvršio svoje obaveze on zaključuje ugovor sa špediterom.Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara . Obim spediterskih poslova zavisi od složenosti procesa proizvodnje transportnih usluga. Nasuprot porastu nivoa pravnih. pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora. vrste prevoznih sredstava. znači da je Incoterms namenjen. naš prodavac (tj. načine prevoza. nisu retki slučajevi da se pogrešno govori i piše o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama. poslovnim ljudima (menadžerima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i međunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz. sporovi i eventualne štetne posledice između stranaka u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima.

međunarodnog javnog i privatnog prava i sl. o obavezama podele troškova između prodavca i kupca. izuzimanje odgovornosti u određenim poslovnim situacijama. spoljnotrgovinski menadžeri moraju pratiti. kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje određenih ugovora i uređivanje poslovnih odnosa aktivnih učesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu međunarodne razmene. uvoznika i špeditera. osim pravila Incoterms-termina. finansijskog prava.. odnosi između prodavaca (tj. Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. polisa osiguranja. Naime. pre svega.). obuhvata. dozvola za izvoz ili uvoz robe... prodavaca i kupaca međusobno). prvenstveno. u sistemu međunarodne razmene postoje i brojna važna pravna pitanja koja se ne mogu rešiti primenom pravila Incotermsa. 180 . ali i drugih prava: saobraćajnog prava. na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu. Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na uređivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih učesnika sistema i međunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu uređena važećim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima. odnosi između špeditera i osiguravača (šema 2). o obavezama prodavca da isporuči robu. zatim. luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca. u okvirima odnosa između brojnih drugih učesnika (npr. izvoznika) i kupaca (tj.. kao što su: odnosi između izvoznika. računa.. teretnica. one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredišta. tranzita i uvoza robe. Za celovito uređenje odnosa između izvoznika i uvoznika. veterinarskih certifikata. pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP. premije osiguranja. sklapanje ugovora o prevozu.). izvoznika) i kupaca (tj. Iz navedenih primera može se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno uređuju odnose između izvoznika (tj. Incoterms-termini sadrže i pravila o obavezama obavljanja odgovarajućih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe. dokumenta o poreklu robe. certifikata o ugovornoj kontroli. A)  značajnije obaveze kupca (čl. na savremen. carine i carinskih dažbina (. da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. B) kao i stim u vezi  mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu  podelu troškova  obaveze i troškove izvoza. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (. To je. ne mogu biti rešena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. i to: – direktno. pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za uređenje odnosa između prodavaca (tj. odnosi između špeditera i prevoznika. da sklopi ugovor o uskladištenju. prava osiguranja. uvoznika). o obavezama kupca da preuzme robu. pitanja prava vlasništva. pomorskoga prava. o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr. prodavaca) i uvoznika (tj. špeditera i prevoznika. uvoznika) i – indirektno. jednostavan i pravno pouzdan način uređuju pravni i ekonomski odnosi između aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene roba i usluga. Imajući sve ovo u vidu može se reći da INCOTERMS reguliše naročito:  značajnije obaveze prodavca (čl. da obavi odgovarajuće radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dažbine).. elektronskih dokumenata i poruka. špeditera i osiguravača. poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz područja prava u međunarodnoj trgovini. ili da mu je preda preko prevoznika ili isporuči na odredište. izvoznika. teretnih listova. neispunjavanje međusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiču osobina robe. potrošača). raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka. o obavezama pakovanja robe.dotičnu pošiljku. o obavezama plaćanja vozarine. odnosi između špeditera i skladištara.). Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj način.. o obavezama pravovremenog obaveštavanja ugovornih stranaka (tj..). Osim toga. uvoznika i međunarodnih špeditera. fitosanitarnih certifikata.

odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje prodavca Dokaz isporuke. sledi slična obaveza i za kupca. Posebno je važno i neophodno egzaktno označavanje robe sa trgovački uobičajenim oznakama. odnosno navesti tačan termin plaćanja. zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakašnjenja isporuke i sl. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obrađivanih u INCOTERMSU 2000. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinuđeni da međusobnim zaključivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije.9. biće dalje objašnjene. shodno ugovoru. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje kupca Dokaz isporuke. Ova sistematizacija proizlazi iz toga. što se može videti u sledećim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe. Da li će te minimalne obaveze u zaključenom poslu do kraja biti ispoštovane zavisi od njih samih. Kao npr. Ostali podaci. INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za međunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u čl. A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru. da za svaku važeću obavezu prodavca. samo olakšavaju realizaciju pratećih logističkih poslova. Da bi predočili zadatak koji je pred nama.: prodavac. sertifikati). u zavisnosti od ugovornih strana. U cilju njihove preglednosti oni su. pakovanje i označavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaćanje kupoprodajne cene Licence. odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tačno precizirane i koje odgovaraju svim dotičnim odredbama (trgovački računi. da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. koje će biti nametnute jednoj ugovornoj strani u slučaju zakašnjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. kako bi pokretanjem nekih značajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. INCOTERMS odražava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadrži propise vezane za kršenje ugovora i njihove posledice. zatim posebne karkateristike robe. 181 . kao i u zemlji koja upućuje tu robu. Prema tome. transportni dokumenti ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola. Isporuka. transportni dokument ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca. kod razmatranja INCOTERMS-a.zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju. U ostalom. kao što su npr. shodno kupoprodajnom ugovoru. treba da isporuči robu. posebno ukazuje na međusobne obaveze ugovornih strana. Odredbe INCOTERMS-a važe pojedinačno za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zaključenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova važnost. B1 Obavezu kupca u pogledu plaćanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom. veličina i težina upakovanih komada. koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vrši otprema te robe. specifikacije. skreće se pažnja na odgovarajući prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu. Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporučene robe. kako je već napred pomenuto. kasnija zapažanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinačno i prodavcu i kupcu. prikazani u 10 važećih tačaka za prodavca (A) i kupca (B) počev od isporuke robe pa do očekivanog efekta. kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu.

pri čemu se takvo prenošenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upućenja. vreme čekanja na graničnom prelazu. pre svega. odnosno garancije (vidi poglavlje 8. prema institutu Carglo Clauses. Ovo se npr. A/B 3 Ko zaključuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pružanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren. odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza. povećani troškovi carinjenja itd.1). transporta u otvorenom vozilu. treba između prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrške je potrebna za uvoz robe i njeno puštanje u slobodan promet u zemlji u koju se upućuje ta roba. Osim toga moraju biti uzeti u obzir različiti razlozi za oslobađanje od odgovornosti (npr. pošiljalac u vezi sa ovim snosi neograničenu materijalnu odgovornost. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upućuje. U pogledu kontrole robe. tamo se ne vrši nikakva kontrola robe (kao kod CIF. kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za određeno premeštanje robe treba zaključiti odgovarajući ugovor o prevozu. nepravilnog utovara. iznosi predviđeni za nadoknadu štete u slučaju odgovornosti prevoznika kreću ispod vrednosti. izdati brodski tovarni list prinudno sadrži i belešku da troškovi vozarine treba da budu plaćeni od luke do zaključno sa koncepcijom da su priloženi dokumenti nepotpuni. predočeni pregled dotične maksimalne odgovornosti. U načelu.). Ovde treba obavezno obratiti pažnju na liniju prelaska rizike. odnosno odredišta). gde snošenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca. zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u određenim okolnostima nastaju i određene odgovornosti. ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9). ustvari. u brodskom tovarnom listu. pomorskog transporta i nautičkog oštećenja usled nesreće na moru prema Haškim pravilima). Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zaključuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokrića. anuliraju štetu koja je prouzrokovana lošim kvalitetom robe čime se isključuje i njegova krivica za takve štete. A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata. ograničenu garanciju. ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). Osim toga. Zapravo. po pravilu. Tako kod kluzula CFR i CIF. preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajućeg trgovačkog računa. što ima za posledice nepoštovanje akreditiva. a roba se dalje transportuje na rizik kupca.A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajući. On je. U vezi sa ovim. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo poštovanje uslova akreditiva već i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vrši uvoz robe (ometanje isporuke. prilikom nastajanja štete treba uvažiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. može odnositi počev od pribavljanje atesta o poreklu. One se zasnivaju na uslovima rada dotičnog prevoznika pri čemu. zatim prevoza živih životinja. u slučaju događaja više sile. Od posebne je važnosti napomena da svi prevoznici daju. Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na čitavom transportnom putu vrši samo kod pojedinih vidova osiguranja. Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim slučajevima u kojima se uzroci štete zasnivaju na činjenicama. inače će se prevozniku uputiti zahtevi koji. između ostalog. Ovo znači da se. određivanje 182 . prirodnog svojstva robe. sertifikat o havariji. obzirom da se sa tom linijom završava snošenje rizika od strane prodavca. Sa pomenutim ugovorom pošiljalac akceptira uslove utvrđene od strane prevoznika. Osim toga mora se poštovati i uvažiti način predviđenog utvrđivanja štete (atest o činjeničnom stanju. (A/B 6). odnosno sa kompletnim prevozom. po pravilu. između ostalog. a šteta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. utovara od strane pošiljaoca i istovara od strane primaoca. tranzita i uvoza. Ovo je potrebno zbog toga što sa utovarom robe. Plaćanje troškova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. nedostataka u pakovanju. Ukoliko kupac želi veće pokriće rizika u tom slučaju se partneri dogovaraju o nastalim troškovima i njihovom pokrivanju. ograničavanje prava raspolaganja). sadržan u železničkom tovarnom listu.

To se odnosi prvenstveno na troškove ležarine robe na brodu. jer u protivnom neće biti prihvaćeni od banaka. idu na teret kupca. Ako je na dokumentu naznačeno ograničeno pravo raspolaganja robom. zatim ostale slične informacije. posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). u tom slučaju ovo važi kao obaveza prodavca prema kupcu. trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500). Što se tiče obeležavanja. Ukoliko je predviđen vodni transport. kod 120 komada – označava se sa 1/120 do 120/120 – što olakšava identifikaciju eventualno nedostajućih komada). zatim mu prosleđuje informacije o načinu prevoza kao i. A 7 Prodavac obaveštava kupca o spremnosti robe za otpremu. pojedine klauzule definišu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i način regulisanja plaćanja troškova. Ovde se kod pomorskog transporta uvažavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na različite našine da regulšu postupak istovara. vreme stajanja. vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci. Za slučaj kašnjenja isporuke dogovora se plaćanje penala kao vid obeštećanja kupca. Ukoliko prodavac snosi troškove za glavni transport (C-klauzule). Obzirom da isporuka spada u nadležnost prodavca. Uvođenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. on preuzima one troškove vozarine za koje dotični prevoznik.6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca. koji treba ugovoriti. Takođe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasništva nad robom. Da bi se izbegle teškoće kod ispunjenja uslova akreditiva. u tom slučaju ambalaža treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. ležarinu i takse za kašnjenje za kontenere i slično. U slučaju poslova koji se plaćaju akreditivom. Pri tome se navode dimenzija.egzaktnog termina. ukoliko je to moguće. preporučuje se da oznake postavlja pošiljalac. eventualno vreme i mesto prispeća robe. dotične klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvrđuju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snošenje rizika kao i snošenje troškova za istovar. Pošto on brine i o transportu robe. a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu. B4 U pogledu kašnjenja preuzimanja (prijema) robe. nastali u vezi sa ovim. B 7 Obaveštavanje prodavca od strane kupca i prosleđivanje informacije prodavcu. svi rizici i svi troškovi. prema ugovoru o prevozu. on vrši izbor odgovarajućeg prevoznog sredstva (član 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). moraju postići i tačan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke. između ostalog. Pakovanje treba da odgovara dotičnoj vrsti prevoza. to treba shvatiti kao da podnošenje čvrstog dokaza o izvršenoj isporuci i ne postoji. on mora da izvrši utovar shodno propisima prevoznika. odnosno čekanja na istovar teretnih vozila. korišćeni prevozni (špediterski) dokumenti moraju. obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke. 183 . Ukoliko je trgovačko pravilo da robu treba isporučivati upakovanu. Kod kašnjenja pri preuzimanju robe. pri čemu se navodi broj komada (npr. u načelu. Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaćanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. troškove (penale) za nepravovremeno izvršen istovar robe. i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajućim elektronskim dojavama. Treba voditi računa o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadržani u transportnim dokumentima. U poslednjem slučaju preporučuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. A/B 8 Partneri koji zaključuju kupoprodajni ugovor. Bolero-konosman) kojima se posvećuje posebna pažnja u dotičnim dogovorima. A/B 5. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontroliše robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1). ispostavlja račun. vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala. kao i mesto isporuke. odnosno označavanja.

u velikoj meri. obzirom da je sa primenom preporučenih standardnih klauzula ograničena na minimum nužnost zaključenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora. Prema tome. u vezi sa tim. već na nekoj drugoj lokaciji. poznata lokacija (FCA)". zatim Electronic Commerc što se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne može više zanemariti. težište. Ovo posebno iz razloga što INCOTERMS ne predviđa tako stroga ograničenja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvršenoj isporuci. Takođe. kao i adekvatan kvalitet obrade isporučene komadne robe. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe između pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj. B9 Kupac kontroliše robu na mestu isporuke. 346 HGB). u sudskom sporu se polazi od poslednjeg važaćeg INCOTERMS-a. zatim ostali potrebni znaci za obeležavanja. Oni treba. Rezimirajući napred navedeno dolazi se do zaključka da je za partnere kupoprodajnog ugovora. za prevoz vazdušnim transportom. prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama. U slučaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovačke uzanse (u Austriji-čl. Na taj način se otežava regulisanje štete sa partnerom koji je zadužen za osiguranje transporta. bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara. sakupljanje robe za kontenerski prevoz. a s druge strane na datim mogućnostima primene za odgovarajuće vrste transporta. u nekom specijalnom slučaju. kao što je Roll on –Roll off. doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi. posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika. a zasniva se. pri čemu je rezime dat po grupama. skraćenice koje su često u upotrebi odgovaraju zahtevima korišćene elektronske razmene podataka (EDI). Ovde se veoma često javljaju značajni problemi pošto se potrebna kontrola vrši najčešće dosta nakon vremena prispeća robe i obično ne na mestu isporuke. Pošto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci. trgovački partneri i prevoznici treba da daju potrebna objašnjenja i tumačenja mnoštva različitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. da budu obuhvaćeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama. u izdanju od 2000". u tom slučaju troškove takve kontrole snosi kupac. a posebno u transferu transportnih dokumenata. U principu se polazi od toga da odredbe o načinu dostavljanja dokumenata sadrže iskustva kako prodavca tako i kupca i da. Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula. a dopunjuje se prethodno korišćenim klauzulama FOR/FOT za železnički transport i FOA/FOB AIRPORT. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati između ugovornih partnera.. prevoz kompletnih prevoznih sredstava. s jedne strane na uslovima snošenja troškova i prelaska rizika. da bi se ove izvršavale i da bi bilo jasno ko je zadužen za preuzimanje rizika i preuzimanje troškova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u međunarodnom robnom prometu. saglasno tome. vršilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe. Time postoji opasnost. od obostrane koristi da daju tačna objašnjenja i da naprave egzaktne sporazume. i 184 .. Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi. drumski transport ili transport kolosekom. između ostalog. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja. da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. kako bi se izbegla mogućnost pojave nejasnoća u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. koja nema u sebi snagu zakona. precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953. INCOTERMS daje znatna olakšanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu. Međutim. morski transport. ove norme se u slučaju potrebe mogu dopuniti određenim specifičnostima.. Uprkos tome. kao što su Elctronic Data Intershange. Ukoliko takva napomena nedostaje. multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima. Ovde se još 1990. Izmenjene transportne tehnike.težina. ne preporučuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula. u međunarodnoj robnoj razmeni) pa.

brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinamičnije pravne solucije. ali i sva druga važna pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u međunarodnoj razmeni (prenos vlasništva. tako da rizik snosi bilo dužnik bilo poverilac. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje. na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj. način i trenutak podele troškova. jer se stalno prilagođavaju pravnim. da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve važnije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca. prodavci. Na osnovu navedenog može se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora može svrstati Incoterms? Evo i odgovora.. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse.. sve se više primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br. CIF-Kobe. opšti uslovi poslovanja. osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja. Oni su prvenstveno zainteresovani za što brže posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani.imaju naziv "međunarodni trgovinski termini". Čini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora.). u veletrgovini). Pošto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina uređuju brojna važna pravna i ekonomska pitanja u odnosima između prodavaca (tj. Ono se vrlo često primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). mesto i trenutak isporuke i prijema. izvoznika) i kupaca (tj. obaveze. tehnološkim i informacijskim promenama. prava.. mesto. odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe uključe važeći Incoterms. primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci.. da su se prodavac i 185 . prelaz rizika sa prodavca na kupca. 15. međutim. Pravne osnove INCOTERMSA U obaveznom pravu obično se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasništva. Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiču od zakonodavca. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno važnu ulogu. preuzimanja. da je srpski izvoznik prodao određenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe. brojanju. može se postaviti i drugo pitanje: šta je to autonomno pravo i zašto je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno uređuju pravne odnose (tj. odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se uređivati određena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr. posebno u tzv. odnosno izvoznici i kupci. na primer: plaćanja manipulativno-transportnih troškova. transportnih dokumenata ili odgovarajućih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. uvoznika). vaganju. Međutim. Iz ovog primera proizlaze i ove činjenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe. odnosno u slučajevima kada su prodavci i kupci međusobno prostorno veoma udaljeni. odnosno primopredaje robe. kao izvori autonomnoga prava.. certifikata ugovorne kontrole. obavljanje i plaćanje troškova pakovanja i signiranja robe. praksa. daje Incoterms autonomno. CIF-Kobe. polisa osiguranja. uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila. distancionoj kupovini i prodaji. veterinarskih i fitosanitarnih certifikata. Prenos vlasništva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari. u određenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe između pravnih subjekata pripadnika različitih država.. potvrda o merenju. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. Ona se. posledice raskida kupoprodajnih ugovora. odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o uređivanju važnijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000.2. odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na važeći Incoterms. trgovački običaji. baziraju na Incotermsu 2000. Incoterms-termini. a iz njih proizašlih odgovornosti) između ugovornih stranaka.

kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe. odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Međunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj. godine ta su pravila bila dopunjena sa još dva termina.. da Incoterms nije posebni ili opšti trgovački običaj. Prva promena tih pravila izvršena je 1953. naznačeno mesto odredišta) i – CIP . Imajući na umu prethodno navedene činjenice može se utvrditi: da Incoterms nije međunarodno prisilnopravni akt... prodavci) i uvoznici (tj. Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je još 1936. Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. odnosno termin EXW – franko fabrika (.. "Incoterms 1980.. godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953.trošak. naznačeno mesto opredeljenja). – CPT . da Incoterms nije međiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati države kao subjekti međunarodnog prava. Donošenje i promene INCOTERMSA Da bi se institucionirala već postojeća praksa u međunarodnoj robnoj razmeni. • Drugi skup obuhvata F-termine: – FCA . Incoterms 1990.. 15. naznačeno mesto odredišta). poznat kao Incoterms 1980. ugovorena luka odredišta). a posebno kontenerizacije i međunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici međunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadašnjih Incoterms-termina. – FAS .franko uz bok broda (. 186 . Tako je godine 1980. da Incoterms čini skup ugovornih termina. a 1976.".... kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno uređena važećim međunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima.3. da se Incoterms-terminima ne uređuju sva moguća pitanja pravnih i ekonomskih odnosa između izvoznika (tj. godine kada je Međunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadašnja Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina. Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema zahtevao je njihovo prilagođavanje promenama u poslovnoj praksi. a imala su devet osnovnih termina.kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitražnu klauzulu koju preporučuje Međunarodna trgovinska komora (tj. naznačena utovarna luka) i – FOB . osiguranje i vozarina (. godine Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina (Incoterms).. ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom rešava će se saglasno Pravilima o arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili više arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima".. Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila. koji je sadržao četrnaest klauzula. • Treći skup obuhvata C-termine: – CFR .... da Incoterms nisu opšti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava. Dalji razvoj transportnih tehnologija. Međunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms. Prema tim terminima prodavac je bio dužan isporučiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac. se sastojao od 13 termina koji su svrstani u četiri osnovna i različita skupa: • Prvi skup obuhvata E-termin. prodavaca) i uvoznika (tj.trošak i vozarina (." bio je u upotrebi sve do 1990. kao što je to već uobičajeno pri nastanku opšteprihvaćenih pravila i instituta prava međunarodne trgovine.vozarina plaćena do (. ugovorena luka odredišta). naznačena utovarna luka).franko brod (. – CIF .vozarina i osiguranje plaćeno do (. U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najširu upotrebu. dopunjena su još jednim terminom..franko prevoznik (. naznačeno mesto odredišta). godine porastom transporta robe vazdušnim putem.. i to: 1967. a o čemu je prethodno bilo reči..

ali i RO-RO. te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta.. Incoterms 2000.franko prevoznik (..ugovoreno mesto) . Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine.isporučeno franko obala (.ugovoreno mesto) .franko fabrika (..ugovoreno mesto opredeljenja) .. naznačeno mesto odredišta). RO-LO.. naznačeno mesto). • Četvrti skup obuhvata D-termine: – DAF .... Kao i Incotermsa 1990. tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i međunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagođavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse međunarodne razmene roba i usluga. – DDU .isporučeno franko brod (.. – DES .vozarina plaćena do (. januara 2000.. Zanimljiv je pregled naziva. ugovorena luka odredišta).franko prevoznik (.. bila su prilagođena tadašnjem stepenu razvoja elektronske trgovine...ISO 9735).. Prema tim terminima prodavac je snosio sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe..isporučeno na granici (.. Grupna rekapitulacija klauzula prema mogućnostima primene za adekvatnu vrstu transporta može se izvesti na sledeći način: U načelu za svaku vrstu transporta (uključujući i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP ... Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju.Prema tim terminima prodavac je bio dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe. odnosno ugovorenog mesta (odredišta) u odredišnoj državi.isporučeno neocarinjeno (.. prednosti koje se multipliciraju u međunarodnom multimodalnom transportu. naznačeno mesto odredišta) i – DDP . i Incoterms 2000. Pravila Incoterms-termina 1990. sadrži 13 termina sa identičnim skraćenicama tih termina (tabela 1). Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000. je u upotrebi od 1..ugovoreno mesto) .. savremenih tehnologija transporta. pre svega kontenerizaciji.ugovoreno mesto opredeljenja) .vozarina i osiguranje plaćeni do (.isporučeno neocarinjeno (. naznačeno mesto odredišta). odnosno skraćenica Incoterms-termina od prvog donošenja pa do poslednjih izmena (tabela 2).ugovoreno mesto opredeljenja) Vazdušni transport FCA. godine. – DEQ .ugovoreno mesto opredeljenja) ... FO-FO.ugovoreno mesto) 187 . standardima UN/EDIFACT-a (eng.. trgovinu i transport . LO-LO.isporučeno ocarinjeno (. Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta.isporučeno ocarinjeno (. ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oštećenje robe ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara (utovara) i otpreme.isporučeno granica (....

Na taj način bi trebalo da se nadležnost i odgovornost za rizik i naknadu troškova između prodavca i kupca jedinstveno definiše kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o međunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija). U primeni INCOTERMS 2000. CFR i CIF.franko prevoznik (.. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse.Železnički transport FCA . svakako bi se mogle prevazići razlike između prethodnih i novih klauzula. u ranije zaključenim dugoročnim trgovačkim poslovima. 188 . u sledećem pregledu je prikazano iskorišćenje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve tačke razgraničenja. koje sledi. pošto može imati univerzalnu primenu. Pored ovde priloženog zajedničkog pregleda INCOTERMS 2000. U budućnosti će se sa izborom određenih klauzula naći jasnija granica između prelaska rizika i prelaska troškova. Opširno izlaganje INCOTERMS 2000. klauzula FCA ima veći značaj. odatle se može zaključiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logističkih usluga. U dosada izučavanim izdanjima najčešće su se pojavljivale klauzule FOB.) u sadržaju postojećih ugovora treba ih tačno navesti. kod primene postojećih okvira (Incoterms 1990. obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula.. Praktično.. U takvim slučajevima. sa druge strane. KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U DVE TAČKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj tački i to pre prelaska troškova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj tački.ugovoreno mjesto) Klauzule sa jednom i dve tačke (zajednički pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledeća razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U JEDNOJ TAČKI Rizik i troškovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj tački) sa prodavca na kupca. Međutim.

kupac 15. 13) Incoterms-termini i kontrola robe.PRIKAZ INCOTERMSA 2000. 9) običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine. 5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe.. Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990. 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju. 10) određivanje mesta isporuke.. rizika sa troškova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda određena brodska luka ograda određena pokriva brodska luka prodavac ograda određeno mesto mesto isporuke određeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke određeno mesto brod u određenoj luci kej u određenoj luci određeno mesto određeno mesto Legenda: P. 11) Incoterms-termini i carinjenje. 12) Incoterms-termini i pakovanje robe. 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000.. 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E.. posebna se pažnja posvećuje ovim tematskim jedinicama: 1) važnije promene Incotermsa 2000. i mogućnost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000. C.prodavac K. 6) prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca. i D. F. 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000../1990. 189 . 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe. 7) važniji saveti pri korišćenju Incoterms-termina.4. U SKRAĆENOJ FORMI Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredišta brod u odredišnoj luci kej u odredišnoj luci mesto odredišta mesto odredišta Prelazak Transport.

posebno i eksplicitno elaborirati..imenovano mesto INSURANCE odredišta) PAID TO CIP ...4.named port of destination) (...FRANKO FABRIKA (. pa se stoga u nastavku navode samo one najvažnije.imenovano mesto) FAS .imenovana luka odredišta/istovara) PLAĆEN 6.named port of I destination) VOZARINA (. INSURANCE AND CIF ..imenovana luka 12.COST.. BOARD (.imenovana luka CPT .FREE CARRIER FCA .FRANKO PREVOZNIK (..DELIVERED DUTY odredišta) 190 . CIF .. D FRONTIER GRANICA PRISPEĆE (. PREVOZ (.. Iako je misija Incoterms-termina 2000.DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (.CARRIAGE AND (. CIP..GLAVNI CFR(..imenovano mesto) FCA ..GLAVNI 2. navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa. ostala identična prethodnoj verziji Incotermsa (tj..named place odredišta) of DDP .named port of (.DELIVERED DUTY (.DELIVERED EX DES ..imenovano mesto) 10. su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000. Važnije promene Incoterms-termina 2000.. Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije moguće.. RED SKUP NI TERMINA BRO J 1.FREE ON FOB .. ROBE DES .VOZARINA PLAĆENA destination) DO 8. UNPAID (.imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB ./1990. INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW .. Incotermsa 1990..FREE FAS .. i 4) Incoterms-termini "D" skupa..ISPORUČENO NEOCARINJENO DDU .. of odredišta/istovara) destination) DDU .named place) (. destination) odredišta/istovara) DEQ .TROŠAK.named place) (..FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (. Važnije promene Incotermsa 2000.. 2) Incoterms-termini "F" skupa.. u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990.. OSIGURANJE FREIGHT (.FRANKO BROD 4. 3) Incoterms-termini "C" skupa.. PREVOZ NIJE 3......named ANDof shipment) CFR . a nije ni potrebno.imenovana luka utovara/otpreme) .imenovana luka 11.).ISPORUČENO DEQ . a to isto vredi i za nazive skraćenica svih 13 Incoterms-termina..CARRIAGE PAID TO odredišta/istovara) 7. može govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa..named port (.15...ISPORUČENO OCARINJENO destination) (.-VOZARINA I DAF .named place) (..imenovano mesto 13.named place of CPT .named port of (.TROŠAK I VOZARINA 5.1.COST port FREIGHT C ..... (..EX WORKS EXW .ISPORUČENO SHIP FRANKO BROD (.imenovano mesto DDP .DELIVERED AT DAF ISPORUČENO 9. PLAĆEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000.. E POLAZIŠTE F .. u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990. pravila Incoterms-termina 2000..

1. izvoznici) ni kupci (tj. NAZIVI – SKRAĆENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EX SHIP DES DES DEQ DAF DDU DDP EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP Budući da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj. FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953.. kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno određeno da se smatra da je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke robe. Tabela 2: Incoterms termini . imenovano mesto) je jedini termin skupa "E". koja je inače predmet kupoprodaje. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976.4. prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i troškove utovara. Isto tako. odnosno izmena 1936.. EX WORKS FOR/FOT FREE... EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980. 2000. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta. Međutim. FRANKO FABRIKA. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967. Incoterms termini skupa "E" Incoterms termin EXW (tj.15.).. prirodi robe. najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne događaju samo drugima: sve su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima! 191 . EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990.1.po godinama donošenja..

F. Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. izvozno ocarinjenu. svakom od tih termina biće posvećena dužna pažnja: • Incoterms termin FCA (tj. zapravo. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. • Incoterms termin FOB (tj. poželjno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) pošto su sve pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima.. To je obrnuti slučaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. odredišno mesto). Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4). znači da kupci od tog trenutka (tj. morem.. prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom troškova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz železnicom... zapravo. rečnim putem.I. To. To. Najvažnija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe. Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu. Ni u važećem terminu FOB nije eksplicitno rešen problem troškova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.)..2. FAS i FOB. Pošto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj." uslova (tj. Ako međutim. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. odnosno primena "f. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporuče robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. U takvim slučajevima 192 . od trenutka kada je roba prešla ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme).. Važeća pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta itd. FRANKO UZ BOK BRODA . "FOB utovareno i dobro smešteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6).I. imenovana luka utovara/otpreme).O.. prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto. drumom. odnosno čarterskoj plovidbi. odnosno konvencionalnim. ugovorne strane žele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2). F. i predao prevozniku kojeg je odredio kupac. FRANKO PREVOZNIK .O. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve pošiljke u transporti izložene nepredvidivim opasnostima. znači da kupci moraju snositi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke robe (tj.T. Incoterms termini iz skupa "F" Kako skup "F" čine tri termina i to: FCA. Zato se često u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl.15..o.imenovana luka utovara/otpreme). preuzimanjem robe (pravilo B-4).. vazduhom. prodavac je odgovoran za utovar..1. Isto tako. F. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. Budući da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj.O. izvoznici) niti kupci (tj.i. U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije određeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporučio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac. izvoznici) ni kupci (tj. trenutka isporuke robe) snose sve troškove i rizike od gubitka i oštećenja robe. • Incoterms termin FAS (tj. FRANKO BROD . Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca. osobina robe. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.4. osobina robe.). primenjuju izrazi "FOB utovareno".).I. kombinovanim ili multimodalnim transportom.S. Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme.

Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C".  Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobičajene (opravdane) troškove manipulisanja i transporta robe uobičajenim putem i na uobičajen način do dogovorenoga mesta.potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca. "FOB pogon". Naime. zapravo.4. Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti terminima iz skupa "C". Suština termina iz skupa "C". mora biti jasno i precizno navedeno mesto u državi odredišta do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne troškove. odnosno mestu otpreme ili luci utovara. međutim. izvozniku) nakon prezentacije nadležnoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju 193 . Osim toga.3. naročito kada se prodavcima dodeljuju veće obaveze od spomenute "kritične" tačke za podelu rizika. slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom slučaju ugovorno rešavati prodavci i kupci. pri čemu zanemaruju pravo i pravno značenje skraćenice Free On Board (franko brod). u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogrešno koriste termin FOB u označavanju tačke isporuke. CPT i CIP. Incoterms termini iz skupa "C" Budući da skup "C" čine termini CFR. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. To. znači da u kupoprodajnom ugovoru. na primer: "FOB fabrika". složenosti procesa manipulisanja i prevoza. kao ugovora o otpremi robe.). prema kojima prodavac snosi sve troškove i rizike dok roba stvarno ne dođe u dogovoreno mesto. Problem plaćanja troškova utovara.1. kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi. prema kojima prodavac izvršava svoje obaveze o isporuci robe u državi iz koje se vrši odprema.  Pošto je podela troškova između prodavaca i kupaca utvrđena u mestu države odredišta. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. na primer:  Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". termini skupa "C" se često pogrešno smatraju kao ugovori o prispeću. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne mogu unapred predvideti. naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F". Rizik od gubitka ili oštećenja robe. 15. prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobičajenim uslovima i o svom trošku. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome što sadrže dve "kritične" tačke: ‡ prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac dužan organizovati prevoz i snositi sve troškove ugovora o prevozu robe i ‡ druga koja ukazuje na mesto gde se vrši podelu rizika između prodavca i kupca. suština termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i troškova nakon što je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobičajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. specifična je i zbog uobičajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. Mora se. potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnja: Pre nego što se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa. CIF. potrebno je imati u vidu nekoliko važnijih specifičnosti koje su zajedničke za sve Incoterms-termine skupa "C". osobina robe. kao i dodatne troškove koji nastaju posle odgovarajuće isporuke robe za prevoz. nakon odgovarajućeg termina iz ovog skupa. izvoznici) niti kupci (tj. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da će protivvrednost prodate robe biti plaćena prodavcu (tj. snosi kupac. Budući da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj. "FOB franko fabrika prodavca".

osim ako prevoz ne kasni zbog nepredviđenih događaja. FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport.  Često se događa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe žele pojasniti do koje visine troškova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu. da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15. juna 2007. prema terminima CFR i CIF. rat. oktobra 2002.. nakon odpreme ili se plaća na odredištu (kada vozarinu plaća primalac u luci istovara). COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr. orginalne brodske teretnice."). štrajk ili sl. naime da rizik prelazi na pošiljku: to. uključujući i troškove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo. uključujući u te troškove i troškove istovara. tada svaki dodatni trošak.  U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C". uključivo i troškove utovara robe na brod. Budući da su takvi troškovi obično pokriveni vozarinom.isporuku dotične pošiljke (npr. Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te troškove i odrede njihovu visinu. mogao bi se takav dogovor pogrešno protumačiti i interpretirati na različite načine. jasno je određeno koje troškove plaća prodavac (na primer: sve troškove vezane za robu do trenutka njezine isporuke.). oktobra 2007. Budući da će rizik od gubitka ili oštećenja na robi tada. Međutim. preporučuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraćenice. afloat) dodaje nakon trgovinskog termina. FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport. mogu nastati teškoće u interpretaciji.) prema dokumentarnom akreditivu." Međutim.  Prodavci ne bi smeli. poreze i ostale dažbine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. poremećaje u radu. ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slično. budući da su obaveze prodavca ograničene na pribavljanje samo uobičajenoga ugovora o prevozu. a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac). U takvim slučajevima postoje dve mogućnosti: – Prva mogućnost je da se zadrži uobičajeno značenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika između prodavca i kupca.). pa se u takvim slučajevima reč na brodu (eng. preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredište pošto rizik od svakog kašnjenja za vreme prevoza snosi kupac. oktobra 2007. i gde je primenljivo troškove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dažbine. kako bi izbegao neočekivane zastoje (led. dodatni troškovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca. a u tom slučaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeću. 194 . Sasvim je razumljivo da će prodavac snositi troškove ugovora o prevozu robe bez obzira plaća li se vozarina unapred. koji iz toga proizlazi. Međutim. Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme. U ostalim slučajevima reč "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. međutim. zakrčenost. ugovor o prodaji vrlo često određuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe". originalnog brodskog tovarnog lista. ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10. prodavac mora snositi sve te troškove. vozarinu i sve ostale troškove nastale prema pravilima A-3. preći sa prodavca na kupca.  U međunarodnoj robnoj razmeni događa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem. bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i troškove nakon naplate isporučene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvršene otpreme te robe. bez promene osnovne misije termina iz skupa "C". Naime. premiju osiguranja kod termina CIF i CIP. kada se roba prevozi prema linijskim uslovima. MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport. osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaćene važećim pravnim aktima ili trgovačkim običajima. ide na teret kupca. MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport. COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport. ili alternativno.  Ako je uobičajeno pribaviti više ugovora o prevozu robe koji uključuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredišta.. stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stići u Kobe do 15.

i zbog toga se minimalno pokriće prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac može. odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju pošiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono što je navedeno" (eng. koji opet istu robu može preprodati. Saglasno tome. preporučuje se dosledno korišćenje ispravnog termina: CFR.ako to okolnosti nalažu. zavisno od prirode robe. Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. prenosiva teretnica. Ugovornim strankama se savetuje da primene važeći pravni akt i bilo koje rešenje koje može iz toga uslediti. prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravačima dobrog ugleda.  Izvoznici i uvoznici često u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF.zapravo. rečna teretnica. treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleški za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji. Institute Cargo Clauses): ‡ "najviše pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A".imenovana luka odredišta/istovara)". neprenosivi brodski teretni list.. željeznički tovarni list. Ali. kao ekvivalentne za termin CFR. U slučaju dileme. tumačenje termina CFR i CIF sa dodatkom reči "na brodu" zavisi će od važećeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji. drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu . u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva. gde je u čl.. a što je regulisano pravilima A-3. zračni tovarni list.. navedeno ". u kontenerskom transportu. obično će prevoznik. prevoznik ne proverava sadržaj kontenera. treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobičajeni" dokaz. nije moguće unapred znati visinu pokrića osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce.  Samo CIF i CIP termini sadrže pravila o osiguranju.FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Pošto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac može već u putu prodati robu drugom kupcu. on se smatra "nečistim" i banke ih neće prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima. znači da kupac preuzima posledice događaja koji su se već dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu.  Međutim. a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica. – Druga mogućnost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen. Transportni dokument mora biti "čist". Prema tim terminima prodavac je obavezan izvršiti osiguranje u korist kupca. Naime. Prema pravnim pravilima i načelima koji su najčešće u upotrebi. a to nije otkrio kupcu". Pošto interpretacija neprimerenih termina može implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe. vidova transporta i 195 . Ako se takve klauzule ili beleške pojave u dokumentu.). Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukčije ugovoreno. Prema terminima CPT i CIP to je "uobičajeni transportni dokument" (npr. što znači da ne sme sadržati klauzule ili beleške koje izričito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalaže. prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne načine provere tačnosti informacije i ako to ne učini smatra se odgovornim primaocu. stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji određene robe.kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oštećena. C+F. kao jedine svetski prihvaćene standardne skraćenice za termin "Trošak i vozarina (. 68. neprenosivi brodski tovarni list i rečna teretnica. said to be) u dokumentu.. osim ako prevoznik sam nije zadužen za punjenje kontenera. ‡ "srednje pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i ‡ "minimalno pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C". Prva je mogućnost praktičnija jer je obično nemoguće odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza. Međutim... postoje izuzeci od ovog pravila "..  Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci". kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu".

Prema važećem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Misija važećih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa. prodavci su dužni obaviti izvozno carinjenje robe. osobina robe. Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP. TROŠAK. imenovana luka odredišta/istovara). u određenim situacijama kupac može zahtevati i šire pokriće nego što je to omogućeno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata.. nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. za razliku od termina CIF. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda.. U tom slučaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. prodavci i kupci moraju obratiti posebnu pažnja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli troškova (pravila A-6 i B-6).). Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). izvoznici) niti kupci (tj. Osim toga. imenovana luka odredišta/istovara). Budući da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj. sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika. I misija važećih pravila Incoterms termina CIF.. izvršiti i dodatno osiguranje. prodavci i kupci treba da u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definišu i ugovore međusobne obaveze vezano za: ‡ uslove prevoza robe (f. Međutim. bilo bi primereno prihvatiti veće pokriće prema terminu CIP nego minimalno pokriće prema CIF terminu. Nakon tako isporučene robe svi dodatni troškovi i rizik od oštećenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograničavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokriće. Međutim. Pri tom treba imati na umu i činjenicu da je minimalno pokriće koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloženi rizicima od krađe ili nepravilnog rukovanja. VOZARINA I OSIGURANJE .i. platio pomorsku vozarinu do luke odredišta/istovara. Međutim. štrajka kao i drugih rizika).o. slično pravilima termina CFR. preporučuje se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se moguće štetne posledice ne mogu unapred predvideti. • Incoterms termin CIF (tj. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. ali oni moraju snositi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara. Takođe. želi dodatno pokriće (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov račun izvrši traženo dodatno osiguranje ili odgovarajuće alternativno osiguranje. sva pravila termina CIF su sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima. sva pravila tog termina koja određuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadržajno i terminološki tako da su potpuno razumljiva za prosečno obrazovane i osposobljene operativne menadžere i specijalizovane stručnjake koji su aktivno uključeni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. Isto tako i sam kupac može osigurati robu do željenog nivoa osiguranja. Kako se termin CIP. uslovi ili linijski uslovi). platio sve troškove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara. platio utovar robe na brod u luci utovara. • Incoterms termin CFR (tj. Međutim. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme.drugih okolnosti kojima pošiljka može biti izložena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija. nemira. TROŠAK I VOZARINA . I sasvim na kraju. a snosio i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada je ona prešla ogradu broda u luci utovara. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. 196 ..

15. ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slična važećoj verziji termina CIF. • Incoterms termin CIP (tj. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). te da specificiraju sve važnije vrste manipulacija i troškova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. Po svojim osnovnim pravilima. Kupac snosi sve troškove i rizike koji nastaju nakon što je roba tako isporučena. a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i dažbine tranzita robe preko nekih država i sl.4. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.. došlo je do proširenja i poboljšanja sadržaja.). prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta (on može odabrati mesto isporuke na imenovanom odredištu koje mu najbolje odgovara). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. ali snose određene rizike koji zavise od različitih uticajnih faktora (npr. Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa.4. Incoterms termini iz skupa "D" Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF. Budući da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj. imenovano mesto odredišta). DDU i DDP. vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravačima te plaćaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokrićem rizika. Međutim. preuzimanja robe (B-4). VOZARINA PLAĆENA DO .. Naime. ‡ • Incoterms termin CPT (tj.). a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri zaključivanju ugovora o osiguranju robe). vreme isporuke robe. Naime. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o međusobnoj podeli troškova (A-6 i B-6).uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i ‡ instrumente plaćanja protivvrednosti isporučene robe (kada se takvo plaćanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotične robe (npr. Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4). prema važećem terminu CPT. U pravilima važećeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca pri isporuci robe. osobina robe. plaćanju troškova prevoza i prelasku rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa. karakteristike važećeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe.1. vreme isporuke robe. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su moguće štetne posledice. imenovano mesto odredišta). prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). Međutim.). DEQ. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. a sva pravila termina CIP su takođe sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima.. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. u narednom izlaganju za svakog od njih biće navedene važnije promene pravila Incotermsa 197 . VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . složenosti procesa manipulisanja i prevoza. DES. izvoznici) niti kupci (tj. do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu). isporučuju robu prevoznicima koje su sami izabrali. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl.. a plaćaju troškove utovara robe na vozila.

imenovano mesto). sva pravila važećega Incoterms termina DES su sadržajno i terminološki inovirana saglasno promenama na savremenom tržištu. troškova.. na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci..). 198 . Odnosno. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. uvozno neocarinjenu. odredišne luke) i istovarom robe na obalu. Pošto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. može se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca uopšteno. prema važećem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu. kao i da regulišu i druga važna pitanja. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5). neistovarenu. uvozno neocarinjenu. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Pri tom prodavci snose sve troškove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara. Naime. sva pravila važećega Incoterms termina DAF su terminološki i sadržajno inovirana odnosno usklađena sa aktuelnim stanjem na tržištu. Imajući u vidu da. osobina robe. I u pravilima važećeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. ni prodavci (tj. imenovana luka odredišta/istovara). To posebno važi za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4). carine. izvozno ocarinjenu. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Naime. na podelu troškova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8). • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti.. ali bez troškova istovara isporučene robe u toj luci. rizika i carinjenja robe. pravila sada važećega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije između prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke. smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. Mnogo jasnije i određenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa. osobina robe. Slično konstatacijama navedenim uz prethodne važeće Incoterms termine. ali neocarinjenu za uvoz. troškova.. snošenje rizika i troškova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budući da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990. na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici. u odredišnoj/istovarnoj luci.. potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na određenoj granici. poreze i druge uvozne dažbine.). prema Incoterms terminu DAF.: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . Pri tom. izvoznici) niti kupci (tj. ali pre carinske linije susedne države. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. prodavci snose sve troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj.. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. (npr. a posebno u pogledu isporuke. preporučljivo je da se pitanje osiguranja svake pošiljke reši dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice u transportu moguće.2000. na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A6 i B-6). imenovana luka odredišta/istovara). Isto tako. Osim toga. Iako su pravila važećega termina DAF jasno formulisana. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . složenosti procesa manipulisanja i prevoza. prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima. rizika i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina.

geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i td. sada je mnogo jasnije i određenije definisan odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . sva pravila važećega Incoterms termina DDP su sadržajno i terminološki inovirana i usaglašena sa nastalim promenama na savremenom tržištu. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.. U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe. troškova i prelaza rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990. da izričito odrede tzv. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke bude rešeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. gde je to primenjivo. te vreme isporuke robe.. 199 . To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). Prodavci snose troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredišta.. da specificiraju vrste i iznose troškova koji se plaćaju prilikom uvoza te da izričito odrede tzv.). sva su pravila važećega Incoterms termina DEQ sadržajno i terminološki inovirana i usklađena sa promenama na savremenom tržištu. plaćanja troškova i prelaska rizika. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. osobina robe.Osim toga. uključujući. Prema važećem terminu DDU prodavci isporučuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta. stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odredištu. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. Prema važećem terminu DDP smatra se da je prodavac isporučio traženu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu. neistovarenu sa prevoznoga sredstva. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. i "dažbine" za uvoz robe u državu u kojoj se nalazi odredište. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr.). Pri tom. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe.).). Osim toga.). preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice po robu u transportu verovatna realnost. prodavac snosi sve troškove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta. imenovano mesto odredišta). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. To posebno važi za pravila koja se odnose na definisanje statusa i položaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). Osim toga. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. osobina robe. osobina robe. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A-6 i B-6).. sva pravila važećega Incoterms termina DDU su sadržajno i terminološki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom tištu. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tačno definišu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredišta. neophodno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oštećenja a time i štetne posledice za robu u realizaciji transporta moguće. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. imenovano mesto odredišta). Iako je misija važećih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990.

znatnim delom u Aziji. Kako je.F. osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije (eng. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna. sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td. Meksiku i Centralnoj Americi. njihova upotreba dobrovoljna.) iz 1941.D.T. ne samo teorijski poznavati. godine nisu menjale i prilagođavale spoljnotrgovinskom.A. špeditere. zapravo.T. Saglasno tome naši i europski menadžeri i stručnjaci koji su direktno ili indirektno uključeni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina. prevoznike. uvoznike) nego i za druge aktivne učesnike spoljnotrgovinskog i saobraćajno-transportnog sistema (npr.T. sklopljenog sa inostranim partnerom. Jer. 200 . zastarelim i preporučila njihovu suspenziju. ekonomske i tehničkotehnološke efekte i posledice.D.).F. međutim. Revised American Foreigen Trade Definition R. Trgovinska komora SAD proglasila R. transportnom.) kao i pojedine institucije (carinu. Naime. a da ne sadrži konkretan Incoterms termin kojim se regulišu odgovarajuća pitanja između ugovornih partnera. robne terminale. To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije od 1941. odnosno definiciju. veterinarske. svaki termin i definicija ima svoje specifičnosti koje treba.A. Australiji. morske luke. ali ne i u SAD i Južnoj Americi. znači da je Incoterms potisnuo u drugi plan Američke spoljnotrgovinske definicije i na području SAD. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985. što u praksi upravo i čine američki izvoznici i uvoznici.15. sve pravne. nego i u praksi adekvatno primenjivati. rečna pristaništa. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajućih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi. iako se R.4. robnotransportne centre i td. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici će nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Američkih spoljnotrgovinskih definicija. godine.D. prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u uređivanju međusobnih odnosa. i to ne samo za prodavce (tj. Africi. još uvek koristi u SAD. To. deviznom.2.A. izvoznike) i kupce (tj. To znači da menadžeri i stručnjaci koji primenjuju Incoterms termine i Američke spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora. ali i pravila Američkih spoljnotrgovinskih definicija.F. elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tržištu.

. E-termin: – EXW – FRANKO FABRIKA (. ali bez preuzimanja rizika gubitka ili štete na robi ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon isporuke.dogovoreno mesto odredišta).: EXW.TROŠAK. C-termini: – CFR ...ISPORUČENO FRANKO BROD (....FRANKO UZ BOK BRODA (.dogovorena luka odredišta/istovara)..dogovoreno mesto odredišta). podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila.dogovoreno mesto odredišta) i – DDP . – DEQ . CPT. DDU i DDP (slika 3). svi Incoterms termini 2000.dogovorena luka odredišta/istovara).dogovoreno mesto). DES.VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENO DO (.dogovorena luka odredišta/istovara). (npr. Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000.dogovorena luka utovara/otpreme)... – CIF . 2.. – FAS . obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odražava" obavezu kupca prema pravilu B-5).dogovorena luka utovara/otpreme) i – FOB . U nastavku se na sistematski način vrši uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000.4. italijanskom.dogovoreno mesto). Nadalje. odnosno imenovanog mesta... 201 . 4.ISPORUČENO NEOCARINJENO (.. Prema tim terminima prodavac snosi sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe. Prema tim terminima prodavac je dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe. CIP.3. FAS. imenovane luke odredišta ili imenovanog mesta odredišta.. 3..ISPORUČENO OCARINJENO (. pri čemu je osnovni prevoz plaćen.15. Prema tim terminima prodavac je dužan isporučiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E..ISPORUČENO GRANICA (... i to: 1. F-termini: – FCA . F.FRANKO BROD (.. francuskom. FCA. C i D Da bi se što jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000. DAF. dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru.. nemačkom.dogovorena luka odredišta/ istovara).FRANKO PREVOZNIK (. slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3). – DDU .. DEQ.VOZARINA PLAĆENA DO (. D-termini: – DAF . odnosno otpreme..TROŠAK I VOZARINA (. svrstani su i prezentirani u četiri osnovna skupa. FOB. OSIGURANJE I VOZARINA (. CIF. na engleskom. gde svako pravilo prodavca "odražava" položaj kupca u odnosu na isti predmet. pri čemu osnovni prevoz nije plaćen.ISPORUČENO FRANKO OBALA (.dogovoreno mesto odredišta) i – CIP . – DES . utovara.... CFR. – CPT ..

zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima riječ "uobičajeno" općenito ima prednost pred riječi "razumno". U prvom slučaju. termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuđenu isporuku robe. moguće je utvrditi što osobe u trgovini uobičajeno čine i ta će praksa tada biti smjernica. U nastavku se navode najvažniji izrazi (tj. "Isporuka". kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: međutim. U nekim slučajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva različita značenja. on će protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu pruža ugovor o kupoprodaji i druga važeća pravna akta. • Dažbine. Tako će se trgovci suočiti sa ovim problemom u slučaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. izraz "službene dažbine koje se plaćaju prilikom izvoza i uvoza robe" korišćen je u DDP-A6. U Incotermsu 2000.4. Kada se u tom smislu kaže da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znači da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. učinjen je pokušaj ujednačavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. reč "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina. upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Kad god je moguće Incoterms 2000. teško je precizno odrediti što riječ "uobičajeno" znači. npr. izraz "pošiljalac" znači istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz. Na taj način izbegnuta je upotreba različitih izraza koji imaju isto značenje. nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina. U nekim okolnostima bit će nužno odlučiti što je "razumno".: "Pošiljalac".4. Poslednja obaveza je važna kako bi se izbegli nepotrebni troškovi za skladištenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000. U tom slučaju riječ "uobičajeno" je korisnija od riječi "razumno" što zahtijeva određivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na teži princip dobre vjere i pravednosti. Važno je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva različita značenja u Incoterms terminima. koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke koja je određena klauzulama A-4 Incotermsa. ta dva "pošiljaoca" mogu biti dve različite osobe. u CFR i CIF ugovorima. međutim u mnogim slučajevima. tj. Naravno. Primera radi. i drugo. • Uobičajen. ili alternativno.. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000. kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne učini. koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na određenom mestu. Stoga npr. U Incotermsu 2000. ako kupac po prijemu robe na odredištu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji. jer je ta reč stvarala dilemu da li je 202 . npr. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe. godine. da je kupac obavezan prihvatiti ponuđenu robu. važno je definisati šta se smatra "dažbinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe.15. Kada se koristi u poslednjem smislu. Međutim. ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju međunarodni špediteri. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8. on je dužan platiti štetu prodavcu. U Incotermsu 1990. Umesto izraza "pošiljalac" u praksi se često koristi pojam "krcatelj" koji ima isto značenje. Taj izraz ima isto značenje kao i pojam "predati robu" koji je korišćen u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. kupac bi mogao platiti ležarinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. a kupac mora ugovoriti prevoznika. u DDP-A6 reč "službeno" je izbrisana. Dakle. obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. godine. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe. prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku. koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom. kada je to bilo moguće. zbog toga što nema odgovarajuće zamene. A-3). U drugom. Takođe. Reč "uobičajen" pojavljuje se u nekoliko termina.

prostorije. koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) . tačke. Suvišno je reći da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina. izvršenje te obaveze može prouzrokovati određene troškove koji se plaćaju carinskim posrednicima i špediterima. Na primer. DES i DEQ-korišćeni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredišta" ili "luka istovara". • Kontrola. FOB. • Luke. "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES). kako bi se roba isporučila u određeno područje npr. Isto tako. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaračunavaju u vezi sa uvozom nije uključena u te dažbine. CFR. prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu. npr. CIF. • Nema obaveze.ambalaža obeležavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. odnosno pošiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. npr. U ugovorima o kupoprodaji često nedostaju takve informacije i Incoterms stoga određuje da. kupac nije dužan da prodavcu pribavi takav ugovor. mesta. ustvari. Stoga su reči "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. • Brod. U svim ostalim slučajevima korišćena je reč "mesto". pošto se takav pregled uobičajeno traži kada kupac ili nadležne vlasti izvozne ili uvozne države žele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili službenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego što je roba otpremljena. prema A-3 navedenog termina. u Incotermsu se koriste različiti izrazi. "Dažbine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema važećim uredbama o uvozu. Takođe je potrebno navesti "tačku" u luci ili mestu. to ne znači da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. čime je prodavac oslobođen obaveze pribavljanja pokrića osiguranja u skladu sa A-4. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. bolje je koristiti prvo spomenutu reč u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadržati drugu reč za poseban slučaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke". pregled. U terminima koji se koriste isključivo za prevoz robe morem .A4).dažbina "službena" ili ne. u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu. Kada je tačka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca. kao što su pristojbe za skladištenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. grad. plovilo. Što se tiče mesta na koje robu treba isporučiti. U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola . prodavac može odabrati tačku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr. Iako su reči "kontrola" i "pregled" sinonimi. reč "brod" treba koristiti u tom smislu.kao što je FAS. u vezi sa osiguranjem. ukoliko nije dogovorena određena tačka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloživih tačaka. U terminima koji se koriste za prevoz robe morem. reči "nema obaveze" pojavi će se kod obe stranke. Ako. iako se koristi CFR. ali takođe. Takođe. i gde se unutar tog područja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. npr. izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi. budući da je ta informacija potrebna prodavcu. U oba slučaja važno je naglasiti da čak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju određenoga zadatka. određuje pozicija kupca. Međutim. FCA. 203 . ako stranke nemaju međusobne obaveze. naći će se reči "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) čime se. To brisanje nije bitno promenilo značenje ovog pojma.

troškovi pomorskog transporta troškovi u luci prijema troškovi otpreme do krajnje destinacije troškovi uvoznog carinjenja i taksi EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FCA imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FAS imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac FOB imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac CFR imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CIF imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CPT imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac CIP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DES imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac DEQ imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DDU imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac DDP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Prodavac Kupac Prodavac Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 .INCOTERMS i usluge Skladište na mestu utovara (polaska) troškovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport lučki tro{kovi u luci otpreme špediterski troškovi utovar na sredstvo pomorskog tr.

osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t) RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca vozarina pla} ena do .. RI Z I CI I TRO[ K OVI CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP vozarina i osigur anj e pla} eni do . RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t) ispor u~ena gr anica RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici...{pediter ) F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar) EX W FCA FAS FOB CFR CI F F-co pr evoznik RI Z I CI I TRO[ K OVI F-co uz bok br oda RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a) F-co na brod RI Z I CI I TRO[ K OVI cena sa vozarinom RI Z I CI I TRO[ K OVI cena. f-co obala RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i neocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i ocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu) 205 Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca .PRODAVAC kej ili maona ogr ada br oda gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te K UPAC magacin pr eduze} a magacin pr eduze} a pr evoznik (or ganizator pr evoza . ako je potr ebno ili kor i{} eno) ispor u~eno f-co brod RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~..

Taj uslov posebno je važan u EXW-terminu. 2) Incoterms termini skupa "F". Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca Rizik od gubitka ili oštećenja robe i obaveze snošenja troškova.trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i. na što je moguće detaljniji način. Oni tada stvaraju međusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u budućim poslovima na isti način na koji su radili ranije.4. u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno mišljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina. odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u određenim poslovnim situacijama trebali imati na umu.4. Uslov za taj prerani prelaz rizika i troškova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je određeno u odredbama. tačan način na koji je roba isporučena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na različite morske luke. ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika . koji se odnose na robu. moguće je za svaki Incoterms termin 2000.3 iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980. budući da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu. 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D". Pošto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i troškova. kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredište ("D" termini). FCA-A4). zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj. posebno u trgovini robom. Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na način uobičajen u toj luci") nije se mogla izbeći referenca na ono što je uobičajeno u trgovini. izvoznika) ili kupca (tj. navode se važniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E". U posebnim slučajevima.7. učinjeni su daljnji napori u pojedinim specifičnim slučajevima (vidi npr. Saglasno tome. Svakako bi bilo poželjno kada bi Incoterms. vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe. ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos..4. specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe.15. Upoređeno sa Incotermsom iz 1990. kad god je Incoterms 2000.kao što je uobičajeno u prodaji robe . 206 . uvoznika). Međutim. uključen u taj ugovor. predložiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta.). Obaveze prodavca prilikom isporuke robe Analizom pravila prikazanih u Incotermsu može se konstatovati da je isti usresređen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima. prodavac može robu poslati kao rasuti teret. prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporučio traženu robu kupcu. Razlog tome je da.6. ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) što bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporuči robu. Precizna podela funkcija i troškova. 15. normalno. troškova i rizika koji iz toga proizlaze. treba izvršiti raspodelu funkcija. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina Iako svaki menadžer i stručnjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000. Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama. svi termini određuju da se prelasci rizika i troškova mogu dogoditi i pre isporuke.5. međutim. bez identifikacije konkretnih količina za pojedine kupce i u tom slučaju prelaz rizika i troškova ne ostvaruje se pre nego što je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa članom 69. stavljena na stranu za njega (prisvajanje). 15.

15. a posebno oni iz udaljenih država od države prodavca (npr. uvoznike) nego za prodavce (tj. Incoterms termini skupa "F" Kako Incoterms termine skupa "F" čine termini FCA. navešćemo nekoliko saveta. jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne.7. – Prodavci koji žele prodati robu u svojim prostorijama isporučuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima. Međutim. izvoznicima) i kupcima (tj. Tada prodavci imaju minimalne obaveze. izvoznike). nemaju ambicija da prodaju logističke usluge i sl. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni. kupac iz Norveške kupuje robu u Beogradu).4. FAS i FOB. izvršava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. odnosno preporuka prodavcima (tj. u kombinovanom i multimodalnom transportu. Prodavci koji ne žele. • • • • • 15. svakom od ovih termina posvećuje se primerena pažnja: • Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK . ne mogu ili ne znaju prodati ništa više nego samo svoju robu (npr. fabrici. prodavci isporučuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju 207 ..2. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe. imenovano mesto). npr.. kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lakše snaći u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca. koji će im zasigurno u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. U tom su slučaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. taj se termin može ugovarati i u slučajevima kada se roba transportuje sa više različitih vidova transporta.7. Kupci. trebalo bi da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i načina prevoza robe...1. Možda se kupci iz susednih država (npr. izvan prostorija prodavaca. On. Incoterms termin skupa "E" Pošto skup Incoterms termina "E" čini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA . Ovo zato što kupci mogu na najbolji način organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima. salonu). uz uslov da proces transporta počinje sa kopnenim prevoznim sredstvima. Pošto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. – Ako je imenovano mesto negde drugde. Pri tom mogu maksimalno doći do izražaja sve kreativne kupčeve poslovne sposobnosti. uvoznicima) koji se eventualno odluče za ugovaranje ovog termina: • Incoterms termin EXW je uopšteno povoljniji za kupce (tj. skladištu.4. koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva. imenovano mesto). Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin. naime. preporučuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW.

– –

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Pošto je imenovano mesto i određena tačka u tom mestu bitna za uređivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporučuje im se da u svakom konkretnom slučaju vrlo precizno ugovore mesto (i tačku) isporuke robe, a pri čemu trebaju voditi računa o prirodi i količini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvođača do potrošača organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke dogovorno reše ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe. Preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. železnicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: ‡ Suptilnijim preporučivanjem pravila Incoterm termina FAS može se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci određuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. Što ta pogodnost za kupce znači? Znači da kupci mogu angažovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se može postaviti i drugo pitanje: A što je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada im je roba isporučena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Međutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer će oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. ‡ I za prodavce Incoterms termin FAS može biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. ‡ Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i tačku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. ‡ Što se tiče osiguranja robe, preporučuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ‡ Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ‡ Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u slučajevima kada se roba transportuje pomorskim ili rečnim brodovima. To, međutim, ne znači da se taj termin ne može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: ‡ Slično Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u činjenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vrše osiguranje robe od trenutka kada im je isporučena (tj. od trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredišta (a ono može biti i kod krajnjeg potrošača). Pri tom kupci mogu angažоvati nacionalne brodare i nacionalne osiguravače, i tako štititi nacionalne interese. – Incoterms termin FOB može biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. – Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i tačku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. – I prodavcima i kupcima se preporučuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na troškove ili na troškove i rizik zajedno. – Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode računa ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i učvršćivanja tereta u brodskim skladištima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili učvršćivanju većih i težih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se vežu užadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako troškovi vezivanja i učvršćivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, užad, sajle, podmetači i sl.) ne spadaju u redovite troškove utovara i slaganja tereta u brodskim skladištima, a često mogu biti i prilično visoki, preporučuje se prodavcima i kupcima da takve troškove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve troškove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. – Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe – Pošto su međunarodni špediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. – Incoterms termin FOB poželjno je ugovarati u slučajevima transporta robe morskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" čine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnju: • Incoterms termin CFR (TROŠKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se može preporučiti sledeće: – Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga što prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u određenim slučajevima, veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata štite i nacionalne privredne interese. – Incoterms termin CFR može biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. – Pošto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. – Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logističke aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladištenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

 Incoterms termin CIF (TROŠAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagođava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata države prodavca. Argumenti koji podržavaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge, npr. špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokrićem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada ona pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u određenim situacijama ostvariti veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, štite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slično i drugim terminima C, može biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji ne žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaćanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem, preporučuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu pažnju. To, zapravo, znači da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju političke situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokriće određenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, štrajk i sl.). Kako su međunarodni špediteri ne samo klasični organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistički operatori (tj. organizatori ili proizvođači brojnih logističkih usluga, npr.: transportnih, špediterskih, lučkih, slagačkih i skladišnih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logističkim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvršitelja ugovorne kontrole, osiguravajućih društava, tela državne uprave i dr.), poželjno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i veštinu u realizaciji složenih procesa proizvodnje brojnih logističkih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim špediterima koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim ili rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

• Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAĆENA DO ... imenovano mesto odredišta). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledeće u vidu: – Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takođe, u slučaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u čarterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladišta, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredišta, istovar na odredišnom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvršavanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logističkih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angažovati nacionalne privredne subjekte te tako štititi interese nacionalne privrede. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poželjno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke na imenovanom mestu odredišta,
211

u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. Takvu tezu podržavaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora. izvoznici) i kupci (tj. vazduhom. izvoznici) i kupci (tj. transportno-tehnološkim. ‡ Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem. ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca. – Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. koji se međusobno isprepliću u klasišnom i multimodalnom transportu. Huckepack i bimodalna tehnologija transporta). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta. – Kako se u složenim transportnim lancima. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. u kojima se teže snalaze kako prodavci tako i kupci. odnosno konvencionalnim. preporučljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. bez obzira na stepen složenosti. rekom. uvoznici) na adekvatan način ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP. posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata.periodu isporuke robe. je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce.). od političke 212 . Pošto prodavci (tj. korisno je da o svemu konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. • Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . Da bi prodavci (tj. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država i sl. zavisno od osobina robe. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. može biti pogodan i za kupce. U nekim slučajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno štite i interese nacionalne privrede. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge.. kombinovanim ili multimodalnim transportom. precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno. ali je preporučljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. osiguranje robe (sa minimalnim pokrićem rizika). transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. prevoz robe od fabrike do dogovorene tačke na imenovanom mestu odredišta. izvozno carinjenje robe. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. kontenerizacija. transportno-organizacionim. drumom. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku. slično Incoterms terminu CIF. mogu pojaviti veoma složeni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga. te da specificiraju sve važnije vrste operacija i troškove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. potrebno je da imaju u vidu sledeće: ‡ Incoterms termin CIP. ‡ Incoterms termin CIP. osiguranje robe. a ako glavni prevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). slično drugim terminima C. imenovano mesto odredišta).: špediterske usluge. železnicom. RO-RO. – Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim.. neophodno je da prodavci i kupci. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz. utovar robe na prevozno sredstvo.

poželjno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore koji će im. troškovi istovara na mestu odredišta. detaljnijom analizom pravila koja karakterišu ovaj termin može se zaključiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer. Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti rešavanja brojnih složenih pitanja njihovih međusobnih poslovnih odnosa. Oni bi. podržane veoma složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga. troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država). 213 . drumskim.7. zapravo.4. transportno-tehnološkim. RO-RO. Prodavci (tj. koji su međusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta. imenovano mesto). prema pravilima Incoterms-termina DAF. paletizacija. uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce. DES. odnosno klasičnim. kombiniranim ili multimodalnim transportom. terminala do tačke i imenovanog odredišnog mesta na određenoj granici. najčešće realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr. kontenerizacija. – Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno rešenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim. trebali ugovoriti pokriće određenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr.: punjenje kontenera. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehničkim. bez obzira na stepen složenosti date situacije. Incoterms termini skupa "D" Kako skup "D" čine Incoterms termini DAF. DEQ. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. B i C. oni treba da u međusobnom ugovoru specificiraju sve važnije vrste osiguranja i troškova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. Institutske klauzule A. vazdušnim. špediterske usluge. – Kako se složeni transportni lanci. 15. železničkim. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. na imenovanom mestu isporuke na granici.). ‡ U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu važnost u uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca ima dogovorena tačka na imenovanom mestu odredišta pa. izvoznici) i kupci (tj. štrajk i sl. u narednom izlaganju svakom od njih biće posvećena primerena pažnja: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . izvozno carinjenje robe. npr. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. skladiša. saglasno tome.. opet. koje mogu biti. rat. poželjno je da isti pravovremeno konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke (tj. izvoznici) i kupci (tj..4. Osim toga. neistovarenu. rečnim. Ipak. ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). prodavci najčešće prodaju kupcima osim robe i brojne prateće logističke usluge. u kojima se ne može uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. DDU i DDP. utovar robe na prevozno sredstvo. transportno-organizacionim. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. Huckepack i bimodalne tehnologije).situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definišu i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta kao i vreme isporuke robe. Pošto prodavci (tj. prevoz robe od fabrike.

kontenerizacija. naročito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. odnosno: pomorskim. No. Pošto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. obala) u imenovanoj odredišnoj luci na kojoj se omogućava istovar robe sa broda uređajima (lučkom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagođenim osobinama robe. Ukoliko se pojedini prodavci (tj. poželjno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definišu i ugovore svoje obaveze u vezi sa tačkom i mestom isporuke pošiljke na imenovanoj granici (npr. kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta. koji se međusobno isprepliću u multimodalnom transportu. koje opet mogu biti podržane složenom proizvodnjom pratećih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati kako prodavci tako i kupci. u imenovanoj luci odredišta/istovara). prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu. nemaju obavezu osiguranja robe. utovar robe na brod – u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta – prevoz tereta brodom do dogovorene tačke u imenovanoj luci odredišta/istovara. imenovana luka odredišta/istovara). železničkim. RO-RO. ponuditi optimalno rešenje. Huckepack i bimodalne tehnologije). • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . vazdušnim. izvoznici) i kupci (tj. – Kako ni prodavci niti kupci. rečnim. bilo bi uputno da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. Saglasno 214 . transportnotehnološkim. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju državu). – U uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu važnost ima istovarna tačka (tj. u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. prema Incoterms terminu DAF. – Primena Incoterms termina DAF može biti optimalno rešenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe moguće ostvariti svim vidovima transporta. gat.. u svakom konkretnom slučaju. drumskim. odnosno klasičnim. transportno-ekonomskim. CPT. prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. uvozno neocarinjenu. neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih špediterima kao logističkim operatorima. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. pristanište. odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzeća država prodavaca.: špediterske usluge. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. CIP. utovar robe na kopnena prevozna sredstva. transportno-organizacijskim. transportnopravnim fenomenima i logističkim fenomenima. DDU ili čak EXW i FCA). ipak je poželjno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke. nego Incoterms termin DAF.: snošenje troškova i rizika istovara robe na granici)..– Kako pri primeni Incoterms termina DAF za uređivanje odnosa između prodavaca i kupaca posebnu važnost ima imenovana tačka i mesto na granici. slično primeni Incoterms termina CIF. Brojni argumenti potvrđuju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. Prodajom navedenih logističkih usluga. ali uz uslov da se roba isporučuje na kopnenu granicu. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES. izvozno carinjenje robe. Ovo i zbog toga što se pri realizaciji složenih transportnih lanaca.

Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. – Kako se složeni transportni lanci. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladiša u luci utovara. transportno-ekonomskim. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. poželjno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredišta/istovara. Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i mogućom složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. – Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. izvoznici) i kupci (tj. ali je to isto moguće i kombinovanim i multimodalnim transportom. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. RO-RO. transportno-tehnološkim. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje.. – U složenim transportnim lancima. utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta). po pravilu. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. prevoz tereta brodom do imenovane luke odredišta/istovara. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. – Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Da bi prodavci (tj. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DEQ je. transportno-pravnim i logističkim fenomenima. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . – Posebnu važnost pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara. izvozno carinjenje robe.. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. preporučuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredišta. 215 . Saglasno tome.: špediterske usluge. mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. Saglasno tome. u kojem se najčešće i primenjuju savremene transportne tehologije (npr.tome prodavcima i kupcima se može predložiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrđenom tačkom u luci odredišta. – Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i rečnim transportom. imenovana luka odredišta/istovara). poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. transportno-organizacionim. bez obzira na stepen složenosti situacije. koji su međusobno isprepletani u procesima proizvodnje logističkih usluga. utovar robe na kopneno prevozno sredstvo. na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara). uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. kontenerizacija. uvozno neocarinjenu.

Hucke-pack i bimodalna tehnologija). u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. transportno -ekonomskim. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit). prema ovom terminu. koji su međusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logističkih usluga. imenovano mesto odredišta)... nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredišta. Prodavci (tj. Prodavci mogu prodajom navedenih logističkih usluga ostvariti znatan dodatan profit. Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke.: špediterske usluge. uvoznici) mogu na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DDU. Saglasno tome. nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i tačka isporuke robe. na primer. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. utovar robe na brod. nego i brojne logističke usluge. kontenerizacija. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. ili drugoj osobi imenovanoj od kupca. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu). utovar robe na prevozno sredstvo. po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato što. transportno-organizacionim. ima imenovano mesto odredišta. industrijski kolosek fabrike «Zastava automobili». prema Incoterms terminu DDU. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. transportnopravnim i logističkim fenomenima. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. na bilo kojem prevoznom sredstvu. – Kako se u složenim transportnim lancima. transportnotehnološkim. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . prodavci prodaju kupcu ne samo robu. u kojima se 216 . ali se to isto može ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom. (npr. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredišta. – Odgovarajući značaj u uređivanju odnosa između prodavaca i kupaca. koja je predmet kupoprodaje. – Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno rešenje ako se prevoz realizuje pomorskim i rečnim transportom. izvoznici) i kupci (tj. Huckepack i bimodalna tehnologija). RO-RO. ako prevozni proces počinje sa pomorskom plovidbom onda i logističke usluge kao što su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. – Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. poželjno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. terminal ili skladište fabrike «Filip Kljajić» i slično. Zbog važnosti tog mesta preporučuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta.kontenerizacija. S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. izvozno carinjenje robe. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. po pravilu javljaju veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. npr. ali to ne znači da su oslobođeni rizika od gubitka i oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Tako. neistovarenu. slično terminima DES i DEQ. RO-RO. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe.

ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). poželjno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. ili drugoj osobi koju je imenovao kupac. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO .ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. utovar robe na brod. – Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata država prodavaca. odgovarajuću važnost ima i imenovano mesto odredišta. transportno-ekonomskim. kombinovanim ili multimodalnim transportom. pravnim i privrednim prilikama države kupca (tj. uvoznika). drumom. Da bi prodavci (tj. poželjno je da isti konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. Irak i Avganistan je izuzetno riskantno. stvarnim političkim. izvozno carinjenje robe. vazduhom. U pribavljanju potrebih podataka i informacija. a ako prevozni proces počinje sa pomorskim prevozom onda i druge logističke usluge kao npr. Zbog njegove važnosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredišta. – Kako Incoterms termin DDP predviđa maksimalne obaveze za prodavce. rekom. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti značajan profit. odnosno konvencionalnim. Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca. ponuditi optimalno rešenje. prema Incoterms terminu DDP prodavac isporučuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredišta. koji će im i u najsloženijim procesima proizvodnje logističkih usluga. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Slično Incoterms terminima DES. – Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. izvoznici) i kupci (tj.. transportno pravnim i logističkim fenomenima. koji se međusobno isprepliću u procesima proizvodnje logističkih usluga. preporučuje se prodavcima (tj.. ali ne zbog toga što su oslobođeni rizika od gubitka ili oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora. utovar robe na prevozno sredstvo. DEQ i DDU. na imenovanom odredišnom mestu. imenovano mesto odredišta). izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" pošto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao što su trenutno npr. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu države uvoznika. a snosi i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. tranzit i uvoz robe). nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze. u svakom konkretnom slučaju.: špediterske usluge. transportno-organizacionim. već je njima prepušteno da pitanja osiguranja robe 217 . prodavcima mogu pomoći afirmisani špediteri države uvoznika. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. na prevoznom sredstvu. – Pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP. transportnotehnološkim. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. plaćanje poreza na dodanu vrijednost). uvozno carinjenje robe. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz. neistovarenu. železnicom. poželjno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u državi uvoznici.

Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehničkim. odnosno konvencionalnim. odnosno naručilaca ili krcatelja i prevoznika. drumom. pošiljalaca. usluga. potrebno je da se isti konsultuju sa svojih špediterima kao logističkih operatorima. a kupci od trenutka kada ima je roba isporučena. 15. Zbog toga je poželjno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. Isto tako. – Incoterms termin DDP može se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. a ne pravne i ekonomske odnose između davalaca i korisnika prevoznih. uvoznika. transportno-ekonomskim. u kojem se najčešće primenjuju savremene transportne tehologije (npr. prodavaca. koja je predmet kupoprodaje. uvoznika. izvoznika. odnosno izvoznika i kupaca. mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". transportno-organizacionim. Ne ulazeći tom prilikom u naučnu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina uređuju pravne i ekonomske odnose između prodavaca i kupaca u međunarodnoj robnoj razmeni. špeditera i prevoznika moguće je odrediti upoređivanjem odnosa stranka iz ugovora o špediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvršenju prevoza). prevoznika i aktivnih učesnika u sistemu prometa. – U složenim transportnim lancima. poželjno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. Budući da prodavci (tj. INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). odnosno logističkih. železnicom.rešavaju potpuno autonomno. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" špeditera moguće je konzistentno odrediti odnose između prodavaca (tj. otpremnoga špeditera. odnosno uvoznika) koje sklapaju međunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj. Prema tome. Pošto su znanja prodavčevih i kupčevih menadžera i specijalizovanih stručnjaka veoma skromna o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. odnosno pošiljke. ne znači da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. javljaju se veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. Takve tvrdnje su pogrešne i neprihvatljive.4. vazduhom. izvoznika) i kupaca (tj. primaoca) robe. Činjenica da se u kupoprodajnim ugovorima određuju načini i uslovi prevoza robe na određenoj relaciji (od otpremnog do odredišnog mesta). koji će im. izvoznici) i kupci (tj.8. kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima. uvoznika) kao špediterovih nalogodavaca i špeditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa između izvoznika. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. rekom. prijemnog špeditera i kupca (tj. Jer. treba uočiti bitne razlike između odnosa stranaka (tj. Mesta prodavaca (tj. uvoznici) po pravilu imaju skroman 218 . INCOTERMS i ugovori o prevozu robe Vrlo često se u naučnoj i stručnoj literaturi. RO-RO. transportnotehnološkim. koji se međusobno isprepliću u složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. nije sporna tvrdnja da između odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logističkih usluga) ugovora postoji čvrsta interakcijska sprega. odnosno PRAVILA TUMAČENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. pošiljalaca) robe. kombinovanim ili multimodalnim transportom. transportnopravnim i logističkim fenomenima.: kontenerizacija. odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u međunarodnom prometu.

robnotrgovinskih i logističkih centara. ali i drugih aktivnih učesnika spoljnotrgovinskog. distibucijom. u različitim trgovačkim transakcijama i regionalnim transakcijama. sigurne i racionalne procese proizvodnje logističkih usluga u vezi sa otpremom. Naime. Međunarodni špediteri kao logistički operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost. prometnog i logističkog mega. osiguravači). tranzitom. pri kombinovanju više savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logističkim lancima. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim špediterima kao logističkim operatorima. robnodistributivnih.9. 15. sposobnostima. distribucijom. tako je u određenoj meri potrebno da stranke u međunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovačke i lučke uzance i običaje. strukturalnog kapitala. nije moguće precizno odrediti ni terminima "Incotermsa". skladištenjem svih vrsta roba. Zahvaljujući interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logističkim znanjima. veštinama. skladištari. skladištenjem. a to znači i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i međunarodnim multimodalnim transportom. špediteri kao logistički operatori raspolažu sa primerenom količinom logističkog intelektualnog kapitala (tj. na svim udaljenostima. operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona. izvoznim i uvoznim carinjenjem robe. pri kombinovanju više vrsta transporta u međunarodnom multimodalnom transportu. dopremom. i špeditera kao logističkih operatora. zahtevne i veoma složene procese proizvodnje određenih logističkih usluga (npr. procesnog kapitala i sl. kapitala klijenata. To isto važi i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa špediterima kao logističkim operatorima. svim prevoznim sredstvima. ali i drugih ugovora o proizvodnji logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. globalnog. u skladu sa dotadašnjim poslovnim običajima. ili pak opšte uslove poslovanja pomorskih luka. međunarodni špediteri kao logistički operatori će u svakom konkretnom slučaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe. Afirmisani međunarodni špediteri kao megalogistički operatori mogu prodavcima i kupcima.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta. pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. makro i mikro sistema (npr. inovacijskoga kapitala. Sinergijski efekti implementacije logističkog intelektualnog kapitala sa kojim raspolažu logistički operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasičnih organizatora transportnih procesa. jer su oni specijalisti za sve logističke aktivnosti u međunarodnome transportu i prometu. transportnim osiguranjem robe i drugim logističkim aktivnostima. prometom. Prodavci i kupci 219 . Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspešno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika. ljudskog kapitala. bez obzira na složenost procesa proizvodnje logističkih usluga. u prevozu generalnog tereta) i čartiranju (tj. Pri tome treba imati u vidu specifične. brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa između prodavaca i kupaca. u prevozu masovnoga tereta). robnotransportnih. izvršioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe.4.kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga u vezi sa transportom.: prevoznici. svim vrstama puteva. poželjno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa međunarodnim špediterima kao logističkim operatorima oko logističkih pitanja proizvodnje svih logističkih usluga bez kojih nije moguće zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema međunarodne robne razmene.) zahvaljujući kojem mogu u svakom konkretnom slučaju osigurati brze.

bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini. A-6 i B-6 pravilima važećeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoća kada se ne zahtevaju carinski postupci. na primer. kako bi unapred sprečili nesporazume. opšte uslove i poslovanje u dotičnim pomorskim lukama. neki su smatrali. snosi rizik i dodatne troškove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). ako kupci ne ostvare svoja prava. štetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (čl. smatra se da su oni prećutno prihvatili one uzance i običaje koji su im bili poznati. Osim toga. 15. INCOTERMS termini i carinjenje Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoća. zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora.4. Tako se. i tada se obično određuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definiše tačku unutar pomenutog prostora ili mesta.4. Ako to kupci ipak ne učine. npr. Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. poželjno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinačnom slučaju pravovremeno i uzajamno informišu o takvim trgovačkim i drugim uzancama i poslovnim običajima. 15. da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe. to može prodavcu dati pravo da izabere tačku koja po njegovom mišljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4). odnosno ne izvrše svoju obavezu određivanja takvog mesta ili tačke. prava i odgovornosti prema uzancama i običajima na koje su pristali. pomorska luka.11. Osim toga. Određivanje mesta isporuke U nekim situacijama nije moguće u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati tačku ili čak mesto na koje prodavac treba da isporuči robu prevozniku (Npr.imaju obaveze. ili su im morali biti poznati. Da bi se razjasnila situacija dodate su reči "ako je primenljivo" u A-2 i B-2. nesigurnost. bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odredištu. prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili tačku koja im najviše odgovara. ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o tački isporuke.). koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi primereno rešenje. u trenutku sklapanja ugovora može odrediti samo područje ili prilično veliko mesto.: referenca se može odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto. iako pogrešno.. Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti. 220 . te ako on to ne učini. Pri implementaciji trgovačkih i lučkih uzansi i običaja. običaje. 9. pojašnjeno je da ta obaveza ne uključuje samo plaćanje carine i ostalih pristojbi. Vezano za to. Poželjno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u državi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime. prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim špediterima koji dobro poznaju pravila. Stoga. Ako kupac ima obavezu da precizno definiše tačku.10. nego i plaćanje administrativnih troškova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi dužni dati nadležnim vlastima. izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. iz 1980. nejasnoće. npr. Ako nije drukčije dogovoreno. ili pak opštih uslova poslovanja pomorskih luka. pa u tom slučaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede tačku u tom području ili na tome mestu. uzanse. kao u slučaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim područjima slobodne trgovine gde više ne postoji obaveza plaćanja carine i ne postoje ograničenja u vezi sa uvozom ili izvozom. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora često nije moguće precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporuče robu. kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije države izvoza ili uvoza. pomorsku luku. onda oni snose sve rizike i dodatne troškove koji nastanu zbog njihovih propusta. Stoga. Nadalje.

vrste i uslova transporta dotične robe. drumskim. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima.. odnosno konvencionalnom. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa.. u pravilima A-9 svih Incoterms termina određeno je da su prodavci dužni robu upakovati na takav način kako to zahteva transport.2. Osim ako ugovor drugačije ne određuje..14.Incoterms 1990. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac. ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omogućilo korišćenje svih povoljnosti koje se omogućavaju prilikom izvoza robe u njegovoj državi.. odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati određeni Incoterms termin: • EXW (FRANKO FABRIKA . • FAS (FRANKO UZ BOK BRODA .12. Međutim. prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajuće pristojbe. mogu koristiti u svim vrstama. odnosno konvencionalnom. Međutim. kupac bi trebalo da sam plati troškove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. 15. što proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno).13. 15. pre-shipment inspection . odnosno granama transporta i prometa. pregled robe pre utovara).. imenovano mesto).1 i 35. imenovano mesto). a uvoznog carinjenja kupac. onda prodavac mora platiti takvu kontrolu. Incoterms termin EXW preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.4. osim u slučaju kada se koristi EXW termin. mora biti "prikladna za svaku moguću svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora.ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). je polazio od suprotnih opredeljenja što se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca). dok je EXW termin . gde roba. uključujući i ambalažu. • FCA (FRANKO PREVOZNIK . U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno određene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snošenjem troškova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete. u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane. tj. gde troškovi te kontrole ide na teret kupca.PSI. železničkim. železničkim. merenja. Incoterms termin FCA preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.. 15. osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u stručnost i procenu prodavca"). tj. a neki samo u određenoj vrsti transporta i prometa. vaganja i brojanja. Takođe.4. imenovana luka utovara/otpreme).koji karakterišu minimalne obaveze prodavca . INCOTERMS termini i kontrola robe U većini slučajeva kupcima se može preporučiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv.: pomorskim. vazdušnim i rečnim transportom.: pomorskim. ali zato u Incotermsu 2000. Incoterms termin FAS preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. ali samo ako su im činjenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa članovima 35.b Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980.. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza Pošto se pojedini Incoterms termini 2000. 221 . vazdušnim i rečnim transportom.4. drumskim. a što zavisi od osobina robe. budući da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predviđenog transporta. INCOTERMS termini i pakovanje robe U većini slučajeva stranke žele unapred znati koja je ambalaža potrebna za siguran prevoz robe do odredišta.

imenovano mesto odredišta).: pomorskom. ali uz uslov da se roba isporuči na kopnenu granicu. • CFR (TROŠAK I VOZARINA .. odnosno tehnologijama klasičnog. Incoterms termin DEQ preporučljivo je ugovarati pri klasičnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.. Incoterms termin CPT preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. • DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA ...: pomorskim.. železničkim. odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporučljivo ugovoriti. imenovano mesto odredišta).: pomorskim. vazdušnim i rečnim transportom. Incoterms termin CIP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. Incoterms termin DAF preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. • CIP (tj. • DAF (ISPORUČENO GRANICA .: pomorskim.. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. OSIGURANJE I VOZARINA .. vazdušnim i rečnim transportom.. imenovano mesto)... • DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . odnosno tehnologijama klasičnog... Incoterms termin DES preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. • CIF (TROŠAK. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. tj. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. železničkim.. imenovano mesto odredišta). železničkim.. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. poželjno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim špediterima. odnosno pri konvencionalnom. imenovana luka odredišta/istovara). imenovana luka ukrcaja/otpreme). koji će im zasigurno ponuditi optimalno rešenje. • DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . • CPT (VOZARINA PLAĆENA DO .. drumskim. kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu. drumskim. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. drumskim.. 222 . drumskim. Incoterms termin FOB preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. vazdušnim i rečnim transportom. uvoznicima) u nekim specifičnim kombinacijama transporta i prometa. Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. imenovana luka odredišta/istovara). odnosno tehnologijama klasičnog.. Incoterms termin CFR preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. tj. imenovana luka odredišta/istovara). Incoterms termin DDP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. imenovano mesto odredišta). tj. odnosno tehnologijama klasičnog. železničkom. • DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO .• FOB (FRANKO BROD . Incoterms termin CIF preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.. drumskom. Ako prodavcima (tj.: pomorskim. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. železničkim. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . vazdušnim i rečnim transportom.. vazdušnom i rečnom transportu. tj.. izvoznicima) i kupcima (tj. tj. imenovana luka odredišta/istovara).