P. 1
45889756 Spedicija FTN NS

45889756 Spedicija FTN NS

|Views: 1,445|Likes:
Published by Radmila Adamovic

More info:

Published by: Radmila Adamovic on Apr 16, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/22/2013

pdf

text

original

Sections

  • UVOD
  • 1.UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI
  • 1.1.Nastanak i razvoj špedicije
  • 1.2.Opšti pojmovi u oblasti špedicije
  • 1.2.Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća
  • 2.RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KODNASl U SVETU
  • 2.1.Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima
  • 2.2.Uloga i zadaci međunarodnog špeditera
  • 2.3.Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća
  • 2.3.Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima
  • 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI
  • 3.1.Naša regulativa
  • 3.2.Evropski i anglosaksonski sistem
  • 3.2.1.Evropski sistem
  • 3.2.2.Anglosaksonski sistem
  • 3.3.Skraćenice u trgovačkoj terminologiji
  • 3.3.1.Opšte uzanse za promet robom
  • 3.3.2.Incoterms 2000
  • 3.3.3.Ostale uzance
  • 4.PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE
  • 4.1.Uopšteno o tarifama
  • 4.1.1.Tarifska načela
  • 4.1.2.Tarifski pojmovi
  • 4.2. Prevozne tarife
  • 4.2.1.Železničke tarife
  • 4.2.2.Tarife u pomorskom transportu
  • 4.2.2.1.Tarife u linijskoj plovidbi
  • 4.2.2.2. Konferencijske tarife
  • 4.2.2.3.Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu
  • 4.2.3.Tarife u rečnom transportu
  • 4.2.4.Tarife u drumskom transportu
  • 4.2.5.Tarife u vazdušnom transportu
  • 4.2.6.Ostale tarife
  • 4.3.Špediterske tarife
  • 4.3.1.Problematika usluga i tarifa
  • 4.3.2.Tehnika špediterskih tarifa
  • 5.TARIFNI POSLOVI
  • 5.1.Akvizicija
  • 5.2.Praćenje tržišta
  • 5.3.Instradacija
  • 5.4.Informacije i ponude
  • 5.4.1.Informacije
  • 5.4.2.Ponude
  • 5.5.Sklapanje ugovora o špediciji
  • 5.6.Reklamacije
  • 5.6.1.Kontrola dokumenata
  • 5.6.2.Manje zaračunati troškovi
  • 5.6.3.Više zaračunati troškovi
  • 5.6.4.Gubitak ili oštećenje robe u transportu
  • 5.6.5.Prekoračenje roka isporuke
  • 5.6.6.Ostali zahtevi za obeštećenjem
  • 5.7.Refakcije i provizije
  • 5.7.1.Refakcije
  • 5.7.2.Provizije
  • 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU
  • 6.2. Carinska linija
  • 6.2.Carinski putevi
  • 6.3. Carinsko područje
  • 6.4. Carinski pogranični pojas
  • 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik
  • 6.5.1.Carinska obaveza
  • 6.5.2.Podložnost plaćanju carine
  • 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze
  • 6.6.Carinski obveznik
  • 6.7. Carinska roba
  • 6.7.1.Pojam i karakteristike carinske robe
  • 6.7.2.Vrste carinske robe
  • 6.7.2.1.Carinska roba i smer njenog kretanja
  • 6.7.2.2.Carinska roba i karakteristike njenog prometa
  • 6.7.2.3.Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza
  • 6.7.2.4.Carinska roba i obaveza plaćanja carine
  • 6.8.Carinska vrednost robe
  • 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe
  • 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja
  • 6.8.3. Posredničke i komisione provizije
  • 6.8.4.Troškovi pribavljanja dokumentacije
  • 6.8.5.Troškovi ambalaže
  • 6.8.6.Dažbine i prevozne takse
  • 6.9.Prijavljivanje carinske robe
  • 6.10. Carinski nadzor
  • 6.11.Smeštaj carinske robe
  • 6.11.1. Železničko - carinski magacin
  • 6.11.2. Carinsko skladište
  • 6.11.3. Carinsko smestište
  • 6.11.4.Konsignaciono skladište
  • 6.11.5.Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje
  • 6.11.6. Centralno skladište
  • 6.11.7.Slobodna carinska prodavnica
  • 6.11.8.Druge prostorije i prostori
  • 6.11.9.Slobodne i carinske zone
  • 7.POSLOVI UVOZA
  • 7.0.Dispozicija
  • 7.1.Pozicioniranje
  • 7.2.Disponiranje
  • 7.3.Osiguranje
  • 7.4.Doprema robe
  • 7.5. Aviziranje i prijem robe
  • 7.6.1. Isprave u carinskom postupku
  • 7.6.1.1.Jedinstvena carinska isprava (JCI)
  • 7.6.1.2.Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)
  • 7.6.2.Postupak carinjenje robe
  • 7.6.2.1.Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava)
  • 7.6.2.2.Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava)
  • 7.6.2.3.Pregled carinske robe
  • 7.6.2.4.Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina
  • 7.7.Otprema robe komitentu (korisniku)
  • 7.8.Zbirni transport
  • 7.9.Obračun i fakturiranje
  • 8.0.Dispozicija
  • 8.1.Pozicioniranje
  • 8.2.Osiguranje tovarnog prostora
  • 8.2.0.Otprema robe železničkim transportom
  • 8.2.1.Otprema pomorskim transportom
  • 8.2.2.Otprema robe rečnim transportom
  • 8.2.3.Otprema drumskim transportom
  • 8.2.4.Otprema ostalim prevoznim sredstvima
  • 8.3.Ispostavljanje prevoznih isprava
  • 8.3.0.Način popunjavanja
  • 8.3.1.Isprave koje ispostavlja prevoznik
  • 8.3.2.Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta
  • 8.4.Utovar/ukrcaj robe
  • 8.5.Osiguranje
  • 8.7.Aviziranje otpreme
  • 8.8. Zbirni transport
  • 8.9.1.Transportna potvrda (FCT)
  • 8.9.2.Teretnica za kombinovani prevoz (FBL)
  • 8.9.3.Skladišna potvrda (FWR)
  • 8.9.4.Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT)
  • 8.10.Obračun i fakturisanje izvršene usluge
  • 9.POSLOVI TRANZITA
  • 9.0.Ugovaranje tranzita
  • 9.1.Tranzit: kopno — more
  • 9.1.0.Dispozicija
  • 9.1.2.Otprema robe
  • 9.1.3.Zaključenje posla
  • 9.2.Tranzit more — kopno
  • 9.2.0.Dispozicija
  • 9.2.1.Prijem robe prispele brodom
  • 9.2.2.Otprema robe
  • 9.2.3.Zaključenje posla
  • 10.SAJAMSKI POSLOVI
  • 10.0.Akvizicija sajamskih poslova
  • 10.1.Prijem i smeštaj izložbenih eksponata
  • 10.2.Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma
  • 10.3.Tehnologija sajamskog posla
  • 10.4.Obračun i fakturisanješpediterske usluge
  • 11.POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE
  • 11.0.Utovar, istovar i pretovar robe
  • 11.0.0.Vrste robnih manipulacija
  • 11.0.1.Vrste mehanizacije i pribora
  • 11.0.2.Utovar železničkih vagona
  • 11.0.3.Utovar u brodove
  • 11.1. Loko-prevozi
  • 11.2.Uskladištenje robe
  • 11.2.0.Vrsta skladišta
  • 11.2.1.Principi uskladištenja
  • 11.3. Pakovanje robe
  • 11.3.0.Vrste ambalaže
  • 11.3.1.Ambalaža za prekomorskitransport
  • 11.3.2.Pakovanje robe u železničkom transportu
  • 11.4. Obeležavanje pošiljaka
  • 11.5. Savremene transportne tehnologije
  • 11.5.0.Paletizacija
  • 11.5.1.Kontejneri
  • 11.5.2.Kombinovani (integralni) transport
  • 11.6.0.Postupak sa vozilima pod režimom TIR
  • 11.6.0.0.Tehnički uslovi za vozila
  • 11.6.0.1. Opis karneta TIR
  • 11.6.0.2. Način carinske kontrole
  • 11.6.1.Postupak sa ATA-karnetom
  • 12.SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA
  • 12.0.Kontrola kvalitete i kvantitete robe
  • 12.0.0.Kontrola kvalitete
  • 12.0.1.Kontrola kvantiteta
  • 12.0.2.Preuzimanje robe
  • 12.1. Uzimanje uzoraka
  • 12.2. Praćenje transporata
  • 12.3. Doleđivanje
  • 12.4. Izdavanje garantnih pisama
  • 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije
  • 12.6. Naplata robe
  • 12.7. Poslovi lizinga
  • 12.7.1.Lizing kontenera
  • 12.7.2.Leasing prevoznih sredstava
  • 12.8. Ostali specijalni poslovi
  • 13.POMORSKO TRŽIŠTE
  • 13.0. Vrste brodova i linija
  • 13.0.0.Tipovi trgovačkih brodova
  • 13.0.1. Vrste plovidbe
  • 13.0.1.0. Slobodna plovidba
  • 13.0.1.1. Linijska plovidba
  • 13.0.2.Konferencije
  • 13.1.0.Ugovori o prevozu morem
  • 13.1.1.Booking note
  • 13.1.2.Oficirska potvrda
  • 13.1.3.Parcel-receipt
  • 13.1.4.Potvrda skladišta
  • 13.1.5.Teretnica
  • 13.1.6.Skladišnica
  • 13.1.7.Izručnica
  • 13.1.8.Manifest
  • 13.1.9.Havarijska obveznica
  • 13.1.10.Protest
  • 13.1.11.Konzularne fakture
  • 13.1.12.Cover note
  • 13.1.13.Letter of lien
  • 13.1.14.No cure — no pay
  • 13.1.15.Engleska polisa
  • 13.1.16.Vremenska tablica
  • 13.2.Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara
  • 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI
  • 14.0. Špediterski informacioni sistem
  • 14.0.0.Pojam informacionog sistema
  • 14.0.1.Tokovi informacija
  • 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema
  • 14.1.0.Hardver
  • 14.1.1. Softver
  • 14.1.2.Kadrovi
  • 14.1.3.Organizaciona forma
  • 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»
  • 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću
  • 14.2.1.Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji
  • 14.2.1.0. Hardver
  • 14.2.1.1. Softver
  • 14.2.2.Pojednostavljenje formulara iobrazaca
  • 14.2.3.Programski moduli u INTERCONT-grupaciji
  • 14.2.4. Obrada matičnih podataka
  • 14.2.5.Osnovne aktivnostina uvođenju EOP
  • 15. INCOTERMS 2000
  • 15.1.Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA
  • 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA
  • 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA
  • PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI
  • 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000
  • 15.4.1.Važnije promene Incotermsa 2000./1990
  • 15.4.1.1. Incotermsterminiskupa "E"
  • 15.4.1.2. Incotermstermini izskupa "F"
  • 15.4.1.3. Incotermstermini iz skupa "C"
  • 15.4.1.4. Incotermstermini iz skupa "D"
  • 15.4.2.Primena Incotermstermina u spoljnotrgovinskom poslovanju

SADRŽAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................

2 1.1. Nastanak i razvoj špedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opšti pojmovi u oblasti špedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera.............................................................................. 6 2.3. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća................................................................. 7 2.3. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naša regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opšte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopšteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska načela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. Železničke tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u rečnom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdušnom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. Špediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika špediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praćenje tržišta ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o špediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaračunati troškovi...............................................................................................35 5.6.3. Više zaračunati troškovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oštećenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoračenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeštećenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko područje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranični pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podložnost plaćanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaćanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posredničke i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Troškovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Troškovi ambalaže ..........................................................................................................52 6.8.6. Dažbine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smeštaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. Železničko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladište......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestište ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladište ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladište ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obračun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe železničkim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe rečnim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Način popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladišna potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obračun i fakturisanje izvršene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno — more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more — kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obračun i fakturisanje špediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar železničkih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladištenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladišta .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladištenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalaže............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaža za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u železničkom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeležavanje pošiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod režimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehnički uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Način carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praćenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleđivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRŽIŠTE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovačkih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladišta......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladišnica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izručnica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure — no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI ....................................................................169 14.0. Špediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matičnih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Važnije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Određivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

Obrađivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja. – Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i – prikaz najvažnijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraćenice koje se upotrebljavaju u radu.UVOD Sadržaj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obično obavljaju u preduzećima međunarodne špedicije. Pored napred navedenog. – Incoterms 2000. do 12. – Izvod iz Opštih uzanci za promet robom. kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. pomorskom tržištu. kao što su uvoz i izvoz. Adekvatan prostor posvećen je prevoznim i špediterskim tarifama. 1 . pri čemu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno . obrađeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita. – Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. Poslovi uvoza i izvoza obrađeni su detaljnije.instruktivnim. a delatnosti su poređane približno onim redom kako je to uobičajeno u organizacionim šemama većeg broja špediterskih preduzeća. Osim standardnih špediterskih delatnosti. kao što su: – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera. iako se svako špeditersko preduzeće ne bavi takvim poslovima. – Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije. razrađuje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzeća međunarodne špedicije. sadržaj i popis korišćene literature. dok se u poglavljima 6. priloženi su važniji akti značajni za rad špediterskih preduzeća.

Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na. Nadalje. Vozar je pravna (ili fizička) osoba koja prevozi robu (npr. iz doba prosperiteta Venecije. »urediti«.2. ne 2 . a sam transport mogao se odvijati na železnici po voznom redu. delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe. 1. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslužne organizacije koja bi poznavala specifičnosti železničkog i pomorskog transporta. razna ograničenja i sl. što se kod nas ne baš retko poistovećuje. do tada. a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika. Špediter. a bio je jeftiniji i brži. Pojava parobroda i železnice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u međunarodnoj trgovinskoj razmeni. avio-prevoznik i dr. tako i kupac. tretira kao spoljnotrgovinska. u koje će imati poverenje kako prodavac. obzirom da praktično i nema špeditera koji se bave unutrašnjom organizacijom prevoza. najčešće u kombinovanom prevozu kopno . zahtevao je prebacivanje sve većih količina roba između evropskog kontinenta i novih zemalja. pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama. iziskivala je usavršavanje prevoznih isprava. nepoznata prekomorska tržišta. u špediterskoj delatnosti se susrećemo i sa pojmom »međušpediter« i »podšpediter«. Nastanak i razvoj špedicije Smatra se da začeci špedicije potiču još iz trinaestog veka. Na taj način nastale su prevozne isprave koje se još i danas usavršavaju. Osim pojma »špediter«.1. Složenost odnosa između saobraćaja i trgovine. Na odredištu. odnosno »špedicija« je latinskog porekla i nastala je od reči »expedire«. Preuzimajući brigu o organizaciji prevoza. kraće š p e d i c i j a . Tadašnji mletački trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem. dok se u praktičnoj primeni prevodi sa »poslati«. 1. odvojio saobraćaj od trgovine. autotransportno poduzeće. Takav posrednik naziva se špediter.1.more . »otpremiti«.kopno. Me đušpe diter je pravna ili fizička osoba na koju je (glavni) špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla. sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama. podela odgovornosti između prevoznika i korisnika usluga prevoza.). dok špediter organizuje transport robe raznim (tuđim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca. devizne. kao i potrebu da se između saobraćaja i trgovine postavi posrednik koji će organizovati prevoz robe. pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima. tako se sada. takav organizator prevoza trebao je pošiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da će robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno veće količine robe nego što je to bilo moguće ranije. železnica. U novonastaloj situaciji trgovci više nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima. Razvoj međunarodne trgovine.na osnovu podele rada – tražili posrednike u realizaciji sve složenijih prevoznih procesa. što se može prevesti kao »odrešiti«. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. Opšti pojmovi u oblasti špedicije Reč »špediter«. Pri tome je važno da se pravi razlika između prevoznika (vozara) i špeditera. kod nas. naime. pogotovu nakon otkrića prekomorskih zemalja. a delatnost koju on obavlja naziva se špediterska delatnost. već su . usled društvene podele rada. kao i carinske. ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se. Kao što se ranije odvojila trgovina od proizvodnje.

To može biti slučaj kad špediter nema organizovanu sopstvenu službu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu. avionske (specijalizovani za vazdušne transporte). u svetu nema striktne podele. prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutrašnjost kopnenim prevoznim sredstvima (železnicom. Prema teritorijalnom principu špediterska preduzeća se mogu podeliti na preduzeća za unutrašnju i preduzeća za međunarodnu špediciju. zatim osiguranjem. što je čest slučaj u međunarodnom transportu. reekspedicijama. međušpediteru.2. drumom. Granični špediteri imaju sedišta na frekventnim graničnim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom. Slično važi i za granične špeditere koji danas retko postoje kao samostalni špediteri. za rad međušpeditera špediter ne odgovara. već ga radije prepušta tamošnjem špediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. Pomorski (lučki) špediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima. Preduzeća za un ut r a š nju š pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze državnu granicu zemlje u kojoj je sedište odnosne špedicije.). odnosno pomorskih špeditera.može uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu). Međutim. skladištenjem. sajamske (organizovanje dopremeotpreme izložbene robe na sajmove). U tom slučaju. a isto tako se i pomorski špediteri bave poslovima kontinentalne špedicije (imaju u privrednim centrima u unutrašnjosti svoje filijale). kao i špeditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta određene vrste robe (npr. –preduzeća za pomorsku špediciju i –preduzeća za graničnu špediciju. a obično se dele na: –preduzeća za kontinentalnu špediciju. a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao. U stvari. Preduzeća za međunarodnu špediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu. Kod nas ne postoji specijalizacija (osim možda »Feršped« kao 1 Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru 3 . u praksi. distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe između prodavca i kupca. tj. 1. tj. tj. carinjenjem i drugim poslovima za račun kontinentalnih i pomorskih špeditera. je osoba na koju je (glavni) špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla1. podšpeditera. Podš pediter. carinjenjem. osim u slučaju ako je podšpeditera odabrao sam komitent (glavnog) špeditera. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća Špediterska poduzeća se mogu deliti prema različitim kriterijumima. carinjenje. naftu. drumskim. pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji čitavog posla. bave poslovima pomorske špedicije (imaju u lukama svoje filijale). osiguranjem brodskog prostora. uskladištenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. izvozu i tranzitu (može i unutar granica svoje zemlje). Tada za rad podšpeditera špediter odgovara. jer se i kontinentalni špediteri npr.). osiguranje. odnosno: — prema teritorijalnom djelokrugu rada ili — prema osnovnim karakteristikama poslovanja. pa obavljanje određenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom špediteru. za drvo. bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem. Kontinentalni špediteri organizuju prevoz robe železničkim. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) špeditere možemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet). već su to većinom filijale (ispostave) kontinentalnih. vazdušnim i rečno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima. rekom itd. uključujući prijem. špediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom slučaju prenosi u potpunosti izvršenje dobijenog naloga na treću osobu. žitarice i sl. železničke (osnovani od strane železnice sa ciljem da se što više robe prevozi železnicom). otpremu. ali odgovara za njegov izbor.

4 . sajamskim poslovima. Ipak. neka špediterska preduzeća se ne bave svim poslovima. kao npr.železnički špediter). već špediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi.

god. Split. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzeća za međunarodnu špediciju koja su se razvila iz dotadašnjih preduzeća za unutrašnju špediciju. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima Merama sekvestracije. Filijale su u važnijim privrednim centrima i na graničnim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. god. takođe postaje samostalno preduzeće pod imenom »Jugošped«. Centrošped. rasformirano je preduzeće »Transjug« i osnovano više samostalnih preduzeća međunarodne špedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. još su više proširene ingerencije i prava preduzeća »Transjug« u obavljanju poslova međunarodne špedicije. koje kasnije menja naziv u »TRANSJUG«. Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzeća sa istim imenom. neka dotadašnja preduzeća za međunarodnu špediciju. Caro & Jellinek itd.. Uredbom o obavljanju poslova međunarodne špediterske službe iz 1949. odnosno filijalama stranih (nemačkih i austrijskih) špediterskih preduzeća moglo bi se govoriti tek u periodu između dva svetska rata. dolazi i do osnivanja Zajednice poduzeća za međunarodnu špediciju tadašnje FNRJ. preduzeća za međunarodnu špediciju postaju njeni članovi a dotadašnja Zajednica preduzeća za međunarodnu špediciju FNRJ se rasformira. Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Pri Komori se osniva Sekcija za međunarodnu špediciju kao organ za rešavanje zajedničkih problema te delatnosti. god. preduzeće »Transjug« je bilo jedino ovlašćeno da bude pošiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika. kao strukovne špediterske asocijacije. što je vezano za komercijalno korišćenje ali i usavršavanje železnice i parobroda i pojačani promet dobara između evropskih država i tadašnjih kolonija u Aziji. prilikom te nove registracije u toku 1963.2. a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeću »Transjug«.. Intereuropa. Od 1947. Na osnovu te Uredbe osniva se tadašnja Savezna spoljnotrgovinska komora. nacionalizacije i konfiskacije nakon završetka Drugog svetskog rata. znatno je pooštren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja. kao i u lukama (Rijeka. tako da se praktično mimo preduzeća »Transjug« nije mogla otpremiti nijedna pošiljka u inostranstvo. god. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvođenjem radničkog upravljanja. 2. sredinom prošlog stoleća. Budući da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okružnih privrednih sudova). odnosno autotransportnih preduzeća (npr. preduzeća međunarodne špedicije se definitivno uvrštavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna špediterska preduzeća koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih špediterskih firmi (Schenker. početkom 1952. god. znači i za poslovanje preduzeća za međunarodnu špediciju. Americi i Australiji. Africi. Na našim prostorima do razvoja špedicije došlo je nešto kasnije. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU Špediterska delatnost se počela razvijati. Tranšped itd. u savremenom smislu. Za područje tadašnje Jugoslavije formirano je preduzeće »DETRANS«. Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona 5 . a o špediterima. zbog pooštrenih uslova. Dotadšnje filijale preduzeća »Transjug« u Rijeci. Šibeniku. Šibenik. Za izvršavanje špediterskih poslova preduzeće »Transjug« je u glavnim gradovima tadašnjih republika..1.). Ranija centrala preduzeća »Transjug« u Beogradu.). Ubrzo zatim. Sa donošenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. radi zaštite zajedničkih interesa i zajedničkog nastupa pred organima tadašnje vlasti i uprave.

neosporno je da će on štititi interese svog komitenta. uštedama na ambalaži upotrebom kontenera i zakupljene ambalaže i sl. Nije npr. — prednosti u distribuciji korišćenjem špediterovih skladišta. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora. — ostale prednosti npr. dolazi do transformacije tadašnje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvršavala svoje funkcije uglavnom preko opštih udruženja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti). koordinira njihov rad. franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. špediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. svejedno da li će roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF.prestala sa međunarodnim poslovanjem. Tu se ne misli samo na tehničku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe. prevoznih sredstava i stručne radne snage. zastupanja kod generalne havarije. OUSJ nije više imalo status pravnog lica. primenom optimalnih transportnih tehnologija. čime se komitent oslobađa ulaganja u sopstvena skladišta i sopstveni vozni park. to su preduzeća međunarodne špedicije nastavila sarađivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za međunarodnu špediciju. Tako je u okviru Opšteg udruženja saobraćaja tadašnje Jugoslavije (OUSJ) osnovana. čvrstim kalkulacijama ili paušalnim cenama (forfetom). a promenjen mu je i naziv u Udruženje saobraćaja PKJ. posredovanje kod naplate potraživanja. — transportno-tehničke prednosti uvežbanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom. predstavlja ih kod međunarodne špediterske organizacije FIATA itd. pružanje saveta pri ugovaranju poslova. što vredi za svaki privredni sistem. kao stručna špediterska asocijacija čiji je zadatak da rešava zajedničke probleme svojih članova. Osnovni zadatak međunarodnog špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe..2. Stručne poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u međunarodnom prometu. januara 1987. Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio. zbirnim prometom i sl. Međutim.). naplata pouzeća i sl. već je zadatak špeditera da savetuje prodavca-kupca još prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi. Grupacija za međunarodnu špediciju. špediter treba da vodi računa i o interesima privrede u celini. ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova u svim saobraćajnim granama. a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera Budući da je egzistencija međunarodnog špeditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika. utvrđuje uslove poslovanja svojih članova i definiše jedinstvene tarife (sajamske i dr. Ukoliko bi prilikom izvršavanja tih poslova došlo do konfrontacije interesa društvene zajednice sa interesom špediterovog komitenta. između ostalog i za granu saobraćaja. Od 1. 2. ipak se mogu ostvariti značajne prednosti korišćenjem usluga međunarodnih špeditera i to prvenstveno: — tarifske prednosti smanjenjem prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca. Savet špeditera dobro će doći da se izbegnu kasnije neugodnosti i zaključi posao 6 .. ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe. pored zaštite interesa svog komitenta. god. kao i svih poslova s tim u vezi. između ostalih. te treba da svoju delatnost usmeri ka što kvalitetnijem izvršavanju spoljnotrgovinskih poslova uopšte. odnosno proda robu.

— zaključivanje ugovora o utovaru. kao instrumenta u plaćanju u spoljnotrgovinskom prometu robe. — ostali poslovi uobičajeni u međunarodnoj špediciji. — unutrašnja (loko) špedicija. — pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata. sortiranju. — zaključivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta. već i sve ono što se zbiva u unutrašnjim i međunarodnim privrednim zbivanjima. 1 Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1. — nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u međunarodnoj kupoprodaji i međunarodnom prevozu robe radi zaštite interesa komitenta. istovaru. — zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje). — zaključivanje ugovora o osiguranju robe. 7 .3. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u zemlji i inostranstvu. te hranjenja i pojenja živih životinja. — organizovanje zbirnog prometa. — ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava. a ako u međunarodnoj špediciji nema efikasne službe koja bi te promene odmah registrovala. — uzimanje uzoraka. uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: —čista špediterska poduzeća i — kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća. špediter neće biti u mogućnosti da udovolji ugovorenim obavezama. pretovaru.pod optimalnim uslovima. on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za međunarodnu špediciju različita. odnosno uskladištenje robe. — kontrola obračunske ispravnosti transportnih dokumenata te obračun transportnih i drugih troškova.. — izdavanje špediterskih potvrda. — osiguranje povlastica. osiguranja. U Opštim uslovima o poslovanju međunarodnih špeditera1 navedeno je da su špediterski poslovi naročito: — davanje stručnih saveta i učestvovanje u pregovorima radi zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta. a često puta i vrlo delikatni. — učestvovanje u naplati isporučene robe. poslovi međunarodnog špeditera su vrlo složeni. 2. — zaključivanje ugovora o uskladištenju robe. refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaćih prevoznika i drugih učesnika u realizaciji logističkih lanaca. odnosno vršenju ovih i sličnih logističkih usluga. — obavljanje usluga na međunarodnim sajmovima. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti. carinskih manipulacija itd. niti će moći svoj posao obavljati kako treba. oštećenja ili zakašnjenja isporuke robe. Kao što se vidi. te izdavanje ostalih FIATA dokumenata. — organizovanje doleđivanja. obimni i raznoliki. — preduzimanje mera za obeštećenje u slučajevima gubitka. utvrđivanje količine robe bez izdavanja certifikata. — organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizičke distribucije po sistemu »od vrata do vrata«. Da bi špediter mogao udovoljavati obavezama koje proističu iz delokruga njegovog rada. pakovanju.

uvoz iz Rusije. Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu. Carinska služba opslužuje uvoz. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu špedicije. kao i sajamske poslove. bio »Jugošped« iz Beograda itd.Pod čistim špe dite rskim preduze ćima podrazumevaju se ona preduzeća za međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost. već služe kao neka vrsta servisa centrali poduzeća i filijalama. a mogu posebno biti organizovana i »Skladišta«.). Zavisno od obima poslova i interesa. Takve preduzeća su obično organizovana u dve relativno samostalne celine (»Špedicija« i»Transport«). zavisno od obima poslovanja. »Sajamski poslovi«. za drvo i sl. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima U uslovima postojanja više samostalnih špediterskih poduzeća u nekoj zemlji. no u svakom slučaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju nacionalna udruženja u cilju zaštite zajedničkih interesa i unapređenja te delatnosti (npr. izvoz i tranzit. »Tranšped« u Beogradu. pa su osnovane i 8 . ispostave i predstavništva ne nastupaju samostalno na transportnom tržištu. 2. Tako se filijale osnivaju u većim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju. služba. domaći i loko-prevoz ili sl. Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike i u inostranstvu. Locirane su u manjim mestima i na graničnim prelazima i obično su podređene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju.. naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzeća. Organizaciona celina »Transport« može dalje biti podjeljena na međunarodni. ispostave. Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. poslovnica za »Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. »Tarifa«. obično sa posebnim obračunom. no mogu biti podređene direktno i centrali preduzeća. Tako npr. Ispostave i predstavništva imaju istu funkciju i status kao što je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća. organizovane kao profitne celine. a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. Ponegde se išlo i dalje. a po potrebi i druge funkcije. poslovnica za hemikalije. predstavništva ili pojedinačna radna mesta za akviziciju i održavanje kontakata.). zatim carinsko posredovanje. i nastupaju samostalno na tržištu. Filijale redovno (obično) imaju status profitnog centra. vozni park.). akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu. Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama. zajedničko računovodstvo (Sektor za finansije).3. pa i loko-špediciju. jedan sektor može obavljati delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«). »Sajamski poslovi« itd. kao i ostale pomoćne (zajedničke) službe. službe i sl. kod nas Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije. izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl. u Austriji Zentralverband der Spediteure itd. poslovnice. a primer takve organizacije je npr. službu za ambalažu. »Transport i skladište« (ili svako posebno). poslovnice. To bi npr. Isto važi i za carinsku službu. Za razliku od filijala. no može biti i u zajedničkim službama. Organizacioni oblik (sektor. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene. »Tranzit«. »Transportna agencija«. a isto važi i za tarifsku službu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl. odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. Filijale kod ovakvih preduzeća imaju takođe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeća filijale. a najčešće i tarifsku funkciju. odelenje. prema komitentima (npr. odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport).). zatim »Uvoz«. Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status (organizacioni oblik) sektora.

a sekretarijat je ostao u Beču. poznat pod skraćenim nazivom FIATA (franc. tj. da se bavi problemima pravne. FWR i SDT. FCT. Za sedište tog Saveza bio je izabran Bern. špediteri su svoje stručno povezivanje proširili praktično na ceo svet. — kombinovani transport itd. Osnovni zadatak FIATA je da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama. — pomorski transport. IRU. zatim u Kopenhagenu.prema Statutu FIATA . Finske. poznatih pod zajedničkim nazivom »The FIATA Documents« ili kod nas kao špediterske potvrde. ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju. federacija koja objedinjuje špediterske saveze Danske. — pravna pitanja. — kontenerski transport i paletizaciju. odnosno Izvršnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleđivanje Kongresu. Ona zastupa interese svojih članova u međunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. a mnoge međunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. god. Da bi neka država postala član FIATA mora da postoje nacionalne špeditereske organizacije koje bi . Nakon II svetskog rata broj članova saveza se znatno proširio odnosno članovi su postala udruženja špeditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla. FBL. Nordiskt Speditörförbund. Godine 1926. god. na generalnoj skupštini FIATA u Parizu. CCI. odnosno Podsekcija za međunarodnu špediciju bivše Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u članstvo FIATA na VI kongresu 1952. »Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles«). s obzirom na međunarodnu povezanost te delatnosti. god. Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija. bilo u Antverpenu.višenacionalne organizacije (npr. a sada je opet u Bernu.mogle biti primljene u članstvo. redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji. gde je nakon toga neko vreme bilo i sedište predsedništva. UIC. Norveške i Švedske). održanom u Parizu. BIC i sl. a obnovljena je tek 1949. — vazdušni transport. Sedište sekretarijata je do 1965.. 9 . a sada je u Zürichu. kao što su IATA. kao npr. — rečni transport. tj. komisije za: — železnički transport. — drumski transport. koji se održava svake druge godine. Posebno zapaženu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR. Bivša Jugoslavija. FIATA održava redovne kontakte sa mnogim međunarodnim organizacijama. na osnivačkom sastanku predstavnika špediterskih udruženja iz 19 evropskih zemalja u Beču je osnovan Međunarodni savez špediterskih udruženja. Međutim. koje svoje predloge i zaključke dostavljaju Sekretarijatu.

10 .

pa je to učinjeno i kod nas. utvrđivanje količine. Međunarodni špediter mora.3. Opšti uslovi vrede za ugovore o špediciji kada su se špediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. Naša regulativa Preduzeća za međunarodnu špediciju posluju na osnovu odgovarajućih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Konvencije CIM.1. Špediter treba takođe da poznaje i lučke uzance.2. Zakon o ugovorima o iskorišćenju pomorskih brodova i dr. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom transportu. osiguranje. prijem i predaja robe. na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona. nalog (dispozicija). posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tuđi račun. CMR i sl. Za nas su. Osim što se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe. običajima i uzancama. on nastupa u svoje ime. Od postojećih uzansi naročito su važne Opšte uzanse za promet robom. kao i sudskom praksom. posebne slučajeve u otpremi i založno pravo špeditera. a komitent nije pismeno i izričito isključio njihovu primenu. one regulišu i neke druge poslove prometa robe. carinjenje. u svetu se mogu uočiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski. pa ćemo u nastavku njima posvetiti više pažnje. pa i u našoj zemlji. Carinski zakon (CZ). Evropski sistem Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter tretira kao komisionar. uskladištenja. tj. tj. Sada važe »Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera« koje je donela Grupacija za međunarodnu špediciju pri Opštem udruženju saobraćaja. obaveze špeditera i nalogodavca. špediter se tretira kao komisionar. transporta. naknada za usluge i naknada troškova. što se odnosi prvenstveno na pomorske špeditere.. a za tuđi račun. prispeće i postupak sa oštećenim pošiljkama. kao npr. gde on ima status agenta odnosno nastupa u tuđe ime i za tuđi račun. Smatra se da takav sporazum postoji ako je špediter pismeno (npr. političkog ili privrednog uticaja. 3. poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu.2. najvažniji zakoni i uzance. zavisno od tradicionalnog. Obzirom na dinamičan razvoj međunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu međunarodne špedicije. instradacija. osiguranja itd. rokovi. dok drugi reguliše pitanja: pojam ugovora. Prema našim propisima. 3. između ostalog i poslove špedicije. 3. odgovornost špeditera i dr. pregled pakovanja. uzimanje uzoraka.: važenje uslova. Evropski i anglosaksonski sistem Sa aspekta pravnog položaja špeditera. To praktično 11 . Inače. naravno. To je i osnovna razlika u odnosu na špeditera prema anglosaksonskom pravu. regulisana zakonima i drugim propisima. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špediterska delatnost je u svetu. Prve takve uzance pod nazivom »Opšti uslovi rada međunarodnih špeditera FNRJ« donete su još 1954. zasada. odredbe Opštih uslova su razvrstane u odgovarajuća poglavlja kao npr. u ponudi) saopštio komitentu da posluje po ovim uslovima. god.1. Prvi zakon sadrži samo opšte odredbe o špediterskoj delatnosti. ponuda. pojedine zemlje su regulisale špeditersku delatnost i posebnim uzancama. prevozni i prateći dokumenti.

u praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom zakonodavstvu. u tom pogledu. budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. Međutim. U pogledu odgovornosti špeditera za rad trećih osoba koje učestvuju u otpremidopremi robe. gde je npr. Međutim.2. To praktično znači da ovde špediter zaključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad. ali odgovara za njegov izbor.znači. te je eventualnu štetu dužan da nadoknadi vozar. a za račun drugog. Pošto u pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno normirana (npr. tj. Inače. on je tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. Prema nemačkom zakonodavstvu. podšpeditera i međušpeditera pa su se. on formalno odgovara i za sam transport robe. od koga naplaćuje naknadu za izvršene usluge. iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu nalogodavcu koja bi. u francuskom pravu). jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne šteta. To praktično znači da odgovornost špeditera za uništenje ili oštećenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru. kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za primaoca. špediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder). prema ovom zakonodavstvu. Prema tome. da npr.D. to se na špediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski sistem.). pravo raspolaganja sa robom. u tom bi slučaju bio odgovoran svom nalogodavcu. švajcarsko i dr.H) delatnost špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime. pošto on odgovara i za rad vozara i za rad međušpeditera. kao i onom koje se na njega oslanja (npr. 3. pravo reklamacije itd. Naime. To izričito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja. nastala krivicom međušpeditera kojeg je sam odabrao. špediter ne odgovara za rad vozara. već samo za njegov izbor. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio špediter.2. naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost njegovog regresiranja od međušpeditera. radi se o odgovornosti špeditera za rad vozara. osim za štete koje bi nastale usled dejstva više sile. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera odabrao sam komitent. on je odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor.. u nemačkom zakonu o trgovini iz 1861. Anglosaksonski sistem Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu. Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera.A. ima pravo izmjene ugovora o prevozu. eventualno. špediteri u Engleskoj obavljaju 12 . odnosno osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana. Eventualne štete koje nastanu na robi krivicom međušpeditera. Prema francuskom zakonodavstvu. Iz toga sledi da je špediter dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera. a to sve radi za račun svog nalogodavca. one subjekte koji rade u tuđe ime i za tuđi račun. na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope. glavni špediter će preduzeti sve moguće mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraživanja. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch . god. tako i za rad podšpeditera. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju kada špediter izričito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost. odgovornost glavnog špeditera je veća nego po nemačkom zakonodavstvu. zaključuje ugovor o prevozu sa železnicom i pojavljuje se kao pošiljalac u tovarnom listu. Prema nemačkim propisima špediter ne odgovara za rad međušpeditera. postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih država.

Važile su za poslove prometa robom na području tadašnje SFRJ.3. U odgovarajućim uzansama bila su data tumačenja trgovačkih termina sa utvrđenim obavezama prodavca i kupca. »skladište«. Osim toga. kao i druge troškove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o međunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. komisioniranja. vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. ako je roba prodata uz termin »franco«. »iz broda« -»ex ship« itd. treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu. kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako određenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. a prodavac da naruči vagon. U nastavku ćemo ukratko objasniti važnije termine i uzance koje se koriste u unutrašnjem i međunarodnom prometu. Uz svaki termin uzance utvrđuju tumačenja (pravila) termina sa tačno definisanim obavezama kupca i prodavca. »rudnik«. uz naznaku o kojoj se granici radi. 3. »ab«. pri čemu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari. Budući da se spomenuti termini upotrebljavaju i u međunarodnoj kupoprodaji. vozarina«. »cena. carinske i druge troškove u vezi s robom do prelaska preko granice. prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (železnici. uskladištenja i osiguranja. »sa«. a ne kao špediteri. špediteru ili skladištaru. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve troškove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio dužan da preuzme robu. vozarine. Prema tom terminu kupac je dužan da prodavcu blagovremeno saopšti uputnu stanicu. Čest je slučaj da se roba prodaje uz termin »franco vagon« uz naznaku utovarne železničke stanice. bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili međunarodnom transportu. ali je dužan da robu osigura do određene državne granice i da snosi troškove osiguranja. Prevozni troškovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. Tako npr. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku. Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD. Kod prodaje robe uz termin »franco državna granica«. »mlin«. osiguranje.3. zatim rizik za robu predatu vozaru. ubrajaju i poslovi posredništva. »ex«. Roba se veoma često prodaje uz termin »franco« uz naznaku mesta opredeljenja. 13 .samo poslove međunarodne špedicije. Opšte uzanse za promet robom Opšte uzanse za promet robom donela je Glavna državna arbitraža. osim što se neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog prometa. u koje se. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one važile i slučajevi u kojima su se primenjivale. Od važnijih termina iz Opštih uzanci možemo spomenuti termine »franco brod«. autoprevozniku). zastupništva. dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu železnička transportna poduzeća. 3.1. to će isti biti objašnjeni u narednom poglavlju prilikom tumačenja termina Incoterms-2000. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji U poslovima prometa robom. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara železnica/brod i obratno. »franco uz bok broda«. prevoza. U tom slučaju prodavac je dužan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu. često se koriste skraćenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. »iz«. precizno je utvrđen prelazak rizika na kupca. Uvozne carine. Dobro poznavanje termina je od posebne važnosti za špeditere. uz naznaku »fabrika«. špedicije. utovari robu i preda je na prevoz na određenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do završenog utovara u vagon. kao i prelaz rizika po trgovačkim terminima. osim kupovine i prodaje.

ab Werk itd. Opširnije tumačenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 biće dato u narednim izlaganjima..2000. isporučeno ocarinjeno (DDP — delivered duty paid).). klauzula FOB znači po ovim definicijama sasvim nešto drugo. Praktično.. Kod svih tumačenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca što će u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano. god. franko prevoznik. cena sa vozarinom osiguranjem. franko na brod. Ta su se pravila primenjivala do 1953. Izmene i dopune tih pravila vršene su sukcesivno 1967. god. 1976. Inače. pa sada važeća pravila nose skraćeni naziv »Incoterms-2000«1. kad su na XIV. no dužan je. Iako su ove definicije slične pravilima Incoterms-2000. 1980. ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnažiti sve što je predviđeno u pravilima Incoterms-2000.. kupac može tražiti osiguranje i protiv ratnog rizika.3.. sukobi i sudski sporovi u međunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovačkoj praksi raznih zemlja. detaljno i posebno se razrađuje način zaključenja ugovora (I).2. cena sa vozarinom. rokovi isporuke (III).. (ugovorena odredišna luka) CFR. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tačno određuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose. Ostale uzance U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije 1941. (ugovorena odredišna luka) DEQ (ex quay).. nego što znači FOB prema Incotermsu-2000. Da bi se izbegli nesporazumi.. Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je još 1936. Ako se želi kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000. sve u skladu sa okolnostima.3. vozarina i osiguranje plaćeni do.. (ugovorena otpremna luka) FOB. franko uz bok broda.3.. Nacionalnog saveta američkih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. god. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD. Inače.. U tom slučaju će prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi. (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT. skup međunarodnih pravila za tumačenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom »Incoterms-1936«. Incoterms-2000 daje tumačenje sledećih termina: franco fabrika (ex Works. potrebama odnosnih trgovačkih preduzeća ili prema specifičnim potrebama ugovornih strana. isporučeno neocarinjeno (DDU — delivered duty unpaid). 3. no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora... naravno. (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP.. jula 1941. Za razliku od Incotermsa. pa su nove definicije usvojene 30. Nadalje. vozarina plaćena do.. isporučeno franco obala. U protivnom. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da što jasnije i tačnije definišu obaveze stranaka u međunarodnom trgovinskom prometu. Međutim. i 1990.. iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvršiti pomorsko transportno osiguranje. radi se o reviziji definicija iz 1919. god. 1 Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima 14 . isporučeno granica (DAF — delivered at frontier). kvalitet robe (IV). onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Američkih spoljnotrgovinskih definicija 1941.. ovi Opšti uslovi samo vrlo kratko razrađuju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). Incoterms 2000. kongresu MTK u Beču doneta nova pravila pod nazivom «Incoterms-1953«. (ugovorena otpremna luka) FAS. Napr.. ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajuće varijacije ili dopune. ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama. (ugovorena odredišna luka) CIF. ). da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika.. Napr.3.. isporučeno f-co brod (DES).. naš će uvoznik snositi znatne troškove na koje inače nije računao. One takođe nemaju snagu zakonskih propisa. kod kojih je nastala potreba za revizijom. god. (ugovoreno mesto) FCA.

tehnička dokumentacija (VIII). instrukcije o prevozu i izveštaj o isporukama (XI).količina robe (V). 15 . prigovori na količinu i kvalitet (XIV). sankcije (XV). garancije (X). pakovanje (VI). način plaćanja (XII). obeležavanje (VII). slučajevi oslobođenja od odgovornosti (XIII). kontrola kvaliteta robe (IX). arbitraža (XVI) i ostali uslovi (XVII).

16 .

Kod nas se npr. poreske. refakcije. skladišna itd. izuzetne tarife i sl. Tarifska načela U praktičnoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska načela. Na neodređen vremenski rok se izdaje najveći broj tarifa. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donošenje tarifa u nekim drugim granama saobraćaja (npr. U daljnjem izlaganju zadržat ćemo se na prevoznim i špediterskim tarifama. (c) Načelo trajnosti.1. Prema tome razlikujemo carinske. odnosno cena za izvršene usluge.). jer one ne služe samo za obračun usluga koje se vrše ili su izvršene. Uopšteno o tarifama Tarife u načelu donosi uslužna organizacija (transportna. železničke tarife takođe moraju objaviti a povećanje vozarine i pristojbi. (b) Načelo jednakosti. javnih skladišta) čije tarife podležu potvrdi odgovarajućeg organa (komore. Taj rok je u raznim državama različit. a u širem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. Međutim. te izmene i dopune kojima se otežavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave. a taj može biti ili neodređen ili određen. a donosi ih (potvrđuje) nadležni državni organ. Osim što se tarifa može kupiti kod železnice. U stvari. špediterske. lučka. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE Reč »tarifa« je arapskog porekla i u prevodu bi značila »objava«. u Engleskoj u pravilu ne). U današnjem smislu. utvrđenjem i gradićem) Tarifa koje leži na krajnjem južnom delu poluostrva i najužem mestu Gibraltarskog moreuza.). naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije dopuštena kao ni otklanjanje obaveze prevoženja ako su ispunjeni tarifom predviđeni uslovi. putničke. 4. se ne mogu i ne smiju često menjati. pomorske. 17 . (b) načelo jednakosti. izraz »tarifa« pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj železničkog tarifnog sistema. Prema tome. u pomorskom transportu) ređe objavljuju. Počela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom. dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. robne. špediterska. železničke. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobičajeni način i svakome pristupačne. 4. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska sniženja (npr. iako ne u svim državama (npr. ministarstva i sl. pa prema tome i tarife. (c) načelo trajnosti i (d) načelo jasnoće. U užem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja). dostave. kao i kod tarifa izvesnih uslužnih organizacija (npr.1. U jednom organizovanom i stabilnom društvu. razne takse. to se po pravilu ne odnosi na železnicu koja u mnogim zemljama samo predlaže tarife. od kojih se osnovnim smatraju sledeća: (a) načelo javnosti. naročito javno-pravne prirode. lučke. ista je dužna na svakoj železničkoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. već i za proračun budućih usluga koje se ugrađuju u kalkulacije troškova i cena raznih roba i investicionih zahvata. tarife moraju biti propisane na duži rok. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako. prtljažne.) samostalno. komunalne i razne druge tarife. isporuke i usluge.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. Tom načelu udovoljavaju uglavnom železničke tarife. advokatske. te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa. pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse.1.4. poštanske. (a) Načelo javnosti. u međugradskom drumskom transportu u SR Njemačkoj i sl. Na tom su se mestu plaćale takse za prolaz kroz moreuz.

(ab) ekonomskopolitički tarifski sistem (veća vrednost robe. postoji dogovor o sadržaju i strukturi klasifikacije robe po tzv. Jedan od faktora je npr. kod železnice biti potrebno i više svezaka koje sve zajedno čine tarifu (npr. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. U užem smislu. tablice. u pojedinim granama saobraćaja. za vreme (dan. određenih usluga. sajam i sl. (d) Tarifska udaljenost. l m3. (a) Tarifski sistem. To je slučaj kad se npr. pa ni u grani saobraćaja. Imenik stanica.). U tarifskoj teoriji postoje i druga načela kao npr. a kakav će strukturni oblik imati neka tarifa prepušta se na volju njihovom donosiocu. veličina uslužnog poduzeća. klasifikacija. Takve se tarife izdaju npr. robe. pa će se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske. komad). Inače. samo u tarifama JŽ nije tako jednostavno. ali za njega povoljniji (npr. tj. (e) tarifski razred. npr. te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr. (d) Načelo jasnoće. opšti propisi itd. neko veliko gradilište. To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obračunava vozarina. u železničkom saobraćaju. pri čemu se namerno zanemaruje načelo ekonomičnosti koje inače zahteva takve cene koje će pokriti rashode železnice. kakva će se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. Tarife moraju biti jasne. (b) Tarifska politika.) ili su rezultat određenih mera tarifske politike ili drugih faktora. pa i one kojom se pošiljka stvarno prevozi. sat i sl. za 100 kg. Ti su pojmovi sledeći: (a) tarifski sistem. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr.1. društvena zajednica vrši određeni uticaj na privredna zbivanja i standard. načelo upotrebne vrednosti robe. kod železničkih tarifa. i (ad) mešoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema. kod železnice za otpremu sezonskih dobara (npr. Ipak. onda se može uočiti sva težina poziva špediterskog tarifera. (d) tarifska udaljenost. kod većine železnica). (c) Tarifska tehnika. daljinar. takve da korisniku usluga omogućavaju izračunavanje cene usluga na lak i jednostavan način. tarifska tehnika nije propisana. iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti i duži. U teoriji železničkih tarifa poznata su četiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe. Ipak. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeležje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. l m2. (b) tarifska politika. (ac) državni tarifski sistem (država određuje cene prevoza tako da pomaže razvoj pojedinih privrednih grana ili određenih delatnosti). npr. a istovremeno snalaženje u tarifama i ostalih evropskih železnica zahteva znatnu veštinu i dugotrajnu praksu. dok će npr. te uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. Po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta.Na određen vremenski rok tarife se izdaju ređe i one prestaju vrediti automatski danom isteka označenog roka. (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secište. načelo jedinstvenosti tarifa i druga. Naredni faktor je npr. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne. (c) tarifska tehnika. Tarifska politika se može definisati kao smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korišćenje usluga i visinu njihovih cena.) i dr. Kroz nivo cena. za l tonu. načelo vrednosti. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl. načelo vrednosti prevozne usluge. snalaženje npr. veća cena prevoza). Vrsta i broj usluga takođe su jedan od faktora tarifske tehnike. (f) tarifski stav. prevozni troškovi približno isti za svaku vrstu robe). Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju špediterskih poslova. 4. U nijednoj delatnosti.). Tarifski pojmovi Kod tarifa se susrećemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. u železnički daljinar kod pojedinih stvarnih 18 . to je sistematski uređen skup propisa i cena. za 10 kg.2. u primeni kod robnih tarifa većine železnica u svetu).

u tarifama naših železnica roba sada svrstana u tri razreda s tim što je prvi razred najskuplji. one koje vrede za obračun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr. (g) Tarifska valuta. Prilikom plaćanja prevoznih troškova tarifska valuta se preračunava u domaću i to na osnovu kurseva koje određuje železnica u kojoj se vrši plaćanje. to veća vozarina. železnica-reka i sl. a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. to veća vozarina. to veća vozarina. Ima slučajeva da se npr. osnovna načela kod prevoznih tarifa jesu: — što veće rastojanje. U međunarodnim železničkim tarifama tarifska valuta je često švajcarski franak. S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putničke tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). do kojih odnosno od kojih vredi određen tarifski sistem. pomorskom. Švajcarski franak se uzima često za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute.). tj. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere (obično za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuću kilometarsku zonu. ili se tu vrše reekspedicije. tarifa gradskog saobraćajnog preduzeća). tj. kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. Tu spadaju i tzv. kao i da li se radi o 10-. 4. cene lučkih usluga izražavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. tj. Prema području na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne. recimo u USA . (h) Tarifsko secište. a dalje odatle plaća primalac. On može biti isti za svu robu (npr. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa. Inače. od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove. učesnica u toj međunarodnoj tarifi. rečnom. Ove opet mogu biti opšteg karaktera (vrede za sve železnice) ili tzv. Osim toga. no to ne mora tako biti uvek. savezne (npr. Prevozne tarife U ove tarife. koje se primjenjuju na prevoze između dve ili više država. svaki razred ima po četiri vozarinska stava za odgovarajuću kilometarsku zonu. kombinovane tarife. drugi jeftiniji itd. spadaju tarife u železničkom. (b) unutrašnje. (e) Tarifski razred. izražena u dinarima za 1000 kg. 20. koje se koriste samo na području nekog grada (npr. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni. — što veća udobnost. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede.dolarima. Pojam tarifskog secišta se često poistovećuje sa kilometarskim secištem. 19 . ili može biti različit. (c) međunarodne. za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova određuju različiti stavovi u rasponima. Tako je npr. To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi.udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. (f) Tarifski stav. virtuelni (veštački) dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu. za železnički saobraćaj između zemalja koje su zaključile poseban sporazum). Tim bi se izrazom mogla nazvati granična tačka između susednih zemalja. zavisno u koji tarifski razred roba spada. — što veća brzina.2.). tunele i sl. koje se primenjuju na području jedne države (u železničkim krugovima takve se tarife često nazivaju i lokalnim). Obično se do tog mesta može frankirati vozarina od strane pošiljaoca.ili 25-tonskom teretu. pomoćnom tačkom (stanicom) do koje se i od koje izračunava tarifsko rastojanje. relativno se smanjuju čim je tarifska udaljenost veća. kod naših železnica za komadne pošiljke). 15-. no može biti i valuta jedne ili više zemalja. drumskom i vazdušnom prevozu. koje se nazivaju često i »transportne tarife«.

Takav sistem imaju. težinu i vrstu robe. npr. a sadrži obično uputstva za iznalaženje rastojanja. a treći najjeftiniji. Železničke tarife Od svih prevoznih tarifa železničke tarife zadaju najviše »glavobolje« tariferima u špedicijama kako zbog svoje obimnosti. potrebe stalnog proučavanja. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) služi za iznalaženje tarifskih rastojanja. uglavnom.i 25-tonski). Zato se za tarifera u špedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inače mukotrpan posao i koji će se tom poslu posvetiti celog života. a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (područja). (ac) Klasifikacija robe sadrži sistematski razrađen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. koje svaku svesku označavaju posebnim brojem (delom). tako i zbog složenosti. 15-. kod nas sa ZUPŽ. praćenja promena. kao i sama rastojanja.2. i naše železnice. te izvesno vreme i u posleratnom periodu. eventualno se označava i da li možda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz određen uslov i sl. kod kojeg su sve stanice poređane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izračunata od svake do svake stanice. 20. Postoji više sistema konstrukcije daljinara. zavisno od geografskog položaja. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojčano izražene novčane iznose koji se plaćaju za određenu udaljenost.1. Uz klasifikaciju robe obično je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakšeg iznalaženja. potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izrađene. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica do određenih secišta. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica jedne pruge do početne i krajnje stanice te pruge. (aa) Opšti tarifski propisi sadrže reglementarne odredbe o prevozu robe i načinu računanja vozarine i tako regulišu odnose između ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom. sve grupisano po srodnosti materije. od kojih je prvi razred najskuplji. Takav sistem bio je u upotrebi u bivšoj Jugoslaviji (secišta Osijek. posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFU (UIC) santimima. Slavonski Brod i Višegrad). Železnice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. razgranatosti mreže. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naših železnica. i (ad) tarifske tablice. — Secišni sistem. veličine zemlje itd. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). U klasifikaciji naših železnica roba je razvrstana u tri razreda. U klasifikacijama se obično posebno označava opasna roba koja spada pod propise RID-a. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. — Geografski (pružni) sistem. prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave. također posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFV (UIC) santimima. a svaka železnica bira određen sistem. briselskoj nomenklaturi. te iskorišćavanja svih mogućih. Gotovo sve železnice u svetu imaju razrađen tarifski sistem u četiri glavna dela i to: (aa) opšti tarifski propisi. kao i izračunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike 20 . često naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se došlo do najjeftinijeg prevoznog puta. te npr. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: — Abecedni sistem. za komadne pošiljke do 1000 kg težine) ili vozarinski stavovi za određenu udaljenost i jedinicu težine. (ac) klasifikacija robe. klasifikacija robe nosi naziv »Deo 2« uz uokvireni broj iz spiska tarifa »Spt 32«. a za vagonske pošiljke za 1000 kg za svaki razred po četiri stava (10-. Takvi iznosi mogu biti ili izračunate vozarine za konkretnu težinu i udaljenost (npr.4. kod naših železnica za komadne pošiljke za svakih 10 kg. (ab) daljinar. Taj je sistem pogodan za železničke uprave sa manjim brojem stanica. (a) Unutrašnje tarife.

. za koji je saobraćaj stanica otvorena i sa kakvim uređajima raspolaže. 1987. god. Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje. prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oštećeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). (sa 19 dodataka). čija sveska I nosi JŽoznaku Spt-22.kontenere. (bd) tranzitne tarife. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina računa po unutrašnjim tarifama. XI 1987. U Evropi. Tarifske tablice naših železnica uključene su u RT-6 (Spt 36) od 17. klasifikacionog je oblika. no uglavnom ih možemo razvrstati u (ba) opšte međunarodne tarife. nekadašnji jugoslavensko-bugarski železnički (tarifski) savez. jer se još prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi računa da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne pošiljke. On sadrži abecedni popis svih železničkih stanica i drugih službenih mesta na mreži naših železnica sa naznakom kojem ŽTP pripada. Ispravke i dopune tarifa vrše se na osnovu zvaničnih obaveštenja pojedinih železničkih uprava. Ima ih više vrsta. i (be) izuzetne tarife. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. takvih na osnovi kojih se pošiljke otpremaju barem između dveju zemalja. bilo kao početna odnosno krajnja uprava.) i imaju za cilj da olakšaju i unaprede međunarodni železnički robni promet. U tarifsko pomagalo može se ubrojati i Putokaz. da ne govorimo o svetu. opšte i posebne tarifske propise. Inače. te je klasifikacija obično suženija nego ona za unutrašnji prevoz. pri čemu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (železnice). a za tranzitne prevoze obično u švajcarskoj valuti. a mogu biti izrađene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. a sadrži Opšte odredbe i uputstva za računanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za našu i ostale zemlje. XI 1977. Sada važeća tarifa od 1. npr. Mađarske i 21 . V. Inače. kojom se reguliše prevoz velikih kontenera u režiji društva »INTERCONTAINER«. bilo kao tranzitna. Tarifa je inače vrlo praktična za primenu i njenim donošenjem je u mnogome olakšana otprema ekspresne robe u međunarodnom železničkom prometu. Ovo pomagalo je veoma važno kod otpreme robe. koja sveska sadrži i naknade za sporedne usluge (odsek 2). postoji ogroman broj železničkih međunarodnih tarifa. Svrha im je da pojednostave računanje vozarine.. tj. Od važnijih tadašnjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala železnica možemo spomenuti sledeće: — Spt 52 Jugoslavensko-austrijska železnička tarifa (JÖT) od 1. U tarifski komplet se uračunava i Imenik železničkih stanica u našoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). a JŽ-oznaku Spt-70. se sastoji iz tri dela. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima »svoju« tarifu. (bc) lučke tarife. XI.. deo II klasifikaciju robe. a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upućivanja (II). (b) Međunarodne tarife. (ba) Opšte međunarodne tarife donose se na inicijativu Međunarodne železničke unije (UIC) ili drugih međunarodnih organizacija (npr. prevozne puteve i vozarine izražene u UIC francima. (bb) savezne tarife. Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadrži naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. bivša Jugoslavija je učestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe. Ekonomske komisije za Evropu i sl. sudelovale su Jugoslavenske. 1985. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze između dveju zemalja. dok deo III sadrži relacije. 9145. pri čemu deo I sadrži naročite dopunske odredbe ka CIM-u. 1987. one redovno sadrže samo robu koja može biti predmet međudržavne razmene. VII. Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obično utvrđuju u nacionalnim valutama sudelujućih zemalja. Jedna od tarifa te vrste je i Opšta međunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx). pa se u tom slučaju govori o železničkom savezu. koji sadrži prevozne puteve od svih do svih službenih mesta na mreži naših železnica. Među opšte međunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim pošiljkama koja nosi UIC-oznaku br. Sada važeći Putokaz (Spt 35) važi od 17.

IV 1979. Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu. zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1. Od tranzitnih tarifa međunarodnog značaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa. Karakter tranzitnih tarifa imaju i lučke tarife. Jugoslavensko-grčka (Spt 57). I 1988. sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske železnice. Isto tako. Sadrži opšte odredbe za primenu tarife. Postojale su još Jugoslavensko-poljska (Spt 61). kao i sa unutrašnjim (npr. Jugoslavensko-italijanska železnička tarifa (Spt 55). — Spt 59 Jugoslavensko-čehoslovačka tarifa za prevoz robe (JUČET) od 1. ima klasifikacioni oblik. tarifa Bugarska . Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva pošiljaoca. a naše železnice učestvuju u više takvih tarifa.Austrijske železnice. od 1.pretplatom kod tarifskog biroa časopisa »Transport« iz Basela. a može se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama. (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz . X 1984. predviđene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju (bc). te Mađarske i Čehoslovačke sa druge strane. I 1986. (bc) Lučke tarife važe samo za tranzitni prevoz robe preko određenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine železničke uprave i na osnovu njih obračunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo između suvozemnih graničnih prelaza. — Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. Mađarske. daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske pošiljke. a imaju naročitu važnost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. Jeftinije su nego unutrašnje tarife. dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa naši špediteri dobijaju . npr. — Spt 60 Nemačko-jugoslavensko-grčka tarifa za prevoz robe (DJGT). članice saveza su bile Jugoslavenske. Lučke tarife su vrsta saveznih tarifa.strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranične železničke stanice. u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama međunarodnog značaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadrže tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje. Postoje tranzitne tarife međunarodnog značaja i autonomne tranzitne tarife. Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju naše železnice objavljuju se u njihovom službenom glasilu »Tarifsko-transportni vesnik« (TTV). od ili do stanica koje nisu uvrštene u odnosnu saveznu tarifu). itd. I naše železnice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7). Lučki tarifski savezi (lučke tarife) postoje između naše zemlje sa jedne. Takvim tarifama je obuhvaćena luka Bar. te izračunate vozarine za kontenerski promet. a sudelovale su Grčke. Austrijske i Nemačke železnice. bilo kombinovano preko morskih luka i rečnih pristaništa.SR Nemačka sadrži tranzitne stavove za relacije preko naše zemlje. pa i od određenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. (sa 37 dodataka). Po toj tarifi moguć je obračun vozarine za stranu robu između svih naših suvozemnih graničnih železničkih prelaza. poznata pod skraćenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Međunarodna železnička tranzitna tarifa (MTT). (sa 18 dodataka). VII 1987. moguće su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama. a sadašnja važi od 10. Tarifska valuta je švajcarski franak. (sa 8 dodataka). mađarske relacije i za austrijske relacije. a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije država. Austrijske i Čehoslovačke železnice. morskih luka i rečnih pristaništa i u kombinovanom drumsko-železničkom tranzitu sa Albanijom. 22 . klasifikacionog je oblika. Jugoslavenske.po narudžbi .

). Naše železnice zasad nemaju izuzetnih (povlašćenih) tarifa. a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem). dolazi do manje ili veće zaposlenosti brodova. Kod generalnog tereta linijski brodari obično nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M.2. Postoji još jedan način određivanja cena u pomorskim tarifama. Inače. postoje znatne razlike u konstrukciji između pomorskih i železničkih tarifa. Tarife u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se kod primene metričkog sistema po l m3 zapremine. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno sužena raznim protekcionističkim merama pojedinih država ili grupacija država. Iako se i 23 . a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. Tarife u linijskoj plovidbi Usluge u linijskoj plovidbi počivaju na načelu stalnosti i istovrstnosti. što dolazi u obzir kod tzv. te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se bilo za l metričku tonu. u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu određivati na više načina i to: — prema težini (W = Weight) tereta. »teške« robe (iznad l tone po l m3). doprema materijala za gradnju nekog objekta. minimalnom količinom. Donose se ili u vanrednim slučajevima (za ublažavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvršenje nekog važnog privrednog zadatka (npr. određenom namenom robe. u SR Nemačkoj postoji znatan broj tzv. Praktično. nešto slično železničkom transportu. Ipak. dok u slobodnoj (uključujući i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema. — prema zapremini (M = Measurement) tereta. kako je njemu povoljnije. odredištem. npr. 4.2. odnosno da kod konkretnog tereta bira da li će vozarinu zaračunati prema težini ili prema zapremini.). menjaju se i cene prevoza.(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviđaju niže vozarinske stavove. a primena se može uslovljavati npr. pošiljaocem ili primaocem i sl. koje nastoje što više tereta prevesti sopstvenim brodovima. »Baltic exchange« sliva se ponuda i potražnja brodske tonaže iz celog sveta. pomoć nekom zaostalom području i sl. već se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinačni slučaj.1. tj. Specifičnost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog tržišta koje se je formiralo u Londonu. pa se prema raspoloživoj tonaži i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve. Taj način se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se traži specijalan brodski prostor i poseban postupak.2. 10 $ W/M. ili iz konkurentnih razloga. Inače. ATtarifa). bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton). što znači da brodar ima pravo izbora. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr.2. u londonsku pomorsku berzu. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potražnji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potražnji. a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje određenih luka. onda su se stekle sve pretpostavke da dođe do donošenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi. što dolazi u obzir kod tzv. odnosno niže razrede od redovnih tarifa. favorizovanje neke luke ili područja) ili privremenog. »lake« robe (ispod l tone po l m3). recesija i sl. 4. kod praktične primene pomorskih tarifa važan faktor je način pakovanja te neiskorišćen brodski prostor pri slaganju tereta. na šta deluju razni faktori (politička ili privredna situacija.

i to obično u procentima na redovnu vozarinu.3. ne objavljuju. skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. konferencijske tarife. Takođe. »Zeitrabatt«) krcateljima koji prevoze svoju robu isključivo brodovima članova konferencije. Klasifikacija robe sadrži samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na području koje pokriva konferencija. ipak postoje suštinske razlike. Isto tako. te su tarife daleko jednostavnije nego železničke. nem. smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja. zakrčenje luka) taj procenat. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaračunavanje npr. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu U pomorskim tarifama redovno su predviđeni i dodatni stavovi koji se zaračunavaju. i sl. pri čemu se za neke slučajeve (npr. vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti niži od onih za bliže luke. ili veći troškovi lučkih operacija u pojedinim lukama. odnosno za zimovanje linijskih brodova u određenim severnim lukama. — za posebne uslove plovidbe. »deferred rebate«. »primage« kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih troškova. pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. najčešće ako im je pojedinačna dužina preko 8 m ili pojedinačna težina preko 2 tone. s vremena na vreme. 4. pa stranke mogu sklopiti za konkretni slučaj drukčiji aranžman. kod čega se dodatak naziva »surcharge«. 4. Takav rabat kreće se obično do 10% i redovno se obračunava tromesečno. zaračunavanje dodatka se obustavlja. Konferencijske tarife Kao što je poznato. primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod železničkih tarifa. outsider-i). pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji. uslovne luke. I neka naša brodarska preduzeća su članovi pojedinih konferencija.2. Neki linijski brodari i konferencije zaračunavaju i tzv. Dodatni stavovi se redovno predviđaju u sledećim slučajevima: — za predmete veće dužine i težine. u praksi se pribegava davanju rabata (engl. u određenim slučajevima.2. dok železničke klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta. pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. Osim toga. Konferencijske tarife su takođe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije. pa špediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija. po pravilu. Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove.2.2. Sueckog kanala). Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzeće za prevoze svojim brodovima. Članovi konferencije moraju se pridržavati takvih tarifa. posebno objavljuje. polugodišnje ili godnišnje. skretanja linijskog broda u tzv. Razlozi za uvođenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine.2. Pomorske tarife se. često i uz specijalno odštampano upozorenje na koricama u tom smislu. a da bi članovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare. pri čemu je klasifikacija za svaki smer drukčija. zbog čekanja linijskog broda radi zakrčenja luke (Congestion surcharge). — za zimske prevoze robe. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina može imati i mogućnost uključivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu članovi konferencije (tzv. pa čim ti razlozi nestanu. Smatra se da naplata tog dodatka potiče od nekadašnjih običaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvršen 24 . Tako npr. na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udružuju u konferencije koje za te relacije donose tzv. čemu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru.pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja.

Izmene i dopune tarifa. Daljinar ne postoji. (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvrđuju po jedinici težine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza šlepa. U rečnom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzeće za sebe. a posebno se utvrđuje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu. Međutim. 4. to se kod određivanja vozarinskih stavova vrše upoređivanja sa stavovima železnice. pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva. podela pošiljaka u rečnom transportu vrši se na komadne (denčane) i šleperske. Minimalne težine su različite kod pojedinih brodara. šiftovanje. (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno raščlanjena kao železnička klasifikacija. već je bliža pomorskim tarifama. iako postoji tradicija međusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i približnoj visini vozarinskih stavova. Iako donekle i u rečnom transportu dolazi do primene zakona ponude i potražnje. a samo konkurencija pojedinih rečnih prevoznika može imati uticaj na visinu vozarina. Komadne su one čiji prevoz ne zahteva ceo šlep (ili brod). ipak se situacija u rečnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. od Prahova do Novog Sada i sl. pa i izvesne podele delatnosti. konferencije i linijski brodari koji imaju uveden »primage« vraćaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. uobičajen u odnosnoj zemlji. Budući da rečni putevi imaju »konkurenciju« u paralelnim železničkim linijama. već se stavovi utvrđuju između određenih rečnih pristaništa (npr. prvenstveno železnice. sporedne usluge i dr. za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom između plime i oseke). 25 .3. slično kao i kod železnice. Tarife u rečnom transportu U tehničkom pogledu. ovde ne postoji neko vozarinsko tržište. odgovornost za štete. a kreću se od 300 tona naviše. Danas. tarife u rečnom transportu se obično objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. a kod neke robe i više (od 400 odnosno 500 tona). Visina tog dodatka kreće se obično do 10%. međutim. obaveštenja o tarifama i druge informacije u vezi rečnog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika. Za razliku od pomorskih tarifa.20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u rečnom transportu. njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzeća.prevoz.2.). za upotrebu maona u nekim lukama i sl.). zimovanje. pa se ti stavovi smanjuju za određeni procenat (najčešće 5 . Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. kao i direktno kod odnosnih preduzeća rečnog transporta. Naime. Takve se pošiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima. tarife u rečnom transportu su približno na sredini između pomorskih i železičkih tarifa. (d) posebnih tarifa (slično tarifama po predmetima kod železnice) za prevoz određene robe i uz posebne uslove plovidbe. transportnim časopisima ili na drugi način. kod roba normalne težine redovno do 300 tona. pa se kod tarifske politike i određivanja prevoznih cena treba voditi računa i o tome. za naknadu konzularnih taksa. U tehničkom pogledu tarife se sastoje obično iz: (a) opštih (reglementarnih) odredaba slično kao kod železničkih tarifa (ukrcaj i iskrcaj. Šleperske pošiljke su one čiji prevoz zahteva ceo (kompletan) šlep ili baržu i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. prava i dužnosti vozara i komitenta. Inače. Inače.

Sve ove i druge usluge špediter. npr.) koje vrede za njihove prevoznike. V Posebne naknade. naročito kad se radi o specijalnim transportima. zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma. jer se tu radi zapravo o zakupu aviona. Ovaj cenovnik služi kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu. III za posebne prevoze). bolje reći tarifer u špediciji. 4. pri čijoj izradi isti trebaju voditi računa i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu.5. Inače. ne premašuje nivo cena železničkih tarifa za odgovarajuću robu.u skladu sa Zakonom o sistemu društvene kontrole cena . Tarife u drumskom transportu U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno šarenilo u evropskim državama. često robu treba usput uskladištiti. Inače tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele. Dok Konvencija CMR prepušta strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza. tarife za vazdušni transport su slične onima u pomorskom transportu.6. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opšti uslovi. u tehničkom pogledu. za što se zakupljuje (čartira) poseban avion. 4. Tarife obično sadrže: — opšte odredbe. a i nivo cena je takav da. uglavnom su slične železničkim. za 100 kg. po l m2 ili po 1 satu ili danu korišćenja vozila).2. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzeće obavlja u robnom prometu. Ostale tarife Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca špediter mora da prikupi podatke o troškovima kojima će pošiljka biti izložena na celom prevoznom putu.2. — klasifikaciju robe.u okviru Opšteg udruženja saobraćaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na području zemlje. Mnoge države su i donele takve tarife (npr. po l m3. Dosadašnji pak pokušaji da se donese jedna međunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom. prilikom pretovara u nekoj luci usluge će se naplatiti po odnosnoj lučkoj tarifi. a uslovi pod kojima se takve usluge vrše kao i naknada za te usluge 26 .4. SR Nemačka i dr. one se utvrđuju po propisima pojedinih država. U našoj zemlji je . roba će se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd.2. Što se tiče tarifa za prevoz robe avionima u unutrašnjem saobraćaju. IV Dodaci na redovnu cenu prevoza. Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putničkim po mogućnosti) avionima dok se za prevoženje većih i posebnih tereta. i to pre početka prevoza ili pre izdavanja kupcu. frigo-režim. Tarife u vazdušnom transportu Vazduhoplovne kompanije koje su članovi Međunarodnog saveza za vazdušni transport IATA primenjuju za vazdušni robni transport u međunarodnom saobraćaju jedinstvene tarife. Tarife pružaju mogućnost za sklapanje posebnih sporazuma. zbirna roba. — daljinar i — tablice vozarinskih stavova (po 1 toni. Opšti sporazum o ekonomskom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza predviđa obavezu evropskih zemalja da propišu obavezne tarife kojih bi se morali pridržavati javni prevoznici. pokvarljiva i slična roba. po pravilu. mora imati na umu kod izrade kalkulacija. Obračun prevoznine (II za redovne.4. sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa. VI Popusti i VII Zaključne odredbe.

c) Sajamske tarife. Iako su i dogovori pod b) vrlo česti. pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam. često puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korišćenje iskustava iz dugogodišnje špediterske prakse. koga sve treba »alarmirati« da bi se prikupili svi usputni troškovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva.1.prema ustaljenim shvatanjima – špediter je tu da takve odgovore daje. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako špeditersko preduzeće u našoj zemlji. Razni pokušaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu čvrste nacionalne i međunarodne špediterske tarife nisu dosad urodili plodom. Što se tiče naše zemlje. b) Tarife javnih i drugih skladišta sa kojima dotični špediter sarađuje ili čije usluge povremeno koristi pri smeštaju robe čiji prevoz on organizuje. 4.eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo košta takav odgovor – može li ko to egzaktno izračunati? Teško. 4. d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada. Praktično. u slučaju spora. no iste nemaju javni karakter. za Austriju uz klauzulu »franco kupac« naš špediter treba da vodi računa i o odredbama i cenama iz te tarife. Bremen. Ako se npr. uzmu česti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim troškovima za konkretne ili potencijalne poslove (»kako je bolje zaključiti taj posao . no činjenica je da se takvi odgovori i ne naplaćuju. jer . odnosno visina naknade za rad špeditera. ipak se visina naknade za rad špeditera najčešće utvrđuje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrđenih u špediterskim tarifama. odredila prema lokalnim običajima. Tome treba dodati još i pristanišne tarife rečnih luka itd. naknada za rad špeditera bi se. e) Zbirne tarife. a pitanje je da li će se i kada uloženi trud na ovaj ili onaj način uspeti nadoknaditi. tu je situacija sasvim jednostavna. u Austriji tzv. pogotovo kod značajnijih poslova. npr. Solun. a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo što-šta treba »prevrnuti« u samoj toj špediciji.. Špediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama. no u nekim drugim zemljama to nije slučaj. ako se špediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata. Antverpen. literature i – konačno . Amsterdam. CIF. Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledeće: a) Lučke tarife raznih luka preko kojih se obično vrši transport. zatim luka čije usluge to preduzeće često koristi. budući da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u našoj zemlji.3. već ih stalno mora ažurirati. takođe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih pošiljaka npr. \enova. osim u društvenim sistemima gde postoji samo jedna (državna) špedicija. kao npr.FOB. Hamburg. Roterdam. ugovorom) između špeditera i korisnika njegovih usluga. Problematika usluga i tarifa Posao špeditera je vrlo složen. angažovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroška sredstava i vremena. a po potrebi i još nekih luka preko kojih bi mogla doći u obzir neka otprema. Teorijski. svako naše solidno špeditersko preduzeće ima tarife s v i h naših luka. Naizgled bezazleno pitanje. ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude. Rollfuhrtarif. ex Works ili nekako drugačije?«). ako visina naknade ne bi bila utvrđena špediterskom tarifom. niti bi bila posebno dogovorena. pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati. Venecija. Špediterske tarife Cene špediterskih usluga. London. no do takve situacije po pravilu ne dolazi. utvrđuju se i to: a) tarifom špediterskog preduzeća. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr. ne objavljuju se.3.nalaze se u tarifama raznih uslužnih organizacija koje špediter mora imati ne samo na raspolaganju. Naravno da zbir realizovanih cena usluga špeditera mora pokriti troškove poslovanja uz 27 . niti se obavezno primenjuju. Trst.

2. uvoznika. za l tonu.svaka za sebe . špediterska delatnost je vrlo razgranata.3. U našim uslovima nije redak slučaj da komitenti zahtevaju što nižu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne troškove. za 1 kontener. zatim tehniku spoljne trgovine. jer npr. transportno osiguranje i mnoge druge struke koje . pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a špediteri su prinuđeni da čine svašta kako bi»zadržali komitenta«. spremnost i mogućnost komitenta da plati predviđenu cenu. Nastojanja špeditera da se njihove usluge plaćaju u odnosu na vrednost robe (%. kućni špediter. sposobnost robe da istu podnese i sl. Cene usluga se određuju ili u fiksnom iznosu (što je najčešće) ili u procentima odnosno promilima (npr. Od faktora izvan poduzeća treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge špedicije. ili takvu cenu transportno tržište ne bi moglo prihvatiti. dobro oceniti buduće eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzeća. Za svaku takvu uslugu potrebno je . Po pravilu. ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe. te ih označavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B). odnosno.pri izradi tarife . koje bi pokrile troškove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet špediterskog preduzeća. on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima.). čemu se još dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajednički za sve 28 . izvoznika i nekih drugih učesnika u spoljnotrgovinskom prometu. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica. %0).uz željeni dohodak . te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjižici (svesci).utvrditi odgovarajuću cenu. za izdatu gotovinu i sl. za 1 vagon. od realiziranih reklamacija više naplaćenih vozarina. Kod izrade tarifa špediteri obično izrađuju dva stava za svaku »težinsku zonu« kod komadnih ili vagonskih pošiljaka. Oblikovanje takvih cena. tehniku plaćanja u međunarodnoj robnoj razmeni. pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje će se raditi. U svakom slučaju treba »u dušu« poznavati organizaciju poduzeća. carinske propise. nije baš jednostavan posao. ne može postići odgovarajuću cenu robe u izvozu i sl. izvoza i drugih delatnosti (npr. konstrukcija špediterskih tarifa je vrlo jednostavna.predstavljaju delatnost i životni angažman. slično kao kod zastupnika. odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa). Tehnika špediterskih tarifa Iako su poslovi i usluge špeditera vrlo raznovrsni.).ne bi mogao biti jedino i odlučujuće merilo za visinu cena špediterskih usluga. Prema tome. kao i kod svakog drugog preduzeća. za l m3 i sl. na visinu cene špediterskih usluga utiče svakako i visina sopstvenih troškova. No većina komitenata to ne uzima u obzir. Naknade za špediterske usluge se u tarifama špediterskih preduzeća (ili njihovim ponudama) redovno utvrđuju na bazi jedinice mere (npr. no taj kriterijum . Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza. Naime. Kao što se iz prethodnih izlaganja vidi.). za svaku se delatnost pravi posebna tarifa. Špediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta. on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta. već iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda. imati pouzdane i pregledne statističke podatke o kretanju usluga u ranijem periodu. ili takva cena ne bi »prošla« u uslovima konkurencije. dosada nisu urodila plodom. za 100 kg. O toj problematici se mnogo pisalo u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. ako se i uzima. tranzit). ili nadležni državni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogućnost postoji). onda to dolazi u obzir samo u slučaju kada komitent zahteva sniženje cene usluge. Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da će sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv. naknade za rad špeditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga. 4. a s obzirom na položaj špeditera u odnosu na njegove komitente. U takvom slučaju se obično daje izvesni popust u određenom procentu ili se taj obračunava periodično. špediterske tarife nemaju javni karakter. a poslovi i usluge su veoma raznovrsni. što dovodi špeditera u tešku situaciju. što ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl. Uopšte uzevši. Kao što je već rečeno.ostvarenje potrebnog dohotka za pokriće zarada zaposlenih i za formiranje fondova.

za usluge koje vrše nezavisno tarifna funkcija. 29 . loko-prevoze transportne funkcije. skladišne usluge skladišne funkcije špediterskog preduzeća i sl. npr.delatnosti ili se vrše nezavisno od uvoza/izvoza.

30 .

5. ukratko. kontrola prevoznih isprava. zavisi od prirode cilja koji se želi postići. akviziteri održavaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obaveštavaju ih o željama. davanje informacija o visini takvih troškova. On mora imati siguran nastup. a sasvim je pogrešno za špediterskog akvizitera angažovati npr. U svakom slučaju. tražiti (mušterije). kao i tranzita. nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju. te sklapanje ugovora o dugoročnoj saradnji sa tim vozarima. Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva. a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta. Takve kadrove treba naravno dobro platiti. davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova. aktivnost oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza.1. lučke tarife. 5.2. 5. Inače. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima. Inače. ona mora imati uvežban stručni kadar. te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti. jer u špediciji on nema uzorak kojeg bi mogao »pokazati« kao što je to slučaj u trgovačkoj delatnosti. odnosno što će. U nadležnost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova za konkretne transporte. nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komitenata i što bolje transporte. direktora sektora. Akvizicija Reč »akvizicija« je latinskog porekla. u trećim sektor ugovaranja. obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi. a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komitentima. na osnovu kojih su date ponude. odnosno akvizitera. Funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću održava neposredne povremene. već se ovde prati i tržište saobraćajnih usluga. avio-pomorskim i rečnim prevoznicima. kontakti i održavanje veza sa železnicom. U nekim špedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna. prikupiti. prijatnu spoljašnost. kada i koliko naši uvoznici uvoziti. autotransporterima. TARIFNI POSLOVI Ne može se zamisliti uspešan rad međunarodne špedicije ako tako preduzeće ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. kao i ostala potrebna pomagala. pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda. od čega se ponešto može saznati i pre nego što stupi na snagu. trgovačkog putnika iz neke druge struke. Da li će ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzeća. zaraditi. dobru fizičku kondiciju i spretnost u izražavanju. Praćenje tržišta Kod praćenja tržišta u špediterskom preduzeću ne misli se samo na praćenje gde se šta gradi ili proizvodi. tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem (npr. pa bi prekasno reagovanje na 31 . za akvizitera se mora angažovati radnik koji ima određene kvalitete za taj posao. šefa poslovnice ili referenta. smisao za ukusno odevanje. steći. Ovde je posebno važno da se izvrše blagovremene pripreme za promene cena u železničkim tarifama. najbolja akvizicija je tačan i savestan rad svih radnika u špediciji. pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti. u drugim komercijalni sektor. primedbama i nalozima komitenata. a znači pribaviti. skladišne tarife i sl.). U špediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova. veličine posla koji se može dobiti. a svakako je najuspješniji način putem poseta komitentima. u četvrtim tarifno odelenje i td. uvek ažurne tarife svih saobraćajnih grana čije usluge špediter koristi pri organizovanju transporta. te podnose izveštaj o obavljenim posetama i razgovorima prošlog dana. U delatnost takve organizacione celine često ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza.

zabrana pouzeća itd. lučke i pretovarne takse i sl. mogućnost korišćenja rečnog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doći u obzir. a to se radi obično na posebnim formularima koje svaka špedicija štampa za svoje potrebe. Takođe treba uzeti u obzir i tzv. ograničenja slobode frankiranja. Instradacija sadrži podatke i instrukcije. ili — da je nalogodavac prepustio da to odredi sam špediter. Instradacija Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija. U slučaju da je nalogodavac prepustio špediteru da sam instradira robu. Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronaći najjeftinije relacije (različiti granični prelazi. špediter će nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predložiti mu bolje rešenje. Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta. od naše zemlje do Engleske. tarifna funkcija će za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir. Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ograničenja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadležnog organa železnice. vreme. prevoz domaćim brodovima. Tarifna funkcija će zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzeća (uvozu. Za promene u železničkim tarifama špediteri će saznati iz glasila odnosnih železnica. obično na posebnom formularu (prilog 7). nabavlja nove. neophodne npr. tj. odnosno prevodi iste na nemački ili francuski jezik. pri čemu mogu biti dve mogućnosti i to: — da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva.sama pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo. pošto će se morati izabrati možda i skuplji put. otprema neće izvršiti najjeftinijim putem. te pri tome uzeti u obzir cene prevoza. Inače. te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od naše luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka. Za tarife naših železnica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV). 5.promene moglo imati štetne posledice.Beč i dr. Treba imati na umu da najkraći prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. kao i iz renomiranih stručnih časopisa. način prevoženja pa i prevozni put. jer postoji više mogućih prevoznih puteva. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbeći ako je špediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvršiti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog špeditera. odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. zatim je upućuje tarifnoj funkciji radi instradacije. Često se. razne luke na kanalu La Manš). npr. Reglementacije međunarodnog saobraćaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM. on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu. izvozu i sl. vrstu robe.3. Ustvari. »Verkehr« . U prvom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li nalogodavac nije možda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi očito bili na njegovu štetu. tarifna funkcija će – uvažavajući eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora . međutim. određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta. spomenuti časopis »Transport« objavljuje izmene evropskih železničkih tarifa. pri čemu treba prethodno pribaviti prevozne troškove od kontinentalnih luka do odredišta u Engleskoj. Čim neko iz operativnih funkcija špediterskog preduzeća primi od nalogodavca dispoziciju. Ako bi bio takav slučaj.. »Transport« .). Da to ponekad može biti vrlo komplikovan posao može se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr. gde je potrebno samo za železnički prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija. jer obezbeđuje brži prevoz.Basel. Ponekad izostavljanje i samo jedne reči kod preuzimanja plaćanja troškova može 32 . kao što su npr.

dakle kompletna paušalna cena kompletnih transportno-špediterskih usluga. tj. direktnih (saveznih) železničkih tarifa uslovljena je prevozom robe na određenom prevoznom putu. konteneru i sl. U prvom slučaju nalogodavac preuzima na sebe plaćanje prevoznih troškova u visini u kojoj će ih prevoznik zaračunati. jer je on preuzeo sam plaćanje vozarine po prevoznoj ispravi. forfetnog stava (paušalno). Za manje naplaćene prevozne troškove špediter će komitenta naknadno teretiti. na bazi forfetnog stava se vrlo često traže i daju. a često je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude. Ponuda se može dati i samo za špediterske usluge (bez prevoznih troškova) ako tako traži komitent. po vagonu. 33 . ili — da se ponudi paušalna cena u obliku tzv. tarifna funkcija izrađuje ponude za konkretne transporte. Ponude se mogu davati u dva oblika i to: — da sadrže posebno prevozne troškove vozara (železnice. po vagonu. Informacije Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. jedino će takav višak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara. da li prodati po uslovima FOB. Pojedine špedicije su štampale posebne formulare za davanje informacija. akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u špediterskom preduzeću.4. Primena određenih tzv. tj. za celokupan transport. najčešće jeftinije tarife. Takav formular obično sadrži na poleđini odštampane uslove pod kojima špediter obavlja usluge. 5. Prevozni troškovi mogu biti i veći od onih koje je špediter eventualno u informaciji naveo. a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir. onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova. naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije.2. Informacije i ponude Na traženje stalnih i potencijalnih komitenata špediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troškova. te i o tome treba voditi računa.) za konkretni transport. kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put. rok važnosti ponude i sl. CIF i td. forfetnog stava.1.). bilo uz fiksiranje pojedinačnih troškova. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za čiju upotrebu važi isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni. Ponude Na osnovu zahteva komitenata. Takve informacije mogu se dati po jedinici mere. iako kod nekih špediterskih preduzeća te poslove rade operativne funkcije. oni sa oznakom »S« ili »SS«. bilo na bazi tzv. Ponude u drugom obliku. a predstavljaju čvrste stavove po jedinici mere (po toni. ukoliko bi on takve troškove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva.). a mogu se dati takođe samo za usluge špeditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne troškove. 5.4. Nadalje. 5. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve štampaju pojedine špedicije. ako se želi prevoz određenim specijalnim teretnim vozovima.). odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr.imati za posledicu plaćanja na koja se nije računalo. gubi se pravo na primenu takve. brodara i sl.4. po konteneru i sl. a špediter u ovom slučaju ne snosi odgovornost za to što je vozar zaračunao više nego što je tarifom predviđeno. Informacije obično daje tarifna funkcija. te razna obaveštenja komitentu (npr.

Sklapanje ugovora o špediciji Sklapanje ugovora o konkretnim špediterskim poslovima sa komitentima može biti u nadležnosti tarifne funkcije. naročito ukoliko u međuvremenu dođe do promene situacije na transportnom tržištu.Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti. te nemoraju čekati . Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu. Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi. ŽTP ili ZJŽ). te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaračunati usluge prema datoj ponudi. Međutim. a po želji i ranije. tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa železnicom i to na raznim nivoima (sa železničkom stanicom. uvozu itd.često i mesecima . u celosti ili u izvodima. stalna zarada. stovarišta. tj. rokovima utovara-istovara. pa i nakon više meseci. Ta evidencija služi i akviziterima za kontakte sa komitentima. Kao što smo već napomenuli. jer špediter takve razlike preuzima na sebe. jer na osnovu njih: — mogu unapred znati koliko će ih stajati prevoz po jedinici mere. te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije. zbirnom prometu i sl.). svoje filijale odnosno ispostave. operativnim funkcijama preduzeća (komercijali i dr. tako isto i za komitenta (jeftinije usluge. u kojem će biti definisan način obračuna i cene usluga. —špediter im dostavlja fakturu odmah po izvršenoj otpremi. — ne moraju se bojati iznenađenja da će im naknadno. Tu se radi o sklapanju ugovora o korišćenju koloseka. a isto tako njihov posao može biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa vozarima. Svi takvi sklopljeni aranžmani dostavljaju se. spada takođe u nadležnost tarifne funkcije. već prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. sigurnost u kvalitet usluge i td. a takav špediter se naziva »kućni špediter«. Komitent može ponudu prihvatiti i prećutno. 34 . Izrada ugovora o saradnji. te avio i drumskim prevoznicima. naravno samo u odnosu na tog komitenta. Ugovor o saradnji može se sklopiti i sa preduzećima rečnog i pomorskog brodarstva. stići poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim troškovima.na obračun frankaturnih računa i špediterskih usluga iz inostranstva. 5. a pogotovo ne u inostranstvu.). koju je on izričito ili prećutno prihvatio. ako za konkretan posao dostavi špediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznačio u ponudi. Ugovor o špediciji može biti i prihvaćena ponuda od strane komitenta. Takav poslovni odnos može doneti obostranu korist kako za špeditera (osiguran kontinuiran posao. odnosno filijalama i ispostavama. špediter se prilikom izvršenja poslova služi i uslugama drugih špedicija. akviziciji tranzita. [to se pak tiče sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima. a za špeditera je važno da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje će poveriti kojem od spomenutih prevoznika. može planirati radnu snagu i sredstva). skladištarima i drugim špediterima u zemlji i inostranstvu. svaka ponuda dobija svoj broj. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama. Takav se ugovor sastavlja obično u slučaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom špediteru.) koji će eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude. U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze. za obavljanje stalnog špediterskog posla često se između špeditera i komitenta sklapa detaljni ugovor.5. jer ne može imati na svim mestima u zemlji. u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava.

skladištara. Budući da železnica ima pravo naknadno tražiti naplatu takvih iznosa. Moguć je sporazum između komitenta i špeditera da i u takvom slučaju špediter zaračunava komitentu ispravne prevozne troškove i da preuzme na sebe plaćanje naknadnih terećenja vozara. višak se reklamira. Manje zaračunati troškovi Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u železničkom transportu može se utvrditi da su prevozni troškovi manje zaračunati nego što to proizlazi iz važećih tarifa. Železnica. Isto tako se reklamira i šteta zbog prekoračenja roka isporuke. tj. može ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od šest meseci u unutrašnjem i jedne godine u međunarodnom saobraćaju. 5. Za poslove reklamiranja špediteri zaračunavaju proviziju koja se obračunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obično se kreće od 5 do 25%. Radi naknadnog plaćanja potraživanja iz ugovora o prevozu železnica je dužna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku. a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (pošiljalac ili primalac) koja je prema belešci u prevoznoj ispravi bila dužna da plati prevozne troškove. već prema pogodbi. ukoliko je takav rok prekoračen. 5. Kontrola dokumenata Opšte je pravilo da svaka prevozna i slična isprava podleže kontroli tarifne funkcije kako u pogledu više ili manje zaračunatih prevoznih troškova. Tu se vrši poređenje zaračunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda. razlike plus i minus idu u korist.6. Takođe se kontrolišu i odobrene brodarske provizije koje se obično odobravaju procentualno od pomorske vozarine. Ako stranka ne plati traženi iznos u roku od 30 dana. kao aktivno legitimisana. Više zaračunati troškovi Kao što se može desiti da železnica zaračuna manje prevozne troškove nego što to 35 . Reklamacije U nadležnost tarifne funkcije spada i reklamiranje odšteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oštećenu robu. Mogu se reklamirati i potraživanja više zaračunatih usluga međušpeditera i drugih uslužnih organizacija. lučkih preduzeća i sl.5. odnosno na teret špeditera. tada se komitent obaveštava o mogućoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanađen naknadnim zahtevom vozara.6. odnosno nalogodavcu. kod železnice).6. Za potraživanja iz međunarodnog transporta železnica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku. Špediter može reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave. železnica je ovlašćena podneti tužbu nadležnom sudu. a kontrolišu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotični špediter ustupio na obradu. manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadležnoj referadi u operativnoj funkciji. U nadležnost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutrašnjih i inostranih korespondenata.3. npr. kao i preplaćenih prevoznih troškova te penala zbog prekoračenja rokova isporuke.1. no ona to redovno čini. to će tarifna funkcija evidentirati takve manje zaračunate troškove na posebnom formularu i isti priložiti uz odnosnu prevoznu ispravu. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati više nego što treba.2. tako isto i u pogledu eventualne mogućnosti reklamiranja odštete zbog prekoračenja roka isporuke (npr.6. od svog komitenta. 5. U slučaju manje zaračunatih prevoznih troškova. a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomoć od imaoca prava. Obračun koji vrši kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (račun razlike) koji špediteri štampaju za svoje potrebe. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava. Ukoliko se obračun troškova za neki posao vrši na bazi forfetnog stava.

Reklamacije za više naplaćene prevozne troškove iz međunarodnog saobraćaja upućuju se Kontroli prihoda ZJŽ. Odšteta ne može preći u unutrašnjem prometu iznos od npr. U unutrašnjem železničkom saobraćaju. te u tom roku treba podneti reklamaciju. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju. I pošiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treću osobu. i – zavisno od slučaja – punomoći odnosne cesije. odnosno punomoć nije potrebna. dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa železnicom. To što neko ima pravo na potraživanje ne znači da baš on mora i reklamirati. nosilac prava može reklamirati vozaru. onda osiguravatelju. imalac prava može svoje pravo ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. kao i kod pouzeća. a zastarevanje počinje da teče dalje od dana kada je železnica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priložene isprave. postojanje štete i njena visina. a primalac iskupljenim tovarnim listom. a u drugom cesija (ustupnica). osim ako je 36 . Ako je predmet prevoza osiguran. a on treba da reklamira uočena odstupanja. a u slučaju dokazanog uništenja. Nosilac prava može ovlastiti punomoćnika da reklamira u njegovo ime. 5. Ovi slučajevi su vrlo česti u špediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na špeditera. Gubitak ili oštećenje robe u transportu Potraživanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oštećenja robe u transportu. U tom slučaju. U tom slučaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi može tražiti vraćanje preplaćenih iznosa. tako se isto dešava da ih zaračunava u većem iznosu nego što je predviđeno tarifama. tj. a može svoje pravo preneti putem cesije na drugog. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije železnici.proizlazi iz važećih tarifa. b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. a železnica naknađuje i plaćene prevozne troškove. pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJŽ u sedištu onog ŽTP na čijem se području nalazi železnička stanica koja je naplatila više nego što to proizlazi iz važećih tarifa.4. Uz reklamaciju se .6. U slučaju da se radi o prenosivom tovarnom listu. Postojanje štete dokazuje u slučaju potpunog ili delomičnog gubitka potvrdom železnice na prevoznoj ispravi. Kao i kod manje naplaćenih iznosa. može u okviru roka zastarevanja podneti tužbu nadležnom sudu. a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oštećena. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajućeg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave. posebna cesija. odseku za međunarodni transport. odnosno koja je previše platila. Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne reši u roku od 30 dana. reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajućem društvu. ako se reklamant ne slaže sa odbijanjem reklamacije. reklamant ima pravo podneti tužbu nadležnom sudu. u našem slučaju na špeditera koji će tada reklamirati u svoje ime. reklamaciju treba na dokazni način uputiti nadležnom ŽTP-u. Aktivnu legitimaciju (pravo na potraživanje) za izgubljenu ili oštećenu robu može imati pošiljalac ili primalac i to: a) pošiljalac dok ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. a mogu ga za reklamiranje samo opunomoćiti. u reklamacionom postupku. U protivnom. U tom je slučaju pasivno legitimisano ono ŽTP na čijem se području nalazi stanica koja je više naplatila. 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari. Rok zastarevanja iznosi jednu godinu. manjka ili oštećenja službenim železničkim zapisnikom (zapisnik o uviđaju). Ako vozar ne isplati odštetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije.osim prevozne isprave – prilaže faktura i račun štete. Aktivnu legitimaciju pošiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista. rok zastarevanja i ovde iznosi za unutrašnji saobraćaj šest meseci. pa da taj potražuje u svoje ime. U prvom slučaju uz reklamaciju se prilaže punomoć. a ako je predmet bio osiguran.

kod kojih je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta. manjka ili oštećenja od dana izdavanja pošiljke. postoji teoretska mogućnost da se obeštećenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se šteta ustanovi odmah nakon njenog otkrića. Koja stanica pripada kojem preduzeću može se videti iz imenika železničkih stanica naše zemlje ili se može dobiti informacija na odnosnoj železničkoj stanici. Za pošiljke u međunarodnom prometu. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac pošiljke. te da imalac prava dokaže da se šteta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. a primalac ga ustanovi nakon prijema. neophodno je da se osiguravatelju omogući regres prema vozaru pravodobnim podnošenjem odštetnog zahteva ukoliko se ne radi o slučaju više sile. 5. jer on isplaćuje odštetu u punom iznosu (po pravilu nema ograničenja) i rešavanje reklamacija je brže. a u međunarodnom transportu kod šteta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. primalac ne dokaže da je zbog pomenutog prekoračenja trpeo štetu. budući da se roba u transportu skoro redovno osigurava. pravo potraživanja zbog gubitka ili oštećenja robe prestaje prijemom pošiljke. 37 . Na sličan način reklamira se i kod pošiljaka iz drugih grana saobraćaja. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u. Na mreži državnih železnica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. međutim. no najviše do 1/3 vozarine. železnica je dužna platiti dokazanu štetu. a ako one taj rok prekorače. Prekoračenje roka isporuke Železnice su dužne prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke). U međunarodnom saobraćaju reklamaciju treba uputiti nadležnoj železničkoj instituciji u Beogradu. te sklopljene ugovore. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd. a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. brodara itd. ako primalac prava dokaže da je imao štetu zbog prekoračenja roka isporuke. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja. već od osiguravatelja. železnica je dužna platiti odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine. obeštećenje zbog gubitka.). odnosno ŽTP-u. te njemu treba uputiti reklamaciju. legitimisano ono ŽTP na čijem je području uputna stanica. Pasivno je. u unutrašnjem saobraćaju. Ako se dotično oštećenje ili manjak nije moglo spolja primetiti. Zastarevanje počinje kod delomičnog gubitka. a propisani su u ZUPŽ.6. za jedan dan). kao i da se od vozara pribavi odgovarajuća isprava o postojanju štete. U praksi. traženje odštete od osiguravatelja je sigurnije i praktičnije.).5. otpremnog roka i eventualno dopunskog roka. zastarevaju u roku od godine dana. a na potraživanja se plaćaju kamate ako to nosilac prava zahteva. odnosno CIM. U načelu. pa je od posebne važnosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oštećenje ili manjak i da o tome železnica sastavi zapisnik. pri čemu treba imati u vidu propise i običaje (npr. Međutim. Ako. Da li je rok prekoračen i koliko utvrđuje se na osnovu kilometraže i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispeća. Osim toga. a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu. može se zahtevati obeštećenje zbog prekoračenja roka. železnica je u unutrašnjem prometu dužna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoračenja. manjka ili oštećenja retko se traže od vozara (železnice. manjka ili gubitka pošiljaka iz međunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici JŽ u Beogradu. Inače. no najviše do dvostruke vozarine. Odštetni zahtevi zbog oštećenja.pošiljka bila posebno osigurana u kom slučaju OZ naknađuje punu štetu. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (određeni broj km. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja robe zastarevaju u roku od godinu dana. a to svoje pravo stiče iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave.

a taj se procenat može kretati i do 30%. 10 i više hiljada tona) te za određeni rok u kojem se ta količina robe ima prevesti (npr.1. radi se o obradi sistema refakcija i provizija. d) zahtevi za vraćanje iznosa preostalih pri prodaji pošiljke. Refakcije Pod refakcijama u špediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe. Ostali zahtevi za obeštećenjem Kod železnice povremeno mogu doći u obzir i sledeći zahtevi za obeštećenjem: a) zahtevi za vraćanje naplaćenih vozarinskih dodataka. Odobravaju se samo za visokotarifirajuću robu. Na taj način. Kod prva dva slučaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio. ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili opštim uslovima. c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaćenih pouzeća. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama sniženja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlašćenih (izuzetnih) tarifa. U trgovini se količinski rabat odobrava kod kupovine veće količine neke robe. a u četvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. dok refakcije odobravaju npr. U sudskom postupku u svakom je slučaju pasivno legitimisano ŽTP na čijem se području nalazi uputna stanica pošiljke. a u sudskom nadležno ŽTP. pojedine železnice (npr. Razlika između ova dva vida sniženja se sastoji u tome što se kod izuzetnih tarifa takva povlašćena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obračunava u tovarnom listu. Ako železnica ne reši reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije. pojedine železničke uprave radi privlačenja većih količina robe na njihove pruge. DB. kao važnog izvora prihoda špeditera koji se bavi međunarodnim prometom.6. onu za koju se plaća skuplja vozarina. Da bi se privukli transporti na određenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo. 5. 5. a kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja rok iznosi 60 dana. kod pošiljaka iz unutrašnjeg saobraćaja. za period od 1/2 godine i sl. što se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata. refakcije u međunarodnom železničkom transportu obično su vezane za određene relacije.7.) naknadno vraćaju deo vozarine. kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju veći broj konkurentskih puteva. kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni špediter može dobiti od drugog špeditera (međušpeditera ili podšpeditera) što ga je uključio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. te neobračunatih (nevraćenih) kolskih kaucija. brodarska preduzeća itd.Rok za podnošenje reklamacije je 15 dana. Praktično. Refakcije i provizije Važno područje rada tarifne funkcije je i iznalaženje mogućnosti povratka jednog dela plaćenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa. 5. u trećem slučaju pošiljalac. imalac prava može svoje pravo ostvariti putem nadležnog suda. pojedini prevoznici (npr. 5. Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe. dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno 38 . tj. U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadležno odelenje Kontrole prihoda ZJŽ. b) zahtevi za vraćanje položenih depozita.) stimulišu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobičajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem određenih tereta. računajući od dana izdavanja robe.6. Refakcije u špediciji i transportu mogu se usporediti sa količinskim rabatom u trgovini. zatim za ispunjenje određenih količina robe (npr.). železnica. OeBB i dr.7.

2. imaju funkciju međušpeditera. »franco granica isporučioca« ili »franco istovarna stanica kupca«. špediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti. Tamo pak gde je refakcija uslovljena određenom količinom tereta. u uslovima međusobne konkurencije. Uslove za ostvarenje količinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo špediteri. obeštećenja zbog prekoračenja roka isporuke. svoje inostrane i domaće poslovne veze (korespondente) koji. i nije moguće utvrditi čiji je teret odlučivao pri dobijanju refakcije. izvoz. i to samo kad postoji više konkurentnih puteva do odredišta. a tu količinu ostvaruje više vlasnika. ličnim poslovnim vezama sa stranim i domaćim prevoznicima itd.7. odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo pošiljalac. U uslovima za odobravanje refakcija obično je uslovljena dostava takvih isprava do određenog roka. ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti špediteru. radi izvršenja raznih poslova u toku procesa prevoza. čuvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku. a sniženje (refakcija) se odobrava naknadnim vraćanjem dela vozarine u odobrenom procentu. odnosno na bazi »franco vagon utovarna stanica«. te nije svejedno da li će se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova. a često puta ni oni sami pojedinačno. Ukoliko postoji 39 . te će npr. Svakako da je već kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogućnost dobijanja refakcija. Ako postoji samo jedan put. a komitentu (vlasniku robe) 70%. ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraćim i najbržim putem (npr. te će se kod transporata većih količina robe za spomenute zemlje svakako pronaći mogućnost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. te se takve isprave moraju brižljivo prikupljati. provizija kod reklamiranja više plaćenih prevoznih troškova. špediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu. već se najčešće deli između njega i komitenta. Zato on uključuje. Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi. životinje i sl. jasno je da odnosni prevoznik neće odobriti nikakav popust (refakciju). Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilažu odgovarajuće prevozne isprave (tovarni listovi. potrebno je dobro poznavati mehanizam železničkih tarifa pojedinih železnica. u tom slučaju. te referenti u operativnim funkcijama (uvoz. odnosno više špeditera. Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u »košuljici« (mapi) referenata iz operativnih funkcija. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da špediteru pripadne 30%. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaća prevozne troškove na prugama za koje se odobravaju refakcije. pa i znatnih viškova vozarine direktno u korist špeditera (kod forfet-transporata).računa na osnovu važećih redovnih tarifa. frankaturni računi). tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju značajan izvor prihoda za špeditera. Kao što je već rečeno. odnosno frankaturnim računom. Značajna su i nastojanja da se za određene transporte dobiju i posebne refakcije. za transporte iz naše zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano više železničkih uprava. Međutim. ili na osnovu posebnih sniženih refakcijskih stavova. Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspešno obaviti.). drumski i kopneno-rečni prevoznici. kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraćaja. Provizije Obzirom na specifičnost špediterskog posla. što je skopčano sa sposobnošću pregovaračkog kadra. špediteri i u ovakvim slučajevima često ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova. jer mogu doneti prihod u vidu refakcija. Tako npr. ako postoji više konkurentnih puteva. Međutim. To se pravo dokazuje tovarnim listom. 5. pokvarljiva roba. odobriti) samo kod visokotarifirajuće robe. zatim pomorski. bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu. već međusobnim udruživanjem. Međutim. situacija se tada menja.

Da bi se odobrila provizija obično se zaključuje odgovarajući ugovor. ima računa da ustupi glavnom špediteru deo zarade u vidu provizije. u kojem se precizira visina provizije i način njenog obračuna. Provizija se daje obično u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta. odnosno od jedinice mere (npr.). naravno da taj međušpediter od zarade koja mu je omogućena uključivanjem u taj posao. Kod zbirnih pošiljaka obračun se obično vrši na borderou. kvartalno ili u nekom drugom roku. 40 . kojih se te funkcije moraju pridržavati. što je gotovo redovno slučaj u zapadnoevropskim zemljama. Tarifna funkcija takođe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije. koji može biti po svakom pojedinačnom transportu. mesečno.mogućnost biranja raznih špeditera. po toni i sl. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaćanja provizije.

da se carinska linija. carinska obaveza. njene osobenosti. na kojima se primenjuju različiti carinski propisi. razna ograničenja i zabrane – da se ne može uvesti i izvesti odnosno da se može uvesti i izvesti tek po ispunjenju određenih uslova. Radi se o tako značajnim pitanjima kao što su carinsko područje. kao predmet međunarodnog prometa. bio slučaj i u našem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu). unose i izvoze ili se preko tog područja provoze. neraskidivo je vezana za carinsko područje – i promet iz jednog u drugo. stavljanje robe pod režim carinskog nadzora i dr. teritoriju. odnosno aerodromi određeni za međunarodni vazdušni transport. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih isključaka i carinskih priključaka. već bi to bila svaka druga roba u unutrašnjem prometu. kao stvari koje se u carinsko područje naše zemlje uvoze. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni transport. a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko područje. robe i motornih vozila. Carinski putevi Carinski putevi su oni putevi koji su. te na taj način. granicom. gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. u ovom momentu. propisani za međunarodni promet robe i transportnih sredstava. obaveza plaćanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. Promet carinske robe. na zakonom utvrđeni način.2. međom) podrazumeva se granica. Carinska linija Pod carinskom linijom (carinskom crtom. a u isto vreme i razdvaja carinsko područje jedne od carinskog područja druge države. Carinske puteve vazdušnog transporta čine pristaništa. ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa državnom granicom. carinska linija na nacionalnom planu obeležava carinsko područje jedne zemlje. carinska linija. koja oivičava carinsko područje takve zone ne poklapa sa državnom granicom. uostalom. pored obaveze plaćanja carine. demarkaciona linija (najčešće državna) koja oivičava carinsko područje jedne države. 6. a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj i transport putnika. Pored ovoga. da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe. od drugog carinskog područja. U tom slučaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa državnom granicom. vodeni i vazdušni. Može se dogoditi. jer u mnogim carinskim sistemima. Jer. ustvari. Od tog momenta. razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje. potrebno je razmotriti i neka pitanja koja bliže objašnjavaju status carinske robe. U većini slučajeva carinska linija se pokalapa sa državnom granicom na kopnu.2. Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graničnim prelazima naše zemlje. Pitanje određivanja carinske linije je od posebnog značaja za carinsku robu. nastaje i niz drugih značajnih pitanja vezanih za utvrđivanje carinske osnovice. 6. moru i graničnim rekama i jezerima. Carinski putevi mogu biti kopneni. jer je takva zona sa carinskog aspekta priključak. Carinska roba. uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. a za državu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja isključak.6. kao što je. kao i promet putnika i motornih vozila može se 41 . KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU Da bi se bliže shvatio pojam robe u međunarodnom prometu. carinsku liniju – i njen prelazak. obavezu plaćanja carine i carinskog obveznika – jer se time omogućuje sprovođenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobađanja od plaćanja carine i dr. primenu odgovarajuće carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije. teritorije.

Carinski gat.u februaru i novembru od 6 do 18 časova. Carinsko područje Roba u međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo carinsko područje. a ako se ne nalazi na granici. Nad takvom robom se. putnika i prevoznih sredstava. Granični prelazi mogu biti otvoreni za međunarodni promet robe. carinski granični prelaz za međunarodni železnički i drumski saobraćaj nalazi se neposredno na granici. takođe. takođe se određuju od strane nadležnog organa i po predviđenom postupku.u aprilu i avgustu od 4 do 19 časova. Prenos robe preko pograničnih prelaza može se vršiti samo u dnevno vreme.u maju. Ukoliko zbog delovanja više sile dođe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza. predviđeno da se prelaz carinske robe izuzetno može obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj. 6. onda najbliži organ unutrašnjih poslova. odnosno pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj i transport određuje carinarnica uz saglasnost lučkih. Po pravilu. za međudržavni promet i pogranični promet. .u martu. Luke na moru. do dolaska carinskih organa.u januaru i decembru od 7 do 17 časova. . brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. Dnevnim vremenom smatra se vreme: . Vazduhoplovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na određenim mestima. Zakonom je. Sletanje i poletanje može se obaviti samo na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvoreni kao carinski prelazi. a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja. odnosno pristanišnih organa.ostvarivati samo preko carinskih puteva – odnosno prelaza preko kojih se obavlja međunarodni transport. U slučaju više sile ili po potrebi. ali su takođe propisima utvrđeni kao carinski putevi. To su granični prelazi za ogranični saobraćaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora. zapovednik broda je dužan. graničnim rekama i graničnim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domaći ili međunarodni saobraćaj. . junu i julu od 4 do 20 časova. carinskim putem će se smatrati put od carinske linije do najbliže organizacione jedinice granične carinarnice. tom prilikom. kapetan je obavezan da odmah obavesti najbližu carinarnicu koja će preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom. odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj i transport mogu se vršiti u svako doba dana i noći. robom i putnicima. kao deo luke. Ako zbog delovanja više sile dođe do sletanja vazduhoplova van pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj gde postoji carinska služba. . Brodovi koji saobraćaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristaništa otvorenim za međunarodni saobraćaj i transport. preduzimaju odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeđenja da se pre sprovođenja postupka. U unutrašnjem saobraćaju na moru. a ako carinski organi nisu blizu. bez odlaganja. odnosno pristaništa na graničnim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske službe koja će obavljati poslove i zadatke iz svoje nadležnosti u odvijanju međunarodnog saobraćaja. septembru i oktobru od 5 do 19 časova. posadom. odnosno carinjenja ne bi 42 .3. onda najbliži organ unutrašnjih poslova koji obezbeđuje nadzor. da obavesti najbližu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice.

zajedno sa njenim držaocima i vlasnicima. Na graničnim rekama i jezerima granična linija. Teže je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranični pojas na moru nego što je slučaj na kopnu. kao i područje u širini od dve nautičke milje. carinsku liniju. Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno određuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. Taj pojas naziva se carinski pogranični pojas. Suverenost naše zemlje na 43 . Naime. Ono je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom naše zemlje. teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti. Odredbama Carinskog zakona utvrđeno je da carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini od 5 km kopna od obale. to granična. Kako obalno more sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. Tako je carinsko područje prošireno van državne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora. potpada pod carinske propise koji važe na tom drugom carinskom području. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog području doći u drugo. Sama definicija carinskog područja ukazuje da se ono može odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje državna vlast. carinsko područje jedne države je ono područje. prostire se na moru i to na njeno obalno more. Odredbama važećeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije naše zemlje. Isto tako dve ili više država mogu međudržavnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko područje što je karakteristično za sadašnji nivo razvoja međunarodne trgovine. carinsko pogranični pojas na moru je očigledno širi od državne (carinske) linije što nije slučaj sa pojasom na kopnu u graničnim rekama i jezerima. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora. a time i carinska linija ide sredinom matice. Po pravilu carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna.našla u slobodnom prometu. a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora. a za državu koja ga je uključila u carinsko područje “carinski priključak”. Carinsku liniju na kopnu čini državna granica koja je vidno obeležena.4. sudska i izvršna vlast. U odnosu na državu iz čijeg je carinskog područja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu. carinjenja robe i carinskog postupka (nekadašnja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). 6. a jezerom na način utvrđen od strane država koje se graniče sa tim jezerom. zavisno od ekonomskih i političkih interesa prema susednim zemljama. Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog područja kao osnovnog činioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Carinsko pogranični pojas na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja naše zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Nešto je složenije utvrđivanje granične linije na moru. Dakle. da fizički pređe carinsku granicu. instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). ili graničnim rekama i jezerima. dno i podzemlje tog mora uključujući i vazdušni prostor iznad njega. Suverenost naše zemlje. a bez naplate carine. ono predstavlja “carinski isključak”. po pozitivnim međunarodnim propisima. Carinski pogranični pojas Svaka država autonomno određuje deo područja na granici na kome važe posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka. Od tog momenta ona napušta carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graničnom rekom. računajući na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Carinsko područje naše zemlje obuhvata teritoriju naše zemlje.

sem ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno. kada izlaze na međunarodna tržišta. Sa gledišta subjekta. kulture. To znači da je ostavljena mogućnost uvođenja izvozne carine.1. kod zemlje izvoznice. Carinska obaveza Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je značajno i usko vezano za institut carinske robe. pod određenim uslovima. Znači. Dodatno opterećivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u još većoj meri otežalo njihov plasman na međunarodnom tržištu. 6. u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije. štampani materijali iz oblasti nauke. Ovakvi proizvodi. manje serije i sl.5. smanjiti izvoz te robe. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplaćuju kod najvećeg broja zemalja. 6. Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu. poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko državne granice koje bi se mogle učiniti na kopnu ili u obalnom moru. kada ne nastaje obaveza pklaćanja carine. uvođenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka uključivanju te zemlje u međunarodnu trgovinu. računajući od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. jer pored obalnog mora koje sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaćanja carine. koja je najčešće proizvedena pod povoljnijim uslovima. izuzetno izvoznu i provoznu robu. Roba koja se izvozi može biti ređe podložna naplati izvoznih carina. 6.). učesnika u 44 . Najveći broj zemalja se.3. U ovom prostoru nadležni organi vrše kontrolu radi sprečavanja povrede carinskih. kao značajna pitanja nameću se: podložnost plaćanju carine. Za razliku od napred navedenog.5. Ovo zbog toga što se radi o mladim privredama koje određene robe proizvode u težim uslovima privređivanja (niža produktivnost. odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu još 1921. i to se primenjuje samo u situacijama kada se želi. to je u stvari prostor širine dve nautičke milje. koja se svodi na plaćanje carine i drugih dažbina ili davanja.2.5. čuvari. U vezi sa carinskom obavezom. vrlo teško nalazi kupca. Njih retko primenjuju zemlje čije su privrede u razvoju.moru je šira od njene državne granice.). vraćena neprodata roba. postoje vlasnici carinske robe. pod uslovom da ona bude izričito predviđena Zakonom o carinskoj tarifi. kao najpodesniji način za utvrđivanje momenta nastanka carinske obaveze. niži nivo automatizacije proizvodnje. gde se susreću sa daleko konkurentnijom robom. god). ali pod uslovom da je to predviđeno zakonom (na primer. nastanak i prestanak obaveze plaćanja carine. prosvete i sl. Za sve iznete slučajeve. Carinska obaveza i carinski obveznik 6. oslobađanja od plaćanja carine. privremeno izvežena roba. uvozna roba je po pravilu u većini carinskih sistema podložna plaćanju carine. držaoci koji ih “premeću” preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i određena carinska obaveza. sanitarnih. U nas je Carinskim zakonom predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi iz carinskog područja naše zemlje. carinsko pogranični pojas obuhvata i spoljni morski pojas. Međutim. danas. Nastanak i prestanak carinske obaveze Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije.5. Podložnost plaćanju carine Opšteprihvaćeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko područje jedne zemlje sprovodi odgovarajući postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. Naime. ne znači da takva carinska roba ne podleže odgovarajućim merama carinskog nadzora.

carinskom postupku, fizički momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvrđuje. Znači, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pređe carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaćanja carine. Ovo praktično znači da će se određena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi baš u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znači, primeniće se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su važili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaćen je i našim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaćanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao što su: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zaštite domaće ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definiše na napred navedene načine. Međutim, može se istaći da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se može dogoditi, kao što je slučaj u našem Carinskom zakonu, da pored prihvaćenog pravila budu predviđeni i određeni izuzeci. Tako je, recimo, predviđeno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladišta. Radi sprovođenja adekvatne carinske zaštite i jednakih uslova privređivanja, u nas su prihvaćena još dva značajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Moguće je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog područja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktički takva roba smatra izvezenom, što svakako nije slučaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog područja. Na kraju treba istaći da se pod carinskom obavezom najčešće podrazumeva obaveza plaćanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko šire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za uništenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To bliže znači da prestaje i obaveza plaćanja carine za uništenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja carine može zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaćanja carine kod mnogih zemalja različit (dan uplate carine, dan podnošenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od različitih momenata počinje da teče predviđeni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina počinje da teče od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fizički prešla carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dažbina, u svakom slučaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

6.6. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice (fizičko ili pravno) koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena. To su ona lica koja su po carinskim propisima dužna da u određenom carinskom postupku podnesu odgovarajuću dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u našem Carinskom zakonu bliže određuje i vezuje za osobu koja je: – primalac robe, – vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, – lice na koje glasi prevozna isprava, – lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, – lice koje robu unosi na carinsko područje ili iznosi iz carinskog područja, – kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim Zakonom, dužna da plate carinu i druge dažbine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizičkog ili pravnog, kojem se roba upućuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je reč o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za niz radnji u carinskom postupku: – preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog nadzora, – u vezi sa podnošenjem jedinstvene carinske isprave, – plaćanja carinskih dažbina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do odredišne carinarnice, tada će carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom slučaju roba ne dobija tretman uništene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaćanja carine, već se sprovodi odgovarajući carinski postupak u vezi sa plaćanjem carine i drugih dažbina. Pošto je status carinskog obveznika veoma važan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu naše zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzeća i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadležne uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaćanja carine su: da može uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okončanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u određenim uslovima može uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da može izvršiti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese žalbu protiv rešenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, odn. iznosa onih dažbina koje uopšte nije trebalo platiti. Dužnost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu čiji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tačne podatke o težini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvši usaglašavanje podataka iz prijave o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu režima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe
Pojam carinske robe je, razumljivo, drugačiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifičnosti definisana odgovarajućim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifična roba. Jer, po pravilu, zaključeni međunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su određeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve različite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog područja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi – predmet i cena, kod zaključenog međunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose. Znači, svaka roba koja se kupuje i prodaje u međunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode određene mere carinskog nadzora i koja se carini, može se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoženja, izvoženja ili provoženja uz učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledeće sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se može fizički pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (uključujući i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje (zaključivanjem ugovora između uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (tržišnu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novčani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak (prioritetno pravo države za sprovođenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim režimom – carinskim nadzorom (prateća komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele ma na koji način; domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja; domaća roba koja je u smislu posebnih propisa izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko područje naše zemlje, a čiji vlasnik nije identifikovan. Takođe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, - trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona može biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okončavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraćanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se može kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u našoj zemlji, ako je na redovan način izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno – trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira što se radi o domaćoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima određen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je isključena mogućnost korišćenja ove robe. Treba takođe ukazati na mogućnost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom slučaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviđena mogućnost, da ukoliko dođe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne može isporučiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeležja, bude zadržana u zemlji i bude plasirana na domaćem tržištu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog područja naše zemlje za neku stranu državu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeđenja da će provozna roba sigurno napustiti carinsko područje naše zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeđenja putem određenih garancija špeditera.

6.7.2. Vrste carinske robe
Uobičajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema načinu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaćanja carine i drugih dažbina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja
Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko područje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to može biti i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju. Pravilo je da se roba u većini slučajeva uvozno carini tek kada pređe carinsku liniju iz inostranstva i dođe u određeno carinsko područje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se može dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fizički prešla carinsku liniju, ali će je kasnije preći, ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći. To je slučaj sa robom koja se izjednačava sa robom koja se uvozi – koja i nema potrebe za fizičkim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne završi postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dažbine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, čime se izjednačava sa svakom drugom domaćom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najčešće roba domaćeg porekla, mada to može biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaćog carinskog područja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najveći broj zemalja ne naplaćuje izvoznu carinu rada olakšanja plasmana te robe na inostranom tržištu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje. 6. konačno zadržava u jednom carinskom području s namerom da se tu upotrebljava. Carinska roba koja podleže plaćanju carine Po pravilu.7. U sva tri navedena slučaja postoje izuzetci koji su bliže regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja. kao i rokovi zastarevanja potraživanja po ovom osnovu. Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze građani u putničkom. odnosno dvovlasničkom prometu. 6. ne podleže plaćanju carine. kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod međunarodnih poslova ove vrste.izvršenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog područja. koristi. Ovaj promet je usko vezan za odgovarajući priliv ili odliv deviza. u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlašćene organizacije.izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz .izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi . ta se roba posle isteka određenog vremena vraća u carinsko područje zemlje odakle je i izvršena njena otprema. a. vraćanja robe pa do definitivnog carinjenja.izvoza Obzirom na način uvoza – izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi .2. utvrđivanja carinske vrednosti. Za ovu robu je karakteristično da se vlasnik robe ne menja.izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno. Obaveza plaćanja carine nastaje: 49 . sve robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine. Odredbama Carinskog zakona je predviđeno da roba koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba čiji se promet vrši u trgovačke svrhe.2.uvoza carinske robe. kao i drugih dažbina predviđenih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. Kod privremenog izvoza . odnosno kod izvoznog carinjenja – da definitivno napušta područje zemlje izvoza. Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razrađen počev od sprovođenja mera carinskog nadzora. Carinska roba i obaveza plaćanja carine Polazeći od toga da li carinska roba podleže plaćanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podleže plaćanju carine i carinska roba koja ne podleže plaćanju carine.izvozi.3. po pravilu. Pod definitivnim uvozom . 6.7. za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplaćuje izvozna carina. Carinska roba i karakteristike njenog prometa Zavisno od toga da li roba koja se uvozi.7. kao i svi savremeni carinski sistemi utvrđuje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dažbine za uvezenu robu. malograničnom. Provozna carinska roba. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza . Takođe je precizirano kada nastaje obaveza plaćanja carinskih obaveza. Za razliku od uvozne carinske robe. I u našem carinskom zakonodavstvu je predviđen niz oslobađanja od plaćanja carine. ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja. izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu. i ne naplaćuje carina.2.4.2. Naš carinski sistem. odnosno ne pređe carinsku liniju. takođe. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora. jer se za takvu robu. mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora.

dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima. Za privremeno uvezenu robu. za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje. za robu smeštenu u konsignaciono skladište. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. danom kada je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište. kao i dokumentacija koju državni organi. prosvete i nauke. inspekcijski organi. Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi. danom podnošenja JCI. ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije. preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi. a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaće tržište.za robu koja se uvozi. iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje. Tako je utvrđeno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. za robu i prevozna sredstva koju su državni organi (sudovi. odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. danom podnošenja JCI. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista. danom stavljanja robe u promet na domaćem tržištu. Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine. . danom podnošenja JCI. 50 . danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto. za robu koja se uvozno – izvozno carini bez prelaska preko carinske linije.roba koja se provozi preko carinskog područja naše zemlje. danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište. ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno. . Plaćanju carine ne podležu još i: roba koja se izvozi. za provoznu robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržana radi uvoza. odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja. a carinska obaveza nastaje donošenjem rešenja u upravnom postupku. potrošni materijal koji besplatno prima iz inostranstva. odnosno na dan podnošenja carinske deklaracije. za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaćanja nastaje danom podnošenja JCI. a u našu zemlju se vraća neprodata ili što ne odgovara ugovorenim obavezama. Propisima je takođe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dažbina.roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. . utvrđuje se u principu na dan nastanka obaveze. organi unutrašnjih poslova) prijavili carinarnici. Za robu koja je uvezena. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture. odnosno danom donošenja rešenja u upravnom postupku o naplati. odnosno izvozi uništena dak se nalazi pod carinskim nadzorom. Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. odnosno ako JCI nije podnesena. a koja se nalazi u postupku kod ovih organa. roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena. danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta. za brodove kupljene u inostranstvu. konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u našoj zemlji. Rok zastarelosti se prekida svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine. danom kada je roba prešla carinsku liniju. a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma. iznos carine i carinskih dažbina utvrđuje se danom donošenja rešenja. televizijske. filmske i na drugi način snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja.

a rezultat su ili uobičajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim. uključujući i konzularne takse. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su oslobođeni od plaćanja carine. uključuju se u carinsku osnovicu. Troškovi prevoza i dopreme robe Ovi troškovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco . u carinsku 51 . Time je definisano da su u normalnu cenu uključeni svi troškovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko područje naše zemlje. Naime. između ostalih. To su. po pravilu.granica.1. utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe. odstupanja koja su uobičajena u savremenim carinskim sistemima. a da su isključeni svi troškovi. dažbine i takse koji se naplaćuju na carinskom području naše zemlje. Roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. 6. ne može se otuđiti. svi troškovi. provizije posrednika.b. odnosno CIF luka. dažbine i prevozne takse koje terete robu van carinskog područja naše zemlje. troškovi ambalaže. čije je korišćenje bilo uslovljeno (vremenom korišćenja. 6. daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe. troškovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe. osiguranja. namenom). Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine i uvoznih dažbina.8. dužni su da prethodno plate carinu po stopi određenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu. onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekršaj i izriču odgovarajuće kaznene mere koje su veoma stroge. postupak carinskog vrednovanja bazira na zaštitnim carinama. Carinska vrednost robe Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednošću robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim troškovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u određeno carinsko područje (fco granica ili CIF luka). u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco – granica odnosno CIF luka. i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije. Ukoliko se propisi lažnom dokumentacijom ili na drugi način izigraju. a naročito: troškovi prevoza. Carinskim zakonom se izričito navode troškovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uračunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u našu zemlju. odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. Troškovi transportnog osiguranja Dodatni troškovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su. Treba imati u vidu da se izrazom “transportni troškovi” ne obuhvataju svi troškovi koji nastaju u vezi sa upućivanjem robe kupcu od strane prodavca. kao preduzeća i druga pravna lica koja robu za koju nije plaćenja carina i druge uvozne dažbine otuđe. a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza. Znači. koji se jednim imenom mogu nazvati TPS troškovi (transportno – pretovarno – skladišni). 6. Tako. multilateralnim ili međunarodnim sporazumima. postoje određeni izuzeci.2. a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni plaćanja obaveza. a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja prema državi.8. Carinska roba koja ne podleže plaćanju carine Od opšteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje mora platiti carina. odnosno CIF luke. i troškovi transportnog osiguranja robe do granice.8. Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i pratećim podzakonskim propisima. dati drugom na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe.

) još van carinskog područja zemlje opredeljenja. obračunava u određenom procentu od prodajne cene. 6. gde je ugovorom predviđena određena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta. kartonske kutije i sl. izvozi ili provozi preko carinske linije. Prijavljivanje carinske robe Zakonska je obaveza. Iz tih razloga. odnosno 52 .). bilo unutrašnje ili spoljne. da li ga snosi prodavac ili kupac – ovi troškovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobičajenim troškovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili slične robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. Takva fiskalna opterećenja u vezi sa robom uključuju se u carinsku vrednost uvezene robe. a ima karakter uobičajene. Sva roba koja se uvozi. standardne ambalaže (na primer: vreće. sanduci.3. sem onih koji su već uključeni u vrednost zakupa ili cene robe.5. da se carinska roba mora prijaviti carinarnici. 6. S tim u vezi potrebno je istaći da se troškovi i vrednost neuobičajene ambalaže ne uključuje u carinsku vrednost robe. špediterska. u carinsku osnovicu se uključuju prosečni troškovi na ime osiguranja koji odgovaraju određenoj vrsti prevoza (takve ili slične robe) u redovnom transportu. pa se stoga uključuju u carinsku osnovicu. porezom na promet i sl. sem ako se ovakve dažbine vraćaju izvozniku. Troškovi pribavljanja dokumentacije Međunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe često se predviđa kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlašćene organizacije. Troškovi ovog ispitivanja. Posredničke i komisione provizije Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek veća za iznos posredničke provizije.8. na primer.osnovicu se uračunavaju samo oni troškovi osiguranja koji se odnose na obezbeđenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko područje zemlje uvoza (fco državna granica). ovi troškovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konačne cene. Za ambalažu koja nije prodata sa robom i koja se vraća u inostranstvo u cilju ponovnog korišćenja.8.6. odnosno do odredišne luke ili pristaništa u našoj zemlji – primena CIF – klauzule. iz čega proističu i određene posledice.) uključuje se u carinsku vrednost. Pri formiranju carinske osnovice nevažno je da li je osiguranje između prodavca i kupca ugovoreno.8. burad. kutije od plemenitog metala. odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju uključuju bez obzira koja ih strana –ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu. kožne torbe i dr. 6. Kada osiguranje nije ugovoreno. odnosno odgovarajući deo troškova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu. 6. Troškovi ambalaže U carinsku osnovicu se uračunavaju i troškovi uobičajene ambalaže (isključena vrednost ambalaže). brokerska. pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uračunava se samo naknada za njen zakup. Ona se. naknada u vidu posredničke provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca. Dažbine i prevozne takse Često se događa da kupljena roba u inostranstvu bude opterećena izvesnim dažbinama (prevoznim taksama. komisiona i dr.9. najčešće.8. agentska.). koja ima funkciju zaštite robe u transportu. Naime. 6. kao što su. već se carine odvojeno i takvoj se ambalaži posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi. Neće se uračunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaća kupac – uvoznik za posredovanj pri kupovini robe.4.

odnosno drugoj nadležnoj carinarnici. jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. ali po pravilu u slučajevima kada fizičko prisustvo carinskog radnika ili nije 53 . troškovi prodaje i dr. predaju carinarnici. i na taj način uvezena roba.pregled. a po potrebi i lični pretres putnika. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fizičko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor. Neke od tih mera su: . a po potrebi i pretres prevoznih sredstava. Sam pojam carinskog nadzora može se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti. Carinski nadzor je prateći.čuvanje. . a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba. kakvoći vrednosti robe kao relevantnim elementima vođenja tog postupka. nastaje prelaskom robe preko carinske linije. Carinski nadzor Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma značajna obaveza carinskih organa. kao mera carinskog narzora se dosta koristi. po postupku i na način koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. ne mogu predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva. kako po količini tako i po vrsti. . ali su dužni da izvrše uplatu obračunate carine i uvoznih dažbina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. a traje dok se ne okonča carinski postupak.sprovođenje robe i prevoznih sredstava i . odnosno ne završi postupak carinjenja i roba preuzme iz nadležne carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog područja naše zemlje. Da bi se sprečilo neovlašćeno. ne može se podići ispod carinskog nadzora. To je. posebno značajan elemenat svake carinske robe. dok se ne sprovede carinski postupak. 6.10. iako u vlasništvu uvoznika. propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadležnih državnih organa. kao i da bi se u određenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost. koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli. uskladištenje. mora se prijaviti graničnoj. Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem. Obaveza sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi. organi inspekcije. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. a po potrebi i pregled carinske robe. skup odgovarajućih mera koje preduzimaju (po ovlašćenju) carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe. organi unutrašnjih poslova.pregled ličnog prtljaga. nema carinske robe bez carinskog nadzora. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom (čuvanje. nezakonito postupanje sa carinskom robom. Državni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka. Stavljanje carinskih obeležja od strane carinskih organa. takođe. u stvari. Tako je sadašnjim Carinskim zakonom propisano da su državni organi (sudovi. Naime. izvozi ili preko carinskog područja naše zemlje provozi. i dr.).) dužni da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angažovanjem carinskog radnika ili pak posredno.koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. utvrđene su određene mere carinskog nadzora. Zakonom je.

Zakonom je predviđen i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. službenog broja carinskog radnika i dr. posada. a prelaze carinsku liniju. prospekata. vozačko osoblje i putnici koji koriste ova sredstva. odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju. brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor. . da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka. međunarodnim rekama i graničnim rekama i jezerima. . Oni su dužni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka. 54 . a najpoznatija su carinska plomba. Nadležni direktor uprave carina propisuje način vođenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. prevozna sredstva na kopnu. odnosno dok ne istupi iz određenog carinskog područja.brodovi organa unutrašnjih poslova.vazduhoplovi. po predviđenoj proceduri. Bez obzira na to što navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podležu kontroli. može biti u kako u drumskom i železničkom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni. ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja i vođenjem odgovarajuće evidencije o carinskim ispravama.domaći i strani vojni vazduhoplovi. odnosno režima uvoza i dr.sprovođenje carinske robe. njihova posada i putnici. Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava. carinskom nadzoru obavezno podležu roba. Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije može biti pri uvozu.moguće ili nije celishodno. Carinskim zakonom je utvrđeno da carinski nadzor obuhvata naročito: . . poštanski). otisak carinskog pečata i carinskog žiga. . obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe.pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja. . odnosno prevoznog sredstva.pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika. odnosno posade. kada se roba zadržava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika). Carinska obeležja su propisima definisana. izvozu i provozu.stavljanje carinskih obeležja. koja se vraća u nepromenjenom stanju.čuvanje i pregled carinske robe. uzimanje uzoraka. odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove.carinska roba. posada i putnici. . kao na primer u drumskom transportu. prevozna sredstva. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. . fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe. obezbedilo od neovlašćenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost. omogućuje da carinska roba bez polaganja novčanog iznosa bude obezbeđena dok ne stigne u odredišno mesto. Klasičan primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe. Ti izuzeci su: . Od opšteg pravila da carinskom nadzoru podleže sva carinska roba. vazdušni. putnici i članovi posade koji se iskrcavaju. Carinskom nadzoru podležu: .domaći i strani vojni brodovi. Carinski nadzor. Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifičnosti. prevozna sredstva na moru. oblika. gde se putem karneta TIR. Vrsta carinskog obeležja koje će biti korišćeno zavisi od vrste robe.

Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smeštaj carinske robe. železničko – carinske magacine. kao i neovlašćeno raspolaganje carinskom robom. carinska smestišta. Smeštaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrđivanje bitnih činjenica o robi (vrsta. Carinska roba može se smestiti u: 1. 5. ako se roba kod njih uskladištava. kao i postupak carinjenja. Držaoci prostorija i prostora određenih za smeštaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. zatim sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i dr. 9. rokovi ležanja. 3. druge prostorije i prostore. da roba doista neovlašćeno ne dođe na određeno carinsko područje bez naplate carine. 8. odgovara podnosilac zahteva za smeštaj. To se postiže putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta. način vođenja evidencije. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe. količina i vrednost). kao što su: karneti TIR i ATA. u navedene oblike smeštaja odobriće se samo ako su ispunjeni ti uslovi. u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajućim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. Ako su za smeštaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smeštaj robe pod carinski nadzor. 55 .Carinski organi su obavezni da carinskurobu drže pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i puštanja u slobodan promet.) postigne adekvatni carinski nadzor. Vlada propisuje postupak i bliže uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smeštaj carinske robe pod carinskim nadzorom. 7. slobodne carinske prodavnice. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima može držati roba pod carinskim nadzorom. carinska prijava za uvoz i provoz robe. preduzetog od strane carinskih organa. kao i za carinu i druge uvozne dažbine. Za robu smeštenu u drugim prostorima i prostorijama. odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. 6. da uvek i bez teškoće mogu identifikovati i utvrđivati pravo stanje stvari. 6. Smeštaj carinske robe Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku.Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama međunarodnog robnog transporta preko carinske linije. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor su uređeni smeštaj carinske robe. 2. pored faktičkih mera i neposrednog carinskog nadzora. Sve te isprave omogućavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajućim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novčanog obezbeđenja i dr.11. carinska propratnica i dr. odnosno izlaska ove robe iz carinskog područja naše zemlje. Ovu obavezu organi carinske službe izvršavaju tako što carinsku robu neposredno drže ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih držalaca. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. kao i za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladištenu carinsku robu. ali i da spreče neovlašćeno rapolaganje tom robom. centralna skladišta. prema stanju robe u trenutku smeštaja. slobodne zone i carinske zone i 10. konsignaciona skladišta. 4. carinska skladišta. mere carinskog nadzora. način vođenja evidencije i druga pitanja koja regulišu carinski nadzor nad robom.

odnosno prostorima.2. Za otvaranje železničko – carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. U prostorijama u kojima se održavaju međunarodni sajmovi. carinskom smestištu ili u drugim prostorijama. Znači. odnosno Jedinstvene carinske isprave. Uz zahtev za otvaranje. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u određenom roku. Ako držalac carinskog skladišta u određenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke.po rešenju carinarnice. Carinarnica može. carinarnica može svojim rešenjem privremeno zatvoriti skladište i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka. Roba smeštena u železničko – carinskom magacinu može se podići: -. prenese u slobodnu ili carinsku zonu. Za opremu koja se uvozi. rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana.11. U opravdanim slučajevima. 6. Držalac železničko – carinskog magacina je obavezan pridržavati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih pratećih propisa. domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog područja naše zemlje provozi. Železnica je obavezna da za smeštenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.carinski magacin Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju. Carinsko skladište Sam naziv carinsko skladište dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smeštaj robe pod carinski nadzor. Propisima je takođe utvrđena obaveza držaoca carinskog skladišta da se mora pridržavati obaveza utvrđenih Carinskim zakonom i pratećim propisima.Rokovi ležanja carinske robe koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje su takođe propisani. carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor. carinarnica preuzima i prodaje robu. razume se da u carinsko sladište može biti smeštena uvozna neocarinjena roba. carinskom skladištu. rokovi ležanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim slučajevima biti produženi zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. domaća roba.1. rešenjem privremeno zatvoriti železničko – carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. Po isteku određenog roka. koji koristi i kojim upravlja preduzeće ili drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe. Carinska roba smeštena u železničko – carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe.po izvršenom carinjenju. Smeštaj robe u magacin vrši se odvojeno. Pošto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladištenja robe. U železničko – carinskom magacinu. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava. Železničko . Ukoliko se ne izvršavaju obaveze. namenjen za smeštaj carinske robe. 6. prema dokumentima na osnovu kojih se unosi. odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo. podnose se odgovarajuće 56 . Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor.ako se roba vraća u inostranstvo. rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci. propisan je postupak otvaranja carinskog skladišta. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko – carinskog magacina. odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto ili . ako je konstatovala da se držalac ne pridržava zakonskih obaveza. ako po zahtevu stranke. i mora biti vidno obeležena odgovarajućim natpisom. Prostorije za ovu namenu određuje železnička stanica u saglasnosti sa carinarnicom. . rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana.11. carinarnica donosi rešenje o njegovom zatvaranju. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.

carinskog skladišta ili carinskog smestišta na osnovu rešenja carinarnice. pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe. Za držaoca carinskog skladišta je takođe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeležava na način kojim se carinarnici omogućava sigurno sprovođenje mera carinskog nadzora.smeštaja robe upućene u skladište. s tim da carinarnica komisijskim putem utvrđuje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. . carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladišta. Carinsko smestište Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđen.preneti u drugo carinsko skladište ili u slobodnu.uvozno ocariniti. uz prethodno odobrenje carinarnice.smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz. denaturisanje. čišćenje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzeća. Nadležna carinarnica. preneti u drugo carinsko skladište. Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom. Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se: .uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja. Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu nadzorničkog dokumenta. Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika. Propisima je utvrđen postupak otvaranja i rada carinskog smestišta. vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku.uputiti u inostranstvo.istovara iz broda.vratiti u inostranstvo. korisnika uvezene robe. alkoholisanje. carinsku zonu. . a kontrolu robe u carinskom smestištu vrši najmanje jednom u šest meseci. na uvoznoj robi smeštenoj u smestište mogu se preduzimati mere i radnje nužne za čuvanje carinske robe. Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište. Obaveza je držaoca carinskog smestišta da za uskladištenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. može se: . . Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni.11. sortiranje. kao i . odnosno carinsku zonu.isprave. konsignaciono skladište ili slobodnu. 6. smeštaja robe koja se premešta iz železničko – carinskog magacina. U carinskom skladištu dozvoljeno je. carinsko smestište.istovara iz vazduhoplova. prepakivanje. obaveza je držaoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.uvozno ocariniti.uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja. u praksi se u carinskom smestištu čuvaju sirovine. Roba se smešta u carinsko skladište u slučaju: . . Za robu smeštenu u carinsko skladište. takođe.smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva. . Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom “carinsko skladište” i nazivom držaoca. . Na otvorenom prostoru carinskog skladišta može se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije. Carinarnica. po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestišta. . .3. odn. 57 .

Za smeštaj robe u konsignaciono skladište. Držalac konsignacionog skladišta dužan je da robu smesti u skladište odvojeno po vrstama. odnosno carinsku zonu. Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor. Držalac skladišta može takođe izdavati iz konsignacionog skladišta. Konsignaciono skladište Konsignaciona prodaja robe je specifičan spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor rešen na poseban način. uz pregled propisanih isprava. Tako. železničko – carinski magacin i slobodnu. kao i ukupna vrednost robe. drugo konsignaciono skladište. uređaja. koje otvara preduzeće ili neko drugo pravno lice. rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilažu i druge propisane isprave. mora u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za njegovo otvaranje. instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac ovog skladišta prodaje. pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku. carinsko smestište. kao i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj. Pravo je držaoca konsignacionog skladišta da može iz svog skladišta izdavati. da sačini zapisnik. osim aparata. registrovano za spoljnotrgovinski promet. u odobrenju carinarnice moraju se naznačiti i vrsta i vrednost ambalaže. ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe. Prodaja robe iz konsignacionog skladišta vrši se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi držalac konsignacionog skladišta.6. radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaćem tržištu.Obaveza držaoca skladišta je da zamenjene aparate. Procedura otvaranja konsignacionog skladišta je takođe precizno propisima regulisana. uređaje. instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništiti pod carinskim nadzorom. Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište. nadležna carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu. Carinska roba koja je smeštena u konsignaciono skladište može se konačno razdužiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladišta. koja se ne prodaje zajedno sa robom. a komisija koju imenuje carinarnica da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. aparate. držalac skladišta podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj robe sa propisanim ispravama. Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi. u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta. pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku. odnosno prostoriji držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji. carinsko smestište i dr.11. Ako se roba iz konsignacionog skladišta prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladište. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice. na zahtev držaoca konsignacionog skladišta. čije proizvod po zaključenom ugovoru držalac skladišta prodaje. ako je roba odvojeno smeštena i ako se evidencija o robi vodi posebno. za svaku pojedinu stranu firmu. ali uz prethodno odobrenje carinarnice.4. koji se moraju vratiti u inostranstvo. količne i vrednosti. instrumenata i delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu. U postupku sa carinskom robom koja se smešta u konsignaciono skladište carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu vrste. 58 . aparata. uređaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladišta. Ako se smešta roba u ambalaži inostranog vlasništva.

s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana. ako su se stekli uslovi. 6.5. a ako se utvrdi višak robe. dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili će carinarnica. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu. . od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište. Tako su utvrđene obaveze držaoca konsignacionog skladišta da evidencija o robi koju vodi mora da sadrži podatke o: . Carinarnica je. Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu. iz razloga vođenja efikasnog carinskog postupka. Ako držalac skladišta u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke.količini robe. strane jahte. . Postupak otvaranja ovih skladišta je zakonom i pratećim propisima precizno regulisan. takođe. propis o evidenciji robe.11. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta. mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica. od ulaska robe na carinsko područje naše zemlje do njenog konačnog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladišta. pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti. . Pored vođenja propisanih evidencija. merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno oštriji. Carinarnica je dužna da. . u okviru svoje nadležnosti. u času zatvaranja. najmanje dvaput godišnje.broju rešenja carinarnice o uskladištenju carinske robe.broju Jedinstvene carinske isprave.stranoj firmi. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje Specijalizovana skladišta strane i robe domaće proizvodnje služe za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi. . strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom). . ocariniti. carinarnica na osnovu sačinjenog zapisnika nalaže držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj odnosne robe u konsignaciono skladište. može se vratiti u inostranstvo. smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. carinarnica je obavezna da vrši redovan pregled konsignacionog skladišta. Ako je u pitanju roba štetna ili opasna po životnu sredinu. ukoliko se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. Ukoliko je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem ovakvog skladišta. carinarnica pokreće postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti. kao i komisijskim 59 . . da se posluje robom inostranog partnera. rešenjem privremeno zatvori konsignaciono skladište i odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti.držaocu konsignacionog skladišta. Ukoliko nadležna carinarnica na osnovu zahteva i priloženih isprava. nad robom u konsignacionim skladištima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeđuje sigurna kontrola nad uskladištenom carinskom robom. pri čemu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktičkom stanju robe sa evidencijom u skladištu. obavezna da vodi odgovarajuću propisanu evidenciju o robi smeštenoj u ovakvim skladištima.vrednosti robe. ispravi o knjiženju.Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladišta tj. Carinska služba.tarifnom broju i tarifnoj oznaci.nazivu robe.

odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom. kao i roba domaće proizvodnje namenjena za istu svrhu. Držalac skladišta je dužan da robu smeštenu u njemu drži odvojeno i da je vidno obeleži.naziv robe. U protivnom.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. carinarnica postupa kao i u slučajevima poslovanja železničko – carinskog magacina. . registrovanom kod nadležnog privrednog suda za držanje slobodne carinske prodavnice. .broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta.količina. carinskih skladišta.naziv prodavnice u koju se roba upućuje. fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište. .tarifnu oznaku.podatke o ispravi o knjiženju i . izdaje odobrenje za otvaranje skladišta. a crinarnica vrši nadzor nad njim i potrvđuje smeđtaj robe u njemu. Propisima su takođe regulisani poslovi evidencije. odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište . . . kao i carinski postupak sa robom. Evidenciju vodi držalac centralnog skladišta. Pored toga. a carinarnica kao i u napred navedenim slučajevima davanja saglasnosti.6. odn. . .podatke o držaocu skladišta i licima s kojima je zaključio ugovor o prodaji robe. 60 . konsignacionih skladišta i dr. carinskih smestišta. Sam naziv skladišta govori da se u cantralno skladište može smeštati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama.broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i . prethodno komisiski utvrđuje da li su ponuđene prostorije za ovu namenu podesne za smeštaj robe. . .pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću ili drugom pravnom licu. Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeđuje se preko centralnih skladišta. . . Držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje obavezan je da se pridržava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor.11. Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledeći podaci: o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji te robe.količinu. broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture.broj izlaznog lista. za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici.vrednost robe. dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži: .tarifna oznaka robe.naziv robe. Uz zahteve za otvaranje centralnog skladišta carinarnici se podnose i proisane isprave.vrednost. Centralno skladište Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nužno zahteva određeni carinski prostor gde se smešta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica. 6. U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava.

. .akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe. komisijski utvrđuje da li su prostorije namenski podobne. odnosno u međunarodnim vazdušnim pristaništima ili međunarodnim lukama ili rečnim graničnim pristaništima. Ako carinarnica oceni da je neophodno može. Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici 61 . a obavezno ga overava carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. nadležnoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa. kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. odn. a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladišta predviđenih zakonom. nadležna carinarnica donosi rešenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice.7. .11. a na teret centralnog skladišta. Na vazduhoplovnim pristaništima. zatim drugim graničnim prelazima.vrednost. kao i u lukama i pristaništima gde se obavlja međunarodni saobraćaj. za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost. ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe.naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje. . otvorenim za međunarodni saobraćaj. Nadležna carinarnica overava dostavnice koje je sačinio držalac skladišta. Procedura njihovog otvaranja je dosta složena. odnosno odobrenje organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja drzavne granice. Kao i za dosada navedene prostore i prostorije. odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom. Pošto se radi o objektima koji se grade na zemljištu gde se vrši i kontrola kretanja putnika. kao i postupak carinarnice za slučaj nepridržavanja obaveza iz zakona. propisana je obaveza vođenja evidencije.skica i tehnički opis prostorije i objekata. slobodna carinska prodavnica može se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe. . odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice. radi njihovog razduženja.količinu. u cilju sprovođenja mera carinskog nadzora. Postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište je istovetan kao i kod zaduženja.specifikacija strane robe i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom. . Treba istaći da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice. pored carinske kontrole. zatim priloženih isprava i zapisnika komisije carinarnice. Po prijemu zahteva. Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice. ali sada kroz njeno razduženje. Roba se upućuje iz centralnog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sdarži sledeće podatke: . 6. carinarnica.Obrazac je numerisan. Na osnovu podnesenog zahteva. ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje. ugovor o korišćenju prostorija.vrstu robe. Slobodna carinska prodavnica Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graničnim prelazima. kao i uslovi pod kojima se to čini. kao i u napred navedenim slučajevima.tarifnu oznaku i .

u lukama i pristaništima. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati: na vazduhoplovnom pristaništu.naziv strane firme vlasnika robe. . U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste.upućije se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu. Druge prostorije i prostori Carinski zakon je. . Neprodata strana roba. u kome se navodi u koje prostorije. količine i vrednosti smeštene i prodate robe. Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica.11. privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici. na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon – blokova preko registar kase. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu. Ovo je veoma razvijen oblik ukladištenja carinske robe i sprovođenja mera carinskog nadzora koji je najekonomičniji. . to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasičnu proceduru odobravanja korišćenja prostorija za smeštaj robe od strane carinarnice. Dostavnica sadrži sledeće podatke: . Postupak uskladištenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika. posle obavljene carinske kontrole. a odvojeno za stranu robu.8. odn. Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika. Naime. odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. pre obavljenje carinske kontrole. Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi.nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladišta.naziv robe. fleksibilno rešio pitanje nadzora nad robom.naziv skladišta. Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. korisnika. . smeštajem u druge prostorije i prostore. putnicima koji odlaze u inostranstvo. zatim rok ležanja robe kao i mere carinskog nadzora.tarifni broj. posle obavljene carinske kontrole. dostavnicom držaoca skladišta. odnosno prostore će roba biti smeštena.količinu. imajući u vidu ekonomske interese privrede. putnicima koji odlaze u inostranstvo. a izuzetno i u tuđem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen. putnicima koji odlaze u inostranstvo. . pre carinske kontrole. može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti. tarifnu oznaku Carinske tarife. roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak. 6. . a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu preko carinskog područja naše zemlje. za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorničku ispravu podnosi se i pismeni zahtev.naziv firme držaoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje. kao i ekononičnije čuvanje robe pod carinskim nadzorom. Po pravilu. Domaća neprodata roba se dostavnicom vraća u unutrašnji promet. Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji.broj dostavnice i datum izdavanja. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domaću. pre obavljanja carinske kontrole. Prilikom smeštaja robe i carnskog nadzora nad 62 . Carinarnica takođe vodi registar overenih listova kartoteke. Rešenjem o smeštaju robe određuju se prostorije i prostori za smeštaj robe. a putnicima koji dolaze u našu zemlju.cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu i . jer se roba ne opterećuje troškovima ležarine i eventualne manipulacije sa robom. na graničnim prelazima. . posle obavljene carinske komtrole.

Slobodne i carinske zone Slobodne i carinske zone. gde se poveljama priznavao poseban režim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje. pristaništa i mostove i ograničavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima. akciza i porez na promet. mora izvesti. Na ovome mestu biće reči o slobodnim i carinskim zonama na način predviđen našim propisima. na robu se ne primenjuju režimska ograničenja. ali po stopama carine za gotov proizvod. reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) veća od 50 % ukupne vrednosti robe. nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo. Pored držaoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone. sirovine i reprodukcioni materijal. industriskim i trgovačkim centrima itd. slobodna zona mora da bude ograđena. na magistralnim putevima. U slobodnij zoni se ne može vršiti promet robe na malo. luke. Obzirom na sve veću ekonomsku moć mlade klase. osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe. to jest. bez obzira na učešće domaćeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe. kao mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces. gilde i druga udruženja trgovaca određivali. pošto roba stiče status robe domaćeg porekla. a ne plaća se na robu namenjenu širokoj potrošnji koja će se iz slobodne zone uvesti na naše tržište bez podvrgavanja proizvodnom procesu.robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestištima. 63 . da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom “slobodna zona” i nazivom njenog držaoca. vršiti u treće zemlje. Roba smeštena u slobodnu zonu može se. na osnovu zahteva preduzeća koje će držati i upravljati poslovima slobodne zone.5 %. otvorenim za međunarodni saobraćaj. Slobodna zona se otvara rešenjem Vlade. Uvoz. za nju se ne pribavlja pravo na uvoz. osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0. niti se plaćaju carinske dažbine. taksama i nametima. Međutim u svakom slučaju. uvesti na naše carinsko područje. na osnovu zaključenih ugovora sa držaocem. hanze. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za držaoca i svakog korisnika. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste.11. sprovodi se postupak carinjenja. dažbinama. Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama. zakonom propisani deo. Samim tim. koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima. U svetu se pod izrazom “slobodna zona” podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo. 6. na vazduhoplovnim pristaništima. puteve. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni. Zbog toga se do današnjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv “free ports” kao naziv za slobodne i carinske zone. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogućnosti sprovođenja mera carinskog nadzora nad njom. predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se začinje u feudalizmu – buržoaske klase protiv privilegija i ograničenja vlastele koja je držala gradove. koja se uvozi u carinsko područje zemlje. odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan. kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama. Ova dažbina s plaća na opremu. zanatlija i trgovaca. količine i vrednosti. čiji se. U tim delovima bila je ograničena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaćanja navedenih nameta. carina i druge uvozne dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente.9. već i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja članica. Da bi ove mere mogle da se sprovode. Ako je vrednost učešća domaćeg uloga (sirovina. a trgovina se obavljala slobodno na način kako su gradski saveti. pa držalac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smešta u zonu. kakve danas poznajemo.

dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome. nije ograničen. rok ležanja robe u carinskoj. roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smeštaja u zonu i zavesti u evidenciju držaoca ili korisnika zone. rastavjanje i uzimanje uzoraka. vazdušnom ili rečnom pristaništu. Vlada. Ova okolnost je izuzetno važna za držaoce slobodnih zona. markiranje. pakovanje. u carinskoj zoni se mogu obavljati uobičajene pripreme robe za tržište. izdati uverenje o zonskom poreklu robe. kao što je sortiranje. merenje. carinska zona mora biti ograđena. 64 . a na osnovu uverenja nadležne uprave carina da su ispunjene mere za sprovođenje carinskog nadzora. držaoca. Inače. Postupak otvaranja carinskih zona je identičan postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. rešenjem daje saglasnost za otvaranje zone. jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godišnje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. sastavljanje. U slučaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti. kao i u slobodnoj zoni.Ako se roba proizvedena u zoni izvozi. Osim navedenih aktivnosti. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom. egaliziranje. tj. na zahtev izvoznika. otvorenim za međunarodni saobraćaj i robno – transportnom centru. na osnovu zahteva preduzeća. Carinske zone su predviđene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci. robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe. carinski organi će. što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne neocarinjene robe.

po njihovom nalogu . prijema i dostave uvoznih pošiljaka komitentima ili . odnosno artiklima (npr. Takvi slučajevi su. špediter retko odbija posao iz svoje 65 . telefonom. za uvoz iz istočnih zemalja. a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim. poslovnica za uvoz južnog voća. a ako to ne bi uradio. Pri izvršavanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo često treba i da osigura robu u transportu. telefaksom. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi. — disponiranje. Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. međutim. za uvoz iz zemalja u razvoju i sl. Ipak. prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). doleđivanje itd. još istog ili sledećeg radnog dana. vaganje. tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama. U nekim preduzećima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra. — istovar/iskrcaj robe. teleksom ili telegramom. naravno preporučenim pismom ili na drugi dokazni način (elektronskom poštom. dostavljenu mu dispoziciju i da predloženi posao može odbiti. u ovom slučaju dopremu robe iz inostranstva.0.). špediter ne snosi odgovornost za eventualno pogrešno tumačenje usmeno primljene dispozicije. — carinjenje. —aviziranje (obaveštavanje)i prijem robe. zatim da obavi sve poslove oko carinjenja. daje potrebne podatke špediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan način. poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja. zavisno od dispozicije komitenta. uskladištenje. Takvi formulari imaju već odštampane rubrike koje uvoznik popunjava i. poslovnica za uvoz hemikalija i sl. telefaksom i sl. u stvari. daje nalog špediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. ili pak prema komitentima. Kad špediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zaključen ugovor o špediterskom poslu. svesti na obavljanje sledećih tehnoloških operacija: — pozicioniranje. uglavnom. što sve zavisi od veličine samog preduzeća i obima poslova koje obavlja. za avio-transport i sl. U nekim špedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport. POSLOVI UVOZA Poslovi funkcije uvoza u preduzeću za međunarodnu špediciju mogli bi se. Dispozicija predstavlja nalog špediteru da izvrši jedan određeni posao. — osiguranje. Dispozicija Jedan uvozni posao počinje. Članom 10.krajnjim korisnicima. Opštih uslova predviđeno je da nalogodavac može dati dispoziciju i usmeno. a u nekim špedicijama takvo svojstvo nema. na taj način. retki jer se nalozi obično daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata. Naravno da špediter nije dužan prihvatiti primljenu. a ako to i nije slučaj.7.). — otprema komitentu i — fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji. u svakom slučaju. Sama organizacija funkcije uvoza nije identična u svim našim preduzećima za međunarodnu špediciju. formiranje dokumentacije o oštećenju. no u tom slučaju je dužan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. odnosno. po pravilu. U takvom slučaju preporučuje se da špediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik. 7. npr. u organizovanju dopreme. osim kontakata sa postojećim i potencijalnim komitentima. e-mailom.). Dispozicija se obično daje na posebnim formularima (prilog 7) koje špediteri sami štampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima.

kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika). Špediter vrši osiguranje pošiljke samo na izričiti nalog u dispoziciji. prijem i preuzimanje robe. carinskih. čim to bude moguće. fakturu. avion. uslove plaćanja i sl. distribuciju. daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. faksa. Prema tome. prema zahtevima prevoznika. u prvom redu. dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter potvrdi prijem dispozicije. Ukoliko traženje objašnjenja ne bi bilo moguće. — podaci o osiguranju i — ostali podaci. misli na prijavu o zaključenom poslu. odmah zatraži od nalogodavca potrebna objašnjenja. postupiti kako najbolje zna. zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku. ako špediter to i ne bi uradio. ekspresno . podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledeće četiri grupe: — podaci o robi (stvarima). Oni se obično zaključuju kod specifičnih transporata.). znak. a ako ih ne 66 . vodeći računa o interesima nalogodavca i o tome će ga. doprema određenim brodom. uzimanje uzoraka i sl. kamion) i na koji način (npr. kao dobar privrednik. i obavestiti. te. pakovanje i sl. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja. doleđivanje. ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. ugovor o špediterskom poslu se smatra zaključenim ako špediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. nalogodavac treba da navede adresu isporučioca (pošiljaoca). Osim ovakvih konkretnih ugovora. nalogodavac treba da u dispoziciji naznači iznos na koji špediter treba da osigura pošiljku. potvrdu o prijemu ponude špeditera i način perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude.ukoliko se radi o prevozu železnicom). iznos zaključka. Zatim. kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi sa ovom otpremom. eventualno. Opštih uslova. poreskih i drugih administrativnih organa. Međutim. onda je kod pakovane robe poželjno da komitent navede i zapreminu. a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvršenje date dispozicije. Špediter je dužan da primljenu dispoziciju odmah pažljivo prouči te da. obično obimnijeg posla. nalog za uskladištenje. po mogućstvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila. teleksa i telefona). težinu. Tu se. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovački naziv. na kojoj relaciji i od kojih rizika. brzovozno. no kod izvršenja takvog. postoje i okvirni ugovori kojima se regulišu odnosi između špeditera i njegovog komitenta. U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od slučaja. ako je pošiljku potrebno osigurati. vrednost franko granica naše zemlje. izvod iz kupoprodajnog ugovora. i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. tačan zahtev u pogledu njene otpreme. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. rok isporuke. količinu i vrednost robe kao i način pakovanja. broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora. jer je taj podatak važan pri određivanju pomorske vozarine. Prema članu 6.delatnosti. U okviru podataka o uslovima i načinu dopreme robe. železnica. sporovozno. što se redovno i radi. — podaci o uslovima i načinu dopreme. U tom slučaju dispozicija predstavlja. npr. Prema tome. odobrenja (uvozna dozvola) i sl. razna uverenja. naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet. nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod. Član 12. Te isprave nalogodavac najčešće prilaže uz dispoziciju. Opštih uslova obavezuje nalogodavca da špediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zaključka. u stvari. dispozicija mora sadržavati podatke o robi (njene karakteristike. naziv na stranom jeziku. u slučaju da je ista nejasna li nepotpuna. Dispozicija može uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu špediterovu ponudu za konkretan posao. vaganje. Inače. špediter će.

Troškove špeditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. Naime.2. U prvom slučaju tarifna funkcija će instradirati robu prema zahtevu komitenta. no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz. ili u posebnoj kartoteci. on tek tada definitivno otvara pozicioni broj. te takva dispozicija dobija samo tzv. Pozicioniranje Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. — da je to ostavio na volju špediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. kao što je i uobičajeno u trgovačkom dopisivanju. naravno ako je to još uvek moguće. U takvom slučaju nalogodavac mora špediteru isplatiti naknadu za već učinjene usluge. 7. godini (4) i da je obrađuje druga poslovnica (2). Način izbora brojeva takođe je različit u pojedinim špediterskim preduzećima. Tako bi npr. Pri tom se mogu razlikovati dva slučaja: — da je komitent sam izričito propisao način dopreme i prevozni put. a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zaključka. 7. Može se dogoditi da nalogodavac povuče datu dispoziciju jer je odustao od posla. dok broj iza toga označava 123.1. odnosno. špediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. U prepisci sa eventualno uključenim korespondentima. naravno da je potrebno da se špediter poziva i na njihove oznake. od kojeg se obično rastavlja crticom (»-«). Iz košuljice treba da se vidi celokupan tok posla. a špediter je dužan da po takvoj izmeni postupi. dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije. u čije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. mantil). a u nju se odlaže dispozicija. Opštih uslova). pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. U takvom će slučaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja. korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. evidencioni broj. Takve košuljice štampa svaki špediter za sopstvene potrebe. kombinacija U-42-123 mogla značiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004. sa sadržajem rubrika koje njemu najviše odgovaraju. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije. dati odgovarajuća uputstva 67 . koja ga poslovnica (referada) obrađuje. tranzit i sl. obično na polutvrdom kartonu. posao te poslovnice u 2004. već istu samo evidentiraju (privremena evidencija). karakteristični broj koji se obično stavlja ispred rednog broja pozicije. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti. davanja uputstava kako da se disponira roba. Na osnovu takvih ili sličnih. te u tom slučaju dotični špediter i ne otvara poziciju. tj. osim ako on nije učinio očitu grešku koja bi išla čak na njegovu štetu.priloži. Tarifna funkcija će pažljivo proučiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi. Inače. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu košuljicu (mapu. tj. Neka preduzeća međunarodne špedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku). izvoz. pozicionoj knjizi. u praksi se ponekad događa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego što je i došlo do njegove realizacije. 15. kao i naknadu za time prouzrokovane troškove (čl. unapred propisanih oznaka može se bez teškoća prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajućoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. te će prema datom slučaju instradirati robu. a ako dotično odelenje ima više poslovnica (referada).). Disponiranje Nakon što referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem. To je tzv. zatim iz koje je godine. a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije. godini. kada špediter primi obaveštenje od isporučioca ili njegovog špeditera da je roba otpremljena.

tj. opoziv robe. »u pokriće«. Osim originala koji se dostavlja dobavljaču. Podaci se unose kopiranjem. Najzad. Osiguranje Nalogodavac može u dispoziciji zahtevati da špediter osigura robu za vreme prevoza. već se stavljaju u tzv. »knjigu pokrića« koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj. dok se barem jedna kopija odlaže u pozicionu mapu. Takve pošiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta. a obaveštenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom. Pri tome špediter treba da pazi na kojem jeziku će dati transportne instrukcije (opoziv). vraća funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima. reekspediciju i sl. odnosno smanjila mogućnost pogrešne primene tarifa. u takvom slučaju će se instradiranje ograničiti na eventualno određivanje prevoznog puta i tarifsko naznačenje vrste robe. avion. francuski. imajući u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva). te mogućnost dobijanja refakcija. špediteru u nekoj luci koji će pošiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora. rok dopreme. a u prekomorskom transportu. vrednost. engleski. zbog toga se takve pošiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati. kopija se obično dostavlja špediteru u zemlji dobavljača.3. Budući da špediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu još poznati svi podaci potrebni za sprovođenje postupka osiguranja (tačna količina. Opoziv se piše u više kopija. tarifna funkcija će odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (železnicu. zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja će izvršiti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje. a može i kombinovano). U tom slučaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba pošiljku da osigura protiv uobičajenih i zatraženih rizika. te dati i druga potrebna uputstva koja su nužna za nesmetanu realizaciju prevoza.). zavisno od toga kome sve špediter treba da dostavi kopije tog opoziva. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vrši tzv. vezano za instradaciju. odnosno oblikuje optimalan transportni lanac. To se radi na posebnim formularima koje svako špeditersko preduzeće štampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovačkih jezika (nemački. Tom prilikom će ujedno definisati i mesto carinjenja. kada i na koji način treba da otpremi prodatu robu. u špediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraćaj »Regenhardt« koji se štampa u Hamburgu. kamion. stranom špediteru koji će pošiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru. daje instrukcije inostranom isporučiocu (dobavljaču) kako. a koji je jezik u kojoj zemlji trgovački jezik može se utvrditi na osnovu raznih pomagala. unosi raspoložive podatke o toj pošiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. te eventualno i krajnjem korisniku. na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti. odnosno. no najveća korist se postiže dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje železnica. Ako komitent. 68 . Tako će kod železničkog transporta tarifna funkcija u instradaciji tačno naznačiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje pošiljka prolazi kako bi se isključila.komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu. Nakon što tarifna funkcija na opisani način da uputstva za instradiranje. Prema zaključenom sporazumu. italijanski. kao i u hitnim slučajevima. podaci o prevoznom sredstvu itd. jedna kopija opoziva dostavlja se obično i komitentu. a jedna po određenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva.). špediter odmah po prijemu dispozicije koja sadrži i nalog za osiguranje. 7. a jednu kopiju svakodnevno špediter dostavlja osiguravatelju. vrstu robe i način pakovanja. poštu. brod. Inače. španski). ekspresno ili avionski. nije ništa posebno propisao već je to ostavio na volju špediteru da on organizuje dopremu. Pojedina špediterska preduzeća imaju sa osiguravajućim društvima sklopljene specijalne sporazume. kraće rečeno. Funkcija uvoza šalje opoziv dobavljaču preporučenim pismom. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. »privremeno pokriće«. Prilikom instradiranja komadnih pošiljaka naročito će se voditi računa da se takve pošiljke uključe u zbirni promet.

u načelu. te potpisuje polisu i stavlja svoj pečat. Kad špediter od inostranog isporučioca ili korespondenta dobije tačne podatke o određenoj pošiljci. koja je . broj kamiona. naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. i sve to uz navođenje pozicije našeg špeditera. odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca. Sporazume o »privremenom pokriću« mogu sa osiguravajućim društvom sklopiti i pojedine veće proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge špeditera. odnosno ocariniti. vrednost pošiljke. 15-dnevno. kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac. brodar. broj vagona. špediter treba da od komitenta zatraži potrebna objašnjenja.2.Privremeno pokriće može se postići i dostavom posebne prijave. a ako je npr. uvozna roba može biti dopremljena u našu zemlju raznim transportnim sredstvima. pristupa definitivnom osiguranju pošiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. bruto i neto težinu.opet u skladu sa ugovorom. Pravo biranja prevoznog sredstva i načina prevoženja ima. 7. prilog 7). odnosno manifest). Formular ponude je sastavljen tako da ujedno služi i kao polisa. Ako je roba prodata »franco skladište prodavca«.ili auto-prevoznik) dužan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz. onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje kupac.5. Inače. zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. te odgovarajuće podatke o transportnom sredstvu (reg. već prema tome kako je utanačeno. po pravilu. mesečno). broj komada. o svakoj otpremi robe iz dotične kupoprodaje. Npr. Svaki prevoznik (železnica. Aviziranje i prijem robe Kupoprodajnim ugovorom dobavljač je. ime broda i sl. Sprovođenju osiguranja treba posvetiti posebnu pažnju. Ako postoje kakve nejasnoće ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama. avio. Kada špediter primi ovakvo obaveštenje funkcija uvoza definitivno osigurava pošiljku na način opisan u poglavlju 6. prodaja ugovorena »franko uputno mesto« onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje prodavac. Na osnovu dobijene dispozicije špediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporučiocu što je opisano u ovom poglavlju pod 6.3. Naročito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zaštićena u transportnom procesu. 7.). odnosno njegova špeditera. dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac. Na osnovu zahteva komitenta špediter može organizovati praćenje robe za vreme prevoza ili pak vršiti povremeno obaveštavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica. ona strana iz ugovora o kupoprodaji. Na osnovu tih isprava carinarnica određuje gde će se roba smestiti. Formulare ponude (polise) štampa svako osiguravajuće društvo za svoje potrebe (v. Na to je on obično posebno upozoren od strane našeg špeditera u opozivu u kojem se traži da teleksom (telefaksom) saopšti datum otpreme. Plaćanje premije i obračun između špeditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obračunate premije u jednom obračunskom periodu (npr. Doprema robe Doprema robe vrši se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora. Posebnim 69 . Osiguravatelj u primljenoj ponudi obračunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule. nedjeljno.naravno .4. obavezan da obavesti kupca. koja plaća prevozne troškove. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno špediteru uz istovremeno zaduženje premije.

vozar će prevoznu ispravu predati ugovornom špediteru (ako ih ima više u mestu). Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvrđuje na koju se poziciju odnosi ta pošiljka. onda će vozar o prispeću obavestiti špeditera koji je u prevoznoj ispravi naznačen da se brine o carinjenju. Nakon toga se sređuje dokumentacija potrebna za carinjenje. O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. prema propisima koji važe za taj vid transporta. odnosno kolska dangubnina. odnosno prispeti na odredište. Uvozna referada treba prilikom prispeća da utvrdi da li je pošiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano. sve elektronskom poštom. plaća prevozne troškove koji eventualno terete tu pošiljku. Kopiju obaveštenja referent u funkciji uvoza odlaže u pozicionu mapu (košuljicu) . npr. radi obavljanja carinskih radnji. Ako o tome nema nikakve zabeleške u prevoznoj ispravi. dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). koja treba da se u određenom mestu samo ocarini. ali se na osnovu dokumenata može zaključiti da pošiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje. Može se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije moguće utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. a od pošiljaoca najhitnije zatražiti podaci o tome kome roba pripada. te da li je vagon zaista postavljen na određeni kolosek. Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) pošiljci. a pošiljalac nije u prevoznoj ispravi naznačio špeditera koji će se o tome brinuti. daljnje otpreme i sl. Ako se pošiljka carini u mestu prispeća (odredištu. Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije moguće ustanoviti na koju se poziciju pošiljka odnosi. odnosno traži dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao. vozar će o prispeću obavestiti špeditera koji po ugovoru prihvata takve pošiljke (oficijelnog špeditera). ona će otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloživih podataka iz prevozne isprave. Ako se radi o usputnim (tranzitnim) pošiljkama koje treba cariniti. a sve okolnosti pribeležiti u pozicionoj mapi. uz napomenu kada se približno može očekivati da će u kopnenom transportu roba preći granicu naše zemlje. Kod usputnih (tranzitnih) pošiljaka. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio. te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. tj. Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu). ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. odnosno špeditera koji prema zabelešci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju. funkcija uvoza će na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotična pošiljka. Kod vagonskih pošiljaka špediter često u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. Zatim će se najbržim putem zatražiti dodatne instrukcije od uvoznika. Ako se mesto carinjenja poklapa sa odredištem pošiljke. odnosno da li se slažu sa pošiljkom (robom). uputnoj stanici) onda vozar o prispeću obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. prilog 7) špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. Ako je sve u redu. tada primalac pošiljke iskupljuje prevoznu ispravu. Obično se uz takvo obaveštenje prilaže i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. a po potrebi obaveštava i krajnjeg korisnika. evidentira prispeće i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji. uz pismenu obaveštenje i upozorenje da pošiljku tereti ležarina. u pogledu distribucije. kod kojih je pošiljalac u tovarnom listu odredio špeditera za obavljanje carinskih radnji.formularom (v. U slučaju greške treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi. telefaksom ili telefonom. U tom će se slučaju na osnovu raspoloživih podataka otvoriti nova pozicija. a po potrebi i od inostranog pošiljaoca. i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane troškove. Špediter će u 70 . odgovarajuća uvozna referada mora pažljivo ispitati da li se isprave međusobno slažu.

Carinjenje se obavlja na isti način kao i kod železničkog prevoza. spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladište. Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta. prospekti. To su komercijalne isprave – fakture. carinsko stovarište. odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u železnička ili druga prevozna sredstva i upućuje drugoj carinarnici. Za robu koja se ne odlaže u carinska skladišta. bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju. U vazdušnom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu. a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identične dokumentacije. koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav način da se roba bez povrede carinskih obeležja (plombi) ne može vaditi ili stavljati. U pomorskom transportu roba se može istovariti direktno iz broda u carinska skladišta.. a osim toga vozar je dužan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz.6. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaćih pravnih osoba. uz napomenu da se za prispelu pošiljku od određenog momenta plaća ležarina. pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka. vazduhoplovni ili brodski manifesti. granična carinarnica upućuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. carinsko stovarište. podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priložiti sve prevozne isprave. specifikacija. odnosno punomoćnika posebnim obaveštenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba pošiljku preuzeti. odnosno kolska dangubnina. Naravno da unutar naznačenog roka primalac (špediter) treba da obavi potrebne carinske radnje. carinsko smestište. paking liste i dr. Isprave u carinskom postupku Radi sprovođenja carinskog postupka koriste se različite isprave. železnički tovarni listovi (CIM).6. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta. 7. Ove isprave imaju karakter javnih isprava. a može se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod. Istovar u carinska skladišta vrši se na osnovu manifesta. Nakon prijema dokumenata ovi se. zajedno sa prevoznom ispravom. spisak brodske posade. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta. specifikacije. razna uverenja koja izdaju državni organi ili paradržavne asocijacije i carinske isprave. U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod režimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod železničkog i pomorskog transporta.1. brodski raporti i teretnice. U periodu do 1995. već u carinski magacin. predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka. odnosno izvoda iz manifesta. u koji mora biti upisan sav brodski teret. prijava za uvoz i provoz. O prispeću poštanskih paketa iz inostranstva. carinski magacin. potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. godine u bivšem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava – više vrsta deklaracija. transportne isprave – kamionski tovarni listovi (CMR). u železnička ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutrašnjost. odnosno Velikom Gradištu. Carinjenje 7. carinsko smestište ili konsignacipno skladište. 71 .tom slučaju otvoriti poziciju i najbržim putem zatražiti od primaoca potrebne isprave. pošta carine obaveštava primaoca. U rečnom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku.

u zemljama ondašnje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja članica. Prvi je opšti nivo i sadrži rubrike od 1 do 30.1995. Carinski organ. Pored Jedinstvene carinske isprave. kao što su uvoz.1. kao što su vrsta spoljnotrgovinskog posla. s tim što je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI). imajući za posledicu nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. zamenom preko 150 različitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. ili nivou robe. oblik ili režima uvoza ili izvoza. naknadnog upućivanja ili provoza). Ovaj dokument koristio se za vođenje svih administrativnih postupaka. što znači da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave. izvoz. bruto masa robe. godine. izlaznih listova konsignacione robe. Kod ovako velikog broja isprava. nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju 72 . podnosi se set sa svih pet primeraka. odnosno u rubrikama od 31 do 54. vrsta valute. čime su ostvarene velike uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju. po jednoj JCI se može ocariniti 999 raznih roba. pograšno popunjavali podatke u njima. carinska osnovica sa podacima o obračunu carine i drugih uvoznih dažbina. njegova primena je prilagođena potrebama našeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema.6. obrazac zelenog žiga itd. navode se podaci o konkretnoj robi kao što su šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku.kontrolnih listova oplemenjivanja. učesnici u postupku su često koristili pogrešne isprave. takva je i njegova struktura. Obzirom na njihovu strukturu. Kada se JCI koristi radi sprovođenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici prilikom uvoza i upućivanja. a neke rubrike se ne popunjavaju. U drugom nivou. paritet isporuke. Koristeći sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u vođenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta. numerisan je na odgovarajući način i ima svoj naziv. pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadržini. Rubrike označene brojevima popunjava njen podnosilac. čime se olakšava njegovo korišćenje. za statističke potrebe i zajednički tranzitni postupak. ona ima dva skupa rubrika. vrednost robe iz tog naimenovanja. dok rubrike označene slovima popunjavaju carinski ili drugi državni organi. Za to vreme. koji se koriste u za tačno određene svrhe. u naš carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1. količina u jedinici mere. JCI sadrži rubrike označene brojevima i rubrike označene slovima. namenu uvoza. propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe). primalac i pošiljalac robe. odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe. tako i u razmeni roba sa trećim zemljama. Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja.1. zemlja iz koje s roba uvozi. Obzirom da je obrazac JCI praktično preuzeti obrazac JAD – a zemalja Evropske ekonomske zajednice. registarski broj prevoznog sredstva itd. naplata carinskih i vancarinskih dažbina i raznih vrsta poreza. koristi se još Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . vođeni su postupci za njihovu ispravku. U njih se upisuju podaci koji su zajednički za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini. 7. kako između zemalja članica. Ona predstavlja set od 5 obrazaca.izvezene robe. ukupna vrednost robe koja se carini. Obzirom da je prilagođen za prijavljivanje i sprovođenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima. razni rabati i drugi popusti.1. provoz. što je sve usporavalo i otežavao postupak. Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeležen je drugom bojom. ili dva nivoa.

CIPR takođe sadrži rubrike označene brojevima.6. Kao što se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR. relaciji. vrednosti. zadržana je logika JCI sa jednim nivoom više. čime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. primaocu robe. priloženim ispravama. overava ih. čime se postiže racionalizacija postupka. Roba se. Po pregledu carinskih obeležja na prevoznom sredstvu i eventualno robe. tri nivoa rubrika. Ovde se upisuju podaci o broju.podacima iz priloženih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu. overava sve primerke. upućuje odredišnoj carinarnici sa oba primerka JCI. za razliku od JCI. jedan vraća vozaru. a zatim prvi i drugi primerak zadržava. što praktično znači da se CIPR sastoji iz više JCI. Nakon toga roba se može cariniti u prevoznom sredstvu. broju i registarskim oznakama vagona ili barži. posle prijavljivanja. vrsti transporta. dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj. Prvi nivo je nivo same isprave i sadrži rubrike od 1 do 10. koje je ranije overila granična carinarnica. posadu. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave. Treći nivo CIPR je nivo naimenovanja. Granična carinarnica. u ime vlasnika robe. vazdušnom i vodnom transportu. manifestu. registarskoj oznaci i zemlji registracije. CIPR se koristi isključivo za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava. Ona predstavlja. Međutim. a) CIPR u železničkom transportu Kad se graničnoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi železnicom. opet za razliku od JCI. u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama. set obrazaca koji su svi idantični. koje popunjava njen podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. navedenih 73 . ili za svaku avionsku pošiljku. špeditersko preduzeće. drugi vraća podnosiocu. datumu skladištenja. podnosiocu isprave. jedan primerak CIPR zadržava ta carinarnica a drugi se vraća železničkoj stanici. a zatim jedan primerak zadržava za sebe. utvrđuje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloženih isprava. predhodnoj ispravi i dr. provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o rečnom transportu) sa teretnicama u prilogu. Po prispeću robe i železničke kompozicije u odredišnu carinarnicu i uputnu železničku stanicu i potvrđivanja njenog prijema. a drugi primerak zadržava. proverava stanje obeležja (plombi) na vagonima. koji sadrži rubrike od 11 do 24. identifikaciji prostora gde se roba eventualno smešta pod carinski nadzor. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom). kao dokaz o urednoj predaji robe. Drugi nivo je nivo prevozne isprave. odnosno nivo konkretne robe. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upućuju sa granice u više prijemnih železničkih stanica. bruto masi. treći vraća podnosiocu. je nacionalna isprava i prilagođena je domaćim potrebama vođenja postupka. graničnoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod. podnosiocu zahteva za skladištenje i dr. odnosno svaki šlep. koji sadrži rubrike od 25 do 34. 7. dok četvrti i peti primerak predaje vozaru. valuti. ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor.2.1. nakon podnošenja ove isprave. vrsti postupka. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava. nazivu plovnog objekta. jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR). tako da se ne podnose odvojene CIPR. kao dokaz o urednoj predaji robe. CIPR se podnosi u 4 primerka. odredišna carinarnica overava oba primljena primerka JCI. i ona sledi dosledno logiku JCI na način koji ćemo kasnije objasniti. CIPR sadrži. odnosno brodskom raportu. vrsti i oznakama koleta. trgovačkom nazivu robe. Nakon carinskog pregleda broda.

podnosi se CIPR. da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tačni. Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. visina prevoznih troškova. carinarnica dva primerka zadržava. Podnosi se u 3 primerka. količini. Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB). komercijalne i transportne isprave. datum izdavanja i potpis ovlašćenog lica. Ovde je važno istaći da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR. što se roba pod carinskim nadzorom uvek smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu. kao i iz komercijalnih. već predstavlja pomoćnu ispravu na osnovu koje se vrši razduženje privremeno uvezene robe po jednoj ili više JCI. kao što su ugovoreni paritet. tako i u fazi carinjenja. d) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. a treći se vraća podnosiocu. e) Komercijalne. stanje robe se utvrđuje dokumentarno ili pregledom. odnosno. Iz ovih isprava se najčešće utvrđuje vrsta komercijalnog posla.izvezene robe Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR. Ovde treba naglasiti da se. kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji može biti zaključen u pismenoj formi ili ne). koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadrže većinu bitnih podataka o carinskoj robi. razni 74 . odnosno carinskih isprava. prva dva zadržava carinarnica.izvezene robe. prevoznih i ostalih isprava. radi lakšeg vođenja postupka. dakle na osnovu dokumenata. podatke o prodavcu i kupcu. da li se slažu sa stvarnim stanjem robe. s tom razlikom. ugovoreni peritet. a jedan primerak vraća podnosiocu. već se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi određeni postupak. ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti. smestiti pod carinski nadzor u lučko skladište ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na način kao u vodnom transportu. kako u fazi carinskog nadzora. Nakon carinskog pregleda vazduhoplova. prevozna isprava i polisa osiguranja. priloženih uz carinske isprave. jer se postupak okončava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraća iz inostranstva. nakon prijema. prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji. Na napred navedeni način prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. Ona sadrži svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj. Posle prijema CIPR. ili od njega ovlašćeno lice carinarnici na tom pristaništu. Stanje robe se utvrđuje dokumentarno. c) CIPR u vazdušnom transportu Vazduhoplov sa robom. nakon čega se prima CIPR.u teretnicama. Faktura ponekad sadrži i druge podatke. dok se pregledom utvrđuje. koji se. od kojih. dak se u ostalim slučajevima ne podnosi. komercijalnoj vrsti robe. koje ispunjava podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinski organ. prepisuju u odgovarajuću carinsku ispravu na isti ili drugačiji način. transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku. prijavljuje vođa vazduhoplova. nakon prijavljivanja roba može cariniti u samom brodu. Izgled carinskih isprava. o kojima je već bilo reči. vrednost robe. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. način popunjavanja i njihovog korišćenja propisan je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. Ova isprava se podnosi samo u slučajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraća u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje. odnosno sadrži rubrike označene brojevima. zalihama hrane i pića. njihove rubrike. predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. nakon prispeća na vazdušno pristanište. radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine. ugradnja i opravka). u stvari. razni popusti. Faktura. Prema tome. koji se izdaju za svaku pošiljku koju vazduhoplov prevozi. ograničenja itd.

za jedan vazduhoplov se može izdati 50 i više avionskih tovarnih listova. faktura se može izdati zbirno za celu pošiljku. broju vagona. tako i carinskim organima. i kod brodova su česte situacije da se prevozi roba više vlasnika. primaoci i dr. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. bez navođenja detalja o pojedinim robama. Za razliku od drugih tovarnih listova. uverenja o poreklu. a naročito od sredine osamdesetih godina. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja. Avionski tovarni list – AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se kamionski tovarni list – CIM. već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu. Na poleđini ove isprave se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim tarifama od uputne do prijemne železničke stanice. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona. pošto se većina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj način ostvari racionalizacija postupka. odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora. nazivu broda i sl. Međutim. Ovi podaci su važni kako primaocu. da bi se sprovelo njeno carinjanje. raznim pretovarima i prevoznim troškovima. navode se podaci o vrsti pakovanja. dok se u specifikaciji navode bliži podaci o njima (vrsta. upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu posebno. kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije. količina. Železnički tovarni list – CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom.). odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za vođenjem carinskog postupka. vrednost. u avionskom tovarnom listu se navode često i plaćeni iznosi osiguranja za pošljku. a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu. zbog različitih interesa pojedinih zemalja. kvalitetu i dr. zbog čega se izdaje više brodskih teretnica. kojim se vrši prijavljivanje carinskim organima. oznakama. Obzirom na veličinu avionskih pošiljki. ako se radi o pošiljci koja sadrži više pakovanja iste ili raznih roba. paking liste. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se može podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plaćanja premije osiguranja. pošiljaocu. za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. koji se uračunava u carinsku osnovicu. stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja. izdaje se tovarni list za ceo voz. čiji original se predaje samo onom licu koje poseduje tačno određenu kopiju. njihovom broju. ili ako se radi o prevozu preko teritorija više država. Pored komercijalnih isprava. registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu “proforma” ili sami utvrditi stvarno stanje robe.popusti itd. Komercijalne. koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda. Ako pošiljku ne prati faktura. primaocu. bruto težini robe. dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. Pored napred navedenih. uvoznik ili ovlašćeni špediter izdaje “proforma” fakturu.). U paking listama. u međunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna želja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama. Kao i kod vazduhoplova. da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj pošiljci. koji se uračunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do državne granice naše zemlje. U slučaju da se u pošiljci nalazi više raznih roba. U poslednje vreme. kao i zbog 75 . mora podneti izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu. Ako se radi o maršutnim vozovima.

f. U ovoj fazi. već se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi određenih radnji predviđenih zakonom. ISCS sistem koriste samo carinski organi. da se oprema ili rezervni delovi što pre montiraju i aktivno uključe u proizvodnju ili da. s tim što se vodi i carinski prekršajni postupak. počeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske službe preko složenog računarskog sistema koji se sastoji od centralnog računara i preko 100 računara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom području zemlje. Putem računara se isključivo vrši potvrda prijema kod odredišne carinarnice. akciza. puštanja u slobodan promet. ili izvoza robe iz zemlje. razduženje stanja robe pod carinskim nadzorom. stavljanje robe na raspolaganje nakon okončanog postupka carinjenja i dr. automatsko obračunavanje carinskih dažbina i štampanje računa. i to: a) podnošenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava). a pre obavljenog carinjenja. b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tačnosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama). naplaćivanje utvrđenih iznosa carine. povećaju robne fondove u ponudi.različitih privrednih sistema. Jedan od osnovnih zadataka uvoznika. Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeđuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom. potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovođenju istog.) Informacioni sistem carinske službe (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa početkom korišćenja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od početka 1995. Carinskim zakonom je pravno uređen postupak u slučajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora.6. odnosno njihovog špeditera. izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene. nadležni carinski organi pokreću postupak carinjenja po službenoj dužnosti. da sirovine i reprodukcioni materijali što pre uđu u proces reprodukcije. jeste obezbeđenje uslova za izvršenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe. vođenje propisanih kontrolnika. direktor nadležne uprave carina je ovlašćen da odobri montažu takve opreme pod carinskim 76 . c) pregleda carinske robe i d) proračuna i naplate carinskih pristojbi (utvrđivanje carinske osnovice. a skraćeno je vreme zadržavanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tačne informacije. potrebne za vođenje postupka. registracija carinskih isprava. Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza. kao roba široke potrošnje. a time obogate obim i asortiman robe na domaćem tržištu. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina. 7. Na ovaj način carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan. ove težnje nisu ostvarene na međunarodnom nivou ekonomskih grupacija. Kada je u pitanju montaža opreme za objekte čija je izgradnja planirana duže od dve godine. Postupak carinjenje robe Carinjenje robe je najvažniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. dok će se u kasnijim fazama sistem “otvoriti”i u njega uključiti i drugi učesnici u carinskom postupku. najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku služi kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeđuje najracionalniji. poreza na promet i drugih taksi koji terete robu. odn.2. godine. iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno u proizvodni proces. drugih uvoznih dažbina. akciza i poreza na promet i dr). Pre nego što se pristupi postupku carinjenja robe.

Međutim. iz određenih razloga. propisima je utvrđena obaveza da se preduzeće ili drugo pravno lice. a Vlada je propisala postupak.ekspresni pošljaka u roku od pet radnih časova. uvoznih dažbina i eventualno i poreza. Zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik.avionskih i . Carinjenje robe se po pravilu vrši u prostorijama i prostorima sedišta carinarnice. . Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u: . koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI. s tim da se položi garancija banke koja omogućuje naplatu carine. JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (najčešće špediter).carinskim skladištima.2. osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila. odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti. Tako je carinarnica dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u: . Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dan podnošenja zahteva. 7. . na teret budžeta. ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI. pre sprovedenog postupka carinjenja. Propisima je takođe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadležnoj upravi carina.železničkim vagonima. koja o tome vodi evidenciju. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Podnošenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. nije radnja propisana Carinskim zakonom. Carinski obveznik ili ovlašćeni špediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji. carinski referat).1. sem malih izuzetaka. Na zahtev podnosioca JCI. vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje. već obavljen od strane učesnika u carinskom postupku. carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi.6. vrši van tih mesta.nadzorom. podnosilac JCI ima pravo na naknadu štete. Carinskim zakonom je predviđeno.roba koja se nalazi na brodovima šlepovima u roku od 48 časova po prijemu JCI. Sem toga on je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama. odnosno od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini. . . postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadležne carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnošenja JCI i propisanih isprava. Po odredbama Carinskog zakona. odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava. preko nadležne carinarnice. . a nisu nađene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta.slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim. istovar robe. Uslovi i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajevi za koje se ne podnosi JCI. a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine propisuje 77 .kamionima i kontenerima. u slučaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese šteta. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje.železničko – carinskim magacinima.

d) da li je uvoz. c) da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe.2. računajući od dana predaje robe carinarnici. 78 . Radi sigurnijeg vođenja postupka carinjenja robe. Ležarinu plaća podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaćaju prilikom uvoznog carinjenja robe. b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu. eventualna ležarina se naplaćuje posebno. kao i . Taj rok počinje teći od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja).količinu. Za pošiljke pod a) pojedine špedicije imaju sa železničkim stanicama sklopljene posebne ugovore. U Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku propisuje se: . odgovarajuće isprave se moraju podneti u roku od 5 sati. Za robu u kontenerima važe isti propisi. odnosno od trenutka kad je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje. odgovarajući dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana. jeste prijem JCI. b) da li su uz JCI priložene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe. Zbog toga je neophodno da špediter pripremi potrebnu dokumentaciju već ranije na osnovu obaveštenja pošiljaoca o izvršenoj otpremi pošiljke. pre podnošenja JCI.2. pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: . odnosno dan kad carinarnica ne radi. . nosilac prava plaća ležarinu za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. . U slučaju prekoračenja rokova železnica zaračunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima.podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave. U slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište. rok se produžuje do isteka prvog idućeg radnog dana.isprave koje se obavezno podnose. Za robu koja ostane ležati u carinskom magacinu ili na carinskom stovarištu posle iskupa JCI. podnosilac JCI ima pravo da. Datum predaje robe se ne računa u taj rok. odnosno izvoz robe zabranjen. u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije.6. carinarnica utvrđuje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima). Za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje određeni su prilično kratki rokovi. odnosno kolsku dangubninu.ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku.način podnošenja. Zasad postoje sledeći rokovi za podnošenje dokumentacije: a) ako se roba carini u železničkom vagonu. 7. a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava.sadržina i oblik carinskih isprava. U tom slučaju on će bez poteškoća moći pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju. e) da li se podaci iz priloženih isprava slažu sa podacima unetim u JCI. Ako poslednji (treći) dan pada u nedjelju ili državni praznik. Sa druge strane. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi. . carinarnica je obavezna da za takvu robu izvrši propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava. Po prijemu JCI sa propisanim ispravama. te pošiljka neće pasti u ležarinu. ugovoren način predaje isprava i sl. a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kad je železnica špediteru uručila tovarni list.Republička vlada.

carinarnica može primiti JCI. Carinarnica. . s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda. carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja. kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini. carinarnica će JCI sa prilozima.. 79 . a u prisustvu podnosioca JCI. naznačujući na njoj u čemu se sastoji propust. koji je dužan da pokaže robu. Pregledom robe treba da se utvrdi faktičko stanje robe prema podacima iz JCI i priloženih isprava. što zavisi od nahođenja carinskih organa. delovi za tekuće održavanje. Pregled robe na osnovu primljene JCI. ekonomije troškova i povećanje rentabilnosti poslovanja. . uzima prospekte i drugu tehničku dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje svojstava robe i dr. Ako je u ovoj fazi carinjenja utvrđeno da je sve u skladu sa propisanom procedurom.količine. Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta. kada su nedostaci u JCI očigledne greške od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju.3. carinarnica može pregled robe izvršiti u procesu proizvodnje. podnosilac JCI.vrstu i . carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na JCI i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva.2. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slaže sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti.porekla robe. b) da li se roba. Ako se on udalji pre završetka pregleda.kakvoću robe. Pošto je dan podnošenja JCI u carinskom postupku izuzetno važan. U izuzetnim slučajevima. zatim vrši merenje robe.vrste.kvaliteta. Tom prilikom carinarnica utvrđuje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: . delovi za ugradnju u nove proizvode.6. slobodnoj i carinskoj zoni. 7. kao i potrošni materijal. U opravdanim slučajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine. carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem JCI kao neispravne. Pregled carinske robe Pregled robe je u postupku carinjenja veoma važna faza. carinarnica može vršiti pregledom robe u celini ili delimično. slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama. kao dan podnošenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI. prema stvarnom stanju. a u carinskom smestištu. reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal. produktivnost rada. preduzima sve mere potrebne za utvrđivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko – tehnološkog ispitivanja robe. prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstava robe. . odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao. čiji je uvoz slobodan. Time se ostvaruje funkcija carinske službe u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na povećanje obima proizvodnje.vrednosti i . u ovakvim slučajevima. količini i vredosti robe. vratiti podnosiocu. carinarnica može izvršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti. svrstava u tarifni broj. Direktor nadležne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe. Pregled robe od strane carinskih radnika vrši se u rokovima o kojima je već rečeno. s tim što se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI. takođe.

odnosno razlika naknadno naplati. . Ako je roba ocarinjena. podaci u JCI se ne mogu ispravljati. odn.ako se mašine. primena klizne skale). Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koju glasi prevozna isprava. . a nalazi se pod carinskim nadzorom. instrumenti i sl. odnosno vozar.ako garantni rok nije ugovoren. Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi. a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima. Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa. odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. količine i kakvoće upisanih u JCI (kotacija na berzi. Carinskim zakonom je definisan.ako strana firma osim u gore navedenim slučajevima šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe. zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac JCI. odnosno podnosiocu JCI. .vrednosti i . carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe. aparati. carinarnica je dužna da to zapisnički utvrdi i jedan primerak zapisnika uručuje podnosiocu JCI. ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice. ako prevozna isprava nije iskupljenja. Carinskim zakonom je predviđeno da se uvezena roba može vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku. postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti. prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz. prevozna sredstva. može se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: . takođe.porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama. Uvezena roba izuzetno može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: . Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je dužna da podnosiocu zahteva vrati uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine.vrste. Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI. . obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe.vrste. . Prigovor carinarnici. Ako. . prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloženim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe.količine. vraćaju zbog toga što 80 . Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice. . a iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema konačnom rešenju vrati.vrednosti i . od strane podnosioca JCI. . odnosno ovlašćeni vozar. a o čemu sačinjava zapisnik.kvaliteta. s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvrši definitivno carinjenje.Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu: .kakvoće.količine. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI. . Po prijemu zapisnika carinarnica donosi rešenje. uređaji.porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloženih uz JCI.ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima. Podnosioc JCI može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru.

a 81 . plaća se kamata na svaki dan zadocnjenja.ako se sirovine. Ukoliko u propisanom roku. ostale uvozne dažbine. Obračunatu carinu. uvozne dažbine.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomoćnika – špeditera) da robu može podići ispod carinskog nadzora posle izvršenog carinskog pregleda. Osnovicu za obračun akcize čini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dažbina koji terete robu. odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina redovnim putem. . po propisanoj stopi. 7. akciza i poreza na promet. a koji nije naplaćen u propisanom roku. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina Posle pregleda robe. Uslov da se garancija može koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora. iznos akcize i poreza na promet. o čemu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. . podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama. drugih uvoznih dažbina. Sve napred rečeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina i o načinu obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina. a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom. Prilikom obračunavanja carine i drugih uvoznih dažbina je izuzetno važno na pravi način utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife. eventualno akcize i porez na promet. reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje. ako nadležnoj službi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obračunu: carina.). carinski obveznik. Izuzetak čine obračunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se počnu iskorišćavati pre prelaska carinske linije naše zemlje. koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču. Garancija se ne može povući dok se ne izmiri obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu na koju se garancija odnosi. preko Fonda za obračun i naplatu prihoda.ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu. a potom akciza i porez na promet. pa nosi robu. Pošto je u pitanju roba akciznog karaktera. kao faze u postupku carinjenja.6. carinski obveznik je dužan da plati u roku od osam dana od dana prijema obračuna. osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu. sem eventualno posebne takse pri uvozu određenih proizvoda koja se odmah plaća (cigarete i piće). Rok za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u svim slučajevima je tri dana od dana uručenja računa. s tim da je carinski obveznik dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista. vraćaju zbog toga što nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta.je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja (lizing poslovi i dr. nastavlja se faza obračunavanja i naplaćivanja carine.kao vraćanje robe u inostranstvo. Obračun carine i drugih uvoznih dažbina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan. odnosno roba široke potrošnje potrebno je obračunati iznos akcize i poreza na promet. Uprava carina. smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku.4. Osnovni princip u carinskom sistemu. U svim ovim slučajevima carinarica je dužna da donese rešenje o vraćanju robe u inostranstvo. Roba se ne može podići ispod carinskog nadzora pre nego što se uplati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina. a pre uplate carine.2. instrumenti zaštite. kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dažbine državi. realizuje naplatu potraživanja iz bančine garancije. .

Ukoliko se. takođe. carinarnica će u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ograničenje doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. Kada je u pitanju naknadno obračunavanje. korisnike uvezene robe i 82 . naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. koji su vremenski ograničeni pod kojima se mogu vršiti odgovarajuće izmene. Zato je cartinarnica koja je donela rešenje o naknadnoj naplati ili vraćanju više naplaćenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. može. odnosno o povraćaju više naplaćenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadležni organ uprave javnih prihoda. carinarnica je dužna da. utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe. od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina (osim za privremeni uvoz robe). a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava. U navedenim slučajevima ukoliko postoje razlozi ne isključuje se mogućnost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o opštem upravnom postupku. naknadne naplate i povraćaji više plaćenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadležnost organa carinarnice. Te poslove obavljaju organi nadležne uprave javnih prihoda. carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja iste doneti rešenje o naplati.postoje propisima utvrđeni uslovi. porez na promet i druge takse koje se obračunavaju. odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe. Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogrešno izvršen obračun carine i drugih uvoznih dažbina. Međutim. carinarnica je ovlašćena da vrši obračun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. odnosno povraćaju ovih dažbina. Naime. sa kopijama obračunatih JCI. Ukoliko se upoređivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. podnosilac može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja sa podacima iz priloženih isprava. Izuzetno. rok od jedne godine počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije. primenjujući propise iz svoje nadležnosti. Dakle. Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuđena. odnosno stvarnom stanju robe. odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema naše zemlje. ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dažbine plaćeni u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac JCI nije u JCI naveo tačne podatke od kojih zavisi ovaj obračun. na osnovu podataka iz JCI. dužna je da svoje rešenje dostavi nadležnoj upravi javnih prihoda. odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI. odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina. tim zakonima o akcizama i porezu na promet. tako i carinskom obvezniku. predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe. kako državi. odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu ili su plaćeni više puta. Rešenje o naknadnoj naplati. Rokovi za izvršenje rešenja koja su doneta u vezi naknadnog obračunavanja. Carinski zakon je obavezao sve učesnike u carinskom postupku. treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize. carinarnica će na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. i iz isprava koje su podnesene uz JCI. naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. propisima je dat ravnopravan status. podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. naplaćivanja i povraćaja carine i drugih dažbina teku od dana kada je rešenje postalo konačno. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. odnosno sa stvarnim stanjem robe. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI. odnosno naplaćuju u skladu sa ovlašćenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet naše zemlje. odnosno povraćaju ovih dažbina. od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina.

druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba. omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije.carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga. odnosno korišćenje carinskih povlastica. Način popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. tada treba od carinarnice zatražiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno. ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor. Izvršnim naslovom u postupku izvršenja. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja Što se tiče samog mesta carinjenja. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveću moguću pažnju jer svaka greška može povući za sobom ili vraćanje JCI od strane carinskog organa. a spisak železničkih stanica u kojima se može obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku železničkih stanica naše zemlje. radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi. Ovo se takođe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su dužni da u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne JCI. Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajuće uzorke ili utvrditi vrstu robe. U unutrašnjosti zemlje postoje carinarnice. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajući način popunjava na propisanom formularu. Prenos se vrši na osnovu obrasca »Prenosna isprava« čiji oblik propisuje nadležna uprava carina a štampa ih svaki špediter za svoje potrebe (prilog 7). druge uvozne dažbine. po pravilu. u važnijim privrednim i transportnim centrima (obično uz železničke stanice) i u rečnim pristaništima. odnosno prinudne naplate smatra se: . JCI sastavlja i podnosi carinarnici najčešće špediter. kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. obračuna i drugih podataka iz evidencije. rečnim). zatim u pomorskim lukama određenim za prekomorski transport. U praksi. potrebno je da on pre carinjenja izvrši prenos prava vlasništva na uvoznika na koga inače glase ostale isprave u vezi sa tom robom. ono mesto koje je odredio pošiljalac u prevoznoj ispravi. Prinudna naplata za dospelu carinu. ili pak pogrešni proračun carinskih dažbina. .izvršno rešenje carinarnice. postoje na svim graničnim prelazima (železničkim. prihvata se. odnosno carinske ispostave. Popis carinarnica i carinskih ispostava može se dobiti od nadležne uprave carina i na svakoj carinarnici.6. kao i u važnijim pristaništima na graničnim jezerima. odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlašćenje ili dispoziciju carinskog obveznika. isprava. kao i na aerodromima otvorenim za međunarodni transport. od kojih jedan zadržava carinarnica. 7. naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava. obračun carinskih i drugih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti. Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka.JCI po kojoj je izvršeno carinjenje.2.5. Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova. da u roku od dve godine od dana podnošenja JCI. carinskim organima ili stručnim licima koja oni ovlaste. zbog čega pošiljka može pasti u ležarinu. odnosno 83 . a drugi nakon overe carinarnica vraća špediteru. akcize i porez na promet i kamate koje se naplaćuju u carinskom postupku od carinskog obveznika vrši se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze. Carinarnice. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave. odnosno carinske ispostave. a za građane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza. Ukoliko je pošiljka prispela na špediterovu adresu. odnosno kolsku dangubninu. drumskim. kao i uvid u proizvodnju robe.

uz JCI treba priložiti i prijavu o zaključenom poslu. te upućuje podnosioca JCI da zaduženje plati na carinskoj blagajni. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja uvoznik nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljačem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. Međutim. zbog čega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje.). verziranog u carinskim poslovima. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi. U slučaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraća JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. odnosno da neke od njih sam ispostavi. da stigne barem drugo. količine ili vrednosti. Carinarnica je dužna uvezenu robu koja se carini u železničkom vagonu ocariniti u roku od pet sati. Prijava je punovažna tek kad je potvrđena od nadležne banke. Pregled se vrši u prisustvu podnosioca JCI. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta. Carinarnica je dužna da na prigovor donese rešenje. Uobičajeno je da se već prilikom opoziva robe zahteva od dobavljača da dva primerka fakture priloži uz prevoznu ispravu. u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. Prijavu o zaključenom poslu uvoznik treba da dostavi špediteru kao prilog uz dispoziciju. Nadalje. Nakon što primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena.poreza na promet. Ako carinarnica svojom krivicom prekorači taj rok. no samo do preuzimanja robe od carinarnice. precrtavao ili ispravljao upisane podatke. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao. ako su uzorci robe bili uzeti na propisan način. špediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika. pregleda robe i proračuna i naplate carinskih pristojbi. a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. a kod železničkih usputnih i poštanskih pošiljaka do uručenja takvih pošiljaka primaocu. ako ti troškovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi. odnosno neispravnosti. a dva primerka pošalje posebno poštom. carinjenje se može izvršiti na osnovu proforma-fakture uvoznika. kao i obračun troškova prevoza i osiguranja. dužan je sastaviti odgovarajući zapisnik. funkcija uvoza će prilikom potvrđivanja prijema dispozicije zatražiti naknadnu dostavu prijave. brisao. količine i vrednosti robe. najčešće terenskog radnika špeditera. kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno vođenje carinskog postupka. a u krajnjem slučaju prilikom prijema obaveštenja da je pošiljka na putu. svedočanstvo o kvalitetu robe. Fakturu dobavljača za isporučenu robu pribavlja uvoznik. Uz JCI treba priložiti fakturu i prevoznu ispravu. Nakon izvršenog pregleda robe carinski organ obračunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse. odnosno fakturi. prigovor se može podneti i nakon toga. Ako se podnosilac JCI 84 . Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije može uložiti prigovor nadležnoj carinarnici. dužna je za zadržavanje železničkih kola preko tog roka platiti železnici kolsku dangubninu. to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI. da li su uz nju priložene sve isprave i da li su one u redu. Što se tiče isprava koje treba priložiti uz JCI. a i kažnjavanje podnosioca JCI. U slučaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane. Budući da se carinjenje sastoji iz: podnošenja JCI. svedočanstvo o poreklu. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi. veterinarsko-fitopatološko svedočanstvo. dobavljač je ne pošalje i sl. pri čemu se za utvrđivanje kvaliteta robe može obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. računajući od momenta podnošenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. zavisno od vrste robe i režima uvoza. Pregled robe se vrši radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta. Protiv rešenja carinarnice podnosilac JCI se može žaliti nadležnoj upravi carina. pregleda dokumentacije.

kako bi ona nakon carinjenja predala međunarodni tovarni list funkciji transporta. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu pažnju. Kopija naloga daje se i carinskoj službi špedicije. onda se nalog za reekspediciju obično daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista. uvozna referada treba o tome također obavijestiti transportni odjel koji će prisustvovati pretovaru i odvoženju i pobrinuti se za utvrđivanje stanja robe u slučaju oštećenja ili gubitka. @eleznica zaračunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu. Ukoliko se radi o pošiljci koja je prispela železničkim transportom i treba da bude otpremljena dalje. ili špeditera kojom se jamči plaćanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. Čest je slučaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz železničkog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. 27. železničkoj stanici dati na uvid i raniji (međunarodni) tovarni list. Izuzetno. Prema želji nalogodavca roba se nakon carinjenja može uskladištiti u neko javno skladište ili u 85 . Odprema se može izvršiti sopstvenim drumskim vozilima. jer se inače plaća ležarina za komadne. Otprema robe komitentu (korisniku) Još za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvrši sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbrži način. Ako pak komitent želi da robu odveze sam. naime. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je dužan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. a može se odgovarajuće vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzeća. Uz zahtev za reekspediciju mora se. Kao dokaz da je carina plaćena služi potvrda na JCI. Ako preduzeće za međunarodnu špediciju ima svoju funkciju transporta. Spt 31. odmah po carinjenju. a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnošenje. 7. a kolska dangubnina za vagonske pošiljke. čiji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI. »obezbeđeno garancijom« i to overava potpisom. Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovarištu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je pošiljka za sve vreme bila na čuvanju kod železnice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje. carinarnica može primiti i barirani ček ili drugi oblik gotovinskog plaćanja. Naročito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu pošiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. Carinski obveznik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke. U tom slučaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. te ili vrši odgovarajuće ispravke ili prigovor odbija. Treba voditi računa i o tome da se pošiljka može ponovno predati na prevoz samo uz pristanak železnice i to pod uslovima predviđenim u čl. referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici. podneti carinarnici prigovor na izvršeni proračun carine. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi.ne bi složio sa proračunatom visinom carine i pristojbi.7. jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. Po prigovoru carinarnica donosi rešenje. U svakom slučaju. u kom slučaju podnosilac JCI ima pravo žalbe nadležnoj upravi carina. a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja špeditera. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista špediter (pošiljalac) je dužan da upiše belešku »ponovna predaja bez promene tovara«. otpremila robu po zahtevu uvoznika. onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispiše) novi (lokalni) tovarni list.

odnosno prenosnu ispravu. tj. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta. 86 . Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno brže nego da se otprema pojedinačno komadno. železnica) sa druge strane imaju računa da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinačnim sitnim pošiljkama. avionski. za koje je potreban skladišni prostor. i to tek nakon prijema potvrđene JCI. rečni i drumski prevoz. I u ovom slučaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladištu. špediter i prevoznik. funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvršenoj otpremi.skladište špeditera (ukoliko ga poseduje). Ima špediterskih preduzeća u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport. kao i kombinacija dvaju grana. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoća da će se pošiljka oštetiti za vreme prevoženja. u tim se obaveštenjima obično primalac upozorava da za slučaj oštećenja ili gubitka zatraži službeni zapisnik od vozara. odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. Najznačajniji zbirni transport vrši se železnicom. u kom slučaju mogu doći u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje. ili je svedeno na minimum. Najzad. ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta). prema dispoziciji nalogodavca špediter može izvršiti distribuciju. koja je u nekim zemljama znatna. vagonske) vozarine. pretovara i istovara. špediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike između komadne i zbirne (npr. vagonskih) pošiljaka nema. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinačnih komadnih (manjih) pošiljaka od jednog ili više pošiljaoca iz jednog grada ili zemlje. Tako špediteri prikupljaju manje komadne pošiljke i nakon kompletiranja većih količina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku pošiljku svojoj filijali ili drugom špediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. a osim toga špediter ima računa da svom komitentu zaračuna i nešto jeftiniji prevoz nego što bi on za tu pošiljku platio da ju otprema komadno. zbog čega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. Funkcija uvoza će u takvom slučaju predati funkciji transporta potvrđenu JCI. skuplja manipulacija oko utovara. Između ostalog. naravno da će se i to u nalogu navesti. U špediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta.). signiranje i sl. kao svoju jedinu odnosno najvažniju delatnost. odnosno carinskom stovarištu. bilo da se radi o unutrašnjem ili o međunarodnom transportu. Tako je npr.8. u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno. Uz nalog treba priložiti i popunjene isprave za daljnju otpremu. odnosno stovarišta. iskupljenu prevoznu ispravu. I naša preduzeća za međunarodnu špediciju imaju znatno razgranat zbirni transport. vlasnik robe (pošiljalac-primalac). Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice). a svega toga kod zbirnih (npr. u nekom prikladnom mestu (saobraćajnom ili privrednom centru). U tu svrhu špediteri koriste posebne formulare koje sami štampaju. na osnovu kojih se roba može preuzeti iz carinskog magacina. Zbirni transport Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost špediterskih poduzeća. a kopiju naloga takođe dostaviti carinskoj funkciji špeditera. prepakivanje i sl. no najviše je razvijen kod železničkog prevoza. 7. odakle se takva roba nakon grupisanja upućuje sa jednom prevoznom ispravom na špeditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme. Transportna preduzeća (npr. Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi učesnici u prevozu. sortiranje. u smislu propisa o naknadi štete za oštećenu ili izgubljenu robu. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu. Ako je prilikom distribucije potrebno izvršiti još neke radnje (prepakivanje. jer su izbegnuti razni pretovari koji se inače javljaju kod prevoza komadno.).

«Jugošped» ili neki drugi špediter) će opozivom zamoliti dobavljača da pošiljku preda radi otpreme npr. naravno ako inostrani 87 . kao npr. delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih špediterskih preduzeća. jer o tome odlučuje onaj ko plaća prevozne troškove. Sto se tiče korisnih efekata od zbirnog transporta. u optimalnim vremenskim rokovima. Buchs (SG) na švajcarsko-austrijskoj granici. kome inače naš špediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omogućava da se uključi u taj posao. koji će na određenom saobraćajnom čvorištu prihvatiti tu pošilju i otpremiti je dalje ka odredištu. špediciji »Lagermax« koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. Mađarsku. pošiljaka kod kojih prevozne troškove plaća pošiljalac (inostrani dobavljač). nesloga naših špeditera i sl. Ima dosta komadnih pošiljaka koje bi mogle biti obuhvaćene zbirnim prometom. Na taj način stići će do Novog Sada i navedena pošiljka iz Amsterdama i to kad se za špeditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna količina robe za jedan zbirni vagon. iz Brisela. naime. neupućenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. Za špediciju »Lagermax« stići će na isti način i druga slična roba. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno. kao i eventualno špediteru. otprema zbirno je moguća ukoliko su špediteru ostavljene odrešene ruke u pogledu disponiranja. Drugo izvorište po važnosti je Buchs (SG). tj. Engleske. npr. U prvom slučaju. Ta špedicija će preuzeti pošiljku kod dobavljača i budući da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu naše zemlje do Salzburga.prvenstveno pri uvozu. na koji otpada približno 2/3 od ukupnih količina naše zbirne robe pri uvozu. namenjena za Austriju. sliva velik broj pošiljaka zbirnog prometa upućenih od strane raznih špeditera iz SR Nemačke i okolnih zemalja. pri uvozu robe. inostrani dobavljač. u koji se sliva zbirna roba iz Švajcarske. već -alternativno. Španije i Portugalije. mora se pošiljka otpremiti direktno železnicom kao komadna pošiljka (pojedinačno). Razlozi za to su višestruki. odnosno Leibnitz u Austriji. Frankfurta. Zbirna otprema. npr. izvršiće otpremu te pošiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit. te se tu — u organizaciji tamošnjih specijalizovanih špeditera — formiraju zbirni vagoni za pojedine naše špeditere i za pojedine privredne centre. Naravno da će se zbirni vagon brže formiranja ako između novosadskih špeditera postoji koordinacija i sporazum o zajedničkom tovarenju u Salzburgu. tu za špeditere postoje dve alternative: — kada se radi o franko-pošiljkama i — kada se radi o unfranko-pošljkama. Češku. prezentacija duplikata tovarnog lista. naime. zatim Trelleborg u Švedskoj. te će ta špedicija. jer je to uslovljeno ugovorom. počinje npr. onda špediter može pošiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. Bugarsku. otprema robe u posljednji čas. Rumuniju. Francuske. Tursku. To se može objasniti na primeru otpreme jedne komadne pošiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. Grčku. korespondentu našeg špeditera u odnosnoj zemlji. a ipak se otpremaju pojedinačno. to će inostrani špediter. imati računa da našem špediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla. Kod franko-pošiljaka. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i špediterske potvrde (FCR). te Beč. Najjača sabirališta naše zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemačkoaustrijskoj granici. znači. Najjače izvorište zbirne robe za našu zemlju je Salzburg. U Salzburg se. Sa istočnoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen. Naš špediter iz Novog Sada (npr. tj. Međutim. Inače. teorijski je moguće da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe.. kao uslov za isplatu.i/ili špediterska potvrda. Inače. ako inicijativa za dopremu pošiljke polazi od našeg uvoznika. delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica. naš špediter ne može zapravo određivati kojem će špediteru inostrani dobavljač predati pošiljku. formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. špediciji »Starintex« u Amsterdamu. svojoj špediterskoj vezi u Salzburgu. Hamburga. davanjem opoziva inostranom dobavljaču sa zahtevom da robu radi otpreme preda određenom špediteru. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu. Iran i druge zemlje. Milano za robu iz industrijskog područja severne Italije. Kölna itd. Kopenhagena.

tada je pogotovo u njegovom interesu da. Potraživanje stranog špeditera i odobrene provizije se likvidiraju.dobavljač udovolji zahtevu našeg špeditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. pribavljanje nedostajućih isprava za carinjenje i sl. naravno. no za franko pošiljke naš špediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. 7. koja će je u svom zbirnom transportu otpremiti određenoj špediterskoj vezi u Salzburgu. Bez špediterove fakture za prevozne troškove. manipulaciju. Prema tome. Ustvari. odnosno izvršiti obračun sa bankom po tom zaključku. Ako je on pri tom još i snosio neke troškove (osiguranje. što je moguće pre. uvoznik praktično neće moći završiti taj posao. Jedan primerak borderoa se priključuje uz tovarni list zbirnog vagona. Kod unfranko-pošiljaka. inostrani špediter tereti našeg špeditera sa odgovarajućim prevoznim troškovima. odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. komitent (uvoznik) želi da. koji. u tom slučaju otpremiti tu pošiljku u svom zbirnom transportu. nije važno da špediter samo obavi neki posao tačno i uredno. već je važno da taj posao i fakturiše u što kraćem roku.). S druge pak strane. popis svih pošiljaka sa potrebnim podacima. Naš korespondent će. U takvom slučaju on će u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu određenom špediteru. pošiljaka kod kojih naš uvoznik plaća prevozne troškove. Za svaku zbirnu otpremu strani špediter sastavlja bordero. carinske takse i sl.9.) za račun nalogodavca. tj. naime. a zatim vrši potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava. a deo zarade na razlici vozarine ustupiće u vidu ugovorene provizije našem špediteru. a neka ne. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obično ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaračunatih prevoznih i drugih troškova i obračunatih provizija. tj. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe. tj. 88 . Obračun i fakturiranje Poslednja faza angažovanja špeditera u izvršavanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvršenih poslova. fakturiše izvršene poslove. brzo fakturisanje je u interesu špeditera zbog toga što će time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za račun svog komitenta. Pošiljka na opisanoj relaciji može biti kupljena i uz paritet »franko Salzburg«. carinu i druge izdatke na tom poslu. što je moguće pre. vozarinu. Prevozne troškove za kompletan vagon za prevoz na našim prugama plaća obično naš špediter. U tom slučaju će manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaračunavati »Lagermax« našem špediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. dobije od špeditera fakturu za izvršene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku. a ova će je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. naš špediter određuje vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja. Pošiljke prispele zbirnim transportom (uključujući i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin. u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. zajedno sa troškovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim troškovima. Na borderou se obično vrši i obračun prevoznih troškova.Rosenbach inostrani špediter će zaračunati našem špediteru prevozne troškove po unapred ugovorenim stavovima. kako bi naš špediter znao kome su pošiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7). što je u interesu i špeditera i komitenta. treba da budu znatno niži od vozarine za komadne pošiljke koja bi se platila da je pošiljka dopremljena komadno. u ovom slučaju špediciji »Starintex«. bez obzira što je neka roba frankirana. Za relaciju Amsterdam . u ovom primeru na špediciju »Lagermax«. a drugi primerak se šalje posebno poštom našem špediteru. a zatim ustupaju računovodstvu na daljnji postupak.

odnosno ako se fakturiše u manjem iznosu od stvarnog. na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. tj. jer je taj posao već zaključio. To je obično definisano. Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi troškovi tako i špediterska zarada po tarifi. krivicom dobavljača ili kupca (uvoznika) može doći i do plaćanja kolske dangubnine odnosno ležarine. Eventualno više plaćeni prevozni troškovi idu na teret špeditera. u izvesnim slučajevima. Na uvoznikov zahtev. odnosno vraćanja fakture. Naravno da će se komitentu sa tom delomičnom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvrđuje fakturisani iznos.. Ako ništa drugo. funkcija uvoza neće moći saznati visinu svih troškova koji terete taj posao odmah nakon što je isti završen. u hitnim slučajevima.). Tako dati stav naravno da treba da se temelji na važećim tarifama vozara i drugih uslužnih organizacija. Naročito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki trošak ili usluga. da ne dođe do opravdane reklamacije. zavisno od načina rada dotičnog špeditera. ako se tako zahteva. te komitenti gube volju da rade sa tim špediterom i da mu ubuduće poveravaju poslove. no uvek tako da faktura »drži«. onda je to za tog špeditera finansijski gubitak. a može obuhvatiti i cenu prevoza za određenu relaciju i druge troškove prema špediterovoj ponudi. Može se dogoditi da je ponuđeni forfetni stav uslovljen realizovanjem određenih količina robe u datom vremenskom periodu. osiguranja. odnosno prilikom izrade forfetnog stava.) množi sa ponuđenim stavom. a manje zaračunati prevozni troškovi idu u špediterovu korist. špediter može dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. no on mora izmiriti eventualna naknadna potraživanja prevoznika. sa napomenom u fakturi da će se komitent naknadno teretiti za određene troškove. dostavom dokumenata o izvršenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih količina u vagone. odnosno sporazumu. Komitent često ne može priznati takav naknadno ispostavljeni račun. te o tome treba voditi računa prilikom ugovaranja. Forfetni stav je u stvari paušalna cena i obuhvata sve troškove oko organizacije otpreme – transporta.Ponekad. to ne doprinosi špediterovom ugledu. ne upiše dostavu na industrijski kolosek i sl. te će se u tom slučaju ispostaviti delomična faktura. a u slučaju potrebe držati datu poziciju u evidenciji do određenog roka. Obračun troškova usluga može se vršiti po ponuđenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim troškovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi). uskladištenja. carinjenja. koji će ih za svoj račun reklamirati. Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturišu. jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona. obično posebno do određene granice. odnosno istaknuto u špediterovoj ponudi. u tom slučaju obračun po ugovorenom forfetnom stavu ne može ostati. pa naravno da se i takvi troškovi posebno zaračunavaju. već se naknadno zaračunava odgovarajuća razlika. komad i sl. naknade za špediterovo angažovanje itd. jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoželjnih posledica. Naravno da o tome treba takođe voditi računa prilikom fakturisanja. Obračunu troškova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveću moguću pažnju jer od toga zavisi prosperitet špeditera i njegov ugled u privrednim krugovima. koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. a posebno od te granice. Kod zbirne robe pojedini špediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove. Evidentiranje troškova vrši se obično na unutrašnjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu. Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih troškova. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava špediter često uzima u obzir i moguće refakcije. To ipak ne sme biti razlog da se čeka sa fakturisanjem. ne ispuni normu tovarenja. pa usled toga nastanu troškovi koji nisu bili predviđeni prilikom davanja ponude. i to sve izraženo po jedinici mere i u fiksnom iznosu. odnosno davanja ponude. na 89 . Može se dogoditi da inostrani dobavljač (ili špediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. isporuke. Ako špediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta. Nadalje.

Izuzetak od tog pravila je samo u slučaju. komitent može imati i posebne želje koje zna samo referent 90 . pa ako je možda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji. Osim toga. naši špediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). odnosno tarifi usluga. već se takvi izdaci posebno zaračunavaju. prema sporazumu sa komitentom. Taj način podrazumeva fakturisanje svih troškova koji su nastali u toku prevoza. Sa druge strane takav aranžman je povoljan i za uvoznike jer se može odmah izvršiti definitivan obračun sa krajnjim korisnikom i bankom. ali i loših. u tom slučaju troškovi dopreme do zbirnog mesta neće biti uključeni u ponuđene stavove i treba ih posebno staviti u račun komitentu. bez sumnje. špediter može sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem će mu odmah fakturisati ispravne prevozne troškove s tim da špediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. Obračun troškova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi način fakturisanja špediterskih usluga. Da bi se sve to moglo sa sigurnošću sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. teško može obaviti. Pojedini špediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrađuje dotični posao. odnosno »franko fabrika«. a neke imaju posebnu fakturnu funkciju. treba komitentu posebno zaračunati. Fakturiranje.00 dinara i sl. Da se komitentu ne bi razlika zaračunavala naknadno kad npr. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u sličnom slučaju. U tom slučaju će organizaciona jedinica koja radi taj posao zaračunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) nešto manju cenu prema internom dogovoru. ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude. od železnice stigne tzv. za vreme obračuna troškova i ispostavljanja fakture.00 dinara. ima najbolji uvid u poslove koji su se radili. a posebno usluge.osnovu kojih im vrše obračun troškova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. a u svakom slučaju koristi komitentova finansijska sredstva. do 100 kg 1. od 101 do 300 kg 1. u slučaju ako se fakturišu ispravni prevozni troškovi umesto pogrešno manje zaračunatih. ukoliko postoje. Oni te tarife.). kontrolna primedba. ako se radi o uslugama filijale dotičnog špeditera koja je obavila neki posao koji fakturiše njena centrala ili druga filijala. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. te zbog takvih uslova rada može da dođe do grešaka pri fakturisanju.500. Naime. jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. željeznica) može greškom zaračunati manje za neki prevoz.). Princip je da nijedan trošak kojim je pozicija terećena ne sme ići na teret usluga. Od principa fakturisanja po efektivnim troškovima može se delomično odustati. dok se kod vagonskih ili kontenerskih pošiljaka to računa po vagonu odnosno konteneru. jedan referent. za vreme redovnog rada. Kod komadnih pošiljaka postoje tabelarni iznosi prema težini pošiljke (npr. Takav aranžman je povoljan za špeditera jer se može dogoditi da kontrolna primedba uopšte ne stigne. opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji. odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici. što špediter uočava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova. U takvoj tarifi određene su cene i drugih špediterskih usluga koje eventualno mogu doći u obzir. i to u visini efektivnih izdataka. No kod takvog načina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom. predstavlja minuciozan posao koji. te se pretpostavlja da će najtačnije fakturisati izvršene poslove.800. on. te zaključiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaćanje. Što se pak tiče zaračunavanja špediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim troškovima. međutim. može lako doći i do toga da se neki posao ni ne fakturiše. a posebno se fakturišu usluge prema ponudi. Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija. I jedan i drugi način ima svojih dobrih strana. Ako fakturisanje obavlja referent. Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granične pristojbe. kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. Vozar (npr. referent je često prekidan u poslu (telefon. te na osnovu njih fakturišu pojedine usluge. »franko skladište prodavca«. drugi referenti itd. s obzirom na specifičnost špediterskog posla.

potrebno je da takav radnik-fakturista raspolaže svim potrebnim pomagalima (odgovarajućim ponudama. izvršiti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvršilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. dostavljati komitentu. polisa osiguranja. te da na osnovu toga vrši fakturisanje. znači dostavom uz potpis ili preporučenim pismom. Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvrši detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom. a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpiše rukovodilac poslovnice. Možda je najbolje rešenje sredina između ta dva načina rada. a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi).koji vodi posao. Dokumenti koji se šalju uz fakturu moraju se tačno navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. zavisno od odvijanja transporta. odnosno direktor preduzeća. Nakon poslednjeg fakturisanja treba. odnosno šefu te poslovnice. tarifama usluga. no da to ne radi referent koji vodi posao. a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih. u slučaju potrebe. Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi. Prilaže se obično potvrđena JCI. Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni način. a zatim se poziciona mapa kao završena odlaže. kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl. 91 . po pravilu. već posebno zaduženi radnik. Po jednoj poziciji može se vršiti jedno ili više fakturisanja. Određeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajućih dokumenata. što je moguće pre (u roku od nekoliko dana). pri čemu treba. Da bi takav način rada mogao dobro funkcionisati. Pre nego što se faktura prosledi. a jedna ili više kopija (zavisi od unutrašnje organizacije preduzeća) dostavlja se računovodstvu na knjiženje. Zaključkom pozicije (bilansiranjem) utvrđuje se finansijski efekat (bruto dobit) određenog posla. dokumenti o predaji robe korisniku i sl.). Ovakav način rada pruža maksimalnu garanciju da će fakture biti ispravne i da neće dolaziti do njihovog vraćanja. treba da je pregleda odgovorni referent. da se obraća i referentu.

92 .

zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji. telefaksom ili elektronskom poštom. za zbirni transport. u organizacionom smislu. potvrdi u pismenoj formi. odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. pa često čak i isti referent. U izvršenju tog zadatka špediter treba često i da osigura robu za vreme prevoženja. pa je zato još prilikom štampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje. — osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe. Na taj način nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled čega bi moglo doći do zastoja u radu špeditera. Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice. Ipak. — carinjenje. Kod nekih špeditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport.0. nalogodavac treba da takav nalog. jer obično isti traže da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada). početkom jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. u skladu sa običajima u trgovini. već unapred zna koji će mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe. poslovnica za drvo. kao stručnjak. Zadatak funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredišta u inostranstvu svim postojećim prevoznim sredstvima. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika. kao što su npr. 93 . Dispozicija se daje na posebnom formularu koji štampaju pojedina špediterska preduzeća i dostavljaju ih svojim komitentima. za kontenerski transport i sl. POSLOVI IZVOZA Poslovi funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji mogu se sažeti u sledeće tehnološke procese: — pozicioniranje. naravno preporučenim pismom. operativno praćenje. — aviziranje. — fakturisanje. poslovnica za voće i sl.). obično preko svojih akvizitera. što sve zavisi od veličine preduzeća i obima poslova. Član 10. poslovnica za tekstil. bez obzira kuda je izvoz usmeren. izvoz u istočne zemlje. Dispozicija Kao i kod uvoza. jer inače špediter ne odgovara za štetne posledice nastale zbog pogrešnog tumačenja dispozicije. Funkcija izvoza u preduzećima međunarodne špedicije. Najčešći način organizovanja je ipak prema vrsti robe. nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese određene podatke. zatim. — osiguranje. doleđivanje. uskladištenje. odnosno prema komitentima (nalogodavcima). merenje. usmeno. naplata robe itd. funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama. a u nekim špediterskim preduzećima nema takve karakteristike. Ona u stvari predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). u svakom slučaju.). Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom. — utovar/ukrcaj robe.8. a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje špediteru dispoziciju o otpremi robe. — ispostavljanje prevoznih isprava. pakovanje. izvoz u SAD i sl. Opštih uslova čak precizno propisuje da se to mora učiniti još istog dana. U krajnjem slučaju prijem takvog naloga može potvrditi i špediter. može biti oblikovana na raznličite načine. 8. a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. Špediter.

i to ne samo na našem jeziku. pošiljka će se otpremiti neosigurana.) i na koji će se način otprema izvršiti (sporovoz. Dispozicija je osnovni dokument u špediterskom poslu. Član 10. Osim toga. Ako želi osiguranje. kamion. Treba. Špediter. Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovački naziv robe na našem i na odgovarajućem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. brod. deklarisanju. nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze (železnica. u stvari. tako i u prevoznim ispravama. kao i uputstva o osobinama robe. već često i na stranim jezicima. Naravno da on ne može suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priložen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. Komitent treba da navede i broj teleksa. nadalje. naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. jer je to često važno kod određivanja pomorske vozarine. pa ako takav nalog nije dat. stim što se u tom slučaju kaže da je taj špediter u odnosu na tog izvoznika njegov »kućni špediter«. pa će u takvom slučaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i točna adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona). Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zaključka. osiguranju i carinjenju robe. Ugovor se može zaključiti i samo za pojedinačni veći posao. broj i datum zaključenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od slučaja (npr. U ovom poslednjem slučaju dispozicija. To će svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika. Opštih uslova propisuje da je špediter dužan zatražiti od komitenta potrebna razjašnjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. Da bi špediter znao kako treba da otpremi robu. kako bi se u slučaju potrebe špediter mogao koristiti tim podacima. navesti način pakovanja. ekspres. a može uslediti i kao odgovor na špediterovu ponudu za konkretan posao.ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema običaj da sam to radi. špediter će zatražiti objašnjenja i u slučaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ograničenja ili propisa u prevozu. odnosno unapred kupio za drugoga. Na osnovu podataka iz dispozicije špediter treba da pravilno deklariše robu kako prilikom carinjenja. 36. može biti rezultat rada akviziterske službe. izvoznik mora u dispoziciji dati jasne. uz određene uslove. Između izvoznika i špeditera može se zaključiti poseban ugovor kojim se jednom špediteru ustupaju svi poslovi dotičnog izvoznika. znači prihvatanje ponude. prema čl. otprema određenim 94 . zatim znak. a ako se radi o prekomorskom transportu. Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba. Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogrešni podaci. može doći do nepotrebnih troškova prilikom isporuke. što je pogotovu važno kod velikih gradova koji imaju više železničkih stanica. na kojoj relaciji i od kojih rizika. kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati. Da bi špediter mogao pravilno izvršiti svoje zadatke pri izvozu robe. a u njima se poziva na zaključeni ugovor. U međunarodnim kupoprodajama kupac često nije i primaoc robe jer ju je on preprodao. onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu. kontener itd. čime je ugovor o špediciji zaključen. osigurava robu samo na izričiti nalog komitenta. zbirno). no kod izvršenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije. Opštih uslova. Osim toga pri otpremi železnicom u dispoziciji treba da bude navedena još i železnička stanica i istovarno mesto (kolosek). odnosno gde će se roba preuzeti i pod kojim uslovima. odnosno telefaksa utovarivača kao i broj njegovog telefona. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovarivač). brzovoz. izvoznik može prepustiti špediteru da o svemu tome sam odluči. tačne i potpune podatke o adresi. Dispozicija za odgovarajući izvozni posao može uslediti i kao posledica postojanja duže uspešne poslovne saradnje. komitent treba da u dispoziciji naznači iznos na koji pošiljku želi osigurati. za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. te špediter treba da se pridržava naloga datih u dobijenoj dispoziciji.

14. Sve troškove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent. posebno za izvoz. a po njegovom završetku pozicija se bilansira. špediter može zadužiti i vozara (npr. U tom slučaju špediter šalje robu na adresu svog inostranog korespondenta (špediterske veze) sa nalogom da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa. prema okolnostima. uverenje o poreklu i sl.). te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaćenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. Nalogodavac je dužan (čl. te navesti dokumenta koja treba priložiti uz prevozne isprave. treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve što je potrebno da do tog roka roba bude i isporučena. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaćena obaveza u pogledu frankiranja kako bi špediter mogao jasno zaključiti koje je troškove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca. Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr. Špediter. Odmah po prijemu dispozicije određena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvršiti obzirom na postojeće spoljnotrgovinske. a može obavezati špeditera da ih ovaj sam pribavi. Komitent može već datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe. za sajamske poslove i sl. Sistem 95 . operativna ili fizička pratnja. Ukoliko transportni propisi to omogućuju. mapu. prevozne i druge propise. Ako pak.brodom. Komitent može u dispoziciji dati nalog špediteru da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa (pouzeća). Takva dokumenta izvoznik može priložiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti. to ne bi bilo moguće. posebna za vagonske). carinske. a u odštampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. onda će špediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome će ga na najbrži način obavestiti.). a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. od komitenta treba odmah zatražiti potrebna razjašnjenja. može propisati otpremu brzovozno).). Pozicione mape štampa svaki špediter za svoje potrebe obično na polutvrdom kartonu. špediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena. Rubrika o roku isporuke takođe je odštampana u formularima dispozicije.izvoz. doleđivanje i sl. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti (npr. uzorkovanje. železnicu) da izvrši traženu naplatu. 8.. Opštih uslova) da pravovremeno preda špediteru potrebnu dokumentaciju za izvršenje dispozicije. Pozicioniranje Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu košuljicu. U pozicionoj mapi se registruju svi troškovi i prihodi po tom poslu. Opštih uslova u takvom slučaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane troškove. posebna boja za komadne. celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obračunski dokumenti koji se odnose na taj posao. mantil). no ako ih komitent ne priloži. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili nesprovodivosti pojedinih naloga. na prijavu o zaključenom poslu . umesto otpreme sporovozno. To se odnosi. u prvom redu. zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola. a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste pošiljaka (npr. Špediter će po takvom zahtevu postupiti ako je to moguće. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira. 12. Najbolje je te isprave priložiti uz dispoziciju. a dužan je isplatiti špediteru i naknadu za već učinjene usluge. U nju se odlaže dispozicija. posebno za uvoz. zabrana prevoza brodovima određene zastave i sl. nadalje.1. obzirom na ukupnu situaciju. Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok određenog posla sa tačnim datumima kada je šta rađeno odnosno izvršeno. posebno za tranzit. Prema čl.

). iako pravo izbora brodara ima naš izvoznik. jer se otprema obavlja vagonom koji železnica dostavi na utovar. Osiguranje tovarnog prostora Izvozna roba se može otpremati za inostranstvo različitim transportnim sredstvima. budući da ona iskazuje samo tzv. pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih troškova. odobrenja i sl. odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji. pa iako referade. Kod CIF-prodaje. zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora. da li domaća ili strana transportna preduzeća.2.). (4) i da pripada trećoj poslovnici (3). Slično je i kod otpreme robe rečnim pa i drumskim transportom. odnosno iz pozicionih košuljica ne vide se režijski troškovi i druga davanja poduzeća u celini. ponekad nije moguće izabrati domaćeg brodara. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. ali se prevoz može obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzeća. koji dolazi ispred rednog broja posla. jer pozicija ne sme biti u gubitku. karakteristični broj mogao biti I-43. bruto dobit. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme pošiljke.izbora brojeva različit je kod raznih špeditera. Evidentiranje pozicija može se vršiti u tzv. iz pozicione knjige (kartoteke). to još ne znači da je poduzeće u celini aktivno. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaća transportna preduzeća. karakteristični broj. Nema sumnje da je i jedan i drugi način jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i ažurno i ako se uključi odgovarajuća računarska podrška. tako da za neke poslove (npr. budući da ili nema linije na toj relaciji. pogotovo kad je takav način proveravan decenijama (pa i duže) i pokazao se kao vrlo praktičan. Ipak se sistem evidentiranja pomoću pozicione knjige smatra sigurnijim. ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. u pozicionu knjigu se obično upisuju i svi troškovi koji terete tu poziciju.. 96 . Međutim. Broj iza te karakteristične oznake (npr. god. a evidencija pomoću kartoteke smatra se savremenijom. 8. iz koje je godine i koja ga poslovnica obrađuje. te će npr. Pravu sliku finansijskog stanja preduzeća može dati samo finansijski funkcija. no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada. pojedini špediteri praktikuju kombinovano evidentiranje. izvoz itd. pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata. kod uskladištenja) vode kartoteku. koja i vrši bilansiranje stanja čitavog poduzeća. kod otpreme železnicom ova okolnost ne pričinjava nikakav problem. I-43-124) označuje redni broj posla u 2004. Nakon pozicioniranja. a za druge poslove (uvoz. Kod funkcije izvoza bi npr. referada u funkciji izvoza potvrđuje prijem dispozicije kao i eventualno priloženih isprava. npr. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuću poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu košuljicu. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi. godini.). kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi. pri čemu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim špediterom. Da li će se koristiti ova ili ona transportna grana. To je tzv. Potvrda se daje na posebno odštampanom obrascu koji svaki špediter štampa za svoje potrebe.) vode pozicionu knjigu. Poziciona knjiga je stariji način vođenja špediterske evidencije o primljenim dispozicijama. U principu. Međutim. a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. Naime. poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama. Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan. da se neka nedostajuća isprava dostavi u određenom roku i sl. kompenzacija u nekom drugom slučaju i sl.

odnosno dok naručilac narudžbu ne stornira. Tu potvrdu. za što postoji na poleđini iste odštampan odgovarajući tekst. navedeni su u železničkoj tarifi (RT-6). potrebno je da. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bočna vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka širine 1. Otprema robe železničkim transportom Ako robu treba otpremiti u inostranstvo železnicom kao vagonsku pošiljku. jer su takvi slučajevi takođe česti. funkcija transporta u preduzeću. potrebno je da prethodno sa železničkom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i načinu dovoza. visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon već postavljen za utovar ili ne. pošiljalac tovari sve vagonske pošiljke.5 m i visine 2 m. Komadne pošiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u železnički magacin bez posebne narudžbine vagona. ako takve komadne robe ima u većim količinama. te da li se radi o običnom ili specijalnom vagonu. usmeno). Pošiljalac. komadne pošiljke teže od 500 kg. Prema postojećim propisima naših železnica. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. podnese železničkoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23). Ako železnica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati. taj posao radi npr. obzirom na unutrašnju organizaciju poduzeća. špediteri) i pečat.2. Ako špediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinačnim pošiljkama. Kolska narudžbenica je železnički prodajni obrazac i može se kupiti na svakoj železničkoj stanici. Tu izjavu može dati već prilikom predaje narudžbenice. Zato je korisno da vezu sa železnicom održavaju radnici špedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na železnici i koji su upoznati sa specifičnostima njenog poslovanja. pojedini špediteri imaju posebne ugovore sa železničkim stanicama o naručivanju i dostavi vagona. Ako naručilac otkaže naručeni vagon. Narudžbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naručen. Sastoji se iz narudžbenice koja ostaje železnici i potvrde na kojoj železnička stanica potvrđuje naručiocu prijem narudžbine. dužan je naručiti odgovarajući vagon za određeni dan za robu koju sam tovari. Odgovorni radnici u špediterskom preduzeću treba da znaju i propise o otkazu. Ako. Vagoni se naručuju na utovarnoj železničkoj stanici u službenom radnom vremenu na posebnom železničkom obrascu Kol-23 »Kolska narudžbenica«. Visina pristojbi. smatra se da je od narudžbine odustao. ali najduže do kraja tekućeg meseca u kojem je vagon naručen. osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi način naručivanja (telefonski. a pravne osobe (npr. funkcija izvoza treba da na železničkoj stanici pravovremeno naruči potreban broj vagona. odnosno špediter. Međutim.8. Železnice raspolažu mnoštvom tipova i vrsti vagona. namenjenih za pojedine vrste robe. po komadu i predmete specifičnih veličina. po pravilu. naručilac je dužan izjaviti da li ostaje pri datoj narudžbini. tim će moći bolje iskoristiti sve postojeće mogućnosti koje daje železnički transport. Ako naručilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naručio. pri čemu se često praktikuje da špediter obavi utovar direktno u vagon koji mu železnička stanica stavi na raspolaganje. Davanjem te izjave važnost narudžbine se produžava sve dok železnica ne dostavi vagon. kao i pošiljke živih životinja i sl. Ako je pošiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je dužan sam utovariti. ispod kojeg treba staviti potpis. ne treba smatrati kao obećanje ili obavezu da će naručeni vagon biti za određeni dan i dostavljen. međutim.0. onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudžbu vagona za određeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na železničku stanicu. 97 . Propisi o naručivanju i dostavi vagona vrlo su važni za špeditera i radnici špedicije ih moraju poznavati. kao i slučajevi kad se pristojba ne zaračunava. Inače. prema kojima špediteri treba da znaju i olakšice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. on takav vagon naručuje na železničkoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku pošiljku. Čim radnici špedicije znaju više o karakteristikama pojedinih tipova vagona.

naime. sa standardnim listovima prevoza. nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru. no ako nije mogućnosti da vrši tehnički nadzor nad ukrcajem ili to ne želi. koriste se tipizirani ugovorni formulari. Otprema pomorskim transportom Potreban brodski prostor može se osigurati zaključivanjem odgovarajućeg brodarskog ugovora (Charter). Vlasnik robe može posao oko čartriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove.8.1. Kod brodarskog ugovora zaključenog na vreme. Naručilac prevoza može istovremeno biti i vlasnik robe. 1/3 broda) ili angažovanjem samo određenog brodskog prostora (npr. u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv. Ugovor o zakupu broda je u širem smislu takođe ugovor na vreme. može dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom. Obično se precizira područje u kojem će brod ploviti. u stvari. Charter Party Forms). Naručilac preuzima na sebe troškove održavanja broda za vreme trajanja ugovora i troškove pogonskog goriva. ali ne i Time Charter u savremenom značenju tog pojma. Naziv ovog dokumenta potiče od italijanskog izraza »charta partita«.tzv. ne radi tako. lučkom špediteru. tj. Naručilac može biti ujedno i krcatelj. a to može biti pomorski agent ili špediter. Pri zaključivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naručilac prevoza (unajmitelj). Danas se. Kod nas te poslove obavljaju obično lučki špediteri i pomorske agencije. obuhvataju dve vrste ugovora. pa se potom taj ugovor prereže (pocepa. odnosno zaključivanjem odgovarajućeg ugovora o zakupu broda (Demise Charter. poznati 98 . prema tome. što je karakteristično za linijsku plovidbu. mesto i vreme preuzimanja broda. ili pomorsko-prevozničkog ugovora (Bill of Lading Contract). Brod se. pri čemu je svaki učesnik u ugovoru zadržao po jednu njegovu polovinu. s tim što se brodarski ugovor na vreme u praksi najčešće zaključuje za ceo brod. Njegov klasičan primer je brodarski ugovor za jedno putovanje. Bareboat Charter). I jedan i drugi ugovor mogu se zaključiti za prevoz stvari angažovanjem celog broda. dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore. no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. mada se u praksi ta dva pojma često pogrešno identifikuju. U srednjem veku je bio običaj da se napiše ugovor. angažovanjem srazmernog dela broda (npr. — brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i — brodarski ugovor na vreme (Time Charter). Charter Party. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter. podere) na pola. pa je stoga u našoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup »golog« broda. saglasno našem Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. naravno. što je karakteristično za slobodnu plovidbu. Radi pojednostavljenja procedure oko zaključenja ugovora. on može dužnost krcatelja poveriti npr. Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadržajem ugovora . Brodarski ugovori. pri čemu se vozarina po pravilu plaća unapred. ili neopremljen i bez posade. papir podeljen na dva dela. no to ne mora biti. brod se čartrira zajedno sa posadom na određeno vreme.2. koji naše pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. Bareboat Charter je. Brodski prostor se takođe može osigurati i zakupljivanjem. a kao podloga kod ovog ugovora. kao i kod ugovora na putovanje. Charter Party. može se sklopiti brodarski ugovor na više putovanja (Consecutive Voyage Charter). Brodarski ugovor za putovanje najčešće se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipičan prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa — ugovorenog putovanja. podvrsta Demise Chartera za slučaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade. jednog brodskog skladišta). ali u slučaju kada se celokupan teret ne može prevesti samo jednim obrtom – putovanjem na ugovorenoj relaciji. specijalizovane za te poslove.

prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. već se jednostavno traži prevoz određene količine stvari (po pravilu komadnog tereta).2. Kad je reč o linijskom prevozu. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu će se koristiti uvek vozila pod režimom TIR. vrstu i količinu tereta i visinu vozarine. Ako on takva vozila nema. kao najvažnijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem. osim u slučaju ako je roba prodata franko skladište prodavca. pogotovo ako se radi o korišćenju vozila u povratku i ako je to inače dozvoljeno.4. pa i u slučaju da odustane od prevoza (tzv. engl. brodarskog ugovora na vreme Baltime. »mrtva« vozarina ili vozarina »prazno za puno«. Ovde brodski prostor. što kod brodarskog ugovora nije moguće. do čijeg zaključenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda. čiji sadržaj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka. ovaj će prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz.2. a naručilac obavezu plaćanja vozarine. 8. Ugovor se zaključuje na principu »uzmi ili ostavi« (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u određenom linijskom brodu. Ako se neka roba želi otpremiti rečnim transportnim sredstvima komadno. nazive ukrcajne i odredišne luke. dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje). kod kojih nema pregovaranja čak ni o pojedinim klauzulama ugovora. Manje avionske pošiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obaveštavanja i iste se otpremaju redovnim linijama. ista se predaje u magacin odnosnog rečnog brodarstva. prevoz će poveriti nekom domaćem autotransportnom preduzeću. Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon. U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevozničkog ugovora. Otprema ostalim prevoznim sredstvima Od ostalih prevoznih sredstava može doći u obzir prevoz avionom. pri čemu izvoznik (ili u njegovo ime špediter) može birati drumskog prevoznika po želji. kod pomorskoprevozničkog ugovora ona se ispostavlja u svim slučajevima. bilo putem njegovog agenta. odnosno brodskog prostora. treba napomenuti da udruženja brodara (linijske konferencije) izdaju čiste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu). potrebno je sklopiti odgovarajući aranžman sa rečnim brodarom bilo direktno. »Dead freight«). U ugovoru se tada određuju uslovi prevoza.po svojim skraćenim imenima (Code Names). dakle.2. Otprema robe rečnim transportom Otprema robe rečnim prevozom može se realizovati kao komadna ili kao šleparska isporuka.3. Ukoliko se radi o većim količinama robe. Otprema drumskim transportom Roba se može otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta. naravno ako takvim raspolaže. Posredstvom naših avio-prevoznika takve se pošiljke 99 . Svi ostali uslovi sadržani su u teretnici (Bill of Lading). Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio špediteru. 8. u kom slučaju pravo izbora vozara pripada kupcu. 8. Tek u krajnjem slučaju može se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku. te prava i obaveze obeju strana. nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi. Prilikom zaključenja pomorsko-prevozničkog ugovora sastavlja se zaključnica (Cargo Booking Note).2. Ali. pa linijski brodar može i bez pristanka naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom. Isto vredi i za ostale naše avio-prevoznike. pri čemu nije potrebna nikakva predbeležba ukoliko je poznato da odnosno rečno brodarstvo prima takve pošiljke na željenoj relaciji. a ugovora o zakupu broda Barecon B.

redovan (1). a ako je posebno dogovorio sa železnicom uslove prevoza onda precrtava kvadratić pod 3. te železnice s druge strane i overen pečatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava. tj. sve što je važno za optimalni prevoz. a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava železnica (v. u pogledu visine zaračunate vozarine. Često puta i sasvim mala greška ili nepreciznost može prouzročiti krupne posledice npr. pa eventualno i način prevoženja. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti. što se tiče načina prevoza. Uslovi prevoza utvrđuju se ugovorom. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava pošiljalac. precrtava unakrsnim dijagonalama kvadratić pod 2 (denčana). koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denčane) pošiljke i za sva tri moguća načina prevoza . Ispostavljanje prevoznih isprava Ispostavljanje prevoznih isprava spada takođe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) pošiljalac. a u vazdušnom samo u slučaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. odnosno u njegovo ime špediter. najpovoljnije tarife. duplikat tovarnog lista i kopija.0. ispostavlja prevozne isprave u železničkom. 8. Način popunjavanja U špedicijama se najčešće dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz železnicom. Kod otpreme poštanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti poštanskim propisima u pogledu pakovanja i težine paketa i predati paket pošti radi daljnje otpreme. U unutrašnjem železničkom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501. uputstva se daju obično na posebnom formularu koji štampaju špedicije za svoje potrebe. isti se unajmljuje od odgovarajuće vazduhoplovne kompanije (naše ili strane) za konkretni prevoz. pod 2 ako želi oročen prevoz. Pošiljalac. ispravno naznačenje vrste robe i potrebne klauzule. određivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije. Ako pri predaji pošiljke pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu kola (vagona). Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umeće. tovarna karta. a u protivnom precrtava kvadratić pod l (kolska). referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove. Ako pak predstoji otprema veće količine robe. prevozno sredstvo. pošiljalac ga određuje precrtavanjem kvadratića l ukoliko se opredelio za redovan prevoz.3. Nakon instradiranja tarifna funkcija vraća pozicionu mapu funkciji izvoza. takva uverenja često prouzrokuju kasnije neugodne posledice. Inače. tj. Ukoliko je nalogodavac npr. Treba imati na umu da tovarni list. od tarifne službe. oročen (2) i dogovoren (3). da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. prilog 7).3.mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredišta do kojih naši avioprevoznici nemaju liniju. rečnom i poštanskom transportu. To se radi tako. Između pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. instradiranje će se uglavnom svesti na tarifsko naznačenje vrste robe. uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutrašnji saobraćaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31. 8. dok su odgovarajuća uputstva za popunjavanje tovarnih listova za međunarodni saobraćaj data takođe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odštampano u PIM-u. potpisan od pošiljaoca s jedne strane. da tarifska funkcija treba da naznači najpovoljniji prevozni put. u dispoziciji propisao prevozni put. 100 . To znači. investcionih dobara ili opreme za što je potreban kompletan avion. izveštaj o prispeću. Inače.

po želji i s odštampanim odgovarajućim podacima (adresa primaoca. a posebno za međunarodni saobraćaj. U unutrašnjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom). »prijemni list« se ne popunjava 101 . ima rubrike kao i međunarodni tovarni list. a uputstva za popunjavanje otštampana su na poleđini poslednjeg lista formulara. odnosno napomene za primaoca ili agenta u odredištu. Spisak takvih izjava na našem. Rubrike sadrže podatke o količini. odnosno duplikata. posebno za unutrašnja. Kod COTIF-tovarnih listova pošiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje. Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list. a ostale delove pošiljalac. Taj formular ne sme biti bele boje. francuskom. U unutrašnjem transportu to će biti »Prijemni list« (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinačnim otpremama. mesto otpreme i odredišta. adresu pošiljaoca i primaoca. izveštaj o prispeću. a u međunarodnom transportu treba dodati još i prevod na francuskom. mogu iste naručiti i direktno iz železničke štamparije u Subotici. Za otpremu paketa putem pošte prevoznu ispravu popunjava pošiljalac. ako se predaje 5 ili više paketa odjednom. niti taj formular ima važnost duplikata tovarnog lista. — obrazac K-504 — Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz). Jedna od najvažnijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika »Izjave«. priznanica. a ostale železnica. koje moraju nositi oznaku »Kopija«. težim i načinu pakovanja robe. kopija i prepis kopije tovarnog lista.). — obrazac K-511 — Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braćaj sa SSSR. U rečnom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista. slično kao i u železničkom transportu. nemačkom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu pošiljaka . no železnička stanica na njega ne stavlja pečat.U međunarodnom železničkom transportu postoje četiri vrste tovarnih listova i to: — obrazac K-503 — Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz). za popunjavanje važe i odredbe člana 12 CIM. pošiljaoca. pri čemu se može umetnuti još i obrazac »Otpremnica« koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. Međutim. Pojedini špediteri kojima trebaju veće količine tovarnih listova. Tovarne listove štampaju pojedina preduzeća rečnog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca. Kopije nemaju značaj tovarnog lista. Formular se sastoji iz 4 lista: matica. Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ. vrsta robe. prilog 7). nemačkom ili italijanskom jeziku. Kao potvrdu o predaji robe na prevoz pošiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu). Osim uputa iz priloga 2 PIM-a. koja je određena za upisivanje raznih propisanih i dopuštenih izjava. a popunjava ih pošiljalac (špediter) prema postojećim rubrikama. Osim tovarnih listova postoji u železničkom transportu mogućnost otpreme i na osnovu ekspresnog lista. već služi samo za interne potrebe špedicije (v. a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na železničkim stanicama. — obrazac K-512 — Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraćaj sa SSSR. Mogu biti upisane i razne izjave. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj železničkoj stanici. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista pošiljalac određuje način prevoženja. te podatke o službenom vaganju i brojanju. a između pojedinih listova je već prilikom izrade umetnut indigo-papir.stvari na JZ (162). štampaju špedicije za svoje potrebe. Upotreba ćirilice u međunarodnom prometu nije dozvoljena. duplikat tovarnog lista. popis priloženih isprava itd. tovarna karta. Najuobičajeniji je način popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomoću karbon-papira na pisaćoj mašini.SSSR popunjava železnica. naziv brodara. popratnica — izveštaj o prispeću i izdatnica. određene klauzule i sl. a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista. Ovaj način prevoženja upotrebljava se kod naročito hitne (ekspresne) robe. Pošiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene.

1. kako bi se izbegle špekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje više teretnica. tj. Ovo je potrebno radi eventualnog praćenja pošiljke i drugih radnji (carinjenje. krcatelj je dužan da mu vrati oficirsku potvrdu. a pošiljku otprema proizvođač iz Virovitice železnicom. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading .već pošiljalac upisuje pakete u »Prijemnu knjigu«. ili prvi oficir palube. Po završenom ukrcaju zapovednik. može biti stavljena u promet. Izvoznik npr.v. pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrešnih ili nedovoljnih podataka. Tovarni list popunjava u praksi robna služba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje pošiljalac. a štampa ga Privredna komora za potrebe naših autoprevoznika. a mogu se kupiti na svakoj pošti. posredstvom teretnice roba koja plovi može biti prodata i više puta. jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotičnu robu. U međunarodnom transportu otprema paketa vrši se na osnovu »Sprovodnice« (obrazac CP-2) i »Prijemnog lista« (obrazac P-10). Za vrednosni paket popunjava se »Prijemni list sa sprovodnicom« (obrazac P-11). Tovarni listovi se štampaju u više primjeraka (prema želji i potrebi) a imaju osobine slične železničkom tovarnom listu. i — oficirske potvrde (Mate's Receipt). U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu. težina i sl. registrovanih za prevoz u međunarodnom drumskom transportu. kojom potvrđuje da je roba ukrcana na brod. aviziranje inostranog kupca i domaćeg izvoznika i sl. U slučaju da je špediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice. može biti u Zagrebu. Pravilo je da se teretnica izdaje nakon završetka ukrcaja tereta na brod. onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotičnog avioprevoznika. kojim se zapovedniku nalaže da preuzme i ukrca opisani teret. Čest je slučaj da se otprema vrši iz nekog mesta u unutrašnjosti gde špediter nema svoje ispostave. uz navod otpremnih podataka (broj vagona. Tovarni list za međunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Međunarodnom drumskom konvencijom (CMR). ustvari. U takvom će slučaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvođaču (pošiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe železnici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti špeditera o otpremi. 8. formulara sastavljenog od: — dispozicije ukrcaja (Shipper's Note). Izdavanju teretnice obično prethodi sastavljanje odgovarajućeg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha. Obrasci se popunjavaju prema postojećim rubrikama. U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom transportu. u našem slučaju špediter. Dispozicija ukrcaja je. koja će mu omogućiti eventualno daljnje disponiranje teretom.). Naravno da mu pošiljalac. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod. Isprave koje ispostavlja prevoznik U vazdušnom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzeće štampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca. datum. tj. osiguranje. odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara. izdaje krcatelju oficirsku potvrdu. Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj. a nalog za ukrcaj odlaže (arhivira) u svoju dokumentaciju. Za unutrašnji transport autotransportna preduzeća štampaju tovarne listove svako za svoje 102 . mora dati sve potrebne podatke. prilog 7) ispostavlja brodar. Ako se predaje 5 ili više paketa. izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj.). pošiljalac popunjava umesto »Prijemnog lista« (P-10) »prijemnu knjigu« (obrazac P3).3. — naloga za ukrcaj (Shipping Order). na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u našem slučaju špediter) istovremeno sa predajom robe na brod.

potrebe.) koje izdaju nadležne privredne komore. Obrasce frankaturnog računa štampa železnica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a železničke stanice ih na zahtev mogu ustupiti špediterima i ovi ih mogu. o kvaliteti i sl. uz tovarni list treba priložiti odgovarajući broj formulara »Međunarodna carinska prijava« (TIF). Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM. gotovo redovno. pa na priloženoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraća carinarnici koja ih je ispostavila. Sve zavisi od transportnih osobina robe. od vrste prevoznog sredstva. moraju se priložiti i razne druge isprave. Naime. a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Međunarodnom paketskom tarifom. a taj posao se može poveriti i specijalizovanom uslužnom preduzeću. prilaže frankaturni račun. U tom slučaju pošiljalac (špediter) polaže na otpremnoj železničkoj stanici depozit u visini približnih prevoznih troškova. uz prevozne isprave karakteristične za međunarodni transport. Sva dokumenta koje se prilažu uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku »Prilozi«. veterinarske i druge institucije. vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutrašnjosti preuzeo i obvezu da će robu predati izlaznoj carinarnici. sanitetske. a otisak formulara dat je u prilogu 7. popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu pošiljku. 8. U svakom slučaju funkcija izvoza treba da se o tome stara. te isprave se takođe prilažu uz odgovarajuću prevoznu dokumentaciju. Broj prijava za pojedinu zemlju određen je Reglementacijama međunarodnog saobraćaja (RS). Tu se misli na razna uverenja i svedočanstva (npr. a konačni obračun prevoznih troškova (koje otpremna železnička stanica nije mogla odmah obračunati) vrši se na frankaturnom računu koji se prilaže uz tovarni list i prati pošiljku. gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva. Utovar/ukrcaj robe Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvršiti komitent ili špediter sa svojim radnicima. Za izvršenje određenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja pošiljalac je dužan da pribavi propisane isprave. 103 . u železničkom transportu kod izvoza robe. o poreklu. 8. Tako npr. kako za otpremnu. Nadalje se npr. te koji se dokumenti i u kojem broju traže u pojedinim slučajevima.3. Obično o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija. U međunarodnom poštanskom saobraćaju potrebno je uz »Sprovodnicu« i »Prijemni list« priložiti određeni broj »Carinskih deklaracija« (poštanski obrazac CP-3). koji se može nabaviti na svakoj železničkoj stanici. pošiljalac može uz prevoznu ispravu priložiti i druge isprave koje se odnose na pošiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloži. popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene.2. uz tovarni list u železničkom transportu. Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naša roba. Ako se roba ocarini u unutrašnjosti. Pošiljalac. ali prema uzorku usvojenom od strane republičkih udruženja drumskog transporta (prilog 7). Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta Gotovo redovno. odnosno špediter. Taj obrazac se može obezbediti na svakoj pošti. jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom. te će prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim državama. Ako to pojedine zemlje zahtevaju. onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice. tako i za tranzitnu i uputnu zemlju.4. u slučaju potrebe. u slučaju ako otpremna železnička stanica nije u stanju da izračuna prevozne troškove koje je na sebe preuzeo pošiljalac. To je železnički obrazac sa oznakom K-401.

To se obično radi kod istovrsnih pošiljaka koje se otpremaju u dužem periodu. Osiguranje Prema članu 36. Umesto knjige pokrića privremeno pokriće se može ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. Opštih uslova. 8. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji. To se postiže tzv. kao i protiv kojih rizika treba izvršiti osiguranje.Ako špeditersko preduzeće ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) čim budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj pošiljci. obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u špediterskom preduzeću. špediter je ipak dužan da upozori komitenta na takve posledice i preporučiti mu da pošiljku osigura od odgovarajućih rizika. upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokrića. naravno nakon što osiguravatelj izvrši na njoj obračun premije i potpiše je. špediterska preduzeća imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. ako je u komitentovoj dispoziciji ili opštim nalogom dat nalog za osiguranje. špediter je dužan da osigura dotičnu robu samo protiv uobičajenih transportnih rizika. kamionu). tj. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje. kod izvoznih osiguranja osiguravatelj često treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. iznos osiguranja. u ovom slučaju. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva. Osiguranje u špediciji. špediter vrši osiguranje samo po izričitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinačnu otpremu. tada se utovar vrši u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa.5. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadrži posebne rizike od kojih bi špediter trebalo da osigura pošiljku. Podaci se unose kopiranjem. Ako pak špediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr. štetne posledice koje bi mogle iz toga proizaći padaju na njegov teret. odnosno saglasno sklopljenom ugovoru između špeditera i osiguravatelja. takva ponuda služi istovremeno i kao polisa. Ti ugovori predviđaju da su sve pošiljke tog špeditera pokrivene osiguranjem. onda je najbolje da izvoznik dostavi špediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili će se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru. ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. vagonu. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara pošto za sve eventualne štete komitent tereti špeditera. Kao što je već navedeno prilikom obrade uvoza. Međutim. a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. 104 . budući da su u najvećem broju slučajeva poznati svi podaci o pošiljci. uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati. Međutim. Osiguravatelj svakodnevno predaje špediteru prihvaćene polise uz zaduženje premije. Plaćanje premije vrši se periodično za protekli period u skladu sa propisima o plaćanju u privredi za sve osigurane transporte. a u takvom slučaju špediter osigurava sve pošiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove. Kod izvoznih pošiljaka ređe dolazi u obzir upis u knjigu pokrića nego što je to slučaj kod uvoza. »privremenim pokrićem«. Nalogodavac može dati i opšti nalog za osiguranje svih njegovih pošiljaka. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u slučaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku. u manjim filijalama) onda će za taj posao ili angažovati sezonske radnike ili će utovar poveriti specijalizovanoj uslužnoj organizaciji. tada će izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija će se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angažovanjem odgovarajućih logističkih preduzeća realizuje utovar robe. U tom slučaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogući nesmetan rad.

Roba se može izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutrašnjosti ili na pograničnoj carinarnici. kao i podacima o drugim ispravama. ako se izvozna pošiljka carini u usputnoj stanici. Pošiljalac (špediter) je dužan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata. zbog čega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe. računajući od trenutka završenog utovara ako se izvozna pošiljka carini u otpravnoj železničkoj stanici. npr. u kojem slučaju izvoznik obično snabdeva špeditera praznim formularima svojih faktura. izvršiti propisane radnje takođe u roku od dva sata.. Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI). Roba se može izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. računajući od trenutka prijema potrebne dokumentacije.proračuna i naplate carinskih taksa. a neke i sam da ispostavi. domaća roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje. Uz JCI treba priložiti prevoznu ispravu. na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj količini. u železničkom vagonu. Inače. carinskom magacinu i stovarištu. konteneru i sl. . špediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika. Kad carinarnica primi JCI. koje se prilažu uz dotičnu JCI (tovarni list. prijavu o zaključenom poslu i druge isprave. ili u skladištu prevoznika. već prema opredeljenju carinarnice. ona utvrđuje: — da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena. Carinski organ. pak. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio. vrsti i vrednosti robe koja se upućuje u inostranstvo. odnosno koje ima pismeno ovlaštenje ili dispoziciju izvoznika. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je špediteru obično zajedno sa dispozicijom i prijavom o zaključenom poslu. što zavisi od opredeljenja izvoznika. U praksi to redovno radi špediter. JCI treba popuniti tačno i savesno. Što se tiče isprava potrebnih za carinjenje. u nekom usputnom mestu ili na pograničnoj carinarnici. izvozno carinjenje se sastoji iz: . Carinjenje se. Ponekad ipak to neće biti moguće. Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u železničkom vagonu određeni su kratki rokovi. Carinski organ dužan je. naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. jer svaka greška može povući za sobom vraćanje dotične deklaracije od strane carinskog organa. odnosno od trenutka obaveštavanja o dolasku. kamionu.). obavlja posle zaključenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu. međutim. naravno da funkcije izvoza u špediterskim preduzećima moraju o tome voditi računa. 105 . odnosno od trenutka kada je carinski organ obavešten da je pošiljka pripremljena za carinjenje. Prilikom određivanja mesta carinjenja. naime. Za slučaj prekoračenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu. Tako npr. po pravilu. JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzeće koje izvozi robu (izvoznik). Nadležna carinska uprava može. slično kao što je navedeno kod uvoza. prema kojima se u pojedinim carinarnicama neće moći cariniti izvesna roba. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadležne banke. Carinjenje Prema odredbama Carinskog zakona.podnošenja JCI (sa prilozima). prijavu o zaključenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. kao i ostalu potrebnu dokumentaciju. a za netačno prijavljivanje robe predviđene su i odgovarajuće kazne.8.). fakturu. prijava o izvozu robe itd. uvesti ograničenja. funkcija izvoza će ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu.6. koje špediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. faktura.pregleda robe i . ako otpremu vrši dobavljač iz nekog drugog mjesta i sl.

Aviziranje otpreme Dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter obaveštava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije. u kojem će slučaju špediter organizovati potragu za robom.. tražeći po potrebi njegove instrukcije. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovođenju izvoznikovog naloga. ona postaje »carinska roba« i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem. od .. tj. a eventualno i za osiguranje robe. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. Nakon izvršenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor. te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrđenu JCI. Ako je sve u redu. — da li se podaci iz isprava slažu sa podacima u deklaraciji... Špediteri obično imaju urađene posebne formulare koji im služe za dostavljanje takve dokumentacije. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. odnosno inostrani kupac.— da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe. tj. Takva obaveštenja o otpremi nazivaju se »bordero« i daju se na posebnim formularima koje 106 . Carinski organ na JCI vrši proračun carinskih taksi i upućuje njenog podnosioca da dužni iznos uplati na blagajni carinarnice. zatim ako to propisuje akreditiv. — da li je izvoz robe zabranjen. inostranog kupca. Ako takav posebni nalog i ne bi postojao. funkcija izvoza je dužna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajući način. špediter je o tome dužan obavestiti izvoznika. te da li su te isprave valjane. takođe je dužan da obavesti komitenta o preduzetim merama.«. Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti špeditera u slučaju da pošiljka ne stigne. već vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu. To je obično uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru. 8. itd. Običaji (uzanse) u međunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obaveštavan o otpremi robe. tj. Ako se carinjenje obavlja na pograničnoj carinarnici. Funkcija izvoza špediterskog preduzeća obaveštava komitenta o završenoj operativnoj fazi rada na transportu. te će se u vezi sa tim izabrati i način obaveštavanja.. kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. To je najčešće slučaj ako se radi o zbirnoj robi. onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI. carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik. — da li je dotična privredna organizacija ovlaštena da vrši izvoz. odnosno ako se zadrži na putu preko potrebnog vremena... Ako nastale smetnje može sam otkloniti i otkloni ih na način za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta. o izvršenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje. kao i u slučaju ako se pošiljka izručuje uz naplatu određenog iznosa (pouzeće). Naši špediteri često upućuju izvozne pošiljke na adresu svojih korespondenata.7. Svakako da će u tom slučaju naš špediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena služi žig carinarnice: »Ocarinjeno po JCI broj . distribucije ili naplate. koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI. Pritom će se voditi računa o tome da uputstva stignu svakako pre nego što stigne pošiljka. Isto tako je dužnost špeditera da o otpremi izvozne pošiljke obavesti i primaoca.) i fakturu za izvršene poslove.. inostranih špeditera u pojedinim zemljama. polisu osiguranja. te funkcija izvoza najčešće dobija u tom smislu i odgovarajuće naloge od komitenta. Pregled se vrši radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe.

To se može desiti u slučaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predočenje banci duplikata tovarnog lista. a osim toga smanjuje se administracija. 8. prima na prevoz samo jedna vagonska pošiljka. Eventualna obaveštenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadržavati iste podatke. Za efikasnost zbirnog transporta naročito je važna koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredišta. Nasuprot očitim prednostima koje pruža zbirna otprema. pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inače bilo moguće. jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem slučaju. otprema vrši u nedovoljno iskorištenim vagonima i to samo do prve železničke stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog špeditera koji. U uslovima postojanja više međunarodnih špeditera. istovar. a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobičajeni način.pojedini špediteri štampaju prema sopstvenim potrebama. U svetu postoje špediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe. 107 . naravno. špediter često ne može koristiti takav način otpreme iako bi zato inače postojala mogućnost. naravno da je u interesu špeditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proširi što je više moguće. moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaćanja protivvrednosti robe. te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) pošiljku svojoj inostranoj špediterskoj vezi (korespondentu). neminovno se nameće potreba da pri zbirnom transportu špediteri međusobno surađuju odnosno da predaju jedan drugom svoje pošiljke. međutim. praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi. Konačno. sastavljajući na taj način zbirne vagone u što je moguće kraćim vremenskim razmacima. Ovo naročito dolazi do izražaja ako naš izvoznik plaća prevozne troškove na inostranim relacijama. Obzirom na spomenute razlike u vozarini između zbirne i komadne otpreme. Sva obaveštenja komitentu. Nadalje. zauzimanje skladišnog prostora). Da se to izbegne. jer na nekim inostranim železnicama postoje osetne razlike između vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu. zbirni transport je najviše razvijen i ima najdublju tradiciju u železničkom prevozu i špediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. i odnosi pri tome najveću moguću korist. a te filijale posluju manje-više samostalno. među našim špediterima zasada nema u dovoljnoj meri. jer se. odnosno navesti uslovi pod kojim će se izvršiti isporuka i sl. umesto npr. pretovar. odnosno korespondentu. moraju se. Međutim. Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza špeditera prikuplja komadne pošiljke od raznih pošiljaoca. Za zbirni prevoz mogu se – osim železničkog transporta . a ovaj ih.8. naš je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oštećenja. One sadrže rubrike o podacima za pošiljku na koje se obaveštenje o otpremi odnosi. To isto važi i za svu ostalu korespondenciju. jer tako otpremljena roba pre stigne na odredište nego u slučju pojedinačne komadne otpreme. prema tome. kao i obaveštenja inostranom kupcu. smanjuje se mogućnost oštećenja za koje bi mogla snositi odgovornost železnica. pomorski. što im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi špediteri vrlo dobro prosperiraju. raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinačno. 20 komadnih otprema. Za železnicu je takav vid otpreme takođe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinačnih komadnih pošiljaka (utovar. a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoća oštećenja nego pri komadnoj otpremi. koji osim toga imaju svoje filijale širom zemlje.koristiti i druge transportne grane (drumski. To predstavlja znatnu štetu za čitavu zajednicu. već prema slučaju. Takve suradnje. a troškovi njenog prevoza su niži nego što su troškovi pojedinačne komadne otpreme. Zbirni transport Zbirni transport se kod izvoza može organizovati na isti način kao i kod uvoza robe. zatim adresu primaoca i našeg izvoznika. rečni i vazdušni). Zbirna otprema korisna je i za izvoznika.

već i odgovornost za sve vozare i treće osobe koje je uključio radi realizovanja ukupnog prevoza. Sa druge strane. da se pronađe praktičan i jednostavan izlaz u slučaju da robu treba otpremiti do odredišta raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome još uključiti i druge. Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe. Naime. avio ili drumskog prevoznika). Ispostavljajući ovu ispravu špediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu reči (engl. nemačkom i engleskom jeziku. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. već i za realizovanje transporta.2.1. uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Međunarodna trgovinska komora. on preuzima obavezu otpreme na odredište i isporuku uz povraćaj indosiranog originala FCT-dokumenta. 8. a upotrebljava se ređe nego FCRdokument. 8. ispostavljeni FCT-dokument služi prodavcu kao dokaz o izvršenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene. Ispostavom FCT-dokumenta špediter potvrđuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama pošiljaoca. Ako se može dokazati gde je šteta nastala.treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvršene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. ako je tako u dokumentarnom akreditivu predviđeno. na pr. Uvođenje i primena ove špediterske isprave predstavlja dosad najpraktičniji izlaz iz nastojanja. njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr. Dakle. Combined Transport Operator. čak i u slučaju da se roba ne otpremi zbirno špediteru. a sastoji se iz originala i četiri kopije (prilog 7). Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »FIATA Combined Transport BILL OF LADING«.9. lučka i skladišna preduzeća. namenjena špediteru na kojeg je isti naslovljen. u različitim delovima sveta. Uostalom.9. Kod nas se ovaj dokument štampa trojezično na srpskom. Unjega se unose bliža uputstva otpremnog špeditera. špeditersku potvrdu. Da bi se to moglo efikasno 108 . Takođe. Formular je žute boje. prenosiv je osim u slučaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba »not negotiable«. nem. pretovarna. on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odredištu. tzv. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da naši izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav način isplate i da se to unese u uslove akreditiva. Nadalje. ispostavom tog dokumenta špediter pruža primaocu (kupcu) robe garanciju da će roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka. Transportna potvrda (FCT) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »Forwarding Agents Certificate of Transport« i najčešće se ispostavlja u onim slučajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. železnice. brodara. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen »to order«. odnosno pošiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu može trebati za reklamaciju više plaćenih prevoznih troškova ili drugih potraživanja iz ugovora o prevozu. te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prošla svu proceduru i kad je špediter već sklopio ugovor o prevozu sa određenim vozarom. plave je boje. kako je u dokumentu navedeno. Izdavalac isprave preuzima takođe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (približno 7 CHF) za svaki kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. bordero (prilog 7). Gesamttransportführer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu.

«Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading». no ponegde se može naići i na (pogrešni) naziv »Forwarders Warehouse Receipt«. Izvozni odjel može svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se općenito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu. Godine 1938.9. svetskog rata. «Steamship Waybill» i sl. Iako je FWRdokument tzv. onda je pogotovo važno da posao što je moguće pre fakturira i da tako dođe i do vlastitih uloženih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom. u pravom smislu. 8. a ako je špediter kod nekog posla još i plaćao neke troškove za komitenta (npr. plaćeni prevozni troškovi. kao npr. izdaci za razne takse. Na taj način špediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak. da njene karakteristike. npr.10. vozarinu i sl. izjavljuje da roba (stvari) koju špediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID. Skladišna potvrda (FWR) Službeni naziv na engleskom jeziku za ovu špeditersku ispravu je »FIATA Warehouse Receipt«. budući da je razlika između klasične skladišnice i FWR-isprave.. no ubrzo je okupacijom Čehoslovačke od strane Nemaca taj pionirski pokušaj obustavljen. skladišnica (varant). 8. Formular je narandžaste boje (prilog 7). Nakon Drugog svetskog rata došlo je do šire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima. Posebno se zaračunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) Službeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je »Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods« (skr. ADR i/ili IMDG). FIATA SDT). Kako je to bio »opasan« eksperiment svedoči i činjenica da su čak i tadašnji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA. Inače. godine (prilog 7). kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutrašnjosti Nemačke za luke u tadašnjim nemačkim kolonijama (saradnja Nemačkih železnica i nemačkih brodarskih kompanija). ne prenosiv. u tadašnjoj Čehoslovačkoj je uveden u upotrebu zvanični špediterski konosman za kombinovani prevoz. pakovanje i obeležavanje odgovaraju spomenutim propisima. u toj se ispravi mora deklarisati da je mešanje takve robe dozvoljeno. u FWR se detaljno utvrđuju prava izdavaoca isprave.sprovesti. kao nalogodavac špediteru. a za špeditera zapravo najvažnija faza rada u izvršenju naloga komitenta jest tačno i pravovremeno fakturiranje izvršenih poslova. ponudi ili tarifi usluga. «Through Export Bill of Lading». Naime. Ova potvrda se koristi od 1977. Tom potvrdom pošiljalac. tj. 8. Ako se opasne materije mešaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom. 109 .3.). upotrebljeni formulari i sl.4. vrlo mala. a naravno da izdavalac takve isprave može biti samo onaj međunarodni špediter koji ima sklopljene odgovarajuće ugovore sa svim učesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). Obračun i fakturisanje izvršene usluge Poslednja. prenos prava vlasništva kao i aktivna legitimacija za izručenje robe uz predočenje skladišnice. FWR-dokument je skladišna potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i služi špeditera u njegovom skladišnom poslovanju. «Straight Bill of Lading». on može biti upotrebljen u mnogim slučajevima u relizaciji skladišnih poslova. pokušaji uvođenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju još od pre I.9. osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka »negotiable«. a posebno izvršene usluge prema ugovoru.

Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni način ili preporučenim pismom. a neki se služe tzv. a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza. da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaračunatih prevoznih troškova.Ako je pak pogodba učinjena na bazi forfaitnog stava. naravno da će funkcija izvoza voditi računa o tome i odgovarajuće pozicije držati u evidenciji do ispunjenja uslova. može se i tako. Nakon što je završen posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem određene minimalne količine tereta. te 110 . Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati u manjem iznosu. ako nije drukčije ugovoreno. o čemu je bilo više reči kod razmatranja uvoza. no ako komitent pristane na onaj prvi. onda će se u fakturi komitentu zaračunati stvarno plaćeni iznosi. naročito ako komitent to traži. a osnovno je da se obuhvate svi troškovi koji terete dotičnu poziciju. otpremljena i avizirana. u slučaju da su takvi troškovi više naplaćeni. Postoji i drugi način kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za više referenata. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini. duplikat tovarnog lista i sl. I jedan i drugi način je dobar. nalogom za fakturisanje. reklamirati kod vozara (npr. po pravilu. ili će se fakturirati samo poznati troškovi i usluge špeditera. pa i za celo preduzeće. Svaki način ima svojih mana i svojih dobrih strana. u svakom slučaju. a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaćeni ili su izričito izostavljeni. Neki špediteri evidentiraju troškove na unutrašnjoj stranici pozicione košuljice. Ipak se zbog toga neće čekati s fakturiranjem. prijava o izvozu robe. železnice).ili kredit-nota. Troškovi koji terete poziciju ne smeju. Sve ispravke više se na osnovu debat. komitentu će se naknadno dofakturisati eventualna razlika. bez obzira da li se do fakturnog iznosa došlo fakturisanjem prema efektivnim troškovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu. s napomenom da će se ko mitent teretiti za ostale troškove naknadno. U protivnom. a po rešenju reklamacije višak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. a plativa je u roku predviđenom Opštim uslovima. a to je najčešće potvrđena JCI. Naravno da to sve mora biti predviđeno u špediterovoj ponudi za taj posao. a da špediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaćanja izdate kontrolne primedbe. svakako da će i fakturisanje. To će isto uslediti i u slučaju ako komitent ne stavi špediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne račune na osnovu kojih bi špediter mogao ostvariti određena prava prema vozaru. odnosno u ugovoru. Može se dogoditi da izvozni odjel neće moći odmah po izvršenoj otpremi doći do tačnih podataka o visini troškova koji terete određeni posao. U fakturi se navode priloženi dokumenti. sa napomenom da može uslediti poziv za naknadnu naplatu u određenom roku. obavljalo se ono po bilo kojem sistemu. nikad biti veći od fakturisanog iznosa. Fakturisanje može obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi. funkcija izvoza će to naznačiti u fakturi. polisa osiguranja. U slučaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se može i pre nego je posao praktično završen. te će se ispostaviti faktura s predvidivim troškovima uz napomenu da su pridržana prava na eventualnu ispravku. U ovom poslednjem slučaju može se sa komitentom sklopiti i aranžman da mu se fakturišu takvi troškovi u iznosu koji je trebalo naplatiti. što se najčešće kod naših špeditera i radi. Tarifna funkcija označit će manje ili više zaračunate troškove na način kako je to uobičajeno kod tog špeditera. Ako je špediter platio te troškove. izvozni će odjel fakturirati odgovarajući iznos prema forfaitnom stavu. biti zadovoljavajuće. te tako obuhvaćeni svi troškovi koji terete određeni posao i to proknjiženo na odgovarajućoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu. čemu se zatim dodaje cena špediterove usluge. Pre samog fakturisanja je potrebno izvršiti kontrolu obračuna troškova dotične pozicije. U pravilu se radi na ovaj drugi način. a špediter će.

poziciona košuljica se odlaže u arhivu. To se postiže bilansiranjem pozicije. Nakon zaključenja pozicije. tj. Rezultat bilansiranja može biti iskazan dobitak ili gubitak na dotičnoj poziciji.izvršeno fakturisanje). Prethodno je potrebno da se izvrši kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih grešaka. 111 . sumiranjem svih troškova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru. potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvršenog posla. već jedino dobitak.

112 .

U izvršavanju tog zadatka tranzitna funkcija će obaviti i druge poslove.).0. Naime. za mađarsku robu sa špedicijom «Masped» iz Budimpešte. pri čemu se utvrđuju cene usluga i međusobna prava i obaveze. Ugovaranje tranzita Privlačenje tranzitnog transporta preko naše zemlje značajno je kako za same domaće transportne i druge uslužne organizacije koje neposredno učestvuju u izvršavanju poslova oko realizacije tog zadatka. iako se. Slovačke i drugih zemalja preko luke Bar. vaganje. Naša preduzeća za međunarodnu špediciju treba da već kod akvizicije takvog transporta odigraju značajnu ulogu. pri čijoj realizaciji takođe može doći do uključivanja naših međunarodnih špeditera u izvršavanje nekih poslova.9. Tako npr. uzimajući naravno u obzir i određene specifičnosti. gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleđu. funkciju tranzita mogu imati i špediteri u rečnim pristaništima gde se spajaju rečni i železnički odnosno drumski putevi. poslovi tranzitne funkcije su . Slično važi i za železnički tranzit kod kojeg se špediteri mogu angažovati u smislu privlačenja transportnog supstrata na naše pruge posredovanjem kod naših železnica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija. za Češku robu sa špedicijom «čechofracht» iz Praga itd. već je značajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju značajan izvor deviznih prihoda. ili obratno. zahvaljujući današnjem načinu trgovine i geografskom položaju naše zemlje. npr. za transporte iz Grčke. i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog špeditera. pretovar. naša železnica je bila spremna da kod većih količina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu 113 . U našem slučaju. vezano za nesmetan prevoz robe. iz Poljske. Tako. eventualno njen privremen smeštaj. ispostave naših međunarodnih špeditera na graničnim prelazima mogu za račun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi. već i za tranzitni transport.. 9. npr. a takođe mogu obaviti i druge potrebne radnje. Postoji još jedan vid tranzita. a to je kopneni tranzit. takav transport usmerava određenim putem na osnovu međudržavnih dogovora. Takav je slučaj kod špeditera čije je sedište u morskim lukama. Češke. Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. ili se pak posebno ugovara neki konkretni veći posao. Pri tome se obično sklapaju ili dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji. a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo. npr. Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta često i pošiljke za i iz mnogih evropskih zemalja. Nemačke itd. kod tranzita drumskim vozilima. uzimanje uzoraka itd. Zadatak tranzitne funkcije u međunarodnoj špediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u našu zemlju jednim vidom transporta. Rumunije. Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko naše zemlje. da bi se određeni transporti između spomenutih zemalja usmerili na naše pruge. Isto tako. [vedske. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najčešće treba voditi sa austrijskim špediterima koji su ovlašćeni da te transporte organizuju. koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak. sortiranje. POSLOVI TRANZITA Funkciju tranzita (službu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona špediterska preduzeća koja imaju sedište (ili filijale) na secištima transportnih puteva. namenjenim za međunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politički pripada. ponekad. pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Mađarske. naravno ako u konkretnom slučaju postoji više puteva. Inače. pakovanje. Novi Sad itd. a preko tih transportnih čvorišta idu i tranzitni prevozi (npr.po analogiji . transportno osiguranje. kao što su npr.identični sa poslovima uvozne i izvozne funkcije. uskladištenje.

kod značajnijih i većih transporata. Budući da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u našu zemlju. Dispozicija Konkretni posao funkcije tranzita u međunarodnoj špediciji počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim špediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke. Svaki špediter ima drukčiji sistem pozicioniranja. Prijem robe U međuvremenu dok je roba na putu. koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada. slično kao što smo objasnili kod uvoza i izvoza. sadrže i datum otpreme iz zemlje porekla. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci). prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih računa. realizacijom refakcije kod naše železnice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranžmana. Prema tome. Međutim.0.1. 9.1. uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obračuna troškova. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se bez teškoća raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu. a naši međunarodni špediteri su bili obično inicijatori kod naše železnice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. a »l« da ga obrađuje prva poslovnica. osiguranju. Tranzit: kopno — more Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upućivanje tranzitnih transporata preko Luke «Bar» za prekomorske zemlje obično prethode upiti u pogledu uslova i cena lučkih. unosi sve podatke iz dispozicije. granični prelaz. slično kao što je opisanoi kod uvoza i izvoza. broj »4« da je to posao iz 2004. te osim standardnih podataka o robi. skladišnih i drugih usluga pri čemu se kod manjih količina i kod povremenih. ovde bi npr. 9. Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispeća u 114 . referent u funkciji tranzita otvara pozicionu košuljicu (mapu. recimo ona koja ima preko sebe mađarski tranzit. prema predviđenim rubrikama.1.tranzitnu tarifu u vidu refakcija. godine. 9. mesto otpreme. sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvrđuju posebne. dok broj 312 označava 312. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci.1. Po izvršenom pozicioniranju funkcija tranzita potvrđuje prijem dispozicije. to će je prevoznik (železnica ili autoprevoznik). kojom ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima šta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. redovno niže cene usluga kao i druge pogodnosti. Strani špediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagođeni potrebama tranzitnih prevoza. zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog špeditera. a istovremeno traži i dodatna objašnjenja ili dostavu nekih nedostajućih isprava ukoliko je to u konkretnom slučaju potrebno. pri čemu bi slovo »T« označavalo da se radi o tranzitnom poslu. posao te poslovnice u 2004. no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita. pretovarnih. mantil) u koju. adresama isporučioca i primaoca i uslovima prevoza. funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladištenja robe. vrstu prevoznog sredstva. kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte. odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga. godini. broj pozicije mogao biti označen kombinacijom T-41-312. predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ). odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. dostave dokumentacije i informisanja. Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim špediterima koji su raspolagali sa tim transportima.

dostavlja se nalogodavcu zatraženi broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbrži dokazni način. ima slučajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti našem špediteru.3. Otprema robe Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obično je već unapred uređeno od strane inostranog partnera.2. ako mu je to stavljeno u zadatak. sve naslovljeno na odnosnu luku ili lučko preduzeće za tu vrstu delatnosti (prilog 7). a drugi za račun krcatelja. u kojem mu zapravo propisuje na koji način će se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima. te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi. unosi svoja zapažanja o stanju robe u tzv. Zapovednik broda uručuje potvrdu ukrcaja krcatelju. odnosno na osnovu uzansi. Tako se npr. odnosno njihove funkcije tranzita imaju odštampane različite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije čistu teretnicu kao dokaz o izvršenom zadatku. a ovaj na osnovu iste kod agenta podiže teretnicu u zatraženom broju originala i kopija. te će u takvom slučaju naš špediter to uraditi na način kako to inače radi kod naše izvozne robe. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira. u našem slučaju funkcije tranzita. Naše pomorske špedicije. uručiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe. Ovi nalozi se takođe daju na unificiranim formularima. a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladištenje dolazeće robe u lučka skladišta. a posebni za radove u luci. odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi troškove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. Ipak. sve u smislu naloga u dispoziciji. te sa jedne strane daje odgovarajuće naloge za radove lučkom preduzeću nadležnom za odnosnu delatnost. 9. a može tražiti i da se teret donosi pred brod.1. po potrebi. Zaključenje posla Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obračunu pozicije. krca i slaže u skladu sa datim planom. Istovremeno se o izvršenoj otpremi obaveštava primalac uz navođenje svih podataka koji će mu biti potrebni za normalan prijem robe. utvrđen na osnovu ili službenih neutralnih brojača ili na osnovu paralelnog brojanja koje vrše dva brojača. a ako se ista odmah ne može ispostaviti onda i bez iste. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obaveštava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznačenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). slično kao što je opisano kod 115 . odnosno osoba koja za račun brodara prima robu. pri čemu se dani mogu računati kao tekući. 9. U tu potvrdu se takođe unosi i broj komada. Stojnice su uvek vezane za količine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na način predviđen ugovorom ili lučkim propisima (običajima). vremena dopuštenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. Konačni cilj pomorskog špeditera. bio taj iz zemlje izvoza. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days). radni ili vremenski pogodni radni dani. posebni za iskladištenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod. tj. Zapovednik broda ili brodski oficir. Uz fakturu nalogodavcu. te koliko će mu se originala i koliko kopija predati. pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci. Početak operacija se uvek računa od momenta uručenja krcatelju tzv.1. Tu on nastupa u ulozi krcatelja. što u načelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB). Zapovednik broda ili agent će. Pribavljaju se i sumiraju svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. jedan za račun brodara. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7. odnosno kako je utvrđeno u kupoprodajnom ugovoru.luku. Isto tako će se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji. tj. ili iz zemlje uvoza.

more« u poglavlju 8. odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredišnu zemlju. zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja. 9. pregovori i aranžmani koji su spomenuti kod pravca »kopno . Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na način kako je opisano u poglavlju 8. funkcija tranzita će pravovremeno izvršiti sve pripreme da se osigura odgovarajuća mehanizacija za realizaciju tog posla. no to je za špeditera u krajnjoj liniji svejedno. i to sve u skladu sa normom iskrcaja. carinsko smestište ili konsignaciono skladište. U slučaju da prispela roba treba da se pretovari u železničke vagone i otpremi železnicom u zemlju namene. funkcija tranzita će pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu. mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajuće podatke iz dispozicije. To prijavljivanje vrši se podnošenjem manifesta.1.kopno«.1. važe i za pravac tranzita »more . što bi značilo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004. Da li će. Ako se tranzitna roba iskrcava delomično. Prijem robe prispele brodom Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe.2. a obzirom da on snosi troškove prevoza.2.. datum odlaska broda iz luke ukrcaja. Ako se radi o nekom naročito teškom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja. Prema tome. dostave dokumentacije i obaveštavanja. odnosno ako 116 .angažuju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu našu luku. 9. koji obavlja druga poslovnica (2) i o četiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004. T-42-425.uvoza i izvoza. naravno.2. Ako je dispozicijom dat zadatak našem špediteru da angažuje drumskog prevoznika za izvršenje otpreme. međutim.0. pregovore sa našom lukom i špediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik. eventualno i približan datum dolaska u luku iskrcaja. Prema važećim odredbama Carinskog zakona. Dispozicija Isto kao i kada se tranzit vrši u pravcu »kopno . zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata. Nakon evidentiranja odgovajućih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci). vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obračuna troškova. U dispoziciji se . s tim što će možda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice čak i ako se radi takođe o tranzitu za Mađarsku.delomično ili potpuno . Nakon toga on posebnim pismom (obično na formularu) potvrđuje prijem dispozicije uz usputno traženje nedostajuće dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno. prijaviti carinarnici brod i robu. ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac. godine (4). eventualno uskladištenje. onda će se postupiti po njegovom zahtevu. uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja. onda se podnosi odgovarajući izvadak iz manifesta. Pri tom je čest slučaj da nalogodavac traži da se . ili će druga oznaka biti najčešće ako se radi o tranzitu za češku ili neku drugu zemlju. na osnovu kojeg se i vrši iskrcaj robe sa broda. na njegov rizik. počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe brodom i nalaže mu šta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredišta.more«.osim standardnih podataka o robi. to će oznaka kombinacije moći biti npr. Tranzit more — kopno Kontakti. po pravilu. carinsko stovarište. 9. referent takođe otvara pozicionu mapu (košuljicu.1. transportnom osiguranju. tako i ovde posao. odnosno stojnicama. godini.navodi i datum otpreme iz zemlje porekla. Ako se roba iskrcava u carinski magacin.0. on će to i učiniti u smislu datih instrukcija. adresama pošiljaoca i primaoca i uslovima prevoza .

vrši se na osnovu originalne teretnice. Lučka carinarnica stavlja na vozilo. ili se pretovar vrši indirektno preko skladišta. Npr.2.po pravilu .carinskom propratnicom. za vreme utovara u drumsko vozilo. pismo spremnosti. bilo drumskim vozilima. a to radi svaki od učesnika za svoj račun. Sve brodove. U slučaju da se primalac robe ne pojavi u određeno vreme u luci iskrcaja. radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeđuje špediter. kod uslova »Liner terms« brodski agent naručuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor . odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom. a ponekad i sa obale.2. te upućuje graničnoj carinarnici preko koje izlazi iz naše zemlje. Ako se otprema vrši železnicom. odnosno maona. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja može podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizičkom smislu. tranzitna roba se takođe nalazi pod carinskim nadzorom i to počev od iskrcaja iz broda. Kod brodova sa C/P i uslova f. i b) isporuka tereta primaocu. Sam iskrcaj može početi tek nakon što to dozvole nadležni carinski organi i nakon što zapovednik broda. Kod otpreme robe drumskim vozilima.2. potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu.1. utiskuje na tovarni list lučka železnička stanica. U pogledu uloge špeditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe može se reći da je ona vrlo delikatna i složena. kao i druge isprave (npr.uručuje lučkom špediteru i situacioni plan brodskih skladišta sa naznakom vrste i količine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladištu. no mogu se odvijati i međusobno nezavisno. Prijavu u praksi podnosi brodski agent. kao i dopušteno vreme za iskrcaj. Pri tom su obaveze i funkcije špeditera različite kod prispeća broda linijskom plovidbom od onih kod prispeća slobodnom plovidbom. U ugovoru o prevozu utvrđen je i način obaveštavanja primaoca o dolasku broda. pri čemu se roba može pretovarivati direktno iz broda u vagone. odnosno robu carinska obeležja i upućuje isto izlaznoj carinarnici . sa otiskom u zelenoj boji. Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca. već prema slučaju. Sama predaja robe primaocu odnosno špediteru kao zastupniku primaoca. Agent broda . uz izdavanje dokumenta »bez zapreke« od strane agenta. što zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. naravno o trošku primaoca (vlasnika) robe. iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vrši se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe.o. Otprema robe Tranzitna roba se dalje otprema iz naših luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo železnicom. linijske ili sa C/P.se iskrcava direktno u železnička ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici. (free out). Tranzitna roba se može prevoziti drumskim vozilima pod režimom karneta TIR ili 117 . brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladištu.po potrebi . a špediter čekrk skladište ili direktno u kopneno prevozno sredstvo. pa sve do izlaska iz naše zemlje. prijave K-401 itd. Tranzitna roba upućuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim pečatom koji. prijavljuje luci brodski agent. Troškovima pretovara. 9. analogno onome što je već objašnjeno i u poglavlju 8.) i sve to da blagovremeno preda železničkoj stanici. potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati. funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajući broj vagona za njen prevoz.čekrk. lučkom tarifom ili špediterskom tarifom. odnosno pomorski agent izda tzv. Zavisno od uslova iskrcaja. Kao što je već rečeno. Luka određuje koji brod i kada će se vezati i gde.

Zaključenje posla Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima. prevozne i druge troškove. Uz fakturu. Osim toga špediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim slučajevima. funkcija tranzita će osigurati tranzitnu robu protiv zatraženih rizika.2. 118 . eventualno i primaoca ako je on druga osoba. funkcija tranzita obaveštava nalogodavca promptno i sukcesivno. funkcija tranzita vrši obračun pozicije. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvršenoj otpremi. a po nahođenju lučke carinarnice može se odrediti i carinska pratnja. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura. odnosno uobičajeno u konkretnom slučaju. odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi troškove manipulacije u luci. pozicija se bilansira i odlaže u arhivu.3. i to sve na način kako je ugovoreno. a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje. Nakon fakturisanja i završetka posla po dispoziciji. nalogodavcu se šalju dokumenti traženi u dispoziciji. Sumiraju se svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu.bez njega. 9.

— direktni usmeni kontakti posećivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u našoj zemlji Ako neki naš špediter koji se bavi sajamskim poslovima npr. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna služba sa potrebnim tehničkim pomagalima (dizalice.ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuđene niže cene usluga. Poslovi se dobijaju isključivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova. Inače. mogu razvrstati u četiri grupe (skupa) poslova i to: — akvizicija. kao i putem ličnih kontakata. sektor ili sl.). a najčešći su: — pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajućih propratnih propagandnih materijala. na Beogradskom sajmu želi akvizirati poslove npr. SAJAMSKI POSLOVI Poslovi oko prijema i smeštaja sajamskih eksponata i njihovo vraćanje nakon završetka izložbe (sajma) imaju specifičan karakter i prilično se razlikuju od standardnih špediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. on mora već u rano proleće početi akvizicionu kampanju.0. što sve zahteva angažovanje znatnih sredstava. sajamska funkcija međunarodnog špeditera može imati status samostalnog profitnog centra ili se može nalaziti u sastavu filijale špediterskog preduzeća u tom gradu a u tom slučaju obično ima rang poslovnice. zatim tarifer. a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domaće izlagače. prilikom akvizicije . — pakovanje i otprema eksponata nakon izložbe. — prijem i smeštaj eksponata na izložbena mesta. eventualno i skladištem. — obračun troškova i fakturisanje. Postoji nekoliko načina vođenja akvizicija.po pravilu . posebna tehnička pomagala. uglavnom.) obično rukovodi direktor. Poslovima na sajmu (izložbi) može se baviti svaki špediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova. Isključivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaćem i inostranom tržištu i održava odgovarajuće kontakte u cilju pronalaženja potencijalnih izlagača. Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagače. korespondent itd. odgovarajuće prostorije na sajmu. U nekim zemljama takav špediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora. viljuškari. Zato će od uprave sajma pribaviti spisak izlagača koji će na jesen izlagati 119 . u što pojedini špediteri ne žele ulaziti. U našim uslovima takav špediter ima isključivo pravo da prima i obrađuje one sajamske pošiljke koje stižu na adresu uprave tog sajma. Pojedini međunarodni špediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima naše zemlje. Sajamski poslovi se. u svoju organizacionu šemu uključuju i posebnu organizacionu celinu za istraživanje tržišta (marketing). drumska vozila itd. već svaki špediter ima pravo obrađivati pošiljke koje stignu na njegovu adresu. Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim špediterima posebne ugovore prema kojima ti špediteri imaju status službenog (oficijelnog) špeditera tog sajma. za Jesenjski beogradski sajam. odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izložbenu robu. Špediterska preduzeća koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluživanje jednog sajma. Organizacionim delom špediterskog preduzeća koje obavlja sajamske poslove (odeljenje. Akvizicija sajamskih poslova Obzirom da se špeditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje važe za sve špeditere na dotičnom sajmu. no kod nas to nije tako. Za taj posao potrebni su posebno izvežbani kadrovi.10. ili pak opsluživanje svih odnosno određenih sajmova u našoj ili nekoj drugoj zemlji. služba. 10.

te da se tom prilikom upoznaju sa željama i primedbama takvih komitenata. Na sajmu (izložbi) može se strana roba izložiti. sajamski špediter će usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzeća. prospekte i sl. Važnijim komitentima (npr. odnosno eventualnog kolektivnog priređivača izložbe. o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama. te jedan primerak JCI zadržava. špediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razdužuje carinsku prijavu. Iz razloga korektnosti prema drugim špediterima. Pečat na tovarni list stavlja ulazna pogranična železnička stanica. a najbolje zajedno sa generalnim direktorom špediterskog preduzeća ili njegovim pomoćnikom (zamenikom).na pomenutom sajmu te će. na osnovu toga. već nastojati da se svakom komitentu pošalje izvorno pismo. Svojim potpisom carinski radnik potvrđuje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe. priređivačima kolektivnih izložbi. posebnim pismima ponuditi izlagačima svoje usluge. U tu svrhu sajamski špediteri 120 . velikim fabrikama i sl. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i železnički i carinski radnik. a overava carinarnica na sajmu. Imajući u vidu ove okolnosti. a po potrebi treba priložiti specifikaciju. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje. Budući da je sajamski špediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da će ih vratiti nakon izlaganja. a drugi vraća njenom podnosiocu. te stavlja pečat carinarnice. koja delimično popunjava i podatke u otisku pečata. Prema situaciji.1. avionom. o carinskoj prijavi i plombama. on ih predaje izlagaču uz potvrdu prijema. Nakon podnošenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik. osim podataka o roku predaje. Nakon istovara robe i sređivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd. 10. ulazna carinarnica istu upućuje na odgovarajući sajam carinskom popratnicom. Pri prevozu železnicom upućivanje se vrši stavljanjem posebnog pečata sa zelenim otiskom na tovarni list. vrši carinski pregled kontrolišući prispelu robu na izložbenom štandu i upoređujući je sa podnetom JCI. uz prethodnu najavu. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski špediter. Prošlogodišnjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporučiti se i za naredni sajam. te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagača. brodom). kako bi mogla biti postavljena na određeno izložbeno mesto. ili da je privremeno uvezena na neki drugi način. poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove. Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru). usluge se ne nude onim izlagačima koji su inače komitenti drugih sajamskih špeditera. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata Odmah po prelasku carinske linije. uz prisustvo carinskog referenta špeditera. bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladišta odnosno carinskih skladišta. Sva ostala izložbena roba (iz konsignacionih i drugih skladišta) upućuje se na sajam na osnovu posebnog rešenja carinarnice.) treba posvetiti naročitu pažnju. ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu. delomičan uspeh može se postići i dostavom prospekata u kojima će biti štampani potrebni podaci o špediteru i njegovim mogućnostima. uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagača. Ako je izložbena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom.). Roba koja je prispela na područje gde se održava sajam (izložba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati. pri čemu će im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izložbenih eksponata. Preporučuje se da takve komitente. U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izložbenoj robi prema rubrikama.

Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati. Što se tiče carinskih propisa. smestište. što se često takođe poverava špediteru. kako bi u slučaju potrebe bila odmah dostupna. zavisno od vrste eksponata. da bi se špeditersko preduzeće oslobodilo odgovornosti za izložbenu robu. možda se ukaže potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto. na jednom primerku izlagač potvrđuje da je primio eksponat radi izlaganja. Eksponati se mogu raspakivati na samom izložbenom mestu ili van tog mesta. Ako je strani eksponat prodat. nakon zatvaranja sajma svi izlagači po pravilu žele što pre otpremiti svoje eksponate sa sajma. Prema tome.2. ili je neka možda utrošena. takva mora biti ili vraćena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena. U tom slučaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zaključenom poslu. carinski magacin ili stovarište ili u carinska skladišta. ili je to potrebno učiniti radi demonstracije i sl. JCI 121 .) da bi ih izlagači mogli sa lakoćom identifikovati. faktura itd. vozila i sl. Inače. sajamski špediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnička sredstva i uvežbanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste. Podnosilac JCI za sajamsku robu dužan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izložbe). pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen. 10. Dok je pri dolasku izložbena roba stizala postepeno i u dužem periodu. odnosno smeštena u konsignaciono skladište. obično u sajamskom krugu ili skladištu. Da bi sajamski špediter mogao uspešno izvršiti takve mnogobrojne naloge. a drugi ostaje izlagaču. već mora biti stalno na raspolaganju izlagaču za svo vreme trajanja sajma. te će špediter morati pomoći da se to uradi. Nakon obavljenog pregleda.).upotrebljavaju posebne formulare štampane na više jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagačima. špediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagaču na potpis. Nije dovoljno da sajamski špediter samo dostavi eksponat na izložbeno mesto. Formular popunjava špediter kopiranjem. pri čemu će za špeditera biti bolje ako izlagač ima na sajmu svoju stručnu radnu snagu ili barem stručnjaka koji će davati potrebna uputstva za pakovanje. carinski radnik omogućuje sajamskom špediteru da pređe na obradu sledeće faze rada. Raspakivanje se mora obaviti sa najvećom mogućom pažnjom. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7. carinarnica je na sajmu zadužila špeditera sa celokupnom uvoznom izložbenom robom koju je taj špedter prijavio. od naročite je važnosti da se ambalaža sačuva tako da se može upotrebiti i pri povratku. većim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada. stavljajući svoj potpis. dizalicama. tj. naravno o trošku komitenta. pogotovo ako se namerava ista ambalaža upotrebiti i za povratno pakovanje. špediter će često morati sam da pronađe ili dati da se izradi takva ambalaža. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li će se za njegov smeštaj na odgovarajuće izložbeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehničko sredstvo. on mora raspolagati sa odgovarajućom uvežbanom radnom snagom.) na izložbenom mestu. postupajući po dispoziciji vlasnika izložbene robe. Naime. podeljena i sl. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela količina sajamske robe odgovara ovoj na završetku sajma. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju. U svakom slučaju. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma Najteži momenti u špediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. Poželjno je da radnici špediterskog preduzeća budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape. razduženje JCI za sajamsku robu. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehničkih sredstava (dizalica. znakovi na odelu i sl.. S obzirom na ovo. Ambalaža se odlaže za vreme sajma na pogodno mesto.

sajamska špedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev. Ovde rad na nekom poslu počinje .3. Kao i za izložbenu robu. otvara odgovarajuću poziciju. na kuponu popratnice potvrđuje prijem carinske robe. koja na 122 . ugovori kamion). ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke. Pri tom nije važno ko je dao špediteru nalog za prijem robe i druge poslove.po pravilu . primerak uvozne prijave za sajamsku robu. sajamski špediter po nalogu svog komitenta. 10. upućivanje se vrši na osnovu carinske popratnice. uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. adresa stranog špeditera. kao i broj prijave. Našim preduzećima. što se tiče pozicioniranja. carinska skladišta ili carinsko smestište. a za inostranu robu traži još i razduženje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. specifičnim za sajamske poslove. odnosno kartoteku.tek kad prevoznik obavesti špeditera o prispeću izložbene robe koja je stigla na špediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. Naravno da je špediterova dužnost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da naruči vagon. po prijemu obaveštenja o prispeću robe. korespondencija i sl. Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo. skladištenja i prevoza. Takođe se u košuljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao. Zbog toga će se ti poslovi navesti samo u najkraćim crtama.4. Ukoliko se izložbena roba upućuje u konsignaciono skladište. Inače. evidentiranja troškova i fakturisanja. Preračunavanje u stranu valutu vrši se na osnovu službenog kursa Narodne banke. Carinski organ evidentira vraćanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. da li sam izlagač ili njegov zastupnik u našoj zemlji. izlagačevog zastupnika u zemlji itd. izvoza i tranzita. kao npr. inostrani izlagač može špediterske troškove i usluge platiti u dinarima. Po završetku sajma (izložbe) sajamski špediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe. O prispeću kao i o otpremi robe obaveštava se na isti način kao i kod uvoza. Carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištima (smestištima). uz napomene o eventualnim razlikama. Košuljice za sajamske poslove obično se štampaju posebno i prilagođene su potrebama sajamskih poslova. Obračun i fakturisanje špediterske usluge Za rad na sajmovima špediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za špediterske usluge na međunarodnim sajmovima. U košuljicu se unose podaci o paviljonu. sve u skladu sa željama izlagača. Naravno da takvom dolasku robe na špediterovu adresu najčešće prethodi sporazum (akvizicija) i obaveštenje o otpremi robe. uglavnom slična tehnologijama uvoza i izvoza u međunarodnoj špediciji.sastavlja. Popratnica prati pošiljku do izlazne pogranične carinarnice. izložbenom mestu. Sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge inostranom izlagaču u valuti njegove zemlje. špediter takođe. prema nalozima izlagača. Pri tome se misli na upisivanje podataka o pošiljci u pozicionu knjigu. Špediter na sajmu. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u našoj zemlji. isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi uređivanja sajamskih (izložbenih) prostorija. Početak nekog sajamskog posla za međunarodnu špediciju nije vezan za prijem dispozicije. kao što je to slučaj kod uvoza. ako je ona konvertibilna. Tehnologija sajamskog posla Tehnologija realizacije sajamskog posla je. prijema i izdavanja raznih naloga. 10. prevozna isprava. no to ne mora uvek biti. dokumenti o troškovima. izvoza i tranzita. izlagaču i robi. koja na kuponu popratnice potvrđuje carinarnici na sajmu da je roba izašla iz zemlje. po pravilu. kao i ispisivanje pozicione košuljice. osigurava izložbenu robu za vreme izlaganja.

na osnovu stavova sajamske tarife. kako bi se moglo vršiti bilansiranje. Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja završava se rad na toj poziciji. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvežbanih kadrova. preračunato po obračunskom kursu. a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione. te se pozicija zaključuje i odlaže. Posao na sajmu može biti unosan za sajamskog špeditera jer su tarife prilično visoke. što je od velike važnosti. 123 . u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi. Iako su fakture u stranoj valuti. Međutim. Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike. jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu.osnovu ugovora sa inostranim izlagačima snose troškove špediterskih usluga. taj je posao naporan. dizalice). Takođe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze. obračun se vrši u dinarima. viljuškare.

124 .

Ručni (manuelni) utovar. Radna snaga koja izvršava transportne poslove u preduzećima međunarodne špedicije mora biti ne samo pouzdana već i dobro uvežbana.0. funkcija transportni će unajmiti tehnička sredstva (npr. zatim istovar iz drumskog vozila. ili korišćenjem odgovarajuće mehanizacije.0. železničkog vagona. 11. — komuniciranje sa prevoznicima. često vrlo složene zadatke. — obeležavanje robe. — loko prevozi. U slučaju da postavljeni zadatak ne može obaviti sopstvenim tehničkim sredstvima. broda ili šlepa u skladište. — pakovanje robe. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod većine špediterskih preduzeća obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja može imati različite organizacione oblike (odelenje. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvršavati poverene zadatke. istovara i pretovara robe se mogu realizovati ručno. datom u dispoziciji. potrebno je da raspolaže sa odgovarajućim tehničkim sredstvima i uvežbanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova. Utovar-istovar pomoću radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najčešće pri razvozu robe po gradu. kamione.11. vage. istovar i pretovar robe obavljaju špediterska preduzeća po nalogu komitenta. iz železničkog vagona u kamion. služba. odnosno dostavi će nalog odgovarajućem specijalizovanom preduzeću da izvrši određene poslove. — uskladištenje robe. dizalice i sl.0. odnosno prilikom prikupljanja zbirnih 125 . istovar i pretovar robe Utovar. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE U transportno-skladišne poslove u preduzećima za međunarodnu špediciju spadaju uglavnom: — utovar. Vrste robnih manipulacija Najčešće robne manipulacije koje organizuju većina špediterskih preduzeća su utovar. jer se radna snaga može uvek prilagoditi predmetu rada i specifičnostima robe. Od tehničkih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji će biti u mogućnosti da obavlja loko-prevoze. Isto važi i u slučaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao. istovar i pretovar su klasični i najskuplji načini realizacije robnih manipulacija. Osim toga. sektor itd. treba posedovati odgovarajuće dizalice kao i razne vrste viljuškara za rad sa paletama. Utovar. Tu može doći u obzir utovar robe iz skladišta u drumsko vozilo ili železnički vagon. prenosne mostove. kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr. odgovaraajuća pomoćna transportna sredstva. 11. zatim razne poluge. istovar i pretovar robe.) od nekog drugog preduzeća. zavisno od obima i složenosti poslova koje obavlja. u kom slučaju će funkcija transporta angažovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga. a prednost mu je veća elastičnost. Operacije utovara. Nedostatak ove tehnologije je što realizacija navedenih opereacija duže traje i prouzrokuje veće troškove. uz upotrebu jednostavnih pribora i alata. a primenjuju se obično kod utovara-istovara železničkih vagona i drumskih vozila. brod ili obratno). istovar i pretovar robe.). kako bi mogla obavljati svakodnevne. podmetače. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima. odnosno unajmljuju od slučaja do slučaja. različite vrste kolica i sličan pribor.

duž obale. Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajućih robnih operacija u špediterskim skladištima.0. U tu svrhu se špedicije služe raznim mehanizmima. U ovu grupu spadaju različiti konvejeri. Ovu grupu čine različite dizalice. Ovo zbog toga što špediter manipuliše raznim vrstama robe i na raznim mestima. Razmak između krakova omogućava prolazak železničkih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristaništima. Pogon im je električni. liftvejeri i sl. viljuškari. U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenično puniti. što ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom. razna vitla. utovarivači. no na različite udaljenosti. a prilikom rada kreću se. a takva kolica mogu biti na ručni ili mehanički (motorni) pogon. lukama i pristaništima. prenosi i spušta. vertikalno (u vertikalnoj ravni). a time i pojeftinjenju procesa rada.pošiljaka. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog čega je mogućnost njihovog korišćenja ograničena.1. Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristaništu. Pod horizontalnim premeštanjem se podrazumeva prenošenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou. Od spomenute mehanizacije najviše se upotrebljavaju viljuškari. Vrste mehanizacije i pribora Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se može podeliti u dve osnovne grupe i to: — mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodičnog dejstva). špediter će manipulacije takvom robom obavljati pomoću viljuškara. — mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). a potom se sredstvo prazni. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima koji se kreću po tlu (najčešće po šinama). prema potrebi. kao što su pokretni i nepokretni doboši. U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premeštaju teret u jednom pravcu. Premeštanje tereta može biti horizontalno (u horizontalnoj ravni). ili sa električnim odnosno motornim pogonom. a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360°. pomoću kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. zatim se teret podiže. no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama. a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju. koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. uskladištava paletizovana roba. koji mogu biti ručni. Pod vertikalnim premještanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i spuštanje na prevozno sredstvo ili na određeno mesto u skladištu. Ukoliko se. naime. Poluramne (poluportalne) dizalice su takođe postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima stim što se dva kraka kreću po tlu (najčešće po šinama) a druga dva kraka se kreću takođe po 126 . Na utovarno-istovarnim mestima najčešće se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. sredstva se najpre pune. Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe živog rada i osetnom povećanju produktivnosti. te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati. ručni. transporteri. električni i motorni viljuškari i sl. tj. te tako dolazi do kombinovanog premeštanja tereta. ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije.. Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne). autodizalice. a zatim prazniti. Nedostatak mehanizacije je u tome. liftovi i sl. Špediterska preduzeća uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ili hidraulički. a najčešće se postavljaju na železničke koloseke. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica. 11. Najčešće se vertikalno premeštanje kombinuje sa horizontalnim. Ima ih još po nekim željezničkim stanicama.

a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvežbanosti rukovaoca. zajedno sa natovarenom robom. za prevoz rude i sličnih rasutih tereta) koji imaju uređaj da iz kolskog sanduka istresu teret. npr. a služe za istovar tereta koji se smešta uz sam brod i obratno. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 »Propisi za tovarenje«.2. čeličnih užadi i sl. Pribor za zahvatanje tereta znatno utiče na kapacitet dizalica. brod) vrši se po određenim propisima koji važe za dotičnu granu transporta. i to: 127 .0. pri tovarenju vagona. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti. te izboru odgovarajućeg pribora treba posvetiti znatnu pažnju. odnosno spuštanje težih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom. kamioni . pa i na kamionima. u pogledu dozvoljenog opterećenja po osovini i opterećenja po dužnom metru. po pravilu. Pokretljivost dizalice se povećava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se može ispružiti i saviti prema potrebi. kamion. Utovar železničkih vagona Železnički vagon sme se. u čestoj je upotrebi i poseban tip kamiona. naravno ako taj posao ne obavljaju lučke dizalice. u 6 kategorija. Prekoračenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije dopušteno. tim pre što on često i sam vrši utovar (ukrcaj). uvežbanosti rukovaoca i ostalih radnika. ne bude veća nego što to dopušta osovinski pritisak pruga preko kojih će se pošiljka prevoziti. pokretljivosti. Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne teškoće kod tovarenja vagona. ugalj. ploveće i hidrauličke dizalice za podizanje teških tereta. parni ili hidraulički. za pretovar oble građe upotrebiti zahvatni uređaj u obliku klješta. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon. te razne vrste mreža itd. kanapa. lanaca. imaju različitu nosivost. obično za prenos robe iz broda u skladište i obratno. Nosivost dizalica je različita. za generalni teret razne vrste petlji od platna. Pruge železničkih uprava.5 tone. Uređaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica. za rudu. Koriste se u lukama i pristaništima. odnosno svog nalogodavca. potrebno je voditi računa i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. Na težim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje služe za dizanje. uređaji za pretovar specijalnih tereta (npr.. svrstane su. za rudu i slične masovne terete zahvatni uređaj u obliku posude koja se mehaničkim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni uređaj (grajfer). Isto tako. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno viši budući da su pruge solidnije građene i bolje održavane. Pogon im može biti električni. Naginjanje tovarnog sanduka može se vršiti mehanički ili hidraulički. dužan je da nadzire taj posao i štititi interese vlasnika robe. i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i veće količine tereta. Naravno da špediter mora poznavati te propise. mora se paziti na to da težina vagona. slično kao i kamionikiperi. u prvom redu na brodovima. te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta. stim što su one postavljene na nosećoj konstrukciji odgovarajućih objekata. Tako će se npr. Vrsta pribora koji će se u određenom slučaju upotrebiti zavisi od vrste tereta.kiperi (samoistovarivači) kod kojih je moguće istovariti teret naginjući tovarni sanduk. tzv. udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premeštanja. Osim toga. Sve železničke pruge nisu građene za isti osovinski pritisak. Postoje i posebno konstruisani otvoreni železnički vagoni (npr. U našoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kreće od 12 do 22.šinama. 11. članica Međunarodne željezničke unije (UIC). Na brodovima u tu svrhu služe brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. jer se mora paziti da se u vagon ne utovari veća težina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na određenom prevoznom putu. Osim toga. tovariti do nosivosti koja je na njemu označena. žito) i sl. a ako i ne vrši.

Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4 Opterećenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t Opterećenje po dužnom metru 4. pošto se naša železnica obavezala da će primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim opterećenjem do 18 tona. Podaci o tome nalaze se u već spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46).8 t/m 5. dok je ispod tih kategorija pruga upisana težina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga. Pojedine tranzitne pruge uvrštene su u višu kategoriju (C2 i C3). Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one države i železničke uprave koje su članice sporazuma RIV. a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3. Težina utovarene robe ne sme preći granicu tovarenja ispisanu na vagonu. Pruge u našoj zemlji spadaju u kategoriju B2. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C. a ako nema podataka za pruge kategorije C2. B1. a koja odgovara za ovu kategoriju pruga. Ako sa strane rastera postoji još i oznaka »S«. no u tom se slučaju sme utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. C4). to znači da se vagon može uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se slučaju može utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. 128 . Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2. Ako postoji još i oznaka »SS«.4 t/m 7. B2. učesnice u prevozu.0 t/m Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bočnim stranicama u obliku rastera. C3.0 t/m 6.4 tone po dužnom metru. Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one železničke uprave. C2. odnosno C4.4 t/m 6.2 t/m 8. koja je uvrštena u najnižu kategoriju pruga. Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrštava u vozove velike brzine. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A. odnosno sa masom do 6. takav se vagon može uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h. C3 i C4.

10. Težina ustanovljena prema osovinskom pritisku upoređuje se sa nosivošću vagona. — šumske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo. Ako je tara vagona npr. Ako je npr. Ako vagon prelazi preko više pruga koje imaju različit dozvoljeni pritisak. za određivanje dozvoljene težine tereta merodavan je najmanji pritisak. — ostalu robu (vozila. B i C. moći težiti najviše 32 tone. Za svaku robu detaljno je opisan način tovarenja. Međutim. punu burad. po pravilu. gvozdene pragove i metalne konstrukcije. kamene blokove i ploče i sl. Špediteri moraju dobro poznavati ove propise. 129 . posebno u slučaju tovarenja u dvoja ili više kola.). limove. onda će dvoosovinski vagon. bubnjeve sa kablovima. a uz tekst su dodani i crteži. pa se sme utovariti najviše do one težine koja je manja. nije dovoljno da se samo ne prekorači dopušteni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon. U propisima za tovarenje je određeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon. Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili viša vagona predviđene posebne odredbe o tovarenju za sledeću robu: — razne metalurške proizvode (polufabrikate. jer inače železnica ne prima pošiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. slamu i slične materije). ukoliko to dopušta nosivost vagona. tada će se u taj vagon smeti utovariti najviše 21. sklopove kolskih osovina. Utovareni predmeti se moraju. profilisano i okruglo betonsko gvožđe. oslanjati sigurno i čvrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vožnje. Vlastita težina vagona (tara) napisana je na bočnim stranicama vagona. s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. rolne limova. trupce. cilindrične predmete.260 kg. Koliko se sme najviše utovariti. dizalice kontenere. jer je to maksimalna težina koja se sme utovariti u vagon. a ostatak je težina robe koja se sme utovariti. ravne gvozdene mreže za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu). zajedno sa robom. šine. nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti.Za tovarenje vagona u unutrašnjem saobraćaju ne vredi režim A. ambalažu. na prevoznom putu dopušten osovinski pritisak od 16 tona. Dopušteni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoračiti. seno. iako bi možda nosivost vagona dozvoljavala utovar veće težine. Pri tome se mora uvek voditi računa da utovarena težina robe ne prekorači označenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C. može se izračunati ako se najpre ustanovi kolika može biti najveća bruto težina vagona (tara i roba) s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. za vagon i za sigurnost saobraćaja može prevesti do uputne železničke stanice. Od te se težine odbije tara vagona. Teret mora biti u vagonu tako raspoređen da su točkovi što ravnomernije opterećeni.740 kg. U unutrašnjem saobraćaju vagoni se tovare prema najvećim dopuštenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na našim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu.

kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do štete. u Propisima za tovarenje prikazani su crteži sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine železničke uprave. širina tovarene jedinice može iznositi najviše 2692 mm. pri tom. U unutrašnjem saobraćaju širina tereta može iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara). Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se. Ako je do pretovara. ne prekorači tovarni profil. a u međunarodnom saobraćaju teret na otvorenim vagonima ne sme preći najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vrši određen prevoz. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju. za pruge koje imaju tzv. Na pojedinim železničkim stanicama postoje ugrađene naprave za merenje tovarnog profila. a visina 3861 mm. računajući od gornje ivice šine. što je navedeno u Imeniku železničkih stanica.) povezuje slabom žicom. Taj tovarni profil dopušten je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih železnica (SNCF) na nekim prugama. vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23). Propisima je definisano na koji način se vrši pričvršćivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena žica debljine najmanje 3 mm). Osim toga. Međutim. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vršiti na horizontalnom i ravnom koloseku. Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. Za vreme prevoženja vagonska pošiljka se može pretovariti u drugi vagon iz predviđenih i nepredviđenih razloga. popravke tovara ili istovara prekomernog tereta 130 230 400 430 3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500 4280 .800 2000 R =1 67 5 1675 R= 3175 825 280 140 130 Slika 23 Međunarodni slobodni profil Sredstva za pričvršćivanje tereta. a visina 4650 mm. međunarodni status. Često se događa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznačene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. znači špediter. ako je to potrebno. mora obezbediti pošiljalac.

Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. odnosno na plato-kola. ogrevnog drveta. odnosno uputnu zemlju. uključujući i vozila za nameštaj. da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oštećenje ili pretovar pošiljke. i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe. Lako zapaljive predmete (seno. naročito za vreme toplijih dana. Zatvoreni vagoni imaju prozore. Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bočnim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. Pre početka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se želi tovariti i da li mogu biti upućena za uputnu stanicu. pošiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u slučaju ako se pre utovara brižljivo očiste. voća i sl.). kafa i slična roba kojoj bi mogao naškoditi miris ili smrad. naftalin i slična roba. da li vagon uopšte odgovara za prevoz predviđene robe. da li se vrata i prozori dobro zatvaraju. Od ovoga se može odstupiti u slučaju ako stanice imaju dizalice. povrće i sličnu robu). smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati. a naročito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli oštetiti novu pošiljku ili umanjiti njen kvalitet. ako bi joj to moglo naškoditi. koji se prevoze. Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem. Pošiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimično otvorena zbog jačeg provetravanja. čija nosivost odgovara težini predmeta ili ako pošiljalac da u tovarnom listu izjavu da će primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. trupci i sl. ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz živih životinja i dezinficiran. koja moraju biti tako učvršćena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog ležišta (mesta). Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz). špediteri treba da posvete potrebnu pažnju utovaru i slaganju robe u vagone. U tom slučaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke. pragova i starog železa koje se prevoze u otvorenim vagonima. da bi se svaka eventualna krađa mogla odmah primetiti. crepa. npr. troškovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret pošiljke.došlo bez krivice železnice (nepravilno slaganje. pošiljalac mora poprskati krečnim mlekom ili odgovarajućom bojom. u otvorenim vagonima. Životne namirnice. brašno. Prilikom prijema vagona (od strane železnice) radi utovara. ako se miris ili smrad još oseća. teške mašine. Pokrivači se mogu iznajmiti i od železnice. cigle. žita. npr. šećer. dužnost je železnice da ga pre utovara ponovno očisti. Ako vagon nije dovoljno čist. Roba čiji je istovar ili pretovar zbog njene težine ili obima povezan sa posebnim teškoćama. stavljaju se žičana vratanca. slama i sl. i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. s obzirom na njene osobine. Naravno da vagon može očistiti i sam pošiljalac (špediter). Žičana vratanca mogu se zatražiti od železnice kao tovarni pribor prilikom naručivanja vagona. po celoj širini i visini. na mašinama) moraju omotati određenim zaštitnim materijalima da se po krivači ne bi pocepali. Po pravilu treba kapke na prozorima pre početka utovara zatvoriti. sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdužne stranice mogu skidati. učvršćenje tereta i sl. no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje. niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kreč.) i predmete osetljive na atmosferske prilike. a u otvoreni prostor vrata. žito. Da do takvih neugodnosti ne bi došlo. Pošiljke uglja.. Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori 131 . treba pokriti pokrivačima. a neki i posebne otvore za provetravanje (za voće. katranom i sličnim.. Naravno da se eventualni oštri delovi tereta (npr. Vozila. a može ih pribaviti i sam pošiljalac (špediter). treba utvrditi da li je vagon čist. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne može kroz njih izvlačiti. npr. a pokrivači se moraju dobro privezati i učvrstiti za predviđena mesta na vagonu. operu vrućom vodom i dobro provetre. Roba se mora tako složiti da se kiša ne zadržava u ulegnućima pokrivača. železnica ujedno zaračunava i kolsku dangubninu za vreme zadržavanja vagona. kapke treba ostaviti otvorene. krompira.

000 kg neke robe u određenom pakovanju. i to tako da se vreće bez teškoća mogu prebrojiti. a u drumskom saobraćaju odredbe Evropske konvencije o međunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR). žita i sl. Robu u vrećama treba. zavisno od veličine automobila.0. specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se može tovariti 10—12 putničkih automobila a kod pojedinih vagona. Često su to i špediteri koji u svom vlasništvu imaju određen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. potrebna su specijalna železnička i drumska vozila.20 m3. Nadalje. kao i vagoni koji su na duži rok iznajmljeni od železnice. faktor slaganja za azbestne ploče u sanducima 1. kao što su npr. 11. cementa itd. tovariti unakrst. Ako je npr.). meri približno 1. prese. dolazi lako do oštećenja pošiljaka ili do neracionalnog korišćenja brodskog prostora. tešku robu treba slagati u sredini. po mogućnosti. zavežljaji se moraju okrenuti gore. Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1. kod rude.000 kg azbesta u pločama. pakovanog u sanducima. te se prema tome planira potrebni brodski prostor. veliki transformatori. Međutim. konstrukcije i sl. Kod tečnosti čepovi na sudovima moraju takođe biti okrenuti nagore. Za prevoz opasne robe u železničkom saobraćaju merodavne su odredbe Međunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID). Na osnovu stogodišnjeg iskustva utvrđeni su tzv. čije dimenzije prekoračuju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe železnicom ili drumom. plinova. Ako se vreće tovare uspravno.3. takođe. kao i slaganje robe u brodska skladišta (štive) mogu obavljati i špediterska poduzeća. Utovar u brodove U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vrše obično posebna lučka preduzeća koja raspolažu sa naročito izvežbanom stručnom radnom snagom (stivadori). Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladišta sastoji se u tome da tešku robu treba slagati na dno broda. a laganu prema stranama broda. to za izvršenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu. ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. i više. U oba slučaja špediter treba da poznaje tehniku posla. moraju nositi uz svoj broj i oznaku »P«. Kod prevoza robe u privatnim kolima železnica odobrava određeni popust. a lakšu prema vrhu. odnosno za pojedine vrste pakovanja.20 onda to znači da 1. Teret se takođe mora pravilno rasporediti. Među specijalne vagone i kamione ubrajaju se takođe i razne cisterne za prevoz kiselina. sa većim brojem osovina i velikom nosivošću. a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta služe skale 132 . cevi. U blizini vrata treba vreće tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zavežljaji okrenuti prema sredini vagona. a za prevoz praznih privatnih vagona računa vozarinu po pređenom km. Slaganje robe u šlepove u rečnom transportu slično je slaganju robe u morske brodove. Svi privatni vagoni koji nisu vlasništvo železnice. Naravno. Slaganju tereta u brodski skladišni prostor treba posvetiti punu pažnju. Za prevoz putničkih automobila koriste se.. jer ako se ne vrši pažljivo. i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolažu takvim sredstvima. Za koleta velike visine obično se koriste kamioni ili vagoni sa spuštenim podom ili se pak teret učvršćuje između dva nosača. pogotovo u unutrašnjoj plovidbi i rečnom transportu.vrećama napunjenim robom koja se tovari. S obzirom na to da železnički ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolažu svim vrstama vozila za specijalne terete. faktori slaganja za pojedine vrste robe. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Međunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG). Kod prevoza raznih specijalnih tereta. utovar/istovar.

no oni su obično nepodesni za lokalne prevoze i obično ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi.1. U slučaju potrebe. što je svakako jednostavnije. ukoliko takva postoji. a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i stručnom radnom snagom. ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. Loko-prevozi Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog područja koje transportno odelenje međunarodne špedicije vrši na osnovu naloga uvoznog. a u unutrašnjem prometu po nalogu referade za zbirni promet. Tako na primer. Na taj način se znatno uštedi na manipulacionim troškovima jer izostaje istovar u skladište.gaza. Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja. Vozni park treba da je raznovrstan. na osnovu pojedinačnog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom. Znatnu pažnju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji će se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. Na osnovu ustaljene prakse. naravno da se onda situacija značajno menja. treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u što kraćem vremenu. što znači da transportni odelenje treba da raspolaže prvenstveno sa manjim vozilima. Naravno da su to samo orijentaciona merila. pa do kamiona nosivosti od 3 — 5 t. no još je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene pošiljke odmah utovare u zbirni vagon. To ipak ne znači da transportno odelenje ne može imati neki kamion i veće nosivosti. luke. U oba slučaja prikupljena se roba može privremeno smestiti u sopstveno skladište. Ako međunarodni špediter ima ujedno registraciju za auto prevozničku delatnost. smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledeći broj radnika: — na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika. Svrha određivanja različitog broja radnika je u tome da se vozila različite nosivosti utovare-istovare-pretovare u približno istom roku. te će se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe. odnosno.) da bi moglo da izvršava naloge komitenata. bilo u izvozu. Transportno odelenje. Za izvršene usluge tereti se dotično odelenje prema unapred utvrđenom cenovniku usluga za interne obračune. skladištenje i ponovni utovar iz skladišta u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon. počev od dostavnog. u tim slučajevima. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzeća. kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopšte nisu potrebni. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih pošiljaka radi formiranja zbirnih vagona. Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnička sredstva za utovar -istovar – pretovar pojedinih težih predmeta. — na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 . — na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika. Za izvršenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolaže sa odgovarajućim voznim parkom kojim će moći obavljati svakodnevne zadatke.6 radnika. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzeća vrše se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. kombi-kamioneta. transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzeća za konkretne poslove. treba da raspolaže odgovarajućim pomagalima (npr. — na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika. Prevozi za račun uvoznog. pristaništa ili aerodroma radi daljnje otpreme određenim prevoznim sredstvima ili se pak pošiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. Tu se najčešće radi o dopremi robe do železničke stanice. 11. Pošto se ovde najčešće radi o ručnom utovaru-istovarupretovaru. bilo u unutrašnjem prometu. dizalicama itd. Takva referada može se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja. 133 .

Rad u silosima je automatizovan zbog čega je silos opremljen raznim 134 . Zatim se posao evidentira. Vrsta skladišta Skladišta možemo podeliti: a) prema načinu gradnje. 11. uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (železnici. U tom slučaju komitent ispostavlja posebnu punomoć kojom ovlašćuje špeditera da može podizati njegove pošiljke. jer pošiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana.2. Ono što pristigne pri kraju radnog vremena obično se ostavlja za idući dan. Pri loko-prevozima u špediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vožnje svedu na minimum. Transportno odelenje ima obično razrađen cenovnik usluga za takve prevoze. — poluotvorena skladišta. no bez vrata koja se mogu zaključati. — hladnjače i grejana skladišta. pristaništu ili na aerodromu sve pošiljke koje dolaze na njihove adrese. po potrebi. dva ili tri zida. radna snaga i odgovarajuća tehnika. kad je uskladištenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja. Špediter je dužan uskladištiti robu kad to zahteva komitent. Špediterska preduzeća koja se bave tim poslovima imaju obično na železničkoj stanici potrebne prostorije i u najužem su kontaktu sa odgovarajućim železničkim organima. naravno ako nije hitno. a i takve pošiljke treba još u toku dana prevesti.Transportno odelenje može zaključiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima. Zatvorena skladišta su natkrivena i ograđena sa svih strana. Za pojedine saobraćajne grane postupak za takav slučaj je tačno propisan. Česti su slučajevi da se loko-prevozi obavljaju sa železničke stanice. te imaju vrata koja se mogu zaključati. Uskladištenje robe Špediter može uskladištiti robu u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji služi kao baza za fakturisanje. — otvorena skladišta. ali se sa pojedinim komitentima može sklopiti i posebna pogodba. U praksi. Takva skladišta mogu biti zidane zgrade ili barake. 11. slično kao i u ostalim operativnim odelenjima. za železnicu se takvi zahtevi i punomoć moraju dati na posebnim železničkim formularima. Silosi su specijalna skladišta za uskladištenje žitarica u kojima se obično vrši i prečišćavanje i druge manipulacije. npr. — silose. u luci.) da sve njegove pošiljke isporučuje određenom špediteru. Pojedine špediterske kuće imaju na takvim kamionima montirane UKV-uređaje. napravi plan prevoza i zatraži potreban broj kamiona. i b) prema nameni odnosno vlasništvu. radnik špedicije prikupi ujutro na početku radnog vremena podatke o prispelim pošiljkama za ugovorne komitente. S obzirom na način gradnje skladišta se dele na: — zatvorena skladišta. brodaru itd. Služe obično za smeštaj predmeta većih dimenzija na koje ne utiče promena temperature. železnički avizer mu uruči izveštaje o prispeću. tj. — skladišta tankove. a osim toga će. pakovanja ili distribucije. pa je omogućeno primanje i davanje naloga bežičnim putem u svako vreme.2. Poluotvorena skladišta jesu nadstrešnice bez zidova ili mogu imati jedan. Naravno da često dolazi do izmena. Otvorena skladišta služe za smeštaj robe koja uopšte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteoroloških prilika ili se pak ne može zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladišta. na osnovu kojih će to odelenje za njih podizati na železničkoj stanici.0. no ipak ih treba zaštiti od atmosferskih nepogoda.

Carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi isključivo za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. Hladnjače su skladišta za uskladištenje životnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje. ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. ako Carinskim zakonom nije drukčije određeno. koja se. Skladišta-tankovi su metalni sudovi obično ukopani u zemlju. no u suprotnom smislu. Imaju uređaje za održavanje niskih temperatura u komorama u kojima se vrši uskladištenje. Propisi o smeštaju robe u takve magacine i stovarišta nalaze se u čl. sortiranje. — skladišta za sopstvene potrebe. Carinsko stovarište je neograđeni ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladištenjem. skladišta se dele na: — javna skladišta. utovar-istovar-pretovar robe i slične manipulacije. — železničko-carinske magacine. donosi nadležni organ Carine. koja još nije ocarinjena. odnosno vlasništvu. najčešće viša nego što je napolju. — carinska skladišta. poveri deponent. upravljanju i poslovanju preduzeća. prema ugovoru. kao i o načinu carinjenja.) ne može smestiti u carinski magacin.uređajima za utovar. sipanje u vreće. Uputstva o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u carinsko smestište donosi nadležni carinski organ. odnosno potrošnje. Služe za uskla dištenje pogonskih goriva (benzin. Odredbe o carinskim skladištima nalaze se u Carinskom zakonu. smeštaj i čuvanje robe koju im. istovar. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. — carinske magacine i stovarišta. Načelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom. 3 . Ukoliko nije ugovorom drugačije određeno. Delatnost ovih preduzeća obuhvata prijem. — špediterska skladišta. U tom slučaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opšte uslove. prema ugovoru sa deponentom. jesu grejana skladišta u kojima se zahteva određena temperatura. po odobrenju nadležne carinarnice. — carinska smestišta. Prema nameni. Konsignaciona skladišta su najčešće zastupništva inostranih firmi. uvezene iz inostranstva. Slična hladnjačama. pakovanje. Svu robu primljenu na uskladištenje javna skladišta su dužna osigurati. — konsignaciona skladišta. kao npr. mogu otvarati za smeštaj i prodaju na malo na tržištu uvozne carinske robe stranog vlasništva. javna skladišta su dužna da izvrše i one obaveze iz svojih opštih uslova poslovanja koje su nužne pri skladištenju određene robe. Naknada za uskladištenje određena je tarifom javnih skladišta.). čišćenje. Za njihovo osnivanje. zainteresovano preduzeće može otvoriti carinsko smestište za privremeni smeštaj svoje robe. a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl. Javna skladišta mogu. Prema odgovarajućim odredbama Carinskog zakona. Javna skladišta su uslužna preduzeća koja se bave skladištenjem robe. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. a bliže propise o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu. 135 . upravljanje i poslovanje vrede opšti propisi o osnivanju. Carinska skladišta se obično osnivaju u lukama i pristaništima i namenjena su za smeštaj uvozne neocarinjene robe. vaganje. Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobičajeni način. nafta i sl. vaganje i sl.6.

pri čemu ključ jedne brave drži carinarnica. Smeštaju robe u skladištima treba posvetiti naročitu pažnju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladištava te da se do nje treba doći prilikom iskladištenja.2. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. ako takva postoje.5 m. ne samo radi zaštite uskladištene robe već i radi zaštite zdravlja radnika koji su u skladištu zaposleni. Ako za to dobije nalog. i to na tako mesto u skladištu iz kojeg će se uz najmanje poteškoća moći utovariti u vagon. Pod posebnim uslovima uskladištava se sledeća roba: — eksplozivni. a ako je ona manjkava. — roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu. onda su merodavni podaci koje utvrdi špediter. a s druge strane željeznički kolosek za utovar-istovar vagona. sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladištu. Kakva će sopstvena skladišta imati koje špeditersko preduzeće zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugrađene su dve različite brave. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti. Prilikom skladištenja treba voditi računa da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije. a drugi železnica. a sporedni mogu biti i uži. Isto tako treba voditi računa i o optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha u skladištu. l do 1. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne pošiljke koje će se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom. Principi uskladištenja Što se tiče uskladištenja robe. kretanje skladišnih viljuškara sa i bez paleta. Praktično skoro da nema špediterskog preduzeća koje nema odgovarajući prostor za uskladištenje robe svojih komitenata. a ako takvog nema ili uskladištenje u njegovom skladištu nije moguće iz bilo kojih razloga. ukoliko takvim raspolaže i ukoliko je to moguće s obzirom na carinske propise. Ako takvi podaci ne postoje.1. naravno da najpre dolazi u obzir uskladištenje robe u skladišta komitenta. robu treba odmah tako smestiti da se može uz najmanje poteškoća izneti iz skladišta i utovariti u prevozno sredstvo. Ako špediter uoči na uskladištenoj robi ili njenoj ambalaži kakvo oštećenje. treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi došlo do kvarenja. Preporučuje se da komade koji pripadaju jednoj pošiljci treba smestiti zajedno. te po potrebi montirati odgovarajuće uređaje za grejanje. Treba se striktno pridržavati svih propisa o higijensko-tehničkoj zaštiti pri radu u skladištima. Glavni prolazi moraju biti široki barem 2 do 3 m. ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom železnice i nadzorom carinarnice za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom transportu. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u javna skladišta. ovlašćen je da na komitentov račun. 11. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u svoje skladište. — voluminozna roba.Železničko-carinski magacini služe za smeštaj uvozne carinske robe. Raspored robe u skladištu mora biti takav da omogućava primenu skladišne mehanizacije. Uskladištenje robe u sopstvena skladišta špediter vrši prema podacima dobijenim od komitenta. — radioaktivne materije. npr. — lakopokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju. kretanje skladišnih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladištene robe. odnosno da popravi ambalažu. tj. Budući da špediterska skladišta obično imaju s jedne strane pristup za drumska vozila. Poseban nadzor nad uskladištenom robom špediter vrši samo po izričitom nalogu komitenta. odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. 136 . preduzme potrebne mere za zaštitu robe. a inače u skladišta trećih osoba.

Moderna transportna ambalaža treba da ispunjava sledeće uslove: — da štiti robu za vreme prevoženja do odredišta. 137 .3. špediter je dužan otkloniti. Praktično. popravi oštećenu ambalažu o komitentovom trošku i na njegovu odgovornost. onda komitent odgovara za štetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. špediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog. Ako je komitent predao na uskladištenje neku od spomenute robe. Naime. ambalaža koja služi za zaštitu robe za vreme prevoza i uskladištenja. postoje dve vrste pakovanja: — komercijalno pakovanje. treba imati u vidu da je špediter odgovoran za propast ili oštećenje robe uskladištene u njegovom skladištu ako sa robom nije postupao pažljivo kako to čini dobar skladištar. Vrste ambalaže Pod ambalažom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja služe za pakovanje robe. Ako dati nalog ne sadrži pobliže podatke. 32. — da nije skupa. Isto tako špediter ne odgovara za štetu koja bi nastala usled uskladištenja na otvorenom skladištu. da osigura potrebnu transportnu ambalažu i zapakuje pojedine komade. prilikom izvršavanja primljenih naloga. nedovoljnog ili lošeg pakovanja. zagađivanja i kvarenja. rđa i sl. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaža koja se zajedno sa robom prodaje potrošaču (kupcu).0. i — transportno pakovanje. kako bi se roba zaštitila od rasipanja. špediter osigurava samo po izričitom komitentovom nalogu. potrebno je preporučiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladištena roba osigura. Budući da špediter ne odgovara za štetu prouzrokovanu višom silom. kao ni za štetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje. Kada je u pitanju odgovornosti za uskladištenu robu. ili da je proda na javnoj licitaciji prema običajima mesta gdje je roba uskladištena. Prema odredbi čl. kutija i drugih vrsta transportne ambalaže. odnosno koja omogućava lakšu i jednostavniju manipulaciju i prevoženje. a ako to nije moguće. Ako bi do štete došlo zbog toga što roba nije uopšte upakovana ili nije dovoljno upakovana. komitent je dužan da brine da mu roba bude upakovana po običajima i prema uslovima prevoženja u onoj grani saobraćaja kojom se njegova pošiljka prevozi. dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaža za transport. 11. isključujući javna skladišta. dužan je nadoknaditi pričinjenu štetu.— druga opasna roba. špediter ne odgovara za takvu štetu. a pri tom nije upozorio špeditera na njenu prirodu. Pakovanje robe Transportno odelenje treba ponekad. — da je što lakša.3. Za Izvršenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolaže stručnim radnicima (pakerima). prema svojim mogućnostima. Špediter je čak ovlašćen da na komitentov račun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izveštavajući komitenta o tome. oštećenja. Komitent može izdati opšti nalog za osiguranje za sve svoje pošiljke ili pojedinačni nalog za svaku pošiljku.). rukovanje i transport. tj. robu koja je uskladištena u sopstvenom skladištu ili u skladištima trećih osoba. Opštih uslova. špediter osigurava uskladištenu robu samo protiv požara i poplave. U hitnim slučajevima špediter je dužan da. ako je takav način uskladištenja uobičajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladištenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom. 11. a veće špedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mašinama za izradu sanduka. te omogućila i olakšala upotreba. Štetu na robi ili ambalaži do koje je došlo njegovom krivicom.

. naravno. tj. »Pošiljka nepakovana« ili »Dva komada sa oznakom .. treba da imaju stručan kadar i tehnička sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti. Roba je. Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz.3. 11. Zato špediteri.. Između ostalog. ambalažu možemo podeliti takođe i prema raznim drugim kriterijumima. slično važi i za čađ. — da se može sklopiti prilikom povratka. Pakovanje robe u železničkom transportu Železnice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz. način pakovanja je izričito propisan u RIDu za svaki predmet. odnosno proizvođača.1.. rđa i sl. istovara i pretovara... npr. metalna. međutim. osim. železnica može odbiti prijem pošiljke na prevoz ili može zahtevati da pošiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu očigledne znakove oštećenja ili drugih nedostataka u pakovanju. Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana. pri čemu se mora voditi računa ne samo o zaštiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta. Otpremna železnička stanica odlučuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno..) itd. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika.3. neće primiti robu na prevoz iako pošiljalac pristaje da upiše u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju.). za težinu ili kubaturu. Železnica. te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz često zavisi i plasman robe na prekomorskim tržištima. Pravilnim pakovanjem mogu se također smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguću meru. Ambalaža za prekomorski transport Posebnu pažnju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje.. . kartonska. a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne štete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga što roba nije dovoljno ili nije uopšte pakovana. pogotovo oni koji se angažuju u pomorskoj špediciji. propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vreće. na taj način. ako je šteta nastala iz drugih razloga. To pošiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista »Izjave«. nepakovani«. drveni ugalj i razne otpatke. a pošiljalac to nije učinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao. Pakovanje se smatra odgovarajućim ako naizgled pruža sigurnost da će roba biti zaštićena od običnih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odredištu. što je posebno važno jer se pomorska vozarina često računa alternativno. plastična. burad i sanduke koji sprečavaju zaprašivanje. br. indirektno smanji vozarina. Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju određenih vrsta robe. od kojeg je materijala izrađena (drvena. Zbog toga treba i kod izrade ambalaže voditi računa da se ona oblikuje tako da omogući što bolje iskorištenje brodskog prostora i da se. već i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladištenja u tranzitnim mestima. izgubiti ili oštetiti drugu robu. utovara. pri takvom prevoženju izložena štetnom uticaju mora (korozija. Slični propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju.— da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoženja. ukoliko je povratak predviđen. za vazdušni prevoz .. za koju saobraćajnu granu (za prekomorski prevoz. i to prema izboru brodara (W/M klauzula — Weight or Measurement). Inače. Ako priroda robe zahteva pakovanje. naime. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima. burad u kojima se prevoze tekućine u stanju vrenja moraju imati oduške koje omogućavaju izlazak plinova itd. tekstilna). dovoljno je u tovarnom listu u rubrici »Izjave« upisati npr.2. ipak se često i špeditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport. 11.. ako je očigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tačno stanje u čemu 138 . staklena.

nadoknaditi štetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrešnog pakovanja. odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko. Odgovarajuće oznake pošiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan način da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. »Komadi samo pakovani u papiru « ili »Sanduci HF br. Jedan od najuobičajenijih oblika klasične ambalaže svakako je sanduk. jer on. zapaljivo i sl. šlep ili avion.). Obrazac se može kupiti na svakoj železničkoj stanici. npr. jer to ne kazuje ništa. daščica ili letava. pretovara i istovara. naime. no u tovarnim listovima pošiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. kamion. prilikom prevoza. Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise »ČUVATI OD VLAGE«. To će biti potrebno samo kod pojedinačnih pošiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. te o tome postoje posebne tablice. kod robe u vrećama. tablicama ili privescima od čvrstog i izdržljivog materijala (limene ili drvene 139 . onda se to obično označava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju položaj kako treba koleto da stoji. u dužnost pošiljaoca ili njegovog špeditera spada. navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u železničkom transportu. i obeležavanje (signiranje) pojedinih komada pošiljke. železnica. 11. neka obeležavanja služe i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoženja. Obeležavanje pošiljaka Osim pakovanja. po pravilu. oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i težine robe i od uslova prevoženja. U interesu je pošiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz. korpama i sl. sa stanovišta prevoznika. dakle. odnosno osiguravajuće društvo neće. u svako doba može ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredište. Nije dovoljno samo napisati npr. Slično je i sa sanducima koji se izrađuju od šper-ploča.se sastoji nedovoljno pakovanje. Obeležavanje neće biti. Osim toga. Ako priroda robe ili način pakovanja to ne dopuštaju (npr. a dimenzije. »LAKO LOMLJIVO« i sl. tri daske napukle«. Sanduci se izrađuju od drvenih dasaka. da se može ustanoviti odredište i primalac. odnosno »ČUVATI OD SUNCA«. koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu železnicom. obeležavanje treba izvršiti na listicama. Ako neki pošiljalac češće otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju. kod pošiljaka koje popune kompletan brod. Kod rešetkastih sanduka (letvarica) potrebna čvrstoća ambalaže zavisi od odnosa težine tereta i dimenzija letvica. a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kišobrana. potrebno kod vagonskih pošiljaka. upisivanjem: »Opšta izjava«). »Nedovoljno pakovano«.4. kod kojih čvrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja služe kao kostur sanduka. Tipovi ambalaže i načini pakovanja. Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smeštati u istom položaju. Jasno je da za teži sanduk treba birati deblju žicu. Za ojačavanje ambalaže koriste se čelične trake ili žica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. utovara. snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja. 6 i 7 u slabom stanju. a u slučaju da dođe do razdvajanja prevozne isprave i robe. može dati opštu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajućem železničkom formularu (npr. uostalom. da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome. a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi. Ta izjava vredi za sve pošiljke koje je opisao u izjavi. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom »staklena čaša s vratom« i natpisom »NE PREVRTATI«. Svrha obeležavanja je da se.). Takve oznake mogu se utisnuti već prilikom izrade ambalaže. K-160 za unutrašnji ili 160a za međunarodni prevoz).

samozapaljivo. Savremene transportne tehnologije Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladište-skladište bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalaže sve više uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta. Br. a korisnici ih mogu štampati i sami prema uzorcima.gore. na vagone koje treba usput doleđivati. dve. kod živih životinja listići plave boje sa slikom petla. Br. 10 — crveni trouglasti listić sa crnim uzvičnikom . listić sa crvenim točkom i krilima i crvenim okvirom itd. Koji će se listić morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u.crna bomba na narandzastom polju . pogotovo kad je takva 140 . Br.zaštita od vlage. 9 — crvena čaša na belom polju .crna buktinja na belom polju. To je naročito potrebno kod prekomorskog prevoza. psa i glave goveda. lale i grozda. donji trougao crven .opasnost od eksplozije. ili na platnu koje mora biti sigurno pričvršćeno (zašiveno) na te komade. ili. ne prevrtati. a iz druge na ruku. Br. kod pošiljaka sa osiguranjem uredne isporuke.sanduka. listića sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom. listiće u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu. tri ili četiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadržaja i aktiviteta . Postoji 17 vrsta listića. kod brzopokvarljive robe takođe plava listica sa slikom ribe. a uzorci listića su odštampani u RID-u. Br. 6A.po pravilu .za otrovne materije.za oksidirajuće materije.zapaljive čvrste materije. železnice) kao dovoljnim pakovanjem još je više istisnut iz upotrebe drveni sanduk. Specijalno obeležavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije). Br. ozbiljno je uzdrmana »vladavina« do tada vodećeg oblika klasične ambalaže . 2B – crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama . Pošiljalac je dužan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako poništiti da ne dođe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoženja. Br. 6C i 6D. Br. 4A .lepe špediteri sami. Br.dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu pločicu. 6B. crno na belom polju . Sa pojavom paleta 50-tih godina prošlog veka.zapaljive tečne materije. zrakasti simbol deteline. utiskivanjem usijanim gvožđem ili lepljenjem natpisa na papiru. natpis RADIOACTIVE. Br. crn na belom polju . U spomenutim propisima tačno je određeno koja vrsta listića se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih pošiljaka). Pri prevoženju komada u otvorenim vagonima treba voditi računa o tome da usled vremenskih prilika (kiša. 11. kao i pomoću već spomenutih privezaka. 8 — dve crne strele na beloj osnovi .za radioaktivne materije odgovarajućih kategorija. Po pravilu postoje dva formata. snijeg) adresa ne postane nečitljiva.opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom. To će se kod nalepljenih papirnatih listića postići tako da se iste oblepe celofanom i tako zaštite od raspadanja usled vlage. Listići se mogu dobiti na svim železničkim stanicama.pažljivo manevrirati.tablice ili tablice od čvrstog kartona). Osim ovih listića na vagone se. Usavršavanjem tehnologije izrade ambalaže od valovite lepenke (kartonska ambalaža) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr. Br. 4 – crna mrtvačka glava na belom polju .krst. Ove listiće na vagone mora postaviti besplatno železnica. jedan manji za koleta.za materije štetne po zdravlje. Br. lepe i druge vrste listića.crna buktinja na crvenom polju .crna buktinja na plavom polju . Slične propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraćaju. no praksa je da takve listiće . Obeležavanje se vrši postojanim bojama. 5 . 2A . kod pojedinih vrsta robe.5. sa jednom.za nagrizajuće materije. npr. a drugi veći format za vagone. l . i to: Br.pažljivo rukovati. 2D . 2C . 7 — crn kišobran na beloj osnovi . 3 . Br.crna buktinja na krugu na žutom polju .

Naše železnice su npr. Špediterska preduzeća treba da i o tome vode računa. razvijen je i u Francuskoj. no ponekad se to ne vrši dovoljno sinhronizovano. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladišta. da bi se omogućila šira primena paletizacije. jer će železnica u uputnoj stanici isporučiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara «komad po komad». Počeci paletizacije vezuju se za II. pa je u toj zemlji danas praktično sav promet robe paletizovan. možda i nema u upotrebi. dosad osposobile za paletizaciju robnih pošiljaka skoro sve železničke stanice. a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. SEABEE. nije moguća. Boks-paleta je isto tako drvena podloga. Praktično se to svodi na to da će npr. Slična je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. svetski rat. te korisnici železničkog transporta mogu svaku vagonsku pošiljku predati na prevoz paletizovanu. Isto vredi i obratno. pošiljalac (proizvođač. neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzeća.ambalaža prilagođena merama standardne palete. od plastike i sl. naravno osim u onim slučajevima kad paletizacija. a u zamenu će od njega dobiti 10 praznih paleta. pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. Naravno da takav racionalan sistem razmene može funkcionisati samo onda ako svi učesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. barem kod nas. Tako se pošiljke jednim delom prevoze drumom.) i proizvodna i trgovinska preduzeća izrađivati palete prema propisanom standardu. Saradnja se ostvaruje na taj način što će i saobraćajna preduzeća (železnica. žice ili metalnih cevi. a kojih danas. Ova tehnologija naročito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom. a istovremeno će od železnice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. a ni dovoljno uporno. a isto tako i preduzeća iz drugih grana saobraćaja. 10 paleta natovarenih robom. Međutim. Paletizacija Paleta je drvena podloga. samo što još ima stranice od dasaka. trgovac. budući da je za mehanizaciju potrebno više prostora za manevrisanje. motornog ili ručnog viljuškara) može prihvatiti zajedno sa robom složenom na njima. BACAT). Izgrađena je ogromna kontenerska flota. Palete mogu biti izrađene i od drugih materijala. špediter) predati železnici na prevoz npr. kao i reka-more (sistemi LASH. 11. gledano u svetskim razmerama. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO).5. takav način je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD. prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta. na koju se tovari roba. podići ili spuštiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. SAD itd. a može imati i poklopac. izrađena od dasaka određenih standardnih dimenzija. jer se savremena špediterska skladišta ne mogu ni zamisliti bez mogućnosti 141 . autosaobraćaj itd. npr. bolje rečeno velikih kontenera na točkovima koji se mogu natovariti i na vagon. osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa sedištem u Beogradu. Uočivši efikasnost tog sistema. pa neće biti važno čije su vlasništvo palete koje se upotrebljavaju za prenošenje robe od proizvodnje do potrošnje. čime se zatvara tzv. Osim transportera koji omogućavaju dostavu vagona pred skladište primaoca ili pošiljaoca. poslednjih godina došlo je do snažne ekspanzije kontenerskog transporta. I kod nas se nastoji paletizovati što više robe za transport. U prekomorskom transportu. Palete su tako konstruisane da ih viljuška prenosnog sredstva (električnog. Radi koordinacije napora oko uvođenja paletizacije. a delom železnicom. Za paletizaciju vagonskih pošiljaka naravno da nema nikakvih ograničenja. s obzirom na specifičnost robe. sve se češće pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica. letava. a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika železničkih stanica. Nemačkoj. kada je iz SAD trebalo prebacivati velike količine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje američkih i savezničkih armija i stanovništva u prekomorskim zemljama. paletni lanac.0.

50. po pravilu.125 mm). jer se roba u konteneru može preuzimati i izdavati u skladištu kornitenta. brodara. Za prevoz kontenera u međunarodnom železničkom transportu vrede odredbe Međunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo). Inače.brod . što znači da se težina kontenera ne uzima u obzir kao što je slučaj kod klasične ambalaže kod koje se vozarina računa za ukupnu težinu robe i ambalaže.990 mm). Kontejneri Umesto klasične transportne ambalaže proizvodne. a propisi o računanju vozarine su posebno objašnjeni u čl. aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala. 1-C = 20 stopa (6. a mogu imati i specijalne naprave za dizanje. a brzom manipulacijom se skraćuje vreme prevoženja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr. Sama reč kontener (container) potiče iz pomorske terminologije. proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizičkih osoba.kamion) i kao solidan omotač čuva robu od rasipanja i oštećenja. otvorene i kontenere-cisterne. železnica . skidanje. ustvari. pokretanje i za održavanje određene temperature i vlage.manipulacije paletizovanom robom. lima. U međunarodnim okvirima najznačajnija je Međunarodno društvo »INTERCONTAINER« sa sedištem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu. Te se prednosti sastoje u tome što kontener omogućava brz utovar. bez istovara u usputnom skladištu.1. U tarifskom pogledu. Prema veličini (u tarifskom smislu) konteneri se na železnici dele u tri grupe: male (do 3 m3). Za prevoz železničkih kontenera i privatnih kontenera za koje je železnica dala odobrenje za puštanje u saobraćaj. Na unapređenju kontenerskog transporta angažovano je kod nas i u svetu više različitih organizacija.5. trgovinske i špediterske organizacije se često služe otpremom robe u kontenerima. a to naročito dolazi do izražaja kod kombinovanog transporta (npr. autoprevoznika).055 mm) i 1-D = 10 stopa (2. Osim toga. Kod statističkih preračunavanja u kontenerskom transportu i utvrđivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. 1-B = 30 stopa (9. g. Širina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2. kontener je. istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo. Prema vlasništvu. korisnik prevoza robe u kontenerima na železnici ima znatne pogodnosti. jer se vozarina računa. 11.290 mm). železnica . Međunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema dužini u četiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12.kamion). primenjuju se kod prevoza železnicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrštene u RT-1. koji je kao prilog III uvršten u CIM. a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smeštaj stvari mornara na brodovima. pri čemu se skraćuju manipulacije. samo za stvarnu težinu utovarene robe. Prednosti kontenera kao transportne ambalaže jesu mnogobrojne. Prema sadašnjem stanju. pod nazivom »kontener«se podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako građena da omogućava direktan prevoz robe od skladišta do skladišta («od vrata do vrata») bez pretovara u toku prevoza i u slučajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili više vrsta prevoznih sredstava. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). koje je 1967. RT-1. velike (preko 3 m3) i transkontenere. Konteneri mogu biti izrađeni od drveta. kontejeri mogu biti vlasništvo vozara (železnice.brod . Za velike kontenere vozarina se računa po odredbama za vagonske pošiljke. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene.435 mm. 142 .

između ostalih i bivše JŽ. pa i Italiji i Nemačkoj opremljene su uređajima za jednu ili više spomenutih tehnologija utovara. za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa. Za transport u kontenerima-hladnjačama na evropskim železnicama brine se Međunarodno železničko društvo za transporte u hladnjačama »INTERFRIGO« sa sedištem takođe u Baselu. a za sam prevoz vrede odredbe opštih uslova. ipak se od toga nije odustalo.2. a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadržavanje broda uz obalu ili gat. Praktično. između Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. a nastali su zbog zahteva da se omogući transport robe iz unutrašnjosti zemlje rečnim transportom i dalje preko 143 . osnovana još 1969. odnosno sveli na podnošljivu meru. Delatnost te firme se proširila i na Austriju. Belgiji.drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim železnicama svojevremeno razvila četiri vida takvog transporta pod nazivom »Kangourou«. odnosno jednom saobraćajnom granom.5. Kod kombinovanog transporta drum .železnica. pod različitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredišta. poznat pod nazivom »Piggy-back«. Na mreži naših železnica otvoreno je za prevoz transkontenera u režimu »INTERCONTAINER« odgovarajući broj železničkih stanica. »MC22«. godine sa sedištem u Frankfurtu. osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama. u sporazumu sa nemačkim železnicama. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa sedištem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom »Kangaroo«. da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomoću specijalne dizalice ili sopstvenom vučom. sa Srednjim i Bliskim istokom. Holandiji. raspolaže i sa kontenerima .more . Na nemačkom jezičkom području za takav kombinovani transport se koristi naziv »Huckepack-verkehr«. Švajcarskoj. uputstva i tarife. Iako dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate. te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa džepom zajedno sa točkovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. slične odnosno istovetne onima u Francuskoj. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je više sistema. tri tehnike (Kombi-Technik A. u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije.drum. drum -more. Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD. Takvih sistema ima u različitim kombinacijama. Ta je firma svojevremeno razvila. a naknadno su kao osnivači pristupile još 12 železničkih uprava. Važnije železničke stanice u Francuskoj. Razlika između pojedinih tehnologija je bila u tome. 11.hladnjačama od 20 i 40 stopa i usko surađuje sa evropskim železničkim upravama i društvom »INTERCONTAINER«. na primer: drum-železnica-drum. osim vagona-hladnjača. najveći deo kontenerskog transporta železnicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji društva »INTERCONTAINER«. a počeci saradnje postoje i sa našom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinačni prevozi drumom. U Nemačkoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR. svojevremeno se razvio tzv. B i C). Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomoću specijalno građenih brodova (Ro-Ro brodovi). a takav se transport naročito razvio u sredozemlju. Kombinovani (integralni) transport Za kombinovanu otpremu »od skladišta do skladišta« kada to nije moguće ostvariti jednim transportnim sredstvom.drum. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. »UFR« i »Prise par pinces«. za što su izgrađeni i posebno konstruisani vagoni. U stvari. reka-more-reka i sl. U transportu drum .osnovalo 11 evropskih železničkih uprava. Takav transport je naročito efikasan u saobraćaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgrađene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasičnim i kontenerskim brodovima. To društvo.

kad je prvi brod za taj sistem izgrađen u Danskoj. Dužina barži iznosi 16. i Rusija se .7 m).5 m. Uviđajući prednosti kombinovanog pomorsko-rečnog transporta. I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom.i SEABEE brodova. nosivost barže je 150 t. zapremine 555 m3. a utovar/istovar barži omogućuje ugrađeni lift nosivosti 2. no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 barže. a nosivost 1..Indijski podkontinent .mora bez pretovara.sistema u tome što su barže veće nosivosti (845 t) i dimenzija (dužina 29. te Senom do Pariza. U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matičnih brodova i potreban broj barži za obavljanje prevoza na relaciji Dunav . Tako npr.27 m. Matični brod (brod nosač) je dvotrupac.600 t.odlučila za primenu takvih sistema.more reka. a zasniva se na matičnom brodu na koji se tovare 83 barže. gaz im je 0. ovaj sistem se nije naročito razvio.barže. LASHtransport započinje u unutrašnjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu. taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta.3 m (kod maksimalnog utovara). širina 4. a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajuće nosivosti. dok im je gaz 2. a maksimalni gaz 1.Jugoistočna Azija.73 m.Srednji istok . Otpremu i dopremu barži obavljaju remorkeri.kao zemlja koja ima veoma razvijenu rečnu i kanalsku plovnu mrežu . brodovi imaju dužinu 267 m.7 m i širina 10.75 m. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH . dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa. Inače. Na palubi se umesto barži može smestiti odgovarajući broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa. te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova. Zbog znatno većih dimenzija i dubljeg gaza barži (3.evropskih luka nastavlja se u unutrašnjost. a na ušću reke u more kompletne barže se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti rečnim putem u unutrašnjost.100 t. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. postoje tri sistema. a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros.65 m. te što se utovar/istovar obavlja pomoću elevatora. Iako je ceo sistem izgrađen po američkoj SEABEE-licenci. a u njega se može ukrcati 10 BACAT . U brod može da se smesti 16 barži pod palubom i 10 na palubi. g.brodovi mogu služiti i kao uslužni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH . gaz 11 m. nosivost 36. a ne dizalicom. BACAT .Crno more . koji kod utovara guraju barže u tunel broda.barži. a kod istovara izvlače ih iz tunela. ruska izvedba se u detaljima prilično razlikuje od američkog uzorka. dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT).25 m. ili odgovarajući ekvivalent kontenera od 20 stopa.22 m) postoje manje šanse da se taj sistem infiltrira u naš rečni plovni sistem. a preko kanala RMD i do nas. nosivosti 370 t. SEABEE-sistem (»morska pčela«) je sličan LASH-sistemu. 144 . Inače. širinu 35 m. širinu 11 m. Za utovar/istovar služi posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomoću koje se barže dižu odnosno spuštaju u vodu (tunel) između dva trupa broda. te iz severno . Uglavnom. iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutrašnjosti SAD rečnim putem i dalje preko Atlantika za unutrašnjost Evrope. Barže su podešene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutrašnjim plovnim putevima.barži i 3 LASH . Barže su duge 18. BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973. a zatim uključen u promet između istočnoengleskih luka i Holandije. no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH . znatno je manjih dimenzija od LASH. g.sistem. no dosad je dospeo Rajnom do Basela. široke 9. pa i u našim prostorima. Barže imaju dužinu 38. Steamship Co. teretnice se takođe izdaju za ceo pomorsko-rečni put.55 m (prazne) do 3.brodovi i mogu da prime 38 barži na tri palube. Razlikuje se od LASH . možda i zbog čestih bojkota od strane lučkih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka . a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajuće rečne barže.000 dwt i brzinu 20 čvorova.82 m.

Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehničke uslove. naročito u 145 . utvrđuje komisija koju posebnim rešenjem imenuje upravnik nadležne carinarnice.sistem.Inače. kao i zakonski zastupnik ili punomoćnik prevoznika. Konvencije TIR.6. Postupak sa vozilima pod režimom TIR Međunarodni drumski robni transport može se obavljati: – pod režimom karneta TIR ili u – običnom režimu. stupila je na snagu 20. godine (Konvencija je objavljena u Dodatku »Službenog lista FNRJ« broj 13 od 7. može na jednostavan i efikasan način držati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeležja. Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija još 1957. godine). TIR i ATA karneti U cilju olakšavanja međunarodne razmene dobara na međunarodnom nivou se donose razni propisi. XI 1957. no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema.0. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predviđenim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera. npr. Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). Tehnički uslovi za vozila Preduzeća registrovana za obavljanje međunarodnog drumskog robnog transporta. carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehničkoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu). Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi članovi komisije. U ovom momentu nas zanimaju olakšice u drumskom saobraćaju i postupak za ostvarivanje tih olakšica na bazi TIR-karneta. a SFRJ ju je ratificirala 1977.6. gde bi se mogla smestiti roba. Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za korištenje carinskih pogodnosti pod pokrićem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgrađeni tako — da se roba..0. moraju im vozila odgovarati tehničkim uslovima određenim u Aneksu 2. kao i olakšice za privremeni uvoz/izvoz određenih kategorija roba na bazi ATA-karneta. koja se u njima prevozi. BOB . tu i tamo se javljaju i drugi slični sistemi. i u toj oblasti su doneti razni međunarodni propisi. 11.sistem (Barges on Board) i DELTA . — da se nikakva roba ne može vaditi ili stavljati u zapečaćeni deo vozila ili kontenera. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu. U spomenutom Aneksu 2. budu lako pristupačni carinskoj kontroli.6.0. a da se pri tome ne izvrši obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeležja. 11. 3. 11. Protiv rešenja carinarnice korisnik ima pravo žalbe Upravi carina. — da vozila ili konteneri ne sadrže skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti. g. mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vrše međunarodne prevoze pod pokrićem karneta TIR. a jedan koga odredi privredna komora. Troškove rada komisije snosi tražilac. — da svi prostori. Komisija se sastoji od tri člana. koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila. Carinarnica donosi rešenje na prigovor kojim ga odbija ili uvažava. na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti. 1978. Revidirana Konvencija iz 1975. i to dva od strane carinarnice.

ova popunjava i overava listić broj 2. Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi. rešetkasti. prelaznoj i odredišnoj carinarnici. a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog pečata. Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar). osim u slučaju sumnje na zloupotrebu. rok važnosti. ona tada zadržava 146 . cisterne i kola za seobu). Prema propisima Aneksa 1.).0. Svaki listić mora biti datiran i potpisan od strane vozara. a posebno za vozila pokrivena ceradom. broj registracije drumskog vozila. kao i odgovarajući manifest za robu. Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehničkoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR.pogledu prostora rezerviranog za smeštaj tereta i sistema zatvaranja. Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu. roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upućeni određenim prevoznim putem (itinererom) na odredište u inostranstvo. sklopivi itd. te za sebe zadržava listić broj l sa odgovarajućim manifestom robe koji pripada tom listiću. Tablice moraju biti izrađene u dimenzijama 0.6. Zainteresovani vozar naručuje ili kupuje karnet TIR od ovlašćene garantne organizacije svoje zemlje. a slova TIR moraju imati dužinu od 0. a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa. Ispravke treba vršiti precrtavanjem pogrešnih podataka i upisivanjem željenih. i to za specijalna vozila (hladnjače. Zatim stavlja pečat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiću karneta TIR. Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadrži sledeće podatke: naziv međunarodne organizacije koja ga je izdala. Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. naziv garanta. otkida ga zajedno sa manifestom i vraća polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listićem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj način se transport razdužuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo.1. Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listića .40 m.6.2. Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listić broj l. Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota).karnet TIR . 11. te potpis sekretara i pečat međunarodne organizacije koja ga je izdala. putem koji bude određen. kroz koliko će zemalja roba proći na konkretnom putovanju. dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum.25x0. Preporučuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaćom mašinom ili sličnim načinom (kopiranjem) kako bi listići (volei) bili čitljivi. Slično je propisano i za kontenere (Aneks 7. broj. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on dužan popuniti. Konvencije TIR.20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm. Na drugoj stranici korica odštampano je jamstvo vozara i garanta da će robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim pečatima. Svaki listić je numeriran (počev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna. Konvencije TIR) s tim što su razrađeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni.0. Težina i mere iskazuju se u metričkom sistemu. Opis karneta TIR Knjigu . polaznu i odredišnu zemlju. kod nas Privredna komora.volea. prilog 7). naziv vozara i njegovo sedište. karneti TIR se štampaju na francuskom jeziku (v. u određenom roku. 11. Nakon što je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeležja.izdaju ovlašćena garantna društva. Način carinske kontrole Ceo sistem olakšica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokrićem karneta TIR neće biti pregledavana u prolaznim graničnim carinarnicama.

Pri prolasku kroz eventualne sledeće tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja. rok izdavanja i trajanja. Konvencija je doneta 1961. 11. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora. vrednost i sl. odnosno rezervnih delova. pošiljalac i primalac robe.6. a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dažbine. ili ako se roba mora pretovariti iz nepredviđenih razloga. uputne i tranzitnih zemalja. plave i bele stranice. Uputstva za postupak u takvim slučajevima nalaze se na trećoj stranici korica karneta TIR. konferencijske i sportske dvorane. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe. kao i uređaja za sajamske paviljone. popravke ili oplemenjavanja. 6 itd.(otkida) istovremeno i listić broj l i listić broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina. te vrednošću i poreklu robe. kvar na vozilu i sl. Sledeća stranica je predviđena za detaljan opis robe (naziv. broj karneta. Taj postupak služi kao dokaz da je roba izašla iz te tranzitne zemlje.). samo sa narednim brojevima listića. težina. svrha uvoza/izvoza. ili od strane drugih organa državne uprave. poreklo. (udes. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odštampani potrebni odgovarajući podaci. pri čemu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3. otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridružuje listiću broj 3. 4. markacija. Zapisnik treba da je sastavljen od najbližeg carinskog organa. Istovremena se kontroliše stanje vozila. godine.). te potvrde o izvršenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. Inicijativu za donošenje te konvencije je pokrenuo GATT. razloga slanja. 5. organizacije koje ga izdaju. plave carinski organi tranzitne zemlje. Primenom ATA-karneta omogućava se korišćenje carinskih olakšica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka. a izlazne carinarnice parne brojeve listića (2. automobila. ako je ovaj dostupan.). obrade. niti se one plaćaju. Uputna carinarnica vrši normalno uvozno carinjenje.1. otkida listić i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruživanja neparnom listiću karneta koji je ova zadržala. štampaju se na francuskom i engleskom jeziku. npr. U slučaju da dođe do povrede carinskih obeležja. set karneta ima žute. pri čemu žute zadržavaju carinski organi zemlje izvoznice. mora se sačiniti zapisnik. PKJ jamči Upravi carina za eventualno plaćanje carine za privremeno uvezenu robu u našu zemlju po stranim ATA-karnetima. na osnovu koje je omogućen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni. Inače. količina. a bele organi zemlje uvoznice. a po želji se može dodati i drugi jezik. 7 itd. Primenom ATA-karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade. sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz. Karnet je povezan u korice. nazivom i adresom inostranog primaoca. između ostalih i naša zemlja. dok su na poslednjoj strani odštampana uputstva za upotrebu karneta. te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeležja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. Prilikom transporta pod pokrićem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju. a vredi godinu dana od dana izdavanja. Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listića broj 3. Postupak sa ATA-karnetom ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). popunjava listić i talon sa parnim brojem. Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listić broj 4. sajamske i izložbene robe. te da li se vozilo pridržava određenog prevoznog puta i roka prevoza. Korisno je zahtev dostaviti i u 147 . Ili pojednostavljeno.). a pristupila joj je većina zemalja u svetu.

italijanskom.prevodu na francuskom. španskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tačno i podatke na stranom jeziku. ista podleže normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza. 148 . Prilikom vraćanja robe korisnik je dužan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajući deo bele liste o vraćanju. Ako se roba zadrži u zemlji uvoza. engleskom ili nekom drugom jeziku prema slučaju (nemačkom.

obveze i način rada utvrđeni su u Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe. naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana.0. istovara. što donosi čitav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji.12. takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane. u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. on će u tom smislu dati predlog svom komitentu. — uzimanje uzoraka. smatrati i sledeći poslovi: — kontrola kvalitete i kvantitete robe. između ostalog. — naplata robe. — kontrola pakovanja robe. Kontrola kvalitete i kvantitete robe Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji. ili će po ovlašćenju sam dati odgovarajući nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. skladišnog prostora i vremena. Inače. sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. — doleđivanje. odnosno neki drugi špediter.poduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. — kontrola i nadzor utovara. Između ostalog. 149 . Kontrola kvalitete Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe. — praćenje transporta. — lizing (leasing). između ostalog. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA Pod specijalnim špediterskim poslovima mogu se. — kontrola količine robe. Ukoliko špediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu. no tim se poslovima mogu baviti i preduzeća međunarodne špedicije. u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: — kontrola kvalitete robe. pretovara.0. Prava. obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu. — izdavanje garantnih pisama. — zastupanje u slučaju generalne havarije. Naime. objedinjuje se špedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom što ima za posledicu racionalnije korišćenje radne snage. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. u konkretnom slučaju. — kontrola otpreme robe. u tom slučaju je moguće angažovanje i usavršavanje stalnog stručnog kadra. a takođe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. postoji više specijalizovanih organizacija za kontrolu robe. Posebni ugovor u tom smislu može biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj će on dati nalog špediteru da izvrši i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). tj. transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo. 12. i špediterske ili kontrolne organizacije s druge strane. kao i ko će i na koji način to utvrditi. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga špediterska preduzeća u svetu.0. — kontrola skladišnog prostora i/ili načina uskladištenja robe. redovno sadrži i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe. Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije . pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. 12.

kupac redovno ne vrši sam kontrolu iz raznih razloga (nema stručnjaka. Osim ugovorne. tehnička pomagala. kupac može zahtevati od kontrolne organizacije. kod izvoza određenih proizvoda (npr. sezonskom isporukom ili opštepozna tim običajima ili standardima. u ovakvim slučajevima. Certifikat (nalaz. neugovorna) kontrola kvaliteta robe. uzorkovanja. odnosno mišljenje. vršenja ekspertiza. prevoza. odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta. kontrolna organizacija je. osim zastupanja i jemstva. skladištenja i sličnih poslova. da izvrši i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnošću. a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat. u momentu i mestu prelaska vlasništva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajuće kontrolne organizacije i od iste traži odgovarajuću ispravu. postoji i službena (državna. odnosno špeditera. pri čemu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizičkih i hemijskih svojstava robe. zastupanja. slaganja. direktno određen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno određen lokalitetom porekla robe. i — ostali slični poslovi. kupac se može uveriti i sam. — preuzimanje i predaja robe. odnosno špediter. tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja. Osim same kontrole kvaliteta robe. Kao što smo ranije spomenuli. istovara. Bez takvog certifikata. osigurava tako da npr.0. Načela i postupak su identični onome je opisano u prethodnom poglavlju. zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja. Da li isporučena roba odgovara po kvalitetu onoj što je ugovorena. — vršenje ekspertize. nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport određene robe. a na osnovu zahteva kontrolna organizacija će dati i poseban nalaz. mišljenje) je isprava koja se može napadati. 12. te strana koja se smatra pogođenom izdatim nalazom može pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. on se u pogledu kvalitete. pa i kvantitete. utovara. otpreme. carinski organ neće dozvoliti izvoz. Međutim. izdaju takođe odgovarajući certifikat. O izvršenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga. Prema tome. a to se obično uslovljava u dokumentarnom akreditivu. — uzorkovanje. npr. Važnost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo značajna. a o utvrđenom kvantitetu kontrolna organizacija. davanja jemstva i sl. otežan položaj u slučaju spora). Na osnovu takve isprave može doći do isplate ugovorene cene. kao i špediter ako to on radi. — laboratorijsko ispitivanje. Kontrola kvantiteta Kontrolu kvantiteta (ugovorene količine) robe mogu takođe vršiti kontrolne organizacije. već taj posao poverava špediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji.— kontrola transportnih sredstava. Kontrola kvaliteta robe se obično zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda. dužna izdati odgovarajuću pismenu ispravu koja se naziva certifikat. certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. kontrola kvantitete se ređe traži od strane kontrolnih organizacija. U praksi. pretovara. Kontrolu. vrše kontrolori tržišnog inspektorata.). Budući da kupac najčešće nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca. U Opštim uslovima je tačno definisano koje podatke treba da sadrži certifikat kod pojedinih vrsta usluge. kod izvesnih životnih namirnica i sl. već se najčešće 150 .1. Radi se o kontroli koju propisuje država u opštem interesu. dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe.

skladišnog prostora. Prema tome. a kada su u pitanju vagonske pošiljke. U imeniku železničkih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. raspolažu magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg. kod železnice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim će pošiljka biti upućena. a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici »Izjave« u tovarnom listu.ugovorom predvidi kao tačna ona količina koju utvrdi prevoznik. železnica i dr. što se kod nas i u svetu ponekad pogrešno predstavlja. bez posebnog zahteva. 12. Sličan postupak kod utvrđivanja težine i broja komada je i kod drugih saobraćajnih grana. ne znači da je ona u ime kupca. pakovanja. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba špediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proračunati koju količinu robe sme utovariti u vagon. U kupoprodajnim ugovorima se često stavljaju klauzule da će se ispravnom smatrati ona težina ili količina koju utvrdi železnica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. Pojedine železničke stanice.0. težinu i broj komada vrlo često utvrđuje železnica. u momentu predaje na prevoz koju. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. odnosno brojanja. Železnica u tovarnom listu službeno potvrđuje rezultat vaganja. može se ukupna težina dobiti množenjem broja komada sa težinom jednog komada. naravno uzevši u obzir specifičnosti karakteristične za tu granu. a kontrola nema karakteristike primopredaja. ali i kupac sam. bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaničnim utvrđivanjem količine od strane prevoznika. treba da ispostavi odgovarajući zahtev.2. Inače. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopšte dogovorena. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. Vlasništvo nad robom stiče se tek predajom robe. broja komada ili zapremine i sl. Sama železnica meri težinu i utvrđuje broj komada komadnih pošiljaka. Samo preuzimanje robe može biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Najčešće se radi o utvrđivanju težine. Isprava o izvršenom ugovorenom načinu kontrole kvantitete. odnosno špeditera) da roba odgovara u pogledu količine (težine odnosno broja komada ili zapremine). 151 . koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim učesnikom u poslovnom poduhvatu između prodavca i kupca. ako pošiljalac želi da železnica izvrši takvo vaganje ili brojanje. Preuzimanje robe Time što je organizacija za kontrolu izvršila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. Sve ostalo važi kao što je rečeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja. preuzeli robu. Kod pošiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste težine. predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva. vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu). Vaganju pošiljke na polaznoj stanici može prisustvovati pošiljalac robe. Na poseban zahtev. prevoznog sredstva itd. odnosno njegov špediter. na zahtev prodavca odnosno njegovog špeditera. za vaganje komadnih pošiljaka. odnosno posle istovara. no pošiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara. Kod vagonskih pošiljaka železnica uzima kao tačnu onu težinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu. ili u nekoj usputnoj. npr. Osim nosivosti prevoznog sredstva. odnosno špeditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. utvrđuje prevoznik. Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u određenom momentu imala određeni kvalitet. a za vaganje vagonskih pošiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. kamion ili neko drugo prevozno sredstvo.

tekućina itd. mora se uputnoj železničkoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. postupak je praktično uvek isti. Špediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji. Međutim. omote. naziv i adresu pošiljaoca i primaoca. budući da je ona posebno propisala i postupak. otpremnu i uputnu stanicu. Špediter (primalac) je dužan osigurati pribor za uzimanje uzoraka. Prema uzanci 141. kao npr. Inače. datum predaje robe na prevoz. Da bi železnica dozvolila uzimanje uzoraka. koji će železnički radnik vezati (začepiti. Rok za odnošenje pošiljke ne produžuje se zbog uzimanja uzorka. a osim toga u tom slučaju ona se tretira i kao jedan od posrednika. posebnim uzancama ili trgovačkim običajima.12. za primer ćemo uzeti železnicu. bočice. uz naznaku količine. tek po prijemu izveštaja o prispeću pošiljke. U usputnim stanicama. već prema prirodi uzorka. potrebno je da pošiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše: »Primalac može uzeti uzorak«. utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor.). broj tovarnog lista.1. odnosno na posebnom kartonu (privesku). odnosno špediter. a za prisustvovanje uzimanju uzorka železnica zaračunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. zatvoriti) i zapečatiti pečatom železničke stanice. iz bilo kojih razloga. kanap. Prilikom uzimanja uzorka železnički radnik mora na samom zavoju. upisuje u tovarni list. Eventualni privezak (karton) mora se pričvrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede pečata ne može skinuti sa zavoja. Ipak. odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren. Izvesna odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to predviđeno ugovorom. a troškove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (čl. Uzimanje uzoraka vrši se u prisustvu železničkog radnika (obično magacionera). a pošiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke pošiljke. Uzeti uzorci se u prisustvu železničkog radnika stavljaju u prikladan odgovarajući zavoj (omot. taj posao isto tako dobro može uraditi i međunarodni špediter. kod žitarica. kod pošiljaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju. Špediter može organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i. sadržaj pošiljke i datum uzimanja uzorka. te predstavlja takođe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija.). Sme se otvoriti najviše 10 komada kod pakovane robe. Mi ćemo se osvrnuti na ovaj poslednji slučaj. pečatni vosak. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zaključiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj 152 . što samo može biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. odnosno mali deo većeg komada robe (npr. i to samo za vreme carinske manipulacije. ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom. Takav zahtev podnosi primalac. a železnički radnik overava podatke i stavlja pečat. zavisno od vrste ambalaže. Kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini. a težina uzetih uzoraka ne sme premašiti 3 kg po pošiljci. Ove podatke mora železnički radnik overiti potpisom i staničnim žigom sa datumom. upisati broj vagona. Ako nema upisa u tovarnom listu. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom. u krajnjem slučaju. pod uzorkom se smatra manja količina robe uzeta iz veće (npr. Ovaj pristanak pošiljalac može dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio. Uzimanje uzoraka Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrđivanjem kvalitete robe. a sve u cilju da se. vrećicu i sl. budući da se taj odnosi na špediterski posao.. bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. po potrebi. sveću. zapušače (čepove) i sl. smatra se da je autentičan onaj uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. koji to. uzimanje uzoraka nije dozvoljeno. vrećice. da to upiše u tovarni list. 34. kod tekstila). Opštih uslova). Naravno da sve ove podatke može unapred upisati i sam špediter (što se u praksi i radi).

Utovarna železnička stanica može izuzetno dozvoliti praćenje i onih vagonskih pošiljaka u unutrašnjem transportu za koje nije propisano obavezno praćenje.. tenderi i motorna kola. Fizički. što može biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od učesnika u ugovoru o prevozu. Kod praćene pošiljke živih životinja pošiljalac (špediter) mora u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Pošiljku prati . riba u vodi u specijalnim vagonima za živu ribu.. Takav pratilac prevozi se besplatno. 12.. taj posao se može poveriti i pratiocu. kojeg određuje pošiljalac. kao i kod pošiljaka ostalih živih životinja čiji redovan prevoz traje preko 24 sata. Jedan od specijalnih poslova špeditera je davanje pratnje i u takvim slučajevima. u vagonu zajedno sa robom. propisane u RT-6. Komitent može špediteru dati zadatak da u određenim železničkim stanicama organizuje hranjenje i pojenje životinja.se posao često olako shvata. može prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova. dok pratioci svih ostalih vrsta pošiljaka. Pratilac železničkih vozila na sopstvenim točkovima mora putovati u vozilu koje prati. i to kod teretnih vozova voznu kartu 2. kvalifikovanom za taj posao. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati. naravno.. Tako je npr. Tada u rubriku tovarnog lista »Izjave« treba takođe upisati ime pratioca. a može se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovođe ili otpravnika vozova. ako je zbog njihovog obima i težine potreban nadzor za vreme prevoza (naročita pošiljka). uzimanje (vađenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku.. ipak se može tvrditi da se radi o prilično delikatnom poslu koji. Pratioci se prevoze.. Jedan pratilac može pratiti najviše tri vagona natovarena živim životinjama. te ostale pošiljke za koje se. odnosno organi unutrašnjih poslova (npr..2. Praćenje mora biti na celom prevoznom putu. divljih i ćudljivih (jogunastih) domaćih životinja. gdje se pratilac može izuzetno dati do ili od pogranične stanice.. «. Železnica takav vagon ne plombira i ne vrši vaganje niti brojanje komada. Obavezno praćenje železnica zahteva takođe i za pošiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlađenje koji rade za vreme prevoza. po pravilu. 153 . na zahtev može to izvršiti i železnica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu. a dužnost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehničkom opsluživanju vozila koje prati. U međunarodnom transportu pratilac mora imati i važeću putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu.. zatim kod riba u pokrivačima umetnutim u vagon.. železničkim propisima određeno da lokomotive. a ako takvog nema. osim sitnih životinja predatih na prevoz u kavezima. U železničkom tsportu pratnja je propisana kod pošiljaka živih životinja koje se prevoze bez kaveza putničkim vozovima. kada se prevoze na sopstvenim točkovima. pobrinu će se da ga angažuje sa strane.. Pošiljku prati . po pravilu. Prema tome. a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju. ako se dobro ne uradi. traži praćenje. moraju imati stručnog pratioca.... Kod izvoznih pošiljaka železnica zahteva pratnju svih vrsta živih životinja. novčane i vrednosne pošiljke. razreda putničkog voza... «.. u svakom slučaju o trošku nalogodavca. Železnica zahteva obavezno praćenje transporata teških mašina i konstrukcija. Ako komitent izda dispoziciju špediteru da ovaj organizuje takvu pratnju.. kod drumskog prevoza). Praćenje transporata Špediter često po nalogu svog komitenta organizuje fizičku pratnju pojedinih transporata. špediter će odrediti stručnog pratioca. železnica zaračunava posebne pristojbe. U takvom slučaju mora pošiljalac (špediter) u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Tražim praćenje.. osim u međunarodnom transportu. moraju imati voznu kartu. To se odnosi obično na selidbe. Za radove u kojima učestvuje. Praćenje transporata često se praktikuje kod prevoženja živih životinja.. iz opravdanih razloga.

U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju železničke stanice u kojima se može vršiti doleđivanje. o prispeću pošiljke obavestiti špeditera koji treba da doledi pošiljku. Doleđivanje Doleđivanje frigo-transporata u usputnim železničkim stanicama takođe je jedan od mogućih specijalnih špediterskih poslova.12. pošiljalac odmah kod utovara robe stavi moguću količinu leda. mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obavešten i da prisustvuje doleđivanju. Špediter obično odmah i plaća nastale troškove železnice (pristojbe). a za to vreme prekida se tok roka isporuke. To će se uraditi u slučaju ako je to. neophodno u interesu očuvanja robe. nadalje. iz bilo kojih razloga. Pri tome će se naš špediter poslužiti uslugama svojih špediterskih veza međušpeditera). Kad pošiljka stigne u stanicu doleđivanja (u našem slučaju u Niš). vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. železnička stanica mora. To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa. špediter mu je dužan dati potrebna uputstva. U kojim se usputnim železničkim stanicama u našoj zemlji može dodavati led vagonskim pošiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza. bez odlaganja. no sa tim se troškovima može opteretiti i pošiljka. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorači vreme zadržavanja voza u toj stanici kako je predviđeno po redu vožnje. Železnica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda.3. Doleđivanje se može obaviti ili kod voza kojim je pošiljka stigla. Inače. Naši špediteri moraju često organizovati usputno doleđivanje i za vreme prevoženja na inostranim relacijama. Tom prilikom železnica upisuje i vreme trajanja doleđivanja (od obaveštenja špeditera do završetka rada). Ako tovarni list ispunjava proizvođač. Belešku »Doleđivanje u Nišu« treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvući olovkom u boji. za pošiljku mesa iz Subotice za Tursku. s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike. Špediter je i inače obično unapred obavešten o vozu kojim će ta pošiljka stići u stanicu gde se obavlja doleđivanje. te obično ima u pripremi potrebnu količinu leda. ova radnja se obavlja samo u slučaju da tehnologija hlađenja nije rešena na neki drugi. koji će za njegov račun izvršiti doleđivanje u određenoj stanici. odnosno mogu se dokartirati (doznačiti) otpravnoj stanici. odnosno kojim nastavlja put. Pri određivanju stanice doleđivanja špediteri se mogu poslužiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. voća. sve u skladu sa beleškom pošiljaoca o frankiranju. Ako špediter dobije nalog od svog komitenta da izvrši doleđivanje na nekoj usputnoj stanici. koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjačama omogućavaju. Ne može se odobriti dodavanje leda u svakoj železničkoj stanici. navedeno je u Prilogu VI Imenika željezničkih stanica. Ako je potrebno ovo posednje. Dodavanje leda obavlja špediter u prisustvu železničkog radnika. Kod pošiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom. ili se pak. U praksi. u železničkoj stanici Niš. nije moglo izvršiti. za prisustvovanje železničkog radnika kod doleđivanja železnica računa u svakom slučaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba također predviđena u RT-6. železnica za postavljanje vagona i za odvlačenje naplaćuje pristojbu predviđenu u tarifi. dodavanje leda može se izvršiti samo u prisustvu carinskog radnika. efikasniji način. što je i u našem primeru slučaj. s obzirom na trajanje prevoženja i godišnje doba. vagon mora postaviti na poseban kolosek. Naravno. Špediter. npr. prema tome. a troškove carinskog radnika platit će neposredno carinarnici. prvenstveno u međunarodnom transportu i u toplije doba godine. on će prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku »Izjave« upisati: »Doleđivanje u stanici Niš vrši Jugošped«. mlečnih proizvoda i slične robe) na dužim relacijama. povrća. koja firma vrši 154 . se. koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list. Kod svake stanice je naznačeno.

Kod pošiljaka veće vrednosti. pa ukoliko bi takve primedbe postojale. Kod izvoza morem dolazi dosta često u obzir izdavanje garantnog pisma za »čistu« teretnicu.4. po pravilu. Inače. banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti. jer on nije dužan. U interesu je pošiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod režimom hlađenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). Raspored i obračun štete na učesnike (likvidacija generalne havarije) obično se poverava posebnim stručnjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski ađusteri. odnosno njegovog agenta. 12. dužan predati kupcu »čist utrživ konosman«. Kod međunarodne kupoprodaje prodavac je. prihvat špediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara. U tom slučaju preporučuje se špediterima da od komitenta prethodno zatraže protivgaranciju. Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda. a u drugom slučaju onaj koji ukrcava ne može dobiti tzv. garantnog pisma (v. u krajnjem slučaju. U oba slučaja špediter može intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. U praksi to obično rade špediteri. prilog 7). Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovačkom smislu. tj. isporuči i pre nego je stupio u posed odgovarajuće teretnice. tj. praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru. 155 .5. Ađustere imenuje sud ili same stranke. Špediter u takvom slučaju jamči brodaru da će on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga što je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe. broja komada. šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozila. takav konosman (teretnicu) koji ne sadrži nikakve ograde u pogledu težine. Pri utovaru robe može npr. spoljnog izgleda i kvaliteta robe. po potrebi overenu i od banke. bez koje opet. izdati robu bez originalne teretnice. Zastupanje u slučaju generalne havarije Generalna havarija (ili zajednička šteta) je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu. iako je prema njegovom mišljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. a dužnost im je da utvrde: — da li se radi o generalnoj havariji. Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati uslučajevima različitih mišljenja u pogledu stanja robe i ambalaže.komitent . ne može naplatiti protivrednost robe. da robu koju je primio uz garanciju. Izdavanje garantnih pisama U prekomorskoj kupoprodaji događa se često da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe. te ako je špediter siguran u ono što tvrdi. U prvom slučaju vlasnik robe . »certificate of idemnity« ili »letter of guaranty«. špediter može.ne može preuzeti svoju robu. po pravilu. po pravilu. kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). Rešenje se obično traži putem izdavanja garantnog pisma u kojem se špediter obavezuje da će brodaru naknaditi svaku štetu koju bi on trpeo zato što je izdao čistu teretnicu. čistu teretnicu. doći do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada. kojom zapravo. U stručnoj terminologiji takva se garancija naziva »letter of indemnity».doleđivanje. brodari obično zahtevaju špediterovu garanciju uz supotpis banke. to će uraditi sama železnica. prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. na sopstveni rizik. Ako pošiljalac to ne bi uradio. načina pakovanja i sl. već samo u onim slučajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda želi uneti u teretnicu netačne. pa opet broje i opet ponovo utovaru. nego da se možda i veće količine robe istovaru.. 12. odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod. racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za slučaj da je brodar ipak u pravu.

17. odnosno poštansku uputnicu na iznos pouzeća. jer inače pre toga zapovednik broda nije dužan isporučiti spašenu robu. Naravno da naš špediter snosi pri tom veliku odgovornost. špediter je dužan. a zatim taj iznos doznačiti kako mu je otpremni špediter naložio.uz naknadu troškova . svoju adresu. upućujući robu na svoju špeditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave). za vlasnika robe je važno da ga već kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan lučki špediter. železnice. Nadalje. 12. Ipak. a ne na krajnjeg primaoca. odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji će biti kasnije potrebni kod podnošenja odštetnog zahteva osiguravaču. pouzeća nisu dopuštena prema važećim Reglementacijama. a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i međunarodnoj sudskoj praksi iz tog područja. te će pošiljku nasloviti na njega. zasada. koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će . pošte). npr. iako CIM. a ako bi ona izdala pošiljku bez naplate. priložiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke. Takav način naplate moguć je samo u sluča ju ako to propisi dotične zemlje dozvoljavaju.6. dužnost je špeditera da zatraži od havarijskog komesara utvrđivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. kod železnice. broj tekućeg računa i sedište banke na koju treba slati novac. Posao ađustera je vrlo složen i često traje mesecima. U međunarodnom železničkom transportu. Naplata robe preko prevoznika se može zasad provesti samo u unutrašnjem saobraćaju. Korespondent će po prijemu robe istu isporučiti primaocu (kupcu). Naplata robe Komitent može špediteru dati zadatak da pošiljku isporuči primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog određenog iznosa. Naime. obavlja na taj način što špediter (u svojstvu pošiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše iznos pouzeća. Pri tome će se špediter poslužiti svojom špediterskom vezom (korespondentom). To se radi obično kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije moguće obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzeća. u posebnoj koverti. mora pošiljaocu naknaditi štetu. i u međunarodnom transportu moguće je da špediter na drugi način naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatraži. b) preko svojih špediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. Železnica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzeća. a taj će iznos doznačiti našem špediteru. odnosno položiti garanciju. u čl. špediter može organizovati naplatu robe i u zemlji. a često se naziva i »inkaso«. Slično kao i u inostranstvu.ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev. a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu. Osim toga. S obzirom na složenost poslova. kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika). lučki špediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu). To se. Uloga lučkog špeditera. Takav zadatak predstavlja takođe jedan od specijalnih špediterskih poslova. no samo uz prethodnu naplatu određenog iznosa. što mu nalaže da održava veze samo sa takvim špediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pružiti dovoljno jamstvo. ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u određenom mestu. U stvari. takvu mogućnost predviđa. Špediter na kojeg je pošiljka upućena preda će robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznačenog iznosa. vrlo je značajna. 156 . ako je teret delomično bačen u more ili je oštećen. Taj zadatak špediter može izvršiti na tri načina: a) preko prevoznika (npr.— visinu štete i — iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog učesnika u poduhvatu.

Danas se u vlasništvu leasing-kompanija nalazi 50. Deset najvećih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu. 12. drumski transport i dr. mesto i datum početka zakupa.) raspolažu sa svega 3. izvoznici-uvoznici.8% kontenerskih kapaciteta.7%.8%. u kojoj se utvrđuje broj i vrsta kontenera. U prvom slučaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera. lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima.1. a svi ostali uslovi utvrđeni su u generalnom ugovoru.0%. naravno ako je to moguće i ekonomski opravdano.12. vodi će se računa i o roku trajanja ugovora o zakupu. tako i odnosno područje u svetu. pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno koštao više nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako našu zemlju. Poslovi lizinga Pod poslovima lizinga (leasing). koji će odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta. vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije.9%. špedicije. smatraju se specijalni poslovi međunarodnog špeditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona. prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava.6% kontenerskog parka bilo je u vlasništvu kompanija iz deset vodećih zemalja i to: SAD 43.). Nemačke 4. cena zakupa je relativno niža. Tri najveće lizing-kompanije (CTI. ako nema robe za utovar u povratku. kako bi izvršio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta. Inače. Japana 5. njegov sopstveni kontener bi se vraćao prazan.8%. brodari i druge organizacije.9%. dok svi ostali (železnica. rok zakupa i mesto i vreme vraćanja kontenera. kao specijalisti za te poslove. MTO-i. Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere našem međunarodnom špediteru. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt). U kraćem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrđene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora. iako poseduje sopstvene kontenere.6% Danske 1. već ga ovaj samo koristi na određeno vreme ili za određeni transport tereta. Inače. dizalica i sl. Pri tom će špediter voditi računa o potražnji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na području na kojem ima nameru da zakupi kontener. u kojem su predviđeni svi bitni uslovi pod kojima će se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba. lizing-kompanije u svetu. Francuske 2.9% i Rusije 1. Lizing kontenera Naši međunarodni špediteri mogu za račun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte. tako i na području na koje treba vratiti prazan kontener. zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasništvo zakupca (špeditera ili njegovog komitenta). g. Italije 4. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zaključen generalni ugovor (Master Lease Agreement). Nije redak slučaj da izvoznik-uvoznik. pa i naše domaće organizacije koje 157 . Inače. Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada.7. Hong Konga 1. Isto tako. 84. no u poslednje vreme se i tu situacija menja.5% V.4%.3%.7. u našem slučaju. Sea Containers i Transamerica) drže 36% ukupnog lizing-parka kontenera. Britanije 13. Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15. Početkom 2000.0%. ipak unajmi iste od lizing-kompanije. u svetskim razmerama. Naime. nakon čega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u određenom mestu. autoprikolica. kamiona. brodari drže 45. Tajvana 5. naši špediteri sa lizing-kompanijama zaključuju najčešće dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: »Master Lease Agreement« i »Lease Agreement« (Short Form). jer što je rok duži. Inače. Pri tom. pri čemu će u prvom redu nastojati da unajme odgovarajući kontener vlasništva neke domaće organizacije.4% kontenerskog parka.

tački još naveli »Drugi propisani ili uobičajeni poslovi u vezi sa otpremom . i sl. ako iz nijednog drugog razloga.8. odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi čl. štampaju pravila (opšte uslove) za zakup i upotrebu kontenera. — međunarodne transportno-agencijske poslove. vraćanje. Ostali specijalni poslovi Osim napred opisanih. — zbirni transport i — kreditiranje nalogodavca. teških i volumenoznih tereta. u preduzećima međunarodne špedicije se povremeno obavlja još čitav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove špeditera. — konsignacione poslove. da bi u 17. st.su vlasnici kontenera. a ono zbog toga što se ređe javljaju.7. pa i u Evropi. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali čak 16. treći. odgovornost.).«. — merenje i sortiranje. 12. održavanje i popravka.. Leasing prevoznih sredstava U svetu. osiguranje. postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava. primopredaja kontenera. pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija. — zastupanje u regresnom postupku. Naši špediteri mogu posredovati.. navode se i opisuju još i sledeći poslovi: — pakovanje i signiranje. — hranjenje i pojenje živih životinja. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji način se konteneri zakupljuju (visina zakupnine. osim onih koje smo napred naveli. 158 . Među ostalim. — izdavanje špediterskih potvrda. 53...2. 12. Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pružanja usluga svojim komitentima.

većim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vožnje. Tipovi trgovačkih brodova Prema svrsi kojoj služe brodove možemo podeliti na: — putničke brodove. odnosno načina izvršavanja pomorskih prevoza. ne znači da ne postoje i druga pomorska tržišta. Prostor za smeštaj tereta im je ograničen. a kako se između kontinenata. između blokova država. Time što je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno tržište.13. Kao rezultat spomenutih faktora. Vrste brodova i linija U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova. Pošto su količine roba koje se prevoze u različitim godišnjim dobima i inače različite. — brodove za prevoz specijalnih tereta. regionima ili kontinentima. samo ukratko. Takvo tržište se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjačom trgovačkom flotom na svetu.0. to raspoloživa svetska brodska tonaža ni teoretski ne može biti neprekidno podjednako zaposlena. Kako u svjetskom pomorskom prevozu učestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza. što ima uticaj na obim međunarodne razmene. ili skraćeno Baltic Exchange u Londonu. Tu se takođe zaključuju prevozni ugovori. što je praktično dovelo do stvaranja svetskog pomorskog tržišta. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i političke prilike u pojedinim delovima sveta. pa prema tome i na veću ili manju zaposlenost pomorskog saobraćaja. 13. te kopna i ostrva »isprečilo« more koje pokriva približno 2/3 naše planete. Međutim.0. lokalnog karaktera i formiraju se oko značajnijih svetskih luka. a mesto na koje se sliva ponuda i potražnja tereta i brodske tonaže iz svih delova sveta jeste čuvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd.0. to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u međunarodnoj razmeni dobara. — teretne brodove za linijsku plovidbu. cene prevoza rastu. dok će u suprotnom slučaju te cene opadati. Tako u pojedinim periodima količina robe koju treba prevesti nadmašuje raspoloživu tonažu. sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama. — teretne brodove za slobodnu plovidbu. POMORSKO TRŽIŠTE Kad govorimo o pomorskom tržištu mislimo na pomorsko prevozno tržište koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane. a tek potom i za prevoz takvog tereta koji može podneti visoku vozarinu. dok će u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut slučaj. takva su tržišta užeg. uključujući i kratak prikaz najznačajnijih tehnologija. te ako je potražnja brodskog prostora veća. a sa treće strane nejednake koncentracije stanovništva kao potrošača materijalnih dobara. Krizne situacije u odnosima između pojedinih država. — teretno-putničke brodove. te zato neće ni biti govora o tipovima trgovačkih brodova sa aspekta konstrukcije trupa. vrste brodova prema svrsi kojoj služe. Od oscilacija ponude i potražnje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi. 13. mogu prouzrokovati povećanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima. to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potražnja brodskog prostora. Ovde će biti prikazane. te ne 159 . Brzi putnički brodovi služe prvenstveno za prevoz putnika i pošte. razvila se svetska trgovina.

no konstrukcija im je obično ojačana s obzirom na činjenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifične težine. Brodovi za prevoz drveta su specijalno građeni za tu vrstu tereta. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su građeni za prevoz uglja. a obično nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. Teretno-putnički brodovi su građeni tako da mogu primiti znatan broj putnika. posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih uređaja) itd. Brodovi za specijalne terete su različite konstrukcije. za slučaj da u povratku ne utovare povratni teret (obično ugalj. pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze. sir. jer u povratku često plove prazni. npr. no takođe i znatnu količinu generalnog tereta. (b) brodovi koji prevoze rashlađene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom. drveta. šećera. što sve zajedno omogućuje brz utovar/istovar. Brodove sa uređajima za hlađenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete. RO/RO-brodovi. su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrđenog reda plovidbe. zavisno od namene. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voća i povrća. melasu. Naime. kao što je slučaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom. Imaju obično samo jednu palubu i prostrana skladišta. Brodovi za prevoz ruda su slični brodovima za prevoz uglja. Budući da prevoze najčešće zapaljive tekućine. žitarice. o čemu je bilo govora u prethodnom delu. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgrađeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ograničenog broja putnika. Imaju veća grotla. tzv. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji isključivo prevoze samo tu vrstu voća. SEABEE-brodovi. čija je unutrašnjost podeljena pregradama u odgovarajuće tankove za prijem tečnih tereta. ribe i sličnih brzopokvarljivih namirnica. podesna za slaganje drvene građe. Nadalje. već kroz skladišta struji (cirkuliše) vazduh koji je prethodno rashlađen u odgovarajućim komorama.9. Po pravilu nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. LASH-brodovi. to se prilikom gradnje naročito vodi briga o otklanjaju opasnosti od požara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora. razne tekuće hemijske proizvode od 160 .11 do . Takođe imaju velike tankove za balast. Radi se o specijalno građenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tečnog tereta. Tankovi za balast su im velikog kapaciteta. ruda. meso i slični proizvodi. Brodovi koji prevoze rashlađene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 °C. Tankeri su brodovi koji služe za prevoz tereta u tečnom stanju. prostrana skladišta sa mogućnošću lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom.predstavljaju važan faktor kod razmene dobara. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je došlo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote. Služe za prevoz mesa. no podesni su i za tovarenje uglja i sličnih tereta. koferdama. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladišta i rashladne uređaje koji omogućavaju permanentno održavanje temperature od . Pod tim režimom prevozi se maslac. oni imaju veća grotla i odgovarajuće uređaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. pamuka i sličnih lakih tereta. BACAT-brodovi. a uključuju se u transporte na određenim relacijama (linijama). poznati pod nazivom tramperi. npr. ruda i sličnih teških tereta i (b) one koji su građeni za prevoz žitarica. za vino. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu. tankeri i sl. te zbog toga treba da imaju uređaje koji će stalno održavati temperaturu na toj visini. brodovi sa uređajima za hlađenje tereta. žitarica. pa i tekuća goriva).5 °C.

odštampanih na poleđini konosmana. zahtevi posade i sl. pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene. Pri tom se često moraju praviti različite kombinacije. do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor.0. što je značajno uticalo na razvoj pomorskog saobraćaja. pogonskim gorivima i životnim namirnicama i to u velikim razmerama. gde i kakav teret pronaći u povratku. Naravno.1.1. kao npr. kiseline i sl. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrđene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovništva pojedinih zemalja.1. 13. burad za kiseline.). Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog »Tramp service«).0. a brodovi su dobili naziv tramperi.kojih se u velikim količinama prevozi npr. Vrste plovidbe Sa razvojem i unapređenjem ekonomskih odnosa u svetu. vreće za šećer itd. zatim u poslednje vreme tankeri za tečni plin itd. Slobodna plovidba Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu (Charter party). 13. međutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda više nije bilo moguće uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajućih proizvoda. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret. a počela se razvijati početkom prošlog veka 161 . te je i u tome velika ekonomska važnost slobodne plovidbe u međunarodnoj razmeni dobara. budući da je istovar/utovar brži i jeftiniji i što se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. Često takav povratni teret nije moguće pronaći u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret. menjala se i struktura pomorskog transporta. no već kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi računa da li će. U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifičnu vrstu tereta.0. za šećer.). uopšteno gledano. sve u cilju ostvarenja što boljeg ekonomskog efekta. regiona i kontinenata. Ipak. Naime. Linijska plovidba Za razliku od slobodne plovidbe. remontu. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta. za rasute terete (bulk-carriers). za tekućine (tankeri). zatim sa usavršavanjem transportnih sredstava. troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od one linijske. pri čemu treba voditi računa i o raznim drugim faktorima (popravci. izostaje potreba za skupom ambalažom (npr. čak bi se možda moglo i reći da je ona tome delom i doprinela. Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe. te ubrzanom industrijalizacijom u prošlom veku došlo je do porasta potražnje za sirovinama. već će biti potrebno da potraži neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret. pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu. sumporna kiselina.0. linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms). Potreba da se životnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu čiji će brodovi ploviti određenim redom.1. 13.

vode politiku sistema rabata itd. vrše nadzor nad primenom konferencijskih uslova. god. sama činjenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno održavanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija. Kalkutska konferencija. Neki tereti koji su ranije bili isključivo upućeni na slobodnu plovidbu takođe se u današnje vreme delom prevoze linijskim brodovima. Da bi se sprečila takva konkurencija došlo je do sporazuma između pojedinih brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu u određenim smerovima u prekomorskoj plovidbi. outsiders) i oni često prevoze teret nešto jeftinije nego članovi konferencije.0. Tačan broj konferencija nije poznat. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju. utvrđuju mere za zaštitu od autsajdera. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu. Davanje takvog rabata (i do 10%) ograničeno je na one krcatelje koji u određenom vremenskom razdoblju (obično 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. roba je u njima klasificirana obično abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za određene relacije. pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj važnijih luka i sve značajnijoj ulozi linijske plovidbe. Naime. 13. a takvi sporazumi nazvani su konferencije. izrađuju zajedničke redove plovidbe. Područje delovanja konferencija je prilično veliko. jedno od područja delovanja konferencija je i utvrđivanje obaveznih konferencijskih tarifa. Jedan od sistema za onemogućavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost. Članovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima. zatim sledi Istočnoazijska konferencija (1879). kad je formirana tzv. a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. što je dovodilo do trvenja. kao npr.2. kafa. Kao što smo već rekli. špediteri se 162 . Takvi brodari se. a posebnu važnost su joj pridavali Nemci koji su početkom prošlog veka upravo zahvaljujući razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna tržišta za svoju industriju. koji na pojedinačne zahteve krcatelja ili njihovih špeditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov račun optužbi zbog monopolističkih težnji i postupaka.obuhvatajući sve šira i šira područja. dolazi do koncentracije tereta. pamuk i slična roba. pri čemu ih konferencije ili tolerišu ili ih raznim merama onemogućavaju. nazivaju autsajderi (engl. podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije. Osim toga. Konferencije Sa razvojem linijske plovidbe došlo se do situacije da su brodari iste ili različitih narodnosti održavali linijske veze na istim relacijama. U današnje vreme linijska plovidba je dobila snažan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta. odnosno oduzimaju im komitente.1. moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali). Počeci formiranja konferencija datiraju iz 1875. Naročito je snažan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time što u izvesnim lukama. Dovoz tereta iz unutrašnjosti stotinak kilometara više ili manje kod današnjeg transporta ne predstavlja više naročiti problem. One propisuju obavezne tarife. odnosno vraćanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaračunava. 13. a time i do koncentracije linija iz tih luka. Ima brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija. zavisno od geografskog položaja i nekih drugih faktora. u odnosu na konferenciju. no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. Austral-konferencija (1884) itd. Specijalno građeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasičnih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. a nisu članovi tih konferencija. formulišu tekstove konosmana i linijskih uslova. no prevagnulo je mišljenje da su one potrebne u međunarodnoj razmeni dobara.

Takvi standardni ugovori se obeležavaju određenim skraćenicama (codeword). uobičajeno rečeno »Net charter« i »Gross charter«. svaka ugovorna strana može tražiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru. poznatiji pod skraćenicom »Gencon« ili Gencon-Charter. kada govorimo o delimičnom (nepotpunom) čarteru. — Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora. na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili više putovanja (Voyage charter). 13. — Danawood = za prevoz drveta iz Finske. predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i reguliše odnose između brodara i naručioca prevoza. 13. ima ih čitav niz. Švedske i Rusije za Dansku. kada govorimo o punom (potpunom) čarteru. dok se za utovare manjih količina tereta na linijske 163 . Booking note Radi se o potvrdi o raspoloživom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar . no ako brodar i naručilac prihvate tu potvrdu kao konačnu rezervaciju. Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je »Uniform General Charter«. Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi. U slučaju da naručilac ne utovari teret. a to je čarter (engl. koje uglavnom definiše Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraćenicom BIMCO) u Kopenhagenu. Charter party) koji.na Bareboat Form i na Time Form. Ugovori o prevozu morem Ugovori o prevozu morem zaključuju se između brodara i vlasnika tereta (naručioca) ili njegovog predstavnika. bilo je nužno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta.0. Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne može se prenositi indosamentom. ili samo za deo broda ili određeni prostor broda. 13.2. onda ista obvezuje obe strane. biće ukratko objašnjena u narednim izlaganjima. Mogu se zaključiti za ceo brod. Mate's receipt) sadrži primedbe o nedostacima tereta. iste se tada unose i u teretnicu (v. prema tome.1. a ujedno da sadrži sve potrebne klauzule za zaštitu prava brodara i naručioca prevoza.na Net Form i na Gross Form. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter . itd. Najvažnija dokumenta. Ipak. i b) Voyage charter . od kojih radi ilustracije navodimo sledeće: — Baltimore C = za prevoz žitarica iz SAD i Kanade. U nekim lukama je običaj da se »mate's receipt« izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor. prilog 7). ona koja se najčešće sreću. Ako oficirska potvrda (engl. odnosno. — Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemačku. Oficirska potvrda Ovo je isprava kojom brodski oficir potvrđuje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara. s obzirom na pojavu novih proizvoda i tržišta.1.1.susreću sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata). Ugovor se može zaključiti na vreme (Time charter).v. Za ugovaranje pomorskih prevoza za određene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora. Potvrda o raspoloživom brodskom prostoru može biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna. obično plaća vozarinu »puno za prazno« (Dead freight).1.

tj. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvršiti svoju ulogu. jer se isti efekat postiže izdavanjem teretnice po naredbi 164 .3. Nadalje.1. može se po zahtevu izdati i neograničeni broj kopija. Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka. tj. 13. Drugi način se retko primenjuje. Osim toga. quay receipt. već za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms). »3/3 B/L« upravo znači da su izdata tri originalna konosmana. što bi se moglo prevesti sa »poznati«. a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuću teretnicu na osnovu te potvrde. pa naručilac nakon predaje pošiljke takvom skladištu dobija takvu potvrdu (engl. koje moraju biti označene sa »not negotiable« ili »not transferable«. Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala. no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku »negotiable«. ona ne sme sadržati nikakve primedbe u pogledu stanja robe. Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je određenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da će je prevesti do odredišta i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. jer se takav posebno ne sklapa. o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. ne može biti indosirana. wharfingers receipt i sl. niti predmet trgovačke razmene. u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzeća imaju sopstvena skladišta. 13. kada se takva teretnica naziva »čista teretnica«. 4/4. Takva teretnica ne pruža uvek garancije za naknadu štete od brodara u slučaju manjka ili oštećenja. Prema želji mogu se izdati i u drugom broju. 13. italijanski »Polizza di carico«. a primenjuje se u slučajevima kad se sa robom ne namerava trgovati. npr. prema tome. Potvrda skladišta To je zapravo potvrda koju izdaju lučka skladišta za robu koju su primili na uskladištenje. no može se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje može izdati i teretnica.. Brodar se dalje brine o utovaru na određeni brod. Teretnica može glasiti na ime. Naziv joj je od italijanskog glagola »conoscere«. na donosioca ili po nalogu (to order). dock receipt). teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor. količine ili stanja ambalaže. Ne može se izdati sa naznakom »to order«. 2/2. U protivnom se radi o »nečistoj teretnici«. drugi brodar. Parcel-receipt Da bi se za manje sitne i ne naročito vredne pošiljke izbeglo plaćanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana. nemački »Konnossement«. privatnih i poklon-pošiljaka manje vrednosti. a treći kupac. Oznaka u teretnici npr.brodove izdaju potvrde sa drugačijim nazivima kao npr. dock receipt. odštampani na poleđini teretnice.1. Teretnica Najvažnija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman.5. reklamnog materijala. nije prenosiva. Francuski naziv za teretnicu je »connaissement«. Ona.1. wharfage note. a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva što je redovno uslovljeno prezentacijom čiste teretnice. itd. U prvom slučaju robu može preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice). već će istu naslovljeni stvarno primiti. dok je najuobičajeniji naziv na engleskom jeziku »Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu »Blading (s)« (v. prilog 7).4. što potiče od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj. Naime. »priznati«. ima značaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem može prenositi i njome se može trgovati. neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva »parcel receipt« (negde i »parcel ticket«).

lučkim vlastima ili lučkom skladištu da njenom donosiocu isporuče određenu robu.1. a roba može biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. pa agent broda izdaje svakome po izručnicu za njegov deo tereta. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da će robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji održava vezu sa odredištem robe. a uskladištena roba se može vratiti samo uz povraćaj oba dela skladišnice. direktne). delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda. običaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu.3. odnosno zakonima odnosne zemlje. kapetan broda je dužan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladištima. odnosno «Straight Bill of Lading». Sastoji se iz dva dela i to priznanice i založnice (varanta). Izručnica Izručnica (engl. 13. Pri tome će brodar zatražiti od vlasnika robe odgovarajuću garanciju za slučaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. Koristi se u slučajevima kad se ne želi da roba pređe u neželjene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upućuje na upotrebu zastupništvu ili filijali. O špediterskpj skladišnoj potvrdi — FIATA WAREHOUSE RECEIPT — pisano je u tački 7. odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto. Naime. te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog.9.FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) — pisano je u tački 7. Skladišnica To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladišta za robu koju su primila na uskladištenje. tj. U vezi sa načinom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: — shipped B/L ili on board B/L. kod ove teretnice može se punim ili blanco indosamentom postići puni efekt primenjivosti u svim slučajevima koji se pojavljuju u praksi. 165 . Haškim pravilima. tj. Daljnji postupak regulisan je tzv. U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi pošiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. već tovarnog lista.7. Ima slučajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredišne luke nema direktnu linijsku vezu. Ako bi se u isto vreme pojavilo više vlasnika sa originalima konosmana. onda on traži izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive. Ako postoji mogućnost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranžmani. U slučaju da se teretnica izgubi na putu od pošiljaoca do primaoca. što sve zavisi od načina predaje brodaru. Priznanica služi kao dokaz o vlasništvu. O špediterskoj direktnoj teretnici . Ako pošiljalac želi da se roba izda upravo određenom primaocu i u naznačenom mestu. a založnica služi za podizanje zajma. Takav konosman nema značaj vrednosne isprave.9. teretnica kojom brodar potvrđuje da je roba u njegovom posedu (skladištu) i da će je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odredištu. ima više vrsta teretnica i sa raznim oznakama. ili pak u slučaju ako po jednoj teretnici ima više pošiljaka za razne primaoce. načina prevoženja i prava vlasnika teretnice. Skladišnica se može indosiranjem preneti na drugu osobu.(to order) koja se najčešće primenjuje. Kada se roba isporučuje na osnovu originalnog konosmana. brodar će izdati tzv. ostali originali gube svoju važnost. u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvršen i — received for shipment B/L.1. teretnica sa značenjem »ukrcano na brod«. s tim da se ranije izdata oglasi nevažećom.6.2. Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu. 13. Inače.

luka registracije.5%). Protest ulaže primalac robe. Služi kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredišnoj zemlji.9. Protest To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice. Brodar robu po pravilu ne zadržava na brodu. Izdaju ju osiguravajući zavodi (društva) na zahtev špeditera. Havarijska obveznica To je pismena izjava vlasnika tereta. 13. 166 . po pravilu. a to je naročito važna isprava u slučaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca. manjka ili oštećenja robe i mora biti .10. protest se daje u slučaju gubitka.1. prilog 7).12.11.13. određena taksa u procentima. Sve dok vlasnik tereta ne potpiše takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuću garanciju. Na osnovu manifesta vrši se carinski pregled. dok je roba još na obali i dok se njeno stanje može nepobitno proveriti (v. odnosno njegov špediter. odnosno promilima od vrednosti robe (kreću se od 1%0 do 9. te utovar i istovar robe. a izuzetno ju može dati na čuvanje i primaocu pod određenim uslovima. kod utovara manifest sastavlja agent broda. Za izdavanje takvih faktura plaća se.1. 13. Manifest To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu. 13. koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaćenu vozarinu kao i druga potraživanja brodara prema učesnicima u prevoznom ugovoru. praktično sve ono što može zanimati carinske organe u lukama.1. Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu. data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond). ime zapovednika.uložen odmah prilikom preuzimanja robe. kojom se on obavezuje da će platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji će njemu pripasti na osnovu obračuna generalne havarije. Cover note Radi se o potvrdi o privremenom pokriću (open cover) osiguranja pošiljaka za koje nema još svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja. tj. U praksi. Letter of lien To je isprava o zalogu robe (založnica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on čuvar robe koja mu je isporučena.1. 13. i da njome neće dalje raspolagati dok je ne plati. U stvari.13. popis namirnica. »lien clause« u prevoznim ugovorima.1. Ta je isprava u vezi sa tzv.8. Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaća. pogonskog goriva itd. brodar ima pravo zaloga na robi. 13. Konzularne fakture To je račun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvrđuje konzulat te zemlje u zemlji izvoza. i to na dokazni način. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobičajenom svetskom jeziku..1. već je predaje na čuvanje javnim skladištima do naplate potraživanja.po pravilu .

nema plaćanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spašavanju na moru. I 1982. pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravača ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom »Marine policy« stavio je u promet 1. uvozu ili tranzitu. C).. Takav pregled služi za obračun prekostojnica (demuragge) ili dispeča.15. Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spašenoj imovini ako spašavanje bude uspešno. UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo proces izrade nove.ispostavljaju luci. lučkim skladištima ili specijaliziranim lučkim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara Za vreme lučkih manipulacija sa robom.13. odnosno potvrde. te jedna za zlonamerno oštećenje. a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjašnjene. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule. špediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge. bez obzira da li se radi o izvozu.. Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stoleća.1. izrađenih od strane londonskog Lloyda. praktičnije pomorske polise. spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu.1. napušteni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA.1. 13. B. AAR). osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja. te klauzule protiv ratnih i političkih rizika. tri za ratni rizik i dve za rizik štrajka. trajanju osiguranja.16. Lučki špediteri dolaze u situaciju da – zavisno od slučaja . 13. WA i AAR. Nova polisa je praktičnija i razumljivija od stare i sadrži samo osnovne podatke o brodu i teretu. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravača. s tim da se ista isključivo upotrebljava počev od 1. a potpisuje ga pošiljalac. 13. Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdušnom transportu.2. WA. tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. odnosno primalac i predstavnik broda. početku i završetku operacija.14. vremenu spremnosti broda za utovar/istovar. U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku. 167 . osiguraniku. a sve u cilju utvrđivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka. Engleska polisa Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva još i londonska polisa. Najčešće su se koristile klauzule FPA. Tekst polise je na engleskom jeziku. ispostavljaju drugi učesnici u cilju izvršenja datog poduhvata. od kojih su prve tri opšteg karaktera (A. ovde će samo ukratko biti opisane one isprave koje se najčešće upotrebljavaju. Budući da je o pojedinim ispravama već pisano u poglavlju 8. usled novih prilika na pomorskom tržištu. vodeći računa da formulari sadrže sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe. prilog 7). Ako je akcija spašavanja završila sa neuspehom. Međutim. zavisno od slučaja. Vremenska tablica Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utrošenog vremena za utovar/istovar. a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda. normama utovar/istovar. što se sve radi na unapred odštampanim formularima. I 1983. te eventualnim prekidima rada. Te dispozicije se daju na formularima koje lučki špediter sam kreira u skladu sa svojom unutrašnjom organizacijom. No cure — no pay Prevedeno na naš jezik znači: nema uspeha . luke (lučkih preduzeća) i broda.

notice of readiness). prevozno sredstvo. opšte podatke o robi iz manifesta. Nadalje. istovar. oznakama. luci. u samim formularima kojima se naručuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naručilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da će se prema njima upravljati. 168 . odnosno iskladištenju. pa lučki špediter unapred zna koliko će stajati neki posao. takav set formulara »Jugošpeda« sastoji iz četiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki služi drugoj svrsi. podatke o pošiljaocu. opis robe. poziciji špeditera. treći list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i četvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v. posao koji treba uraditi. utovar. Tako se npr. kao npr. Nalog »bez zapreke« dostavlja. odnosno koja su skladišta prazna. odredištu. zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. Da bi mogao početi utovar na brod ili istovar sa broda. iskladištenje. agent broda ili zapovednik dužan je na zahtev predati pošiljaocu ili primaocu (lučkom špediteru) plan brodskih skladišta sa naznakom količine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladištu. poznat pod nazivom »bez zapreke«. primaocu. agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu. meri i pomorskom stavu. Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena. sortiranje robe. Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem.1. sadržaju. primaocu. pošiljaocu. primaocu. obala. O skladišnici je pisano u tački 12. odnosno njegovom špediteru. koji istovremeno popunjeni .Dispozicija (nalog) se može dati za uskladištenje. Sve te radove lučki špediter naručuje obično na univerzalnom formularu. podaci o carinskim ispravama. dakle o svemu onome što je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice. Za izvršene radove izvršioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naručio.služe za više namena. a naziva se »pismo spremnosti« (letter of readiness. koji ispostavlja u određenom broju primeraka. pravac kretanja. od čega zavisi i rok važenja stojnica. odnosno za predaju tereta. kao i za naročite radove u luci (upotreba tegljača. lučkim skladištima. Zahtevi se predaju izvršiocu na dokazni način uz potpis i naznaku vremena predaje. plaćanju vozarine. Da ne bi dolazilo do nesporazuma. broj pozicije. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obično imaju razrađen set formulara. ako su izvršene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predočena originalna teretnica. Takvo obaveštenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci. prilog 7). odnosno njegovom špediteru. Inače. vaganje. te podatke o uskladištenju ako je roba uskladištena. izvoznik). potrebi obaveštavanja. skladište. težini. a sadrži podatke o prispelom brodu. Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporučiti. drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda.). podatke o prijavi ulaznoj carinarnici. brojanje. takvo pismo agent predaje lučkom špediteru koji organizuje taj transport uz navođenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni način. broju izdatih originala i kopija teretnice. utovar/istovar treba započeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lučkim uzansama. Formular sadrži podatke o brodu. a ostalima kopije. te je tako unapred isključena mogućnost sporova. Kod uskladištenja ili iskladištenja robe lučka skladišta izdaju posebne potvrde o uskladištenju. tj. te prilozi koji se prilažu nalogu. popravku ambalaže i slične radove. zapovednik broda je dužan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obaveštenje pošiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem. brojevima i vrsti koleta. lučkom skladištu. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbrži način i bez smetnji. odlaganje robe i sl. kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom. U praksi. Formular sadrži sve potrebne rubrike koje bi mogle doći u obzir. agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu. način plaćanja. količini. carinarnici. teretnici. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje pošiljalac (lučki špediter. ime referenta.4.

Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladištenju.da bi održao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje. već je špediter . organizovati prevoz robe u međunarodnoj razmeni tako da isti bude brz. Špediterski informacioni sistem Nije nimalo jednostavno. Špediterska preduzeća. 14.0.0. izvežbani kadrovi i odgovarajuća organizaciona forma). ^esto puta. Naravno da ti špediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom. koja su specijalizovana za organizaciju otpreme. financijske i razvojne. elektronika je prodrla u skoro sve pore života stanovnika naše planete. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI Da bi preduzeća međunarodne špedicije mogla uspešno i racionalno poslovati u sadašnjem i budućem »informatičkom« dobu. spftware. Špediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvršavanju svojih zadataka. međudelujući kompleks ljudi. siguran i ekonomičan. elektronskoj obradi podataka. u mnogim slučajevima. Ona.14. tržišne. U današnje vreme je skoro nemoguće zamisliti funkcionisanje sistema društvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. Pojam informacionog sistema Špediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani. zapravo. koji nakon obrade treba da posluže kao podloga za donošenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom. moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj. Međutim. koji će im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske. uređaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruženja i unutar špediterskog preduzeća. jer bez toga informacioni sistem špediterskog preduzeća ne daje optimalne efekte. tj. osim već ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala. moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najniže troškove. načina prevoza i korišćenih transportnih sredstava vode osnovnom cilju špeditera kao organizatora prevoza. više nije dovoljna samo »pametna glava i olovka« da bi se mogao uspešno obaviti špediterski posao. Dugo je u špediterskim krugovima prevladavalo mišljenje da je špediteru za uspešno poslovanje potrebna samo »pametna glava i olovka«! To delimično vredi i u današnje vreme i bez toga se ne može nigde. modernim informacionim sistemom. neophodno je da što pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware.0. dopreme i provoza robe u međunarodnom prometu. a to je moguće samo pomoću elektronike. za običnog čoveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta. pa ni najbrži put za prevoz robe od prodavca do kupca. pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe. 169 . već nasušna potreba. Nije uvek najkraći put i najjeftiniji i najpogodniji. uvede i elektroniku. a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomično. u poslednje dve-tri decenije došlo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet. Potreba za uvođenjem elektronike u špeditersko poslovanje nije samo trenutni »modni hit« vremena u kojem živimo. pa ga zbog toga često nazivaju i »arhitektom transporta«. Kratko rečeno. u najboljem interesu svojeg komitenta. pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta. 14.

i špediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija. kalkulacije. da se informacija prezentira na mestu njenog korišćenja. obaveštenja o špediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim učesnicima iz okruženja (transportne. Pri nabavci hardvera treba voditi računa o mogućnosti njegovog proširenja u budućnosti.konačno . 14. bilo da se radi o sopstvenim terminalima. uslužne i proizvodne organizacije) u kojem špeditersko preduzeće obavlja svoju aktivnost. te obavljanje složenijih obrada: obračun. koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. nematerijalnom delu informacionog sistema. imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. Sistem mora omogućiti rad većem broju korisnika istovremeno. Osim toga. izdavanje dokumenata i slične funkcije. tj. Hardver Jedna od bitnih pretpostavki za uvođenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajućeg kompjutorskog sistema (elektroničkog računara) i perifernih uređaja. iskusni i stručni kadrovi i . bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruženja. Drugi tok je interno kruženje informacija unutar organizacionih jedinica špediterskog preduzeća. hardver mora omogućavati priključak podsistema (terminala) različitih proizvođača. bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu. a obuhvata programe 170 . 14. 14. Sistemski softver se isporučuje zajedno sa elektronskim računarom.0.1. Terminali. programska osnovica (software). Eksploatacija je masovniji i važniji vid primene koja uključuje unos.1. 14. za uvođenje špediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajuća strojna osnovica (hardware).odgovarajuća organizaciona forma poslovnog sistema. Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrške za potrebe špediterskog preduzeća.0. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omogućava obradu podataka na mestu njihovog nastanka. pretraživanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu. obaveštenja koja špeditersko preduzeće šalje svojim komitentima. a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega. Tokovi informacija Kap što je slučaj i kod drugih informacionih sistema. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema Kao što je već rečeno u uvodu ovog poglavlja. kao periferne jedinice računarskog sistema. odnosno da svaki korisnik može nezavisno od drugih obavljati svoje radnje.1. Treći tok je izlazna informacija. Softver Radi se uglavnom o gotovim programima.Naravno da ovako postavljen špediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje špedicije unosi jedan novi kvalitet.1. korespondentima i drugim učesnicima u sistemu međunarodne špedicije.1. ažuriranje. odnosno. tj. Osnovni zahtev za takvo računar mora biti mogućnost njegovog rada sa većim brojem terminala što osigurava priključivanje 9umrežavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne špedicije.

rade i posluju posluži će nam razvoj. veku.) ne bi moglo ozbiljno prići projektovanju. To je dug i mukotrpan zadatak koji često traje godinama. Osnovni podaci o preduzeću Špeditersko preduzeće «Intercontinentale» ima sedište u Beču. 14. i eksploatacionu (gdje je uključeno operativno funkcionisanje informacionog sistema). bez obzira da li se radi o stranim ili našim špedicijama.0. Pri takvom pristupu moguće je sa znatno manjim sredstvima po jednom špediterskom preduzeću uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema. memorišu i transformišu u poslovne i druge odluke itd. za koju je jedan naš uvaženi špediter izjavio da njezine mogućnosti i organizacija pripadaju 21. Ipak.operativnog sistema i određen broj opštih programskih paketa. 14.3. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo složenog poduhvat u velikoj špediterskoj firmi. raspoloživog hardverskog sistema.2. god. Broj radnih mesta zavisi od veličine preduzeća. uslovno rečeno.1. stručnim i iskusnim kadrovima. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale» Uvođenje informacionog sistema u špediterska preduzeća nije jednostavan posao. entuzijasti. treba da budu mlađi kadrovi. uvreženom decenijama. pre svega. 14. operatora. iziskuje znatna sredstva i povlači za sobom opsežne promene u načinu manipulacije sa dokumentacijom. dostignuća i mogućnosti jedne u svetskim razmerama značajne špediterske firme. 14. Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi računa o gornjem. Svakako da se bez najmanje desetak stručnih radnika (programera. analizu itd. Kadrovi Ni bilo kakav hardver a ni softver neće mnogo koristiti ako špeditersko preduzeće ne raspolaže informatički obrazovanim. koji će dolaziti u neposredan kontakt sa informatičarima. organizovanju. u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama.1. programi za sortiranje i sl. a u sklopu je širom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport. Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je uključen izbor optimalnog softvera). eksploataciji i održavanju špediterskog informacionog sistema. Kao primer kako drugi. To. obrađuju. niti dati egzaktan odgovor. razvijeniji od nas. čija je centrala u 171 . Organizaciona forma Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u špediterskim preduzećima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajedničkih službi. ponajviše zahvaljujući uvođenju i primeni elektronike u poslovanju. dok je za naše uslove preporučljiv pristup zajedničkog razvoja aplikativne programske podrške za veći broj špediterskih preduzeća. količine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju.. Koliki će broj radnika biti potrebno angažovati za rad na informacijonom sistemu u nekom špediterskom preduzeću nije moguće direktno navesti. Aplikacijski softver uključuje programe za rešavanje konkretnih špediterskih poslova. specijalista za održavanje. obradu.2.2. ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore. no ne sme se zanemariti i »informatičko obrazovanje« i drugih špediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema). Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavršavanje i obrazovanje. mnoge svetske špediterske firme uvele su moderne informacione sisteme. koji su željni znanja i afirmacije. Osnovana je 1874. o čemu će biti više reči u nastavku na primeru austrijskog špediterskog preduzeća «Intercontinentale». jer i oni posredno doprinose uspešnom funkcionisanju informacionog sistema.

. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji Kompjuteri velikih mogućnosti omogućavaju potpuno automatizovano ispostavljanje špediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja. Odgovarajući know how razvio je sam «Intercont».... Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz teških i glomaznih tereta.. Firma u Austriji zapošljava oko hiljadu ljudi...... Hardver INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju . se nalazi 35 terminala i 7 štampača za online-rad za obradu špediterskih poslova..... Firma raspolaže sa 13 sopstvenih železničkih vagona sa niskim podom i nosivošću do 260 t (pri korišćenju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogućnošću kombinacije u 32 varijante. «Intercontinentale» ima 60 zastupničkih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu.. posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok. Osim toga..... Terminal raspolaže sa 2.. tako i primjenjivanoj programskoj podršci.. vrši se automatsko prikopčavanje obrade na ... sa permanentnim inventarisanjem. Ukoliko bi došlo do ispada špediterskog sistema.0. kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladišta. Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru..... sa . od čega polovinu u Beču.. železnicu i rečna pristaništa Freudenau i Albern.1. Na .. od čega za Beč dva sistema i to: — ... a manipulacija u skladištima je visokomehanizovana uz upotrebu poprečno visećih transportera..... autoputeve.000 paletnih mesta sa mogućnošću proširenja na 10...000 m2 i kapacitet 5. sa . MB i — ... Utovarni front skladišne hale ima 68 vrata. pa sve do fakturisanja špediterskih usluga. 14... veličina i nosivosti... kao i železničku stanicu.. a ima 20 filijala i pogona u Austriji.3 km železničkih koloseka..Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta.... Ovo je važno zbog toga što se svi poslovni događaji 172 ....200 paletnih mesta..000.2. Skladišne hale u tom terminalu..1. dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane površine........ imaju površinu oko 20.... Za knjigovodstvo i računovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem .2... valjkastih i lančanih transportera...... od kojih je veći deo opremljen sa odgovarajućim rampama.. te maksimalno mogućom primenom elektronike prema najnovijim dostignućima.. MB središnje memorije. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna što se tiče priključaka na industrijsku zonu..... Da bi se mogao uočiti obim tih poslova potrebno je ukazati na činjenicu da «Intercont» samo u Austriji ostvaruje godišnje oko 900 hiljada poslovnih događaja........ Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipuliše godišnje oko sedam hiljada zbirnih vagona.. Održava železnički i drumski zbirni transport između 180 gradova... te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka.. dok samo visokoregalno skladište ima kapacitet 7.. Ti zahtevi su — za hardver: kapacitet.. kao i vozilima za specijalne prevoze. 14. Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu. sigurnost i brzina..-sistema.. Preduzeće raspolaže sa 120 drumskih vozila raznih namena.. — za softver: praktična obrada i jednostavna upotreba... u isto je vreme moguća manipulacija sa 33 vagona u kolosečnim halama i sa 60 vagona izvan njih... od čega se preko 90% obrađuje uz pomoć EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta).. dizalica za palete...

isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji Iz pregleda programa može se videti koji su programski moduli našli primenu u Beču i filijalama izvan Beča.. Zbog manjeg broja poslovnih događaja INTERCONT nije nabavio Back-up uređaje.. 14. Prednosti ovog sistema su: — da nije prevelik broj formulara. INTERCONT je prva špedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima.3.... jer je omogućila integraciju svih odelenja. 14.. doprema/odprema itd. Naime. Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne pošiljke jedinstveni formular. a kasnije se prešlo na prenos podataka pomoću biranih linija. moraju štampati u propisanom (dosadašnjem) obliku na posebnim formularima. kako bi se omogućila EOP-obrada formulara. Nemačkoj i Švajcarskoj za prikladne programe.. INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare. FCR-potvrde. interesovali su se u Austriji. Jedino se neki službeni (državni) forrnulari.2. u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tržištu..2. koji se štampa na kompjuteru. 173 ... tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja... Softver Kad su u INTERCONT-u razmišljali o prelasku špediterskog sektora na interaktivni rad. Vagon/kamion se ne rnože otpremati bez otpremnih dokumenata. i — da se ne naručuju velike serije (tiraž) kod štampara. sa . 14... stručne službe INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera. EOP je u mnogome olakšala rad referentima u realizaciji. kao što je poznato. kao npr..1...obuhvataju interaktivno i odmah traži ispostavljanje špediterske dokumentacije. To je postignuto kod izvozne dozvole. robne deklaracije i propratnice. Razmena podataka između filijala i računskog centra u Beču se privremeno obavljala u početku uz pomoć magnetske trake. carine.. MB memorije. U filijalama i pridruženim firmama stoji na raspolaganju — po l ..2... npr. Pojednostavljenje formulara i obrazaca Da bi u potpunosti došle do izražaja sve prednosti racionalizacije. Na traženje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajuće rubrike u nekim službenim formularima. odnosno uputstva.. Nažalost.. kao što su otpremnica.. na što je utrošeno na hiljade sati i izvršena odgovarajuća testiranja praćena višemesečnim radom. iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla. Naime.. a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do značajnog rasterećenja referenata. carinsko-skladišnog lista i skladišne izdatnice. pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek moguć. Zbog toga su se odlučili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama... tovarni listovi... prilagođenim EOP-obradi.. Tu dokumentaciju. uključujući sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima. špediterski formulari su različitih oblika i veličine. skladištenja.... U bečkom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata.. transporta. već su postojala samo pojedinačna rešenja iz pojedinih područja špediterske delatnosti.. što predstavlja uštedu u vremenu i novčanim sredstvima..2.1. U INTERCONT-ovim radnim grupama razrađivana je organizaciona šema EOP-a.

— 60 unutrašnjih i međunarodnih železničkih tarifa. tovarnim jedinicama. carinski kurs. Skladište: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladištenja u centralnom skladištu.000 raznih informacija o komitentima i adresama.2. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP Za naša špediterska preduzeća koja nameravaju da uvedu sličan informacioni sistem. izvršeno je programiranje test-obrade i školovanje (trening) kadrova u Beču i 174 .5. nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT. koji moraju biti obrađeni do 30 dana. obimu. — 2. 14.000 blok-adresa u unutrašnjosti i inostranstvu. Ust-kurs. FIATAkurs. — 820 žejezničkih stanica ÖeBB sa pripadajućim kilometarskim rastojanjima. vrednosti robe. Fakturisanje sledi: — kod izlaznog unutrašnjeg i međunarodnog posla odmah nakon izvršenja naloga. a obaveze su definisane u pismenoj formi. primaocima i pošiljaocima. g. šifre mesta.U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa. Ubrzo zatim održano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz špediterskih odelenja. te prema težini. koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj način status pošiljke postavlja na fakturisanje. te se odmah vrši kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajućim terećenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim troškovima po pošiljci. Postepeno su se takvi programi uveli u bečkoj centrali firme. U loko-transportu obrađuje se dispozicije za dopremu i odpremu. Pomoću tog sistema je u svako doba moguće usaglašavanje između skladišnog spiska i stvarnog uskladištenja. npr. Do 1981. Ta firma je prvo počela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa.500 pošiljaoca i prijemnih mesta. a zatim sukcesivno u filijalama i udruženim firmama. Na taj način se vrši i permanentno inventarisanje. brod. u Beču: — oko 5. železničke stanice. 14. koji je urađen po paletnim mestima.2.4. npr. Sa otvaranjem pozicije postiže se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion.). relacijama i sektorima prema različitim vrednostima. vrstama saobraćaja. Obrada matičnih podataka Vrste i broj matičnih podataka mogu pokazati kolika je složenost automatskog fakturisanja u špediciji. komadna pošiljka itd. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije došlo je sa ciljem da se razvije EOP u špediterskom preduzeću. koja se automatski izračunavaju između svaka dva mesta u Austriji. — oko 7. — do 5 različitih kursnih podataka. ponude. Njihovo odelenje za skladištenje dobija dnevno skladišni spisak.000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredišnim mestima. — 20 kućnih tarifa za specijalne obračune sa komitentima i — oko 1. U programskoj liniji izvršenja naloga svaki nalog se obrađuje odmah nakon prijema. kontener. železnički kurs. pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatražene ponude od šest proizvođača kompjutera. — kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduženja. odnosno EOP-obradu. Klasična pozioiona knjiga ne postoji. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajućeg kompjuterskog sistema. informacije o komitentima i sl. vagon. odnosno brojevima pozicija i naloga. devizni kurs. koletima.

175 . Nakon preseljenja u novoizgrađenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa špediterskim aplikacijama u Beču. Iste godine dat je i prvi program-modul pridruženim firmama.pokrajinama.

176 .

osiguravača itd. Zbog toga su se vrlo često ugovarali pogrešni termini ili su se. U uslovima savremene proizvodnje i prometa međunarodna razmena i svetsko tržište postaju mesta na kojima se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene raznih društvenoekonomskih sistema sa različitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. LO-LO. 1976. carinskih tela. menjali i dopunjavali. s obzirom da je u celosti prilagođen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama. kao i stalni razvoj saobraćajne infrastrukture. jer Incoterms-termini direktno regulišu pravnoekonomske odnose između prodavaca (tj. Incoterms 2000. engleskom i nemačkom jeziku (slika 32). 1967. engleskom ili nemačkom jeziku. 1990. odnosno MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. Međutim. nesporazume. Njegove izmene i dopune izvršene su 1953. pomorskih agenata. Ona povezuje proizvodnju i potrošnju u sistemu društvene reprodukcije i direktno utiče na brži i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i društvenih odnosa koji se ostvaruju u međunarodnoj razmeni između brojnih aktivnih učesnika proizvodne i potrošne sfere brojnih država. zasigurno će biti u primeni i narednih 177 . U razvoju privrede svake države međunarodna razmena ima veliku i važnu ulogu.15. saobraćajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naročito u poslednjih dvadesetak godina zabeležila izuzetno brz i uspešan razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije. npr. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje međusobne odnose regulišu Incoterms terminima. nesporazuma pa čak i sudskih i arbitražnih sporova. Incoterms upotrebljavaju brojni učesnici privrednog. u međunarodnom multimodalnom transportu. ali se indirektno tiču prevoznika svih saobraćajnih grana. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom.. špeditera. odnosno spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema. i ako se pravovremeno i adekvatno ne reši. vrlo često na velike udaljenosti i uz upotrebu više grana saobraćaja. luka i pristaništa.. kao i svim savremenim transportnim tehnologijama. izvršilaca ugovorne kontrole. elektronskog poslovanja. postojećim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo često domaćim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne štete. Oni samo pri tom moraju voditi računa da ugovore adekvatan Incoterms-termin. INCOTERMS 2000. mogu biti sigurni da su unapred i potpuno isključili sve nejasnoće. najčešće je izložen brojnim i vrlo različitim troškovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima. izvoznika) i kupaca (tj. izvoznici) i kupci (tj. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa između prodavaca (tj.. Prvi INCOTERMS je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu još 1936. Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu. FO-FO ili LASH i Huckepack. odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje između poslovnih partnera. zakašnjenju u otpremi. gubitku ili oštećenju. Među operativnim menadžerima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj stručnjaka sa aktivnim znanjem složenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom. Incoterms. ako prodavci (tj. sporove ili druge probleme. Tokom dugogodišnje primene Incotermstermini stalno su se usavršavali. npr. RO-RO.. imaju izuzetno veliki značaj i važnu praktičnu primenu. 1980. može doći do štetnih posledica. To posebno omogućavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagođeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika). kontenerizacije. odnosno rešavanja spornih pitanja. nesporazume i sporove. Prevoz robe iz jedne države u drugu.. godine. kao i bimodalne transportne tehnologije). jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja. i 2000. na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera. RO-LO. uvoznika) u međunarodnoj razmeni više od šezdeset godina.

terms (terms). obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza Svr st avanj e t er mi na u gr upe Polazak E ..Ispor u~eno ocarinj eno (.vozarina i osigur anj e pla}eni do (..cena sa vozar inom (.. svrha i ciljevi INCOTERMSA Reč INCOTERMS je skraćenica naziva na engleskom jeziku: International (In).. pakovanj u r obe. izvoznicima) i kupcima (tj.cena sa vozar inom i osigur anj em (.... potpuno 178 ... pojmova) koja se preporučuju za regulisanje samo određenih odnosa između prodavaca (tj. ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (. ugovor ena odr edi{na luka) DEQ ..Ispor u~eno na gr anici (.... ugovor ena odr edi{na luka) DDU . ugovorena odr edi{na luka) CIF . ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP . ugovor ena odr edi{na luka) CPT . 1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz.grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (.grupa Ex Wor ksfco fabr ika (..desetak godina.. ugovor eno mesto) DES .. prava i odgovornosti.. ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F . 15.1.. pravila. Zašto? Zato što se ne radi o međunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula. ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP .Ispor u~eno f-co br od (.vozarina pla} ena do (.Ispor u~eno f-co obala (. odnosno eksplicitno ugovore..Ispor u~eno neocar inj eno (.. ugovorena otpr emna luka) C . Commercial (Co)... ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D . nije jednostavno odgovoriti. uvoznika). ugovor eno mesto opr edelj enj a) Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj.. izvoznika) i kupaca (tj. što prevedeno na naš jezik znači: Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore (iz Pariza). odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms.gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF .. Na pitanje: Što je Incoterms?. ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa. Pojam.gr upa (ugovor i o otpremi) CFR ... kako bi tokom nastanka svojih obaveza.. Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate.

sporove i štetne posledice. zapravo. broj učesnika u transportnim i logističkim lancima. uvoznika i špeditera). drugi. zapravo. treba da angažuje japanskog špeditera da u luci Kobe prihvati 179 . te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno uključene u međunarodnu razmenu. sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). Obim spediterskih poslova zavisi od složenosti procesa proizvodnje transportnih usluga. U sklopu pravila termina CIF-Kobe.eliminisali nesporazume. špediter obavlja odgovarajuće poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotične robe. a što može povećati nesporazume. ne uključujući "nematerijalno" kao što su računarski softveri).Bar do luke istovara . načine prevoza. osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: – Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o špediciji (tj. a time i štetne posledice. vozarinu i premiju osiguranja. izvoznika) i kupaca (tj. često ugovorne stranke pri sklapanju međunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifična pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose. ugovora o prevozu stvari (tj. ugovora o transportnom osiguranju (tj. Iz tih činjenica proizlazi i nova činjenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe. Nasuprot porastu nivoa pravnih. pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene. U spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se mogu sresti dva vida pogrešnog shvatanja Incoterms-termina: prvi. Postavlja se pitanje: šta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe. a ne ugovora o prodaji. "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokrićem".Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara . uvozniku) "vrednost robe". pre svega. uvoznika) iz ugovora o prodaji. Japanski uvoznik (tj. Da bi izvoznik izvršio svoje obaveze on zaključuje ugovor sa špediterom. Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima uređuju samo određeni odnosi između prodavaca (tj. pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora. To. sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara . na primer: naš prodavac tj. vrste prevoznih sredstava. Zbog takvog shvatanja Incotermsa. nisu retki slučajevi da se pogrešno govori i piše o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama. osiguranika i osiguravača). znači da je Incoterms namenjen. izvoznik) je prodao pošiljku japanskom kupcu (tj. izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj. znači da se Incoterms-termini ograničavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog". To. Međutim. siguran i racionalan prevozni proces. u lučko skladište ili kontenerski terminal). Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se isključuju nesporazumi. sporovi i eventualne štetne posledice između stranaka u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. odnose pošiljaoca i prevoznika). pri kojem se upotreba Incotermsa često pogrešno koristi u regulisanju odnosa između stranaka iz ugovora o prevozu. poslovnim ljudima (menadžerima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i međunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz. tehničko-tehnoloških i organizacijskih znanja učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu.Kobe). odnosno od faktora koji utiču na instradaciju. vrstu i osobine robe. bez obzira na međusobnu udaljenosti otpremnog i odredišnog mesta. kupac). jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno uređuju pravne i ekonomske odnose između aktivnih učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. naš prodavac (tj. ekonomskih. uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. sklapa ugovor o skladištenju stvari (npr. odnose izvoznika. osim što je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe. gde se pogrešno tumači misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke žele uključiti u ugovor o kupoprodaji robe.

). špeditera i osiguravača. carine i carinskih dažbina (. o obavezama pravovremenog obaveštavanja ugovornih stranaka (tj. dozvola za izvoz ili uvoz robe. uvoznika). pre svega. uvoznika i špeditera. Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na uređivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih učesnika sistema i međunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu uređena važećim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima. B) kao i stim u vezi  mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu  podelu troškova  obaveze i troškove izvoza. o obavezama podele troškova između prodavca i kupca. spoljnotrgovinski menadžeri moraju pratiti. teretnih listova. pomorskoga prava. da obavi odgovarajuće radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dažbine).).. da sklopi ugovor o uskladištenju. dokumenta o poreklu robe.. pitanja prava vlasništva. luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca. kao što su: odnosi između izvoznika. elektronskih dokumenata i poruka. poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz područja prava u međunarodnoj trgovini. veterinarskih certifikata. na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu. Osim toga. Imajući sve ovo u vidu može se reći da INCOTERMS reguliše naročito:  značajnije obaveze prodavca (čl. odnosi između prodavaca (tj. u okvirima odnosa između brojnih drugih učesnika (npr. Incoterms-termini sadrže i pravila o obavezama obavljanja odgovarajućih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe. Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina.). osim pravila Incoterms-termina. i to: – direktno. zatim. uvoznika i međunarodnih špeditera. sklapanje ugovora o prevozu. premije osiguranja. prava osiguranja. o obavezama prodavca da isporuči robu. u sistemu međunarodne razmene postoje i brojna važna pravna pitanja koja se ne mogu rešiti primenom pravila Incotermsa. ili da mu je preda preko prevoznika ili isporuči na odredište. ali i drugih prava: saobraćajnog prava. potrošača). o obavezama kupca da preuzme robu.. ne mogu biti rešena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. prodavaca) i uvoznika (tj... o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr. neispunjavanje međusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiču osobina robe. finansijskog prava. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (. pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP. one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredišta. polisa osiguranja..). odnosi između špeditera i skladištara. teretnica. jednostavan i pravno pouzdan način uređuju pravni i ekonomski odnosi između aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene roba i usluga. računa. raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka. da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. certifikata o ugovornoj kontroli. Iz navedenih primera može se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno uređuju odnose između izvoznika (tj. Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj način. Naime. izvoznika) i kupaca (tj. fitosanitarnih certifikata. međunarodnog javnog i privatnog prava i sl. špeditera i prevoznika.. uvoznika) i – indirektno. odnosi između špeditera i osiguravača (šema 2). prodavaca i kupaca međusobno). izvoznika) i kupaca (tj. prvenstveno. pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za uređenje odnosa između prodavaca (tj. To je. o obavezama pakovanja robe. o obavezama plaćanja vozarine.. Za celovito uređenje odnosa između izvoznika i uvoznika. 180 . odnosi između špeditera i prevoznika. tranzita i uvoza robe. izvoznika.dotičnu pošiljku. na savremen. izuzimanje odgovornosti u određenim poslovnim situacijama. A)  značajnije obaveze kupca (čl. kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje određenih ugovora i uređivanje poslovnih odnosa aktivnih učesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu međunarodne razmene. obuhvata.

kao što su npr. 181 . transportni dokumenti ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola. transportni dokument ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca. kasnija zapažanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinačno i prodavcu i kupcu. odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tačno precizirane i koje odgovaraju svim dotičnim odredbama (trgovački računi. kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu. zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakašnjenja isporuke i sl. pakovanje i označavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaćanje kupoprodajne cene Licence. INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za međunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u čl. sledi slična obaveza i za kupca. A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje prodavca Dokaz isporuke. skreće se pažnja na odgovarajući prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinuđeni da međusobnim zaključivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije. INCOTERMS odražava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadrži propise vezane za kršenje ugovora i njihove posledice. Kao npr.: prodavac. Ova sistematizacija proizlazi iz toga. veličina i težina upakovanih komada. U ostalom. shodno kupoprodajnom ugovoru.zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju. što se može videti u sledećim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obrađivanih u INCOTERMSU 2000. zatim posebne karkateristike robe. koje će biti nametnute jednoj ugovornoj strani u slučaju zakašnjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. Posebno je važno i neophodno egzaktno označavanje robe sa trgovački uobičajenim oznakama. da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. U cilju njihove preglednosti oni su. kako bi pokretanjem nekih značajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. odnosno navesti tačan termin plaćanja. shodno ugovoru. Isporuka. kako je već napred pomenuto. Odredbe INCOTERMS-a važe pojedinačno za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zaključenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova važnost. da za svaku važeću obavezu prodavca. treba da isporuči robu. Da li će te minimalne obaveze u zaključenom poslu do kraja biti ispoštovane zavisi od njih samih. Da bi predočili zadatak koji je pred nama. u zavisnosti od ugovornih strana. Prema tome. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje kupca Dokaz isporuke. Ostali podaci.9. kod razmatranja INCOTERMS-a. samo olakšavaju realizaciju pratećih logističkih poslova. kao i u zemlji koja upućuje tu robu. specifikacije. biće dalje objašnjene. sertifikati). Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporučene robe. B1 Obavezu kupca u pogledu plaćanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom. prikazani u 10 važećih tačaka za prodavca (A) i kupca (B) počev od isporuke robe pa do očekivanog efekta. posebno ukazuje na međusobne obaveze ugovornih strana. adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu. koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vrši otprema te robe.

Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zaključuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokrića. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. određivanje 182 . odnosno odredišta). Ovde treba obavezno obratiti pažnju na liniju prelaska rizike. kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za određeno premeštanje robe treba zaključiti odgovarajući ugovor o prevozu. Od posebne je važnosti napomena da svi prevoznici daju. u brodskom tovarnom listu. Ovo se npr. nepravilnog utovara. nedostataka u pakovanju. One se zasnivaju na uslovima rada dotičnog prevoznika pri čemu. ustvari. anuliraju štetu koja je prouzrokovana lošim kvalitetom robe čime se isključuje i njegova krivica za takve štete. u slučaju događaja više sile. odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upućuje. izdati brodski tovarni list prinudno sadrži i belešku da troškovi vozarine treba da budu plaćeni od luke do zaključno sa koncepcijom da su priloženi dokumenti nepotpuni. obzirom da se sa tom linijom završava snošenje rizika od strane prodavca. Sa pomenutim ugovorom pošiljalac akceptira uslove utvrđene od strane prevoznika. U vezi sa ovim. Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim slučajevima u kojima se uzroci štete zasnivaju na činjenicama. preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajućeg trgovačkog računa. tranzita i uvoza. između ostalog.1).). zatim prevoza živih životinja. povećani troškovi carinjenja itd. odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza. Ovo je potrebno zbog toga što sa utovarom robe. inače će se prevozniku uputiti zahtevi koji. Osim toga. A/B 3 Ko zaključuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pružanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren. Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na čitavom transportnom putu vrši samo kod pojedinih vidova osiguranja. ograničavanje prava raspolaganja). sadržan u železničkom tovarnom listu. U načelu. On je. odnosno sa kompletnim prevozom. a roba se dalje transportuje na rizik kupca. transporta u otvorenom vozilu. Plaćanje troškova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. Zapravo. Ukoliko kupac želi veće pokriće rizika u tom slučaju se partneri dogovaraju o nastalim troškovima i njihovom pokrivanju. zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u određenim okolnostima nastaju i određene odgovornosti. po pravilu. ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). pomorskog transporta i nautičkog oštećenja usled nesreće na moru prema Haškim pravilima). vreme čekanja na graničnom prelazu. iznosi predviđeni za nadoknadu štete u slučaju odgovornosti prevoznika kreću ispod vrednosti. Osim toga moraju biti uzeti u obzir različiti razlozi za oslobađanje od odgovornosti (npr. sertifikat o havariji. ograničenu garanciju. U pogledu kontrole robe. A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata. Tako kod kluzula CFR i CIF. ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9). Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. prirodnog svojstva robe. što ima za posledice nepoštovanje akreditiva. pri čemu se takvo prenošenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upućenja. predočeni pregled dotične maksimalne odgovornosti. pre svega. po pravilu. (A/B 6). utovara od strane pošiljaoca i istovara od strane primaoca. Osim toga mora se poštovati i uvažiti način predviđenog utvrđivanja štete (atest o činjeničnom stanju. može odnositi počev od pribavljanje atesta o poreklu. prilikom nastajanja štete treba uvažiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajući. pošiljalac u vezi sa ovim snosi neograničenu materijalnu odgovornost. tamo se ne vrši nikakva kontrola robe (kao kod CIF. Ovo znači da se. između ostalog.A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence. odnosno garancije (vidi poglavlje 8. prema institutu Carglo Clauses. treba između prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrške je potrebna za uvoz robe i njeno puštanje u slobodan promet u zemlji u koju se upućuje ta roba. a šteta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. gde snošenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo poštovanje uslova akreditiva već i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vrši uvoz robe (ometanje isporuke.

svi rizici i svi troškovi. A/B 8 Partneri koji zaključuju kupoprodajni ugovor. Obzirom da isporuka spada u nadležnost prodavca.6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca. kao i mesto isporuke. 183 . prema ugovoru o prevozu. zatim mu prosleđuje informacije o načinu prevoza kao i. Pri tome se navode dimenzija. Ukoliko je trgovačko pravilo da robu treba isporučivati upakovanu. Ovde se kod pomorskog transporta uvažavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na različite našine da regulšu postupak istovara. Takođe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasništva nad robom. on vrši izbor odgovarajućeg prevoznog sredstva (član 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). Pakovanje treba da odgovara dotičnoj vrsti prevoza. pri čemu se navodi broj komada (npr. i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajućim elektronskim dojavama. posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). u načelu. A 7 Prodavac obaveštava kupca o spremnosti robe za otpremu. jer u protivnom neće biti prihvaćeni od banaka. odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500). Kod kašnjenja pri preuzimanju robe. Uvođenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. eventualno vreme i mesto prispeća robe. U slučaju poslova koji se plaćaju akreditivom. korišćeni prevozni (špediterski) dokumenti moraju. Bolero-konosman) kojima se posvećuje posebna pažnja u dotičnim dogovorima. on preuzima one troškove vozarine za koje dotični prevoznik. vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci. dotične klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvrđuju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snošenje rizika kao i snošenje troškova za istovar. ispostavlja račun. A/B 5. kod 120 komada – označava se sa 1/120 do 120/120 – što olakšava identifikaciju eventualno nedostajućih komada). zatim ostale slične informacije. ležarinu i takse za kašnjenje za kontenere i slično. vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala. pojedine klauzule definišu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i način regulisanja plaćanja troškova. a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu. Pošto on brine i o transportu robe. moraju postići i tačan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke. B4 U pogledu kašnjenja preuzimanja (prijema) robe. između ostalog. B 7 Obaveštavanje prodavca od strane kupca i prosleđivanje informacije prodavcu. odnosno označavanja. obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke. Da bi se izbegle teškoće kod ispunjenja uslova akreditiva. on mora da izvrši utovar shodno propisima prevoznika. ukoliko je to moguće. preporučuje se da oznake postavlja pošiljalac. koji treba ugovoriti. u tom slučaju ambalaža treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. nastali u vezi sa ovim. to treba shvatiti kao da podnošenje čvrstog dokaza o izvršenoj isporuci i ne postoji.egzaktnog termina. Za slučaj kašnjenja isporuke dogovora se plaćanje penala kao vid obeštećanja kupca. To se odnosi prvenstveno na troškove ležarine robe na brodu. troškove (penale) za nepravovremeno izvršen istovar robe. trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. vreme stajanja. u tom slučaju ovo važi kao obaveza prodavca prema kupcu. U poslednjem slučaju preporučuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontroliše robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1). idu na teret kupca. Ukoliko je predviđen vodni transport. Ukoliko prodavac snosi troškove za glavni transport (C-klauzule). Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaćanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. Ako je na dokumentu naznačeno ograničeno pravo raspolaganja robom. odnosno čekanja na istovar teretnih vozila. Što se tiče obeležavanja. Treba voditi računa o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadržani u transportnim dokumentima.

zatim Electronic Commerc što se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne može više zanemariti. za prevoz vazdušnim transportom. ove norme se u slučaju potrebe mogu dopuniti određenim specifičnostima. Ovde se veoma često javljaju značajni problemi pošto se potrebna kontrola vrši najčešće dosta nakon vremena prispeća robe i obično ne na mestu isporuke. pri čemu je rezime dat po grupama. Time postoji opasnost. koja nema u sebi snagu zakona.. prevoz kompletnih prevoznih sredstava. u sudskom sporu se polazi od poslednjeg važaćeg INCOTERMS-a. Takođe. zatim ostali potrebni znaci za obeležavanja. precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953. da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. i 184 . Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi. Na taj način se otežava regulisanje štete sa partnerom koji je zadužen za osiguranje transporta. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati između ugovornih partnera. Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u međunarodnom robnom prometu. a dopunjuje se prethodno korišćenim klauzulama FOR/FOT za železnički transport i FOA/FOB AIRPORT. Rezimirajući napred navedeno dolazi se do zaključka da je za partnere kupoprodajnog ugovora. kao i adekvatan kvalitet obrade isporučene komadne robe. Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula. U principu se polazi od toga da odredbe o načinu dostavljanja dokumenata sadrže iskustva kako prodavca tako i kupca i da. Ovde se još 1990. u izdanju od 2000". U slučaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovačke uzanse (u Austriji-čl. saglasno tome. s jedne strane na uslovima snošenja troškova i prelaska rizika. INCOTERMS daje znatna olakšanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu. posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika. morski transport. kako bi se izbegla mogućnost pojave nejasnoća u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima. u velikoj meri. Prema tome. kao što su Elctronic Data Intershange. Uprkos tome. da bi se ove izvršavale i da bi bilo jasno ko je zadužen za preuzimanje rizika i preuzimanje troškova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. B9 Kupac kontroliše robu na mestu isporuke. ne preporučuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula. a zasniva se. doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi. trgovački partneri i prevoznici treba da daju potrebna objašnjenja i tumačenja mnoštva različitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. drumski transport ili transport kolosekom. težište. između ostalog. u tom slučaju troškove takve kontrole snosi kupac. u međunarodnoj robnoj razmeni) pa. poznata lokacija (FCA)". kao što je Roll on –Roll off. a s druge strane na datim mogućnostima primene za odgovarajuće vrste transporta. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe između pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj... prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama.težina. a posebno u transferu transportnih dokumenata. Ukoliko takva napomena nedostaje. vršilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe. Oni treba. od obostrane koristi da daju tačna objašnjenja i da naprave egzaktne sporazume. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja. da budu obuhvaćeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama. u nekom specijalnom slučaju. sakupljanje robe za kontenerski prevoz. u vezi sa tim. skraćenice koje su često u upotrebi odgovaraju zahtevima korišćene elektronske razmene podataka (EDI). Izmenjene transportne tehnike. Međutim. 346 HGB). već na nekoj drugoj lokaciji. Pošto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci. obzirom da je sa primenom preporučenih standardnih klauzula ograničena na minimum nužnost zaključenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora. bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara. Ovo posebno iz razloga što INCOTERMS ne predviđa tako stroga ograničenja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvršenoj isporuci.

brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinamičnije pravne solucije. može se postaviti i drugo pitanje: šta je to autonomno pravo i zašto je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno uređuju pravne odnose (tj. uvoznika). obaveze. preuzimanja. izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj.2. tehnološkim i informacijskim promenama.. ali i sva druga važna pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u međunarodnoj razmeni (prenos vlasništva.). na primer: plaćanja manipulativno-transportnih troškova.. Čini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora. Pravne osnove INCOTERMSA U obaveznom pravu obično se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasništva. mesto. distancionoj kupovini i prodaji. uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila. odnosno izvoznici i kupci. brojanju. da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve važnije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno važnu ulogu. primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. CIF-Kobe. daje Incoterms autonomno. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje. veterinarskih i fitosanitarnih certifikata. trgovački običaji. odnosno primopredaje robe. 15. obavljanje i plaćanje troškova pakovanja i signiranja robe. Pošto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina uređuju brojna važna pravna i ekonomska pitanja u odnosima između prodavaca (tj. odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na važeći Incoterms... na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. potvrda o merenju.. praksa. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). kao izvori autonomnoga prava. Iz ovog primera proizlaze i ove činjenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe. transportnih dokumenata ili odgovarajućih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. da je srpski izvoznik prodao određenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe. prodavci. vaganju. Međutim. ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani. posledice raskida kupoprodajnih ugovora. izvoznika) i kupaca (tj. Ono se vrlo često primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse. posebno u tzv. Na osnovu navedenog može se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora može svrstati Incoterms? Evo i odgovora. sve se više primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. baziraju na Incotermsu 2000. prava. certifikata ugovorne kontrole. Ona se. odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe uključe važeći Incoterms.imaju naziv "međunarodni trgovinski termini". Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiču od zakonodavca. da su se prodavac i 185 . polisa osiguranja. tako da rizik snosi bilo dužnik bilo poverilac. Oni su prvenstveno zainteresovani za što brže posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci. a iz njih proizašlih odgovornosti) između ugovornih stranaka. mesto i trenutak isporuke i prijema.. osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja. CIF-Kobe. Prenos vlasništva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari. način i trenutak podele troškova. odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se uređivati određena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr. opšti uslovi poslovanja. prelaz rizika sa prodavca na kupca. odnosno u slučajevima kada su prodavci i kupci međusobno prostorno veoma udaljeni. jer se stalno prilagođavaju pravnim.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br. odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o uređivanju važnijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000. u određenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe između pravnih subjekata pripadnika različitih država. Incoterms-termini. u veletrgovini). međutim.

"...franko uz bok broda (. Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je još 1936. koji je sadržao četrnaest klauzula. dopunjena su još jednim terminom. odnosno termin EXW – franko fabrika (. godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953. kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe. Prema tim terminima prodavac je bio dužan isporučiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac. prodavaca) i uvoznika (tj. Prva promena tih pravila izvršena je 1953... Tako je godine 1980.. • Drugi skup obuhvata F-termine: – FCA . Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema zahtevao je njihovo prilagođavanje promenama u poslovnoj praksi. ugovorena luka odredišta). ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom rešava će se saglasno Pravilima o arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili više arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima". Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila. godine kada je Međunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadašnja Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina. a o čemu je prethodno bilo reči.. da Incoterms nije posebni ili opšti trgovački običaj.vozarina plaćena do (.. osiguranje i vozarina (. Međunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms. da se Incoterms-terminima ne uređuju sva moguća pitanja pravnih i ekonomskih odnosa između izvoznika (tj. – FAS .kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitražnu klauzulu koju preporučuje Međunarodna trgovinska komora (tj. da Incoterms nisu opšti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava. poznat kao Incoterms 1980. godine porastom transporta robe vazdušnim putem.franko prevoznik (..3. prodavci) i uvoznici (tj. 15. kao što je to već uobičajeno pri nastanku opšteprihvaćenih pravila i instituta prava međunarodne trgovine. odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Međunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj. 186 . – CIF . naznačena utovarna luka). naznačena utovarna luka) i – FOB .. • Treći skup obuhvata C-termine: – CFR .trošak. naznačeno mesto opredeljenja).. Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. Dalji razvoj transportnih tehnologija. godine ta su pravila bila dopunjena sa još dva termina.. godine Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina (Incoterms). a posebno kontenerizacije i međunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici međunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadašnjih Incoterms-termina. ugovorena luka odredišta). a imala su devet osnovnih termina.trošak i vozarina (. naznačeno mesto odredišta). "Incoterms 1980. naznačeno mesto odredišta). Incoterms 1990..franko brod (. kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno uređena važećim međunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima... naznačeno mesto odredišta) i – CIP . da Incoterms čini skup ugovornih termina. Donošenje i promene INCOTERMSA Da bi se institucionirala već postojeća praksa u međunarodnoj robnoj razmeni.. se sastojao od 13 termina koji su svrstani u četiri osnovna i različita skupa: • Prvi skup obuhvata E-termin. a 1976. Imajući na umu prethodno navedene činjenice može se utvrditi: da Incoterms nije međunarodno prisilnopravni akt.." bio je u upotrebi sve do 1990. – CPT .vozarina i osiguranje plaćeno do (. U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najširu upotrebu. da Incoterms nije međiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati države kao subjekti međunarodnog prava. i to: 1967..

Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta... je u upotrebi od 1.. LO-LO. standardima UN/EDIFACT-a (eng.. tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i međunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagođavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse međunarodne razmene roba i usluga..isporučeno ocarinjeno (.isporučeno granica (. FO-FO.Prema tim terminima prodavac je bio dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe. te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta..isporučeno neocarinjeno (. godine.. i Incoterms 2000. Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000.ugovoreno mesto) .. trgovinu i transport . • Četvrti skup obuhvata D-termine: – DAF . – DES . Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju. naznačeno mesto odredišta)..isporučeno franko obala (. sadrži 13 termina sa identičnim skraćenicama tih termina (tabela 1)...ugovoreno mesto) . ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oštećenje robe ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara (utovara) i otpreme.isporučeno na granici (. prednosti koje se multipliciraju u međunarodnom multimodalnom transportu.ugovoreno mesto) . Kao i Incotermsa 1990.vozarina i osiguranje plaćeni do (... naznačeno mesto odredišta).ugovoreno mesto opredeljenja) .ISO 9735).franko fabrika (. Zanimljiv je pregled naziva. naznačeno mesto odredišta) i – DDP . odnosno skraćenica Incoterms-termina od prvog donošenja pa do poslednjih izmena (tabela 2).... savremenih tehnologija transporta.. Prema tim terminima prodavac je snosio sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe. ugovorena luka odredišta).vozarina plaćena do (.ugovoreno mesto) 187 . RO-LO..franko prevoznik (.franko prevoznik (.. ali i RO-RO.ugovoreno mesto opredeljenja) . – DDU . naznačeno mesto). bila su prilagođena tadašnjem stepenu razvoja elektronske trgovine. odnosno ugovorenog mesta (odredišta) u odredišnoj državi.. Incoterms 2000. januara 2000. Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine...ugovoreno mesto opredeljenja) .isporučeno franko brod (. pre svega kontenerizaciji.isporučeno ocarinjeno (....ugovoreno mesto opredeljenja) Vazdušni transport FCA. Pravila Incoterms-termina 1990.isporučeno neocarinjeno (.. – DEQ .. Grupna rekapitulacija klauzula prema mogućnostima primene za adekvatnu vrstu transporta može se izvesti na sledeći način: U načelu za svaku vrstu transporta (uključujući i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP .

) u sadržaju postojećih ugovora treba ih tačno navesti. u sledećem pregledu je prikazano iskorišćenje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve tačke razgraničenja. svakako bi se mogle prevazići razlike između prethodnih i novih klauzula. KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U DVE TAČKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj tački i to pre prelaska troškova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj tački...ugovoreno mjesto) Klauzule sa jednom i dve tačke (zajednički pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledeća razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U JEDNOJ TAČKI Rizik i troškovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj tački) sa prodavca na kupca. sa druge strane. odatle se može zaključiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logističkih usluga. koje sledi. pošto može imati univerzalnu primenu. U primeni INCOTERMS 2000. u ranije zaključenim dugoročnim trgovačkim poslovima. Praktično. U dosada izučavanim izdanjima najčešće su se pojavljivale klauzule FOB. Pored ovde priloženog zajedničkog pregleda INCOTERMS 2000. U budućnosti će se sa izborom određenih klauzula naći jasnija granica između prelaska rizika i prelaska troškova.Železnički transport FCA .franko prevoznik (. CFR i CIF. Međutim. obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula. 188 . Opširno izlaganje INCOTERMS 2000. Na taj način bi trebalo da se nadležnost i odgovornost za rizik i naknadu troškova između prodavca i kupca jedinstveno definiše kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o međunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija).. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse. U takvim slučajevima. klauzula FCA ima veći značaj. kod primene postojećih okvira (Incoterms 1990.

4. 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe. Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990. i D. rizika sa troškova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda određena brodska luka ograda određena pokriva brodska luka prodavac ograda određeno mesto mesto isporuke određeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke određeno mesto brod u određenoj luci kej u određenoj luci određeno mesto određeno mesto Legenda: P. F. 11) Incoterms-termini i carinjenje.. i mogućnost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000. 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000. U SKRAĆENOJ FORMI Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredišta brod u odredišnoj luci kej u odredišnoj luci mesto odredišta mesto odredišta Prelazak Transport. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. 13) Incoterms-termini i kontrola robe. 7) važniji saveti pri korišćenju Incoterms-termina.. C.prodavac K. 6) prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca.PRIKAZ INCOTERMSA 2000./1990. 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju. 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza. 189 .. 9) običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..kupac 15. 5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe. 10) određivanje mesta isporuke.. 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E. posebna se pažnja posvećuje ovim tematskim jedinicama: 1) važnije promene Incotermsa 2000. 12) Incoterms-termini i pakovanje robe.

D FRONTIER GRANICA PRISPEĆE (..imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB .. INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW ..GLAVNI CFR(.named port of (.. a to isto vredi i za nazive skraćenica svih 13 Incoterms-termina..FREE CARRIER FCA ...FREE FAS .named place) (.imenovana luka 12.15.. pravila Incoterms-termina 2000.-VOZARINA I DAF ..FREE ON FOB .named place of CPT . Incotermsa 1990.CARRIAGE AND (. E POLAZIŠTE F .COST port FREIGHT C .CARRIAGE PAID TO odredišta/istovara) 7. 3) Incoterms-termini "C" skupa.EX WORKS EXW . su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000... ostala identična prethodnoj verziji Incotermsa (tj.. posebno i eksplicitno elaborirati. Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije moguće.imenovano mesto INSURANCE odredišta) PAID TO CIP . INSURANCE AND CIF ..DELIVERED AT DAF ISPORUČENO 9.. pa se stoga u nastavku navode samo one najvažnije. CIF . Važnije promene Incoterms-termina 2000.imenovano mesto) FAS ..DELIVERED DUTY odredišta) 190 . a nije ni potrebno...DELIVERED DUTY (.named port of (. RED SKUP NI TERMINA BRO J 1..FRANKO FABRIKA (...1..ISPORUČENO OCARINJENO destination) (.. Važnije promene Incotermsa 2000..named port of destination) (. PLAĆEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000..named place odredišta) of DDP ... of odredišta/istovara) destination) DDU ..named place) (.imenovano mesto) 10.....TROŠAK.imenovana luka CPT . UNPAID (.imenovano mesto 13. Iako je misija Incoterms-termina 2000.imenovano mesto DDP .VOZARINA PLAĆENA destination) DO 8.DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (. destination) odredišta/istovara) DEQ .imenovana luka 11.. BOARD (.4./1990. u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990.named port (..GLAVNI 2.imenovano mesto) FCA . PREVOZ NIJE 3.ISPORUČENO SHIP FRANKO BROD (.. u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990.).imenovana luka utovara/otpreme) .ISPORUČENO DEQ .ISPORUČENO NEOCARINJENO DDU .DELIVERED EX DES . navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa. OSIGURANJE FREIGHT (. i 4) Incoterms-termini "D" skupa.imenovana luka odredišta/istovara) PLAĆEN 6..FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (...TROŠAK I VOZARINA 5.named ANDof shipment) CFR .COST..named port of I destination) VOZARINA (.. PREVOZ (..FRANKO BROD 4. 2) Incoterms-termini "F" skupa. može govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa. CIP.FRANKO PREVOZNIK (... ROBE DES ..... (.named place) (.

koja je inače predmet kupoprodaje. prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i troškove utovara. FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953. Incoterms termini skupa "E" Incoterms termin EXW (tj.. 2000.1.1. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta..15. kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu. EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980.. EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990. imenovano mesto) je jedini termin skupa "E". najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). složenosti procesa manipulisanja i prevoza. NAZIVI – SKRAĆENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EX SHIP DES DES DEQ DAF DDU DDP EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP Budući da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj. Isto tako. FRANKO FABRIKA. Međutim. U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno određeno da se smatra da je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke robe.)..po godinama donošenja. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. EX WORKS FOR/FOT FREE.4. izvoznici) ni kupci (tj. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne događaju samo drugima: sve su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima! 191 . Tabela 2: Incoterms termini . uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. odnosno izmena 1936. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967... prirodi robe.

Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. znači da kupci moraju snositi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke robe (tj. Isto tako. osobina robe. Važeća pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. Pošto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj.. Ako međutim. izvoznici) niti kupci (tj. Budući da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj. "FOB utovareno i dobro smešteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. zapravo. prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom troškova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz železnicom. znači da kupci od tog trenutka (tj.. preuzimanjem robe (pravilo B-4).I.15.T.O. i predao prevozniku kojeg je odredio kupac. trenutka isporuke robe) snose sve troškove i rizike od gubitka i oštećenja robe. odnosno čarterskoj plovidbi. To. od trenutka kada je roba prešla ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme). To je obrnuti slučaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca.). odredišno mesto). primenjuju izrazi "FOB utovareno".O. Najvažnija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe. svakom od tih termina biće posvećena dužna pažnja: • Incoterms termin FCA (tj. kombinovanim ili multimodalnim transportom.i. prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto. F. Incoterms termini iz skupa "F" Kako skup "F" čine tri termina i to: FCA. FRANKO PREVOZNIK . F. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.." uslova (tj.... geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. imenovana luka utovara/otpreme). Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca. • Incoterms termin FAS (tj. osobina robe. Zato se često u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporuče robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. rečnim putem.imenovana luka utovara/otpreme). • Incoterms termin FOB (tj. zapravo.S.. FRANKO UZ BOK BRODA . FAS i FOB. U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije određeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporučio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac.O. odnosno konvencionalnim. prodavac je odgovoran za utovar. izvozno ocarinjenu. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4).2. poželjno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) pošto su sve pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima.). preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve pošiljke u transporti izložene nepredvidivim opasnostima. drumom. ugovorne strane žele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2). najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6). FRANKO BROD .o.I.).4. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.1. Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu. Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. F. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta itd. izvoznici) ni kupci (tj. Ni u važećem terminu FOB nije eksplicitno rešen problem troškova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu. odnosno primena "f.. vazduhom. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. morem. U takvim slučajevima 192 .I... To. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.

Osim toga. u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogrešno koriste termin FOB u označavanju tačke isporuke. izvoznici) niti kupci (tj. termini skupa "C" se često pogrešno smatraju kao ugovori o prispeću. prema kojima prodavac snosi sve troškove i rizike dok roba stvarno ne dođe u dogovoreno mesto. Budući da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj. CPT i CIP. Suština termina iz skupa "C". CIF. Mora se.  Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobičajene (opravdane) troškove manipulisanja i transporta robe uobičajenim putem i na uobičajen način do dogovorenoga mesta. potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnja: Pre nego što se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa. To. zapravo. međutim.1. 15. na primer: "FOB fabrika". slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom slučaju ugovorno rešavati prodavci i kupci. prema kojima prodavac izvršava svoje obaveze o isporuci robe u državi iz koje se vrši odprema. mora biti jasno i precizno navedeno mesto u državi odredišta do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne troškove. Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti terminima iz skupa "C". kao i dodatne troškove koji nastaju posle odgovarajuće isporuke robe za prevoz. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da će protivvrednost prodate robe biti plaćena prodavcu (tj. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. naročito kada se prodavcima dodeljuju veće obaveze od spomenute "kritične" tačke za podelu rizika. snosi kupac. pri čemu zanemaruju pravo i pravno značenje skraćenice Free On Board (franko brod). izvozniku) nakon prezentacije nadležnoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju 193 .  Pošto je podela troškova između prodavaca i kupaca utvrđena u mestu države odredišta.3. Rizik od gubitka ili oštećenja robe. Incoterms termini iz skupa "C" Budući da skup "C" čine termini CFR. Problem plaćanja troškova utovara. na primer:  Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". potrebno je imati u vidu nekoliko važnijih specifičnosti koje su zajedničke za sve Incoterms-termine skupa "C". Naime. osobina robe. suština termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i troškova nakon što je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobičajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. "FOB pogon". kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr.). prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobičajenim uslovima i o svom trošku. "FOB franko fabrika prodavca". Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne mogu unapred predvideti. nakon odgovarajućeg termina iz ovog skupa. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome što sadrže dve "kritične" tačke: ‡ prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac dužan organizovati prevoz i snositi sve troškove ugovora o prevozu robe i ‡ druga koja ukazuje na mesto gde se vrši podelu rizika između prodavca i kupca. znači da u kupoprodajnom ugovoru. specifična je i zbog uobičajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. odnosno mestu otpreme ili luci utovara.4. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F". kao ugovora o otpremi robe.potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca.

afloat) dodaje nakon trgovinskog termina. bez promene osnovne misije termina iz skupa "C". uključujući i troškove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo.  Često se događa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe žele pojasniti do koje visine troškova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu. osim ako prevoz ne kasni zbog nepredviđenih događaja. štrajk ili sl. stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stići u Kobe do 15. prema terminima CFR i CIF. Budući da su takvi troškovi obično pokriveni vozarinom. mogu nastati teškoće u interpretaciji. oktobra 2007.. FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport. poremećaje u radu. jasno je određeno koje troškove plaća prodavac (na primer: sve troškove vezane za robu do trenutka njezine isporuke. osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaćene važećim pravnim aktima ili trgovačkim običajima. oktobra 2007.  Prodavci ne bi smeli. naime da rizik prelazi na pošiljku: to. da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15. U takvim slučajevima postoje dve mogućnosti: – Prva mogućnost je da se zadrži uobičajeno značenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika između prodavca i kupca. oktobra 2002. Budući da će rizik od gubitka ili oštećenja na robi tada."). MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport. Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te troškove i odrede njihovu visinu. ili alternativno. i gde je primenljivo troškove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dažbine.) prema dokumentarnom akreditivu. Naime. prodavac mora snositi sve te troškove." Međutim. ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slično. Sasvim je razumljivo da će prodavac snositi troškove ugovora o prevozu robe bez obzira plaća li se vozarina unapred. COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr. koji iz toga proizlazi. U ostalim slučajevima reč "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10. premiju osiguranja kod termina CIF i CIP. budući da su obaveze prodavca ograničene na pribavljanje samo uobičajenoga ugovora o prevozu.  U međunarodnoj robnoj razmeni događa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem. uključujući u te troškove i troškove istovara. rat. FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport. a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac). juna 2007.  U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C". preporučuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraćenice. a u tom slučaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeću.  Ako je uobičajeno pribaviti više ugovora o prevozu robe koji uključuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredišta. dodatni troškovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca. bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i troškove nakon naplate isporučene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvršene otpreme te robe.isporuku dotične pošiljke (npr. vozarinu i sve ostale troškove nastale prema pravilima A-3. uključivo i troškove utovara robe na brod. nakon odpreme ili se plaća na odredištu (kada vozarinu plaća primalac u luci istovara). tada svaki dodatni trošak..). preći sa prodavca na kupca. ugovor o prodaji vrlo često određuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe". originalnog brodskog tovarnog lista. COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport. poreze i ostale dažbine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. pa se u takvim slučajevima reč na brodu (eng. mogao bi se takav dogovor pogrešno protumačiti i interpretirati na različite načine. preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredište pošto rizik od svakog kašnjenja za vreme prevoza snosi kupac. zakrčenost. ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. 194 . kako bi izbegao neočekivane zastoje (led. međutim. Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme. MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport. Međutim. orginalne brodske teretnice.). ide na teret kupca. Međutim. kada se roba prevozi prema linijskim uslovima.

rečna teretnica. Transportni dokument mora biti "čist". zavisno od prirode robe.. kao jedine svetski prihvaćene standardne skraćenice za termin "Trošak i vozarina (.. Saglasno tome. nije moguće unapred znati visinu pokrića osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce. prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne načine provere tačnosti informacije i ako to ne učini smatra se odgovornim primaocu.kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oštećena. kao ekvivalentne za termin CFR. drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu . željeznički tovarni list. Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. Ugovornim strankama se savetuje da primene važeći pravni akt i bilo koje rešenje koje može iz toga uslediti. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Prva je mogućnost praktičnija jer je obično nemoguće odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza. preporučuje se dosledno korišćenje ispravnog termina: CFR. Pošto interpretacija neprimerenih termina može implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe. neprenosivi brodski tovarni list i rečna teretnica. postoje izuzeci od ovog pravila ".  Izvoznici i uvoznici često u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF. Pošto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac može već u putu prodati robu drugom kupcu. Ali. 68. što znači da ne sme sadržati klauzule ili beleške koje izričito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalaže. treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleški za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji. u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva.. treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobičajeni" dokaz.FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl... kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu". tumačenje termina CFR i CIF sa dodatkom reči "na brodu" zavisi će od važećeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji. – Druga mogućnost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen. osim ako prevoznik sam nije zadužen za punjenje kontenera. obično će prevoznik. prevoznik ne proverava sadržaj kontenera.). U slučaju dileme. u kontenerskom transportu.  Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci". i zbog toga se minimalno pokriće prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac može. Prema terminima CPT i CIP to je "uobičajeni transportni dokument" (npr.  Samo CIF i CIP termini sadrže pravila o osiguranju. znači da kupac preuzima posledice događaja koji su se već dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu. C+F.. vidova transporta i 195 .imenovana luka odredišta/istovara)". ‡ "srednje pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i ‡ "minimalno pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C". zračni tovarni list. a to nije otkrio kupcu". navedeno ". Naime. on se smatra "nečistim" i banke ih neće prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima.  Međutim. said to be) u dokumentu. Prema pravnim pravilima i načelima koji su najčešće u upotrebi. odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju pošiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono što je navedeno" (eng.zapravo. neprenosivi brodski teretni list. prenosiva teretnica. Institute Cargo Clauses): ‡ "najviše pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A".ako to okolnosti nalažu. prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravačima dobrog ugleda. Međutim. koji opet istu robu može preprodati. Prema tim terminima prodavac je obavezan izvršiti osiguranje u korist kupca. Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukčije ugovoreno. a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica. a što je regulisano pravilima A-3. gde je u čl. Ako se takve klauzule ili beleške pojave u dokumentu.. stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji određene robe.

osobina robe. Međutim. Osim toga. I misija važećih pravila Incoterms termina CIF. Budući da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj. slično pravilima termina CFR. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. preporučuje se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se moguće štetne posledice ne mogu unapred predvideti.. TROŠAK. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. u određenim situacijama kupac može zahtevati i šire pokriće nego što je to omogućeno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. sva pravila tog termina koja određuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadržajno i terminološki tako da su potpuno razumljiva za prosečno obrazovane i osposobljene operativne menadžere i specijalizovane stručnjake koji su aktivno uključeni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje. sva pravila termina CIF su sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima.. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). Misija važećih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa.. Međutim. Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio. Međutim. • Incoterms termin CIF (tj. prodavci i kupci treba da u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definišu i ugovore međusobne obaveze vezano za: ‡ uslove prevoza robe (f. prodavci i kupci moraju obratiti posebnu pažnja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli troškova (pravila A-6 i B-6).i. Takođe.). sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika. I sasvim na kraju. 196 . uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe.o. za razliku od termina CIF. po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda. • Incoterms termin CFR (tj. platio pomorsku vozarinu do luke odredišta/istovara. bilo bi primereno prihvatiti veće pokriće prema terminu CIP nego minimalno pokriće prema CIF terminu. nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. imenovana luka odredišta/istovara).. U tom slučaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. TROŠAK I VOZARINA . Nakon tako isporučene robe svi dodatni troškovi i rizik od oštećenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. Prema važećem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. a snosio i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada je ona prešla ogradu broda u luci utovara.drugih okolnosti kojima pošiljka može biti izložena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija. želi dodatno pokriće (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov račun izvrši traženo dodatno osiguranje ili odgovarajuće alternativno osiguranje. izvoznici) niti kupci (tj. Isto tako i sam kupac može osigurati robu do željenog nivoa osiguranja. ali oni moraju snositi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara. prodavci su dužni obaviti izvozno carinjenje robe. Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP. imenovana luka odredišta/istovara). promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograničavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokriće. nemira. Pri tom treba imati na umu i činjenicu da je minimalno pokriće koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloženi rizicima od krađe ili nepravilnog rukovanja. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Kako se termin CIP. uslovi ili linijski uslovi). VOZARINA I OSIGURANJE . platio utovar robe na brod u luci utovara. izvršiti i dodatno osiguranje. Međutim. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). platio sve troškove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara. štrajka kao i drugih rizika).

To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). prema važećem terminu CPT. VOZARINA PLAĆENA DO . vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravačima te plaćaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokrićem rizika. Budući da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj.).4. ali snose određene rizike koji zavise od različitih uticajnih faktora (npr. Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4). potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su moguće štetne posledice. karakteristike važećeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. imenovano mesto odredišta). Po svojim osnovnim pravilima. do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu). prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). U pravilima važećeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca pri isporuci robe. vreme isporuke robe. DDU i DDP. isporučuju robu prevoznicima koje su sami izabrali. ‡ • Incoterms termin CPT (tj. prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta (on može odabrati mesto isporuke na imenovanom odredištu koje mu najbolje odgovara).). Incoterms termini iz skupa "D" Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF. Naime. u narednom izlaganju za svakog od njih biće navedene važnije promene pravila Incotermsa 197 . te da specificiraju sve važnije vrste manipulacija i troškova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr.. Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa. a sva pravila termina CIP su takođe sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl.uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i ‡ instrumente plaćanja protivvrednosti isporučene robe (kada se takvo plaćanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotične robe (npr. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl. Međutim. osobina robe. preuzimanja robe (B-4). 15. a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri zaključivanju ugovora o osiguranju robe).. DES. plaćanju troškova prevoza i prelasku rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa. Naime. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . DEQ. imenovano mesto odredišta).1. izvoznici) niti kupci (tj. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i dažbine tranzita robe preko nekih država i sl.. Kupac snosi sve troškove i rizike koji nastaju nakon što je roba tako isporučena. Međutim. vreme isporuke robe. a plaćaju troškove utovara robe na vozila. ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slična važećoj verziji termina CIF. Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. • Incoterms termin CIP (tj. došlo je do proširenja i poboljšanja sadržaja. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o međusobnoj podeli troškova (A-6 i B-6).4.). prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu..

odredišne luke) i istovarom robe na obalu. pravila sada važećega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije između prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke.. troškova. uvozno neocarinjenu. može se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca uopšteno. Pošto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . ali neocarinjenu za uvoz. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. neistovarenu.. osobina robe... imenovana luka odredišta/istovara). To posebno važi za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5). Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti. Naime.). ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. poreze i druge uvozne dažbine.: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. osobina robe. kao i da regulišu i druga važna pitanja.. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima. ali pre carinske linije susedne države. na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A6 i B-6). Pri tom prodavci snose sve troškove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara. (npr. Osim toga. Pri tom. potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na određenoj granici. sva pravila važećega Incoterms termina DES su sadržajno i terminološki inovirana saglasno promenama na savremenom tržištu. u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990. prema Incoterms terminu DAF. troškova. smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. imenovana luka odredišta/istovara). potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. u odredišnoj/istovarnoj luci. izvozno ocarinjenu. I u pravilima važećeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. Isto tako.2000. na podelu troškova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8). Slično konstatacijama navedenim uz prethodne važeće Incoterms termine. Naime.). imenovano mesto). Iako su pravila važećega termina DAF jasno formulisana. Mnogo jasnije i određenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa. izvoznici) niti kupci (tj. a posebno u pogledu isporuke. To posebno važi za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4). snošenje rizika i troškova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budući da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . Odnosno. na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici. ni prodavci (tj. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. prodavci snose sve troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj. sva pravila važećega Incoterms termina DAF su terminološki i sadržajno inovirana odnosno usklađena sa aktuelnim stanjem na tržištu. prema važećem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu. rizika i carinjenja robe. Imajući u vidu da.. na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci. uvozno neocarinjenu. carine. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. 198 . rizika i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina. ali bez troškova istovara isporučene robe u toj luci. preporučljivo je da se pitanje osiguranja svake pošiljke reši dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice u transportu moguće.

Pri tom.).. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. neophodno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oštećenja a time i štetne posledice za robu u realizaciji transporta moguće. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. sada je mnogo jasnije i određenije definisan odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe. sva pravila važećega Incoterms termina DDP su sadržajno i terminološki inovirana i usaglašena sa nastalim promenama na savremenom tržištu. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke bude rešeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . 199 .). plaćanja troškova i prelaska rizika. Prema važećem terminu DDU prodavci isporučuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. imenovano mesto odredišta). Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe.. Prema važećem terminu DDP smatra se da je prodavac isporučio traženu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu.). da izričito odrede tzv. To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). osobina robe. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. Osim toga. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice po robu u transportu verovatna realnost. i "dažbine" za uvoz robe u državu u kojoj se nalazi odredište. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. neistovarenu sa prevoznoga sredstva. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. osobina robe. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.). gde je to primenjivo. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.. prodavac snosi sve troškove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta. uključujući. imenovano mesto odredišta).Osim toga. troškova i prelaza rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990. Iako je misija važećih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990. sva pravila važećega Incoterms termina DDU su sadržajno i terminološki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom tištu.. Osim toga.). "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. To posebno važi za pravila koja se odnose na definisanje statusa i položaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). da specificiraju vrste i iznose troškova koji se plaćaju prilikom uvoza te da izričito odrede tzv. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tačno definišu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredišta. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i td. te vreme isporuke robe. osobina robe. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odredištu. Prodavci snose troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredišta. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A-6 i B-6). sva su pravila važećega Incoterms termina DEQ sadržajno i terminološki inovirana i usklađena sa promenama na savremenom tržištu.

To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije od 1941.A. Australiji. Kako je. zapravo.F. ne samo teorijski poznavati. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora. godine. Naime. sklopljenog sa inostranim partnerom. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna.F. što u praksi upravo i čine američki izvoznici i uvoznici. Africi. ali ne i u SAD i Južnoj Americi.D.2. robne terminale. Meksiku i Centralnoj Americi. Jer. još uvek koristi u SAD. nego i u praksi adekvatno primenjivati. zastarelim i preporučila njihovu suspenziju. špeditere.A. sve pravne. i to ne samo za prodavce (tj.F.).) iz 1941. 200 . godine nisu menjale i prilagođavale spoljnotrgovinskom. svaki termin i definicija ima svoje specifičnosti koje treba. iako se R. deviznom. prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u uređivanju međusobnih odnosa. Revised American Foreigen Trade Definition R.) kao i pojedine institucije (carinu. a da ne sadrži konkretan Incoterms termin kojim se regulišu odgovarajuća pitanja između ugovornih partnera. elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tržištu.T. To.4.A.T. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985.T. prevoznike. ali i pravila Američkih spoljnotrgovinskih definicija. Saglasno tome naši i europski menadžeri i stručnjaci koji su direktno ili indirektno uključeni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina. transportnom. izvoznike) i kupce (tj. međutim. robnotransportne centre i td. odnosno definiciju.D. osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije (eng. veterinarske. sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td. rečna pristaništa. Trgovinska komora SAD proglasila R. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici će nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Američkih spoljnotrgovinskih definicija.15. znači da je Incoterms potisnuo u drugi plan Američke spoljnotrgovinske definicije i na području SAD. To znači da menadžeri i stručnjaci koji primenjuju Incoterms termine i Američke spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin.D. znatnim delom u Aziji. uvoznike) nego i za druge aktivne učesnike spoljnotrgovinskog i saobraćajno-transportnog sistema (npr. morske luke. njihova upotreba dobrovoljna. ekonomske i tehničkotehnološke efekte i posledice. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajućih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi.

CFR. dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru.. DAF. Prema tim terminima prodavac je dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe.. podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila.TROŠAK.dogovoreno mesto).dogovoreno mesto).. pri čemu je osnovni prevoz plaćen.VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENO DO (. C i D Da bi se što jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000. CIF. nemačkom. – CIF .dogovorena luka odredišta/istovara)..dogovoreno mesto odredišta).. DEQ.. F-termini: – FCA .. F. DES. 201 .. ali bez preuzimanja rizika gubitka ili štete na robi ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon isporuke.. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E. CPT.dogovoreno mesto odredišta) i – CIP . obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odražava" obavezu kupca prema pravilu B-5). DDU i DDP (slika 3). slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3). – DDU . italijanskom.4.ISPORUČENO FRANKO BROD (.... imenovane luke odredišta ili imenovanog mesta odredišta.VOZARINA PLAĆENA DO (.dogovorena luka odredišta/ istovara). gde svako pravilo prodavca "odražava" položaj kupca u odnosu na isti predmet.3.dogovorena luka odredišta/istovara). Prema tim terminima prodavac snosi sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe..dogovoreno mesto odredišta).FRANKO PREVOZNIK (. FCA...ISPORUČENO NEOCARINJENO (. OSIGURANJE I VOZARINA (.. 2.FRANKO BROD (.dogovorena luka utovara/otpreme).dogovorena luka utovara/otpreme) i – FOB .. FAS. CIP. odnosno imenovanog mesta. Prema tim terminima prodavac je dužan isporučiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac.dogovorena luka odredišta/istovara). U nastavku se na sistematski način vrši uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000. odnosno otpreme.. – FAS ...TROŠAK I VOZARINA (. E-termin: – EXW – FRANKO FABRIKA (. – DEQ . svi Incoterms termini 2000. Nadalje..: EXW.ISPORUČENO FRANKO OBALA (.. svrstani su i prezentirani u četiri osnovna skupa.dogovoreno mesto odredišta) i – DDP .15.. Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000..ISPORUČENO OCARINJENO (.FRANKO UZ BOK BRODA (. C-termini: – CFR .. (npr. utovara.ISPORUČENO GRANICA (. FOB. – DES . i to: 1. – CPT . 3. 4. D-termini: – DAF .. francuskom. na engleskom. pri čemu osnovni prevoz nije plaćen.

koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke koja je određena klauzulama A-4 Incotermsa. kada je to bilo moguće. jer je ta reč stvarala dilemu da li je 202 .. Kad god je moguće Incoterms 2000.4. obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8. Kada se u tom smislu kaže da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znači da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. Kada se koristi u poslednjem smislu. U nekim slučajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva različita značenja. kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne učini. u CFR i CIF ugovorima. • Dažbine. Na taj način izbegnuta je upotreba različitih izraza koji imaju isto značenje. Takođe. godine. ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju međunarodni špediteri. ako kupac po prijemu robe na odredištu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji. Poslednja obaveza je važna kako bi se izbegli nepotrebni troškovi za skladištenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. U Incotermsu 2000. koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na određenom mestu. da je kupac obavezan prihvatiti ponuđenu robu. u DDP-A6 reč "službeno" je izbrisana. a kupac mora ugovoriti prevoznika. zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima riječ "uobičajeno" općenito ima prednost pred riječi "razumno". Važno je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva različita značenja u Incoterms terminima.: "Pošiljalac". Tako će se trgovci suočiti sa ovim problemom u slučaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. on će protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu pruža ugovor o kupoprodaji i druga važeća pravna akta.15. Naravno. Međutim. U nekim okolnostima bit će nužno odlučiti što je "razumno". tj. Dakle. važno je definisati šta se smatra "dažbinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe. reč "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina. termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuđenu isporuku robe. i drugo. U Incotermsu 1990. nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina. "Isporuka". prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku. U Incotermsu 2000. U nastavku se navode najvažniji izrazi (tj. izraz "pošiljalac" znači istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz. zbog toga što nema odgovarajuće zamene. pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000. ili alternativno. ta dva "pošiljaoca" mogu biti dve različite osobe. moguće je utvrditi što osobe u trgovini uobičajeno čine i ta će praksa tada biti smjernica. kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: međutim. izraz "službene dažbine koje se plaćaju prilikom izvoza i uvoza robe" korišćen je u DDP-A6. međutim u mnogim slučajevima. godine. kupac bi mogao platiti ležarinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. U drugom. • Uobičajen. Taj izraz ima isto značenje kao i pojam "predati robu" koji je korišćen u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Umesto izraza "pošiljalac" u praksi se često koristi pojam "krcatelj" koji ima isto značenje. teško je precizno odrediti što riječ "uobičajeno" znači. Primera radi. Reč "uobičajen" pojavljuje se u nekoliko termina.4. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe. upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. npr. učinjen je pokušaj ujednačavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom. on je dužan platiti štetu prodavcu. Stoga npr. U prvom slučaju. U tom slučaju riječ "uobičajeno" je korisnija od riječi "razumno" što zahtijeva određivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na teži princip dobre vjere i pravednosti. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000. A-3). npr.

bolje je koristiti prvo spomenutu reč u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadržati drugu reč za poseban slučaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke". • Kontrola. određuje pozicija kupca. ako stranke nemaju međusobne obaveze. U svim ostalim slučajevima korišćena je reč "mesto". Na primer. U ugovorima o kupoprodaji često nedostaju takve informacije i Incoterms stoga određuje da. pregled. npr. CIF. ali takođe. mesta. U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola . Stoga su reči "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. ustvari. npr. naći će se reči "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) čime se. u vezi sa osiguranjem. to ne znači da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. u Incotermsu se koriste različiti izrazi. Što se tiče mesta na koje robu treba isporučiti. To brisanje nije bitno promenilo značenje ovog pojma. U oba slučaja važno je naglasiti da čak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju određenoga zadatka. prostorije. budući da je ta informacija potrebna prodavcu.kao što je FAS. Takođe je potrebno navesti "tačku" u luci ili mestu. izvršenje te obaveze može prouzrokovati određene troškove koji se plaćaju carinskim posrednicima i špediterima. grad. odnosno pošiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. U terminima koji se koriste isključivo za prevoz robe morem . • Brod. i gde se unutar tog područja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. plovilo. reč "brod" treba koristiti u tom smislu. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. kako bi se roba isporučila u određeno područje npr. prema A-3 navedenog termina. Suvišno je reći da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina. Iako su reči "kontrola" i "pregled" sinonimi. tačke. kao što su pristojbe za skladištenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaračunavaju u vezi sa uvozom nije uključena u te dažbine. DES i DEQ-korišćeni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredišta" ili "luka istovara". FCA. kupac nije dužan da prodavcu pribavi takav ugovor. pošto se takav pregled uobičajeno traži kada kupac ili nadležne vlasti izvozne ili uvozne države žele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili službenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego što je roba otpremljena. "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES). iako se koristi CFR. Međutim. FOB. reči "nema obaveze" pojavi će se kod obe stranke. u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu. Isto tako. Ako. ukoliko nije dogovorena određena tačka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloživih tačaka. U terminima koji se koriste za prevoz robe morem. prodavac može odabrati tačku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr. • Nema obaveze. prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu. "Dažbine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema važećim uredbama o uvozu. Takođe.A4). čime je prodavac oslobođen obaveze pribavljanja pokrića osiguranja u skladu sa A-4. Kada je tačka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca. CFR.dažbina "službena" ili ne. izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi. 203 . koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) .ambalaža obeležavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. • Luke. npr.

troškovi pomorskog transporta troškovi u luci prijema troškovi otpreme do krajnje destinacije troškovi uvoznog carinjenja i taksi EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FCA imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FAS imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac FOB imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac CFR imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CIF imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CPT imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac CIP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DES imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac DEQ imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DDU imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac DDP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Prodavac Kupac Prodavac Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 .INCOTERMS i usluge Skladište na mestu utovara (polaska) troškovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport lučki tro{kovi u luci otpreme špediterski troškovi utovar na sredstvo pomorskog tr.

f-co obala RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i neocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i ocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu) 205 Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca . ako je potr ebno ili kor i{} eno) ispor u~eno f-co brod RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~.{pediter ) F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar) EX W FCA FAS FOB CFR CI F F-co pr evoznik RI Z I CI I TRO[ K OVI F-co uz bok br oda RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a) F-co na brod RI Z I CI I TRO[ K OVI cena sa vozarinom RI Z I CI I TRO[ K OVI cena.PRODAVAC kej ili maona ogr ada br oda gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te K UPAC magacin pr eduze} a magacin pr eduze} a pr evoznik (or ganizator pr evoza ... RI Z I CI I TRO[ K OVI CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP vozarina i osigur anj e pla} eni do . osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t) RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca vozarina pla} ena do . RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t) ispor u~ena gr anica RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici...

6.4. Međutim. Saglasno tome. učinjeni su daljnji napori u pojedinim specifičnim slučajevima (vidi npr. FCA-A4). izvoznika) ili kupca (tj. svi termini određuju da se prelasci rizika i troškova mogu dogoditi i pre isporuke. kad god je Incoterms 2000. 15. tačan način na koji je roba isporučena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na različite morske luke. budući da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu.4.4.5.. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca Rizik od gubitka ili oštećenja robe i obaveze snošenja troškova. Pošto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i troškova.kao što je uobičajeno u prodaji robe . posebno u trgovini robom. Uslov za taj prerani prelaz rizika i troškova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je određeno u odredbama. uključen u taj ugovor. moguće je za svaki Incoterms termin 2000. Precizna podela funkcija i troškova. specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe Analizom pravila prikazanih u Incotermsu može se konstatovati da je isti usresređen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima. ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos. 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D". Upoređeno sa Incotermsom iz 1990. normalno. Oni tada stvaraju međusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u budućim poslovima na isti način na koji su radili ranije. navode se važniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E". ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) što bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporuči robu. zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj. troškova i rizika koji iz toga proizlaze.15. Svakako bi bilo poželjno kada bi Incoterms. 206 . Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na način uobičajen u toj luci") nije se mogla izbeći referenca na ono što je uobičajeno u trgovini. Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama. treba izvršiti raspodelu funkcija. U posebnim slučajevima. prodavac može robu poslati kao rasuti teret. 15. na što je moguće detaljniji način.7. međutim. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina Iako svaki menadžer i stručnjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000. kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredište ("D" termini). 2) Incoterms termini skupa "F". uvoznika). odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u određenim poslovnim situacijama trebali imati na umu. ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika . bez identifikacije konkretnih količina za pojedine kupce i u tom slučaju prelaz rizika i troškova ne ostvaruje se pre nego što je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa članom 69.3 iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980. vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe.). prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporučio traženu robu kupcu. koji se odnose na robu. Taj uslov posebno je važan u EXW-terminu. Razlog tome je da. predložiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta.trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i. stavljena na stranu za njega (prisvajanje). u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno mišljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina.

naime. uvoznike) nego za prodavce (tj.7. Prodavci koji ne žele. U tom su slučaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. uz uslov da proces transporta počinje sa kopnenim prevoznim sredstvima. izvan prostorija prodavaca. Možda se kupci iz susednih država (npr. salonu). FAS i FOB.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW. taj se termin može ugovarati i u slučajevima kada se roba transportuje sa više različitih vidova transporta.2. – Ako je imenovano mesto negde drugde. Pri tom mogu maksimalno doći do izražaja sve kreativne kupčeve poslovne sposobnosti. Incoterms termini skupa "F" Kako Incoterms termine skupa "F" čine termini FCA. u kombinovanom i multimodalnom transportu.. odnosno preporuka prodavcima (tj. fabrici.4. prodavci isporučuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju 207 . Međutim. nemaju ambicija da prodaju logističke usluge i sl. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima. izvoznike). uvoznicima) koji se eventualno odluče za ugovaranje ovog termina: • Incoterms termin EXW je uopšteno povoljniji za kupce (tj. skladištu.15. izvršava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. svakom od ovih termina posvećuje se primerena pažnja: • Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK . koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva. npr. Pošto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lakše snaći u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca.. imenovano mesto). kupac iz Norveške kupuje robu u Beogradu). ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. a posebno oni iz udaljenih država od države prodavca (npr. izvoznicima) i kupcima (tj. koji će im zasigurno u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe. preporučuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca. Tada prodavci imaju minimalne obaveze. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima.7. – Prodavci koji žele prodati robu u svojim prostorijama isporučuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. • • • • • 15. navešćemo nekoliko saveta.. Ovo zato što kupci mogu na najbolji način organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. imenovano mesto). jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne.. On. Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin.4. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni. Incoterms termin skupa "E" Pošto skup Incoterms termina "E" čini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA .1. trebalo bi da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i načina prevoza robe. ne mogu ili ne znaju prodati ništa više nego samo svoju robu (npr. Kupci.

– –

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Pošto je imenovano mesto i određena tačka u tom mestu bitna za uređivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporučuje im se da u svakom konkretnom slučaju vrlo precizno ugovore mesto (i tačku) isporuke robe, a pri čemu trebaju voditi računa o prirodi i količini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvođača do potrošača organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke dogovorno reše ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe. Preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. železnicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: ‡ Suptilnijim preporučivanjem pravila Incoterm termina FAS može se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci određuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. Što ta pogodnost za kupce znači? Znači da kupci mogu angažovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se može postaviti i drugo pitanje: A što je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada im je roba isporučena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Međutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer će oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. ‡ I za prodavce Incoterms termin FAS može biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. ‡ Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i tačku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. ‡ Što se tiče osiguranja robe, preporučuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ‡ Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ‡ Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u slučajevima kada se roba transportuje pomorskim ili rečnim brodovima. To, međutim, ne znači da se taj termin ne može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: ‡ Slično Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u činjenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vrše osiguranje robe od trenutka kada im je isporučena (tj. od trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredišta (a ono može biti i kod krajnjeg potrošača). Pri tom kupci mogu angažоvati nacionalne brodare i nacionalne osiguravače, i tako štititi nacionalne interese. – Incoterms termin FOB može biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. – Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i tačku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. – I prodavcima i kupcima se preporučuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na troškove ili na troškove i rizik zajedno. – Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode računa ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i učvršćivanja tereta u brodskim skladištima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili učvršćivanju većih i težih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se vežu užadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako troškovi vezivanja i učvršćivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, užad, sajle, podmetači i sl.) ne spadaju u redovite troškove utovara i slaganja tereta u brodskim skladištima, a često mogu biti i prilično visoki, preporučuje se prodavcima i kupcima da takve troškove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve troškove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. – Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe – Pošto su međunarodni špediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. – Incoterms termin FOB poželjno je ugovarati u slučajevima transporta robe morskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" čine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnju: • Incoterms termin CFR (TROŠKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se može preporučiti sledeće: – Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga što prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u određenim slučajevima, veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata štite i nacionalne privredne interese. – Incoterms termin CFR može biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. – Pošto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. – Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logističke aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladištenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

 Incoterms termin CIF (TROŠAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagođava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata države prodavca. Argumenti koji podržavaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge, npr. špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokrićem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada ona pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u određenim situacijama ostvariti veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, štite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slično i drugim terminima C, može biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji ne žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaćanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem, preporučuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu pažnju. To, zapravo, znači da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju političke situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokriće određenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, štrajk i sl.). Kako su međunarodni špediteri ne samo klasični organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistički operatori (tj. organizatori ili proizvođači brojnih logističkih usluga, npr.: transportnih, špediterskih, lučkih, slagačkih i skladišnih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logističkim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvršitelja ugovorne kontrole, osiguravajućih društava, tela državne uprave i dr.), poželjno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i veštinu u realizaciji složenih procesa proizvodnje brojnih logističkih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim špediterima koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim ili rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

• Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAĆENA DO ... imenovano mesto odredišta). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledeće u vidu: – Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takođe, u slučaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u čarterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladišta, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredišta, istovar na odredišnom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvršavanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logističkih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angažovati nacionalne privredne subjekte te tako štititi interese nacionalne privrede. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poželjno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke na imenovanom mestu odredišta,
211

kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. drumom. je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. mogu pojaviti veoma složeni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga. prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora. preporučljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. prevoz robe od fabrike do dogovorene tačke na imenovanom mestu odredišta. U nekim slučajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno štite i interese nacionalne privrede. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država i sl. ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca. transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. uvoznici) na adekvatan način ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP. – Kako se u složenim transportnim lancima. izvozno carinjenje robe. Takvu tezu podržavaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. slično drugim terminima C. posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. ‡ Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem. neophodno je da prodavci i kupci. slično Incoterms terminu CIF. a ako glavni prevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). te da specificiraju sve važnije vrste operacija i troškove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. ali je preporučljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. korisno je da o svemu konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. osiguranje robe. koji se međusobno isprepliću u klasišnom i multimodalnom transportu. imenovano mesto odredišta). bez obzira na stepen složenosti.periodu isporuke robe. železnicom. vazduhom. odnosno konvencionalnim.. zavisno od osobina robe. Pošto prodavci (tj. rekom. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. – Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem. Da bi prodavci (tj.. kontenerizacija. osiguranje robe (sa minimalnim pokrićem rizika). u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. u kojima se teže snalaze kako prodavci tako i kupci. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno.: špediterske usluge. • Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . transportno-organizacionim. utovar robe na prevozno sredstvo. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku.). a kupci od trenutka kada je roba isporučena. od političke 212 . spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge. RO-RO. Huckepack i bimodalna tehnologija transporta). geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz. transportno-tehnološkim. izvoznici) i kupci (tj. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. – Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. ‡ Incoterms termin CIP. izvoznici) i kupci (tj. kombinovanim ili multimodalnim transportom. potrebno je da imaju u vidu sledeće: ‡ Incoterms termin CIP. može biti pogodan i za kupce.

– Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno rešenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim. i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definišu i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta kao i vreme isporuke robe. uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce. koje mogu biti. Oni bi. ‡ U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu važnost u uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca ima dogovorena tačka na imenovanom mestu odredišta pa. Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti rešavanja brojnih složenih pitanja njihovih međusobnih poslovnih odnosa.: punjenje kontenera. najčešće realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke (tj. poželjno je da isti pravovremeno konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). Incoterms termini skupa "D" Kako skup "D" čine Incoterms termini DAF. Ipak. 213 . odnosno klasičnim. RO-RO. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. paletizacija.7. Osim toga. drumskim. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehničkim. opet. skladiša. terminala do tačke i imenovanog odredišnog mesta na određenoj granici. koji su međusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta. neistovarenu. transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. – Kako se složeni transportni lanci. poželjno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore koji će im. špediterske usluge. štrajk i sl.. izvoznici) i kupci (tj. prodavci najčešće prodaju kupcima osim robe i brojne prateće logističke usluge. utovar robe na prevozno sredstvo.situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. podržane veoma složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga. Huckepack i bimodalne tehnologije). prema pravilima Incoterms-termina DAF. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. bez obzira na stepen složenosti date situacije. troškovi istovara na mestu odredišta. Prodavci (tj.. imenovano mesto). rečnim. trebali ugovoriti pokriće određenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. vazdušnim. Pošto prodavci (tj. kontenerizacija. troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država). železničkim. prevoz robe od fabrike.). u kojima se ne može uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. na imenovanom mestu isporuke na granici. detaljnijom analizom pravila koja karakterišu ovaj termin može se zaključiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. saglasno tome. izvoznici) i kupci (tj. u narednom izlaganju svakom od njih biće posvećena primerena pažnja: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . transportno-tehnološkim. Institutske klauzule A.4. kombiniranim ili multimodalnim transportom. DEQ. zapravo. DDU i DDP. rat. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu.4. 15. izvozno carinjenje robe. oni treba da u međusobnom ugovoru specificiraju sve važnije vrste osiguranja i troškova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. DES. npr. transportno-organizacionim. B i C.

utovar robe na brod – u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta – prevoz tereta brodom do dogovorene tačke u imenovanoj luci odredišta/istovara. bilo bi uputno da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. izvozno carinjenje robe. ipak je poželjno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke... trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. drumskim. prema Incoterms terminu DAF. uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES. obala) u imenovanoj odredišnoj luci na kojoj se omogućava istovar robe sa broda uređajima (lučkom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagođenim osobinama robe. transportnopravnim fenomenima i logističkim fenomenima. odnosno: pomorskim. naročito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca.– Kako pri primeni Incoterms termina DAF za uređivanje odnosa između prodavaca i kupaca posebnu važnost ima imenovana tačka i mesto na granici. izvoznici) i kupci (tj. transportno-organizacijskim. ali uz uslov da se roba isporučuje na kopnenu granicu. utovar robe na kopnena prevozna sredstva. imenovana luka odredišta/istovara).: špediterske usluge. nemaju obavezu osiguranja robe. koje opet mogu biti podržane složenom proizvodnjom pratećih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati kako prodavci tako i kupci.: snošenje troškova i rizika istovara robe na granici). a kupci od trenutka kada je roba isporučena. gat. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju državu). kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. poželjno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definišu i ugovore svoje obaveze u vezi sa tačkom i mestom isporuke pošiljke na imenovanoj granici (npr. Pošto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzeća država prodavaca. železničkim. RO-RO. CIP. uvozno neocarinjenu. Brojni argumenti potvrđuju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. CPT. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta. u imenovanoj luci odredišta/istovara). u svakom konkretnom slučaju. transportnotehnološkim. pristanište. – Primena Incoterms termina DAF može biti optimalno rešenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe moguće ostvariti svim vidovima transporta. rečnim. – Kako ni prodavci niti kupci. nego Incoterms termin DAF. Ovo i zbog toga što se pri realizaciji složenih transportnih lanaca. koji se međusobno isprepliću u multimodalnom transportu. Saglasno 214 . u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. kontenerizacija. vazdušnim. neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih špediterima kao logističkim operatorima. slično primeni Incoterms termina CIF. ponuditi optimalno rešenje. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. No. prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. Ukoliko se pojedini prodavci (tj. mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. – U uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu važnost ima istovarna tačka (tj. Huckepack i bimodalne tehnologije). Prodajom navedenih logističkih usluga. odnosno klasičnim. DDU ili čak EXW i FCA). transportno-ekonomskim.

transportno-tehnološkim. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu. povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DEQ je. kontenerizacija. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. po pravilu. – Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. izvoznici) i kupci (tj. Saglasno tome. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . ali je to isto moguće i kombinovanim i multimodalnim transportom. – Kako se složeni transportni lanci. u kojem se najčešće i primenjuju savremene transportne tehologije (npr. koji su međusobno isprepletani u procesima proizvodnje logističkih usluga. na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara). pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. – Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.: špediterske usluge. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladiša u luci utovara. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. izvozno carinjenje robe. istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredišta/istovara. mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. utovar robe na kopneno prevozno sredstvo. prevoz tereta brodom do imenovane luke odredišta/istovara. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. poželjno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. 215 . a kupci od trenutka kada je roba isporučena. RO-RO. transportno-ekonomskim. transportno-pravnim i logističkim fenomenima. transportno-organizacionim.tome prodavcima i kupcima se može predložiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrđenom tačkom u luci odredišta.. uvozno neocarinjenu. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ. preporučuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredišta. bez obzira na stepen složenosti situacije. Saglasno tome. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. – Posebnu važnost pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara. Da bi prodavci (tj. Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i mogućom složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. imenovana luka odredišta/istovara).. utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta). – U složenim transportnim lancima. – Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i rečnim transportom. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit.

pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit). Hucke-pack i bimodalna tehnologija). neistovarenu. utovar robe na prevozno sredstvo. industrijski kolosek fabrike «Zastava automobili». kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. – Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno rešenje ako se prevoz realizuje pomorskim i rečnim transportom. na bilo kojem prevoznom sredstvu. prema Incoterms terminu DDU. Tako. Prodavci mogu prodajom navedenih logističkih usluga ostvariti znatan dodatan profit. izvoznici) i kupci (tj. (npr. slično terminima DES i DEQ. uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredišta. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. kontenerizacija. koja je predmet kupoprodaje.. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. ali se to isto može ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom. – Kako se u složenim transportnim lancima. po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato što. transportno -ekonomskim. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. imenovano mesto odredišta). po pravilu javljaju veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. izvozno carinjenje robe. RO-RO. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . terminal ili skladište fabrike «Filip Kljajić» i slično.: špediterske usluge. koji su međusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logističkih usluga. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. na primer. nego i brojne logističke usluge. prema ovom terminu. Prodavci (tj. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta.kontenerizacija. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. u kojima se 216 . uvoznici) mogu na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DDU.. S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. ako prevozni proces počinje sa pomorskom plovidbom onda i logističke usluge kao što su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. Huckepack i bimodalna tehnologija). trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu). Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. RO-RO. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. utovar robe na brod. Saglasno tome. transportnopravnim i logističkim fenomenima. nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i tačka isporuke robe. – Odgovarajući značaj u uređivanju odnosa između prodavaca i kupaca. – Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. transportnotehnološkim. prodavci prodaju kupcu ne samo robu. javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. Zbog važnosti tog mesta preporučuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. ili drugoj osobi imenovanoj od kupca. ali to ne znači da su oslobođeni rizika od gubitka i oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. transportno-organizacionim. npr. poželjno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredišta. u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. ima imenovano mesto odredišta.

transportno-organizacionim. Zbog njegove važnosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredišta. utovar robe na brod. ili drugoj osobi koju je imenovao kupac.. imenovano mesto odredišta). koji će im i u najsloženijim procesima proizvodnje logističkih usluga. plaćanje poreza na dodanu vrijednost). poželjno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u državi uvoznici. izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" pošto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao što su trenutno npr. Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca. nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. transportnotehnološkim. a ako prevozni proces počinje sa pomorskim prevozom onda i druge logističke usluge kao npr. ali ne zbog toga što su oslobođeni rizika od gubitka ili oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . preporučuje se prodavcima (tj. – Pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP. posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. tranzit i uvoz robe). poželjno je da isti konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. neistovarenu. pravnim i privrednim prilikama države kupca (tj. – Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. stvarnim političkim. transportno pravnim i logističkim fenomenima. poželjno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. koji se međusobno isprepliću u procesima proizvodnje logističkih usluga. – Kako Incoterms termin DDP predviđa maksimalne obaveze za prodavce. rekom. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz. drumom. već je njima prepušteno da pitanja osiguranja robe 217 . prema Incoterms terminu DDP prodavac isporučuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredišta. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. Irak i Avganistan je izuzetno riskantno. odgovarajuću važnost ima i imenovano mesto odredišta.ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Slično Incoterms terminima DES. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. odnosno konvencionalnim. kombinovanim ili multimodalnim transportom. izvozno carinjenje robe. ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). uvoznika). utovar robe na prevozno sredstvo. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu države uvoznika. – Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe.. na imenovanom odredišnom mestu. železnicom. Da bi prodavci (tj. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata država prodavaca. U pribavljanju potrebih podataka i informacija. ponuditi optimalno rešenje. u svakom konkretnom slučaju. uvozno carinjenje robe. transportno-ekonomskim. prodavcima mogu pomoći afirmisani špediteri države uvoznika. DEQ i DDU. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti značajan profit. vazduhom. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. izvoznici) i kupci (tj. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. na prevoznom sredstvu.: špediterske usluge. ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. a snosi i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj.

transportnopravnim i logističkim fenomenima. Prema tome. izvoznika. – U složenim transportnim lancima. mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". poželjno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. Budući da prodavci (tj. Zbog toga je poželjno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. železnicom. prodavaca.: kontenerizacija. pošiljalaca) robe. koji se međusobno isprepliću u složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. odnosno konvencionalnim. uvoznici) po pravilu imaju skroman 218 .rešavaju potpuno autonomno. odnosno naručilaca ili krcatelja i prevoznika. INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehničkim. javljaju se veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. ne znači da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe. RO-RO. prijemnog špeditera i kupca (tj. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" špeditera moguće je konzistentno odrediti odnose između prodavaca (tj. a kupci od trenutka kada ima je roba isporučena.4. pošiljalaca. uvoznika) kao špediterovih nalogodavaca i špeditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa između izvoznika. izvoznika) i kupaca (tj. Pošto su znanja prodavčevih i kupčevih menadžera i specijalizovanih stručnjaka veoma skromna o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. prevoznika i aktivnih učesnika u sistemu prometa. kombinovanim ili multimodalnim transportom. nije sporna tvrdnja da između odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logističkih usluga) ugovora postoji čvrsta interakcijska sprega. odnosno logističkih. Takve tvrdnje su pogrešne i neprihvatljive. transportno-organizacionim. odnosno izvoznika i kupaca. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. drumom. usluga. treba uočiti bitne razlike između odnosa stranaka (tj. vazduhom. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). 15. odnosno pošiljke. otpremnoga špeditera. špeditera i prevoznika moguće je odrediti upoređivanjem odnosa stranka iz ugovora o špediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvršenju prevoza). kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe Vrlo često se u naučnoj i stručnoj literaturi. Jer. Isto tako. odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u međunarodnom prometu.8. koja je predmet kupoprodaje. Ne ulazeći tom prilikom u naučnu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina uređuju pravne i ekonomske odnose između prodavaca i kupaca u međunarodnoj robnoj razmeni. potrebno je da se isti konsultuju sa svojih špediterima kao logističkih operatorima. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. koji će im. Činjenica da se u kupoprodajnim ugovorima određuju načini i uslovi prevoza robe na određenoj relaciji (od otpremnog do odredišnog mesta). rekom. transportnotehnološkim. uvoznika. odnosno uvoznika) koje sklapaju međunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj. transportno-ekonomskim. izvoznici) i kupci (tj. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Mesta prodavaca (tj. u kojem se najčešće primenjuju savremene transportne tehologije (npr. a ne pravne i ekonomske odnose između davalaca i korisnika prevoznih. primaoca) robe. – Incoterms termin DDP može se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima. uvoznika. odnosno PRAVILA TUMAČENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE.

skladištari. veštinama. robnotrgovinskih i logističkih centara. procesnog kapitala i sl. poželjno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa međunarodnim špediterima kao logističkim operatorima oko logističkih pitanja proizvodnje svih logističkih usluga bez kojih nije moguće zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema međunarodne robne razmene. jer su oni specijalisti za sve logističke aktivnosti u međunarodnome transportu i prometu. zahtevne i veoma složene procese proizvodnje određenih logističkih usluga (npr. svim vrstama puteva. ljudskog kapitala.: prevoznici. svim prevoznim sredstvima. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim špediterima kao logističkim operatorima. Međunarodni špediteri kao logistički operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost. distribucijom. Prodavci i kupci 219 . operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona. prometom. i špeditera kao logističkih operatora. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. robnodistributivnih. u različitim trgovačkim transakcijama i regionalnim transakcijama. pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. prometnog i logističkog mega. špediteri kao logistički operatori raspolažu sa primerenom količinom logističkog intelektualnog kapitala (tj. na svim udaljenostima. međunarodni špediteri kao logistički operatori će u svakom konkretnom slučaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe. Pri tome treba imati u vidu specifične. To isto važi i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa špediterima kao logističkim operatorima. inovacijskoga kapitala.) zahvaljujući kojem mogu u svakom konkretnom slučaju osigurati brze. sposobnostima. Zahvaljujući interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logističkim znanjima. 15. sigurne i racionalne procese proizvodnje logističkih usluga u vezi sa otpremom. izvoznim i uvoznim carinjenjem robe. kapitala klijenata. pri kombinovanju više savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logističkim lancima. skladištenjem. ali i drugih ugovora o proizvodnji logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. a to znači i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i međunarodnim multimodalnim transportom. transportnim osiguranjem robe i drugim logističkim aktivnostima. Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspešno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa između prodavaca i kupaca. tako je u određenoj meri potrebno da stranke u međunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovačke i lučke uzance i običaje.4. strukturalnog kapitala. izvršioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe. Sinergijski efekti implementacije logističkog intelektualnog kapitala sa kojim raspolažu logistički operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasičnih organizatora transportnih procesa. osiguravači). tranzitom. u prevozu masovnoga tereta). u prevozu generalnog tereta) i čartiranju (tj. makro i mikro sistema (npr.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta. u skladu sa dotadašnjim poslovnim običajima. brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. Naime.kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga u vezi sa transportom. nije moguće precizno odrediti ni terminima "Incotermsa". globalnog. ili pak opšte uslove poslovanja pomorskih luka.9. pri kombinovanju više vrsta transporta u međunarodnom multimodalnom transportu. dopremom. bez obzira na složenost procesa proizvodnje logističkih usluga. Afirmisani međunarodni špediteri kao megalogistički operatori mogu prodavcima i kupcima. ali i drugih aktivnih učesnika spoljnotrgovinskog. robnotransportnih. skladištenjem svih vrsta roba. distibucijom.

Da bi se razjasnila situacija dodate su reči "ako je primenljivo" u A-2 i B-2. opšte uslove i poslovanje u dotičnim pomorskim lukama. iz 1980. bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini. ako kupci ne ostvare svoja prava. nejasnoće. uzanse. u trenutku sklapanja ugovora može odrediti samo područje ili prilično veliko mesto. bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odredištu. prava i odgovornosti prema uzancama i običajima na koje su pristali. Poželjno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u državi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime. 9. Pri implementaciji trgovačkih i lučkih uzansi i običaja. Nadalje. to može prodavcu dati pravo da izabere tačku koja po njegovom mišljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4). izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. Vezano za to. Stoga. prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili tačku koja im najviše odgovara. odnosno ne izvrše svoju obavezu određivanja takvog mesta ili tačke. neki su smatrali. kao u slučaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim područjima slobodne trgovine gde više ne postoji obaveza plaćanja carine i ne postoje ograničenja u vezi sa uvozom ili izvozom. pa u tom slučaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede tačku u tom području ili na tome mestu. kako bi unapred sprečili nesporazume. običaje. ili pak opštih uslova poslovanja pomorskih luka. ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o tački isporuke. 15.. štetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. pomorsku luku. iako pogrešno. Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe. Osim toga. koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi primereno rešenje. zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora. Ako to kupci ipak ne učine.10. kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije države izvoza ili uvoza.4. Stoga. snosi rizik i dodatne troškove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora često nije moguće precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporuče robu. Osim toga. 15. ili su im morali biti poznati. npr. Određivanje mesta isporuke U nekim situacijama nije moguće u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati tačku ili čak mesto na koje prodavac treba da isporuči robu prevozniku (Npr. Ako kupac ima obavezu da precizno definiše tačku. INCOTERMS termini i carinjenje Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoća.4. i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (čl. onda oni snose sve rizike i dodatne troškove koji nastanu zbog njihovih propusta. nego i plaćanje administrativnih troškova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi dužni dati nadležnim vlastima. npr. na primer. Tako se. te ako on to ne učini. nesigurnost. i tada se obično određuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definiše tačku unutar pomenutog prostora ili mesta.11.imaju obaveze. Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti. poželjno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinačnom slučaju pravovremeno i uzajamno informišu o takvim trgovačkim i drugim uzancama i poslovnim običajima.: referenca se može odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto. smatra se da su oni prećutno prihvatili one uzance i običaje koji su im bili poznati.). A-6 i B-6 pravilima važećeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoća kada se ne zahtevaju carinski postupci. 220 . prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim špediterima koji dobro poznaju pravila. pomorska luka. pojašnjeno je da ta obaveza ne uključuje samo plaćanje carine i ostalih pristojbi. Ako nije drukčije dogovoreno.

4. budući da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predviđenog transporta. ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omogućilo korišćenje svih povoljnosti koje se omogućavaju prilikom izvoza robe u njegovoj državi. u pravilima A-9 svih Incoterms termina određeno je da su prodavci dužni robu upakovati na takav način kako to zahteva transport.13. železničkim. imenovano mesto). imenovana luka utovara/otpreme). Međutim. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima.. Incoterms termin EXW preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. odnosno konvencionalnom. u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac.4. U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno određene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snošenjem troškova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete. osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u stručnost i procenu prodavca"). mogu koristiti u svim vrstama. odnosno konvencionalnom. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. 15..: pomorskim. • FAS (FRANKO UZ BOK BRODA . pre-shipment inspection . mora biti "prikladna za svaku moguću svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora. gde troškovi te kontrole ide na teret kupca. imenovano mesto). a uvoznog carinjenja kupac. vaganja i brojanja.: pomorskim. vazdušnim i rečnim transportom. drumskim. drumskim. ali zato u Incotermsu 2000. pregled robe pre utovara).2. Incoterms termin FAS preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima.ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). Međutim.b Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Takođe. što proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno). uključujući i ambalažu.koji karakterišu minimalne obaveze prodavca . dok je EXW termin . Osim ako ugovor drugačije ne određuje. ali samo ako su im činjenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa članovima 35. tj.. 15. kupac bi trebalo da sam plati troškove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu.Incoterms 1990. • FCA (FRANKO PREVOZNIK . onda prodavac mora platiti takvu kontrolu.. vazdušnim i rečnim transportom. Incoterms termin FCA preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.4. odnosno granama transporta i prometa..1 i 35. vrste i uslova transporta dotične robe. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati određeni Incoterms termin: • EXW (FRANKO FABRIKA . INCOTERMS termini i pakovanje robe U većini slučajeva stranke žele unapred znati koja je ambalaža potrebna za siguran prevoz robe do odredišta. a što zavisi od osobina robe. je polazio od suprotnih opredeljenja što se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca).PSI. prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajuće pristojbe. merenja.12. osim u slučaju kada se koristi EXW termin. 15. INCOTERMS termini i kontrola robe U većini slučajeva kupcima se može preporučiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv.14. gde roba. železničkim.. a neki samo u određenoj vrsti transporta i prometa. tj. 221 .. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza Pošto se pojedini Incoterms termini 2000.

ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. Incoterms termin CIP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. imenovana luka odredišta/istovara). • CIP (tj. Ako prodavcima (tj. Incoterms termin DDP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.. železničkom. Incoterms termin DEQ preporučljivo je ugovarati pri klasičnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. železničkim.. uvoznicima) u nekim specifičnim kombinacijama transporta i prometa. imenovano mesto odredišta). železničkim. Incoterms termin CFR preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. vazdušnom i rečnom transportu. tj.. tj. tj. OSIGURANJE I VOZARINA ... poželjno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim špediterima.. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporučljivo ugovoriti. tj. odnosno pri konvencionalnom... odnosno tehnologijama klasičnog. železničkim..: pomorskim. Incoterms termin CIF preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. imenovana luka odredišta/istovara). imenovano mesto)... drumskom..• FOB (FRANKO BROD . vazdušnim i rečnim transportom. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. drumskim. imenovana luka ukrcaja/otpreme). imenovana luka odredišta/istovara). ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima.. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO .. Incoterms termin CPT preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. 222 . Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. vazdušnim i rečnim transportom... • DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . odnosno tehnologijama klasičnog. koji će im zasigurno ponuditi optimalno rešenje.. • DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. imenovano mesto odredišta). imenovano mesto odredišta). ali uz uslov da se roba isporuči na kopnenu granicu.. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa.: pomorskim. izvoznicima) i kupcima (tj.: pomorskim. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. Incoterms termin DAF preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. Incoterms termin FOB preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. vazdušnim i rečnim transportom. drumskim. tj. imenovana luka odredišta/istovara).. kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu. vazdušnim i rečnim transportom.: pomorskom. • DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA .: pomorskim. imenovano mesto odredišta). • CFR (TROŠAK I VOZARINA . • CIF (TROŠAK.. odnosno tehnologijama klasičnog. Incoterms termin DES preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. drumskim. • DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . • CPT (VOZARINA PLAĆENA DO . železničkim. odnosno tehnologijama klasičnog. drumskim. • DAF (ISPORUČENO GRANICA .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->