SADRŽAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................

2 1.1. Nastanak i razvoj špedicije .................................................................................................. 2 1.2. Opšti pojmovi u oblasti špedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera.............................................................................. 6 2.3. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća................................................................. 7 2.3. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naša regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opšte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopšteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska načela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. Železničke tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u rečnom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdušnom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. Špediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika špediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praćenje tržišta ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o špediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaračunati troškovi...............................................................................................35 5.6.3. Više zaračunati troškovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oštećenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoračenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeštećenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko područje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranični pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podložnost plaćanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaćanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Troškovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Troškovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posredničke i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Troškovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Troškovi ambalaže ..........................................................................................................52 6.8.6. Dažbine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smeštaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. Železničko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladište......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestište ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladište ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladište ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obračun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe železničkim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe rečnim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Način popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladišna potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obračun i fakturisanje izvršene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno — more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more — kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zaključenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smeštaj izložbenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obračun i fakturisanje špediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar železničkih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladištenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladišta .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladištenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalaže............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaža za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u železničkom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeležavanje pošiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod režimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehnički uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Način carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praćenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleđivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u slučaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRŽIŠTE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovačkih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladišta......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladišnica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izručnica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure — no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI ....................................................................169 14.0. Špediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale»......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeću .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matičnih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donošenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAĆENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Važnije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Određivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

kao što su: – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera. – Incoterms 2000. do 12. kao što su uvoz i izvoz. razrađuje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzeća međunarodne špedicije. Pored napred navedenog. kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. pomorskom tržištu. Poslovi uvoza i izvoza obrađeni su detaljnije.instruktivnim. iako se svako špeditersko preduzeće ne bavi takvim poslovima. Adekvatan prostor posvećen je prevoznim i špediterskim tarifama. Obrađivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja. a delatnosti su poređane približno onim redom kako je to uobičajeno u organizacionim šemama većeg broja špediterskih preduzeća. – Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije. pri čemu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno . priloženi su važniji akti značajni za rad špediterskih preduzeća. obrađeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita.UVOD Sadržaj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obično obavljaju u preduzećima međunarodne špedicije. sadržaj i popis korišćene literature. – Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i – prikaz najvažnijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraćenice koje se upotrebljavaju u radu. – Izvod iz Opštih uzanci za promet robom. – Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. dok se u poglavljima 6. 1 . Osim standardnih špediterskih delatnosti.

iziskivala je usavršavanje prevoznih isprava. Nadalje. Razvoj međunarodne trgovine.1. do tada. razna ograničenja i sl.). ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice. avio-prevoznik i dr. podela odgovornosti između prevoznika i korisnika usluga prevoza. a bio je jeftiniji i brži. tako i kupac. 1. Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na. 1. sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama. kao i carinske. kao i potrebu da se između saobraćaja i trgovine postavi posrednik koji će organizovati prevoz robe. a sam transport mogao se odvijati na železnici po voznom redu.na osnovu podele rada – tražili posrednike u realizaciji sve složenijih prevoznih procesa. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno veće količine robe nego što je to bilo moguće ranije. što se može prevesti kao »odrešiti«. »otpremiti«. UOPŠTENO O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se. a delatnost koju on obavlja naziva se špediterska delatnost. dok špediter organizuje transport robe raznim (tuđim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca. U novonastaloj situaciji trgovci više nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima. već su . Složenost odnosa između saobraćaja i trgovine. najčešće u kombinovanom prevozu kopno .1. Osim pojma »špediter«. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. železnica. Špediter. tako se sada. a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika. obzirom da praktično i nema špeditera koji se bave unutrašnjom organizacijom prevoza. ne 2 . autotransportno poduzeće. Na odredištu. pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama. Pojava parobroda i železnice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u međunarodnoj trgovinskoj razmeni. Nastanak i razvoj špedicije Smatra se da začeci špedicije potiču još iz trinaestog veka. pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima. zahtevao je prebacivanje sve većih količina roba između evropskog kontinenta i novih zemalja. Tadašnji mletački trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem. Takav posrednik naziva se špediter. u koje će imati poverenje kako prodavac. Kao što se ranije odvojila trgovina od proizvodnje. Preuzimajući brigu o organizaciji prevoza. usled društvene podele rada. nepoznata prekomorska tržišta. iz doba prosperiteta Venecije. u špediterskoj delatnosti se susrećemo i sa pojmom »međušpediter« i »podšpediter«.more . odnosno »špedicija« je latinskog porekla i nastala je od reči »expedire«. dok se u praktičnoj primeni prevodi sa »poslati«. Pri tome je važno da se pravi razlika između prevoznika (vozara) i špeditera. »urediti«. što se kod nas ne baš retko poistovećuje. tretira kao spoljnotrgovinska.kopno. kraće š p e d i c i j a . Opšti pojmovi u oblasti špedicije Reč »špediter«. pogotovu nakon otkrića prekomorskih zemalja.2. takav organizator prevoza trebao je pošiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da će robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. Me đušpe diter je pravna ili fizička osoba na koju je (glavni) špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla. devizne. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslužne organizacije koja bi poznavala specifičnosti železničkog i pomorskog transporta. odvojio saobraćaj od trgovine. naime. Na taj način nastale su prevozne isprave koje se još i danas usavršavaju. Vozar je pravna (ili fizička) osoba koja prevozi robu (npr. delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe. kod nas.

Pomorski (lučki) špediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima. uključujući prijem. što je čest slučaj u međunarodnom transportu. a isto tako se i pomorski špediteri bave poslovima kontinentalne špedicije (imaju u privrednim centrima u unutrašnjosti svoje filijale).). tj. međušpediteru. vazdušnim i rečno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima. kao i špeditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta određene vrste robe (npr. Preduzeća za međunarodnu špediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu.). pa obavljanje određenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom špediteru. Podela rada i specijalizacija špediterskih preduzeća Špediterska poduzeća se mogu deliti prema različitim kriterijumima. rekom itd. zatim osiguranjem. –preduzeća za pomorsku špediciju i –preduzeća za graničnu špediciju. avionske (specijalizovani za vazdušne transporte). U stvari. bave poslovima pomorske špedicije (imaju u lukama svoje filijale). za rad međušpeditera špediter ne odgovara. To može biti slučaj kad špediter nema organizovanu sopstvenu službu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu. Slično važi i za granične špeditere koji danas retko postoje kao samostalni špediteri. tj. železničke (osnovani od strane železnice sa ciljem da se što više robe prevozi železnicom). podšpeditera. osiguranje. U tom slučaju. naftu.2. carinjenjem. je osoba na koju je (glavni) špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla1. Prema teritorijalnom principu špediterska preduzeća se mogu podeliti na preduzeća za unutrašnju i preduzeća za međunarodnu špediciju. Preduzeća za un ut r a š nju š pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze državnu granicu zemlje u kojoj je sedište odnosne špedicije. odnosno pomorskih špeditera. uskladištenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. skladištenjem. u svetu nema striktne podele. izvozu i tranzitu (može i unutar granica svoje zemlje). bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem. već ga radije prepušta tamošnjem špediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. Kontinentalni špediteri organizuju prevoz robe železničkim. carinjenje. špediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom slučaju prenosi u potpunosti izvršenje dobijenog naloga na treću osobu. Tada za rad podšpeditera špediter odgovara. prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutrašnjost kopnenim prevoznim sredstvima (železnicom. carinjenjem i drugim poslovima za račun kontinentalnih i pomorskih špeditera. žitarice i sl. za drvo. već su to većinom filijale (ispostave) kontinentalnih. osiguranjem brodskog prostora. drumom. odnosno: — prema teritorijalnom djelokrugu rada ili — prema osnovnim karakteristikama poslovanja. jer se i kontinentalni špediteri npr. ali odgovara za njegov izbor. a obično se dele na: –preduzeća za kontinentalnu špediciju. sajamske (organizovanje dopremeotpreme izložbene robe na sajmove). a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao. drumskim. 1.može uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu). osim u slučaju ako je podšpeditera odabrao sam komitent (glavnog) špeditera. Granični špediteri imaju sedišta na frekventnim graničnim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom. distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe između prodavca i kupca. otpremu. tj. Podš pediter. u praksi. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) špeditere možemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet). pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji čitavog posla. Kod nas ne postoji specijalizacija (osim možda »Feršped« kao 1 Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru 3 . reekspedicijama. Međutim.

već špediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. sajamskim poslovima. 4 . neka špediterska preduzeća se ne bave svim poslovima. kao npr.železnički špediter). Ipak.

Africi. preduzeća za međunarodnu špediciju postaju njeni članovi a dotadašnja Zajednica preduzeća za međunarodnu špediciju FNRJ se rasformira.). preduzeća međunarodne špedicije se definitivno uvrštavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. Za područje tadašnje Jugoslavije formirano je preduzeće »DETRANS«. znači i za poslovanje preduzeća za međunarodnu špediciju.. preduzeće »Transjug« je bilo jedino ovlašćeno da bude pošiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika. Uredbom o obavljanju poslova međunarodne špediterske službe iz 1949. Split. Ranija centrala preduzeća »Transjug« u Beogradu. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvođenjem radničkog upravljanja. god. znatno je pooštren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja. god. radi zaštite zajedničkih interesa i zajedničkog nastupa pred organima tadašnje vlasti i uprave. odnosno autotransportnih preduzeća (npr. Intereuropa. početkom 1952. 2. na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna špediterska preduzeća koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih špediterskih firmi (Schenker. neka dotadašnja preduzeća za međunarodnu špediciju. još su više proširene ingerencije i prava preduzeća »Transjug« u obavljanju poslova međunarodne špedicije. kao i u lukama (Rijeka. Šibeniku.). Tranšped itd. odnosno filijalama stranih (nemačkih i austrijskih) špediterskih preduzeća moglo bi se govoriti tek u periodu između dva svetska rata. Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. Ubrzo zatim. koje kasnije menja naziv u »TRANSJUG«. Caro & Jellinek itd. Na našim prostorima do razvoja špedicije došlo je nešto kasnije.1. tako da se praktično mimo preduzeća »Transjug« nije mogla otpremiti nijedna pošiljka u inostranstvo. Na osnovu te Uredbe osniva se tadašnja Savezna spoljnotrgovinska komora. Americi i Australiji. Od 1947. što je vezano za komercijalno korišćenje ali i usavršavanje železnice i parobroda i pojačani promet dobara između evropskih država i tadašnjih kolonija u Aziji. nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona 5 ..2. takođe postaje samostalno preduzeće pod imenom »Jugošped«. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzeća za međunarodnu špediciju koja su se razvila iz dotadašnjih preduzeća za unutrašnju špediciju. kao strukovne špediterske asocijacije.. god. sredinom prošlog stoleća. Budući da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okružnih privrednih sudova). u savremenom smislu. god. zbog pooštrenih uslova. a o špediterima. Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju. RAZVOJ I ORGANIZACIJA ŠPEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU Špediterska delatnost se počela razvijati. Pri Komori se osniva Sekcija za međunarodnu špediciju kao organ za rešavanje zajedničkih problema te delatnosti. Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzeća sa istim imenom. Sa donošenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. Dotadšnje filijale preduzeća »Transjug« u Rijeci. Filijale su u važnijim privrednim centrima i na graničnim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. god. rasformirano je preduzeće »Transjug« i osnovano više samostalnih preduzeća međunarodne špedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. dolazi i do osnivanja Zajednice poduzeća za međunarodnu špediciju tadašnje FNRJ. a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeću »Transjug«. nacionalizacije i konfiskacije nakon završetka Drugog svetskog rata. Šibenik. Za izvršavanje špediterskih poslova preduzeće »Transjug« je u glavnim gradovima tadašnjih republika. Razvoj špediterske delatnosti na ovim prostorima Merama sekvestracije. prilikom te nove registracije u toku 1963. Centrošped.

januara 1987.. koordinira njihov rad. čime se komitent oslobađa ulaganja u sopstvena skladišta i sopstveni vozni park. između ostalih. zbirnim prometom i sl. ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe. kao stručna špediterska asocijacija čiji je zadatak da rešava zajedničke probleme svojih članova. Grupacija za međunarodnu špediciju. neosporno je da će on štititi interese svog komitenta.2. svejedno da li će roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF. Međutim. 2. zastupanja kod generalne havarije. te treba da svoju delatnost usmeri ka što kvalitetnijem izvršavanju spoljnotrgovinskih poslova uopšte. utvrđuje uslove poslovanja svojih članova i definiše jedinstvene tarife (sajamske i dr. posredovanje kod naplate potraživanja. OUSJ nije više imalo status pravnog lica. Od 1. naplata pouzeća i sl. Osnovni zadatak međunarodnog špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe. špediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. između ostalog i za granu saobraćaja. Tu se ne misli samo na tehničku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe. odnosno proda robu. to su preduzeća međunarodne špedicije nastavila sarađivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za međunarodnu špediciju. Savet špeditera dobro će doći da se izbegnu kasnije neugodnosti i zaključi posao 6 . Ukoliko bi prilikom izvršavanja tih poslova došlo do konfrontacije interesa društvene zajednice sa interesom špediterovog komitenta. predstavlja ih kod međunarodne špediterske organizacije FIATA itd. pored zaštite interesa svog komitenta. već je zadatak špeditera da savetuje prodavca-kupca još prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi. — ostale prednosti npr.). Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio. Nije npr. Tako je u okviru Opšteg udruženja saobraćaja tadašnje Jugoslavije (OUSJ) osnovana. pružanje saveta pri ugovaranju poslova. dolazi do transformacije tadašnje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvršavala svoje funkcije uglavnom preko opštih udruženja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti). god. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u međunarodnom prometu. ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova u svim saobraćajnim granama. kao i svih poslova s tim u vezi.prestala sa međunarodnim poslovanjem. što vredi za svaki privredni sistem. — prednosti u distribuciji korišćenjem špediterovih skladišta.. Stručne poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija. špediter treba da vodi računa i o interesima privrede u celini. primenom optimalnih transportnih tehnologija. ipak se mogu ostvariti značajne prednosti korišćenjem usluga međunarodnih špeditera i to prvenstveno: — tarifske prednosti smanjenjem prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca. Uloga i zadaci međunarodnog špeditera Budući da je egzistencija međunarodnog špeditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora. uštedama na ambalaži upotrebom kontenera i zakupljene ambalaže i sl. čvrstim kalkulacijama ili paušalnim cenama (forfetom). a promenjen mu je i naziv u Udruženje saobraćaja PKJ. a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. — transportno-tehničke prednosti uvežbanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom. prevoznih sredstava i stručne radne snage.

niti će moći svoj posao obavljati kako treba. pretovaru. carinskih manipulacija itd. — organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizičke distribucije po sistemu »od vrata do vrata«. — organizovanje doleđivanja. poslovi međunarodnog špeditera su vrlo složeni. — nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u međunarodnoj kupoprodaji i međunarodnom prevozu robe radi zaštite interesa komitenta. špediter neće biti u mogućnosti da udovolji ugovorenim obavezama. odnosno uskladištenje robe. — zaključivanje ugovora o utovaru. 2. — zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje).. pakovanju.3. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti. 1 Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1. U Opštim uslovima o poslovanju međunarodnih špeditera1 navedeno je da su špediterski poslovi naročito: — davanje stručnih saveta i učestvovanje u pregovorima radi zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta. refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaćih prevoznika i drugih učesnika u realizaciji logističkih lanaca.pod optimalnim uslovima. utvrđivanje količine robe bez izdavanja certifikata. — zaključivanje ugovora o osiguranju robe. — preduzimanje mera za obeštećenje u slučajevima gubitka. odnosno vršenju ovih i sličnih logističkih usluga. a ako u međunarodnoj špediciji nema efikasne službe koja bi te promene odmah registrovala. — izdavanje špediterskih potvrda. — ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava. — obavljanje usluga na međunarodnim sajmovima. istovaru. sortiranju. on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta. osiguranja. kao instrumenta u plaćanju u spoljnotrgovinskom prometu robe. — kontrola obračunske ispravnosti transportnih dokumenata te obračun transportnih i drugih troškova. — osiguranje povlastica. Kao što se vidi. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u zemlji i inostranstvu. 7 . — unutrašnja (loko) špedicija. — organizovanje zbirnog prometa. te izdavanje ostalih FIATA dokumenata. uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: —čista špediterska poduzeća i — kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća. — zaključivanje ugovora o uskladištenju robe. te hranjenja i pojenja živih životinja. oštećenja ili zakašnjenja isporuke robe. — ostali poslovi uobičajeni u međunarodnoj špediciji. — učestvovanje u naplati isporučene robe. — pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata. obimni i raznoliki. — uzimanje uzoraka. — zaključivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta. već i sve ono što se zbiva u unutrašnjim i međunarodnim privrednim zbivanjima. a često puta i vrlo delikatni. Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za međunarodnu špediciju različita. Da bi špediter mogao udovoljavati obavezama koje proističu iz delokruga njegovog rada.

poslovnica za »Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr.). zatim »Uvoz«. ispostave i predstavništva ne nastupaju samostalno na transportnom tržištu. već služe kao neka vrsta servisa centrali poduzeća i filijalama. Filijale redovno (obično) imaju status profitnog centra. a najčešće i tarifsku funkciju. no mogu biti podređene direktno i centrali preduzeća. a isto važi i za tarifsku službu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl. Filijale kod ovakvih preduzeća imaju takođe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza. poslovnice.. uvoz iz Rusije. Locirane su u manjim mestima i na graničnim prelazima i obično su podređene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju. odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. u Austriji Zentralverband der Spediteure itd. a po potrebi i druge funkcije. službu za ambalažu. organizovane kao profitne celine. Organizaciona celina »Transport« može dalje biti podjeljena na međunarodni. odelenje. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju nacionalna udruženja u cilju zaštite zajedničkih interesa i unapređenja te delatnosti (npr. zavisno od obima poslovanja. preduzeća za međunarodnu špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeća filijale. domaći i loko-prevoz ili sl. naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzeća. izvoz i tranzit. za drvo i sl. kao i sajamske poslove. 2. predstavništva ili pojedinačna radna mesta za akviziciju i održavanje kontakata. kod nas Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije. Tako se filijale osnivaju u većim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju. Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. poslovnica za hemikalije. poslovnice. Tako npr.).).). bio »Jugošped« iz Beograda itd. pa su osnovane i 8 . Isto važi i za carinsku službu.Pod čistim špe dite rskim preduze ćima podrazumevaju se ona preduzeća za međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost. a mogu posebno biti organizovana i »Skladišta«. Ispostave i predstavništva imaju istu funkciju i status kao što je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća. Ponegde se išlo i dalje.3. akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu. Za razliku od filijala. Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu. Carinska služba opslužuje uvoz. Zavisno od obima poslova i interesa. »Tranzit«. no može biti i u zajedničkim službama. To bi npr. izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl. Organizacioni oblik (sektor. obično sa posebnim obračunom. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene. službe i sl. no u svakom slučaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje. »Sajamski poslovi«. a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu špedicije. jedan sektor može obavljati delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«). zajedničko računovodstvo (Sektor za finansije). ispostave. »Sajamski poslovi« itd. i nastupaju samostalno na tržištu. vozni park. pa i loko-špediciju. a primer takve organizacije je npr. Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status (organizacioni oblik) sektora. Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama. zatim carinsko posredovanje. Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike i u inostranstvu. prema komitentima (npr. »Tranšped« u Beogradu. kao i ostale pomoćne (zajedničke) službe. »Transportna agencija«. »Transport i skladište« (ili svako posebno). služba. odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport). »Tarifa«. Organizovanost špediterskih preduzeća u međunarodnim okvirima U uslovima postojanja više samostalnih špediterskih poduzeća u nekoj zemlji. Takve preduzeća su obično organizovana u dve relativno samostalne celine (»Špedicija« i»Transport«).

Nakon II svetskog rata broj članova saveza se znatno proširio odnosno članovi su postala udruženja špeditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Nordiskt Speditörförbund. na osnivačkom sastanku predstavnika špediterskih udruženja iz 19 evropskih zemalja u Beču je osnovan Međunarodni savez špediterskih udruženja. — drumski transport. održanom u Parizu. odnosno Podsekcija za međunarodnu špediciju bivše Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u članstvo FIATA na VI kongresu 1952. FWR i SDT. Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija. bilo u Antverpenu. Ona zastupa interese svojih članova u međunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima. da se bavi problemima pravne. god. Osnovni zadatak FIATA je da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama. a sada je u Zürichu. IRU. — pomorski transport. tj. gde je nakon toga neko vreme bilo i sedište predsedništva. — kombinovani transport itd.. koji se održava svake druge godine. »Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles«). FBL. — kontenerski transport i paletizaciju. FCT. Norveške i Švedske). federacija koja objedinjuje špediterske saveze Danske. — rečni transport. kao što su IATA. 9 . špediteri su svoje stručno povezivanje proširili praktično na ceo svet. — vazdušni transport. Finske. koje svoje predloge i zaključke dostavljaju Sekretarijatu. Međutim. BIC i sl. s obzirom na međunarodnu povezanost te delatnosti. UIC.višenacionalne organizacije (npr. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla. a sekretarijat je ostao u Beču. Posebno zapaženu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR. Godine 1926. odnosno Izvršnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleđivanje Kongresu. FIATA održava redovne kontakte sa mnogim međunarodnim organizacijama. god. kao npr. Sedište sekretarijata je do 1965. komisije za: — železnički transport. Da bi neka država postala član FIATA mora da postoje nacionalne špeditereske organizacije koje bi . tj. na generalnoj skupštini FIATA u Parizu. — pravna pitanja. Bivša Jugoslavija. CCI. ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju. a mnoge međunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. a obnovljena je tek 1949. zatim u Kopenhagenu. Za sedište tog Saveza bio je izabran Bern.mogle biti primljene u članstvo. poznat pod skraćenim nazivom FIATA (franc. redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji. a sada je opet u Bernu. poznatih pod zajedničkim nazivom »The FIATA Documents« ili kod nas kao špediterske potvrde.prema Statutu FIATA . god.

10 .

utvrđivanje količine. Međunarodni špediter mora.3. CMR i sl. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O ŠPEDITERSKOJ DELATNOSTI Špediterska delatnost je u svetu. naravno. Prve takve uzance pod nazivom »Opšti uslovi rada međunarodnih špeditera FNRJ« donete su još 1954. pa ćemo u nastavku njima posvetiti više pažnje. 3. Prema našim propisima. To praktično 11 . Za nas su. on nastupa u svoje ime. odredbe Opštih uslova su razvrstane u odgovarajuća poglavlja kao npr. Konvencije CIM. pa i u našoj zemlji. Zakon o ugovorima o iskorišćenju pomorskih brodova i dr. a za tuđi račun. osiguranja itd. političkog ili privrednog uticaja. Evropski sistem Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter tretira kao komisionar. rokovi. prevozni i prateći dokumenti. dok drugi reguliše pitanja: pojam ugovora.2. Opšti uslovi vrede za ugovore o špediciji kada su se špediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. između ostalog i poslove špedicije. u ponudi) saopštio komitentu da posluje po ovim uslovima. a komitent nije pismeno i izričito isključio njihovu primenu. u svetu se mogu uočiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski. gde on ima status agenta odnosno nastupa u tuđe ime i za tuđi račun. Naša regulativa Preduzeća za međunarodnu špediciju posluju na osnovu odgovarajućih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Špediter treba takođe da poznaje i lučke uzance. god. što se odnosi prvenstveno na pomorske špeditere. Osim što se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe.: važenje uslova. Sada važe »Opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera« koje je donela Grupacija za međunarodnu špediciju pri Opštem udruženju saobraćaja. regulisana zakonima i drugim propisima. transporta. Od postojećih uzansi naročito su važne Opšte uzanse za promet robom. zasada. naknada za usluge i naknada troškova. na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona. zavisno od tradicionalnog. obaveze špeditera i nalogodavca. carinjenje. uzimanje uzoraka. pregled pakovanja. ponuda.1. odgovornost špeditera i dr. Prvi zakon sadrži samo opšte odredbe o špediterskoj delatnosti. prispeće i postupak sa oštećenim pošiljkama. posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tuđi račun. najvažniji zakoni i uzance. poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu. Evropski i anglosaksonski sistem Sa aspekta pravnog položaja špeditera. 3. pojedine zemlje su regulisale špeditersku delatnost i posebnim uzancama. pa je to učinjeno i kod nas. To je i osnovna razlika u odnosu na špeditera prema anglosaksonskom pravu. posebne slučajeve u otpremi i založno pravo špeditera.. 3. prijem i predaja robe. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom transportu. Smatra se da takav sporazum postoji ako je špediter pismeno (npr. špediter se tretira kao komisionar.1. tj.2. običajima i uzancama. tj. nalog (dispozicija). kao npr. one regulišu i neke druge poslove prometa robe. uskladištenja. Obzirom na dinamičan razvoj međunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu međunarodne špedicije. instradacija. Carinski zakon (CZ). osiguranje. kao i sudskom praksom. Inače.

u praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom zakonodavstvu. te je eventualnu štetu dužan da nadoknadi vozar. naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost njegovog regresiranja od međušpeditera. podšpeditera i međušpeditera pa su se. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch . glavni špediter će preduzeti sve moguće mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraživanja. radi se o odgovornosti špeditera za rad vozara. Prema francuskom zakonodavstvu. To praktično znači da odgovornost špeditera za uništenje ili oštećenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru. da npr. 3. osim za štete koje bi nastale usled dejstva više sile. kao i onom koje se na njega oslanja (npr. Prema nemačkom zakonodavstvu. pravo raspolaganja sa robom. Prema tome. god. pravo reklamacije itd. on je odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor. Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera. švajcarsko i dr. gde je npr. To izričito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja.D. iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski sistem.2. Iz toga sledi da je špediter dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera. pošto on odgovara i za rad vozara i za rad međušpeditera.H) delatnost špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime. nastala krivicom međušpeditera kojeg je sam odabrao. on formalno odgovara i za sam transport robe. iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu nalogodavcu koja bi..). jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne šteta. Međutim. Anglosaksonski sistem Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu. u tom pogledu. odnosno osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana. a to sve radi za račun svog nalogodavca. tako i za rad podšpeditera. špediteri u Engleskoj obavljaju 12 .2.A. ali odgovara za njegov izbor. u tom bi slučaju bio odgovoran svom nalogodavcu. Eventualne štete koje nastanu na robi krivicom međušpeditera. Pošto u pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno normirana (npr. odgovornost glavnog špeditera je veća nego po nemačkom zakonodavstvu. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju kada špediter izričito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost. ima pravo izmjene ugovora o prevozu. Naime. to se na špediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio špediter. Inače. špediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder). eventualno. tj. zaključuje ugovor o prevozu sa železnicom i pojavljuje se kao pošiljalac u tovarnom listu. budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. prema ovom zakonodavstvu. kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za primaoca. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera odabrao sam komitent. one subjekte koji rade u tuđe ime i za tuđi račun. već samo za njegov izbor. od koga naplaćuje naknadu za izvršene usluge.znači. na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope. on je tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. a za račun drugog. u nemačkom zakonu o trgovini iz 1861. Prema nemačkim propisima špediter ne odgovara za rad međušpeditera. U pogledu odgovornosti špeditera za rad trećih osoba koje učestvuju u otpremidopremi robe. špediter ne odgovara za rad vozara. postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih država. u francuskom pravu). To praktično znači da ovde špediter zaključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad. Međutim.

Tako npr. često se koriste skraćenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. komisioniranja. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku. U tom slučaju prodavac je dužan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu. U nastavku ćemo ukratko objasniti važnije termine i uzance koje se koriste u unutrašnjem i međunarodnom prometu. »iz«. »iz broda« -»ex ship« itd. carinske i druge troškove u vezi s robom do prelaska preko granice. Kod prodaje robe uz termin »franco državna granica«. uz naznaku o kojoj se granici radi. dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu železnička transportna poduzeća.1. kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako određenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. a ne kao špediteri. kao i prelaz rizika po trgovačkim terminima. »skladište«. 13 . prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (železnici. špediteru ili skladištaru. precizno je utvrđen prelazak rizika na kupca. »sa«. osim što se neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog prometa. u koje se. 3. »mlin«.3. osim kupovine i prodaje. Uz svaki termin uzance utvrđuju tumačenja (pravila) termina sa tačno definisanim obavezama kupca i prodavca. kao i druge troškove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o međunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. vozarina«. Skraćenice u trgovačkoj terminologiji U poslovima prometa robom. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one važile i slučajevi u kojima su se primenjivale. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara železnica/brod i obratno. ako je roba prodata uz termin »franco«. Roba se veoma često prodaje uz termin »franco« uz naznaku mesta opredeljenja. to će isti biti objašnjeni u narednom poglavlju prilikom tumačenja termina Incoterms-2000.samo poslove međunarodne špedicije. Čest je slučaj da se roba prodaje uz termin »franco vagon« uz naznaku utovarne železničke stanice. U odgovarajućim uzansama bila su data tumačenja trgovačkih termina sa utvrđenim obavezama prodavca i kupca. 3. autoprevozniku). ubrajaju i poslovi posredništva. Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD. utovari robu i preda je na prevoz na određenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do završenog utovara u vagon. Dobro poznavanje termina je od posebne važnosti za špeditere. bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili međunarodnom transportu. prevoza. Od važnijih termina iz Opštih uzanci možemo spomenuti termine »franco brod«. treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu. zatim rizik za robu predatu vozaru. vozarine. Uvozne carine. a prodavac da naruči vagon. Prema tom terminu kupac je dužan da prodavcu blagovremeno saopšti uputnu stanicu. »ex«. »ab«. pri čemu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari. ali je dužan da robu osigura do određene državne granice i da snosi troškove osiguranja. Osim toga. Opšte uzanse za promet robom Opšte uzanse za promet robom donela je Glavna državna arbitraža. špedicije. Budući da se spomenuti termini upotrebljavaju i u međunarodnoj kupoprodaji. vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. uskladištenja i osiguranja. uz naznaku »fabrika«. zastupništva.3. osiguranje. »rudnik«. »cena. Prevozni troškovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. »franco uz bok broda«. Važile su za poslove prometa robom na području tadašnje SFRJ. ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve troškove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio dužan da preuzme robu.

1976. cena sa vozarinom.. 1980. vozarina i osiguranje plaćeni do. (ugovorena odredišna luka) CIF. Ako se želi kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000. god.2. pa sada važeća pravila nose skraćeni naziv »Incoterms-2000«1. pa su nove definicije usvojene 30. ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajuće varijacije ili dopune.. god. onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Američkih spoljnotrgovinskih definicija 1941.. isporučeno ocarinjeno (DDP — delivered duty paid).. 1 Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima 14 . radi se o reviziji definicija iz 1919... Napr.. franko na brod.3. da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika. Da bi se izbegli nesporazumi. Ostale uzance U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije 1941. vozarina plaćena do.. ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnažiti sve što je predviđeno u pravilima Incoterms-2000. isporučeno franco obala. Iako su ove definicije slične pravilima Incoterms-2000. Međunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je još 1936.3. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tačno određuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose.. kod kojih je nastala potreba za revizijom. isporučeno f-co brod (DES). Međutim.. kupac može tražiti osiguranje i protiv ratnog rizika. franko uz bok broda. sve u skladu sa okolnostima. i 1990... Opširnije tumačenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 biće dato u narednim izlaganjima. Incoterms-2000 daje tumačenje sledećih termina: franco fabrika (ex Works.. Napr. Nacionalnog saveta američkih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. rokovi isporuke (III). god. iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvršiti pomorsko transportno osiguranje. nego što znači FOB prema Incotermsu-2000. One takođe nemaju snagu zakonskih propisa.. god. (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT. detaljno i posebno se razrađuje način zaključenja ugovora (I). U protivnom. Ta su se pravila primenjivala do 1953. franko prevoznik. kongresu MTK u Beču doneta nova pravila pod nazivom «Incoterms-1953«. Izmene i dopune tih pravila vršene su sukcesivno 1967. Inače. kvalitet robe (IV). U tom slučaju će prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi. skup međunarodnih pravila za tumačenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom »Incoterms-1936«.. (ugovorena otpremna luka) FOB. Kod svih tumačenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca što će u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano. klauzula FOB znači po ovim definicijama sasvim nešto drugo. sukobi i sudski sporovi u međunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovačkoj praksi raznih zemlja. (ugovorena odredišna luka) DEQ (ex quay). Inače. ). (ugovorena otpremna luka) FAS. cena sa vozarinom osiguranjem. (ugovorena odredišna luka) CFR... naravno. Za razliku od Incotermsa. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD. ab Werk itd.3. (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP.3. no dužan je.2000. kad su na XIV. Incoterms 2000.. isporučeno granica (DAF — delivered at frontier). no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora. ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama. naš će uvoznik snositi znatne troškove na koje inače nije računao. god. (ugovoreno mesto) FCA.. 3. ovi Opšti uslovi samo vrlo kratko razrađuju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). jula 1941. Praktično.).. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da što jasnije i tačnije definišu obaveze stranaka u međunarodnom trgovinskom prometu. isporučeno neocarinjeno (DDU — delivered duty unpaid). potrebama odnosnih trgovačkih preduzeća ili prema specifičnim potrebama ugovornih strana. Nadalje.

prigovori na količinu i kvalitet (XIV).količina robe (V). slučajevi oslobođenja od odgovornosti (XIII). instrukcije o prevozu i izveštaj o isporukama (XI). sankcije (XV). obeležavanje (VII). tehnička dokumentacija (VIII). arbitraža (XVI) i ostali uslovi (XVII). garancije (X). kontrola kvaliteta robe (IX). način plaćanja (XII). pakovanje (VI). 15 .

16 .

to se po pravilu ne odnosi na železnicu koja u mnogim zemljama samo predlaže tarife. U jednom organizovanom i stabilnom društvu. ista je dužna na svakoj železničkoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. Taj rok je u raznim državama različit. Tom načelu udovoljavaju uglavnom železničke tarife. komunalne i razne druge tarife. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije dopuštena kao ni otklanjanje obaveze prevoženja ako su ispunjeni tarifom predviđeni uslovi. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donošenje tarifa u nekim drugim granama saobraćaja (npr. (c) načelo trajnosti i (d) načelo jasnoće. izuzetne tarife i sl.). refakcije. isporuke i usluge. jer one ne služe samo za obračun usluga koje se vrše ili su izvršene. Na tom su se mestu plaćale takse za prolaz kroz moreuz. te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa. (b) Načelo jednakosti. izraz »tarifa« pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj železničkog tarifnog sistema. pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse. iako ne u svim državama (npr. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobičajeni način i svakome pristupačne. javnih skladišta) čije tarife podležu potvrdi odgovarajućeg organa (komore. robne. 17 . razne takse. Međutim. u Engleskoj u pravilu ne). a taj može biti ili neodređen ili određen. železničke tarife takođe moraju objaviti a povećanje vozarine i pristojbi. pa prema tome i tarife. (c) Načelo trajnosti. Uopšteno o tarifama Tarife u načelu donosi uslužna organizacija (transportna. ministarstva i sl. tarife moraju biti propisane na duži rok. kao i kod tarifa izvesnih uslužnih organizacija (npr. Osim što se tarifa može kupiti kod železnice.1. lučka. dostave. dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. U daljnjem izlaganju zadržat ćemo se na prevoznim i špediterskim tarifama. odnosno cena za izvršene usluge. 4. železničke. advokatske. špediterske. 4. Kod nas se npr.) samostalno. (a) Načelo javnosti. naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. Na neodređen vremenski rok se izdaje najveći broj tarifa. u pomorskom transportu) ređe objavljuju. te izmene i dopune kojima se otežavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave.). od kojih se osnovnim smatraju sledeća: (a) načelo javnosti. U stvari. a donosi ih (potvrđuje) nadležni državni organ. u međugradskom drumskom transportu u SR Njemačkoj i sl. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska sniženja (npr. špediterska.1. poštanske. Prema tome. a u širem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako. naročito javno-pravne prirode.4. PREVOZNE l ŠPEDITERSKE TARIFE Reč »tarifa« je arapskog porekla i u prevodu bi značila »objava«. putničke. U današnjem smislu. se ne mogu i ne smiju često menjati. Tarifska načela U praktičnoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska načela. pomorske. poreske. Prema tome razlikujemo carinske. U užem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja). (b) načelo jednakosti. a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. već i za proračun budućih usluga koje se ugrađuju u kalkulacije troškova i cena raznih roba i investicionih zahvata.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. utvrđenjem i gradićem) Tarifa koje leži na krajnjem južnom delu poluostrva i najužem mestu Gibraltarskog moreuza. prtljažne. Počela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom. lučke. skladišna itd.1.

(g) tarifska valuta i (h) tarifsko secište. za 10 kg. u pojedinim granama saobraćaja. U nijednoj delatnosti. 4. (ab) ekonomskopolitički tarifski sistem (veća vrednost robe. i (ad) mešoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema. tarifska tehnika nije propisana. (d) Načelo jasnoće. Imenik stanica. To je slučaj kad se npr. snalaženje npr. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne.1.). (c) tarifska tehnika. za vreme (dan. te uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. (f) tarifski stav. načelo vrednosti. samo u tarifama JŽ nije tako jednostavno. l m2. (a) Tarifski sistem. Jedan od faktora je npr. a istovremeno snalaženje u tarifama i ostalih evropskih železnica zahteva znatnu veštinu i dugotrajnu praksu. to je sistematski uređen skup propisa i cena. npr. kod železnice za otpremu sezonskih dobara (npr. (b) Tarifska politika. robe. (b) tarifska politika. Naredni faktor je npr. tablice. sajam i sl. onda se može uočiti sva težina poziva špediterskog tarifera. pa ni u grani saobraćaja.) ili su rezultat određenih mera tarifske politike ili drugih faktora. Vrsta i broj usluga takođe su jedan od faktora tarifske tehnike. prevozni troškovi približno isti za svaku vrstu robe). takve da korisniku usluga omogućavaju izračunavanje cene usluga na lak i jednostavan način. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju špediterskih poslova. dok će npr. Tarifska politika se može definisati kao smišljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korišćenje usluga i visinu njihovih cena. (e) tarifski razred. pa i one kojom se pošiljka stvarno prevozi. ali za njega povoljniji (npr. kod železničkih tarifa. l m3. u železničkom saobraćaju.). Ti su pojmovi sledeći: (a) tarifski sistem. Tarife moraju biti jasne. u železnički daljinar kod pojedinih stvarnih 18 . kakva će se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeležje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. (d) tarifska udaljenost. za l tonu. (d) Tarifska udaljenost. U užem smislu. Po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta. (ac) državni tarifski sistem (država određuje cene prevoza tako da pomaže razvoj pojedinih privrednih grana ili određenih delatnosti). U teoriji železničkih tarifa poznata su četiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe. a kakav će strukturni oblik imati neka tarifa prepušta se na volju njihovom donosiocu. iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti i duži. tj. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr. kod većine železnica). To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obračunava vozarina. daljinar. komad). veća cena prevoza). neko veliko gradilište. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl. (c) Tarifska tehnika. pri čemu se namerno zanemaruje načelo ekonomičnosti koje inače zahteva takve cene koje će pokriti rashode železnice. npr. društvena zajednica vrši određeni uticaj na privredna zbivanja i standard. U tarifskoj teoriji postoje i druga načela kao npr. Kroz nivo cena. Ipak. načelo upotrebne vrednosti robe.2. Ipak. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. veličina uslužnog poduzeća. opšti propisi itd. u primeni kod robnih tarifa većine železnica u svetu). Tarifski pojmovi Kod tarifa se susrećemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. načelo jedinstvenosti tarifa i druga.Na određen vremenski rok tarife se izdaju ređe i one prestaju vrediti automatski danom isteka označenog roka. određenih usluga. pa će se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske. te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr. klasifikacija. Inače.) i dr. sat i sl. kod železnice biti potrebno i više svezaka koje sve zajedno čine tarifu (npr. Takve se tarife izdaju npr. postoji dogovor o sadržaju i strukturi klasifikacije robe po tzv. načelo vrednosti prevozne usluge. za 100 kg.

ili se tu vrše reekspedicije. On može biti isti za svu robu (npr. učesnica u toj međunarodnoj tarifi. one koje vrede za obračun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr. za železnički saobraćaj između zemalja koje su zaključile poseban sporazum). Prevozne tarife U ove tarife. Tim bi se izrazom mogla nazvati granična tačka između susednih zemalja. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove. drugi jeftiniji itd. železnica-reka i sl. koje se nazivaju često i »transportne tarife«. koje se koriste samo na području nekog grada (npr. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede. Pojam tarifskog secišta se često poistovećuje sa kilometarskim secištem. 4. tarifa gradskog saobraćajnog preduzeća). no to ne mora tako biti uvek. u tarifama naših železnica roba sada svrstana u tri razreda s tim što je prvi razred najskuplji. Švajcarski franak se uzima često za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. Prilikom plaćanja prevoznih troškova tarifska valuta se preračunava u domaću i to na osnovu kurseva koje određuje železnica u kojoj se vrši plaćanje.ili 25-tonskom teretu. (g) Tarifska valuta. to veća vozarina. no može biti i valuta jedne ili više zemalja. kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. Inače. tj. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere (obično za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuću kilometarsku zonu. (e) Tarifski razred. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa. tj. (c) međunarodne. drumskom i vazdušnom prevozu. Tu spadaju i tzv. to veća vozarina. relativno se smanjuju čim je tarifska udaljenost veća. Tako je npr. To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi. kombinovane tarife. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni. pomorskom. koje se primenjuju na području jedne države (u železničkim krugovima takve se tarife često nazivaju i lokalnim). S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putničke tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). (b) unutrašnje.). Ima slučajeva da se npr. za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova određuju različiti stavovi u rasponima. — što veća udobnost. osnovna načela kod prevoznih tarifa jesu: — što veće rastojanje. U međunarodnim železničkim tarifama tarifska valuta je često švajcarski franak. kod naših železnica za komadne pošiljke). 20. ili može biti različit. (h) Tarifsko secište. — što veća brzina. a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. zavisno u koji tarifski razred roba spada. virtuelni (veštački) dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu. Osim toga. svaki razred ima po četiri vozarinska stava za odgovarajuću kilometarsku zonu. 15-. rečnom. savezne (npr.dolarima. tunele i sl. Obično se do tog mesta može frankirati vozarina od strane pošiljaoca. spadaju tarife u železničkom.udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. pomoćnom tačkom (stanicom) do koje se i od koje izračunava tarifsko rastojanje. od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji. Ove opet mogu biti opšteg karaktera (vrede za sve železnice) ili tzv. do kojih odnosno od kojih vredi određen tarifski sistem. tj.). koje se primjenjuju na prevoze između dve ili više država. kao i da li se radi o 10-. 19 . Prema području na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne. cene lučkih usluga izražavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. izražena u dinarima za 1000 kg. a dalje odatle plaća primalac. (f) Tarifski stav.2. recimo u USA . to veća vozarina.

4. U klasifikacijama se obično posebno označava opasna roba koja spada pod propise RID-a.i 25-tonski). (ac) klasifikacija robe. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) služi za iznalaženje tarifskih rastojanja. kao i izračunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike 20 . (ab) daljinar. Takvi iznosi mogu biti ili izračunate vozarine za konkretnu težinu i udaljenost (npr. — Geografski (pružni) sistem. potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izrađene.2. kod nas sa ZUPŽ. prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave. praćenja promena. briselskoj nomenklaturi. Takav sistem bio je u upotrebi u bivšoj Jugoslaviji (secišta Osijek. za komadne pošiljke do 1000 kg težine) ili vozarinski stavovi za određenu udaljenost i jedinicu težine. te npr. kod naših železnica za komadne pošiljke za svakih 10 kg. od kojih je prvi razred najskuplji. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). Zato se za tarifera u špedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inače mukotrpan posao i koji će se tom poslu posvetiti celog života. klasifikacija robe nosi naziv »Deo 2« uz uokvireni broj iz spiska tarifa »Spt 32«. Takav sistem imaju. kod kojeg su sve stanice poređane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izračunata od svake do svake stanice. težinu i vrstu robe. sve grupisano po srodnosti materije. a treći najjeftiniji. i naše železnice. uglavnom. (ac) Klasifikacija robe sadrži sistematski razrađen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. koje svaku svesku označavaju posebnim brojem (delom). Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: — Abecedni sistem. 20. (aa) Opšti tarifski propisi sadrže reglementarne odredbe o prevozu robe i načinu računanja vozarine i tako regulišu odnose između ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom. te iskorišćavanja svih mogućih. Taj je sistem pogodan za železničke uprave sa manjim brojem stanica. te izvesno vreme i u posleratnom periodu. Postoji više sistema konstrukcije daljinara. a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (područja). eventualno se označava i da li možda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz određen uslov i sl. Uz klasifikaciju robe obično je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakšeg iznalaženja. razgranatosti mreže. — Secišni sistem. i (ad) tarifske tablice. kao i sama rastojanja. tako i zbog složenosti. posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFU (UIC) santimima. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica jedne pruge do početne i krajnje stanice te pruge. potrebe stalnog proučavanja. a sadrži obično uputstva za iznalaženje rastojanja. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojčano izražene novčane iznose koji se plaćaju za određenu udaljenost. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. kod kojeg su rastojanja izračunata od svih stanica do određenih secišta. (a) Unutrašnje tarife. 15-. često naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se došlo do najjeftinijeg prevoznog puta. U klasifikaciji naših železnica roba je razvrstana u tri razreda. a za vagonske pošiljke za 1000 kg za svaki razred po četiri stava (10-. Gotovo sve železnice u svetu imaju razrađen tarifski sistem u četiri glavna dela i to: (aa) opšti tarifski propisi.1. također posebno za unutrašnji promet u dinarima i posebno za međunarodni promet u XFV (UIC) santimima. Železnice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. Železničke tarife Od svih prevoznih tarifa železničke tarife zadaju najviše »glavobolje« tariferima u špedicijama kako zbog svoje obimnosti. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naših železnica. a svaka železnica bira određen sistem. zavisno od geografskog položaja. Slavonski Brod i Višegrad). npr. veličine zemlje itd.

npr. se sastoji iz tri dela. 1987. V.kontenere. XI. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze između dveju zemalja. 1985. Od važnijih tadašnjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala železnica možemo spomenuti sledeće: — Spt 52 Jugoslavensko-austrijska železnička tarifa (JÖT) od 1. VII. a mogu biti izrađene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. jer se još prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi računa da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne pošiljke. 1987. pri čemu deo I sadrži naročite dopunske odredbe ka CIM-u. a za tranzitne prevoze obično u švajcarskoj valuti. pri čemu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (železnice). Ekonomske komisije za Evropu i sl. postoji ogroman broj železničkih međunarodnih tarifa. (bb) savezne tarife. a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upućivanja (II). sudelovale su Jugoslavenske. bilo kao tranzitna. Ispravke i dopune tarifa vrše se na osnovu zvaničnih obaveštenja pojedinih železničkih uprava. a JŽ-oznaku Spt-70. koja sveska sadrži i naknade za sporedne usluge (odsek 2). kojom se reguliše prevoz velikih kontenera u režiji društva »INTERCONTAINER«. dok deo III sadrži relacije. opšte i posebne tarifske propise. god. deo II klasifikaciju robe. (bc) lučke tarife. Inače. Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje.. čija sveska I nosi JŽoznaku Spt-22. Mađarske i 21 . te je klasifikacija obično suženija nego ona za unutrašnji prevoz. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima »svoju« tarifu. pa se u tom slučaju govori o železničkom savezu. tj. (sa 19 dodataka). i (be) izuzetne tarife. za koji je saobraćaj stanica otvorena i sa kakvim uređajima raspolaže. one redovno sadrže samo robu koja može biti predmet međudržavne razmene. Svrha im je da pojednostave računanje vozarine. koji sadrži prevozne puteve od svih do svih službenih mesta na mreži naših železnica. (b) Međunarodne tarife. da ne govorimo o svetu. (bd) tranzitne tarife. 9145. XI 1977. On sadrži abecedni popis svih železničkih stanica i drugih službenih mesta na mreži naših železnica sa naznakom kojem ŽTP pripada. Jedna od tarifa te vrste je i Opšta međunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx).) i imaju za cilj da olakšaju i unaprede međunarodni železnički robni promet. U tarifski komplet se uračunava i Imenik železničkih stanica u našoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oštećeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). prevozne puteve i vozarine izražene u UIC francima. Sada važeća tarifa od 1. Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obično utvrđuju u nacionalnim valutama sudelujućih zemalja. no uglavnom ih možemo razvrstati u (ba) opšte međunarodne tarife. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. klasifikacionog je oblika. Sada važeći Putokaz (Spt 35) važi od 17. Među opšte međunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim pošiljkama koja nosi UIC-oznaku br. takvih na osnovi kojih se pošiljke otpremaju barem između dveju zemalja. Tarifa je inače vrlo praktična za primenu i njenim donošenjem je u mnogome olakšana otprema ekspresne robe u međunarodnom železničkom prometu. a sadrži Opšte odredbe i uputstva za računanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za našu i ostale zemlje. Tarifske tablice naših železnica uključene su u RT-6 (Spt 36) od 17. Ima ih više vrsta. XI 1987. (ba) Opšte međunarodne tarife donose se na inicijativu Međunarodne železničke unije (UIC) ili drugih međunarodnih organizacija (npr. Inače. Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadrži naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. nekadašnji jugoslavensko-bugarski železnički (tarifski) savez. U tarifsko pomagalo može se ubrojati i Putokaz. bilo kao početna odnosno krajnja uprava... bivša Jugoslavija je učestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe. U Evropi. Ovo pomagalo je veoma važno kod otpreme robe. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina računa po unutrašnjim tarifama.

SR Nemačka sadrži tranzitne stavove za relacije preko naše zemlje. pa i od određenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. I naše železnice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7). Lučke tarife su vrsta saveznih tarifa. daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske pošiljke. Jugoslavensko-italijanska železnička tarifa (Spt 55). sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske železnice. poznata pod skraćenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Međunarodna železnička tranzitna tarifa (MTT). klasifikacionog je oblika. (sa 37 dodataka). Lučki tarifski savezi (lučke tarife) postoje između naše zemlje sa jedne. od ili do stanica koje nisu uvrštene u odnosnu saveznu tarifu). Jugoslavenske. — Spt 60 Nemačko-jugoslavensko-grčka tarifa za prevoz robe (DJGT). (sa 8 dodataka).strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranične železničke stanice. npr. zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1. Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu. predviđene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju (bc). a sudelovale su Grčke. kao i sa unutrašnjim (npr. a sadašnja važi od 10. Austrijske i Nemačke železnice. a imaju naročitu važnost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. 22 . Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju naše železnice objavljuju se u njihovom službenom glasilu »Tarifsko-transportni vesnik« (TTV). VII 1987. Jeftinije su nego unutrašnje tarife. a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije država. Tarifska valuta je švajcarski franak. od 1. Po toj tarifi moguć je obračun vozarine za stranu robu između svih naših suvozemnih graničnih železničkih prelaza. moguće su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama.Austrijske železnice. a naše železnice učestvuju u više takvih tarifa. ima klasifikacioni oblik.po narudžbi . Od tranzitnih tarifa međunarodnog značaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa. Takvim tarifama je obuhvaćena luka Bar. (bc) Lučke tarife važe samo za tranzitni prevoz robe preko određenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. mađarske relacije i za austrijske relacije. u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama međunarodnog značaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadrže tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje. bilo kombinovano preko morskih luka i rečnih pristaništa. članice saveza su bile Jugoslavenske. itd. te Mađarske i Čehoslovačke sa druge strane. — Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. Karakter tranzitnih tarifa imaju i lučke tarife. morskih luka i rečnih pristaništa i u kombinovanom drumsko-železničkom tranzitu sa Albanijom. Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva pošiljaoca. Jugoslavensko-grčka (Spt 57). — Spt 59 Jugoslavensko-čehoslovačka tarifa za prevoz robe (JUČET) od 1. Mađarske. (sa 18 dodataka). Postoje tranzitne tarife međunarodnog značaja i autonomne tranzitne tarife.pretplatom kod tarifskog biroa časopisa »Transport« iz Basela. te izračunate vozarine za kontenerski promet. U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine železničke uprave i na osnovu njih obračunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo između suvozemnih graničnih prelaza. X 1984. I 1988. Isto tako. (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz . tarifa Bugarska . Austrijske i Čehoslovačke železnice. Sadrži opšte odredbe za primenu tarife. I 1986. IV 1979. dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa naši špediteri dobijaju . Postojale su još Jugoslavensko-poljska (Spt 61). a može se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama.

postoje znatne razlike u konstrukciji između pomorskih i železničkih tarifa. a primena se može uslovljavati npr. Taj način se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se traži specijalan brodski prostor i poseban postupak.). u SR Nemačkoj postoji znatan broj tzv. određenom namenom robe. Inače.(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviđaju niže vozarinske stavove. a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. Inače. kako je njemu povoljnije. no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. što znači da brodar ima pravo izbora. recesija i sl. tj. Iako se i 23 .). Naše železnice zasad nemaju izuzetnih (povlašćenih) tarifa. Ipak. a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje određenih luka. menjaju se i cene prevoza. doprema materijala za gradnju nekog objekta. Tarife u linijskoj plovidbi Usluge u linijskoj plovidbi počivaju na načelu stalnosti i istovrstnosti. 4. koje nastoje što više tereta prevesti sopstvenim brodovima. »lake« robe (ispod l tone po l m3). minimalnom količinom. Tarife u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi. ili iz konkurentnih razloga. u londonsku pomorsku berzu.2. »Baltic exchange« sliva se ponuda i potražnja brodske tonaže iz celog sveta. dok u slobodnoj (uključujući i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema. što dolazi u obzir kod tzv. 4. pomoć nekom zaostalom području i sl. ATtarifa). Specifičnost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog tržišta koje se je formiralo u Londonu. na šta deluju razni faktori (politička ili privredna situacija. pa se prema raspoloživoj tonaži i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve.1. Donose se ili u vanrednim slučajevima (za ublažavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvršenje nekog važnog privrednog zadatka (npr. favorizovanje neke luke ili područja) ili privremenog. Postoji još jedan način određivanja cena u pomorskim tarifama. Kod generalnog tereta linijski brodari obično nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se bilo za l metričku tonu. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr.2. npr. 10 $ W/M. Vozarinski stavovi za takvu robu utvrđuju se kod primene metričkog sistema po l m3 zapremine.2. Praktično. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno sužena raznim protekcionističkim merama pojedinih država ili grupacija država. te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu. »teške« robe (iznad l tone po l m3). kod praktične primene pomorskih tarifa važan faktor je način pakovanja te neiskorišćen brodski prostor pri slaganju tereta. što dolazi u obzir kod tzv. u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu određivati na više načina i to: — prema težini (W = Weight) tereta. a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem). — prema zapremini (M = Measurement) tereta.2. dolazi do manje ili veće zaposlenosti brodova. već se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinačni slučaj. odnosno da kod konkretnog tereta bira da li će vozarinu zaračunati prema težini ili prema zapremini. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potražnji. onda su se stekle sve pretpostavke da dođe do donošenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi. bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton). nešto slično železničkom transportu. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potražnji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. odredištem. odnosno niže razrede od redovnih tarifa. pošiljaocem ili primaocem i sl.

dok železničke klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta.3. Članovi konferencije moraju se pridržavati takvih tarifa. Konferencijske tarife Kao što je poznato. pri čemu se za neke slučajeve (npr. »primage« kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih troškova. a da bi članovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare. Neki linijski brodari i konferencije zaračunavaju i tzv. te su tarife daleko jednostavnije nego železničke. Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzeće za prevoze svojim brodovima.2. ipak postoje suštinske razlike. kod čega se dodatak naziva »surcharge«. — za zimske prevoze robe. Razlozi za uvođenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera. vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti niži od onih za bliže luke.2. i to obično u procentima na redovnu vozarinu. I neka naša brodarska preduzeća su članovi pojedinih konferencija. — za posebne uslove plovidbe. skretanja linijskog broda u tzv. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaračunavanje npr. 4. Konferencijske tarife su takođe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije. Osim toga. pa čim ti razlozi nestanu. pa stranke mogu sklopiti za konkretni slučaj drukčiji aranžman. primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod železničkih tarifa. Sueckog kanala). Isto tako. najčešće ako im je pojedinačna dužina preko 8 m ili pojedinačna težina preko 2 tone. Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove. odnosno za zimovanje linijskih brodova u određenim severnim lukama.2. posebno objavljuje. često i uz specijalno odštampano upozorenje na koricama u tom smislu. s vremena na vreme. outsider-i). ne objavljuju. skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. uslovne luke. Pomorske tarife se. Tako npr. »Zeitrabatt«) krcateljima koji prevoze svoju robu isključivo brodovima članova konferencije. »deferred rebate«. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine. Dodatni stavovi se redovno predviđaju u sledećim slučajevima: — za predmete veće dužine i težine. Smatra se da naplata tog dodatka potiče od nekadašnjih običaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvršen 24 . smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja. konferencijske tarife. zaračunavanje dodatka se obustavlja. po pravilu. Naplaćivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu U pomorskim tarifama redovno su predviđeni i dodatni stavovi koji se zaračunavaju. pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. Klasifikacija robe sadrži samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na području koje pokriva konferencija. u određenim slučajevima. u praksi se pribegava davanju rabata (engl.pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja. na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udružuju u konferencije koje za te relacije donose tzv. 4. zakrčenje luka) taj procenat. nem. ili veći troškovi lučkih operacija u pojedinim lukama.2. Takav rabat kreće se obično do 10% i redovno se obračunava tromesečno. i sl. pa špediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija. zbog čekanja linijskog broda radi zakrčenja luke (Congestion surcharge). pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. pri čemu je klasifikacija za svaki smer drukčija. čemu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru.2. pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji. Takođe. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina može imati i mogućnost uključivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu članovi konferencije (tzv. polugodišnje ili godnišnje.

pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva. Međutim. prava i dužnosti vozara i komitenta. Za razliku od pomorskih tarifa. međutim. Naime. od Prahova do Novog Sada i sl. a samo konkurencija pojedinih rečnih prevoznika može imati uticaj na visinu vozarina. Budući da rečni putevi imaju »konkurenciju« u paralelnim železničkim linijama. šiftovanje. Inače. Inače. za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom između plime i oseke). već se stavovi utvrđuju između određenih rečnih pristaništa (npr. Takve se pošiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima. Izmene i dopune tarifa. pa se kod tarifske politike i određivanja prevoznih cena treba voditi računa i o tome. podela pošiljaka u rečnom transportu vrši se na komadne (denčane) i šleperske. već je bliža pomorskim tarifama. za naknadu konzularnih taksa. kao i direktno kod odnosnih preduzeća rečnog transporta. Minimalne težine su različite kod pojedinih brodara. 25 . ipak se situacija u rečnom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. za upotrebu maona u nekim lukama i sl. tarife u rečnom transportu su približno na sredini između pomorskih i železičkih tarifa. ovde ne postoji neko vozarinsko tržište. (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno raščlanjena kao železnička klasifikacija. prvenstveno železnice. pa se ti stavovi smanjuju za određeni procenat (najčešće 5 .). pa i izvesne podele delatnosti. njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzeća. a kod neke robe i više (od 400 odnosno 500 tona). odgovornost za štete. uobičajen u odnosnoj zemlji. (d) posebnih tarifa (slično tarifama po predmetima kod železnice) za prevoz određene robe i uz posebne uslove plovidbe. kod roba normalne težine redovno do 300 tona. Daljinar ne postoji. a kreću se od 300 tona naviše. Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. Iako donekle i u rečnom transportu dolazi do primene zakona ponude i potražnje. (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvrđuju po jedinici težine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza šlepa. Tarife u rečnom transportu U tehničkom pogledu. U rečnom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzeće za sebe.prevoz. to se kod određivanja vozarinskih stavova vrše upoređivanja sa stavovima železnice. Visina tog dodatka kreće se obično do 10%.3. zimovanje. iako postoji tradicija međusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i približnoj visini vozarinskih stavova. Šleperske pošiljke su one čiji prevoz zahteva ceo (kompletan) šlep ili baržu i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. 4.20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u rečnom transportu. tarife u rečnom transportu se obično objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. Komadne su one čiji prevoz ne zahteva ceo šlep (ili brod). Danas.2. U tehničkom pogledu tarife se sastoje obično iz: (a) opštih (reglementarnih) odredaba slično kao kod železničkih tarifa (ukrcaj i iskrcaj.). a posebno se utvrđuje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu. transportnim časopisima ili na drugi način. sporedne usluge i dr. konferencije i linijski brodari koji imaju uveden »primage« vraćaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. slično kao i kod železnice. obaveštenja o tarifama i druge informacije u vezi rečnog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika.

4. Dok Konvencija CMR prepušta strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza. sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa. u tehničkom pogledu.6. IV Dodaci na redovnu cenu prevoza. VI Popusti i VII Zaključne odredbe. roba će se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd. one se utvrđuju po propisima pojedinih država. često robu treba usput uskladištiti.5. i to pre početka prevoza ili pre izdavanja kupcu. Opšti sporazum o ekonomskom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza predviđa obavezu evropskih zemalja da propišu obavezne tarife kojih bi se morali pridržavati javni prevoznici. zbirna roba. jer se tu radi zapravo o zakupu aviona. SR Nemačka i dr. Tarife obično sadrže: — opšte odredbe. a i nivo cena je takav da. zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma. III za posebne prevoze). Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putničkim po mogućnosti) avionima dok se za prevoženje većih i posebnih tereta. uglavnom su slične železničkim. bolje reći tarifer u špediciji. — klasifikaciju robe. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzeće obavlja u robnom prometu. pri čijoj izradi isti trebaju voditi računa i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu. Tarife pružaju mogućnost za sklapanje posebnih sporazuma. npr. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opšti uslovi. prilikom pretovara u nekoj luci usluge će se naplatiti po odnosnoj lučkoj tarifi. Inače. Mnoge države su i donele takve tarife (npr. po l m3. mora imati na umu kod izrade kalkulacija. tarife za vazdušni transport su slične onima u pomorskom transportu. V Posebne naknade. frigo-režim. Dosadašnji pak pokušaji da se donese jedna međunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom.4. za što se zakupljuje (čartira) poseban avion. Tarife u vazdušnom transportu Vazduhoplovne kompanije koje su članovi Međunarodnog saveza za vazdušni transport IATA primenjuju za vazdušni robni transport u međunarodnom saobraćaju jedinstvene tarife. za 100 kg. 4. Tarife u drumskom transportu U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno šarenilo u evropskim državama.u okviru Opšteg udruženja saobraćaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na području zemlje. — daljinar i — tablice vozarinskih stavova (po 1 toni. Što se tiče tarifa za prevoz robe avionima u unutrašnjem saobraćaju.2. 4. Sve ove i druge usluge špediter. Ostale tarife Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca špediter mora da prikupi podatke o troškovima kojima će pošiljka biti izložena na celom prevoznom putu. a uslovi pod kojima se takve usluge vrše kao i naknada za te usluge 26 . po l m2 ili po 1 satu ili danu korišćenja vozila). Inače tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele. U našoj zemlji je . po pravilu.2. pokvarljiva i slična roba. naročito kad se radi o specijalnim transportima.u skladu sa Zakonom o sistemu društvene kontrole cena . Ovaj cenovnik služi kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu.) koje vrede za njihove prevoznike. Obračun prevoznine (II za redovne.2. ne premašuje nivo cena železničkih tarifa za odgovarajuću robu.

Antverpen. niti se obavezno primenjuju. Špediterske tarife Cene špediterskih usluga. niti bi bila posebno dogovorena. no do takve situacije po pravilu ne dolazi. Roterdam. ne objavljuju se. CIF. osim u društvenim sistemima gde postoji samo jedna (državna) špedicija.nalaze se u tarifama raznih uslužnih organizacija koje špediter mora imati ne samo na raspolaganju. koga sve treba »alarmirati« da bi se prikupili svi usputni troškovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva. Amsterdam. Trst. a pitanje je da li će se i kada uloženi trud na ovaj ili onaj način uspeti nadoknaditi. pogotovo kod značajnijih poslova. angažovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroška sredstava i vremena. no u nekim drugim zemljama to nije slučaj.FOB. pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati.3. već ih stalno mora ažurirati. ugovorom) između špeditera i korisnika njegovih usluga. e) Zbirne tarife. 4. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako špeditersko preduzeće u našoj zemlji. Bremen. Naizgled bezazleno pitanje.prema ustaljenim shvatanjima – špediter je tu da takve odgovore daje. zatim luka čije usluge to preduzeće često koristi. 4. često puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korišćenje iskustava iz dugogodišnje špediterske prakse. ex Works ili nekako drugačije?«). jer . tu je situacija sasvim jednostavna. u Austriji tzv. Tome treba dodati još i pristanišne tarife rečnih luka itd. \enova. ako se špediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata. Solun. b) Tarife javnih i drugih skladišta sa kojima dotični špediter sarađuje ili čije usluge povremeno koristi pri smeštaju robe čiji prevoz on organizuje. naknada za rad špeditera bi se. Praktično. Iako su i dogovori pod b) vrlo česti. Špediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama.eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo košta takav odgovor – može li ko to egzaktno izračunati? Teško. Hamburg. Ako se npr. ipak se visina naknade za rad špeditera najčešće utvrđuje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrđenih u špediterskim tarifama. ako visina naknade ne bi bila utvrđena špediterskom tarifom. npr. uzmu česti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim troškovima za konkretne ili potencijalne poslove (»kako je bolje zaključiti taj posao . takođe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih pošiljaka npr. no činjenica je da se takvi odgovori i ne naplaćuju. kao npr. Problematika usluga i tarifa Posao špeditera je vrlo složen. Što se tiče naše zemlje. u slučaju spora. a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo što-šta treba »prevrnuti« u samoj toj špediciji. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr. za Austriju uz klauzulu »franco kupac« naš špediter treba da vodi računa i o odredbama i cenama iz te tarife. odnosno visina naknade za rad špeditera. London. utvrđuju se i to: a) tarifom špediterskog preduzeća. Venecija. literature i – konačno .1. Naravno da zbir realizovanih cena usluga špeditera mora pokriti troškove poslovanja uz 27 . Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledeće: a) Lučke tarife raznih luka preko kojih se obično vrši transport. Rollfuhrtarif.3. Razni pokušaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu čvrste nacionalne i međunarodne špediterske tarife nisu dosad urodili plodom. pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam. svako naše solidno špeditersko preduzeće ima tarife s v i h naših luka. ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude. Teorijski.. c) Sajamske tarife. a po potrebi i još nekih luka preko kojih bi mogla doći u obzir neka otprema. budući da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u našoj zemlji. odredila prema lokalnim običajima. no iste nemaju javni karakter. d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada.

pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a špediteri su prinuđeni da čine svašta kako bi»zadržali komitenta«. Cene usluga se određuju ili u fiksnom iznosu (što je najčešće) ili u procentima odnosno promilima (npr.). transportno osiguranje i mnoge druge struke koje . za 1 vagon. te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjižici (svesci). Prema tome. imati pouzdane i pregledne statističke podatke o kretanju usluga u ranijem periodu. već iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda. ili nadležni državni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogućnost postoji). odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa). špediterske tarife nemaju javni karakter. sposobnost robe da istu podnese i sl. koje bi pokrile troškove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet špediterskog preduzeća. konstrukcija špediterskih tarifa je vrlo jednostavna. a poslovi i usluge su veoma raznovrsni. za 1 kontener. on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta. za l tonu. Uopšte uzevši. carinske propise. za svaku se delatnost pravi posebna tarifa. za l m3 i sl. U takvom slučaju se obično daje izvesni popust u određenom procentu ili se taj obračunava periodično.3.utvrditi odgovarajuću cenu. spremnost i mogućnost komitenta da plati predviđenu cenu. špediterska delatnost je vrlo razgranata. No većina komitenata to ne uzima u obzir. kućni špediter. naknade za rad špeditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga. za 100 kg. slično kao kod zastupnika. Nastojanja špeditera da se njihove usluge plaćaju u odnosu na vrednost robe (%. Za svaku takvu uslugu potrebno je .2. nije baš jednostavan posao. kao i kod svakog drugog preduzeća. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica. Po pravilu. Naime.). izvoza i drugih delatnosti (npr. te ih označavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B).ostvarenje potrebnog dohotka za pokriće zarada zaposlenih i za formiranje fondova. Od faktora izvan poduzeća treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge špedicije. dobro oceniti buduće eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzeća. izvoznika i nekih drugih učesnika u spoljnotrgovinskom prometu. ako se i uzima. ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe. zatim tehniku spoljne trgovine. on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima. na visinu cene špediterskih usluga utiče svakako i visina sopstvenih troškova. Kod izrade tarifa špediteri obično izrađuju dva stava za svaku »težinsku zonu« kod komadnih ili vagonskih pošiljaka. %0). Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da će sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv. no taj kriterijum . Kao što je već rečeno. od realiziranih reklamacija više naplaćenih vozarina. U našim uslovima nije redak slučaj da komitenti zahtevaju što nižu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne troškove. tehniku plaćanja u međunarodnoj robnoj razmeni. čemu se još dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajednički za sve 28 . O toj problematici se mnogo pisalo u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje će se raditi. ili takva cena ne bi »prošla« u uslovima konkurencije. što dovodi špeditera u tešku situaciju. Oblikovanje takvih cena. dosada nisu urodila plodom.predstavljaju delatnost i životni angažman. Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza.pri izradi tarife . ili takvu cenu transportno tržište ne bi moglo prihvatiti.ne bi mogao biti jedino i odlučujuće merilo za visinu cena špediterskih usluga. onda to dolazi u obzir samo u slučaju kada komitent zahteva sniženje cene usluge. jer npr. Tehnika špediterskih tarifa Iako su poslovi i usluge špeditera vrlo raznovrsni. Naknade za špediterske usluge se u tarifama špediterskih preduzeća (ili njihovim ponudama) redovno utvrđuju na bazi jedinice mere (npr. odnosno. za izdatu gotovinu i sl. Špediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta. 4.uz željeni dohodak . tranzit). a s obzirom na položaj špeditera u odnosu na njegove komitente. što ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl. uvoznika.svaka za sebe . Kao što se iz prethodnih izlaganja vidi. ne može postići odgovarajuću cenu robe u izvozu i sl. U svakom slučaju treba »u dušu« poznavati organizaciju poduzeća.).

29 . npr. za usluge koje vrše nezavisno tarifna funkcija.delatnosti ili se vrše nezavisno od uvoza/izvoza. loko-prevoze transportne funkcije. skladišne usluge skladišne funkcije špediterskog preduzeća i sl.

30 .

Inače. steći. u četvrtim tarifno odelenje i td. prikupiti. pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti. Ovde je posebno važno da se izvrše blagovremene pripreme za promene cena u železničkim tarifama. odnosno akvizitera. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima. prijatnu spoljašnost. ukratko. a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komitentima. Akvizicija Reč »akvizicija« je latinskog porekla. Funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću održava neposredne povremene. skladišne tarife i sl. tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem (npr. šefa poslovnice ili referenta. u trećim sektor ugovaranja. a znači pribaviti. jer u špediciji on nema uzorak kojeg bi mogao »pokazati« kao što je to slučaj u trgovačkoj delatnosti. davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova. na osnovu kojih su date ponude. On mora imati siguran nastup. kada i koliko naši uvoznici uvoziti. primedbama i nalozima komitenata. kontakti i održavanje veza sa železnicom. tražiti (mušterije). U delatnost takve organizacione celine često ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza. kontrola prevoznih isprava. autotransporterima. pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda. aktivnost oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza. odnosno što će. zaraditi. Da li će ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzeća. 5. Praćenje tržišta Kod praćenja tržišta u špediterskom preduzeću ne misli se samo na praćenje gde se šta gradi ili proizvodi. već se ovde prati i tržište saobraćajnih usluga. kao i tranzita. a sasvim je pogrešno za špediterskog akvizitera angažovati npr.1. veličine posla koji se može dobiti. lučke tarife. trgovačkog putnika iz neke druge struke. uvek ažurne tarife svih saobraćajnih grana čije usluge špediter koristi pri organizovanju transporta. za akvizitera se mora angažovati radnik koji ima određene kvalitete za taj posao. te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti. od čega se ponešto može saznati i pre nego što stupi na snagu. Inače. te sklapanje ugovora o dugoročnoj saradnji sa tim vozarima. te podnose izveštaj o obavljenim posetama i razgovorima prošlog dana. avio-pomorskim i rečnim prevoznicima. smisao za ukusno odevanje. davanje informacija o visini takvih troškova. ona mora imati uvežban stručni kadar. direktora sektora.2. Takve kadrove treba naravno dobro platiti. nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komitenata i što bolje transporte.5. zavisi od prirode cilja koji se želi postići. a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta. U špediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova. TARIFNI POSLOVI Ne može se zamisliti uspešan rad međunarodne špedicije ako tako preduzeće ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. kao i ostala potrebna pomagala. akviziteri održavaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obaveštavaju ih o željama. 5. dobru fizičku kondiciju i spretnost u izražavanju. U svakom slučaju. nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju. a svakako je najuspješniji način putem poseta komitentima. U nadležnost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova za konkretne transporte.). Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva. pa bi prekasno reagovanje na 31 . U nekim špedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna. najbolja akvizicija je tačan i savestan rad svih radnika u špediciji. obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi. u drugim komercijalni sektor.

Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ograničenja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadležnog organa železnice. Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronaći najjeftinije relacije (različiti granični prelazi. 5. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvršiti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog špeditera. Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta. npr. tarifna funkcija će za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir. od naše zemlje do Engleske. Za promene u železničkim tarifama špediteri će saznati iz glasila odnosnih železnica. U slučaju da je nalogodavac prepustio špediteru da sam instradira robu. Instradacija sadrži podatke i instrukcije. Inače. Treba imati na umu da najkraći prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. Takođe treba uzeti u obzir i tzv. otprema neće izvršiti najjeftinijim putem. Ponekad izostavljanje i samo jedne reči kod preuzimanja plaćanja troškova može 32 . te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od naše luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka. on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu. nabavlja nove. a to se radi obično na posebnim formularima koje svaka špedicija štampa za svoje potrebe. Da to ponekad može biti vrlo komplikovan posao može se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr.3. špediter će nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predložiti mu bolje rešenje.. kao i iz renomiranih stručnih časopisa. pri čemu treba prethodno pribaviti prevozne troškove od kontinentalnih luka do odredišta u Engleskoj. Ustvari. »Transport« . pri čemu mogu biti dve mogućnosti i to: — da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva.Basel. pošto će se morati izabrati možda i skuplji put. obično na posebnom formularu (prilog 7). Reglementacije međunarodnog saobraćaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM. odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. prevoz domaćim brodovima. tarifna funkcija će – uvažavajući eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora . Često se. Ako bi bio takav slučaj. zabrana pouzeća itd. gde je potrebno samo za železnički prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija.). određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta. zatim je upućuje tarifnoj funkciji radi instradacije.sama pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo. izvozu i sl.Beč i dr.promene moglo imati štetne posledice. Tarifna funkcija će zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzeća (uvozu. međutim. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbeći ako je špediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Čim neko iz operativnih funkcija špediterskog preduzeća primi od nalogodavca dispoziciju. U prvom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li nalogodavac nije možda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi očito bili na njegovu štetu. jer obezbeđuje brži prevoz. kao što su npr. »Verkehr« . ili — da je nalogodavac prepustio da to odredi sam špediter. način prevoženja pa i prevozni put. tj. lučke i pretovarne takse i sl. jer postoji više mogućih prevoznih puteva. Instradacija Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija. odnosno prevodi iste na nemački ili francuski jezik. vrstu robe. razne luke na kanalu La Manš). mogućnost korišćenja rečnog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doći u obzir. Za tarife naših železnica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV). te pri tome uzeti u obzir cene prevoza. neophodne npr. spomenuti časopis »Transport« objavljuje izmene evropskih železničkih tarifa. ograničenja slobode frankiranja. vreme.

Ponude se mogu davati u dva oblika i to: — da sadrže posebno prevozne troškove vozara (železnice. rok važnosti ponude i sl. na bazi forfetnog stava se vrlo često traže i daju. akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u špediterskom preduzeću.2. forfetnog stava. da li prodati po uslovima FOB. tarifna funkcija izrađuje ponude za konkretne transporte. brodara i sl. za celokupan transport. U prvom slučaju nalogodavac preuzima na sebe plaćanje prevoznih troškova u visini u kojoj će ih prevoznik zaračunati. ili — da se ponudi paušalna cena u obliku tzv. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve štampaju pojedine špedicije. bilo uz fiksiranje pojedinačnih troškova. kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. Prevozni troškovi mogu biti i veći od onih koje je špediter eventualno u informaciji naveo. a špediter u ovom slučaju ne snosi odgovornost za to što je vozar zaračunao više nego što je tarifom predviđeno. odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr. Ponude u drugom obliku. Ponuda se može dati i samo za špediterske usluge (bez prevoznih troškova) ako tako traži komitent. oni sa oznakom »S« ili »SS«. Informacije i ponude Na traženje stalnih i potencijalnih komitenata špediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih troškova.). Ponude Na osnovu zahteva komitenata. a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir. Takve informacije mogu se dati po jedinici mere. 5. 5. forfetnog stava (paušalno). onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova. CIF i td.). gubi se pravo na primenu takve. Primena određenih tzv. najčešće jeftinije tarife. iako kod nekih špediterskih preduzeća te poslove rade operativne funkcije. te i o tome treba voditi računa. Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put. ako se želi prevoz određenim specijalnim teretnim vozovima.) za konkretni transport.4. Takav formular obično sadrži na poleđini odštampane uslove pod kojima špediter obavlja usluge. po vagonu. naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije. Za manje naplaćene prevozne troškove špediter će komitenta naknadno teretiti. Informacije Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. po vagonu. tj. dakle kompletna paušalna cena kompletnih transportno-špediterskih usluga. jedino će takav višak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara. jer je on preuzeo sam plaćanje vozarine po prevoznoj ispravi. tj. a predstavljaju čvrste stavove po jedinici mere (po toni. ukoliko bi on takve troškove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva. bilo na bazi tzv.1. konteneru i sl. a često je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude.). Pojedine špedicije su štampale posebne formulare za davanje informacija. direktnih (saveznih) železničkih tarifa uslovljena je prevozom robe na određenom prevoznom putu. Nadalje. Informacije obično daje tarifna funkcija. a mogu se dati takođe samo za usluge špeditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne troškove. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za čiju upotrebu važi isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni. 5. 33 .4.4. te razna obaveštenja komitentu (npr. po konteneru i sl.imati za posledicu plaćanja na koja se nije računalo.

Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi. jer na osnovu njih: — mogu unapred znati koliko će ih stajati prevoz po jedinici mere. te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaračunati usluge prema datoj ponudi. stovarišta. Izrada ugovora o saradnji. te avio i drumskim prevoznicima. stići poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim troškovima. te nemoraju čekati . 34 .). ako za konkretan posao dostavi špediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla.često i mesecima . tj. već prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. a za špeditera je važno da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje će poveriti kojem od spomenutih prevoznika.). [to se pak tiče sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima. a pogotovo ne u inostranstvu. špediter se prilikom izvršenja poslova služi i uslugama drugih špedicija. za obavljanje stalnog špediterskog posla često se između špeditera i komitenta sklapa detaljni ugovor. naročito ukoliko u međuvremenu dođe do promene situacije na transportnom tržištu. a po želji i ranije.na obračun frankaturnih računa i špediterskih usluga iz inostranstva. svoje filijale odnosno ispostave. Sklapanje ugovora o špediciji Sklapanje ugovora o konkretnim špediterskim poslovima sa komitentima može biti u nadležnosti tarifne funkcije. tako isto i za komitenta (jeftinije usluge. Međutim. tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa železnicom i to na raznim nivoima (sa železničkom stanicom. naravno samo u odnosu na tog komitenta.) koji će eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude. Ugovor o špediciji može biti i prihvaćena ponuda od strane komitenta. a isto tako njihov posao može biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa vozarima. Ugovor o saradnji može se sklopiti i sa preduzećima rečnog i pomorskog brodarstva. u celosti ili u izvodima. pa i nakon više meseci. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznačio u ponudi. Svi takvi sklopljeni aranžmani dostavljaju se. zbirnom prometu i sl. skladištarima i drugim špediterima u zemlji i inostranstvu. uvozu itd. te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije. jer ne može imati na svim mestima u zemlji. Ta evidencija služi i akviziterima za kontakte sa komitentima.5. Takav poslovni odnos može doneti obostranu korist kako za špeditera (osiguran kontinuiran posao. akviziciji tranzita. —špediter im dostavlja fakturu odmah po izvršenoj otpremi. stalna zarada. — ne moraju se bojati iznenađenja da će im naknadno. koju je on izričito ili prećutno prihvatio. Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu. Takav se ugovor sastavlja obično u slučaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom špediteru. jer špediter takve razlike preuzima na sebe. Tu se radi o sklapanju ugovora o korišćenju koloseka. Kao što smo već napomenuli. odnosno filijalama i ispostavama.Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti. rokovima utovara-istovara. sigurnost u kvalitet usluge i td. svaka ponuda dobija svoj broj. operativnim funkcijama preduzeća (komercijali i dr. a takav špediter se naziva »kućni špediter«. u kojem će biti definisan način obračuna i cene usluga. može planirati radnu snagu i sredstva). 5. Komitent može ponudu prihvatiti i prećutno. spada takođe u nadležnost tarifne funkcije. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama. ŽTP ili ZJŽ). U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze. u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava.

5. Isto tako se reklamira i šteta zbog prekoračenja roka isporuke. već prema pogodbi.6. U nadležnost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutrašnjih i inostranih korespondenata. višak se reklamira. od svog komitenta. Manje zaračunati troškovi Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u železničkom transportu može se utvrditi da su prevozni troškovi manje zaračunati nego što to proizlazi iz važećih tarifa. odnosno nalogodavcu. Špediter može reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave. tako isto i u pogledu eventualne mogućnosti reklamiranja odštete zbog prekoračenja roka isporuke (npr. Železnica.6. Budući da železnica ima pravo naknadno tražiti naplatu takvih iznosa. Reklamacije U nadležnost tarifne funkcije spada i reklamiranje odšteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oštećenu robu. Moguć je sporazum između komitenta i špeditera da i u takvom slučaju špediter zaračunava komitentu ispravne prevozne troškove i da preuzme na sebe plaćanje naknadnih terećenja vozara. kod železnice). U slučaju manje zaračunatih prevoznih troškova. razlike plus i minus idu u korist. Ako stranka ne plati traženi iznos u roku od 30 dana. Tu se vrši poređenje zaračunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda. Za poslove reklamiranja špediteri zaračunavaju proviziju koja se obračunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obično se kreće od 5 do 25%. Više zaračunati troškovi Kao što se može desiti da železnica zaračuna manje prevozne troškove nego što to 35 . tada se komitent obaveštava o mogućoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanađen naknadnim zahtevom vozara. 5. odnosno na teret špeditera. skladištara. 5. a kontrolišu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotični špediter ustupio na obradu. Takođe se kontrolišu i odobrene brodarske provizije koje se obično odobravaju procentualno od pomorske vozarine. a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (pošiljalac ili primalac) koja je prema belešci u prevoznoj ispravi bila dužna da plati prevozne troškove.3. a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomoć od imaoca prava. može ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od šest meseci u unutrašnjem i jedne godine u međunarodnom saobraćaju. Kontrola dokumenata Opšte je pravilo da svaka prevozna i slična isprava podleže kontroli tarifne funkcije kako u pogledu više ili manje zaračunatih prevoznih troškova. ukoliko je takav rok prekoračen.6. Ukoliko se obračun troškova za neki posao vrši na bazi forfetnog stava.1.6. to će tarifna funkcija evidentirati takve manje zaračunate troškove na posebnom formularu i isti priložiti uz odnosnu prevoznu ispravu. manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadležnoj referadi u operativnoj funkciji. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati više nego što treba. tj. Za potraživanja iz međunarodnog transporta železnica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku. Radi naknadnog plaćanja potraživanja iz ugovora o prevozu železnica je dužna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku. 5. železnica je ovlašćena podneti tužbu nadležnom sudu. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava. npr. lučkih preduzeća i sl. Mogu se reklamirati i potraživanja više zaračunatih usluga međušpeditera i drugih uslužnih organizacija. kao aktivno legitimisana. kao i preplaćenih prevoznih troškova te penala zbog prekoračenja rokova isporuke.2. Obračun koji vrši kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (račun razlike) koji špediteri štampaju za svoje potrebe. no ona to redovno čini.

a mogu ga za reklamiranje samo opunomoćiti. ako se reklamant ne slaže sa odbijanjem reklamacije. može u okviru roka zastarevanja podneti tužbu nadležnom sudu. odnosno punomoć nije potrebna. pa da taj potražuje u svoje ime. u našem slučaju na špeditera koji će tada reklamirati u svoje ime. Ako je predmet prevoza osiguran. a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oštećena. onda osiguravatelju. reklamaciju treba na dokazni način uputiti nadležnom ŽTP-u. U tom je slučaju pasivno legitimisano ono ŽTP na čijem se području nalazi stanica koja je više naplatila. a on treba da reklamira uočena odstupanja. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije železnici. U protivnom. tako se isto dešava da ih zaračunava u većem iznosu nego što je predviđeno tarifama. a u slučaju dokazanog uništenja. Ako vozar ne isplati odštetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije. U tom slučaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi može tražiti vraćanje preplaćenih iznosa. U tom slučaju.4. osim ako je 36 . nosilac prava može reklamirati vozaru. reklamant ima pravo podneti tužbu nadležnom sudu. a ako je predmet bio osiguran. U prvom slučaju uz reklamaciju se prilaže punomoć. i – zavisno od slučaja – punomoći odnosne cesije. te u tom roku treba podneti reklamaciju. tj. U slučaju da se radi o prenosivom tovarnom listu. Rok zastarevanja iznosi jednu godinu. a može svoje pravo preneti putem cesije na drugog. rok zastarevanja i ovde iznosi za unutrašnji saobraćaj šest meseci. Kao i kod manje naplaćenih iznosa. Uz reklamaciju se . u reklamacionom postupku. postojanje štete i njena visina. Reklamacije za više naplaćene prevozne troškove iz međunarodnog saobraćaja upućuju se Kontroli prihoda ZJŽ. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajućeg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave. dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa železnicom. imalac prava može svoje pravo ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Ovi slučajevi su vrlo česti u špediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na špeditera. a primalac iskupljenim tovarnim listom.osim prevozne isprave – prilaže faktura i račun štete. Odšteta ne može preći u unutrašnjem prometu iznos od npr. b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. 5. reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajućem društvu. Aktivnu legitimaciju pošiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista. Postojanje štete dokazuje u slučaju potpunog ili delomičnog gubitka potvrdom železnice na prevoznoj ispravi.6. posebna cesija. pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJŽ u sedištu onog ŽTP na čijem se području nalazi železnička stanica koja je naplatila više nego što to proizlazi iz važećih tarifa. Nosilac prava može ovlastiti punomoćnika da reklamira u njegovo ime. U unutrašnjem železničkom saobraćaju. 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari. Aktivnu legitimaciju (pravo na potraživanje) za izgubljenu ili oštećenu robu može imati pošiljalac ili primalac i to: a) pošiljalac dok ima pravo raspolaganja sa pošiljkom.proizlazi iz važećih tarifa. I pošiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treću osobu. Gubitak ili oštećenje robe u transportu Potraživanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oštećenja robe u transportu. a zastarevanje počinje da teče dalje od dana kada je železnica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priložene isprave. a železnica naknađuje i plaćene prevozne troškove. odseku za međunarodni transport. To što neko ima pravo na potraživanje ne znači da baš on mora i reklamirati. odnosno koja je previše platila. a u drugom cesija (ustupnica). Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne reši u roku od 30 dana. kao i kod pouzeća. manjka ili oštećenja službenim železničkim zapisnikom (zapisnik o uviđaju).

ako primalac prava dokaže da je imao štetu zbog prekoračenja roka isporuke. železnica je u unutrašnjem prometu dužna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoračenja. te da imalac prava dokaže da se šteta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. primalac ne dokaže da je zbog pomenutog prekoračenja trpeo štetu. železnica je dužna platiti dokazanu štetu. brodara itd. te sklopljene ugovore. u unutrašnjem saobraćaju. pravo potraživanja zbog gubitka ili oštećenja robe prestaje prijemom pošiljke. a ako one taj rok prekorače. može se zahtevati obeštećenje zbog prekoračenja roka.). postoji teoretska mogućnost da se obeštećenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se šteta ustanovi odmah nakon njenog otkrića. traženje odštete od osiguravatelja je sigurnije i praktičnije. obeštećenje zbog gubitka. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd. a primalac ga ustanovi nakon prijema. pri čemu treba imati u vidu propise i običaje (npr. manjka ili gubitka pošiljaka iz međunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici JŽ u Beogradu. Ako se dotično oštećenje ili manjak nije moglo spolja primetiti. legitimisano ono ŽTP na čijem je području uputna stanica. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja. Potraživanja u slučaju gubitka ili oštećenja robe zastarevaju u roku od godinu dana. odnosno CIM.). Na mreži državnih železnica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. manjka ili oštećenja od dana izdavanja pošiljke. a propisani su u ZUPŽ. Ako. a na potraživanja se plaćaju kamate ako to nosilac prava zahteva. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u. već od osiguravatelja. no najviše do 1/3 vozarine. 37 . Na sličan način reklamira se i kod pošiljaka iz drugih grana saobraćaja.5. jer on isplaćuje odštetu u punom iznosu (po pravilu nema ograničenja) i rešavanje reklamacija je brže. kao i da se od vozara pribavi odgovarajuća isprava o postojanju štete. neophodno je da se osiguravatelju omogući regres prema vozaru pravodobnim podnošenjem odštetnog zahteva ukoliko se ne radi o slučaju više sile. budući da se roba u transportu skoro redovno osigurava. međutim. U načelu. zastarevaju u roku od godine dana. železnica je dužna platiti odštetu koja ne može premašiti trostruki iznos prevoznine. pa je od posebne važnosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oštećenje ili manjak i da o tome železnica sastavi zapisnik. U međunarodnom saobraćaju reklamaciju treba uputiti nadležnoj železničkoj instituciji u Beogradu. Za pošiljke u međunarodnom prometu. a to svoje pravo stiče iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave. Zastarevanje počinje kod delomičnog gubitka. Osim toga. a u međunarodnom transportu kod šteta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. 5. otpremnog roka i eventualno dopunskog roka. no najviše do dvostruke vozarine. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (određeni broj km. Koja stanica pripada kojem preduzeću može se videti iz imenika železničkih stanica naše zemlje ili se može dobiti informacija na odnosnoj železničkoj stanici. Prekoračenje roka isporuke Železnice su dužne prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke). a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu. Pasivno je. odnosno ŽTP-u.pošiljka bila posebno osigurana u kom slučaju OZ naknađuje punu štetu. a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. manjka ili oštećenja retko se traže od vozara (železnice. Inače. kod kojih je zbog prekoračenja roka isporuke nastala šteta. Odštetni zahtevi zbog oštećenja. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac pošiljke. Međutim. te njemu treba uputiti reklamaciju.6. Da li je rok prekoračen i koliko utvrđuje se na osnovu kilometraže i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispeća. za jedan dan). U praksi.

Ako železnica ne reši reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije. c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaćenih pouzeća. dok refakcije odobravaju npr. a u četvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa pošiljkom. železnica.) stimulišu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. a kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja rok iznosi 60 dana. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama sniženja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlašćenih (izuzetnih) tarifa. dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno 38 . Na taj način. kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju veći broj konkurentskih puteva. ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili opštim uslovima. kao važnog izvora prihoda špeditera koji se bavi međunarodnim prometom.7.6. za period od 1/2 godine i sl. te neobračunatih (nevraćenih) kolskih kaucija. računajući od dana izdavanja robe. 10 i više hiljada tona) te za određeni rok u kojem se ta količina robe ima prevesti (npr. Odobravaju se samo za visokotarifirajuću robu. onu za koju se plaća skuplja vozarina.). a u sudskom nadležno ŽTP. U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadležno odelenje Kontrole prihoda ZJŽ. d) zahtevi za vraćanje iznosa preostalih pri prodaji pošiljke. 5. Da bi se privukli transporti na određenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo. tj. Refakcije Pod refakcijama u špediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraćanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene veće količine određene robe. pojedine železničke uprave radi privlačenja većih količina robe na njihove pruge. 5. kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni špediter može dobiti od drugog špeditera (međušpeditera ili podšpeditera) što ga je uključio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. U sudskom postupku u svakom je slučaju pasivno legitimisano ŽTP na čijem se području nalazi uputna stanica pošiljke. Refakcije i provizije Važno područje rada tarifne funkcije je i iznalaženje mogućnosti povratka jednog dela plaćenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa. OeBB i dr.Rok za podnošenje reklamacije je 15 dana. pojedini prevoznici (npr. b) zahtevi za vraćanje položenih depozita. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobičajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem određenih tereta.7.6. a taj se procenat može kretati i do 30%. brodarska preduzeća itd. imalac prava može svoje pravo ostvariti putem nadležnog suda.1. refakcije u međunarodnom železničkom transportu obično su vezane za određene relacije. u trećem slučaju pošiljalac. DB. Ostali zahtevi za obeštećenjem Kod železnice povremeno mogu doći u obzir i sledeći zahtevi za obeštećenjem: a) zahtevi za vraćanje naplaćenih vozarinskih dodataka. Praktično. Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe. 5. pojedine železnice (npr. Razlika između ova dva vida sniženja se sastoji u tome što se kod izuzetnih tarifa takva povlašćena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obračunava u tovarnom listu. zatim za ispunjenje određenih količina robe (npr. U trgovini se količinski rabat odobrava kod kupovine veće količine neke robe. 5. što se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata. radi se o obradi sistema refakcija i provizija. Kod prva dva slučaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio. Refakcije u špediciji i transportu mogu se usporediti sa količinskim rabatom u trgovini.) naknadno vraćaju deo vozarine. kod pošiljaka iz unutrašnjeg saobraćaja.

a često puta ni oni sami pojedinačno. refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti. pokvarljiva roba. Uslove za ostvarenje količinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo špediteri. obeštećenja zbog prekoračenja roka isporuke. provizija kod reklamiranja više plaćenih prevoznih troškova. »franco granica isporučioca« ili »franco istovarna stanica kupca«. jer mogu doneti prihod u vidu refakcija. Međutim. životinje i sl.2. ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraćim i najbržim putem (npr. te nije svejedno da li će se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaća prevozne troškove na prugama za koje se odobravaju refakcije. te će npr. tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju značajan izvor prihoda za špeditera. špediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi. izvoz. 5. ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti špediteru. potrebno je dobro poznavati mehanizam železničkih tarifa pojedinih železnica. Kao što je već rečeno. U uslovima za odobravanje refakcija obično je uslovljena dostava takvih isprava do određenog roka. u uslovima međusobne konkurencije. Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilažu odgovarajuće prevozne isprave (tovarni listovi. Međutim. kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraćaja. svoje inostrane i domaće poslovne veze (korespondente) koji. odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo pošiljalac. i to samo kad postoji više konkurentnih puteva do odredišta. odnosno na bazi »franco vagon utovarna stanica«. i nije moguće utvrditi čiji je teret odlučivao pri dobijanju refakcije. a sniženje (refakcija) se odobrava naknadnim vraćanjem dela vozarine u odobrenom procentu. pa i znatnih viškova vozarine direktno u korist špeditera (kod forfet-transporata). Tako npr. frankaturni računi). već međusobnim udruživanjem. Značajna su i nastojanja da se za određene transporte dobiju i posebne refakcije. situacija se tada menja. već se najčešće deli između njega i komitenta. Provizije Obzirom na specifičnost špediterskog posla. Međutim. odnosno više špeditera. te se takve isprave moraju brižljivo prikupljati. za transporte iz naše zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano više železničkih uprava. a tu količinu ostvaruje više vlasnika. bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu.). Svakako da je već kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogućnost dobijanja refakcija. drumski i kopneno-rečni prevoznici. jasno je da odnosni prevoznik neće odobriti nikakav popust (refakciju). To se pravo dokazuje tovarnim listom. Zato on uključuje. zatim pomorski. špediteri i u ovakvim slučajevima često ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova. ili na osnovu posebnih sniženih refakcijskih stavova. odnosno frankaturnim računom. radi izvršenja raznih poslova u toku procesa prevoza. te će se kod transporata većih količina robe za spomenute zemlje svakako pronaći mogućnost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. špediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu. Tamo pak gde je refakcija uslovljena određenom količinom tereta. te referenti u operativnim funkcijama (uvoz.računa na osnovu važećih redovnih tarifa. što je skopčano sa sposobnošću pregovaračkog kadra. odobriti) samo kod visokotarifirajuće robe. ličnim poslovnim vezama sa stranim i domaćim prevoznicima itd. u tom slučaju. Ako postoji samo jedan put. a komitentu (vlasniku robe) 70%. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da špediteru pripadne 30%. Ukoliko postoji 39 . Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspešno obaviti. čuvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku. Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u »košuljici« (mapi) referenata iz operativnih funkcija.7. imaju funkciju međušpeditera. ako postoji više konkurentnih puteva.

40 . kojih se te funkcije moraju pridržavati. Provizija se daje obično u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta. što je gotovo redovno slučaj u zapadnoevropskim zemljama. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaćanja provizije. Da bi se odobrila provizija obično se zaključuje odgovarajući ugovor. kvartalno ili u nekom drugom roku.mogućnost biranja raznih špeditera. naravno da taj međušpediter od zarade koja mu je omogućena uključivanjem u taj posao. mesečno. ima računa da ustupi glavnom špediteru deo zarade u vidu provizije. Tarifna funkcija takođe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije. koji može biti po svakom pojedinačnom transportu. u kojem se precizira visina provizije i način njenog obračuna. odnosno od jedinice mere (npr. Kod zbirnih pošiljaka obračun se obično vrši na borderou. po toni i sl.).

Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graničnim prelazima naše zemlje. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih isključaka i carinskih priključaka.2. te na taj način. a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj i transport putnika. da se carinska linija. na kojima se primenjuju različiti carinski propisi. uostalom. jer je takva zona sa carinskog aspekta priključak. carinska linija. Jer. granicom. Carinski putevi Carinski putevi su oni putevi koji su.2. kao predmet međunarodnog prometa. uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. carinsku liniju – i njen prelazak. nastaje i niz drugih značajnih pitanja vezanih za utvrđivanje carinske osnovice. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni transport. međom) podrazumeva se granica. KARAKTER ROBE U MEĐUNARODNOM PROMETU Da bi se bliže shvatio pojam robe u međunarodnom prometu. U tom slučaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa državnom granicom. teritoriju. Promet carinske robe. obavezu plaćanja carine i carinskog obveznika – jer se time omogućuje sprovođenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobađanja od plaćanja carine i dr. razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje. unose i izvoze ili se preko tog područja provoze. na zakonom utvrđeni način. potrebno je razmotriti i neka pitanja koja bliže objašnjavaju status carinske robe. neraskidivo je vezana za carinsko područje – i promet iz jednog u drugo. jer u mnogim carinskim sistemima. razna ograničenja i zabrane – da se ne može uvesti i izvesti odnosno da se može uvesti i izvesti tek po ispunjenju određenih uslova. robe i motornih vozila.6. a za državu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja isključak. a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko područje. bio slučaj i u našem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu). koja oivičava carinsko područje takve zone ne poklapa sa državnom granicom. Carinski putevi mogu biti kopneni. Carinska linija Pod carinskom linijom (carinskom crtom. njene osobenosti. od drugog carinskog područja. obaveza plaćanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. Od tog momenta. Pored ovoga. ustvari. kao i promet putnika i motornih vozila može se 41 . primenu odgovarajuće carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije. već bi to bila svaka druga roba u unutrašnjem prometu. da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe. pored obaveze plaćanja carine. Pitanje određivanja carinske linije je od posebnog značaja za carinsku robu. u ovom momentu. Carinska roba. carinska obaveza. propisani za međunarodni promet robe i transportnih sredstava. odnosno aerodromi određeni za međunarodni vazdušni transport. U većini slučajeva carinska linija se pokalapa sa državnom granicom na kopnu. gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. kao stvari koje se u carinsko područje naše zemlje uvoze. Radi se o tako značajnim pitanjima kao što su carinsko područje. moru i graničnim rekama i jezerima. vodeni i vazdušni. stavljanje robe pod režim carinskog nadzora i dr. Može se dogoditi. 6. 6. kao što je. teritorije. demarkaciona linija (najčešće državna) koja oivičava carinsko područje jedne države. carinska linija na nacionalnom planu obeležava carinsko područje jedne zemlje. ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa državnom granicom. a u isto vreme i razdvaja carinsko područje jedne od carinskog područja druge države. Carinske puteve vazdušnog transporta čine pristaništa.

Vazduhoplovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na određenim mestima. Carinski gat.3. . zapovednik broda je dužan. odnosno pristaništa na graničnim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske službe koja će obavljati poslove i zadatke iz svoje nadležnosti u odvijanju međunarodnog saobraćaja. kao deo luke. a ako se ne nalazi na granici. do dolaska carinskih organa. septembru i oktobru od 5 do 19 časova.u januaru i decembru od 7 do 17 časova. To su granični prelazi za ogranični saobraćaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora. Po pravilu. odnosno pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj i transport određuje carinarnica uz saglasnost lučkih.u martu. posadom. . putnika i prevoznih sredstava. U slučaju više sile ili po potrebi. . carinskim putem će se smatrati put od carinske linije do najbliže organizacione jedinice granične carinarnice. Nad takvom robom se. U unutrašnjem saobraćaju na moru. odnosno pristanišnih organa. Ako zbog delovanja više sile dođe do sletanja vazduhoplova van pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj gde postoji carinska služba. Luke na moru. onda najbliži organ unutrašnjih poslova koji obezbeđuje nadzor. onda najbliži organ unutrašnjih poslova. odnosno carinjenja ne bi 42 .ostvarivati samo preko carinskih puteva – odnosno prelaza preko kojih se obavlja međunarodni transport. ali su takođe propisima utvrđeni kao carinski putevi. Zakonom je. takođe. Granični prelazi mogu biti otvoreni za međunarodni promet robe. 6. Ukoliko zbog delovanja više sile dođe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza. graničnim rekama i graničnim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domaći ili međunarodni saobraćaj. brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. predviđeno da se prelaz carinske robe izuzetno može obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj. Prenos robe preko pograničnih prelaza može se vršiti samo u dnevno vreme. Sletanje i poletanje može se obaviti samo na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvoreni kao carinski prelazi. za međudržavni promet i pogranični promet. preduzimaju odgovarajuće mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeđenja da se pre sprovođenja postupka. . carinski granični prelaz za međunarodni železnički i drumski saobraćaj nalazi se neposredno na granici.u februaru i novembru od 6 do 18 časova. Brodovi koji saobraćaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristaništa otvorenim za međunarodni saobraćaj i transport. odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj i transport mogu se vršiti u svako doba dana i noći. kapetan je obavezan da odmah obavesti najbližu carinarnicu koja će preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom. a ako carinski organi nisu blizu. robom i putnicima.u aprilu i avgustu od 4 do 19 časova. junu i julu od 4 do 20 časova. Carinsko područje Roba u međunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno napuštanjem određenog carinskog područja i dolaskom u drugo carinsko područje. a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. da obavesti najbližu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice.u maju. bez odlaganja. tom prilikom. Dnevnim vremenom smatra se vreme: . Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja. takođe se određuju od strane nadležnog organa i po predviđenom postupku.

Teže je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranični pojas na moru nego što je slučaj na kopnu. carinsku liniju. prostire se na moru i to na njeno obalno more.našla u slobodnom prometu. ono predstavlja “carinski isključak”. carinsko područje jedne države je ono područje. Odredbama Carinskog zakona utvrđeno je da carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini od 5 km kopna od obale. Isto tako dve ili više država mogu međudržavnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko područje što je karakteristično za sadašnji nivo razvoja međunarodne trgovine. instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). zajedno sa njenim držaocima i vlasnicima. a bez naplate carine. Od tog momenta ona napušta carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa. Carinsko pogranični pojas na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja naše zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Suverenost naše zemlje. Po pravilu carinsko područje se poklapa sa državnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna. Taj pojas naziva se carinski pogranični pojas. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog području doći u drugo. Suverenost naše zemlje na 43 .4. a za državu koja ga je uključila u carinsko područje “carinski priključak”. Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog područja kao osnovnog činioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti. računajući na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Naime. sudska i izvršna vlast. po pozitivnim međunarodnim propisima. U odnosu na državu iz čijeg je carinskog područja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu. Carinsko područje naše zemlje obuhvata teritoriju naše zemlje. Carinski pogranični pojas Svaka država autonomno određuje deo područja na granici na kome važe posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka. to granična. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora. carinsko pogranični pojas na moru je očigledno širi od državne (carinske) linije što nije slučaj sa pojasom na kopnu u graničnim rekama i jezerima. Sama definicija carinskog područja ukazuje da se ono može odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje državna vlast. 6. da fizički pređe carinsku granicu. Ono je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom naše zemlje. kao i područje u širini od dve nautičke milje. potpada pod carinske propise koji važe na tom drugom carinskom području. Kako obalno more sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. Carinsku liniju na kopnu čini državna granica koja je vidno obeležena. Dakle. Odredbama važećeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja naše zemlje u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije naše zemlje. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graničnom rekom. ili graničnim rekama i jezerima. carinjenja robe i carinskog postupka (nekadašnja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno određuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. zavisno od ekonomskih i političkih interesa prema susednim zemljama. Tako je carinsko područje prošireno van državne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora. a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora. a jezerom na način utvrđen od strane država koje se graniče sa tim jezerom. a time i carinska linija ide sredinom matice. dno i podzemlje tog mora uključujući i vazdušni prostor iznad njega. Na graničnim rekama i jezerima granična linija. Nešto je složenije utvrđivanje granične linije na moru.

Međutim. koja je najčešće proizvedena pod povoljnijim uslovima. kulture.5. danas. Naime. Njih retko primenjuju zemlje čije su privrede u razvoju. smanjiti izvoz te robe.moru je šira od njene državne granice. Ovo zbog toga što se radi o mladim privredama koje određene robe proizvode u težim uslovima privređivanja (niža produktivnost. Sa gledišta subjekta. kao najpodesniji način za utvrđivanje momenta nastanka carinske obaveze.). To znači da je ostavljena mogućnost uvođenja izvozne carine. i to se primenjuje samo u situacijama kada se želi.1. uvođenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka uključivanju te zemlje u međunarodnu trgovinu. koja se svodi na plaćanje carine i drugih dažbina ili davanja. Carinska obaveza i carinski obveznik 6. Roba koja se izvozi može biti ređe podložna naplati izvoznih carina. niži nivo automatizacije proizvodnje. kod zemlje izvoznice. ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaćanja carine. gde se susreću sa daleko konkurentnijom robom. kao značajna pitanja nameću se: podložnost plaćanju carine. Za sve iznete slučajeve. Carinska obaveza Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je značajno i usko vezano za institut carinske robe.3. 6. manje serije i sl.). to je u stvari prostor širine dve nautičke milje. odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu još 1921. prosvete i sl. nastanak i prestanak obaveze plaćanja carine. kada ne nastaje obaveza pklaćanja carine. Za razliku od napred navedenog. računajući od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. U ovom prostoru nadležni organi vrše kontrolu radi sprečavanja povrede carinskih. Ovakvi proizvodi. postoje vlasnici carinske robe. oslobađanja od plaćanja carine. pod određenim uslovima. 6. vrlo teško nalazi kupca. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplaćuju kod najvećeg broja zemalja. Podložnost plaćanju carine Opšteprihvaćeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko područje jedne zemlje sprovodi odgovarajući postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. Znači. jer pored obalnog mora koje sačinjavaju unutrašnje morske vode i teritorijalno more. držaoci koji ih “premeću” preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i određena carinska obaveza. 6.5.5. učesnika u 44 . čuvari. izuzetno izvoznu i provoznu robu. kada izlaze na međunarodna tržišta. Dodatno opterećivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u još većoj meri otežalo njihov plasman na međunarodnom tržištu. uvozna roba je po pravilu u većini carinskih sistema podložna plaćanju carine.5. U nas je Carinskim zakonom predviđeno da plaćanju carine ne podleže roba koja se izvozi iz carinskog područja naše zemlje. ne znači da takva carinska roba ne podleže odgovarajućim merama carinskog nadzora. vraćena neprodata roba. pod uslovom da ona bude izričito predviđena Zakonom o carinskoj tarifi. štampani materijali iz oblasti nauke. Nastanak i prestanak carinske obaveze Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije. carinsko pogranični pojas obuhvata i spoljni morski pojas. Na osnovu napred iznetog može se zaključiti da obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu. god). Najveći broj zemalja se.2. ali pod uslovom da je to predviđeno zakonom (na primer. privremeno izvežena roba. sanitarnih. poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko državne granice koje bi se mogle učiniti na kopnu ili u obalnom moru. u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije. sem ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno. U vezi sa carinskom obavezom.

carinskom postupku, fizički momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvrđuje. Znači, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pređe carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaćanja carine. Ovo praktično znači da će se određena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi baš u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znači, primeniće se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su važili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaćen je i našim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaćanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao što su: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zaštite domaće ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definiše na napred navedene načine. Međutim, može se istaći da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se može dogoditi, kao što je slučaj u našem Carinskom zakonu, da pored prihvaćenog pravila budu predviđeni i određeni izuzeci. Tako je, recimo, predviđeno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladišta. Radi sprovođenja adekvatne carinske zaštite i jednakih uslova privređivanja, u nas su prihvaćena još dva značajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Moguće je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog područja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktički takva roba smatra izvezenom, što svakako nije slučaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog područja. Na kraju treba istaći da se pod carinskom obavezom najčešće podrazumeva obaveza plaćanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko šire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za uništenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To bliže znači da prestaje i obaveza plaćanja carine za uništenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja carine može zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaćanja carine kod mnogih zemalja različit (dan uplate carine, dan podnošenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od različitih momenata počinje da teče predviđeni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina počinje da teče od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fizički prešla carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dažbina, u svakom slučaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine.

6.6. Carinski obveznik
Carinski obveznik je lice (fizičko ili pravno) koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena. To su ona lica koja su po carinskim propisima dužna da u određenom carinskom postupku podnesu odgovarajuću dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u našem Carinskom zakonu bliže određuje i vezuje za osobu koja je: – primalac robe, – vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, – lice na koje glasi prevozna isprava, – lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, – lice koje robu unosi na carinsko područje ili iznosi iz carinskog područja, – kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim Zakonom, dužna da plate carinu i druge dažbine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizičkog ili pravnog, kojem se roba upućuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je reč o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za niz radnji u carinskom postupku: – preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog nadzora, – u vezi sa podnošenjem jedinstvene carinske isprave, – plaćanja carinskih dažbina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do odredišne carinarnice, tada će carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom slučaju roba ne dobija tretman uništene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaćanja carine, već se sprovodi odgovarajući carinski postupak u vezi sa plaćanjem carine i drugih dažbina. Pošto je status carinskog obveznika veoma važan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu naše zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzeća i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadležne uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaćanja carine su: da može uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okončanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u određenim uslovima može uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da može izvršiti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese žalbu protiv rešenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog iznosa carine i drugih uvoznih dažbina, odn. iznosa onih dažbina koje uopšte nije trebalo platiti. Dužnost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu čiji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tačne podatke o težini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvši usaglašavanje podataka iz prijave o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu režima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe
Pojam carinske robe je, razumljivo, drugačiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifičnosti definisana odgovarajućim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifična roba. Jer, po pravilu, zaključeni međunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su određeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve različite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog područja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi – predmet i cena, kod zaključenog međunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose. Znači, svaka roba koja se kupuje i prodaje u međunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode određene mere carinskog nadzora i koja se carini, može se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoženja, izvoženja ili provoženja uz učešće ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajuće mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledeće sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se može fizički pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (uključujući i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje (zaključivanjem ugovora između uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (tržišnu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novčani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak (prioritetno pravo države za sprovođenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim režimom – carinskim nadzorom (prateća komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele ma na koji način; domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja; domaća roba koja je u smislu posebnih propisa izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko područje naše zemlje, a čiji vlasnik nije identifikovan. Takođe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, - trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona može biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okončavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraćanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se može kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u našoj zemlji, ako je na redovan način izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno – trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira što se radi o domaćoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima određen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je isključena mogućnost korišćenja ove robe. Treba takođe ukazati na mogućnost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom slučaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviđena mogućnost, da ukoliko dođe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne može isporučiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeležja, bude zadržana u zemlji i bude plasirana na domaćem tržištu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog područja naše zemlje za neku stranu državu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeđenja da će provozna roba sigurno napustiti carinsko područje naše zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeđenja putem određenih garancija špeditera.

6.7.2. Vrste carinske robe
Uobičajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema načinu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaćanja carine i drugih dažbina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja
Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko područje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to može biti i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju. Pravilo je da se roba u većini slučajeva uvozno carini tek kada pređe carinsku liniju iz inostranstva i dođe u određeno carinsko područje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se može dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fizički prešla carinsku liniju, ali će je kasnije preći, ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći. To je slučaj sa robom koja se izjednačava sa robom koja se uvozi – koja i nema potrebe za fizičkim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne završi postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dažbine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, čime se izjednačava sa svakom drugom domaćom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najčešće roba domaćeg porekla, mada to može biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaćog carinskog područja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najveći broj zemalja ne naplaćuje izvoznu carinu rada olakšanja plasmana te robe na inostranom tržištu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

U sva tri navedena slučaja postoje izuzetci koji su bliže regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja. kao i rokovi zastarevanja potraživanja po ovom osnovu. takođe. koristi. u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlašćene organizacije. Odredbama Carinskog zakona je predviđeno da roba koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom. Carinska roba i obaveza plaćanja carine Polazeći od toga da li carinska roba podleže plaćanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podleže plaćanju carine i carinska roba koja ne podleže plaćanju carine. Ovaj promet je usko vezan za odgovarajući priliv ili odliv deviza. ta se roba posle isteka određenog vremena vraća u carinsko područje zemlje odakle je i izvršena njena otprema. utvrđivanja carinske vrednosti. ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba čiji se promet vrši u trgovačke svrhe. Takođe je precizirano kada nastaje obaveza plaćanja carinskih obaveza. I u našem carinskom zakonodavstvu je predviđen niz oslobađanja od plaćanja carine. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora.7. Za ovu robu je karakteristično da se vlasnik robe ne menja.2. ne podleže plaćanju carine.2.izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno.3. konačno zadržava u jednom carinskom području s namerom da se tu upotrebljava. odnosno ne pređe carinsku liniju. Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razrađen počev od sprovođenja mera carinskog nadzora. sve robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine.4. Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze građani u putničkom. Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje. kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod međunarodnih poslova ove vrste. Carinska roba i karakteristike njenog prometa Zavisno od toga da li roba koja se uvozi.izvoza Obzirom na način uvoza – izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi . i ne naplaćuje carina. malograničnom.7. Pod definitivnim uvozom . 6. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora.2.7. po pravilu. Naš carinski sistem. za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplaćuje izvozna carina.izvozi. jer se za takvu robu.izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz . mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba. kao i svi savremeni carinski sistemi utvrđuje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dažbine za uvezenu robu. odnosno dvovlasničkom prometu. Carinska roba i karakter i način njenog uvoza .2.uvoza carinske robe. kao i drugih dažbina predviđenih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. Za razliku od uvozne carinske robe.izvršenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog područja. Kod privremenog izvoza . odnosno kod izvoznog carinjenja – da definitivno napušta područje zemlje izvoza. vraćanja robe pa do definitivnog carinjenja. Obaveza plaćanja carine nastaje: 49 . izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu. 6. Provozna carinska roba. Carinska roba koja podleže plaćanju carine Po pravilu. 6.izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi . a.

inspekcijski organi.dokumentacija koja se šalje u vezi sa međunarodnim licitacijama i konkursima. odnosno danom donošenja rešenja u upravnom postupku o naplati. . a u našu zemlju se vraća neprodata ili što ne odgovara ugovorenim obavezama. a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaće tržište. potrošni materijal koji besplatno prima iz inostranstva. 50 . Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. iznosi ili šalje iz carinskog područja naše zemlje. odnosno ako JCI nije podnesena. za provoznu robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržana radi uvoza. danom podnošenja JCI. za robu smeštenu u konsignaciono skladište. danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto. Plaćanju carine ne podležu još i: roba koja se izvozi. za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaćanja nastaje danom podnošenja JCI. kao i dokumentacija koju državni organi. Za robu koja je uvezena. roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena. a koja se nalazi u postupku kod ovih organa.roba koja se provozi preko carinskog područja naše zemlje. za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište. prosvete i nauke. utvrđuje se u principu na dan nastanka obaveze. odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. danom dobijanja privremenog plovidbenog lista. a carinska obaveza nastaje donošenjem rešenja u upravnom postupku. za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje. danom podnošenja JCI. Rok zastarelosti se prekida svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine. ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije. odnosno izvozi uništena dak se nalazi pod carinskim nadzorom.roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. danom kada je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište. štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture. filmske i na drugi način snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja. ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno. Propisima je takođe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno na dan podnošenja carinske deklaracije. danom stavljanja robe u promet na domaćem tržištu. za robu koja se uvozno – izvozno carini bez prelaska preko carinske linije. Tako je utvrđeno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine. televizijske. za robu i prevozna sredstva koju su državni organi (sudovi. iznos carine i carinskih dažbina utvrđuje se danom donošenja rešenja. Za privremeno uvezenu robu. danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta. danom kada je roba prešla carinsku liniju.za robu koja se uvozi. danom podnošenja JCI. Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine. za brodove kupljene u inostranstvu. danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta. organi unutrašnjih poslova) prijavili carinarnici. . preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi. . a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma. odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja. Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi. konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u našoj zemlji.

troškovi ambalaže. ne može se otuđiti. odstupanja koja su uobičajena u savremenim carinskim sistemima. Ukoliko se propisi lažnom dokumentacijom ili na drugi način izigraju. a naročito: troškovi prevoza. Troškovi prevoza i dopreme robe Ovi troškovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco .1.granica. odnosno CIF luka. Znači. Carinska roba koja ne podleže plaćanju carine Od opšteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje mora platiti carina. dažbine i prevozne takse koje terete robu van carinskog područja naše zemlje. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu. multilateralnim ili međunarodnim sporazumima. u carinsku 51 . a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja prema državi. uključuju se u carinsku osnovicu.8. Time je definisano da su u normalnu cenu uključeni svi troškovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko područje naše zemlje. Tako. 6. kao preduzeća i druga pravna lica koja robu za koju nije plaćenja carina i druge uvozne dažbine otuđe. između ostalih. Carinska vrednost robe Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednošću robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim troškovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u određeno carinsko područje (fco granica ili CIF luka).b. troškovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe. i troškovi transportnog osiguranja robe do granice. dužni su da prethodno plate carinu po stopi određenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni plaćanja obaveza. a rezultat su ili uobičajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim. provizije posrednika. Roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Naime. u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco – granica odnosno CIF luka. Treba imati u vidu da se izrazom “transportni troškovi” ne obuhvataju svi troškovi koji nastaju u vezi sa upućivanjem robe kupcu od strane prodavca. Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i pratećim podzakonskim propisima. odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza. utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe. daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe. Troškovi transportnog osiguranja Dodatni troškovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su. odnosno CIF luke. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su oslobođeni od plaćanja carine. Carinskim zakonom se izričito navode troškovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uračunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u našu zemlju. koji se jednim imenom mogu nazvati TPS troškovi (transportno – pretovarno – skladišni). postoje određeni izuzeci.8. dati drugom na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe. po pravilu. 6. i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije. namenom). To su. čije je korišćenje bilo uslovljeno (vremenom korišćenja. 6. postupak carinskog vrednovanja bazira na zaštitnim carinama. uključujući i konzularne takse. a da su isključeni svi troškovi. svi troškovi.2. Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine i uvoznih dažbina. dažbine i takse koji se naplaćuju na carinskom području naše zemlje. osiguranja. a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza. onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekršaj i izriču odgovarajuće kaznene mere koje su veoma stroge.8.

).4. odnosno do odredišne luke ili pristaništa u našoj zemlji – primena CIF – klauzule. odnosno odgovarajući deo troškova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu.9. 6. naknada u vidu posredničke provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca. Troškovi ovog ispitivanja.5. Prijavljivanje carinske robe Zakonska je obaveza.8. 6.osnovicu se uračunavaju samo oni troškovi osiguranja koji se odnose na obezbeđenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko područje zemlje uvoza (fco državna granica). Iz tih razloga. 6. bilo unutrašnje ili spoljne. kartonske kutije i sl. komisiona i dr. Posredničke i komisione provizije Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek veća za iznos posredničke provizije. najčešće. sem ako se ovakve dažbine vraćaju izvozniku. standardne ambalaže (na primer: vreće. 6. već se carine odvojeno i takvoj se ambalaži posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi. agentska.3. a ima karakter uobičajene. kutije od plemenitog metala. odnosno 52 . 6.). izvozi ili provozi preko carinske linije. kožne torbe i dr.8. brokerska. špediterska. ovi troškovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konačne cene. gde je ugovorom predviđena određena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta. koja ima funkciju zaštite robe u transportu. Neće se uračunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaća kupac – uvoznik za posredovanj pri kupovini robe. pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uračunava se samo naknada za njen zakup. Ona se. u carinsku osnovicu se uključuju prosečni troškovi na ime osiguranja koji odgovaraju određenoj vrsti prevoza (takve ili slične robe) u redovnom transportu. Kada osiguranje nije ugovoreno. pa se stoga uključuju u carinsku osnovicu. da li ga snosi prodavac ili kupac – ovi troškovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobičajenim troškovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili slične robe do mesta njenog ulaska u carinsko područje zemlje uvoza.8. odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju uključuju bez obzira koja ih strana –ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu. iz čega proističu i određene posledice. burad. kao što su. Za ambalažu koja nije prodata sa robom i koja se vraća u inostranstvo u cilju ponovnog korišćenja. Dažbine i prevozne takse Često se događa da kupljena roba u inostranstvu bude opterećena izvesnim dažbinama (prevoznim taksama.6. da se carinska roba mora prijaviti carinarnici.) još van carinskog područja zemlje opredeljenja. Naime. Sva roba koja se uvozi.) uključuje se u carinsku vrednost. Takva fiskalna opterećenja u vezi sa robom uključuju se u carinsku vrednost uvezene robe. Troškovi pribavljanja dokumentacije Međunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe često se predviđa kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlašćene organizacije. Troškovi ambalaže U carinsku osnovicu se uračunavaju i troškovi uobičajene ambalaže (isključena vrednost ambalaže). porezom na promet i sl.8. na primer. sem onih koji su već uključeni u vrednost zakupa ili cene robe. obračunava u određenom procentu od prodajne cene. sanduci. Pri formiranju carinske osnovice nevažno je da li je osiguranje između prodavca i kupca ugovoreno. S tim u vezi potrebno je istaći da se troškovi i vrednost neuobičajene ambalaže ne uključuje u carinsku vrednost robe.

ali po pravilu u slučajevima kada fizičko prisustvo carinskog radnika ili nije 53 . Sam pojam carinskog nadzora može se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti. takođe. i dr. ne mogu predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. predaju carinarnici. nema carinske robe bez carinskog nadzora. propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadležnih državnih organa.pregled ličnog prtljaga.) dužni da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze. Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom (čuvanje. izvozi ili preko carinskog područja naše zemlje provozi. odnosno ne završi postupak carinjenja i roba preuzme iz nadležne carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog područja naše zemlje. kakvoći vrednosti robe kao relevantnim elementima vođenja tog postupka. ne može se podići ispod carinskog nadzora. a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba. . a po potrebi i lični pretres putnika. dok se ne sprovede carinski postupak. Zakonom je. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. odnosno drugoj nadležnoj carinarnici. Neke od tih mera su: . Da bi se sprečilo neovlašćeno. kako po količini tako i po vrsti. Naime. Obaveza sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi.pregled. organi inspekcije. uskladištenje. 6. Državni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka.10. mora se prijaviti graničnoj. a po potrebi i pretres prevoznih sredstava. u stvari. skup odgovarajućih mera koje preduzimaju (po ovlašćenju) carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe. . a traje dok se ne okonča carinski postupak. i na taj način uvezena roba. utvrđene su određene mere carinskog nadzora.sprovođenje robe i prevoznih sredstava i . ali su dužni da izvrše uplatu obračunate carine i uvoznih dažbina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak.koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice. iako u vlasništvu uvoznika. troškovi prodaje i dr. a po potrebi i pregled carinske robe. To je.). organi unutrašnjih poslova. kao i da bi se u određenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost. Carinski nadzor Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma značajna obaveza carinskih organa. posebno značajan elemenat svake carinske robe. nastaje prelaskom robe preko carinske linije. jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. kao mera carinskog narzora se dosta koristi.čuvanje. Carinski nadzor je prateći. Tako je sadašnjim Carinskim zakonom propisano da su državni organi (sudovi. koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. Stavljanje carinskih obeležja od strane carinskih organa. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angažovanjem carinskog radnika ili pak posredno. po postupku i na način koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. nezakonito postupanje sa carinskom robom. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevozna sredstva. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fizičko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor.

brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor.domaći i strani vojni brodovi. .domaći i strani vojni vazduhoplovi. Bez obzira na to što navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podležu kontroli.stavljanje carinskih obeležja. prevozna sredstva na kopnu. otisak carinskog pečata i carinskog žiga. odnosno prevoznog sredstva.vazduhoplovi.čuvanje i pregled carinske robe. Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava. uzimanje uzoraka. Carinski nadzor. Carinskom nadzoru podležu: . izvozu i provozu. . posada. a prelaze carinsku liniju. . odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju. Klasičan primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe. Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije može biti pri uvozu. po predviđenoj proceduri. Oni su dužni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka. . Vrsta carinskog obeležja koje će biti korišćeno zavisi od vrste robe. Zakonom je predviđen i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. omogućuje da carinska roba bez polaganja novčanog iznosa bude obezbeđena dok ne stigne u odredišno mesto. . vozačko osoblje i putnici koji koriste ova sredstva. poštanski). prevozna sredstva na moru.sprovođenje carinske robe. Carinskim zakonom je utvrđeno da carinski nadzor obuhvata naročito: . službenog broja carinskog radnika i dr. gde se putem karneta TIR. odnosno dok ne istupi iz određenog carinskog područja. može biti u kako u drumskom i železničkom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni. . putnici i članovi posade koji se iskrcavaju. međunarodnim rekama i graničnim rekama i jezerima. koja se vraća u nepromenjenom stanju. obezbedilo od neovlašćenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost.moguće ili nije celishodno. carinskom nadzoru obavezno podležu roba. oblika. ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja i vođenjem odgovarajuće evidencije o carinskim ispravama. Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifičnosti. 54 . vazdušni. Od opšteg pravila da carinskom nadzoru podleže sva carinska roba. . Nadležni direktor uprave carina propisuje način vođenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. Carinska obeležja su propisima definisana. odnosno posade.pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja. obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe. kao na primer u drumskom transportu.carinska roba. kada se roba zadržava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika). da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka. njihova posada i putnici. a najpoznatija su carinska plomba.pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. prevozna sredstva. Ti izuzeci su: . prospekata.brodovi organa unutrašnjih poslova. odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove. fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe. posada i putnici. odnosno režima uvoza i dr.

odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. konsignaciona skladišta. način vođenja evidencije. 5. 4. Smeštaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrđivanje bitnih činjenica o robi (vrsta. To se postiže putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta. 55 . 7. odnosno izlaska ove robe iz carinskog područja naše zemlje. kao i za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladištenu carinsku robu.11. centralna skladišta. da roba doista neovlašćeno ne dođe na određeno carinsko područje bez naplate carine. rokovi ležanja. Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smeštaj carinske robe. Smeštaj carinske robe Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. pored faktičkih mera i neposrednog carinskog nadzora. u navedene oblike smeštaja odobriće se samo ako su ispunjeni ti uslovi. 9. Ovu obavezu organi carinske službe izvršavaju tako što carinsku robu neposredno drže ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih držalaca. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe. kao i postupak carinjenja. 6. druge prostorije i prostore. slobodne zone i carinske zone i 10. Sve te isprave omogućavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajućim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novčanog obezbeđenja i dr. kao i za carinu i druge uvozne dažbine.Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama međunarodnog robnog transporta preko carinske linije. 2. zatim sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i dr. mere carinskog nadzora. da uvek i bez teškoće mogu identifikovati i utvrđivati pravo stanje stvari. količina i vrednost). carinska propratnica i dr. slobodne carinske prodavnice.) postigne adekvatni carinski nadzor. preduzetog od strane carinskih organa. Držaoci prostorija i prostora određenih za smeštaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. Vlada propisuje postupak i bliže uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smeštaj carinske robe pod carinskim nadzorom. carinska prijava za uvoz i provoz robe. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima može držati roba pod carinskim nadzorom. u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajućim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. Za robu smeštenu u drugim prostorima i prostorijama. ali i da spreče neovlašćeno rapolaganje tom robom. ako se roba kod njih uskladištava. carinska skladišta.Carinski organi su obavezni da carinskurobu drže pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i puštanja u slobodan promet. Ako su za smeštaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smeštaj robe pod carinski nadzor. 3. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor su uređeni smeštaj carinske robe. način vođenja evidencije i druga pitanja koja regulišu carinski nadzor nad robom. kao i neovlašćeno raspolaganje carinskom robom. 6. odgovara podnosilac zahteva za smeštaj. prema stanju robe u trenutku smeštaja. carinska smestišta. železničko – carinske magacine. 8. kao što su: karneti TIR i ATA. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. Carinska roba može se smestiti u: 1.

carinskom smestištu ili u drugim prostorijama. ako je konstatovala da se držalac ne pridržava zakonskih obaveza. Pošto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladištenja robe. koji koristi i kojim upravlja preduzeće ili drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe.Rokovi ležanja carinske robe koja se uvozi u carinsko područje naše zemlje su takođe propisani.ako se roba vraća u inostranstvo. odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto ili . i mora biti vidno obeležena odgovarajućim natpisom. carinarnica može svojim rešenjem privremeno zatvoriti skladište i odrediti rok za otklanjanje utvrđenih nedostataka. odnosno Jedinstvene carinske isprave. carinarnica preuzima i prodaje robu. Železnica je obavezna da za smeštenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. 6. Držalac železničko – carinskog magacina je obavezan pridržavati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih pratećih propisa. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u određenom roku. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko – carinskog magacina. carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor. odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo. Carinska roba smeštena u železničko – carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe.2. U opravdanim slučajevima. Za otvaranje železničko – carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. Propisima je takođe utvrđena obaveza držaoca carinskog skladišta da se mora pridržavati obaveza utvrđenih Carinskim zakonom i pratećim propisima. domaća roba. carinarnica donosi rešenje o njegovom zatvaranju. Po isteku određenog roka. domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog područja naše zemlje provozi. U železničko – carinskom magacinu. prenese u slobodnu ili carinsku zonu.1. Carinarnica može. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.11. Prostorije za ovu namenu određuje železnička stanica u saglasnosti sa carinarnicom. namenjen za smeštaj carinske robe. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava.11. ako po zahtevu stranke. carinskom skladištu. Smeštaj robe u magacin vrši se odvojeno. odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. Roba smeštena u železničko – carinskom magacinu može se podići: -. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. Carinsko skladište Sam naziv carinsko skladište dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smeštaj robe pod carinski nadzor. rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci. razume se da u carinsko sladište može biti smeštena uvozna neocarinjena roba. . rokovi ležanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim slučajevima biti produženi zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana. Znači. 6. U prostorijama u kojima se održavaju međunarodni sajmovi. podnose se odgovarajuće 56 . odnosno prostorima. rešenjem privremeno zatvoriti železničko – carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. propisan je postupak otvaranja carinskog skladišta.carinski magacin Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju. Ukoliko se ne izvršavaju obaveze. Uz zahtev za otvaranje. prema dokumentima na osnovu kojih se unosi.po rešenju carinarnice. Za opremu koja se uvozi. rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana. Ako držalac carinskog skladišta u određenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke.po izvršenom carinjenju. Železničko .

11.uvozno ocariniti. . carinskog skladišta ili carinskog smestišta na osnovu rešenja carinarnice.vratiti u inostranstvo. Propisima je utvrđen postupak otvaranja i rada carinskog smestišta. Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika.uvozno ocariniti.3. odn. Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu nadzorničkog dokumenta. s tim da carinarnica komisijskim putem utvrđuje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladište podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. čišćenje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom. po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestišta.smeštaja robe upućene u skladište.istovara iz vazduhoplova. Nadležna carinarnica. konsignaciono skladište ili slobodnu. može se: . vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku. Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište. Za držaoca carinskog skladišta je takođe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeležava na način kojim se carinarnici omogućava sigurno sprovođenje mera carinskog nadzora. . korisnika uvezene robe. carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladišta. Carinarnica. .istovara iz broda. alkoholisanje. 6. Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni.uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja. sortiranje.preneti u drugo carinsko skladište ili u slobodnu. na uvoznoj robi smeštenoj u smestište mogu se preduzimati mere i radnje nužne za čuvanje carinske robe. Carinsko smestište Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđen. smeštaja robe koja se premešta iz železničko – carinskog magacina. U carinskom skladištu dozvoljeno je. odnosno carinsku zonu.uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja. . .smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz. . Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se: . pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe. 57 . Obaveza je držaoca carinskog smestišta da za uskladištenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzeća.isprave. prepakivanje. takođe. kao i . u praksi se u carinskom smestištu čuvaju sirovine. a kontrolu robe u carinskom smestištu vrši najmanje jednom u šest meseci. preneti u drugo carinsko skladište. uz prethodno odobrenje carinarnice.uputiti u inostranstvo. Na otvorenom prostoru carinskog skladišta može se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije. Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom “carinsko skladište” i nazivom držaoca. carinsku zonu. Za robu smeštenu u carinsko skladište. .smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva. denaturisanje. . obaveza je držaoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. carinsko smestište. Roba se smešta u carinsko skladište u slučaju: .

na zahtev držaoca konsignacionog skladišta. da sačini zapisnik. instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac ovog skladišta prodaje. ali uz prethodno odobrenje carinarnice. Konsignaciono skladište Konsignaciona prodaja robe je specifičan spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor rešen na poseban način. carinsko smestište. U postupku sa carinskom robom koja se smešta u konsignaciono skladište carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu vrste. radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaćem tržištu. kao i ukupna vrednost robe. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice. u odobrenju carinarnice moraju se naznačiti i vrsta i vrednost ambalaže. rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina. Ako se roba iz konsignacionog skladišta prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladište. 58 . a komisija koju imenuje carinarnica da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište. pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku. za svaku pojedinu stranu firmu. Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi. Držalac konsignacionog skladišta dužan je da robu smesti u skladište odvojeno po vrstama. Carinska roba koja je smeštena u konsignaciono skladište može se konačno razdužiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladišta.11. registrovano za spoljnotrgovinski promet. kao i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. odnosno prostoriji držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilažu i druge propisane isprave. u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta. koja se ne prodaje zajedno sa robom. uređaje. koji se moraju vratiti u inostranstvo. instrumenata i delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu. mora u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za njegovo otvaranje. carinsko smestište i dr. Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor. koje otvara preduzeće ili neko drugo pravno lice. Ako se smešta roba u ambalaži inostranog vlasništva. ako je roba odvojeno smeštena i ako se evidencija o robi vodi posebno.Obaveza držaoca skladišta je da zamenjene aparate. aparata. Tako. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište. uređaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladišta. instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništiti pod carinskim nadzorom. nadležna carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu. uz pregled propisanih isprava. Pravo je držaoca konsignacionog skladišta da može iz svog skladišta izdavati.4. pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku. Za smeštaj robe u konsignaciono skladište. čije proizvod po zaključenom ugovoru držalac skladišta prodaje. držalac skladišta podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj robe sa propisanim ispravama. uređaja. železničko – carinski magacin i slobodnu. drugo konsignaciono skladište. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj. ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe. Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan. aparate. Procedura otvaranja konsignacionog skladišta je takođe precizno propisima regulisana. Prodaja robe iz konsignacionog skladišta vrši se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi držalac konsignacionog skladišta. odnosno carinsku zonu. bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. količne i vrednosti.6. Držalac skladišta može takođe izdavati iz konsignacionog skladišta. osim aparata.

količini robe.nazivu robe. Ako je u pitanju roba štetna ili opasna po životnu sredinu. Ukoliko nadležna carinarnica na osnovu zahteva i priloženih isprava. strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom).tarifnom broju i tarifnoj oznaci. a ako se utvrdi višak robe. mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica. od ulaska robe na carinsko područje naše zemlje do njenog konačnog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladišta.Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladišta tj. nad robom u konsignacionim skladištima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeđuje sigurna kontrola nad uskladištenom carinskom robom. . carinarnica pokreće postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti.vrednosti robe. propis o evidenciji robe. carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta. strane jahte. Carinarnica je dužna da.11.stranoj firmi. Carinarnica je. od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište. . pri čemu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktičkom stanju robe sa evidencijom u skladištu.držaocu konsignacionog skladišta. ispravi o knjiženju. merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno oštriji. ocariniti. pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti. s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana. Carinska služba. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu. ako su se stekli uslovi. takođe.broju rešenja carinarnice o uskladištenju carinske robe. . smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. u času zatvaranja. kao i komisijskim 59 . rešenjem privremeno zatvori konsignaciono skladište i odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. ukoliko se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona. 6. carinarnica na osnovu sačinjenog zapisnika nalaže držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smeštaj odnosne robe u konsignaciono skladište. najmanje dvaput godišnje. Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje Specijalizovana skladišta strane i robe domaće proizvodnje služe za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi. da se posluje robom inostranog partnera. može se vratiti u inostranstvo. . Postupak otvaranja ovih skladišta je zakonom i pratećim propisima precizno regulisan. Pored vođenja propisanih evidencija.5. Tako su utvrđene obaveze držaoca konsignacionog skladišta da evidencija o robi koju vodi mora da sadrži podatke o: . . dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili će carinarnica. Ukoliko je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem ovakvog skladišta. carinarnica je obavezna da vrši redovan pregled konsignacionog skladišta. Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu. u okviru svoje nadležnosti. Ako držalac skladišta u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke.broju Jedinstvene carinske isprave. obavezna da vodi odgovarajuću propisanu evidenciju o robi smeštenoj u ovakvim skladištima. . . iz razloga vođenja efikasnog carinskog postupka.

. .tarifna oznaka robe. za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici. fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište. . . Uz zahteve za otvaranje centralnog skladišta carinarnici se podnose i proisane isprave. odn. Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću ili drugom pravnom licu.podatke o ispravi o knjiženju i . carinskih skladišta. . U protivnom. dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži: .broj izlaznog lista. U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. 60 . . carinskih smestišta.pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture. Evidenciju vodi držalac centralnog skladišta.naziv robe. Propisima su takođe regulisani poslovi evidencije. . Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeđuje se preko centralnih skladišta. izdaje odobrenje za otvaranje skladišta.11.količinu.broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladišta. 6. Sam naziv skladišta govori da se u cantralno skladište može smeštati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama.vrednost. prethodno komisiski utvrđuje da li su ponuđene prostorije za ovu namenu podesne za smeštaj robe. Držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje obavezan je da se pridržava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor.vrednost robe. konsignacionih skladišta i dr. kao i roba domaće proizvodnje namenjena za istu svrhu. Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledeći podaci: o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji te robe. carinarnica postupa kao i u slučajevima poslovanja železničko – carinskog magacina. a crinarnica vrši nadzor nad njim i potrvđuje smeđtaj robe u njemu. registrovanom kod nadležnog privrednog suda za držanje slobodne carinske prodavnice. odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište . . Centralno skladište Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nužno zahteva određeni carinski prostor gde se smešta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica. Pored toga.6.tarifnu oznaku. . kao i carinski postupak sa robom.broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i . odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom. .količina. .naziv robe.naziv prodavnice u koju se roba upućuje. a carinarnica kao i u napred navedenim slučajevima davanja saglasnosti. Držalac skladišta je dužan da robu smeštenu u njemu drži odvojeno i da je vidno obeleži.podatke o držaocu skladišta i licima s kojima je zaključio ugovor o prodaji robe.

specifikacija strane robe i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. Pošto se radi o objektima koji se grade na zemljištu gde se vrši i kontrola kretanja putnika. Po prijemu zahteva. Treba istaći da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice. odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice. Nadležna carinarnica overava dostavnice koje je sačinio držalac skladišta. odnosno u međunarodnim vazdušnim pristaništima ili međunarodnim lukama ili rečnim graničnim pristaništima. komisijski utvrđuje da li su prostorije namenski podobne. Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom. . ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje.11.Obrazac je numerisan. propisana je obaveza vođenja evidencije. . u cilju sprovođenja mera carinskog nadzora. odnosno odobrenje organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja drzavne granice. ali sada kroz njeno razduženje. zatim drugim graničnim prelazima. Kao i za dosada navedene prostore i prostorije. otvorenim za međunarodni saobraćaj. 6. . Slobodna carinska prodavnica Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graničnim prelazima. nadležna carinarnica donosi rešenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice.količinu. Procedura njihovog otvaranja je dosta složena. nadležnoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa.akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe. . Ako carinarnica oceni da je neophodno može. a obavezno ga overava carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. carinarnica. slobodna carinska prodavnica može se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe. Na vazduhoplovnim pristaništima. kao i u lukama i pristaništima gde se obavlja međunarodni saobraćaj. Roba se upućuje iz centralnog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sdarži sledeće podatke: . ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe. .naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje. kao i postupak carinarnice za slučaj nepridržavanja obaveza iz zakona. za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost. a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladišta predviđenih zakonom. Postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište je istovetan kao i kod zaduženja. odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom. kao i uslovi pod kojima se to čini. . Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice. zatim priloženih isprava i zapisnika komisije carinarnice. kao i u napred navedenim slučajevima.vrstu robe. odn.vrednost. radi njihovog razduženja. a na teret centralnog skladišta. pored carinske kontrole. ugovor o korišćenju prostorija.tarifnu oznaku i . Na osnovu podnesenog zahteva. Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici 61 .7. kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.skica i tehnički opis prostorije i objekata.

roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak. za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorničku ispravu podnosi se i pismeni zahtev. Druge prostorije i prostori Carinski zakon je. pre obavljanja carinske kontrole.upućije se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu. Po pravilu. Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu preko carinskog područja naše zemlje. Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. a putnicima koji dolaze u našu zemlju i putnicima u provozu. posle obavljene carinske kontrole. Carinarnica takođe vodi registar overenih listova kartoteke. . Naime. kao i ekononičnije čuvanje robe pod carinskim nadzorom. na graničnim prelazima.nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladišta. a odvojeno za stranu robu. količine i vrednosti smeštene i prodate robe. Prilikom smeštaja robe i carnskog nadzora nad 62 . pre obavljenje carinske kontrole. . jer se roba ne opterećuje troškovima ležarine i eventualne manipulacije sa robom. a putnicima koji dolaze u našu zemlju. putnicima koji odlaze u inostranstvo.11. putnicima koji odlaze u inostranstvo. u lukama i pristaništima. na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon – blokova preko registar kase.naziv skladišta.8. korisnika. tarifnu oznaku Carinske tarife. zatim rok ležanja robe kao i mere carinskog nadzora. dostavnicom držaoca skladišta. . Ovo je veoma razvijen oblik ukladištenja carinske robe i sprovođenja mera carinskog nadzora koji je najekonomičniji. smeštajem u druge prostorije i prostore. imajući u vidu ekonomske interese privrede.naziv strane firme vlasnika robe.tarifni broj. to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasičnu proceduru odobravanja korišćenja prostorija za smeštaj robe od strane carinarnice. . posle obavljene carinske komtrole. U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste. . u kome se navodi u koje prostorije. odn.cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu i .naziv robe. Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica. odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. 6. Dostavnica sadrži sledeće podatke: . odnosno prostore će roba biti smeštena. Neprodata strana roba. posle obavljene carinske kontrole. Postupak uskladištenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika. . Domaća neprodata roba se dostavnicom vraća u unutrašnji promet. pre carinske kontrole.naziv firme držaoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domaću. privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici. može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati: na vazduhoplovnom pristaništu. Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi. . Rešenjem o smeštaju robe određuju se prostorije i prostori za smeštaj robe. fleksibilno rešio pitanje nadzora nad robom.količinu. Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika. putnicima koji odlaze u inostranstvo.broj dostavnice i datum izdavanja. a izuzetno i u tuđem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen.

Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama. koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. carina i druge uvozne dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente. na vazduhoplovnim pristaništima. to jest. a trgovina se obavljala slobodno na način kako su gradski saveti. Zbog toga se do današnjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv “free ports” kao naziv za slobodne i carinske zone. koja se uvozi u carinsko područje zemlje. uvesti na naše carinsko područje. Samim tim. kakve danas poznajemo. predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se začinje u feudalizmu – buržoaske klase protiv privilegija i ograničenja vlastele koja je držala gradove.9. bez obzira na učešće domaćeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni. gde se poveljama priznavao poseban režim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje. otvorenim za međunarodni saobraćaj. zanatlija i trgovaca. Slobodna zona se otvara rešenjem Vlade. slobodna zona mora da bude ograđena. a ne plaća se na robu namenjenu širokoj potrošnji koja će se iz slobodne zone uvesti na naše tržište bez podvrgavanja proizvodnom procesu. gilde i druga udruženja trgovaca određivali. Na ovome mestu biće reči o slobodnim i carinskim zonama na način predviđen našim propisima. količine i vrednosti. na osnovu zahteva preduzeća koje će držati i upravljati poslovima slobodne zone. pošto roba stiče status robe domaćeg porekla. Obzirom na sve veću ekonomsku moć mlade klase. mora izvesti. osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe. na magistralnim putevima.5 %. taksama i nametima. zakonom propisani deo. kao mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces. sprovodi se postupak carinjenja. hanze. U tim delovima bila je ograničena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaćanja navedenih nameta. na osnovu zaključenih ugovora sa držaocem. čiji se. za nju se ne pribavlja pravo na uvoz. sirovine i reprodukcioni materijal. već i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja članica. pa držalac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smešta u zonu. U svetu se pod izrazom “slobodna zona” podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo. industriskim i trgovačkim centrima itd. Roba smeštena u slobodnu zonu može se.11. odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za držaoca i svakog korisnika. 6. Pored držaoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone. Međutim u svakom slučaju. Ako je vrednost učešća domaćeg uloga (sirovina.robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestištima. kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama. niti se plaćaju carinske dažbine. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogućnosti sprovođenja mera carinskog nadzora nad njom. 63 . pristaništa i mostove i ograničavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima. Ova dažbina s plaća na opremu. ali po stopama carine za gotov proizvod. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste. puteve. akciza i porez na promet. luke. osim dažbine za carinsko evidentiranje po stopi od 0. Slobodne i carinske zone Slobodne i carinske zone. dažbinama. na robu se ne primenjuju režimska ograničenja. Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima. reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) veća od 50 % ukupne vrednosti robe. U slobodnij zoni se ne može vršiti promet robe na malo. da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom “slobodna zona” i nazivom njenog držaoca. vršiti u treće zemlje. nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo. Da bi ove mere mogle da se sprovode. Uvoz.

rok ležanja robe u carinskoj. na zahtev izvoznika. 64 . carinski organi će. držaoca. carinska zona mora biti ograđena. merenje. Postupak otvaranja carinskih zona je identičan postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. tj. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom. Osim navedenih aktivnosti. kao što je sortiranje. sastavljanje. što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne neocarinjene robe. kao i u slobodnoj zoni. roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smeštaja u zonu i zavesti u evidenciju držaoca ili korisnika zone. pakovanje. na osnovu zahteva preduzeća. u carinskoj zoni se mogu obavljati uobičajene pripreme robe za tržište. nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. otvorenim za međunarodni saobraćaj i robno – transportnom centru. nije ograničen. dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. U slučaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti. markiranje. Ova okolnost je izuzetno važna za držaoce slobodnih zona. rešenjem daje saglasnost za otvaranje zone. egaliziranje. Inače. rastavjanje i uzimanje uzoraka. Vlada. robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe. vazdušnom ili rečnom pristaništu.Ako se roba proizvedena u zoni izvozi. Carinske zone su predviđene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci. Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome. izdati uverenje o zonskom poreklu robe. jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godišnje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. a na osnovu uverenja nadležne uprave carina da su ispunjene mere za sprovođenje carinskog nadzora.

poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja. špediter ne snosi odgovornost za eventualno pogrešno tumačenje usmeno primljene dispozicije. međutim. prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). telefaksom i sl. daje nalog špediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. retki jer se nalozi obično daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata. Kad špediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zaključen ugovor o špediterskom poslu. naravno preporučenim pismom ili na drugi dokazni način (elektronskom poštom. Dispozicija Jedan uvozni posao počinje. dostavljenu mu dispoziciju i da predloženi posao može odbiti. u stvari. Opštih uslova predviđeno je da nalogodavac može dati dispoziciju i usmeno. odnosno. doleđivanje itd. Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. — otprema komitentu i — fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji. vaganje. svesti na obavljanje sledećih tehnoloških operacija: — pozicioniranje. no u tom slučaju je dužan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca.). za uvoz iz istočnih zemalja. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi. U nekim preduzećima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra. a ako to i nije slučaj. u ovom slučaju dopremu robe iz inostranstva. na taj način.7. npr. POSLOVI UVOZA Poslovi funkcije uvoza u preduzeću za međunarodnu špediciju mogli bi se. — osiguranje. Naravno da špediter nije dužan prihvatiti primljenu. formiranje dokumentacije o oštećenju. za avio-transport i sl. prijema i dostave uvoznih pošiljaka komitentima ili . poslovnica za uvoz južnog voća. špediter retko odbija posao iz svoje 65 .po njihovom nalogu . osim kontakata sa postojećim i potencijalnim komitentima. daje potrebne podatke špediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan način. a u nekim špedicijama takvo svojstvo nema. — disponiranje. Takvi formulari imaju već odštampane rubrike koje uvoznik popunjava i. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik. — carinjenje. telefaksom. zavisno od dispozicije komitenta.). odnosno artiklima (npr. U nekim špedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport. uskladištenje. uglavnom.0. Članom 10. što sve zavisi od veličine samog preduzeća i obima poslova koje obavlja.krajnjim korisnicima. a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim. Ipak. Sama organizacija funkcije uvoza nije identična u svim našim preduzećima za međunarodnu špediciju. u organizovanju dopreme. teleksom ili telegramom. poslovnica za uvoz hemikalija i sl. Pri izvršavanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo često treba i da osigura robu u transportu. tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama. u svakom slučaju. telefonom. U takvom slučaju preporučuje se da špediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno. Dispozicija predstavlja nalog špediteru da izvrši jedan određeni posao. —aviziranje (obaveštavanje)i prijem robe. zatim da obavi sve poslove oko carinjenja. još istog ili sledećeg radnog dana. po pravilu. 7. Dispozicija se obično daje na posebnim formularima (prilog 7) koje špediteri sami štampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima. ili pak prema komitentima.). Takvi slučajevi su. a ako to ne bi uradio. za uvoz iz zemalja u razvoju i sl. e-mailom. — istovar/iskrcaj robe.

U okviru podataka o uslovima i načinu dopreme robe. Inače. te. eventualno. faksa. a ako ih ne 66 . U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od slučaja. u prvom redu. sporovozno. pakovanje i sl. postoje i okvirni ugovori kojima se regulišu odnosi između špeditera i njegovog komitenta. potvrdu o prijemu ponude špeditera i način perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude. Oni se obično zaključuju kod specifičnih transporata. teleksa i telefona). onda je kod pakovane robe poželjno da komitent navede i zapreminu. Opštih uslova obavezuje nalogodavca da špediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu. distribuciju. uslove plaćanja i sl. a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvršenje date dispozicije. Međutim. ako špediter to i ne bi uradio. brzovozno. vrednost franko granica naše zemlje. težinu. daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. no kod izvršenja takvog. čim to bude moguće. znak. Dispozicija može uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu špediterovu ponudu za konkretan posao. razna uverenja. kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika). podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledeće četiri grupe: — podaci o robi (stvarima). ekspresno . Ukoliko traženje objašnjenja ne bi bilo moguće.delatnosti. doleđivanje. u stvari.). kao i u pogledu izvršenja poslova u vezi sa ovom otpremom. nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod. U tom slučaju dispozicija predstavlja. odobrenja (uvozna dozvola) i sl. fakturu. dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter potvrdi prijem dispozicije. avion. kao dobar privrednik. Špediter je dužan da primljenu dispoziciju odmah pažljivo prouči te da. Zatim. ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. Član 12. Špediter vrši osiguranje pošiljke samo na izričiti nalog u dispoziciji. ako je pošiljku potrebno osigurati. u slučaju da je ista nejasna li nepotpuna. i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. carinskih. odmah zatraži od nalogodavca potrebna objašnjenja. kamion) i na koji način (npr. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja. — podaci o osiguranju i — ostali podaci. izvod iz kupoprodajnog ugovora. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovački naziv. nalog za uskladištenje. Prema tome. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. na kojoj relaciji i od kojih rizika. Prema članu 6. po mogućstvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila. Osim ovakvih konkretnih ugovora. železnica. nalogodavac treba da navede adresu isporučioca (pošiljaoca). prijem i preuzimanje robe. naziv na stranom jeziku. dispozicija mora sadržavati podatke o robi (njene karakteristike. tačan zahtev u pogledu njene otpreme. npr. naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet.ukoliko se radi o prevozu železnicom). zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku. prema zahtevima prevoznika. — podaci o uslovima i načinu dopreme. Tu se. postupiti kako najbolje zna. iznos zaključka. Prema tome. Te isprave nalogodavac najčešće prilaže uz dispoziciju. misli na prijavu o zaključenom poslu. i obavestiti. broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora. što se redovno i radi. uzimanje uzoraka i sl. špediter će. jer je taj podatak važan pri određivanju pomorske vozarine. poreskih i drugih administrativnih organa. doprema određenim brodom. Opštih uslova. obično obimnijeg posla. rok isporuke. količinu i vrednost robe kao i način pakovanja. vaganje. ugovor o špediterskom poslu se smatra zaključenim ako špediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. vodeći računa o interesima nalogodavca i o tome će ga. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zaključka. nalogodavac treba da u dispoziciji naznači iznos na koji špediter treba da osigura pošiljku.

a u nju se odlaže dispozicija. Disponiranje Nakon što referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem.). Inače. a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije.priloži. dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije. — da je to ostavio na volju špediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. Tarifna funkcija će pažljivo proučiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi. a špediter je dužan da po takvoj izmeni postupi. unapred propisanih oznaka može se bez teškoća prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajućoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. Može se dogoditi da nalogodavac povuče datu dispoziciju jer je odustao od posla. pozicionoj knjizi. Takve košuljice štampa svaki špediter za sopstvene potrebe. špediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. kombinacija U-42-123 mogla značiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004. Troškove špeditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. od kojeg se obično rastavlja crticom (»-«). u praksi se ponekad događa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego što je i došlo do njegove realizacije. Način izbora brojeva takođe je različit u pojedinim špediterskim preduzećima. mantil). te u tom slučaju dotični špediter i ne otvara poziciju. Pri tom se mogu razlikovati dva slučaja: — da je komitent sam izričito propisao način dopreme i prevozni put. ili u posebnoj kartoteci. odnosno. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije. naravno ako je to još uvek moguće. zatim iz koje je godine. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu košuljicu (mapu. 7. dati odgovarajuća uputstva 67 . u čije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. dok broj iza toga označava 123. on tek tada definitivno otvara pozicioni broj.2. davanja uputstava kako da se disponira roba. te takva dispozicija dobija samo tzv. godini. kada špediter primi obaveštenje od isporučioca ili njegovog špeditera da je roba otpremljena. a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zaključka. Neka preduzeća međunarodne špedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku).1. te će prema datom slučaju instradirati robu. karakteristični broj koji se obično stavlja ispred rednog broja pozicije. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti. no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz. izvoz. U prepisci sa eventualno uključenim korespondentima. posao te poslovnice u 2004. Pozicioniranje Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. U takvom slučaju nalogodavac mora špediteru isplatiti naknadu za već učinjene usluge. U takvom će slučaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja. korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. kao i naknadu za time prouzrokovane troškove (čl. sa sadržajem rubrika koje njemu najviše odgovaraju. 7. obično na polutvrdom kartonu. tj. Naime. Opštih uslova). naravno da je potrebno da se špediter poziva i na njihove oznake. Na osnovu takvih ili sličnih. 15. a ako dotično odelenje ima više poslovnica (referada). Tako bi npr. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. evidencioni broj. već istu samo evidentiraju (privremena evidencija). To je tzv. koja ga poslovnica (referada) obrađuje. osim ako on nije učinio očitu grešku koja bi išla čak na njegovu štetu. tj. kao što je i uobičajeno u trgovačkom dopisivanju. U prvom slučaju tarifna funkcija će instradirati robu prema zahtevu komitenta. Iz košuljice treba da se vidi celokupan tok posla. godini (4) i da je obrađuje druga poslovnica (2). tranzit i sl.

podaci o prevoznom sredstvu itd. italijanski. Takve pošiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta. Budući da špediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu još poznati svi podaci potrebni za sprovođenje postupka osiguranja (tačna količina. Prilikom instradiranja komadnih pošiljaka naročito će se voditi računa da se takve pošiljke uključe u zbirni promet. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. daje instrukcije inostranom isporučiocu (dobavljaču) kako. a može i kombinovano). špediter odmah po prijemu dispozicije koja sadrži i nalog za osiguranje. te dati i druga potrebna uputstva koja su nužna za nesmetanu realizaciju prevoza. Pri tome špediter treba da pazi na kojem jeziku će dati transportne instrukcije (opoziv). reekspediciju i sl. »privremeno pokriće«. Podaci se unose kopiranjem. na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti. Tom prilikom će ujedno definisati i mesto carinjenja. imajući u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva). Osiguranje Nalogodavac može u dispoziciji zahtevati da špediter osigura robu za vreme prevoza. Osim originala koji se dostavlja dobavljaču.). 7.). te eventualno i krajnjem korisniku. Nakon što tarifna funkcija na opisani način da uputstva za instradiranje. špediteru u nekoj luci koji će pošiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora. poštu. rok dopreme. ekspresno ili avionski. kamion. a jednu kopiju svakodnevno špediter dostavlja osiguravatelju. Prema zaključenom sporazumu. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vrši tzv. vrstu robe i način pakovanja. stranom špediteru koji će pošiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru. vraća funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima. u takvom slučaju će se instradiranje ograničiti na eventualno određivanje prevoznog puta i tarifsko naznačenje vrste robe. jedna kopija opoziva dostavlja se obično i komitentu. kada i na koji način treba da otpremi prodatu robu. opoziv robe. »u pokriće«. kao i u hitnim slučajevima. Tako će kod železničkog transporta tarifna funkcija u instradaciji tačno naznačiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje pošiljka prolazi kako bi se isključila. Inače. odnosno. kraće rečeno. Funkcija uvoza šalje opoziv dobavljaču preporučenim pismom. a koji je jezik u kojoj zemlji trgovački jezik može se utvrditi na osnovu raznih pomagala. Najzad. tj. 68 . a jedna po određenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva. Ako komitent. odnosno oblikuje optimalan transportni lanac. engleski. u špediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraćaj »Regenhardt« koji se štampa u Hamburgu. vrednost. francuski. zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja će izvršiti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje. zbog toga se takve pošiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati. brod. U tom slučaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba pošiljku da osigura protiv uobičajenih i zatraženih rizika. a obaveštenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom.komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu. već se stavljaju u tzv. španski). »knjigu pokrića« koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj. no najveća korist se postiže dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje železnica. vezano za instradaciju. a u prekomorskom transportu. odnosno smanjila mogućnost pogrešne primene tarifa. dok se barem jedna kopija odlaže u pozicionu mapu. unosi raspoložive podatke o toj pošiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. te mogućnost dobijanja refakcija. Opoziv se piše u više kopija. Pojedina špediterska preduzeća imaju sa osiguravajućim društvima sklopljene specijalne sporazume. zavisno od toga kome sve špediter treba da dostavi kopije tog opoziva.3. avion. nije ništa posebno propisao već je to ostavio na volju špediteru da on organizuje dopremu. tarifna funkcija će odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (železnicu. To se radi na posebnim formularima koje svako špeditersko preduzeće štampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovačkih jezika (nemački. kopija se obično dostavlja špediteru u zemlji dobavljača.

špediter treba da od komitenta zatraži potrebna objašnjenja. Na osnovu zahteva komitenta špediter može organizovati praćenje robe za vreme prevoza ili pak vršiti povremeno obaveštavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica. naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje kupac. Formular ponude je sastavljen tako da ujedno služi i kao polisa. po pravilu.5. koja plaća prevozne troškove. Posebnim 69 . Plaćanje premije i obračun između špeditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obračunate premije u jednom obračunskom periodu (npr. dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac. obavezan da obavesti kupca. avio. Sporazume o »privremenom pokriću« mogu sa osiguravajućim društvom sklopiti i pojedine veće proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge špeditera. prilog 7). kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac.4. Na osnovu tih isprava carinarnica određuje gde će se roba smestiti. nedjeljno. Aviziranje i prijem robe Kupoprodajnim ugovorom dobavljač je. Na osnovu dobijene dispozicije špediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporučiocu što je opisano u ovom poglavlju pod 6. u načelu. Na to je on obično posebno upozoren od strane našeg špeditera u opozivu u kojem se traži da teleksom (telefaksom) saopšti datum otpreme. Svaki prevoznik (železnica. ona strana iz ugovora o kupoprodaji. te potpisuje polisu i stavlja svoj pečat. broj kamiona. mesečno). 7. Osiguravatelj u primljenoj ponudi obračunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule.2. Ako postoje kakve nejasnoće ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama. Inače. Formulare ponude (polise) štampa svako osiguravajuće društvo za svoje potrebe (v. Doprema robe Doprema robe vrši se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora.). Naročito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zaštićena u transportnom procesu. Kada špediter primi ovakvo obaveštenje funkcija uvoza definitivno osigurava pošiljku na način opisan u poglavlju 6. prodaja ugovorena »franko uputno mesto« onda vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja određuje prodavac.ili auto-prevoznik) dužan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz. koja je .3. odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca. broj komada. broj vagona. brodar. Pravo biranja prevoznog sredstva i načina prevoženja ima.naravno . o svakoj otpremi robe iz dotične kupoprodaje. zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. Ako je roba prodata »franco skladište prodavca«. i sve to uz navođenje pozicije našeg špeditera. Npr. 7. bruto i neto težinu. 15-dnevno. vrednost pošiljke. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno špediteru uz istovremeno zaduženje premije. uvozna roba može biti dopremljena u našu zemlju raznim transportnim sredstvima.opet u skladu sa ugovorom. ime broda i sl. već prema tome kako je utanačeno. odnosno manifest).Privremeno pokriće može se postići i dostavom posebne prijave. odnosno njegova špeditera. odnosno ocariniti. Kad špediter od inostranog isporučioca ili korespondenta dobije tačne podatke o određenoj pošiljci. te odgovarajuće podatke o transportnom sredstvu (reg. pristupa definitivnom osiguranju pošiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. Sprovođenju osiguranja treba posvetiti posebnu pažnju. a ako je npr.

vozar će o prispeću obavestiti špeditera koji po ugovoru prihvata takve pošiljke (oficijelnog špeditera). te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. a od pošiljaoca najhitnije zatražiti podaci o tome kome roba pripada. Ako je sve u redu. ona će otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloživih podataka iz prevozne isprave. onda će vozar o prispeću obavestiti špeditera koji je u prevoznoj ispravi naznačen da se brine o carinjenju. u pogledu distribucije. plaća prevozne troškove koji eventualno terete tu pošiljku. tj. sve elektronskom poštom. a pošiljalac nije u prevoznoj ispravi naznačio špeditera koji će se o tome brinuti. te da li je vagon zaista postavljen na određeni kolosek. Ako o tome nema nikakve zabeleške u prevoznoj ispravi. odnosno da li se slažu sa pošiljkom (robom). Ako se pošiljka carini u mestu prispeća (odredištu. daljnje otpreme i sl. Kopiju obaveštenja referent u funkciji uvoza odlaže u pozicionu mapu (košuljicu) . Može se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije moguće utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. O prispeću pošiljke na odredište ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. odnosno traži dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao. prema propisima koji važe za taj vid transporta. U tom će se slučaju na osnovu raspoloživih podataka otvoriti nova pozicija. odnosno prispeti na odredište. Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) pošiljci. ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. vozar će prevoznu ispravu predati ugovornom špediteru (ako ih ima više u mestu).formularom (v. uz pismenu obaveštenje i upozorenje da pošiljku tereti ležarina. tada primalac pošiljke iskupljuje prevoznu ispravu. Kod usputnih (tranzitnih) pošiljaka. a sve okolnosti pribeležiti u pozicionoj mapi. prilog 7) špediter obaveštava komitenta o otpremi iz inostranstva. Uvozna referada treba prilikom prispeća da utvrdi da li je pošiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano. Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije moguće ustanoviti na koju se poziciju pošiljka odnosi. odgovarajuća uvozna referada mora pažljivo ispitati da li se isprave međusobno slažu. a po potrebi obaveštava i krajnjeg korisnika. i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane troškove. odnosno kolska dangubnina. a po potrebi i od inostranog pošiljaoca. uz napomenu kada se približno može očekivati da će u kopnenom transportu roba preći granicu naše zemlje. Špediter će u 70 . Ako se mesto carinjenja poklapa sa odredištem pošiljke. odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). radi obavljanja carinskih radnji. Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu). npr. Nakon toga se sređuje dokumentacija potrebna za carinjenje. funkcija uvoza će na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotična pošiljka. uputnoj stanici) onda vozar o prispeću obaveštava primaoca ili njegovog punomoćnika. Zatim će se najbržim putem zatražiti dodatne instrukcije od uvoznika. Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvrđuje na koju se poziciju odnosi ta pošiljka. U slučaju greške treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi. evidentira prispeće i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji. koja treba da se u određenom mestu samo ocarini. kod kojih je pošiljalac u tovarnom listu odredio špeditera za obavljanje carinskih radnji. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio. Ako se radi o usputnim (tranzitnim) pošiljkama koje treba cariniti. telefaksom ili telefonom. Obično se uz takvo obaveštenje prilaže i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. ali se na osnovu dokumenata može zaključiti da pošiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje. Kod vagonskih pošiljaka špediter često u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. odnosno špeditera koji prema zabelešci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju.

Ove isprave imaju karakter javnih isprava. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaćih pravnih osoba. paking liste i dr. U vazdušnom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu.tom slučaju otvoriti poziciju i najbržim putem zatražiti od primaoca potrebne isprave. pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadrže potrebne podatke za vođenje tog postupka. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta. 71 . 7. Istovar u carinska skladišta vrši se na osnovu manifesta. transportne isprave – kamionski tovarni listovi (CMR). Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta. razna uverenja koja izdaju državni organi ili paradržavne asocijacije i carinske isprave. Naravno da unutar naznačenog roka primalac (špediter) treba da obavi potrebne carinske radnje. u železnička ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutrašnjost. carinsko stovarište. potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav način da se roba bez povrede carinskih obeležja (plombi) ne može vaditi ili stavljati. odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u železnička ili druga prevozna sredstva i upućuje drugoj carinarnici. U periodu do 1995.6. prijava za uvoz i provoz. spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. odnosno izvoda iz manifesta. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod železničkog i pomorskog transporta. O prispeću poštanskih paketa iz inostranstva. U rečnom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu. U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod režimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR. carinsko stovarište. Nakon prijema dokumenata ovi se.6. uz napomenu da se za prispelu pošiljku od određenog momenta plaća ležarina. u koji mora biti upisan sav brodski teret. U pomorskom transportu roba se može istovariti direktno iz broda u carinska skladišta. Carinjenje 7. već u carinski magacin. predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka. prospekti. brodski raporti i teretnice. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta. Carinjenje se obavlja na isti način kao i kod železničkog prevoza.. zajedno sa prevoznom ispravom. godine u bivšem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava – više vrsta deklaracija. carinski magacin. železnički tovarni listovi (CIM). carinsko smestište. odnosno kolska dangubnina. a može se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku. odnosno Velikom Gradištu. To su komercijalne isprave – fakture. specifikacija. Isprave u carinskom postupku Radi sprovođenja carinskog postupka koriste se različite isprave. specifikacije. odnosno punomoćnika posebnim obaveštenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba pošiljku preuzeti. carinsko smestište ili konsignacipno skladište. spisak brodske posade. slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladište. pošta carine obaveštava primaoca. bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju. vazduhoplovni ili brodski manifesti. granična carinarnica upućuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. a osim toga vozar je dužan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz.1. a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identične dokumentacije. podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priložiti sve prevozne isprave. Za robu koja se ne odlaže u carinska skladišta.

6. namenu uvoza. Koristeći sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u vođenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta. vrednost robe iz tog naimenovanja.1. numerisan je na odgovarajući način i ima svoj naziv. naplata carinskih i vancarinskih dažbina i raznih vrsta poreza. ukupna vrednost robe koja se carini. Carinski organ. nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju 72 . ili nivou robe. dok rubrike označene slovima popunjavaju carinski ili drugi državni organi. primalac i pošiljalac robe. Obzirom da je obrazac JCI praktično preuzeti obrazac JAD – a zemalja Evropske ekonomske zajednice. u naš carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1. U drugom nivou. Kod ovako velikog broja isprava. Obzirom da je prilagođen za prijavljivanje i sprovođenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima.1. izlaznih listova konsignacione robe. Za to vreme.1995. Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeležen je drugom bojom. u zemljama ondašnje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja članica.izvezene robe. odnosno u rubrikama od 31 do 54. odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe. ona ima dva skupa rubrika. podnosi se set sa svih pet primeraka. učesnici u postupku su često koristili pogrešne isprave. Obzirom na njihovu strukturu. kako između zemalja članica. za statističke potrebe i zajednički tranzitni postupak. s tim što je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI). Kada se JCI koristi radi sprovođenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graničnoj carinarnici prilikom uvoza i upućivanja.1. naknadnog upućivanja ili provoza). a neke rubrike se ne popunjavaju. zemlja iz koje s roba uvozi. oblik ili režima uvoza ili izvoza. datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. JCI sadrži rubrike označene brojevima i rubrike označene slovima. bruto masa robe. pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadržini. čime su ostvarene velike uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni. Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja. razni rabati i drugi popusti. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju. što znači da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave. njegova primena je prilagođena potrebama našeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema. količina u jedinici mere. koji se koriste u za tačno određene svrhe. paritet isporuke. provoz. Ona predstavlja set od 5 obrazaca. čime se olakšava njegovo korišćenje. carinska osnovica sa podacima o obračunu carine i drugih uvoznih dažbina. izvoz. Pored Jedinstvene carinske isprave. takva je i njegova struktura. Rubrike označene brojevima popunjava njen podnosilac. po jednoj JCI se može ocariniti 999 raznih roba. što je sve usporavalo i otežavao postupak. registarski broj prevoznog sredstva itd. zamenom preko 150 različitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). pograšno popunjavali podatke u njima. propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe). obrazac zelenog žiga itd. kao što su uvoz. ili dva nivoa. navode se podaci o konkretnoj robi kao što su šifra robe (koja sadrži tarifnu oznaku. kao što su vrsta spoljnotrgovinskog posla. Prvi je opšti nivo i sadrži rubrike od 1 do 30. imajući za posledicu nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. tako i u razmeni roba sa trećim zemljama. godine. 7. koristi se još Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . vrsta valute. vođeni su postupci za njihovu ispravku.kontrolnih listova oplemenjivanja. Ovaj dokument koristio se za vođenje svih administrativnih postupaka. U njih se upisuju podaci koji su zajednički za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini.

navedenih 73 . kao dokaz o urednoj predaji robe. Roba se. kao dokaz o urednoj predaji robe. Drugi nivo je nivo prevozne isprave. Nakon carinskog pregleda broda. Treći nivo CIPR je nivo naimenovanja. bruto masi. tri nivoa rubrika. CIPR se podnosi u 4 primerka. nakon podnošenja ove isprave. odnosno brodskom raportu. koje je ranije overila granična carinarnica. Po pregledu carinskih obeležja na prevoznom sredstvu i eventualno robe.2. podnosiocu zahteva za skladištenje i dr. jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon. Ovde se upisuju podaci o broju. je nacionalna isprava i prilagođena je domaćim potrebama vođenja postupka. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave. a) CIPR u železničkom transportu Kad se graničnoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi železnicom. odnosno nivo konkretne robe. a zatim prvi i drugi primerak zadržava. Nakon toga roba se može cariniti u prevoznom sredstvu. Po prispeću robe i železničke kompozicije u odredišnu carinarnicu i uputnu železničku stanicu i potvrđivanja njenog prijema. drugi vraća podnosiocu. registarskoj oznaci i zemlji registracije.1. dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj. koje popunjava njen podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. priloženim ispravama. jedan vraća vozaru. set obrazaca koji su svi idantični. špeditersko preduzeće. utvrđuje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloženih isprava. čime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. datumu skladištenja. odredišna carinarnica overava oba primljena primerka JCI. za razliku od JCI. koji sadrži rubrike od 25 do 34. Ona predstavlja. upućuje odredišnoj carinarnici sa oba primerka JCI. treći vraća podnosiocu. tako da se ne podnose odvojene CIPR. CIPR takođe sadrži rubrike označene brojevima. broju i registarskim oznakama vagona ili barži. trgovačkom nazivu robe. jedan primerak CIPR zadržava ta carinarnica a drugi se vraća železničkoj stanici. CIPR sadrži. CIPR se koristi isključivo za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. vazdušnom i vodnom transportu. vrsti i oznakama koleta. predhodnoj ispravi i dr. manifestu. 7. identifikaciji prostora gde se roba eventualno smešta pod carinski nadzor. posle prijavljivanja. Međutim. proverava stanje obeležja (plombi) na vagonima. odnosno svaki šlep. Kao što se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR. valuti. graničnoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod. Granična carinarnica. a zatim jedan primerak zadržava za sebe. vrednosti. provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o rečnom transportu) sa teretnicama u prilogu. u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama. relaciji. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upućuju sa granice u više prijemnih železničkih stanica. za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava. posadu. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR). zadržana je logika JCI sa jednim nivoom više. vrsti transporta. vrsti postupka. Prvi nivo je nivo same isprave i sadrži rubrike od 1 do 10. a drugi primerak zadržava.podacima iz priloženih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu. ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor. u ime vlasnika robe. nazivu plovnog objekta. overava ih. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava. primaocu robe. čime se postiže racionalizacija postupka. i ona sledi dosledno logiku JCI na način koji ćemo kasnije objasniti.6. koji sadrži rubrike od 11 do 24. ili za svaku avionsku pošiljku. overava sve primerke. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom). opet za razliku od JCI. dok četvrti i peti primerak predaje vozaru. što praktično znači da se CIPR sastoji iz više JCI. podnosiocu isprave.

Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. Faktura ponekad sadrži i druge podatke. Na napred navedeni način prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na način kao u vodnom transportu. smestiti pod carinski nadzor u lučko skladište ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti. popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB). dak se u ostalim slučajevima ne podnosi. prepisuju u odgovarajuću carinsku ispravu na isti ili drugačiji način. Podnosi se u 3 primerka.izvezene robe Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . o kojima je već bilo reči. nakon prijavljivanja roba može cariniti u samom brodu. kako u fazi carinskog nadzora. jer se postupak okončava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraća iz inostranstva. dok se pregledom utvrđuje. Faktura. komercijalne i transportne isprave. odnosno carinskih isprava. što se roba pod carinskim nadzorom uvek smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu. stanje robe se utvrđuje dokumentarno ili pregledom. Ovde treba naglasiti da se. razni popusti. Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. zalihama hrane i pića. koji se izdaju za svaku pošiljku koju vazduhoplov prevozi. radi lakšeg vođenja postupka. Prema tome. u stvari. koje ispunjava podnosilac i rubrike označene slovima koje popunjava carinski organ. carinarnica dva primerka zadržava. kao i iz komercijalnih. da li se slažu sa stvarnim stanjem robe. kao što su ugovoreni paritet. prva dva zadržava carinarnica. ugovoreni peritet. c) CIPR u vazdušnom transportu Vazduhoplov sa robom. dakle na osnovu dokumenata. priloženih uz carinske isprave. Ovde je važno istaći da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR. razni 74 . već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. komercijalnoj vrsti robe. e) Komercijalne. prijavljuje vođa vazduhoplova. podatke o prodavcu i kupcu. nakon čega se prima CIPR. Izgled carinskih isprava. Stanje robe se utvrđuje dokumentarno. nakon prijema. d) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene . podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. vrednost robe. ili od njega ovlašćeno lice carinarnici na tom pristaništu. već se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. a jedan primerak vraća podnosiocu. Ona sadrži svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj. tako i u fazi carinjenja. odnosno sadrži rubrike označene brojevima. Ova isprava se podnosi samo u slučajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraća u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje. podnosi se CIPR. PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR. a treći se vraća podnosiocu. količini. transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku. Iz ovih isprava se najčešće utvrđuje vrsta komercijalnog posla. nakon prispeća na vazdušno pristanište. radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine. s tom razlikom. koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadrže većinu bitnih podataka o carinskoj robi. ugradnja i opravka). prevoznih i ostalih isprava. koji se.u teretnicama. Nakon carinskog pregleda vazduhoplova. prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji. već predstavlja pomoćnu ispravu na osnovu koje se vrši razduženje privremeno uvezene robe po jednoj ili više JCI. odnosno.izvezene robe. nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi određeni postupak. način popunjavanja i njihovog korišćenja propisan je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. prevozna isprava i polisa osiguranja. od kojih. visina prevoznih troškova. Posle prijema CIPR. da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tačni. kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji može biti zaključen u pismenoj formi ili ne). datum izdavanja i potpis ovlašćenog lica. njihove rubrike. ograničenja itd.

izdaje se tovarni list za ceo voz. Kao i kod vazduhoplova. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se može podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plaćanja premije osiguranja. faktura se može izdati zbirno za celu pošiljku. dok se u specifikaciji navode bliži podaci o njima (vrsta. oznakama. već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. zbog različitih interesa pojedinih zemalja. raznim pretovarima i prevoznim troškovima.). u međunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna želja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona. u avionskom tovarnom listu se navode često i plaćeni iznosi osiguranja za pošljku. nazivu broda i sl. Pored komercijalnih isprava. Avionski tovarni list – AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo. zbog čega se izdaje više brodskih teretnica. Komercijalne. da bi se sprovelo njeno carinjanje. uvoznik ili ovlašćeni špediter izdaje “proforma” fakturu.). koji se uračunava u carinsku osnovicu. ili ako se radi o prevozu preko teritorija više država. kao i zbog 75 . za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu “proforma” ili sami utvrditi stvarno stanje robe. U slučaju da se u pošiljci nalazi više raznih roba.popusti itd. U poslednje vreme. a naročito od sredine osamdesetih godina. Za razliku od drugih tovarnih listova. Ako pošiljku ne prati faktura. koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda. Obzirom na veličinu avionskih pošiljki. kvalitetu i dr. paking liste. broju vagona. kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije. vrednost. bez navođenja detalja o pojedinim robama. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom. pošto se većina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj način ostvari racionalizacija postupka. mora podneti izjavu o visini troškova osiguranja za predmetnu robu. kojim se vrši prijavljivanje carinskim organima. Međutim. pošiljaocu. uverenja o poreklu. Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se kamionski tovarni list – CIM. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu. registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Pored napred navedenih. dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. tako i carinskim organima. ako se radi o pošiljci koja sadrži više pakovanja iste ili raznih roba. Železnički tovarni list – CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. upisuje se obračun prevoznih troškova za svaku državu posebno. Ovi podaci su važni kako primaocu. odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za vođenjem carinskog postupka. stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja. koji se uračunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do državne granice naše zemlje. bruto težini robe. U paking listama. Ako se radi o maršutnim vozovima. navode se podaci o vrsti pakovanja. čiji original se predaje samo onom licu koje poseduje tačno određenu kopiju. i kod brodova su česte situacije da se prevozi roba više vlasnika. količina. njihovom broju. da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj pošiljci. Na poleđini ove isprave se upisuje obračun prevoznih troškova prema železničkim tarifama od uputne do prijemne železničke stanice. primaoci i dr. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja. a vrlo retko za više kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). za jedan vazduhoplov se može izdati 50 i više avionskih tovarnih listova. primaocu. odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora.

U ovoj fazi. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno u proizvodni proces. stavljanje robe na raspolaganje nakon okončanog postupka carinjenja i dr. f. Jedan od osnovnih zadataka uvoznika. odn. registracija carinskih isprava. naplaćivanje utvrđenih iznosa carine. a time obogate obim i asortiman robe na domaćem tržištu. da se oprema ili rezervni delovi što pre montiraju i aktivno uključe u proizvodnju ili da. godine. a pre obavljenog carinjenja. akciza. drugih uvoznih dažbina. dok će se u kasnijim fazama sistem “otvoriti”i u njega uključiti i drugi učesnici u carinskom postupku. nadležni carinski organi pokreću postupak carinjenja po službenoj dužnosti. a skraćeno je vreme zadržavanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tačne informacije. poreza na promet i drugih taksi koji terete robu. počeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske službe preko složenog računarskog sistema koji se sastoji od centralnog računara i preko 100 računara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom području zemlje. izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene.različitih privrednih sistema. 7. puštanja u slobodan promet. najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja.6. c) pregleda carinske robe i d) proračuna i naplate carinskih pristojbi (utvrđivanje carinske osnovice. kao roba široke potrošnje. da sirovine i reprodukcioni materijali što pre uđu u proces reprodukcije. vođenje propisanih kontrolnika. direktor nadležne uprave carina je ovlašćen da odobri montažu takve opreme pod carinskim 76 . Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeđuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom. ili izvoza robe iz zemlje. razduženje stanja robe pod carinskim nadzorom. potrebne za vođenje postupka. Pre nego što se pristupi postupku carinjenja robe. odnosno njihovog špeditera. b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tačnosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama). iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. Putem računara se isključivo vrši potvrda prijema kod odredišne carinarnice. potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovođenju istog. Carinskim zakonom je pravno uređen postupak u slučajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora. Na ovaj način carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan. jeste obezbeđenje uslova za izvršenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe. Postupak carinjenje robe Carinjenje robe je najvažniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. i to: a) podnošenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava). s tim što se vodi i carinski prekršajni postupak.) Informacioni sistem carinske službe (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa početkom korišćenja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od početka 1995. ISCS sistem koriste samo carinski organi. automatsko obračunavanje carinskih dažbina i štampanje računa. Kada je u pitanju montaža opreme za objekte čija je izgradnja planirana duže od dve godine. akciza i poreza na promet i dr). povećaju robne fondove u ponudi. Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza. već se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi određenih radnji predviđenih zakonom.2. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku služi kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeđuje najracionalniji. ove težnje nisu ostvarene na međunarodnom nivou ekonomskih grupacija.

u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. a nisu nađene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta. vrši van tih mesta.ekspresni pošljaka u roku od pet radnih časova. iz određenih razloga. s tim da se položi garancija banke koja omogućuje naplatu carine. Po odredbama Carinskog zakona. mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadležnoj upravi carina.2. a Vlada je propisala postupak. Carinjenje robe se po pravilu vrši u prostorijama i prostorima sedišta carinarnice. Sem toga on je odgovoran za tačnost podataka koji su uneti u JCI i u priloženim ispravama. . koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac JCI. Međutim. Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u: . . postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadležne carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnošenja JCI i propisanih isprava. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje.roba koja se nalazi na brodovima šlepovima u roku od 48 časova po prijemu JCI. . vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje. 7. odnosno od njega ovlašćeno lice (špediter) u spoljnoj trgovini.železničkim vagonima.avionskih i . osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila. propisima je utvrđena obaveza da se preduzeće ili drugo pravno lice. Carinski obveznik ili ovlašćeni špediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji.nadzorom.železničko – carinskim magacinima. Na zahtev podnosioca JCI.slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim.carinskim skladištima. Uslovi i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajevi za koje se ne podnosi JCI. Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dan podnošenja zahteva. ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI. Propisima je takođe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. sem malih izuzetaka. . carinski referat).1. koja o tome vodi evidenciju.6. u slučaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese šteta. Carinskim zakonom je predviđeno. a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine propisuje 77 . Tako je carinarnica dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u: . carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi. . Podnošenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Podnošenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. nije radnja propisana Carinskim zakonom. odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti. pre sprovedenog postupka carinjenja. odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava. na teret budžeta. JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese carinsku ispravu (najčešće špediter). podnosilac JCI ima pravo na naknadu štete. istovar robe. preko nadležne carinarnice. već obavljen od strane učesnika u carinskom postupku. Zbog značaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik. uvoznih dažbina i eventualno i poreza.kamionima i kontenerima.

c) da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe. odnosno kolsku dangubninu.ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku. d) da li je uvoz. . Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi. U tom slučaju on će bez poteškoća moći pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju.isprave koje se obavezno podnose. kao i . . odnosno izvoz robe zabranjen. Ležarinu plaća podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaćaju prilikom uvoznog carinjenja robe. Za pošiljke pod a) pojedine špedicije imaju sa železničkim stanicama sklopljene posebne ugovore. carinarnica je obavezna da za takvu robu izvrši propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava. 7. Zbog toga je neophodno da špediter pripremi potrebnu dokumentaciju već ranije na osnovu obaveštenja pošiljaoca o izvršenoj otpremi pošiljke. a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava. Po prijemu JCI sa propisanim ispravama.količinu. podnosilac JCI ima pravo da. rok se produžuje do isteka prvog idućeg radnog dana. a kod tranzitnih pošiljaka od trenutka kad je železnica špediteru uručila tovarni list.podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave. jeste prijem JCI. odnosno od trenutka kad je carinski organ obavešten da je roba pripremljena za carinjenje. pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: . odnosno dan kad carinarnica ne radi. . e) da li se podaci iz priloženih isprava slažu sa podacima unetim u JCI.način podnošenja. ugovoren način predaje isprava i sl. 78 .sadržina i oblik carinskih isprava. U Pravilniku o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku propisuje se: . nosilac prava plaća ležarinu za svaki kilogram bruto težine prema važećoj tarifi. U slučajevima prekoračenja roka za podnošenje JCI sa pripadajućim ispravama kod robe smeštene u carinski magacin ili carinsko stovarište. Radi sigurnijeg vođenja postupka carinjenja robe. u kojima mogu biti određeni i duži rokovi za podnošenje dokumentacije. odgovarajuće isprave se moraju podneti u roku od 5 sati. pre podnošenja JCI. Zasad postoje sledeći rokovi za podnošenje dokumentacije: a) ako se roba carini u železničkom vagonu. odgovarajući dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana.2. Taj rok počinje teći od trenutka prijema obaveštenja o prispeću pošiljke (aviziranja). Za robu u kontenerima važe isti propisi. b) da li su uz JCI priložene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe. carinarnica utvrđuje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima). U slučaju prekoračenja rokova železnica zaračunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima. eventualna ležarina se naplaćuje posebno.Republička vlada. Datum predaje robe se ne računa u taj rok. Sa druge strane. Ako poslednji (treći) dan pada u nedjelju ili državni praznik. računajući od dana predaje robe carinarnici.2. te pošiljka neće pasti u ležarinu.6. b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovarištu. Za robu koja ostane ležati u carinskom magacinu ili na carinskom stovarištu posle iskupa JCI. Za podnošenje potrebne dokumentacije za carinjenje određeni su prilično kratki rokovi.

vrednosti i .kakvoću robe. delovi za ugradnju u nove proizvode. Direktor nadležne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slaže sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti. kada su nedostaci u JCI očigledne greške od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju.kvaliteta. Pregledom robe treba da se utvrdi faktičko stanje robe prema podacima iz JCI i priloženih isprava. . Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta. u ovakvim slučajevima. Tom prilikom carinarnica utvrđuje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: . . kao i potrošni materijal. carinarnica može izvršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti. zatim vrši merenje robe. carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja. s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda. Carinarnica. U izuzetnim slučajevima. Ako je u ovoj fazi carinjenja utvrđeno da je sve u skladu sa propisanom procedurom. a u prisustvu podnosioca JCI. slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama. svrstava u tarifni broj. prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstava robe. carinarnica će JCI sa prilozima. carinarnica može primiti JCI. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI. čiji je uvoz slobodan. takođe. uzima prospekte i drugu tehničku dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje svojstava robe i dr. Pošto je dan podnošenja JCI u carinskom postupku izuzetno važan. podnosilac JCI.6.2.. carinarnica može pregled robe izvršiti u procesu proizvodnje. reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju. Time se ostvaruje funkcija carinske službe u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na povećanje obima proizvodnje. prema stvarnom stanju. .porekla robe. odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao. U opravdanim slučajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine. vratiti podnosiocu. 79 . koji je dužan da pokaže robu. ekonomije troškova i povećanje rentabilnosti poslovanja. 7. carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem JCI kao neispravne. Ako se on udalji pre završetka pregleda. kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini. kao dan podnošenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI. što zavisi od nahođenja carinskih organa. b) da li se roba. slobodnoj i carinskoj zoni. produktivnost rada.količine. carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na JCI i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal. količini i vredosti robe. Pregled robe na osnovu primljene JCI. preduzima sve mere potrebne za utvrđivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko – tehnološkog ispitivanja robe.vrstu i . Pregled carinske robe Pregled robe je u postupku carinjenja veoma važna faza. delovi za tekuće održavanje. naznačujući na njoj u čemu se sastoji propust. Pregled robe od strane carinskih radnika vrši se u rokovima o kojima je već rečeno. carinarnica može vršiti pregledom robe u celini ili delimično. a u carinskom smestištu.3. s tim što se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI.vrste.

odnosno razlika naknadno naplati. Carinskim zakonom je definisan. podaci u JCI se ne mogu ispravljati.kvaliteta. takođe. od strane podnosioca JCI.vrednosti i .ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI.ako se mašine. primena klizne skale).porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama. ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice. može se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: . Ako je roba ocarinjena. prevozna sredstva. Prigovor carinarnici. Uvezena roba izuzetno može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: . odnosno vozar. Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa. odn.Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu: . . a iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema konačnom rešenju vrati. . Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je dužna da podnosiocu zahteva vrati uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine.kakvoće.količine. Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI. s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvrši definitivno carinjenje. ako prevozna isprava nije iskupljenja. zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac JCI. . Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi.vrednosti i . uređaji. a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima. . a o čemu sačinjava zapisnik. odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI.porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloženih uz JCI. odnosno podnosiocu JCI. Ako. Carinskim zakonom je predviđeno da se uvezena roba može vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku. Po prijemu zapisnika carinarnica donosi rešenje. a nalazi se pod carinskim nadzorom.ako garantni rok nije ugovoren.količine. . . odnosno ovlašćeni vozar. aparati. . Podnosioc JCI može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru. Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koju glasi prevozna isprava.vrste. instrumenti i sl. količine i kakvoće upisanih u JCI (kotacija na berzi. . postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti. .ako strana firma osim u gore navedenim slučajevima šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe. carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe. prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz. Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice. prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloženim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe. vraćaju zbog toga što 80 .vrste. carinarnica je dužna da to zapisnički utvrdi i jedan primerak zapisnika uručuje podnosiocu JCI. obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe.

odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina redovnim putem. pa nosi robu. Uprava carina. eventualno akcize i porez na promet. Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku. sem eventualno posebne takse pri uvozu određenih proizvoda koja se odmah plaća (cigarete i piće). carinski obveznik. Uslov da se garancija može koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora. koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču. vraćaju zbog toga što nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta. .). reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomoćnika – špeditera) da robu može podići ispod carinskog nadzora posle izvršenog carinskog pregleda. Prilikom obračunavanja carine i drugih uvoznih dažbina je izuzetno važno na pravi način utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife. . Pošto je u pitanju roba akciznog karaktera. kao faze u postupku carinjenja.kao vraćanje robe u inostranstvo. drugih uvoznih dažbina. Rok za plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u svim slučajevima je tri dana od dana uručenja računa. odnosno roba široke potrošnje potrebno je obračunati iznos akcize i poreza na promet. o čemu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. Roba se ne može podići ispod carinskog nadzora pre nego što se uplati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina. po propisanoj stopi. Obračun carine i drugih uvoznih dažbina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan. .ako se sirovine. podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama.ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu. iznos akcize i poreza na promet. akciza i poreza na promet. plaća se kamata na svaki dan zadocnjenja. a 81 .je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja (lizing poslovi i dr. Obračunatu carinu. ostale uvozne dažbine. Osnovicu za obračun akcize čini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dažbina koji terete robu. Osnovni princip u carinskom sistemu. Ukoliko u propisanom roku. nastavlja se faza obračunavanja i naplaćivanja carine. Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina Posle pregleda robe.4. s tim da je carinski obveznik dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista. realizuje naplatu potraživanja iz bančine garancije. Garancija se ne može povući dok se ne izmiri obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu na koju se garancija odnosi. ako nadležnoj službi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obračunu: carina. a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom. osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu. uvozne dažbine. smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. instrumenti zaštite. U svim ovim slučajevima carinarica je dužna da donese rešenje o vraćanju robe u inostranstvo. carinski obveznik je dužan da plati u roku od osam dana od dana prijema obračuna. a pre uplate carine. a potom akciza i porez na promet. a koji nije naplaćen u propisanom roku. Sve napred rečeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina i o načinu obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina. preko Fonda za obračun i naplatu prihoda. kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dažbine državi. 7.6.2. Izuzetak čine obračunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se počnu iskorišćavati pre prelaska carinske linije naše zemlje.

Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuđena. takođe. od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina (osim za privremeni uvoz robe). naplaćivanja i povraćaja carine i drugih dažbina teku od dana kada je rešenje postalo konačno. rok od jedne godine počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije. utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe. odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu ili su plaćeni više puta. naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. Ukoliko se. tako i carinskom obvezniku. i iz isprava koje su podnesene uz JCI. koji su vremenski ograničeni pod kojima se mogu vršiti odgovarajuće izmene. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. može. na osnovu podataka iz JCI. tim zakonima o akcizama i porezu na promet. odnosno sa stvarnim stanjem robe. odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina. carinarnica će u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ograničenje doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. U navedenim slučajevima ukoliko postoje razlozi ne isključuje se mogućnost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o opštem upravnom postupku. podnosilac može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Rešenje o naknadnoj naplati. Te poslove obavljaju organi nadležne uprave javnih prihoda.postoje propisima utvrđeni uslovi. ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dažbine plaćeni u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac JCI nije u JCI naveo tačne podatke od kojih zavisi ovaj obračun. Carinski zakon je obavezao sve učesnike u carinskom postupku. odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI. odnosno o povraćaju više naplaćenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadležni organ uprave javnih prihoda. predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe. odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe. odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema naše zemlje. Rokovi za izvršenje rešenja koja su doneta u vezi naknadnog obračunavanja. u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. porez na promet i druge takse koje se obračunavaju. carinarnica je ovlašćena da vrši obračun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko područje naše zemlje. od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja sa podacima iz priloženih isprava. a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. korisnike uvezene robe i 82 . carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja iste doneti rešenje o naplati. Naime. treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize. Izuzetno. sa kopijama obračunatih JCI. Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogrešno izvršen obračun carine i drugih uvoznih dažbina. carinarnica je dužna da. Kada je u pitanju naknadno obračunavanje. Međutim. odnosno naplaćuju u skladu sa ovlašćenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet naše zemlje. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI. odnosno povraćaju ovih dažbina. odnosno povraćaju ovih dažbina. primenjujući propise iz svoje nadležnosti. kako državi. odnosno stvarnom stanju robe. podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati. naknadne naplate i povraćaji više plaćenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadležnost organa carinarnice. utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava. carinarnica će na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja JCI. Dakle. Zato je cartinarnica koja je donela rešenje o naknadnoj naplati ili vraćanju više naplaćenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina. dužna je da svoje rešenje dostavi nadležnoj upravi javnih prihoda. propisima je dat ravnopravan status. Ukoliko se upoređivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI.

Ostale aktivnosti u postupku carinjenja Što se tiče samog mesta carinjenja. obračuna i drugih podataka iz evidencije. naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava.JCI po kojoj je izvršeno carinjenje. radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi.izvršno rešenje carinarnice. odnosno prinudne naplate smatra se: . potrebno je da on pre carinjenja izvrši prenos prava vlasništva na uvoznika na koga inače glase ostale isprave u vezi sa tom robom. zbog čega pošiljka može pasti u ležarinu.druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba. postoje na svim graničnim prelazima (železničkim. Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova. 7. od kojih jedan zadržava carinarnica. tada treba od carinarnice zatražiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. drumskim. akcize i porez na promet i kamate koje se naplaćuju u carinskom postupku od carinskog obveznika vrši se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze. po pravilu. a za građane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza. odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlašćenje ili dispoziciju carinskog obveznika. druge uvozne dažbine. omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije. kao i uvid u proizvodnju robe. Ukoliko je pošiljka prispela na špediterovu adresu. odnosno carinske ispostave. ili pak pogrešni proračun carinskih dažbina. U unutrašnjosti zemlje postoje carinarnice. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajući način popunjava na propisanom formularu.5. Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka.carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga. Carinarnice. carinskim organima ili stručnim licima koja oni ovlaste. zatim u pomorskim lukama određenim za prekomorski transport. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveću moguću pažnju jer svaka greška može povući za sobom ili vraćanje JCI od strane carinskog organa.2. ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor. odnosno kolsku dangubninu. U praksi. Način popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno. isprava. Popis carinarnica i carinskih ispostava može se dobiti od nadležne uprave carina i na svakoj carinarnici. Prinudna naplata za dospelu carinu. a spisak železničkih stanica u kojima se može obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku železničkih stanica naše zemlje. a drugi nakon overe carinarnica vraća špediteru. rečnim). Prenos se vrši na osnovu obrasca »Prenosna isprava« čiji oblik propisuje nadležna uprava carina a štampa ih svaki špediter za svoje potrebe (prilog 7). ono mesto koje je odredio pošiljalac u prevoznoj ispravi.6. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave. kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina. odnosno carinske ispostave. u važnijim privrednim i transportnim centrima (obično uz železničke stanice) i u rečnim pristaništima. JCI sastavlja i podnosi carinarnici najčešće špediter. odnosno 83 . kao i u važnijim pristaništima na graničnim jezerima. obračun carinskih i drugih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti. Ovo se takođe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su dužni da u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne JCI. . odnosno korišćenje carinskih povlastica. Izvršnim naslovom u postupku izvršenja. kao i na aerodromima otvorenim za međunarodni transport. Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajuće uzorke ili utvrditi vrstu robe. da u roku od dve godine od dana podnošenja JCI. prihvata se.

Ako carinarnica svojom krivicom prekorači taj rok. ako ti troškovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi. te upućuje podnosioca JCI da zaduženje plati na carinskoj blagajni. Pregled robe se vrši radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta. carinjenje se može izvršiti na osnovu proforma-fakture uvoznika. svedočanstvo o kvalitetu robe. kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno vođenje carinskog postupka. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi. U slučaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane. precrtavao ili ispravljao upisane podatke. da stigne barem drugo. Ako se podnosilac JCI 84 . pri čemu se za utvrđivanje kvaliteta robe može obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. odnosno da neke od njih sam ispostavi. verziranog u carinskim poslovima. kao i obračun troškova prevoza i osiguranja. a dva primerka pošalje posebno poštom. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. pregleda dokumentacije. to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI. Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije može uložiti prigovor nadležnoj carinarnici. svedočanstvo o poreklu. a u krajnjem slučaju prilikom prijema obaveštenja da je pošiljka na putu. Protiv rešenja carinarnice podnosilac JCI se može žaliti nadležnoj upravi carina. prigovor se može podneti i nakon toga. Carinarnica je dužna da na prigovor donese rešenje. Nadalje. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja uvoznik nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljačem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. ako su uzorci robe bili uzeti na propisan način. Što se tiče isprava koje treba priložiti uz JCI. veterinarsko-fitopatološko svedočanstvo. a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. no samo do preuzimanja robe od carinarnice.poreza na promet. računajući od momenta podnošenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. Međutim. količine i vrednosti robe. dužna je za zadržavanje železničkih kola preko tog roka platiti železnici kolsku dangubninu. da li su uz nju priložene sve isprave i da li su one u redu. Uz JCI treba priložiti fakturu i prevoznu ispravu. odnosno fakturi. zavisno od vrste robe i režima uvoza. Prijavu o zaključenom poslu uvoznik treba da dostavi špediteru kao prilog uz dispoziciju. Budući da se carinjenje sastoji iz: podnošenja JCI. Nakon što primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena. zbog čega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao. Carinarnica je dužna uvezenu robu koja se carini u železničkom vagonu ocariniti u roku od pet sati. odnosno neispravnosti.). pregleda robe i proračuna i naplate carinskih pristojbi. funkcija uvoza će prilikom potvrđivanja prijema dispozicije zatražiti naknadnu dostavu prijave. U slučaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraća JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. Pregled se vrši u prisustvu podnosioca JCI. dobavljač je ne pošalje i sl. u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. Nakon izvršenog pregleda robe carinski organ obračunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse. dužan je sastaviti odgovarajući zapisnik. brisao. količine ili vrednosti. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi. najčešće terenskog radnika špeditera. Fakturu dobavljača za isporučenu robu pribavlja uvoznik. uz JCI treba priložiti i prijavu o zaključenom poslu. Uobičajeno je da se već prilikom opoziva robe zahteva od dobavljača da dva primerka fakture priloži uz prevoznu ispravu. a i kažnjavanje podnosioca JCI. Prijava je punovažna tek kad je potvrđena od nadležne banke. špediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta. a kod železničkih usputnih i poštanskih pošiljaka do uručenja takvih pošiljaka primaocu.

jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je pošiljka za sve vreme bila na čuvanju kod železnice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje. Treba voditi računa i o tome da se pošiljka može ponovno predati na prevoz samo uz pristanak železnice i to pod uslovima predviđenim u čl. Kopija naloga daje se i carinskoj službi špedicije. ili špeditera kojom se jamči plaćanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. 27. kako bi ona nakon carinjenja predala međunarodni tovarni list funkciji transporta. Čest je slučaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz železničkog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. Naročito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu pošiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (međunarodnog) tovarnog lista. 7. u kom slučaju podnosilac JCI ima pravo žalbe nadležnoj upravi carina. Spt 31. uvozna referada treba o tome također obavijestiti transportni odjel koji će prisustvovati pretovaru i odvoženju i pobrinuti se za utvrđivanje stanja robe u slučaju oštećenja ili gubitka. »obezbeđeno garancijom« i to overava potpisom. Izuzetno. onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispiše) novi (lokalni) tovarni list. te ili vrši odgovarajuće ispravke ili prigovor odbija.ne bi složio sa proračunatom visinom carine i pristojbi. a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja špeditera. naime. a može se odgovarajuće vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzeća. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je dužan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. Po prigovoru carinarnica donosi rešenje. Carinski obveznik može podići robu ispod carinskog nadzora posle izvršenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke. te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici.7. carinarnica može primiti i barirani ček ili drugi oblik gotovinskog plaćanja. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista špediter (pošiljalac) je dužan da upiše belešku »ponovna predaja bez promene tovara«. otpremila robu po zahtevu uvoznika. a kolska dangubnina za vagonske pošiljke. Otprema robe komitentu (korisniku) Još za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvrši sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbrži način. Prema želji nalogodavca roba se nakon carinjenja može uskladištiti u neko javno skladište ili u 85 . U tom slučaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi. U svakom slučaju. Ako preduzeće za međunarodnu špediciju ima svoju funkciju transporta. jer se inače plaća ležarina za komadne. onda se nalog za reekspediciju obično daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista. referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovarištu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. Odprema se može izvršiti sopstvenim drumskim vozilima. Uz zahtev za reekspediciju mora se. a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnošenje. Kao dokaz da je carina plaćena služi potvrda na JCI. Ako pak komitent želi da robu odveze sam. @eleznica zaračunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu. Ukoliko se radi o pošiljci koja je prispela železničkim transportom i treba da bude otpremljena dalje. čiji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu pažnju. odmah po carinjenju. ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI. podneti carinarnici prigovor na izvršeni proračun carine. železničkoj stanici dati na uvid i raniji (međunarodni) tovarni list.

Zbirni transport Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost špediterskih poduzeća. a svega toga kod zbirnih (npr. Ima špediterskih preduzeća u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport. a osim toga špediter ima računa da svom komitentu zaračuna i nešto jeftiniji prevoz nego što bi on za tu pošiljku platio da ju otprema komadno. a kopiju naloga takođe dostaviti carinskoj funkciji špeditera. u tim se obaveštenjima obično primalac upozorava da za slučaj oštećenja ili gubitka zatraži službeni zapisnik od vozara. Najznačajniji zbirni transport vrši se železnicom. za koje je potreban skladišni prostor. Između ostalog. odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. odnosno stovarišta. ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta). avionski.skladište špeditera (ukoliko ga poseduje). Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi učesnici u prevozu. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinačnih komadnih (manjih) pošiljaka od jednog ili više pošiljaoca iz jednog grada ili zemlje. odnosno carinskom stovarištu. I naša preduzeća za međunarodnu špediciju imaju znatno razgranat zbirni transport. sortiranje. Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno brže nego da se otprema pojedinačno komadno. u kom slučaju mogu doći u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje. signiranje i sl. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoća da će se pošiljka oštetiti za vreme prevoženja. i to tek nakon prijema potvrđene JCI.). odakle se takva roba nakon grupisanja upućuje sa jednom prevoznom ispravom na špeditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme.). špediter i prevoznik. vlasnik robe (pošiljalac-primalac). u smislu propisa o naknadi štete za oštećenu ili izgubljenu robu. u nekom prikladnom mestu (saobraćajnom ili privrednom centru). kao svoju jedinu odnosno najvažniju delatnost. pretovara i istovara. ili je svedeno na minimum. odnosno prenosnu ispravu. na osnovu kojih se roba može preuzeti iz carinskog magacina. železnica) sa druge strane imaju računa da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinačnim sitnim pošiljkama. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu. Transportna preduzeća (npr. Funkcija uvoza će u takvom slučaju predati funkciji transporta potvrđenu JCI. 7. naravno da će se i to u nalogu navesti. Ako je prilikom distribucije potrebno izvršiti još neke radnje (prepakivanje. Tako špediteri prikupljaju manje komadne pošiljke i nakon kompletiranja većih količina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku pošiljku svojoj filijali ili drugom špediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. Tako je npr. no najviše je razvijen kod železničkog prevoza. I u ovom slučaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladištu. prepakivanje i sl. jer su izbegnuti razni pretovari koji se inače javljaju kod prevoza komadno. tj. U tu svrhu špediteri koriste posebne formulare koje sami štampaju. u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno. bilo da se radi o unutrašnjem ili o međunarodnom transportu.8. Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice). vagonske) vozarine. skuplja manipulacija oko utovara. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta. zbog čega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. Najzad. Uz nalog treba priložiti i popunjene isprave za daljnju otpremu. špediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike između komadne i zbirne (npr. iskupljenu prevoznu ispravu. koja je u nekim zemljama znatna. kao i kombinacija dvaju grana. vagonskih) pošiljaka nema. prema dispoziciji nalogodavca špediter može izvršiti distribuciju. 86 . funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvršenoj otpremi. U špediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta. rečni i drumski prevoz.

naime. Zbirna otprema. kao uslov za isplatu. Ta špedicija će preuzeti pošiljku kod dobavljača i budući da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu naše zemlje do Salzburga.prvenstveno pri uvozu. otprema zbirno je moguća ukoliko su špediteru ostavljene odrešene ruke u pogledu disponiranja. Sa istočnoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen. Grčku. jer o tome odlučuje onaj ko plaća prevozne troškove. Milano za robu iz industrijskog područja severne Italije. sliva velik broj pošiljaka zbirnog prometa upućenih od strane raznih špeditera iz SR Nemačke i okolnih zemalja. naš špediter ne može zapravo određivati kojem će špediteru inostrani dobavljač predati pošiljku. zatim Trelleborg u Švedskoj. formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. počinje npr. Kölna itd. Engleske. već -alternativno. Inače. neupućenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. inostrani dobavljač. Tursku. U Salzburg se. Inače. Naravno da će se zbirni vagon brže formiranja ako između novosadskih špeditera postoji koordinacija i sporazum o zajedničkom tovarenju u Salzburgu. te se tu — u organizaciji tamošnjih specijalizovanih špeditera — formiraju zbirni vagoni za pojedine naše špeditere i za pojedine privredne centre. u koji se sliva zbirna roba iz Švajcarske. Najjača sabirališta naše zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemačkoaustrijskoj granici. Španije i Portugalije. teorijski je moguće da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe. kome inače naš špediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omogućava da se uključi u taj posao. U prvom slučaju. imati računa da našem špediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla. te Beč. a ipak se otpremaju pojedinačno. svojoj špediterskoj vezi u Salzburgu. Kod franko-pošiljaka. Mađarsku. tu za špeditere postoje dve alternative: — kada se radi o franko-pošiljkama i — kada se radi o unfranko-pošljkama. pri uvozu robe.i/ili špediterska potvrda. Hamburga. kao i eventualno špediteru. špediciji »Lagermax« koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. Kopenhagena. Naš špediter iz Novog Sada (npr. tj. Češku. Na taj način stići će do Novog Sada i navedena pošiljka iz Amsterdama i to kad se za špeditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna količina robe za jedan zbirni vagon. npr. koji će na određenom saobraćajnom čvorištu prihvatiti tu pošilju i otpremiti je dalje ka odredištu. Francuske. u optimalnim vremenskim rokovima. davanjem opoziva inostranom dobavljaču sa zahtevom da robu radi otpreme preda određenom špediteru. mora se pošiljka otpremiti direktno železnicom kao komadna pošiljka (pojedinačno). To se može objasniti na primeru otpreme jedne komadne pošiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. na koji otpada približno 2/3 od ukupnih količina naše zbirne robe pri uvozu. namenjena za Austriju. naime. Razlozi za to su višestruki. delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica. tj. korespondentu našeg špeditera u odnosnoj zemlji. odnosno Leibnitz u Austriji. Buchs (SG) na švajcarsko-austrijskoj granici. znači. Međutim.. špediciji »Starintex« u Amsterdamu. to će inostrani špediter. naravno ako inostrani 87 . Najjače izvorište zbirne robe za našu zemlju je Salzburg. ako inicijativa za dopremu pošiljke polazi od našeg uvoznika. izvršiće otpremu te pošiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit. nesloga naših špeditera i sl. te će ta špedicija. Drugo izvorište po važnosti je Buchs (SG). jer je to uslovljeno ugovorom. Iran i druge zemlje. Za špediciju »Lagermax« stići će na isti način i druga slična roba. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno. pošiljaka kod kojih prevozne troškove plaća pošiljalac (inostrani dobavljač). Rumuniju. onda špediter može pošiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. Bugarsku. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i špediterske potvrde (FCR). otprema robe u posljednji čas. Ima dosta komadnih pošiljaka koje bi mogle biti obuhvaćene zbirnim prometom. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu. iz Brisela. prezentacija duplikata tovarnog lista. «Jugošped» ili neki drugi špediter) će opozivom zamoliti dobavljača da pošiljku preda radi otpreme npr. Frankfurta. kao npr. npr. Sto se tiče korisnih efekata od zbirnog transporta. delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih špediterskih preduzeća.

tj. fakturiše izvršene poslove. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obično ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaračunatih prevoznih i drugih troškova i obračunatih provizija. Jedan primerak borderoa se priključuje uz tovarni list zbirnog vagona. manipulaciju. zajedno sa troškovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim troškovima. bez obzira što je neka roba frankirana. u tom slučaju otpremiti tu pošiljku u svom zbirnom transportu. odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. S druge pak strane.). 88 . u ovom primeru na špediciju »Lagermax«. U takvom slučaju on će u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu određenom špediteru. brzo fakturisanje je u interesu špeditera zbog toga što će time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za račun svog komitenta. tada je pogotovo u njegovom interesu da. no za franko pošiljke naš špediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. treba da budu znatno niži od vozarine za komadne pošiljke koja bi se platila da je pošiljka dopremljena komadno. koja će je u svom zbirnom transportu otpremiti određenoj špediterskoj vezi u Salzburgu. nije važno da špediter samo obavi neki posao tačno i uredno. U tom slučaju će manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaračunavati »Lagermax« našem špediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. dobije od špeditera fakturu za izvršene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku. odnosno izvršiti obračun sa bankom po tom zaključku. Pošiljka na opisanoj relaciji može biti kupljena i uz paritet »franko Salzburg«. što je u interesu i špeditera i komitenta. Naš korespondent će. u ovom slučaju špediciji »Starintex«.dobavljač udovolji zahtevu našeg špeditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. što je moguće pre. naravno. uvoznik praktično neće moći završiti taj posao. Prevozne troškove za kompletan vagon za prevoz na našim prugama plaća obično naš špediter. tj. carinske takse i sl. Za svaku zbirnu otpremu strani špediter sastavlja bordero. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe. vozarinu. Prema tome. Pošiljke prispele zbirnim transportom (uključujući i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin. Ako je on pri tom još i snosio neke troškove (osiguranje. Kod unfranko-pošiljaka. Na borderou se obično vrši i obračun prevoznih troškova.9. naš špediter određuje vrstu prevoznog sredstva i način prevoženja.) za račun nalogodavca. 7. Bez špediterove fakture za prevozne troškove. već je važno da taj posao i fakturiše u što kraćem roku.Rosenbach inostrani špediter će zaračunati našem špediteru prevozne troškove po unapred ugovorenim stavovima. a deo zarade na razlici vozarine ustupiće u vidu ugovorene provizije našem špediteru. a drugi primerak se šalje posebno poštom našem špediteru. inostrani špediter tereti našeg špeditera sa odgovarajućim prevoznim troškovima. pošiljaka kod kojih naš uvoznik plaća prevozne troškove. a neka ne. carinu i druge izdatke na tom poslu. komitent (uvoznik) želi da. tj. Za relaciju Amsterdam . Potraživanje stranog špeditera i odobrene provizije se likvidiraju. a zatim ustupaju računovodstvu na daljnji postupak. u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. koji. a zatim vrši potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava. popis svih pošiljaka sa potrebnim podacima. što je moguće pre. Ustvari. pribavljanje nedostajućih isprava za carinjenje i sl. naime. Obračun i fakturiranje Poslednja faza angažovanja špeditera u izvršavanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvršenih poslova. a ova će je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. kako bi naš špediter znao kome su pošiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7).

Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih troškova. Ako ništa drugo. obično posebno do određene granice. isporuke. odnosno sporazumu. tj. sa napomenom u fakturi da će se komitent naknadno teretiti za određene troškove. u tom slučaju obračun po ugovorenom forfetnom stavu ne može ostati. Evidentiranje troškova vrši se obično na unutrašnjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu. Ako špediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta. osiguranja. Nadalje. odnosno vraćanja fakture.. pa naravno da se i takvi troškovi posebno zaračunavaju. Na uvoznikov zahtev. Naravno da o tome treba takođe voditi računa prilikom fakturisanja. već se naknadno zaračunava odgovarajuća razlika. no on mora izmiriti eventualna naknadna potraživanja prevoznika. pa usled toga nastanu troškovi koji nisu bili predviđeni prilikom davanja ponude. To je obično definisano. Naročito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki trošak ili usluga. te će se u tom slučaju ispostaviti delomična faktura.Ponekad. Može se dogoditi da inostrani dobavljač (ili špediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. Eventualno više plaćeni prevozni troškovi idu na teret špeditera. funkcija uvoza neće moći saznati visinu svih troškova koji terete taj posao odmah nakon što je isti završen. a posebno od te granice. zavisno od načina rada dotičnog špeditera. ne ispuni normu tovarenja. dostavom dokumenata o izvršenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih količina u vagone. a može obuhvatiti i cenu prevoza za određenu relaciju i druge troškove prema špediterovoj ponudi. špediter može dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. jer je taj posao već zaključio. Naravno da će se komitentu sa tom delomičnom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvrđuje fakturisani iznos. To ipak ne sme biti razlog da se čeka sa fakturisanjem. u izvesnim slučajevima.) množi sa ponuđenim stavom.). uskladištenja. naknade za špediterovo angažovanje itd. na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. Komitent često ne može priznati takav naknadno ispostavljeni račun. odnosno ako se fakturiše u manjem iznosu od stvarnog. odnosno davanja ponude. te o tome treba voditi računa prilikom ugovaranja. na 89 . Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi troškovi tako i špediterska zarada po tarifi. da ne dođe do opravdane reklamacije. no uvek tako da faktura »drži«. Forfetni stav je u stvari paušalna cena i obuhvata sve troškove oko organizacije otpreme – transporta. a manje zaračunati prevozni troškovi idu u špediterovu korist. to ne doprinosi špediterovom ugledu. komad i sl. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava špediter često uzima u obzir i moguće refakcije. Može se dogoditi da je ponuđeni forfetni stav uslovljen realizovanjem određenih količina robe u datom vremenskom periodu. krivicom dobavljača ili kupca (uvoznika) može doći i do plaćanja kolske dangubnine odnosno ležarine. odnosno istaknuto u špediterovoj ponudi. a u slučaju potrebe držati datu poziciju u evidenciji do određenog roka. ako se tako zahteva. carinjenja. koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. ne upiše dostavu na industrijski kolosek i sl. Kod zbirne robe pojedini špediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove. u hitnim slučajevima. Obračunu troškova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveću moguću pažnju jer od toga zavisi prosperitet špeditera i njegov ugled u privrednim krugovima. koji će ih za svoj račun reklamirati. jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona. Tako dati stav naravno da treba da se temelji na važećim tarifama vozara i drugih uslužnih organizacija. te komitenti gube volju da rade sa tim špediterom i da mu ubuduće poveravaju poslove. i to sve izraženo po jedinici mere i u fiksnom iznosu. odnosno prilikom izrade forfetnog stava. onda je to za tog špeditera finansijski gubitak. Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturišu. jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoželjnih posledica. Obračun troškova usluga može se vršiti po ponuđenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim troškovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi).

Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija. Da se komitentu ne bi razlika zaračunavala naknadno kad npr. Izuzetak od tog pravila je samo u slučaju. ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude. za vreme redovnog rada. a posebno usluge. drugi referenti itd. teško može obaviti. u tom slučaju troškovi dopreme do zbirnog mesta neće biti uključeni u ponuđene stavove i treba ih posebno staviti u račun komitentu. međutim. Takav aranžman je povoljan za špeditera jer se može dogoditi da kontrolna primedba uopšte ne stigne. s obzirom na specifičnost špediterskog posla. ako se radi o uslugama filijale dotičnog špeditera koja je obavila neki posao koji fakturiše njena centrala ili druga filijala.500. odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici. Pojedini špediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrađuje dotični posao. treba komitentu posebno zaračunati.00 dinara. jedan referent. ukoliko postoje. Osim toga. Sa druge strane takav aranžman je povoljan i za uvoznike jer se može odmah izvršiti definitivan obračun sa krajnjim korisnikom i bankom. pa ako je možda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji. Naime. Od principa fakturisanja po efektivnim troškovima može se delomično odustati.). za vreme obračuna troškova i ispostavljanja fakture. U tom slučaju će organizaciona jedinica koja radi taj posao zaračunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) nešto manju cenu prema internom dogovoru. od 101 do 300 kg 1. Oni te tarife. komitent može imati i posebne želje koje zna samo referent 90 . Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granične pristojbe. i to u visini efektivnih izdataka. Princip je da nijedan trošak kojim je pozicija terećena ne sme ići na teret usluga. odnosno tarifi usluga. te zaključiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaćanje. kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. željeznica) može greškom zaračunati manje za neki prevoz. Ako fakturisanje obavlja referent. te se pretpostavlja da će najtačnije fakturisati izvršene poslove.800. u slučaju ako se fakturišu ispravni prevozni troškovi umesto pogrešno manje zaračunatih. Fakturiranje.). ali i loših. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. od železnice stigne tzv. te na osnovu njih fakturišu pojedine usluge. I jedan i drugi način ima svojih dobrih strana. bez sumnje. Obračun troškova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi način fakturisanja špediterskih usluga. naši špediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). Kod komadnih pošiljaka postoje tabelarni iznosi prema težini pošiljke (npr. ima najbolji uvid u poslove koji su se radili. on. opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji. do 100 kg 1. Vozar (npr. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u sličnom slučaju. referent je često prekidan u poslu (telefon. prema sporazumu sa komitentom. No kod takvog načina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom. a posebno se fakturišu usluge prema ponudi. Da bi se sve to moglo sa sigurnošću sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. te zbog takvih uslova rada može da dođe do grešaka pri fakturisanju. odnosno »franko fabrika«. »franko skladište prodavca«. predstavlja minuciozan posao koji. dok se kod vagonskih ili kontenerskih pošiljaka to računa po vagonu odnosno konteneru. a u svakom slučaju koristi komitentova finansijska sredstva. Što se pak tiče zaračunavanja špediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim troškovima. špediter može sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem će mu odmah fakturisati ispravne prevozne troškove s tim da špediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. a neke imaju posebnu fakturnu funkciju. može lako doći i do toga da se neki posao ni ne fakturiše. Taj način podrazumeva fakturisanje svih troškova koji su nastali u toku prevoza. U takvoj tarifi određene su cene i drugih špediterskih usluga koje eventualno mogu doći u obzir.osnovu kojih im vrše obračun troškova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. kontrolna primedba.00 dinara i sl. već se takvi izdaci posebno zaračunavaju. što špediter uočava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova.

a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpiše rukovodilac poslovnice. u slučaju potrebe. Ovakav način rada pruža maksimalnu garanciju da će fakture biti ispravne i da neće dolaziti do njihovog vraćanja.). Pre nego što se faktura prosledi.koji vodi posao. odnosno direktor preduzeća. Po jednoj poziciji može se vršiti jedno ili više fakturisanja. a zatim se poziciona mapa kao završena odlaže. 91 . izvršiti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvršilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl. a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi). zavisno od odvijanja transporta. Prilaže se obično potvrđena JCI. Zaključkom pozicije (bilansiranjem) utvrđuje se finansijski efekat (bruto dobit) određenog posla. dokumenti o predaji robe korisniku i sl. što je moguće pre (u roku od nekoliko dana). Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvrši detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom. Određeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajućih dokumenata. da se obraća i referentu. Da bi takav način rada mogao dobro funkcionisati. pri čemu treba. Nakon poslednjeg fakturisanja treba. po pravilu. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih. Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni način. odnosno šefu te poslovnice. a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. a jedna ili više kopija (zavisi od unutrašnje organizacije preduzeća) dostavlja se računovodstvu na knjiženje. te da na osnovu toga vrši fakturisanje. polisa osiguranja. već posebno zaduženi radnik. tarifama usluga. znači dostavom uz potpis ili preporučenim pismom. Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi. dostavljati komitentu. Dokumenti koji se šalju uz fakturu moraju se tačno navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. treba da je pregleda odgovorni referent. no da to ne radi referent koji vodi posao. Možda je najbolje rešenje sredina između ta dva načina rada. potrebno je da takav radnik-fakturista raspolaže svim potrebnim pomagalima (odgovarajućim ponudama.

92 .

poslovnica za tekstil. naplata robe itd. Špediter. u organizacionom smislu. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom. poslovnica za drvo. Opštih uslova čak precizno propisuje da se to mora učiniti još istog dana. jer inače špediter ne odgovara za štetne posledice nastale zbog pogrešnog tumačenja dispozicije. — osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe. funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama. Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije. u svakom slučaju. pa je zato još prilikom štampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje. merenje. — utovar/ukrcaj robe. kao što su npr. Najčešći način organizovanja je ipak prema vrsti robe. 93 . jer obično isti traže da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada). Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice. Ipak. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika. početkom jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. bez obzira kuda je izvoz usmeren. usmeno. POSLOVI IZVOZA Poslovi funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji mogu se sažeti u sledeće tehnološke procese: — pozicioniranje.). a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. — fakturisanje. može biti oblikovana na raznličite načine. za kontenerski transport i sl. već unapred zna koji će mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe.8. nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese određene podatke. Kod nekih špeditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport. odnosno prema komitentima (nalogodavcima). nalogodavac treba da takav nalog. — osiguranje. izvoz u istočne zemlje. što sve zavisi od veličine preduzeća i obima poslova. obično preko svojih akvizitera. U izvršenju tog zadatka špediter treba često i da osigura robu za vreme prevoženja. telefaksom ili elektronskom poštom. Na taj način nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled čega bi moglo doći do zastoja u radu špeditera. pakovanje. — aviziranje. a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje špediteru dispoziciju o otpremi robe. potvrdi u pismenoj formi. zatim. pa često čak i isti referent. u skladu sa običajima u trgovini. naravno preporučenim pismom. operativno praćenje. izvoz u SAD i sl. Član 10. Funkcija izvoza u preduzećima međunarodne špedicije. odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. 8. Zadatak funkcije izvoza u međunarodnoj špediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredišta u inostranstvu svim postojećim prevoznim sredstvima. U krajnjem slučaju prijem takvog naloga može potvrditi i špediter.0. kao stručnjak. — ispostavljanje prevoznih isprava. za zbirni transport. poslovnica za voće i sl. a u nekim špediterskim preduzećima nema takve karakteristike. Dispozicija se daje na posebnom formularu koji štampaju pojedina špediterska preduzeća i dostavljaju ih svojim komitentima. — carinjenje. uskladištenje. doleđivanje.). Ona u stvari predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji. Dispozicija Kao i kod uvoza.

Osim toga. navesti način pakovanja. Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogrešni podaci. komitent treba da u dispoziciji naznači iznos na koji pošiljku želi osigurati. Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba. osigurava robu samo na izričiti nalog komitenta. zatim znak. Špediter. a u njima se poziva na zaključeni ugovor. To će svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika. Opštih uslova. može biti rezultat rada akviziterske službe. Da bi špediter mogao pravilno izvršiti svoje zadatke pri izvozu robe. naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. već često i na stranim jezicima. Između izvoznika i špeditera može se zaključiti poseban ugovor kojim se jednom špediteru ustupaju svi poslovi dotičnog izvoznika. 36. kako bi se u slučaju potrebe špediter mogao koristiti tim podacima. jer je to često važno kod određivanja pomorske vozarine.) i na koji će se način otprema izvršiti (sporovoz. prema čl. kontener itd. čime je ugovor o špediciji zaključen. zbirno). U međunarodnim kupoprodajama kupac često nije i primaoc robe jer ju je on preprodao. onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu. no kod izvršenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije. i to ne samo na našem jeziku. broj i datum zaključenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od slučaja (npr. Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zaključka. odnosno telefaksa utovarivača kao i broj njegovog telefona. za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovački naziv robe na našem i na odgovarajućem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. a ako se radi o prekomorskom transportu. deklarisanju. tako i u prevoznim ispravama. Dispozicija za odgovarajući izvozni posao može uslediti i kao posledica postojanja duže uspešne poslovne saradnje. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovarivač). brzovoz. Ugovor se može zaključiti i samo za pojedinačni veći posao. kamion. tačne i potpune podatke o adresi. Treba. kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati. može doći do nepotrebnih troškova prilikom isporuke. pošiljka će se otpremiti neosigurana. U ovom poslednjem slučaju dispozicija. te špediter treba da se pridržava naloga datih u dobijenoj dispoziciji. stim što se u tom slučaju kaže da je taj špediter u odnosu na tog izvoznika njegov »kućni špediter«. što je pogotovu važno kod velikih gradova koji imaju više železničkih stanica. Naravno da on ne može suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priložen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. otprema određenim 94 . špediter će zatražiti objašnjenja i u slučaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ograničenja ili propisa u prevozu. pa ako takav nalog nije dat. u stvari. ekspres. nadalje. uz određene uslove. kao i uputstva o osobinama robe. Na osnovu podataka iz dispozicije špediter treba da pravilno deklariše robu kako prilikom carinjenja. pa će u takvom slučaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i točna adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona). a može uslediti i kao odgovor na špediterovu ponudu za konkretan posao. izvoznik mora u dispoziciji dati jasne. Osim toga pri otpremi železnicom u dispoziciji treba da bude navedena još i železnička stanica i istovarno mesto (kolosek). osiguranju i carinjenju robe. na kojoj relaciji i od kojih rizika. brod. izvoznik može prepustiti špediteru da o svemu tome sam odluči. Opštih uslova propisuje da je špediter dužan zatražiti od komitenta potrebna razjašnjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. Dispozicija je osnovni dokument u špediterskom poslu. Član 10. odnosno unapred kupio za drugoga.ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema običaj da sam to radi. Da bi špediter znao kako treba da otpremi robu. Komitent treba da navede i broj teleksa. Ako želi osiguranje. nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze (železnica. odnosno gde će se roba preuzeti i pod kojim uslovima. znači prihvatanje ponude.

posebno za izvoz. Komitent može već datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe. Ukoliko transportni propisi to omogućuju. Rubrika o roku isporuke takođe je odštampana u formularima dispozicije. posebno za tranzit. 8. Ako pak. Pozicioniranje Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu košuljicu. za sajamske poslove i sl. Opštih uslova) da pravovremeno preda špediteru potrebnu dokumentaciju za izvršenje dispozicije. te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaćenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. može propisati otpremu brzovozno). prema okolnostima. uzorkovanje. Sistem 95 . Nalogodavac je dužan (čl. zabrana prevoza brodovima određene zastave i sl.. Opštih uslova u takvom slučaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane troškove. 14. Špediter će po takvom zahtevu postupiti ako je to moguće. Pozicione mape štampa svaki špediter za svoje potrebe obično na polutvrdom kartonu. zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira. železnicu) da izvrši traženu naplatu. no ako ih komitent ne priloži. operativna ili fizička pratnja. to ne bi bilo moguće. špediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena.brodom. u prvom redu. nadalje. Takva dokumenta izvoznik može priložiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti. mapu. Špediter. U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili nesprovodivosti pojedinih naloga. doleđivanje i sl. Komitent može u dispoziciji dati nalog špediteru da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa (pouzeća). treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve što je potrebno da do tog roka roba bude i isporučena. To se odnosi. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaćena obaveza u pogledu frankiranja kako bi špediter mogao jasno zaključiti koje je troškove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca. a u odštampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok određenog posla sa tačnim datumima kada je šta rađeno odnosno izvršeno.). celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obračunski dokumenti koji se odnose na taj posao. Već jednom datu dispoziciju nalogodavac može izmeniti (npr. uverenje o poreklu i sl. onda će špediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome će ga na najbrži način obavestiti. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. a po njegovom završetku pozicija se bilansira. a može obavezati špeditera da ih ovaj sam pribavi.1. obzirom na ukupnu situaciju.). 12. posebna za vagonske). Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr.). a dužan je isplatiti špediteru i naknadu za već učinjene usluge. Sve troškove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent. carinske. te navesti dokumenta koja treba priložiti uz prevozne isprave. Odmah po prijemu dispozicije određena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvršiti obzirom na postojeće spoljnotrgovinske. posebna boja za komadne. a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. na prijavu o zaključenom poslu . Najbolje je te isprave priložiti uz dispoziciju. mantil). U nju se odlaže dispozicija. Prema čl. U pozicionoj mapi se registruju svi troškovi i prihodi po tom poslu. umesto otpreme sporovozno. a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste pošiljaka (npr. posebno za uvoz. špediter može zadužiti i vozara (npr. U tom slučaju špediter šalje robu na adresu svog inostranog korespondenta (špediterske veze) sa nalogom da robu isporuči kupcu tek po naplati određenog iznosa.izvoz. od komitenta treba odmah zatražiti potrebna razjašnjenja. prevozne i druge propise.

budući da ona iskazuje samo tzv. (4) i da pripada trećoj poslovnici (3). koji dolazi ispred rednog broja posla. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme pošiljke. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. to još ne znači da je poduzeće u celini aktivno. godini. To je tzv. izvoz itd. pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih troškova. Ipak se sistem evidentiranja pomoću pozicione knjige smatra sigurnijim. pa iako referade. Da li će se koristiti ova ili ona transportna grana. referada u funkciji izvoza potvrđuje prijem dispozicije kao i eventualno priloženih isprava. da se neka nedostajuća isprava dostavi u određenom roku i sl. npr. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuću poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu košuljicu. a za druge poslove (uvoz. Kod CIF-prodaje.) vode pozicionu knjigu.). kompenzacija u nekom drugom slučaju i sl. pojedini špediteri praktikuju kombinovano evidentiranje. Slično je i kod otpreme robe rečnim pa i drumskim transportom. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. a evidencija pomoću kartoteke smatra se savremenijom. Poziciona knjiga je stariji način vođenja špediterske evidencije o primljenim dispozicijama. god. Kod funkcije izvoza bi npr. zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi. pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata.2.izbora brojeva različit je kod raznih špeditera. Naime. Osiguranje tovarnog prostora Izvozna roba se može otpremati za inostranstvo različitim transportnim sredstvima. Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan. I-43-124) označuje redni broj posla u 2004. da li domaća ili strana transportna preduzeća. kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi. iz pozicione knjige (kartoteke). Broj iza te karakteristične oznake (npr. no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada. iz koje je godine i koja ga poslovnica obrađuje. a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama.). Nakon pozicioniranja. kod uskladištenja) vode kartoteku.. Međutim. budući da ili nema linije na toj relaciji. odobrenja i sl.). iako pravo izbora brodara ima naš izvoznik. koja i vrši bilansiranje stanja čitavog poduzeća. Potvrda se daje na posebno odštampanom obrascu koji svaki špediter štampa za svoje potrebe. te će npr. Međutim. 96 . jer pozicija ne sme biti u gubitku. u pozicionu knjigu se obično upisuju i svi troškovi koji terete tu poziciju. pri čemu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim špediterom. U principu. karakteristični broj mogao biti I-43. 8. odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji. ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. ponekad nije moguće izabrati domaćeg brodara. Evidentiranje pozicija može se vršiti u tzv. tako da za neke poslove (npr. bruto dobit. Nema sumnje da je i jedan i drugi način jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i ažurno i ako se uključi odgovarajuća računarska podrška. kod otpreme železnicom ova okolnost ne pričinjava nikakav problem. Pravu sliku finansijskog stanja preduzeća može dati samo finansijski funkcija. ali se prevoz može obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzeća. jer se otprema obavlja vagonom koji železnica dostavi na utovar. odnosno iz pozicionih košuljica ne vide se režijski troškovi i druga davanja poduzeća u celini. karakteristični broj. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaća transportna preduzeća. pogotovo kad je takav način proveravan decenijama (pa i duže) i pokazao se kao vrlo praktičan.

odnosno dok naručilac narudžbu ne stornira. Ako naručilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naručio. pojedini špediteri imaju posebne ugovore sa železničkim stanicama o naručivanju i dostavi vagona. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. Davanjem te izjave važnost narudžbine se produžava sve dok železnica ne dostavi vagon. Visina pristojbi. Propisi o naručivanju i dostavi vagona vrlo su važni za špeditera i radnici špedicije ih moraju poznavati. podnese železničkoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23). Sastoji se iz narudžbenice koja ostaje železnici i potvrde na kojoj železnička stanica potvrđuje naručiocu prijem narudžbine. za što postoji na poleđini iste odštampan odgovarajući tekst. visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon već postavljen za utovar ili ne. kao i slučajevi kad se pristojba ne zaračunava. pošiljalac tovari sve vagonske pošiljke. Ako naručilac otkaže naručeni vagon. Zato je korisno da vezu sa železnicom održavaju radnici špedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na železnici i koji su upoznati sa specifičnostima njenog poslovanja. Otprema robe železničkim transportom Ako robu treba otpremiti u inostranstvo železnicom kao vagonsku pošiljku. naručilac je dužan izjaviti da li ostaje pri datoj narudžbini. međutim. osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi način naručivanja (telefonski. dužan je naručiti odgovarajući vagon za određeni dan za robu koju sam tovari. Međutim. Tu izjavu može dati već prilikom predaje narudžbenice. Prema postojećim propisima naših železnica. namenjenih za pojedine vrste robe. potrebno je da prethodno sa železničkom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i načinu dovoza. špediteri) i pečat. ako takve komadne robe ima u većim količinama. Železnice raspolažu mnoštvom tipova i vrsti vagona. Komadne pošiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u železnički magacin bez posebne narudžbine vagona. ne treba smatrati kao obećanje ili obavezu da će naručeni vagon biti za određeni dan i dostavljen. Inače. Narudžbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naručen. Ako železnica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati. kao i pošiljke živih životinja i sl. 97 . potrebno je da. po komadu i predmete specifičnih veličina.8. ispod kojeg treba staviti potpis. po pravilu. Odgovorni radnici u špediterskom preduzeću treba da znaju i propise o otkazu.5 m i visine 2 m. Tu potvrdu.2. komadne pošiljke teže od 500 kg. tim će moći bolje iskoristiti sve postojeće mogućnosti koje daje železnički transport. Pošiljalac. funkcija izvoza treba da na železničkoj stanici pravovremeno naruči potreban broj vagona. pri čemu se često praktikuje da špediter obavi utovar direktno u vagon koji mu železnička stanica stavi na raspolaganje. odnosno špediter. te da li se radi o običnom ili specijalnom vagonu. a pravne osobe (npr. Ako je pošiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je dužan sam utovariti. obzirom na unutrašnju organizaciju poduzeća. Ako špediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinačnim pošiljkama. Kolska narudžbenica je železnički prodajni obrazac i može se kupiti na svakoj železničkoj stanici. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bočna vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka širine 1. Čim radnici špedicije znaju više o karakteristikama pojedinih tipova vagona. funkcija transporta u preduzeću. usmeno). ali najduže do kraja tekućeg meseca u kojem je vagon naručen. onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudžbu vagona za određeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na železničku stanicu. navedeni su u železničkoj tarifi (RT-6). Ako.0. jer su takvi slučajevi takođe česti. smatra se da je od narudžbine odustao. prema kojima špediteri treba da znaju i olakšice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. taj posao radi npr. Vagoni se naručuju na utovarnoj železničkoj stanici u službenom radnom vremenu na posebnom železničkom obrascu Kol-23 »Kolska narudžbenica«. on takav vagon naručuje na železničkoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku pošiljku.

I jedan i drugi ugovor mogu se zaključiti za prevoz stvari angažovanjem celog broda. ali ne i Time Charter u savremenom značenju tog pojma. ali u slučaju kada se celokupan teret ne može prevesti samo jednim obrtom – putovanjem na ugovorenoj relaciji. a kao podloga kod ovog ugovora. Naručilac prevoza može istovremeno biti i vlasnik robe. pri čemu je svaki učesnik u ugovoru zadržao po jednu njegovu polovinu. podere) na pola. Charter Party Forms). što je karakteristično za slobodnu plovidbu. dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore. specijalizovane za te poslove. Obično se precizira područje u kojem će brod ploviti. Njegov klasičan primer je brodarski ugovor za jedno putovanje. koji naše pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter.tzv. Naziv ovog dokumenta potiče od italijanskog izraza »charta partita«.8.1. Naručilac može biti ujedno i krcatelj. nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru. Brodarski ugovor za putovanje najčešće se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipičan prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa — ugovorenog putovanja. lučkom špediteru. koriste se tipizirani ugovorni formulari. no to ne mora biti. pri čemu se vozarina po pravilu plaća unapred. papir podeljen na dva dela. Ugovor o zakupu broda je u širem smislu takođe ugovor na vreme. prema tome. a to može biti pomorski agent ili špediter. Bareboat Charter). Brodarski ugovori. on može dužnost krcatelja poveriti npr. pa se potom taj ugovor prereže (pocepa. mada se u praksi ta dva pojma često pogrešno identifikuju. sa standardnim listovima prevoza. ne radi tako. Otprema pomorskim transportom Potreban brodski prostor može se osigurati zaključivanjem odgovarajućeg brodarskog ugovora (Charter). angažovanjem srazmernog dela broda (npr. saglasno našem Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. Radi pojednostavljenja procedure oko zaključenja ugovora. Charter Party. jednog brodskog skladišta). tj. kao i kod ugovora na putovanje. mesto i vreme preuzimanja broda. može dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom. U srednjem veku je bio običaj da se napiše ugovor. pa je stoga u našoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup »golog« broda. odnosno zaključivanjem odgovarajućeg ugovora o zakupu broda (Demise Charter. podvrsta Demise Chartera za slučaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade. što je karakteristično za linijsku plovidbu. poznati 98 . Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadržajem ugovora . Kod nas te poslove obavljaju obično lučki špediteri i pomorske agencije. naravno. u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv. Charter Party. ili pomorsko-prevozničkog ugovora (Bill of Lading Contract). no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. 1/3 broda) ili angažovanjem samo određenog brodskog prostora (npr. Brod se. u stvari. Danas se. Bareboat Charter je. Brodski prostor se takođe može osigurati i zakupljivanjem. brod se čartrira zajedno sa posadom na određeno vreme. naime. ili neopremljen i bez posade. Pri zaključivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naručilac prevoza (unajmitelj). Naručilac preuzima na sebe troškove održavanja broda za vreme trajanja ugovora i troškove pogonskog goriva. no ako nije mogućnosti da vrši tehnički nadzor nad ukrcajem ili to ne želi. Vlasnik robe može posao oko čartriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove. — brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i — brodarski ugovor na vreme (Time Charter). Kod brodarskog ugovora zaključenog na vreme. može se sklopiti brodarski ugovor na više putovanja (Consecutive Voyage Charter). s tim što se brodarski ugovor na vreme u praksi najčešće zaključuje za ceo brod. obuhvataju dve vrste ugovora.2.

čiji sadržaj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka. Otprema robe rečnim transportom Otprema robe rečnim prevozom može se realizovati kao komadna ili kao šleparska isporuka. Ukoliko se radi o većim količinama robe. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu će se koristiti uvek vozila pod režimom TIR. Manje avionske pošiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obaveštavanja i iste se otpremaju redovnim linijama. Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio špediteru. te prava i obaveze obeju strana. dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje). Otprema drumskim transportom Roba se može otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta. u kom slučaju pravo izbora vozara pripada kupcu. pa i u slučaju da odustane od prevoza (tzv. vrstu i količinu tereta i visinu vozarine. 8. potrebno je sklopiti odgovarajući aranžman sa rečnim brodarom bilo direktno. U ugovoru se tada određuju uslovi prevoza. već se jednostavno traži prevoz određene količine stvari (po pravilu komadnog tereta). 8. Tek u krajnjem slučaju može se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku. Posredstvom naših avio-prevoznika takve se pošiljke 99 .2.po svojim skraćenim imenima (Code Names). Ako se neka roba želi otpremiti rečnim transportnim sredstvima komadno.2. Prilikom zaključenja pomorsko-prevozničkog ugovora sastavlja se zaključnica (Cargo Booking Note). Ovde brodski prostor. nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi. pri čemu izvoznik (ili u njegovo ime špediter) može birati drumskog prevoznika po želji. ista se predaje u magacin odnosnog rečnog brodarstva.3. do čijeg zaključenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda. U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevozničkog ugovora. Isto vredi i za ostale naše avio-prevoznike. Kad je reč o linijskom prevozu. Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon. pogotovo ako se radi o korišćenju vozila u povratku i ako je to inače dozvoljeno. Ugovor se zaključuje na principu »uzmi ili ostavi« (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u određenom linijskom brodu. a naručilac obavezu plaćanja vozarine. kao najvažnijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem. kod pomorskoprevozničkog ugovora ona se ispostavlja u svim slučajevima. Otprema ostalim prevoznim sredstvima Od ostalih prevoznih sredstava može doći u obzir prevoz avionom.4. brodarskog ugovora na vreme Baltime.2. Ali. »mrtva« vozarina ili vozarina »prazno za puno«. što kod brodarskog ugovora nije moguće. osim u slučaju ako je roba prodata franko skladište prodavca. engl. »Dead freight«). dakle. Svi ostali uslovi sadržani su u teretnici (Bill of Lading). a ugovora o zakupu broda Barecon B.2. treba napomenuti da udruženja brodara (linijske konferencije) izdaju čiste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu). bilo putem njegovog agenta. 8. pri čemu nije potrebna nikakva predbeležba ukoliko je poznato da odnosno rečno brodarstvo prima takve pošiljke na željenoj relaciji. odnosno brodskog prostora. pa linijski brodar može i bez pristanka naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom. prevoz će poveriti nekom domaćem autotransportnom preduzeću. ovaj će prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz. naravno ako takvim raspolaže. nazive ukrcajne i odredišne luke. prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. Ako on takva vozila nema. kod kojih nema pregovaranja čak ni o pojedinim klauzulama ugovora.

prilog 7). pod 2 ako želi oročen prevoz.0. Između pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. određivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije. To znači. a ako je posebno dogovorio sa železnicom uslove prevoza onda precrtava kvadratić pod 3.redovan (1). U unutrašnjem železničkom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501. a u vazdušnom samo u slučaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. duplikat tovarnog lista i kopija. izveštaj o prispeću. da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. Ako pri predaji pošiljke pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu kola (vagona). dok su odgovarajuća uputstva za popunjavanje tovarnih listova za međunarodni saobraćaj data takođe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odštampano u PIM-u. Inače. u dispoziciji propisao prevozni put. oročen (2) i dogovoren (3). tj. isti se unajmljuje od odgovarajuće vazduhoplovne kompanije (naše ili strane) za konkretni prevoz. sve što je važno za optimalni prevoz.3. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti. pošiljalac ga određuje precrtavanjem kvadratića l ukoliko se opredelio za redovan prevoz. koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denčane) pošiljke i za sva tri moguća načina prevoza . što se tiče načina prevoza. u pogledu visine zaračunate vozarine. To se radi tako. referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove. tj. Treba imati na umu da tovarni list. odnosno u njegovo ime špediter. Ukoliko je nalogodavac npr. potpisan od pošiljaoca s jedne strane. uputstva se daju obično na posebnom formularu koji štampaju špedicije za svoje potrebe. precrtava unakrsnim dijagonalama kvadratić pod 2 (denčana). Ispostavljanje prevoznih isprava Ispostavljanje prevoznih isprava spada takođe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) pošiljalac. a u protivnom precrtava kvadratić pod l (kolska). ispravno naznačenje vrste robe i potrebne klauzule. Kod otpreme poštanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti poštanskim propisima u pogledu pakovanja i težine paketa i predati paket pošti radi daljnje otpreme.mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredišta do kojih naši avioprevoznici nemaju liniju. 8. Često puta i sasvim mala greška ili nepreciznost može prouzročiti krupne posledice npr. 8. ispostavlja prevozne isprave u železničkom. investcionih dobara ili opreme za što je potreban kompletan avion. Inače. najpovoljnije tarife. Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umeće. Nakon instradiranja tarifna funkcija vraća pozicionu mapu funkciji izvoza. tovarna karta. Uslovi prevoza utvrđuju se ugovorom. uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutrašnji saobraćaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31. takva uverenja često prouzrokuju kasnije neugodne posledice. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava pošiljalac. da tarifska funkcija treba da naznači najpovoljniji prevozni put. Način popunjavanja U špedicijama se najčešće dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz železnicom. Ako pak predstoji otprema veće količine robe. a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava železnica (v. pa eventualno i način prevoženja. 100 . rečnom i poštanskom transportu. prevozno sredstvo. Pošiljalac. od tarifne službe. instradiranje će se uglavnom svesti na tarifsko naznačenje vrste robe. te železnice s druge strane i overen pečatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava.3.

a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista. a ostale delove pošiljalac. posebno za unutrašnja. mogu iste naručiti i direktno iz železničke štamparije u Subotici. a u međunarodnom transportu treba dodati još i prevod na francuskom.stvari na JZ (162). popis priloženih isprava itd. ako se predaje 5 ili više paketa odjednom. nemačkom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu pošiljaka . duplikat tovarnog lista. koje moraju nositi oznaku »Kopija«. Upotreba ćirilice u međunarodnom prometu nije dozvoljena. no železnička stanica na njega ne stavlja pečat.SSSR popunjava železnica. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista pošiljalac određuje način prevoženja. slično kao i u železničkom transportu. Rubrike sadrže podatke o količini. nemačkom ili italijanskom jeziku. Spisak takvih izjava na našem. U rečnom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista. Formular se sastoji iz 4 lista: matica. izveštaj o prispeću. kopija i prepis kopije tovarnog lista. određene klauzule i sl. te podatke o službenom vaganju i brojanju. po želji i s odštampanim odgovarajućim podacima (adresa primaoca. pri čemu se može umetnuti još i obrazac »Otpremnica« koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. odnosno napomene za primaoca ili agenta u odredištu. Osim tovarnih listova postoji u železničkom transportu mogućnost otpreme i na osnovu ekspresnog lista. Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ. Osim uputa iz priloga 2 PIM-a.U međunarodnom železničkom transportu postoje četiri vrste tovarnih listova i to: — obrazac K-503 — Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz). Pojedini špediteri kojima trebaju veće količine tovarnih listova. Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list. U unutrašnjem transportu to će biti »Prijemni list« (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinačnim otpremama. Najuobičajeniji je način popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomoću karbon-papira na pisaćoj mašini. — obrazac K-511 — Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braćaj sa SSSR. Kod COTIF-tovarnih listova pošiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje. a između pojedinih listova je već prilikom izrade umetnut indigo-papir. a uputstva za popunjavanje otštampana su na poleđini poslednjeg lista formulara. mesto otpreme i odredišta. vrsta robe.). štampaju špedicije za svoje potrebe. ima rubrike kao i međunarodni tovarni list. — obrazac K-512 — Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraćaj sa SSSR. Pošiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. težim i načinu pakovanja robe. popratnica — izveštaj o prispeću i izdatnica. — obrazac K-504 — Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz). već služi samo za interne potrebe špedicije (v. Kopije nemaju značaj tovarnog lista. pošiljaoca. U unutrašnjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom). a posebno za međunarodni saobraćaj. niti taj formular ima važnost duplikata tovarnog lista. Za otpremu paketa putem pošte prevoznu ispravu popunjava pošiljalac. za popunjavanje važe i odredbe člana 12 CIM. tovarna karta. Jedna od najvažnijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika »Izjave«. odnosno duplikata. adresu pošiljaoca i primaoca. Ovaj način prevoženja upotrebljava se kod naročito hitne (ekspresne) robe. Tovarne listove štampaju pojedina preduzeća rečnog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca. »prijemni list« se ne popunjava 101 . Kao potvrdu o predaji robe na prevoz pošiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu). koja je određena za upisivanje raznih propisanih i dopuštenih izjava. naziv brodara. Mogu biti upisane i razne izjave. prilog 7). francuskom. priznanica. a popunjava ih pošiljalac (špediter) prema postojećim rubrikama. a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na železničkim stanicama. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj železničkoj stanici. Taj formular ne sme biti bele boje. a ostale železnica. Međutim.

izdaje krcatelju oficirsku potvrdu. i — oficirske potvrde (Mate's Receipt). Čest je slučaj da se otprema vrši iz nekog mesta u unutrašnjosti gde špediter nema svoje ispostave. a nalog za ukrcaj odlaže (arhivira) u svoju dokumentaciju. Isprave koje ispostavlja prevoznik U vazdušnom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzeće štampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca. Naravno da mu pošiljalac. izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj. Za vrednosni paket popunjava se »Prijemni list sa sprovodnicom« (obrazac P-11). Izvoznik npr. u našem slučaju špediter. Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj. Dispozicija ukrcaja je. ustvari. tj. datum.). U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutrašnjem tako i u međunarodnom transportu. posredstvom teretnice roba koja plovi može biti prodata i više puta. U takvom će slučaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvođaču (pošiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe železnici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti špeditera o otpremi. pošiljalac popunjava umesto »Prijemnog lista« (P-10) »prijemnu knjigu« (obrazac P3).1. onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotičnog avioprevoznika. — naloga za ukrcaj (Shipping Order). Za unutrašnji transport autotransportna preduzeća štampaju tovarne listove svako za svoje 102 . U slučaju da je špediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika. Tovarni list popunjava u praksi robna služba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje pošiljalac. Ovo je potrebno radi eventualnog praćenja pošiljke i drugih radnji (carinjenje. 8.već pošiljalac upisuje pakete u »Prijemnu knjigu«. kojim se zapovedniku nalaže da preuzme i ukrca opisani teret. aviziranje inostranog kupca i domaćeg izvoznika i sl. osiguranje. kojom potvrđuje da je roba ukrcana na brod. jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotičnu robu. može biti stavljena u promet. registrovanih za prevoz u međunarodnom drumskom transportu. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice. a mogu se kupiti na svakoj pošti. ili prvi oficir palube. U međunarodnom transportu otprema paketa vrši se na osnovu »Sprovodnice« (obrazac CP-2) i »Prijemnog lista« (obrazac P-10). pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrešnih ili nedovoljnih podataka. Tovarni list za međunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Međunarodnom drumskom konvencijom (CMR). Izdavanju teretnice obično prethodi sastavljanje odgovarajućeg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha. formulara sastavljenog od: — dispozicije ukrcaja (Shipper's Note).). odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara. Tovarni listovi se štampaju u više primjeraka (prema želji i potrebi) a imaju osobine slične železničkom tovarnom listu. krcatelj je dužan da mu vrati oficirsku potvrdu. mora dati sve potrebne podatke. koja će mu omogućiti eventualno daljnje disponiranje teretom. težina i sl. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod. može biti u Zagrebu. Po završenom ukrcaju zapovednik. prilog 7) ispostavlja brodar.v. kako bi se izbegle špekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje više teretnica. a štampa ga Privredna komora za potrebe naših autoprevoznika. U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu. a pošiljku otprema proizvođač iz Virovitice železnicom. uz navod otpremnih podataka (broj vagona. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading . tj.3. Obrasci se popunjavaju prema postojećim rubrikama. na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u našem slučaju špediter) istovremeno sa predajom robe na brod. Ako se predaje 5 ili više paketa. Pravilo je da se teretnica izdaje nakon završetka ukrcaja tereta na brod.

jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom. Ako to pojedine zemlje zahtevaju. kako za otpremnu. 8. te će prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji. uz tovarni list treba priložiti odgovarajući broj formulara »Međunarodna carinska prijava« (TIF). Utovar/ukrcaj robe Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvršiti komitent ili špediter sa svojim radnicima. Nadalje se npr.potrebe. o poreklu.2. te isprave se takođe prilažu uz odgovarajuću prevoznu dokumentaciju. Broj prijava za pojedinu zemlju određen je Reglementacijama međunarodnog saobraćaja (RS). 8. a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Međunarodnom paketskom tarifom. Tu se misli na razna uverenja i svedočanstva (npr. prilaže frankaturni račun. a konačni obračun prevoznih troškova (koje otpremna železnička stanica nije mogla odmah obračunati) vrši se na frankaturnom računu koji se prilaže uz tovarni list i prati pošiljku. Pošiljalac. Ostale isprave koje se prilažu uz otpremna dokumenta Gotovo redovno. sanitetske. Obrasce frankaturnog računa štampa železnica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a železničke stanice ih na zahtev mogu ustupiti špediterima i ovi ih mogu. Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM. Obično o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija. Za izvršenje određenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja pošiljalac je dužan da pribavi propisane isprave. To je železnički obrazac sa oznakom K-401. gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva. U tom slučaju pošiljalac (špediter) polaže na otpremnoj železničkoj stanici depozit u visini približnih prevoznih troškova. 103 . vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutrašnjosti preuzeo i obvezu da će robu predati izlaznoj carinarnici. Ako se roba ocarini u unutrašnjosti. U međunarodnom poštanskom saobraćaju potrebno je uz »Sprovodnicu« i »Prijemni list« priložiti određeni broj »Carinskih deklaracija« (poštanski obrazac CP-3). veterinarske i druge institucije. Tako npr.) koje izdaju nadležne privredne komore. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim državama. ali prema uzorku usvojenom od strane republičkih udruženja drumskog transporta (prilog 7). Naime.3. u železničkom transportu kod izvoza robe. u slučaju ako otpremna železnička stanica nije u stanju da izračuna prevozne troškove koje je na sebe preuzeo pošiljalac. Sve zavisi od transportnih osobina robe. od vrste prevoznog sredstva.4. koji se može nabaviti na svakoj železničkoj stanici. onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice. pošiljalac može uz prevoznu ispravu priložiti i druge isprave koje se odnose na pošiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloži. te koji se dokumenti i u kojem broju traže u pojedinim slučajevima. odnosno špediter. U svakom slučaju funkcija izvoza treba da se o tome stara. u slučaju potrebe. Taj obrazac se može obezbediti na svakoj pošti. popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu pošiljku. gotovo redovno. uz prevozne isprave karakteristične za međunarodni transport. a otisak formulara dat je u prilogu 7. tako i za tranzitnu i uputnu zemlju. Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naša roba. a taj posao se može poveriti i specijalizovanom uslužnom preduzeću. pa na priloženoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraća carinarnici koja ih je ispostavila. Sva dokumenta koje se prilažu uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku »Prilozi«. o kvaliteti i sl. uz tovarni list u železničkom transportu. moraju se priložiti i razne druge isprave. popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene.

ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji. špediter vrši osiguranje samo po izričitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinačnu otpremu. vagonu. budući da su u najvećem broju slučajeva poznati svi podaci o pošiljci. a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. tj. Ako pak špediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr. a u takvom slučaju špediter osigurava sve pošiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove. Kao što je već navedeno prilikom obrade uvoza. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara pošto za sve eventualne štete komitent tereti špeditera. uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati. špediter je dužan da osigura dotičnu robu samo protiv uobičajenih transportnih rizika. Osiguravatelj svakodnevno predaje špediteru prihvaćene polise uz zaduženje premije. Kod izvoznih pošiljaka ređe dolazi u obzir upis u knjigu pokrića nego što je to slučaj kod uvoza. Plaćanje premije vrši se periodično za protekli period u skladu sa propisima o plaćanju u privredi za sve osigurane transporte. 104 . upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokrića. tada će izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija će se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angažovanjem odgovarajućih logističkih preduzeća realizuje utovar robe. štetne posledice koje bi mogle iz toga proizaći padaju na njegov teret. 8. iznos osiguranja. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u slučaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) čim budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj pošiljci. Ti ugovori predviđaju da su sve pošiljke tog špeditera pokrivene osiguranjem. To se obično radi kod istovrsnih pošiljaka koje se otpremaju u dužem periodu. »privremenim pokrićem«. Osiguranje Prema članu 36.5. Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili će se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru. obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u špediterskom preduzeću. U tom slučaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogući nesmetan rad. špediterska preduzeća imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. naravno nakon što osiguravatelj izvrši na njoj obračun premije i potpiše je. Nalogodavac može dati i opšti nalog za osiguranje svih njegovih pošiljaka. odnosno saglasno sklopljenom ugovoru između špeditera i osiguravatelja. Umesto knjige pokrića privremeno pokriće se može ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. kamionu). onda je najbolje da izvoznik dostavi špediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva. u ovom slučaju. takva ponuda služi istovremeno i kao polisa. u manjim filijalama) onda će za taj posao ili angažovati sezonske radnike ili će utovar poveriti specijalizovanoj uslužnoj organizaciji.Ako špeditersko preduzeće ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju. kao i protiv kojih rizika treba izvršiti osiguranje. Međutim. Osiguranje u špediciji. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadrži posebne rizike od kojih bi špediter trebalo da osigura pošiljku. kod izvoznih osiguranja osiguravatelj često treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. Opštih uslova. Podaci se unose kopiranjem. tada se utovar vrši u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa. ako je u komitentovoj dispoziciji ili opštim nalogom dat nalog za osiguranje. Međutim. To se postiže tzv. špediter je ipak dužan da upozori komitenta na takve posledice i preporučiti mu da pošiljku osigura od odgovarajućih rizika. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje.

Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI).podnošenja JCI (sa prilozima). Pošiljalac (špediter) je dužan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata. Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u železničkom vagonu određeni su kratki rokovi. Za slučaj prekoračenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu.8. odnosno koje ima pismeno ovlaštenje ili dispoziciju izvoznika. faktura. na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj količini. Roba se može izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutrašnjosti ili na pograničnoj carinarnici. Carinski organ dužan je. vrsti i vrednosti robe koja se upućuje u inostranstvo. izvozno carinjenje se sastoji iz: . ako se izvozna pošiljka carini u usputnoj stanici.proračuna i naplate carinskih taksa. ili u skladištu prevoznika. U praksi to redovno radi špediter. kao i ostalu potrebnu dokumentaciju. Ponekad ipak to neće biti moguće. što zavisi od opredeljenja izvoznika. Kad carinarnica primi JCI. računajući od trenutka prijema potrebne dokumentacije.. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je špediteru obično zajedno sa dispozicijom i prijavom o zaključenom poslu. Prijavu o zaključenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadležne banke. . Carinski organ. izvršiti propisane radnje takođe u roku od dva sata. naravno da funkcije izvoza u špediterskim preduzećima moraju o tome voditi računa. prijavu o zaključenom poslu i druge isprave. domaća roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje. zbog čega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe. Prilikom određivanja mesta carinjenja. slično kao što je navedeno kod uvoza. Carinjenje Prema odredbama Carinskog zakona. Tako npr. koje špediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. odnosno od trenutka obaveštavanja o dolasku. jer svaka greška može povući za sobom vraćanje dotične deklaracije od strane carinskog organa. prijava o izvozu robe itd. odnosno od trenutka kada je carinski organ obavešten da je pošiljka pripremljena za carinjenje. naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. a neke i sam da ispostavi. a za netačno prijavljivanje robe predviđene su i odgovarajuće kazne. uvesti ograničenja.). prijavu o zaključenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. ako otpremu vrši dobavljač iz nekog drugog mjesta i sl. 105 . po pravilu. Nadležna carinska uprava može. Carinjenje se. ona utvrđuje: — da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena. JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzeće koje izvozi robu (izvoznik).). koje se prilažu uz dotičnu JCI (tovarni list. pak. obavlja posle zaključenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu. kao i podacima o drugim ispravama. konteneru i sl. funkcija izvoza će ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu. u kojem slučaju izvoznik obično snabdeva špeditera praznim formularima svojih faktura.pregleda robe i . carinskom magacinu i stovarištu. naime. Inače. JCI treba popuniti tačno i savesno.6. u železničkom vagonu. npr. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio. fakturu. u nekom usputnom mestu ili na pograničnoj carinarnici. računajući od trenutka završenog utovara ako se izvozna pošiljka carini u otpravnoj železničkoj stanici. Roba se može izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. već prema opredeljenju carinarnice. špediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika. kamionu. Što se tiče isprava potrebnih za carinjenje. prema kojima se u pojedinim carinarnicama neće moći cariniti izvesna roba. međutim. Uz JCI treba priložiti prevoznu ispravu.

Ako nastale smetnje može sam otkloniti i otkloni ih na način za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta.. — da li je izvoz robe zabranjen. te će se u vezi sa tim izabrati i način obaveštavanja. Funkcija izvoza špediterskog preduzeća obaveštava komitenta o završenoj operativnoj fazi rada na transportu. Isto tako je dužnost špeditera da o otpremi izvozne pošiljke obavesti i primaoca.«. od . Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti špeditera u slučaju da pošiljka ne stigne.. ona postaje »carinska roba« i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. te da li su te isprave valjane. To je obično uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru... Takva obaveštenja o otpremi nazivaju se »bordero« i daju se na posebnim formularima koje 106 . Ako takav posebni nalog i ne bi postojao. carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik. špediter je o tome dužan obavestiti izvoznika. tražeći po potrebi njegove instrukcije. Aviziranje otpreme Dobri poslovni običaji zahtevaju da špediter obaveštava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije. tj. — da li se podaci iz isprava slažu sa podacima u deklaraciji. te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI.— da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena služi žig carinarnice: »Ocarinjeno po JCI broj . Naši špediteri često upućuju izvozne pošiljke na adresu svojih korespondenata. Ako se carinjenje obavlja na pograničnoj carinarnici.. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovođenju izvoznikovog naloga. uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem. tj. te funkcija izvoza najčešće dobija u tom smislu i odgovarajuće naloge od komitenta. Ako je sve u redu. Pritom će se voditi računa o tome da uputstva stignu svakako pre nego što stigne pošiljka. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrđenu JCI... Običaji (uzanse) u međunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obaveštavan o otpremi robe. koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI. kao i u slučaju ako se pošiljka izručuje uz naplatu određenog iznosa (pouzeće). tj.7. kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. 8. u kojem će slučaju špediter organizovati potragu za robom. inostranog kupca. Pregled se vrši radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe. Svakako da će u tom slučaju naš špediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije. zatim ako to propisuje akreditiv. Nakon izvršenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor. takođe je dužan da obavesti komitenta o preduzetim merama. — da li je dotična privredna organizacija ovlaštena da vrši izvoz. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. distribucije ili naplate. već vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu. polisu osiguranja. funkcija izvoza je dužna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajući način. Carinski organ na JCI vrši proračun carinskih taksi i upućuje njenog podnosioca da dužni iznos uplati na blagajni carinarnice. Špediteri obično imaju urađene posebne formulare koji im služe za dostavljanje takve dokumentacije. o izvršenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI. a eventualno i za osiguranje robe. itd. To je najčešće slučaj ako se radi o zbirnoj robi. odnosno inostrani kupac.) i fakturu za izvršene poslove.. odnosno ako se zadrži na putu preko potrebnog vremena. inostranih špeditera u pojedinim zemljama.

zbirni transport je najviše razvijen i ima najdublju tradiciju u železničkom prevozu i špediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. istovar. pretovar. 107 . Konačno. Za efikasnost zbirnog transporta naročito je važna koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredišta. rečni i vazdušni). naravno da je u interesu špeditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proširi što je više moguće. i odnosi pri tome najveću moguću korist. moraju se. a ovaj ih. Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza špeditera prikuplja komadne pošiljke od raznih pošiljaoca. Nadalje. a troškovi njenog prevoza su niži nego što su troškovi pojedinačne komadne otpreme. odnosno navesti uslovi pod kojim će se izvršiti isporuka i sl. kao i obaveštenja inostranom kupcu. jer na nekim inostranim železnicama postoje osetne razlike između vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu. koji osim toga imaju svoje filijale širom zemlje. a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoća oštećenja nego pri komadnoj otpremi.8. a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobičajeni način. otprema vrši u nedovoljno iskorištenim vagonima i to samo do prve železničke stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog špeditera koji. smanjuje se mogućnost oštećenja za koje bi mogla snositi odgovornost železnica. Obzirom na spomenute razlike u vozarini između zbirne i komadne otpreme. zauzimanje skladišnog prostora). odnosno korespondentu. prema tome. a osim toga smanjuje se administracija. međutim. One sadrže rubrike o podacima za pošiljku na koje se obaveštenje o otpremi odnosi. neminovno se nameće potreba da pri zbirnom transportu špediteri međusobno surađuju odnosno da predaju jedan drugom svoje pošiljke. Za železnicu je takav vid otpreme takođe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinačnih komadnih pošiljaka (utovar. što im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi špediteri vrlo dobro prosperiraju. umesto npr. prima na prevoz samo jedna vagonska pošiljka. Međutim. Zbirna otprema korisna je i za izvoznika. Sva obaveštenja komitentu. raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinačno. Da se to izbegne. špediter često ne može koristiti takav način otpreme iako bi zato inače postojala mogućnost. Za zbirni prevoz mogu se – osim železničkog transporta . Ovo naročito dolazi do izražaja ako naš izvoznik plaća prevozne troškove na inostranim relacijama. jer tako otpremljena roba pre stigne na odredište nego u slučju pojedinačne komadne otpreme. Eventualna obaveštenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadržavati iste podatke. To isto važi i za svu ostalu korespondenciju. već prema slučaju. jer se. 8. U uslovima postojanja više međunarodnih špeditera. moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaćanja protivvrednosti robe. pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inače bilo moguće. naš je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oštećenja. Zbirni transport Zbirni transport se kod izvoza može organizovati na isti način kao i kod uvoza robe. Nasuprot očitim prednostima koje pruža zbirna otprema. pomorski. Takve suradnje. te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) pošiljku svojoj inostranoj špediterskoj vezi (korespondentu). U svetu postoje špediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe. To predstavlja znatnu štetu za čitavu zajednicu.pojedini špediteri štampaju prema sopstvenim potrebama. a te filijale posluju manje-više samostalno. 20 komadnih otprema.koristiti i druge transportne grane (drumski. jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem slučaju. To se može desiti u slučaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predočenje banci duplikata tovarnog lista. praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi. sastavljajući na taj način zbirne vagone u što je moguće kraćim vremenskim razmacima. zatim adresu primaoca i našeg izvoznika. među našim špediterima zasada nema u dovoljnoj meri. naravno.

u različitim delovima sveta. Uvođenje i primena ove špediterske isprave predstavlja dosad najpraktičniji izlaz iz nastojanja. Unjega se unose bliža uputstva otpremnog špeditera. te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prošla svu proceduru i kad je špediter već sklopio ugovor o prevozu sa određenim vozarom. 8. železnice. Transportna potvrda (FCT) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »Forwarding Agents Certificate of Transport« i najčešće se ispostavlja u onim slučajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odredištu. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) Službeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je »FIATA Combined Transport BILL OF LADING«. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. nem. Nadalje. Dakle. Combined Transport Operator. Naime. Ispostavom FCT-dokumenta špediter potvrđuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama pošiljaoca. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen »to order«. da se pronađe praktičan i jednostavan izlaz u slučaju da robu treba otpremiti do odredišta raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome još uključiti i druge. odnosno pošiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu može trebati za reklamaciju više plaćenih prevoznih troškova ili drugih potraživanja iz ugovora o prevozu. već i odgovornost za sve vozare i treće osobe koje je uključio radi realizovanja ukupnog prevoza. Formular je žute boje. ispostavljeni FCT-dokument služi prodavcu kao dokaz o izvršenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene.treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvršene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr.9. 8. avio ili drumskog prevoznika). Izdavalac isprave preuzima takođe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (približno 7 CHF) za svaki kilogram bruto težine izgubljene ili oštećene robe. Kod nas se ovaj dokument štampa trojezično na srpskom.1. na pr. on preuzima obavezu otpreme na odredište i isporuku uz povraćaj indosiranog originala FCT-dokumenta. lučka i skladišna preduzeća.2. Ispostavljajući ovu ispravu špediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu reči (engl. Gesamttransportführer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu. Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe. pretovarna. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da naši izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav način isplate i da se to unese u uslove akreditiva. kako je u dokumentu navedeno. brodara. a upotrebljava se ređe nego FCRdokument. Takođe. namenjena špediteru na kojeg je isti naslovljen. bordero (prilog 7). već i za realizovanje transporta. čak i u slučaju da se roba ne otpremi zbirno špediteru. uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Međunarodna trgovinska komora. Ako se može dokazati gde je šteta nastala. plave je boje.9. tzv. nemačkom i engleskom jeziku. ako je tako u dokumentarnom akreditivu predviđeno. ispostavom tog dokumenta špediter pruža primaocu (kupcu) robe garanciju da će roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka. Uostalom. Da bi se to moglo efikasno 108 . a sastoji se iz originala i četiri kopije (prilog 7). prenosiv je osim u slučaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba »not negotiable«. špeditersku potvrdu. Sa druge strane.

Naime. upotrebljeni formulari i sl. «Steamship Waybill» i sl.10. on može biti upotrebljen u mnogim slučajevima u relizaciji skladišnih poslova. da njene karakteristike. «Through Export Bill of Lading». a posebno izvršene usluge prema ugovoru. ADR i/ili IMDG). osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka »negotiable«. svetskog rata. Kako je to bio »opasan« eksperiment svedoči i činjenica da su čak i tadašnji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. Formular je narandžaste boje (prilog 7). godine (prilog 7). Na taj način špediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak. Ova potvrda se koristi od 1977. vozarinu i sl. budući da je razlika između klasične skladišnice i FWR-isprave. ponudi ili tarifi usluga.sprovesti. FWR-dokument je skladišna potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i služi špeditera u njegovom skladišnom poslovanju. Izvozni odjel može svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se općenito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu.9.3. 8. kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutrašnjosti Nemačke za luke u tadašnjim nemačkim kolonijama (saradnja Nemačkih železnica i nemačkih brodarskih kompanija). 8. FIATA SDT). no ponegde se može naići i na (pogrešni) naziv »Forwarders Warehouse Receipt«. kao nalogodavac špediteru. u toj se ispravi mora deklarisati da je mešanje takve robe dozvoljeno. «Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading». izdaci za razne takse. 8.. Posebno se zaračunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci. izjavljuje da roba (stvari) koju špediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID.9. pakovanje i obeležavanje odgovaraju spomenutim propisima. «Straight Bill of Lading». Godine 1938. pokušaji uvođenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju još od pre I. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do šire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima. onda je pogotovo važno da posao što je moguće pre fakturira i da tako dođe i do vlastitih uloženih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom. no ubrzo je okupacijom Čehoslovačke od strane Nemaca taj pionirski pokušaj obustavljen. u FWR se detaljno utvrđuju prava izdavaoca isprave. u tadašnjoj Čehoslovačkoj je uveden u upotrebu zvanični špediterski konosman za kombinovani prevoz. vrlo mala. Skladišna potvrda (FWR) Službeni naziv na engleskom jeziku za ovu špeditersku ispravu je »FIATA Warehouse Receipt«. 109 . Inače. a naravno da izdavalac takve isprave može biti samo onaj međunarodni špediter koji ima sklopljene odgovarajuće ugovore sa svim učesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). Iako je FWRdokument tzv. skladišnica (varant). plaćeni prevozni troškovi.). ne prenosiv. npr. Ako se opasne materije mešaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom. a za špeditera zapravo najvažnija faza rada u izvršenju naloga komitenta jest tačno i pravovremeno fakturiranje izvršenih poslova. a ako je špediter kod nekog posla još i plaćao neke troškove za komitenta (npr. kao npr. Obračun i fakturisanje izvršene usluge Poslednja.4. u pravom smislu. tj. bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA. prenos prava vlasništva kao i aktivna legitimacija za izručenje robe uz predočenje skladišnice. Tom potvrdom pošiljalac. Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) Službeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je »Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods« (skr.

a plativa je u roku predviđenom Opštim uslovima. železnice). otpremljena i avizirana. polisa osiguranja. naravno da će funkcija izvoza voditi računa o tome i odgovarajuće pozicije držati u evidenciji do ispunjenja uslova. čemu se zatim dodaje cena špediterove usluge. pa i za celo preduzeće. U slučaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se može i pre nego je posao praktično završen. funkcija izvoza će to naznačiti u fakturi. svakako da će i fakturisanje. Fakturisanje može obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi. U ovom poslednjem slučaju može se sa komitentom sklopiti i aranžman da mu se fakturišu takvi troškovi u iznosu koji je trebalo naplatiti. u svakom slučaju. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem određene minimalne količine tereta. bez obzira da li se do fakturnog iznosa došlo fakturisanjem prema efektivnim troškovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu. Troškovi koji terete poziciju ne smeju. U pravilu se radi na ovaj drugi način. naročito ako komitent to traži. I jedan i drugi način je dobar. To će isto uslediti i u slučaju ako komitent ne stavi špediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne račune na osnovu kojih bi špediter mogao ostvariti određena prava prema vozaru. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba. Neki špediteri evidentiraju troškove na unutrašnjoj stranici pozicione košuljice. Tarifna funkcija označit će manje ili više zaračunate troškove na način kako je to uobičajeno kod tog špeditera. Pre samog fakturisanja je potrebno izvršiti kontrolu obračuna troškova dotične pozicije.ili kredit-nota. sa napomenom da može uslediti poziv za naknadnu naplatu u određenom roku. nikad biti veći od fakturisanog iznosa. onda će se u fakturi komitentu zaračunati stvarno plaćeni iznosi. a osnovno je da se obuhvate svi troškovi koji terete dotičnu poziciju. ako nije drukčije ugovoreno. Ako je špediter platio te troškove. te će se ispostaviti faktura s predvidivim troškovima uz napomenu da su pridržana prava na eventualnu ispravku. U protivnom. no ako komitent pristane na onaj prvi. nalogom za fakturisanje. ili će se fakturirati samo poznati troškovi i usluge špeditera. reklamirati kod vozara (npr. biti zadovoljavajuće. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini.Ako je pak pogodba učinjena na bazi forfaitnog stava. komitentu će se naknadno dofakturisati eventualna razlika. Svaki način ima svojih mana i svojih dobrih strana. što se najčešće kod naših špeditera i radi. Ipak se zbog toga neće čekati s fakturiranjem. obavljalo se ono po bilo kojem sistemu. Može se dogoditi da izvozni odjel neće moći odmah po izvršenoj otpremi doći do tačnih podataka o visini troškova koji terete određeni posao. a da špediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaćanja izdate kontrolne primedbe. odnosno u ugovoru. duplikat tovarnog lista i sl. a to je najčešće potvrđena JCI. prijava o izvozu robe. Naravno da to sve mora biti predviđeno u špediterovoj ponudi za taj posao. a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza. Ukoliko su prevozni troškovi zaračunati u manjem iznosu. o čemu je bilo više reči kod razmatranja uvoza. te tako obuhvaćeni svi troškovi koji terete određeni posao i to proknjiženo na odgovarajućoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu. Sve ispravke više se na osnovu debat. u slučaju da su takvi troškovi više naplaćeni. može se i tako. da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaračunatih prevoznih troškova. Nakon što je završen posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena. s napomenom da će se ko mitent teretiti za ostale troškove naknadno. izvozni će odjel fakturirati odgovarajući iznos prema forfaitnom stavu. te 110 . po pravilu. a po rešenju reklamacije višak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaćeni ili su izričito izostavljeni. a špediter će. U fakturi se navode priloženi dokumenti. Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni način ili preporučenim pismom. Postoji i drugi način kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za više referenata. a neki se služe tzv.

poziciona košuljica se odlaže u arhivu. To se postiže bilansiranjem pozicije. 111 .izvršeno fakturisanje). već jedino dobitak. Rezultat bilansiranja može biti iskazan dobitak ili gubitak na dotičnoj poziciji. tj. potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvršenog posla. Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru. Prethodno je potrebno da se izvrši kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih grešaka. sumiranjem svih troškova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). Nakon zaključenja pozicije.

112 .

Postoji još jedan vid tranzita. uskladištenje. takav transport usmerava određenim putem na osnovu međudržavnih dogovora. pri čemu se utvrđuju cene usluga i međusobna prava i obaveze. a preko tih transportnih čvorišta idu i tranzitni prevozi (npr. Ugovaranje tranzita Privlačenje tranzitnog transporta preko naše zemlje značajno je kako za same domaće transportne i druge uslužne organizacije koje neposredno učestvuju u izvršavanju poslova oko realizacije tog zadatka. eventualno njen privremen smeštaj. Češke. naravno ako u konkretnom slučaju postoji više puteva. za mađarsku robu sa špedicijom «Masped» iz Budimpešte. Tako. Zadatak tranzitne funkcije u međunarodnoj špediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u našu zemlju jednim vidom transporta. već je značajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju značajan izvor deviznih prihoda. Naime. pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Mađarske. Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko naše zemlje. ili se pak posebno ugovara neki konkretni veći posao. 9. iz Poljske. U našem slučaju. Naša preduzeća za međunarodnu špediciju treba da već kod akvizicije takvog transporta odigraju značajnu ulogu. iako se. Isto tako. Rumunije.). za transporte iz Grčke. Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. vezano za nesmetan prevoz robe. funkciju tranzita mogu imati i špediteri u rečnim pristaništima gde se spajaju rečni i železnički odnosno drumski putevi. vaganje. zahvaljujući današnjem načinu trgovine i geografskom položaju naše zemlje. npr.. pakovanje. gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleđu. Novi Sad itd.9. kao što su npr. Takav je slučaj kod špeditera čije je sedište u morskim lukama. za Češku robu sa špedicijom «čechofracht» iz Praga itd. pri čijoj realizaciji takođe može doći do uključivanja naših međunarodnih špeditera u izvršavanje nekih poslova. namenjenim za međunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politički pripada. Slično važi i za železnički tranzit kod kojeg se špediteri mogu angažovati u smislu privlačenja transportnog supstrata na naše pruge posredovanjem kod naših železnica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija. ispostave naših međunarodnih špeditera na graničnim prelazima mogu za račun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi. Tako npr. ponekad. a takođe mogu obaviti i druge potrebne radnje. uzimanje uzoraka itd. poslovi tranzitne funkcije su . [vedske. i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog špeditera.po analogiji . Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta često i pošiljke za i iz mnogih evropskih zemalja. Inače.identični sa poslovima uvozne i izvozne funkcije. npr. Slovačke i drugih zemalja preko luke Bar. npr. pretovar. sortiranje. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najčešće treba voditi sa austrijskim špediterima koji su ovlašćeni da te transporte organizuju. kod tranzita drumskim vozilima. transportno osiguranje. uzimajući naravno u obzir i određene specifičnosti. koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak. naša železnica je bila spremna da kod većih količina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu 113 . POSLOVI TRANZITA Funkciju tranzita (službu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona špediterska preduzeća koja imaju sedište (ili filijale) na secištima transportnih puteva. ili obratno. U izvršavanju tog zadatka tranzitna funkcija će obaviti i druge poslove. Nemačke itd. a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo. a to je kopneni tranzit. već i za tranzitni transport. Pri tome se obično sklapaju ili dugoročni ugovori o poslovnoj saradnji.0. da bi se određeni transporti između spomenutih zemalja usmerili na naše pruge.

Budući da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u našu zemlju. te osim standardnih podataka o robi. predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ).1. granični prelaz. Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispeća u 114 . dostave dokumentacije i informisanja. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci). godine. to će je prevoznik (železnica ili autoprevoznik). uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obračuna troškova. sadrže i datum otpreme iz zemlje porekla. godini. Prijem robe U međuvremenu dok je roba na putu. mantil) u koju. kod značajnijih i većih transporata. ovde bi npr. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim špediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke. unosi sve podatke iz dispozicije. referent u funkciji tranzita otvara pozicionu košuljicu (mapu.1. Međutim. prema predviđenim rubrikama. koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada. Prema tome. vrstu prevoznog sredstva. pretovarnih. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci. osiguranju. adresama isporučioca i primaoca i uslovima prevoza. odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga. redovno niže cene usluga kao i druge pogodnosti. 9. 9. no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita. a istovremeno traži i dodatna objašnjenja ili dostavu nekih nedostajućih isprava ukoliko je to u konkretnom slučaju potrebno.1. zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog špeditera. Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim špediterima koji su raspolagali sa tim transportima.tranzitnu tarifu u vidu refakcija. kojom ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima šta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte. dok broj 312 označava 312. realizacijom refakcije kod naše železnice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranžmana. Strani špediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagođeni potrebama tranzitnih prevoza. Dispozicija Konkretni posao funkcije tranzita u međunarodnoj špediciji počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca. slično kao što smo objasnili kod uvoza i izvoza. a »l« da ga obrađuje prva poslovnica.1. Na osnovu takvih ili sličnih oznaka može se bez teškoća raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu. odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. Po izvršenom pozicioniranju funkcija tranzita potvrđuje prijem dispozicije. sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvrđuju posebne. Tranzit: kopno — more Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upućivanje tranzitnih transporata preko Luke «Bar» za prekomorske zemlje obično prethode upiti u pogledu uslova i cena lučkih.0. 9. slično kao što je opisanoi kod uvoza i izvoza. skladišnih i drugih usluga pri čemu se kod manjih količina i kod povremenih. recimo ona koja ima preko sebe mađarski tranzit. prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih računa. pri čemu bi slovo »T« označavalo da se radi o tranzitnom poslu. broj »4« da je to posao iz 2004. a naši međunarodni špediteri su bili obično inicijatori kod naše železnice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladištenja robe. mesto otpreme. Svaki špediter ima drukčiji sistem pozicioniranja. posao te poslovnice u 2004. broj pozicije mogao biti označen kombinacijom T-41-312.

Istovremeno se o izvršenoj otpremi obaveštava primalac uz navođenje svih podataka koji će mu biti potrebni za normalan prijem robe. ako mu je to stavljeno u zadatak. posebni za iskladištenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obaveštava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznačenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). Stojnice su uvek vezane za količine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na način predviđen ugovorom ili lučkim propisima (običajima).luku. Otprema robe Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obično je već unapred uređeno od strane inostranog partnera. a posebni za radove u luci. utvrđen na osnovu ili službenih neutralnih brojača ili na osnovu paralelnog brojanja koje vrše dva brojača. po potrebi. bio taj iz zemlje izvoza. Zaključenje posla Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obračunu pozicije. ima slučajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti našem špediteru. pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci. pri čemu se dani mogu računati kao tekući. te će u takvom slučaju naš špediter to uraditi na način kako to inače radi kod naše izvozne robe.3. u kojem mu zapravo propisuje na koji način će se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima. odnosno kako je utvrđeno u kupoprodajnom ugovoru. odnosno njihove funkcije tranzita imaju odštampane različite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. odnosno osoba koja za račun brodara prima robu. u našem slučaju funkcije tranzita. Zapovednik broda uručuje potvrdu ukrcaja krcatelju.2. 9. U tu potvrdu se takođe unosi i broj komada. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days). Isto tako će se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji. radni ili vremenski pogodni radni dani. Konačni cilj pomorskog špeditera. jedan za račun brodara. a ovaj na osnovu iste kod agenta podiže teretnicu u zatraženom broju originala i kopija. krca i slaže u skladu sa datim planom. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7. Tu on nastupa u ulozi krcatelja. a može tražiti i da se teret donosi pred brod. slično kao što je opisano kod 115 . Ipak. uručiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe. unosi svoja zapažanja o stanju robe u tzv. ili iz zemlje uvoza. tj. 9. te sa jedne strane daje odgovarajuće naloge za radove lučkom preduzeću nadležnom za odnosnu delatnost. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladištenje dolazeće robe u lučka skladišta. te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi. sve naslovljeno na odnosnu luku ili lučko preduzeće za tu vrstu delatnosti (prilog 7). te koliko će mu se originala i koliko kopija predati. tj. Tako se npr.1. dostavlja se nalogodavcu zatraženi broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbrži dokazni način. Ovi nalozi se takođe daju na unificiranim formularima. vremena dopuštenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. Naše pomorske špedicije. Zapovednik broda ili brodski oficir. odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi troškove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. što u načelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB). odnosno na osnovu uzansi. Početak operacija se uvek računa od momenta uručenja krcatelju tzv. a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira. a ako se ista odmah ne može ispostaviti onda i bez iste. Uz fakturu nalogodavcu. Zapovednik broda ili agent će.1. jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije čistu teretnicu kao dokaz o izvršenom zadatku. sve u smislu naloga u dispoziciji. a drugi za račun krcatelja. Pribavljaju se i sumiraju svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu.

tako i ovde posao.more« u poglavlju 8. Ako se tranzitna roba iskrcava delomično. odnosno stojnicama. dostave dokumentacije i obaveštavanja.. no to je za špeditera u krajnjoj liniji svejedno. po pravilu. i to sve u skladu sa normom iskrcaja. a obzirom da on snosi troškove prevoza. Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na način kako je opisano u poglavlju 8. referent takođe otvara pozicionu mapu (košuljicu.0.2. počinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obaveštava o otpremi tranzitne robe brodom i nalaže mu šta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredišta. carinsko stovarište. važe i za pravac tranzita »more . U dispoziciji se . Prema tome. naravno. Ako je dispozicijom dat zadatak našem špediteru da angažuje drumskog prevoznika za izvršenje otpreme. funkcija tranzita će pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu. 9.2. zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata. adresama pošiljaoca i primaoca i uslovima prevoza . međutim.0.kopno«. godine (4). prijaviti carinarnici brod i robu.uvoza i izvoza. mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajuće podatke iz dispozicije. zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja. on će to i učiniti u smislu datih instrukcija. uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja.1.2. 9. Tranzit more — kopno Kontakti. onda se podnosi odgovarajući izvadak iz manifesta. eventualno i približan datum dolaska u luku iskrcaja. odnosno ako 116 . pregovori i aranžmani koji su spomenuti kod pravca »kopno . ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac. Ako se roba iskrcava u carinski magacin. Da li će. onda će se postupiti po njegovom zahtevu. transportnom osiguranju. To prijavljivanje vrši se podnošenjem manifesta.angažuju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu našu luku. pregovore sa našom lukom i špediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik. Dispozicija Isto kao i kada se tranzit vrši u pravcu »kopno . funkcija tranzita će pravovremeno izvršiti sve pripreme da se osigura odgovarajuća mehanizacija za realizaciju tog posla. Prema važećim odredbama Carinskog zakona. to će oznaka kombinacije moći biti npr.delomično ili potpuno .osim standardnih podataka o robi. U slučaju da prispela roba treba da se pretovari u železničke vagone i otpremi železnicom u zemlju namene. 9. na osnovu kojeg se i vrši iskrcaj robe sa broda. na njegov rizik. godini. eventualno uskladištenje. vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obračuna troškova. Prijem robe prispele brodom Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe. datum odlaska broda iz luke ukrcaja.navodi i datum otpreme iz zemlje porekla. koji obavlja druga poslovnica (2) i o četiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004.more«. Pri tom je čest slučaj da nalogodavac traži da se .1. Ako se radi o nekom naročito teškom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja. što bi značilo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004. T-42-425.1. ili će druga oznaka biti najčešće ako se radi o tranzitu za češku ili neku drugu zemlju. Nakon toga on posebnim pismom (obično na formularu) potvrđuje prijem dispozicije uz usputno traženje nedostajuće dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno. s tim što će možda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice čak i ako se radi takođe o tranzitu za Mađarsku. Nakon evidentiranja odgovajućih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci). carinsko smestište ili konsignaciono skladište. odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredišnu zemlju.

) i sve to da blagovremeno preda železničkoj stanici. za vreme utovara u drumsko vozilo. bilo drumskim vozilima. Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca. Tranzitna roba upućuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim pečatom koji. te upućuje graničnoj carinarnici preko koje izlazi iz naše zemlje. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati.2.uručuje lučkom špediteru i situacioni plan brodskih skladišta sa naznakom vrste i količine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladištu.o. Otprema robe Tranzitna roba se dalje otprema iz naših luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo železnicom. Ako se otprema vrši železnicom. naravno o trošku primaoca (vlasnika) robe. iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vrši se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe. već prema slučaju.carinskom propratnicom. Sve brodove. utiskuje na tovarni list lučka železnička stanica. odnosno pomorski agent izda tzv.1. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja može podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizičkom smislu. i b) isporuka tereta primaocu. tranzitna roba se takođe nalazi pod carinskim nadzorom i to počev od iskrcaja iz broda. Prijavu u praksi podnosi brodski agent. potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka. Kao što je već rečeno. linijske ili sa C/P. 9. sa otiskom u zelenoj boji. no mogu se odvijati i međusobno nezavisno. (free out). Sam iskrcaj može početi tek nakon što to dozvole nadležni carinski organi i nakon što zapovednik broda. Sama predaja robe primaocu odnosno špediteru kao zastupniku primaoca. odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom. vrši se na osnovu originalne teretnice. Agent broda .se iskrcava direktno u železnička ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici. odnosno robu carinska obeležja i upućuje isto izlaznoj carinarnici .čekrk. Luka određuje koji brod i kada će se vezati i gde.po potrebi . lučkom tarifom ili špediterskom tarifom. a ponekad i sa obale. Troškovima pretovara. analogno onome što je već objašnjeno i u poglavlju 8. kao i dopušteno vreme za iskrcaj. a to radi svaki od učesnika za svoj račun. Lučka carinarnica stavlja na vozilo.2. Kod otpreme robe drumskim vozilima. prijave K-401 itd.po pravilu . U pogledu uloge špeditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe može se reći da je ona vrlo delikatna i složena. a špediter čekrk skladište ili direktno u kopneno prevozno sredstvo. prijavljuje luci brodski agent. U slučaju da se primalac robe ne pojavi u određeno vreme u luci iskrcaja. Kod brodova sa C/P i uslova f. što zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. kao i druge isprave (npr.2. Zavisno od uslova iskrcaja. uz izdavanje dokumenta »bez zapreke« od strane agenta. pa sve do izlaska iz naše zemlje. pismo spremnosti. U ugovoru o prevozu utvrđen je i način obaveštavanja primaoca o dolasku broda. pri čemu se roba može pretovarivati direktno iz broda u vagone. radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeđuje špediter. kod uslova »Liner terms« brodski agent naručuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor . funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajući broj vagona za njen prevoz. ili se pretovar vrši indirektno preko skladišta. Pri tom su obaveze i funkcije špeditera različite kod prispeća broda linijskom plovidbom od onih kod prispeća slobodnom plovidbom. Tranzitna roba se može prevoziti drumskim vozilima pod režimom karneta TIR ili 117 . odnosno maona. potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu. brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladištu. Npr.

a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje. i to sve na način kako je ugovoreno. funkcija tranzita obaveštava nalogodavca promptno i sukcesivno. funkcija tranzita vrši obračun pozicije. Sumiraju se svi troškovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu. prevozne i druge troškove. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura. funkcija tranzita će osigurati tranzitnu robu protiv zatraženih rizika. odnosno uobičajeno u konkretnom slučaju.2. 9. Uz fakturu. Nakon fakturisanja i završetka posla po dispoziciji. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvršenoj otpremi. Osim toga špediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim slučajevima. nalogodavcu se šalju dokumenti traženi u dispoziciji. eventualno i primaoca ako je on druga osoba.bez njega. odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi troškove manipulacije u luci. a po nahođenju lučke carinarnice može se odrediti i carinska pratnja. pozicija se bilansira i odlaže u arhivu. 118 . Zaključenje posla Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima.3.

ili pak opsluživanje svih odnosno određenih sajmova u našoj ili nekoj drugoj zemlji. Isključivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaćem i inostranom tržištu i održava odgovarajuće kontakte u cilju pronalaženja potencijalnih izlagača. za Jesenjski beogradski sajam. odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izložbenu robu. služba. Inače. a najčešći su: — pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajućih propratnih propagandnih materijala. uglavnom. U našim uslovima takav špediter ima isključivo pravo da prima i obrađuje one sajamske pošiljke koje stižu na adresu uprave tog sajma.) obično rukovodi direktor. Postoji nekoliko načina vođenja akvizicija. U nekim zemljama takav špediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora. zatim tarifer. eventualno i skladištem. Špediterska preduzeća koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluživanje jednog sajma.po pravilu . Poslovima na sajmu (izložbi) može se baviti svaki špediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova. — obračun troškova i fakturisanje. Za taj posao potrebni su posebno izvežbani kadrovi. Sajamski poslovi se. na Beogradskom sajmu želi akvizirati poslove npr. kao i putem ličnih kontakata. viljuškari. drumska vozila itd. SAJAMSKI POSLOVI Poslovi oko prijema i smeštaja sajamskih eksponata i njihovo vraćanje nakon završetka izložbe (sajma) imaju specifičan karakter i prilično se razlikuju od standardnih špediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. on mora već u rano proleće početi akvizicionu kampanju.ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuđene niže cene usluga. a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domaće izlagače. — prijem i smeštaj eksponata na izložbena mesta. u što pojedini špediteri ne žele ulaziti. odgovarajuće prostorije na sajmu. što sve zahteva angažovanje znatnih sredstava. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna služba sa potrebnim tehničkim pomagalima (dizalice. posebna tehnička pomagala. — direktni usmeni kontakti posećivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u našoj zemlji Ako neki naš špediter koji se bavi sajamskim poslovima npr. u svoju organizacionu šemu uključuju i posebnu organizacionu celinu za istraživanje tržišta (marketing). Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim špediterima posebne ugovore prema kojima ti špediteri imaju status službenog (oficijelnog) špeditera tog sajma. Zato će od uprave sajma pribaviti spisak izlagača koji će na jesen izlagati 119 . Pojedini međunarodni špediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima naše zemlje. Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagače. — pakovanje i otprema eksponata nakon izložbe. mogu razvrstati u četiri grupe (skupa) poslova i to: — akvizicija. Akvizicija sajamskih poslova Obzirom da se špeditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje važe za sve špeditere na dotičnom sajmu.). već svaki špediter ima pravo obrađivati pošiljke koje stignu na njegovu adresu. Organizacionim delom špediterskog preduzeća koje obavlja sajamske poslove (odeljenje.0. prilikom akvizicije . 10.10. sektor ili sl. no kod nas to nije tako. Poslovi se dobijaju isključivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova. sajamska funkcija međunarodnog špeditera može imati status samostalnog profitnog centra ili se može nalaziti u sastavu filijale špediterskog preduzeća u tom gradu a u tom slučaju obično ima rang poslovnice. korespondent itd.

Imajući u vidu ove okolnosti. ulazna carinarnica istu upućuje na odgovarajući sajam carinskom popratnicom. on ih predaje izlagaču uz potvrdu prijema. ulazna carinarnica stavlja izložbenu robu pod carinski nadzor i upućuje je carinarnici na sajmu. te jedan primerak JCI zadržava. delomičan uspeh može se postići i dostavom prospekata u kojima će biti štampani potrebni podaci o špediteru i njegovim mogućnostima. te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagača. sajamski špediter će usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzeća. koja delimično popunjava i podatke u otisku pečata. poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove. Na sajmu (izložbi) može se strana roba izložiti. Prošlogodišnjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporučiti se i za naredni sajam. ili da je privremeno uvezena na neki drugi način. o carinskoj prijavi i plombama. bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladišta odnosno carinskih skladišta. posebnim pismima ponuditi izlagačima svoje usluge. prospekte i sl.1. a najbolje zajedno sa generalnim direktorom špediterskog preduzeća ili njegovim pomoćnikom (zamenikom). Sva ostala izložbena roba (iz konsignacionih i drugih skladišta) upućuje se na sajam na osnovu posebnog rešenja carinarnice.na pomenutom sajmu te će. Važnijim komitentima (npr. Svojim potpisom carinski radnik potvrđuje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i železnički i carinski radnik. te stavlja pečat carinarnice. Budući da je sajamski špediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da će ih vratiti nakon izlaganja. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski špediter.). U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izložbenoj robi prema rubrikama. osim podataka o roku predaje. U tu svrhu sajamski špediteri 120 . Prijem i smeštaj izložbenih eksponata Odmah po prelasku carinske linije. o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama. pri čemu će im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izložbenih eksponata. a drugi vraća njenom podnosiocu. Pri prevozu železnicom upućivanje se vrši stavljanjem posebnog pečata sa zelenim otiskom na tovarni list. Ako je izložbena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom. Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru).) treba posvetiti naročitu pažnju. uz prisustvo carinskog referenta špeditera. uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagača. na osnovu toga. Nakon istovara robe i sređivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd. odnosno eventualnog kolektivnog priređivača izložbe. vrši carinski pregled kontrolišući prispelu robu na izložbenom štandu i upoređujući je sa podnetom JCI. Pečat na tovarni list stavlja ulazna pogranična železnička stanica. avionom. a po potrebi treba priložiti specifikaciju. 10. usluge se ne nude onim izlagačima koji su inače komitenti drugih sajamskih špeditera. Roba koja je prispela na područje gde se održava sajam (izložba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati. uz prethodnu najavu. velikim fabrikama i sl. Iz razloga korektnosti prema drugim špediterima. priređivačima kolektivnih izložbi. a overava carinarnica na sajmu. Preporučuje se da takve komitente. već nastojati da se svakom komitentu pošalje izvorno pismo. Prema situaciji. Nakon podnošenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik. te da se tom prilikom upoznaju sa željama i primedbama takvih komitenata. špediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razdužuje carinsku prijavu. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje. kako bi mogla biti postavljena na određeno izložbeno mesto. brodom).

Ako je strani eksponat prodat. 10. Pakovanje i otprema eksponata nakon završetka sajma Najteži momenti u špediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7.) da bi ih izlagači mogli sa lakoćom identifikovati. Nije dovoljno da sajamski špediter samo dostavi eksponat na izložbeno mesto. ili je neka možda utrošena. već mora biti stalno na raspolaganju izlagaču za svo vreme trajanja sajma. znakovi na odelu i sl. carinski radnik omogućuje sajamskom špediteru da pređe na obradu sledeće faze rada. Što se tiče carinskih propisa.) na izložbenom mestu. pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen.). carinski magacin ili stovarište ili u carinska skladišta. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju. većim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada. nakon zatvaranja sajma svi izlagači po pravilu žele što pre otpremiti svoje eksponate sa sajma. a drugi ostaje izlagaču. na jednom primerku izlagač potvrđuje da je primio eksponat radi izlaganja. Raspakivanje se mora obaviti sa najvećom mogućom pažnjom. Prema tome. Ambalaža se odlaže za vreme sajma na pogodno mesto. špediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagaču na potpis. vozila i sl.2. Da bi sajamski špediter mogao uspešno izvršiti takve mnogobrojne naloge. Poželjno je da radnici špediterskog preduzeća budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape. obično u sajamskom krugu ili skladištu. U svakom slučaju. od naročite je važnosti da se ambalaža sačuva tako da se može upotrebiti i pri povratku. JCI 121 . odnosno smeštena u konsignaciono skladište. Nakon obavljenog pregleda. pri čemu će za špeditera biti bolje ako izlagač ima na sajmu svoju stručnu radnu snagu ili barem stručnjaka koji će davati potrebna uputstva za pakovanje. U tom slučaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zaključenom poslu. postupajući po dispoziciji vlasnika izložbene robe. da bi se špeditersko preduzeće oslobodilo odgovornosti za izložbenu robu. Dok je pri dolasku izložbena roba stizala postepeno i u dužem periodu. kako bi u slučaju potrebe bila odmah dostupna. razduženje JCI za sajamsku robu.upotrebljavaju posebne formulare štampane na više jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagačima. on mora raspolagati sa odgovarajućom uvežbanom radnom snagom. naravno o trošku komitenta.. takva mora biti ili vraćena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena. Eksponati se mogu raspakivati na samom izložbenom mestu ili van tog mesta. sajamski špediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnička sredstva i uvežbanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste. podeljena i sl. Formular popunjava špediter kopiranjem. dizalicama. Podnosilac JCI za sajamsku robu dužan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izložbe). Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li će se za njegov smeštaj na odgovarajuće izložbeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehničko sredstvo. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehničkih sredstava (dizalica. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela količina sajamske robe odgovara ovoj na završetku sajma. pogotovo ako se namerava ista ambalaža upotrebiti i za povratno pakovanje. carinarnica je na sajmu zadužila špeditera sa celokupnom uvoznom izložbenom robom koju je taj špedter prijavio. špediter će često morati sam da pronađe ili dati da se izradi takva ambalaža. tj. Inače. Naime. zavisno od vrste eksponata. faktura itd. smestište. S obzirom na ovo. ili je to potrebno učiniti radi demonstracije i sl. stavljajući svoj potpis. što se često takođe poverava špediteru. te će špediter morati pomoći da se to uradi. možda se ukaže potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto.

inostrani izlagač može špediterske troškove i usluge platiti u dinarima. Ukoliko se izložbena roba upućuje u konsignaciono skladište. Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo. izlagaču i robi. 10. izložbenom mestu.4. kao npr. koja na 122 . u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. otvara odgovarajuću poziciju. Takođe se u košuljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao. koja na kuponu popratnice potvrđuje carinarnici na sajmu da je roba izašla iz zemlje. adresa stranog špeditera. Popratnica prati pošiljku do izlazne pogranične carinarnice. Košuljice za sajamske poslove obično se štampaju posebno i prilagođene su potrebama sajamskih poslova. Sajamski špediter je dužan fakturisati troškove i usluge inostranom izlagaču u valuti njegove zemlje. dokumenti o troškovima. Tehnologija sajamskog posla Tehnologija realizacije sajamskog posla je. na kuponu popratnice potvrđuje prijem carinske robe. O prispeću kao i o otpremi robe obaveštava se na isti način kao i kod uvoza. ako je ona konvertibilna. prevozna isprava. odnosno kartoteku. prema nalozima izlagača. osigurava izložbenu robu za vreme izlaganja. kao i ispisivanje pozicione košuljice. Carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištima (smestištima). uglavnom slična tehnologijama uvoza i izvoza u međunarodnoj špediciji. no to ne mora uvek biti. upućivanje se vrši na osnovu carinske popratnice. po pravilu. izvoza i tranzita. Pri tome se misli na upisivanje podataka o pošiljci u pozicionu knjigu. Zbog toga će se ti poslovi navesti samo u najkraćim crtama. što se tiče pozicioniranja. samostalnim i specijalnim izložbama i sličnim priredbama u našoj zemlji.3. skladištenja i prevoza. sve u skladu sa željama izlagača.tek kad prevoznik obavesti špeditera o prispeću izložbene robe koja je stigla na špediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. da li sam izlagač ili njegov zastupnik u našoj zemlji. ugovori kamion). sajamski špediter po nalogu svog komitenta. po prijemu obaveštenja o prispeću robe. Našim preduzećima. korespondencija i sl. kao što je to slučaj kod uvoza. specifičnim za sajamske poslove. Početak nekog sajamskog posla za međunarodnu špediciju nije vezan za prijem dispozicije. isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi uređivanja sajamskih (izložbenih) prostorija. Obračun i fakturisanje špediterske usluge Za rad na sajmovima špediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za špediterske usluge na međunarodnim sajmovima.po pravilu . Pri tom nije važno ko je dao špediteru nalog za prijem robe i druge poslove. Naravno da takvom dolasku robe na špediterovu adresu najčešće prethodi sporazum (akvizicija) i obaveštenje o otpremi robe. Inače. primerak uvozne prijave za sajamsku robu. špediter takođe. izlagačevog zastupnika u zemlji itd. sajamska špedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev. Kao i za izložbenu robu. Preračunavanje u stranu valutu vrši se na osnovu službenog kursa Narodne banke. uz napomene o eventualnim razlikama. ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke.sastavlja. Naravno da je špediterova dužnost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da naruči vagon. kao i broj prijave. izvoza i tranzita. uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. Po završetku sajma (izložbe) sajamski špediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe. 10. Carinski organ evidentira vraćanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. prijema i izdavanja raznih naloga. Ovde rad na nekom poslu počinje . U košuljicu se unose podaci o paviljonu. a za inostranu robu traži još i razduženje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. Špediter na sajmu. evidentiranja troškova i fakturisanja. carinska skladišta ili carinsko smestište.

Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja završava se rad na toj poziciji. na osnovu stavova sajamske tarife. u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvežbanih kadrova. taj je posao naporan. jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu. obračun se vrši u dinarima. kako bi se moglo vršiti bilansiranje. Iako su fakture u stranoj valuti. viljuškare. što je od velike važnosti. 123 . a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione. te se pozicija zaključuje i odlaže. dizalice). Međutim. preračunato po obračunskom kursu. Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike.osnovu ugovora sa inostranim izlagačima snose troškove špediterskih usluga. Takođe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze. Posao na sajmu može biti unosan za sajamskog špeditera jer su tarife prilično visoke.

124 .

Radna snaga koja izvršava transportne poslove u preduzećima međunarodne špedicije mora biti ne samo pouzdana već i dobro uvežbana. potrebno je da raspolaže sa odgovarajućim tehničkim sredstvima i uvežbanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova. jer se radna snaga može uvek prilagoditi predmetu rada i specifičnostima robe. 11. istovar i pretovar su klasični i najskuplji načini realizacije robnih manipulacija. U slučaju da postavljeni zadatak ne može obaviti sopstvenim tehničkim sredstvima. dizalice i sl.0. kamione. služba. Vrste robnih manipulacija Najčešće robne manipulacije koje organizuju većina špediterskih preduzeća su utovar. u kom slučaju će funkcija transporta angažovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADIŠTENJA ROBE U transportno-skladišne poslove u preduzećima za međunarodnu špediciju spadaju uglavnom: — utovar. a prednost mu je veća elastičnost. — pakovanje robe. istovara i pretovara robe se mogu realizovati ručno. Operacije utovara. — obeležavanje robe. istovar i pretovar robe Utovar. odgovaraajuća pomoćna transportna sredstva. vage. kako bi mogla obavljati svakodnevne. broda ili šlepa u skladište. treba posedovati odgovarajuće dizalice kao i razne vrste viljuškara za rad sa paletama. Tu može doći u obzir utovar robe iz skladišta u drumsko vozilo ili železnički vagon. Utovar-istovar pomoću radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najčešće pri razvozu robe po gradu. istovar i pretovar robe. 11. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvršavati poverene zadatke. često vrlo složene zadatke. kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr. železničkog vagona. ili korišćenjem odgovarajuće mehanizacije. istovar i pretovar robe. funkcija transportni će unajmiti tehnička sredstva (npr. — uskladištenje robe. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima. zavisno od obima i složenosti poslova koje obavlja. datom u dispoziciji. Isto važi i u slučaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao. zatim razne poluge. odnosno dostavi će nalog odgovarajućem specijalizovanom preduzeću da izvrši određene poslove. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod većine špediterskih preduzeća obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja može imati različite organizacione oblike (odelenje. istovar i pretovar robe obavljaju špediterska preduzeća po nalogu komitenta. brod ili obratno). prenosne mostove. — loko prevozi. a primenjuju se obično kod utovara-istovara železničkih vagona i drumskih vozila. Osim toga.) od nekog drugog preduzeća. iz železničkog vagona u kamion. Od tehničkih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji će biti u mogućnosti da obavlja loko-prevoze. uz upotrebu jednostavnih pribora i alata.11. podmetače. sektor itd. Nedostatak ove tehnologije je što realizacija navedenih opereacija duže traje i prouzrokuje veće troškove. odnosno unajmljuju od slučaja do slučaja. Utovar. Ručni (manuelni) utovar.0. različite vrste kolica i sličan pribor. odnosno prilikom prikupljanja zbirnih 125 .0. — komuniciranje sa prevoznicima.). zatim istovar iz drumskog vozila.

što ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom. zatim se teret podiže. liftvejeri i sl. koji mogu biti ručni. duž obale. Od spomenute mehanizacije najviše se upotrebljavaju viljuškari. a time i pojeftinjenju procesa rada. Premeštanje tereta može biti horizontalno (u horizontalnoj ravni). a potom se sredstvo prazni. Špediterska preduzeća uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. utovarivači. Vrste mehanizacije i pribora Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se može podeliti u dve osnovne grupe i to: — mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodičnog dejstva). Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajućih robnih operacija u špediterskim skladištima. sredstva se najpre pune. motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ili hidraulički. ili sa električnim odnosno motornim pogonom. razna vitla.1. U ovu grupu spadaju različiti konvejeri. Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristaništu. ručni. autodizalice. električni i motorni viljuškari i sl. vertikalno (u vertikalnoj ravni). kao što su pokretni i nepokretni doboši. Najčešće se vertikalno premeštanje kombinuje sa horizontalnim. liftovi i sl. Ovo zbog toga što špediter manipuliše raznim vrstama robe i na raznim mestima. koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama. pomoću kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. prenosi i spušta. 11. Pod horizontalnim premeštanjem se podrazumeva prenošenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog čega je mogućnost njihovog korišćenja ograničena. viljuškari. Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne). te tako dolazi do kombinovanog premeštanja tereta. transporteri. a najčešće se postavljaju na železničke koloseke. Razmak između krakova omogućava prolazak železničkih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara. Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe živog rada i osetnom povećanju produktivnosti. U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenično puniti. U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premeštaju teret u jednom pravcu. ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije. te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati. uskladištava paletizovana roba. lukama i pristaništima.pošiljaka. naime.0. Pod vertikalnim premještanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i spuštanje na prevozno sredstvo ili na određeno mesto u skladištu. a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju. no na različite udaljenosti.. U tu svrhu se špedicije služe raznim mehanizmima. a zatim prazniti. — mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). Poluramne (poluportalne) dizalice su takođe postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima stim što se dva kraka kreću po tlu (najčešće po šinama) a druga dva kraka se kreću takođe po 126 . a prilikom rada kreću se. a takva kolica mogu biti na ručni ili mehanički (motorni) pogon. Pogon im je električni. a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360°. Ima ih još po nekim željezničkim stanicama. prema potrebi. Ukoliko se. Nedostatak mehanizacije je u tome. tj. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica. Na utovarno-istovarnim mestima najčešće se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. špediter će manipulacije takvom robom obavljati pomoću viljuškara. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na četiri kraka (stuba) sa točkovima koji se kreću po tlu (najčešće po šinama). Ovu grupu čine različite dizalice. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristaništima.

11. Uređaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima. stim što su one postavljene na nosećoj konstrukciji odgovarajućih objekata. lanaca. pa i na kamionima. Isto tako. te izboru odgovarajućeg pribora treba posvetiti znatnu pažnju. Pruge železničkih uprava. Tako će se npr. odnosno spuštanje težih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom.. Naginjanje tovarnog sanduka može se vršiti mehanički ili hidraulički. Pribor za zahvatanje tereta znatno utiče na kapacitet dizalica. Sve železničke pruge nisu građene za isti osovinski pritisak. kanapa. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon. za pretovar oble građe upotrebiti zahvatni uređaj u obliku klješta. Na brodovima u tu svrhu služe brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno viši budući da su pruge solidnije građene i bolje održavane. za generalni teret razne vrste petlji od platna. za rudu i slične masovne terete zahvatni uređaj u obliku posude koja se mehaničkim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni uređaj (grajfer). svrstane su. zajedno sa natovarenom robom. parni ili hidraulički. i to: 127 . Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne teškoće kod tovarenja vagona.2. a ako i ne vrši. U našoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kreće od 12 do 22. dužan je da nadzire taj posao i štititi interese vlasnika robe. te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta.5 tone. tim pre što on često i sam vrši utovar (ukrcaj). mora se paziti na to da težina vagona. slično kao i kamionikiperi. npr. u pogledu dozvoljenog opterećenja po osovini i opterećenja po dužnom metru. za rudu. pokretljivosti. kamioni . Vrsta pribora koji će se u određenom slučaju upotrebiti zavisi od vrste tereta. Naravno da špediter mora poznavati te propise. imaju različitu nosivost. Osim toga. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti. naravno ako taj posao ne obavljaju lučke dizalice. uređaji za pretovar specijalnih tereta (npr. Prekoračenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije dopušteno. Koriste se u lukama i pristaništima. jer se mora paziti da se u vagon ne utovari veća težina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na određenom prevoznom putu. odnosno svog nalogodavca. u 6 kategorija. ploveće i hidrauličke dizalice za podizanje teških tereta. tzv. Osim toga. brod) vrši se po određenim propisima koji važe za dotičnu granu transporta. udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premeštanja. a služe za istovar tereta koji se smešta uz sam brod i obratno.kiperi (samoistovarivači) kod kojih je moguće istovariti teret naginjući tovarni sanduk.šinama. obično za prenos robe iz broda u skladište i obratno. a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvežbanosti rukovaoca. čeličnih užadi i sl. u čestoj je upotrebi i poseban tip kamiona. uvežbanosti rukovaoca i ostalih radnika. ne bude veća nego što to dopušta osovinski pritisak pruga preko kojih će se pošiljka prevoziti. pri tovarenju vagona. Postoje i posebno konstruisani otvoreni železnički vagoni (npr. potrebno je voditi računa i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. Pogon im može biti električni. Nosivost dizalica je različita. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 »Propisi za tovarenje«. i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i veće količine tereta. za prevoz rude i sličnih rasutih tereta) koji imaju uređaj da iz kolskog sanduka istresu teret. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica. članica Međunarodne željezničke unije (UIC). Na težim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje služe za dizanje. žito) i sl. ugalj.0. tovariti do nosivosti koja je na njemu označena. po pravilu. Pokretljivost dizalice se povećava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se može ispružiti i saviti prema potrebi. te razne vrste mreža itd. kamion. Utovar železničkih vagona Železnički vagon sme se. u prvom redu na brodovima.

Podaci o tome nalaze se u već spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46). dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B. Ako sa strane rastera postoji još i oznaka »S«. Težina utovarene robe ne sme preći granicu tovarenja ispisanu na vagonu. a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3. dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C. Ako postoji još i oznaka »SS«. C3. to znači da se vagon može uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se slučaju može utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga.4 t/m 6.0 t/m Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bočnim stranicama u obliku rastera.Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4 Opterećenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t Opterećenje po dužnom metru 4. C3 i C4. Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one železničke uprave. Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one države i železničke uprave koje su članice sporazuma RIV. Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2. a ako nema podataka za pruge kategorije C2. C2. dok je ispod tih kategorija pruga upisana težina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga. a koja odgovara za ovu kategoriju pruga.4 tone po dužnom metru. takav se vagon može uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h. no u tom se slučaju sme utovariti težina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. koja je uvrštena u najnižu kategoriju pruga. Pruge u našoj zemlji spadaju u kategoriju B2. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A. 128 . Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrštava u vozove velike brzine. B2. B1.2 t/m 8. Pojedine tranzitne pruge uvrštene su u višu kategoriju (C2 i C3).4 t/m 7. učesnice u prevozu. odnosno sa masom do 6. C4).8 t/m 5. odnosno C4.0 t/m 6. pošto se naša železnica obavezala da će primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim opterećenjem do 18 tona.

Utovareni predmeti se moraju. onda će dvoosovinski vagon. nije dovoljno da se samo ne prekorači dopušteni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon. Špediteri moraju dobro poznavati ove propise. Ako vagon prelazi preko više pruga koje imaju različit dozvoljeni pritisak. Koliko se sme najviše utovariti.260 kg. Međutim. — šumske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo. cilindrične predmete. može se izračunati ako se najpre ustanovi kolika može biti najveća bruto težina vagona (tara i roba) s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti. U propisima za tovarenje je određeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon. a ostatak je težina robe koja se sme utovariti. punu burad. bubnjeve sa kablovima. posebno u slučaju tovarenja u dvoja ili više kola. B i C. za određivanje dozvoljene težine tereta merodavan je najmanji pritisak. za vagon i za sigurnost saobraćaja može prevesti do uputne železničke stanice. oslanjati sigurno i čvrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vožnje. na prevoznom putu dopušten osovinski pritisak od 16 tona. a uz tekst su dodani i crteži. Ako je npr. profilisano i okruglo betonsko gvožđe. moći težiti najviše 32 tone. iako bi možda nosivost vagona dozvoljavala utovar veće težine. tada će se u taj vagon smeti utovariti najviše 21. limove. sklopove kolskih osovina. s obzirom na dopušteni osovinski pritisak. slamu i slične materije). Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili viša vagona predviđene posebne odredbe o tovarenju za sledeću robu: — razne metalurške proizvode (polufabrikate.Za tovarenje vagona u unutrašnjem saobraćaju ne vredi režim A. šine. jer je to maksimalna težina koja se sme utovariti u vagon. — ostalu robu (vozila. zajedno sa robom. ambalažu. Od te se težine odbije tara vagona. U unutrašnjem saobraćaju vagoni se tovare prema najvećim dopuštenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na našim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu. trupce. Ako je tara vagona npr. Težina ustanovljena prema osovinskom pritisku upoređuje se sa nosivošću vagona. pa se sme utovariti najviše do one težine koja je manja. Pri tome se mora uvek voditi računa da utovarena težina robe ne prekorači označenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C. ravne gvozdene mreže za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu). jer inače železnica ne prima pošiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. rolne limova. gvozdene pragove i metalne konstrukcije. Za svaku robu detaljno je opisan način tovarenja. dizalice kontenere. 129 . ukoliko to dopušta nosivost vagona. kamene blokove i ploče i sl. 10. Dopušteni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoračiti. seno.740 kg.). Vlastita težina vagona (tara) napisana je na bočnim stranicama vagona. Teret mora biti u vagonu tako raspoređen da su točkovi što ravnomernije opterećeni. po pravilu.

kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. Često se događa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl. Taj tovarni profil dopušten je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih železnica (SNCF) na nekim prugama. a visina 3861 mm. popravke tovara ili istovara prekomernog tereta 130 230 400 430 3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500 4280 . računajući od gornje ivice šine. ne prekorači tovarni profil. ako je to potrebno. Na pojedinim železničkim stanicama postoje ugrađene naprave za merenje tovarnog profila. u Propisima za tovarenje prikazani su crteži sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine železničke uprave. a u međunarodnom saobraćaju teret na otvorenim vagonima ne sme preći najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vrši određen prevoz. vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23). pri tom. Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vršiti na horizontalnom i ravnom koloseku. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju. Ako je do pretovara. Osim toga. Propisima je definisano na koji način se vrši pričvršćivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena žica debljine najmanje 3 mm). mora obezbediti pošiljalac. međunarodni status. a visina 4650 mm.) povezuje slabom žicom. Međutim. što je navedeno u Imeniku železničkih stanica. Za vreme prevoženja vagonska pošiljka se može pretovariti u drugi vagon iz predviđenih i nepredviđenih razloga.800 2000 R =1 67 5 1675 R= 3175 825 280 140 130 Slika 23 Međunarodni slobodni profil Sredstva za pričvršćivanje tereta. te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do štete. za pruge koje imaju tzv. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznačene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. znači špediter. U unutrašnjem saobraćaju širina tereta može iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara). Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. širina tovarene jedinice može iznositi najviše 2692 mm.

treba utvrditi da li je vagon čist. trupci i sl.došlo bez krivice železnice (nepravilno slaganje. Zatvoreni vagoni imaju prozore. smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati. Vozila. Životne namirnice. npr. žito. odnosno uputnu zemlju. Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. brašno. špediteri treba da posvete potrebnu pažnju utovaru i slaganju robe u vagone. Da do takvih neugodnosti ne bi došlo.. po celoj širini i visini. da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oštećenje ili pretovar pošiljke. Roba se mora tako složiti da se kiša ne zadržava u ulegnućima pokrivača. kapke treba ostaviti otvorene. a pokrivači se moraju dobro privezati i učvrstiti za predviđena mesta na vagonu. Žičana vratanca mogu se zatražiti od železnice kao tovarni pribor prilikom naručivanja vagona. voća i sl. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u slučaju ako se pre utovara brižljivo očiste. šećer. s obzirom na njene osobine. ako se miris ili smrad još oseća. Od ovoga se može odstupiti u slučaju ako stanice imaju dizalice. Pre početka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se želi tovariti i da li mogu biti upućena za uputnu stanicu. Pokrivači se mogu iznajmiti i od železnice. Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bočnim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. pošiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama. a može ih pribaviti i sam pošiljalac (špediter). cigle. naročito za vreme toplijih dana. operu vrućom vodom i dobro provetre. ako bi joj to moglo naškoditi. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne može kroz njih izvlačiti. Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem.. ogrevnog drveta. treba pokriti pokrivačima. čija nosivost odgovara težini predmeta ili ako pošiljalac da u tovarnom listu izjavu da će primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. a neki i posebne otvore za provetravanje (za voće. crepa. da li vagon uopšte odgovara za prevoz predviđene robe. na mašinama) moraju omotati određenim zaštitnim materijalima da se po krivači ne bi pocepali. i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe. da bi se svaka eventualna krađa mogla odmah primetiti. koji se prevoze. troškovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret pošiljke. krompira. a naročito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli oštetiti novu pošiljku ili umanjiti njen kvalitet. sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdužne stranice mogu skidati. Prilikom prijema vagona (od strane železnice) radi utovara. Pošiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimično otvorena zbog jačeg provetravanja. učvršćenje tereta i sl. no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje. npr. povrće i sličnu robu). Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori 131 . Naravno da se eventualni oštri delovi tereta (npr. stavljaju se žičana vratanca. železnica ujedno zaračunava i kolsku dangubninu za vreme zadržavanja vagona. i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. da li se vrata i prozori dobro zatvaraju. odnosno na plato-kola. slama i sl. ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz živih životinja i dezinficiran. npr. a u otvoreni prostor vrata. Roba čiji je istovar ili pretovar zbog njene težine ili obima povezan sa posebnim teškoćama. žita. naftalin i slična roba. teške mašine. u otvorenim vagonima. kafa i slična roba kojoj bi mogao naškoditi miris ili smrad. uključujući i vozila za nameštaj. katranom i sličnim. U tom slučaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke. pragova i starog železa koje se prevoze u otvorenim vagonima. Naravno da vagon može očistiti i sam pošiljalac (špediter). koja moraju biti tako učvršćena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog ležišta (mesta). Lako zapaljive predmete (seno. Pošiljke uglja. Ako vagon nije dovoljno čist.). niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kreč.) i predmete osetljive na atmosferske prilike. Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz). Po pravilu treba kapke na prozorima pre početka utovara zatvoriti. dužnost je železnice da ga pre utovara ponovno očisti. pošiljalac mora poprskati krečnim mlekom ili odgovarajućom bojom.

zavisno od veličine automobila. te se prema tome planira potrebni brodski prostor. Slaganju tereta u brodski skladišni prostor treba posvetiti punu pažnju. plinova. utovar/istovar. Često su to i špediteri koji u svom vlasništvu imaju određen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. konstrukcije i sl. zavežljaji se moraju okrenuti gore. i više. cevi. Robu u vrećama treba. kao i slaganje robe u brodska skladišta (štive) mogu obavljati i špediterska poduzeća. dolazi lako do oštećenja pošiljaka ili do neracionalnog korišćenja brodskog prostora. U oba slučaja špediter treba da poznaje tehniku posla. Svi privatni vagoni koji nisu vlasništvo železnice.0. Naravno.vrećama napunjenim robom koja se tovari. Kod prevoza raznih specijalnih tereta.3. to za izvršenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu. Utovar u brodove U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vrše obično posebna lučka preduzeća koja raspolažu sa naročito izvežbanom stručnom radnom snagom (stivadori). Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1. 11. Za prevoz opasne robe u železničkom saobraćaju merodavne su odredbe Međunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID). Kod tečnosti čepovi na sudovima moraju takođe biti okrenuti nagore. a laganu prema stranama broda. po mogućnosti. potrebna su specijalna železnička i drumska vozila. Teret se takođe mora pravilno rasporediti. Nadalje. veliki transformatori. i to tako da se vreće bez teškoća mogu prebrojiti. faktori slaganja za pojedine vrste robe. Međutim.000 kg azbesta u pločama. takođe.. kod rude. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Međunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG). specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se može tovariti 10—12 putničkih automobila a kod pojedinih vagona. U blizini vrata treba vreće tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zavežljaji okrenuti prema sredini vagona. odnosno za pojedine vrste pakovanja. prese. a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta služe skale 132 . Za prevoz putničkih automobila koriste se. Za koleta velike visine obično se koriste kamioni ili vagoni sa spuštenim podom ili se pak teret učvršćuje između dva nosača. moraju nositi uz svoj broj i oznaku »P«. pogotovo u unutrašnjoj plovidbi i rečnom transportu.000 kg neke robe u određenom pakovanju. jer ako se ne vrši pažljivo. a u drumskom saobraćaju odredbe Evropske konvencije o međunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR). Među specijalne vagone i kamione ubrajaju se takođe i razne cisterne za prevoz kiselina. i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolažu takvim sredstvima. Kod prevoza robe u privatnim kolima železnica odobrava određeni popust. kao što su npr. pakovanog u sanducima. Na osnovu stogodišnjeg iskustva utvrđeni su tzv. Slaganje robe u šlepove u rečnom transportu slično je slaganju robe u morske brodove. cementa itd. meri približno 1. ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. sa većim brojem osovina i velikom nosivošću. tovariti unakrst.20 m3. faktor slaganja za azbestne ploče u sanducima 1. kao i vagoni koji su na duži rok iznajmljeni od železnice. Ako se vreće tovare uspravno. a za prevoz praznih privatnih vagona računa vozarinu po pređenom km. S obzirom na to da železnički ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolažu svim vrstama vozila za specijalne terete. a lakšu prema vrhu. Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladišta sastoji se u tome da tešku robu treba slagati na dno broda. Ako je npr. tešku robu treba slagati u sredini. čije dimenzije prekoračuju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe železnicom ili drumom.).20 onda to znači da 1. žita i sl.

1. bilo u izvozu. Loko-prevozi Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog područja koje transportno odelenje međunarodne špedicije vrši na osnovu naloga uvoznog. smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledeći broj radnika: — na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika.6 radnika. Znatnu pažnju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji će se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. što je svakako jednostavnije. ukoliko takva postoji. kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopšte nisu potrebni. Tu se najčešće radi o dopremi robe do železničke stanice. Takva referada može se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja. a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i stručnom radnom snagom. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzeća vrše se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. skladištenje i ponovni utovar iz skladišta u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon. Tako na primer. u tim slučajevima. luke. — na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika. Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja. — na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika. Za izvršenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolaže sa odgovarajućim voznim parkom kojim će moći obavljati svakodnevne zadatke. Svrha određivanja različitog broja radnika je u tome da se vozila različite nosivosti utovare-istovare-pretovare u približno istom roku. Za izvršene usluge tereti se dotično odelenje prema unapred utvrđenom cenovniku usluga za interne obračune. — na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 . Naravno da su to samo orijentaciona merila. bilo u unutrašnjem prometu. što znači da transportni odelenje treba da raspolaže prvenstveno sa manjim vozilima. izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzeća. a u unutrašnjem prometu po nalogu referade za zbirni promet. To ipak ne znači da transportno odelenje ne može imati neki kamion i veće nosivosti. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih pošiljaka radi formiranja zbirnih vagona. treba da raspolaže odgovarajućim pomagalima (npr. te će se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe. pristaništa ili aerodroma radi daljnje otpreme određenim prevoznim sredstvima ili se pak pošiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. naravno da se onda situacija značajno menja.) da bi moglo da izvršava naloge komitenata. Pošto se ovde najčešće radi o ručnom utovaru-istovarupretovaru. odnosno. Na taj način se znatno uštedi na manipulacionim troškovima jer izostaje istovar u skladište. 133 . Ako međunarodni špediter ima ujedno registraciju za auto prevozničku delatnost. počev od dostavnog. treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u što kraćem vremenu. U slučaju potrebe. 11. Prevozi za račun uvoznog. dizalicama itd. no još je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene pošiljke odmah utovare u zbirni vagon. Transportno odelenje. Vozni park treba da je raznovrstan. Na osnovu ustaljene prakse. U oba slučaja prikupljena se roba može privremeno smestiti u sopstveno skladište.gaza. no oni su obično nepodesni za lokalne prevoze i obično ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi. transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzeća za konkretne poslove. Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnička sredstva za utovar -istovar – pretovar pojedinih težih predmeta. pa do kamiona nosivosti od 3 — 5 t. kombi-kamioneta. ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. na osnovu pojedinačnog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom.

0. po potrebi. Zatvorena skladišta su natkrivena i ograđena sa svih strana. slično kao i u ostalim operativnim odelenjima. i b) prema nameni odnosno vlasništvu. Zatim se posao evidentira.) da sve njegove pošiljke isporučuje određenom špediteru. Transportno odelenje ima obično razrađen cenovnik usluga za takve prevoze. Pri loko-prevozima u špediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vožnje svedu na minimum. Za pojedine saobraćajne grane postupak za takav slučaj je tačno propisan. a osim toga će. jer pošiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana. 11. npr. te imaju vrata koja se mogu zaključati. U praksi. Pojedine špediterske kuće imaju na takvim kamionima montirane UKV-uređaje. uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (železnici. no ipak ih treba zaštiti od atmosferskih nepogoda. Poluotvorena skladišta jesu nadstrešnice bez zidova ili mogu imati jedan. Silosi su specijalna skladišta za uskladištenje žitarica u kojima se obično vrši i prečišćavanje i druge manipulacije. pristaništu ili na aerodromu sve pošiljke koje dolaze na njihove adrese. ali se sa pojedinim komitentima može sklopiti i posebna pogodba. U tom slučaju komitent ispostavlja posebnu punomoć kojom ovlašćuje špeditera da može podizati njegove pošiljke. Naravno da često dolazi do izmena. Rad u silosima je automatizovan zbog čega je silos opremljen raznim 134 . Špediterska preduzeća koja se bave tim poslovima imaju obično na železničkoj stanici potrebne prostorije i u najužem su kontaktu sa odgovarajućim železničkim organima. Uskladištenje robe Špediter može uskladištiti robu u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. naravno ako nije hitno.2. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji služi kao baza za fakturisanje. dva ili tri zida. Vrsta skladišta Skladišta možemo podeliti: a) prema načinu gradnje. — poluotvorena skladišta. Takva skladišta mogu biti zidane zgrade ili barake. pa je omogućeno primanje i davanje naloga bežičnim putem u svako vreme. radnik špedicije prikupi ujutro na početku radnog vremena podatke o prispelim pošiljkama za ugovorne komitente. u luci. Služe obično za smeštaj predmeta većih dimenzija na koje ne utiče promena temperature. Otvorena skladišta služe za smeštaj robe koja uopšte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteoroloških prilika ili se pak ne može zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladišta. — otvorena skladišta. brodaru itd. — skladišta tankove. — silose. za železnicu se takvi zahtevi i punomoć moraju dati na posebnim železničkim formularima. tj. Ono što pristigne pri kraju radnog vremena obično se ostavlja za idući dan. 11.2. no bez vrata koja se mogu zaključati. pakovanja ili distribucije. na osnovu kojih će to odelenje za njih podizati na železničkoj stanici. a i takve pošiljke treba još u toku dana prevesti. radna snaga i odgovarajuća tehnika. Špediter je dužan uskladištiti robu kad to zahteva komitent.Transportno odelenje može zaključiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima. — hladnjače i grejana skladišta. napravi plan prevoza i zatraži potreban broj kamiona. Česti su slučajevi da se loko-prevozi obavljaju sa železničke stanice. železnički avizer mu uruči izveštaje o prispeću. S obzirom na način gradnje skladišta se dele na: — zatvorena skladišta. kad je uskladištenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja.

) ne može smestiti u carinski magacin. pakovanje. poveri deponent.uređajima za utovar. Hladnjače su skladišta za uskladištenje životnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje. mogu otvarati za smeštaj i prodaju na malo na tržištu uvozne carinske robe stranog vlasništva. odnosno vlasništvu. kao i o načinu carinjenja. Propisi o smeštaju robe u takve magacine i stovarišta nalaze se u čl. Konsignaciona skladišta su najčešće zastupništva inostranih firmi. Skladišta-tankovi su metalni sudovi obično ukopani u zemlju. javna skladišta su dužna da izvrše i one obaveze iz svojih opštih uslova poslovanja koje su nužne pri skladištenju određene robe. — carinske magacine i stovarišta. obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladištenjem. — carinska skladišta. čišćenje. Carinska skladišta se obično osnivaju u lukama i pristaništima i namenjena su za smeštaj uvozne neocarinjene robe. prema ugovoru sa deponentom. vaganje i sl. Carinsko stovarište je neograđeni ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. Delatnost ovih preduzeća obuhvata prijem. 3 . Za njihovo osnivanje. Slična hladnjačama. po odobrenju nadležne carinarnice. istovar. Javna skladišta su uslužna preduzeća koja se bave skladištenjem robe. U tom slučaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opšte uslove. odnosno potrošnje. kao npr. — špediterska skladišta. najčešće viša nego što je napolju. zainteresovano preduzeće može otvoriti carinsko smestište za privremeni smeštaj svoje robe. donosi nadležni organ Carine. 135 . Prema nameni. skladišta se dele na: — javna skladišta. utovar-istovar-pretovar robe i slične manipulacije. prema ugovoru. Služe za uskla dištenje pogonskih goriva (benzin. sipanje u vreće. no u suprotnom smislu. koja još nije ocarinjena. Prema odgovarajućim odredbama Carinskog zakona. vaganje. nafta i sl. Ukoliko nije ugovorom drugačije određeno. Odredbe o carinskim skladištima nalaze se u Carinskom zakonu. ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. Načelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom. Carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi isključivo za smeštaj carinske robe koju je carinarnica primila na čuvanje. — železničko-carinske magacine. Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobičajeni način. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl. smeštaj i čuvanje robe koju im. Svu robu primljenu na uskladištenje javna skladišta su dužna osigurati. Uputstva o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u carinsko smestište donosi nadležni carinski organ. — konsignaciona skladišta. sortiranje. Javna skladišta mogu. a bliže propise o sprovođenju carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu. uvezene iz inostranstva. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor. ako Carinskim zakonom nije drukčije određeno.). koja se.6. Naknada za uskladištenje određena je tarifom javnih skladišta. — carinska smestišta. upravljanje i poslovanje vrede opšti propisi o osnivanju. — skladišta za sopstvene potrebe. Imaju uređaje za održavanje niskih temperatura u komorama u kojima se vrši uskladištenje. upravljanju i poslovanju preduzeća. jesu grejana skladišta u kojima se zahteva određena temperatura.

onda su merodavni podaci koje utvrdi špediter. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u svoje skladište. a ako takvog nema ili uskladištenje u njegovom skladištu nije moguće iz bilo kojih razloga. npr. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne pošiljke koje će se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom. ne samo radi zaštite uskladištene robe već i radi zaštite zdravlja radnika koji su u skladištu zaposleni. Budući da špediterska skladišta obično imaju s jedne strane pristup za drumska vozila. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom železnice i nadzorom carinarnice za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom transportu. — voluminozna roba. Treba se striktno pridržavati svih propisa o higijensko-tehničkoj zaštiti pri radu u skladištima. robu treba odmah tako smestiti da se može uz najmanje poteškoća izneti iz skladišta i utovariti u prevozno sredstvo. Prilikom skladištenja treba voditi računa da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije. domaće robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. ovlašćen je da na komitentov račun. a s druge strane željeznički kolosek za utovar-istovar vagona. te po potrebi montirati odgovarajuće uređaje za grejanje. Principi uskladištenja Što se tiče uskladištenja robe. a sporedni mogu biti i uži. Smeštaju robe u skladištima treba posvetiti naročitu pažnju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladištava te da se do nje treba doći prilikom iskladištenja. tj. — lakopokvarljiva roba koja je podložna brzoj propasti i truljenju. Ako takvi podaci ne postoje. 11. Uskladištenje robe u sopstvena skladišta špediter vrši prema podacima dobijenim od komitenta. naravno da najpre dolazi u obzir uskladištenje robe u skladišta komitenta. Kakva će sopstvena skladišta imati koje špeditersko preduzeće zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije. Ako za to dobije nalog. Isto tako treba voditi računa i o optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha u skladištu.1. a inače u skladišta trećih osoba. odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. l do 1. Praktično skoro da nema špediterskog preduzeća koje nema odgovarajući prostor za uskladištenje robe svojih komitenata. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugrađene su dve različite brave. ukoliko takvim raspolaže i ukoliko je to moguće s obzirom na carinske propise. — radioaktivne materije. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. a drugi železnica. Raspored robe u skladištu mora biti takav da omogućava primenu skladišne mehanizacije. preduzme potrebne mere za zaštitu robe. i to na tako mesto u skladištu iz kojeg će se uz najmanje poteškoća moći utovariti u vagon. Ako špediter uoči na uskladištenoj robi ili njenoj ambalaži kakvo oštećenje. Pod posebnim uslovima uskladištava se sledeća roba: — eksplozivni. pri čemu ključ jedne brave drži carinarnica.5 m. odnosno da popravi ambalažu. kretanje skladišnih viljuškara sa i bez paleta. — roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu.2. Preporučuje se da komade koji pripadaju jednoj pošiljci treba smestiti zajedno. ako takva postoje. špediter će uskladištiti robu prvenstveno u javna skladišta. Glavni prolazi moraju biti široki barem 2 do 3 m. a ako je ona manjkava. sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladištu. Poseban nadzor nad uskladištenom robom špediter vrši samo po izričitom nalogu komitenta. samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti.Železničko-carinski magacini služe za smeštaj uvozne carinske robe. 136 . treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi došlo do kvarenja. ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe. kretanje skladišnih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladištene robe.

).3. dužan je nadoknaditi pričinjenu štetu. onda komitent odgovara za štetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. treba imati u vidu da je špediter odgovoran za propast ili oštećenje robe uskladištene u njegovom skladištu ako sa robom nije postupao pažljivo kako to čini dobar skladištar. Ako dati nalog ne sadrži pobliže podatke. 11.— druga opasna roba. a pri tom nije upozorio špeditera na njenu prirodu. U hitnim slučajevima špediter je dužan da.3. Prema odredbi čl. špediter ne odgovara za takvu štetu. 137 . špediter osigurava samo po izričitom komitentovom nalogu. Ako bi do štete došlo zbog toga što roba nije uopšte upakovana ili nije dovoljno upakovana. a veće špedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mašinama za izradu sanduka. potrebno je preporučiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladištena roba osigura.0. Komitent može izdati opšti nalog za osiguranje za sve svoje pošiljke ili pojedinačni nalog za svaku pošiljku. prilikom izvršavanja primljenih naloga. Špediter je čak ovlašćen da na komitentov račun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izveštavajući komitenta o tome. ili da je proda na javnoj licitaciji prema običajima mesta gdje je roba uskladištena. špediter osigurava uskladištenu robu samo protiv požara i poplave. Kada je u pitanju odgovornosti za uskladištenu robu. rukovanje i transport. te omogućila i olakšala upotreba. Budući da špediter ne odgovara za štetu prouzrokovanu višom silom. kutija i drugih vrsta transportne ambalaže. dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaža za transport. postoje dve vrste pakovanja: — komercijalno pakovanje. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaža koja se zajedno sa robom prodaje potrošaču (kupcu). Štetu na robi ili ambalaži do koje je došlo njegovom krivicom. — da je što lakša. 32. oštećenja. ako je takav način uskladištenja uobičajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladištenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom. Naime. nedovoljnog ili lošeg pakovanja. kao ni za štetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje. prema svojim mogućnostima. Za Izvršenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolaže stručnim radnicima (pakerima). Ako je komitent predao na uskladištenje neku od spomenute robe. popravi oštećenu ambalažu o komitentovom trošku i na njegovu odgovornost. Opštih uslova. tj. robu koja je uskladištena u sopstvenom skladištu ili u skladištima trećih osoba. odnosno koja omogućava lakšu i jednostavniju manipulaciju i prevoženje. komitent je dužan da brine da mu roba bude upakovana po običajima i prema uslovima prevoženja u onoj grani saobraćaja kojom se njegova pošiljka prevozi. isključujući javna skladišta. Vrste ambalaže Pod ambalažom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja služe za pakovanje robe. 11. a ako to nije moguće. zagađivanja i kvarenja. i — transportno pakovanje. — da nije skupa. špediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog. Isto tako špediter ne odgovara za štetu koja bi nastala usled uskladištenja na otvorenom skladištu. ambalaža koja služi za zaštitu robe za vreme prevoza i uskladištenja. da osigura potrebnu transportnu ambalažu i zapakuje pojedine komade. špediter je dužan otkloniti. Moderna transportna ambalaža treba da ispunjava sledeće uslove: — da štiti robu za vreme prevoženja do odredišta. rđa i sl. Pakovanje robe Transportno odelenje treba ponekad. Praktično. kako bi se roba zaštitila od rasipanja.

Roba je. Inače. ako je očigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti. a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne štete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga što roba nije dovoljno ili nije uopšte pakovana. plastična. utovara.. . Pakovanje se smatra odgovarajućim ako naizgled pruža sigurnost da će roba biti zaštićena od običnih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odredištu.) itd. pogotovo oni koji se angažuju u pomorskoj špediciji. burad i sanduke koji sprečavaju zaprašivanje. istovara i pretovara.). treba da imaju stručan kadar i tehnička sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti. ambalažu možemo podeliti takođe i prema raznim drugim kriterijumima.. ipak se često i špeditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport. železnica može odbiti prijem pošiljke na prevoz ili može zahtevati da pošiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu očigledne znakove oštećenja ili drugih nedostataka u pakovanju. te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz često zavisi i plasman robe na prekomorskim tržištima. izgubiti ili oštetiti drugu robu. Ako priroda robe zahteva pakovanje.3. »Pošiljka nepakovana« ili »Dva komada sa oznakom .. dovoljno je u tovarnom listu u rubrici »Izjave« upisati npr. Ambalaža za prekomorski transport Posebnu pažnju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje. već i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladištenja u tranzitnim mestima. slično važi i za čađ. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima. osim. neće primiti robu na prevoz iako pošiljalac pristaje da upiše u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju. što je posebno važno jer se pomorska vozarina često računa alternativno.. To pošiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista »Izjave«. Pravilnim pakovanjem mogu se također smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguću meru. burad u kojima se prevoze tekućine u stanju vrenja moraju imati oduške koje omogućavaju izlazak plinova itd. kartonska. Otpremna železnička stanica odlučuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno. Između ostalog. i to prema izboru brodara (W/M klauzula — Weight or Measurement).. nepakovani«. naime. staklena. Zbog toga treba i kod izrade ambalaže voditi računa da se ona oblikuje tako da omogući što bolje iskorištenje brodskog prostora i da se. — da se može sklopiti prilikom povratka..— da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoženja. Pakovanje robe u železničkom transportu Železnice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz..3.2. Slični propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju. pri takvom prevoženju izložena štetnom uticaju mora (korozija. način pakovanja je izričito propisan u RIDu za svaki predmet. od kojeg je materijala izrađena (drvena. ako je šteta nastala iz drugih razloga. tekstilna). odnosno proizvođača. indirektno smanji vozarina. pri čemu se mora voditi računa ne samo o zaštiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta. drveni ugalj i razne otpatke. međutim. metalna.. naravno. 11. Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika. br. tj. na taj način.1. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tačno stanje u čemu 138 . Železnica. za vazdušni prevoz . Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana. a pošiljalac to nije učinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao. za težinu ili kubaturu... Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju određenih vrsta robe. Zato špediteri. ukoliko je povratak predviđen. 11. npr. propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vreće. za koju saobraćajnu granu (za prekomorski prevoz. rđa i sl.

Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise »ČUVATI OD VLAGE«. daščica ili letava. da se može ustanoviti odredište i primalac. i obeležavanje (signiranje) pojedinih komada pošiljke. Osim toga. a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kišobrana.se sastoji nedovoljno pakovanje. onda se to obično označava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju položaj kako treba koleto da stoji. u dužnost pošiljaoca ili njegovog špeditera spada. korpama i sl. sa stanovišta prevoznika. Obeležavanje pošiljaka Osim pakovanja. železnica. Jedan od najuobičajenijih oblika klasične ambalaže svakako je sanduk. Ako priroda robe ili način pakovanja to ne dopuštaju (npr. Svrha obeležavanja je da se. no u tovarnim listovima pošiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. te o tome postoje posebne tablice. Obeležavanje neće biti. Tipovi ambalaže i načini pakovanja. »LAKO LOMLJIVO« i sl. odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko. kod robe u vrećama. tablicama ili privescima od čvrstog i izdržljivog materijala (limene ili drvene 139 . kamion. jer on. Nije dovoljno samo napisati npr. snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja. utovara. po pravilu. potrebno kod vagonskih pošiljaka.4.). zapaljivo i sl. 6 i 7 u slabom stanju. navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u železničkom transportu. K-160 za unutrašnji ili 160a za međunarodni prevoz). upisivanjem: »Opšta izjava«). Slično je i sa sanducima koji se izrađuju od šper-ploča. Sanduci se izrađuju od drvenih dasaka. odnosno »ČUVATI OD SUNCA«. pretovara i istovara. kod kojih čvrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja služe kao kostur sanduka. a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi. To će biti potrebno samo kod pojedinačnih pošiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. može dati opštu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajućem železničkom formularu (npr. neka obeležavanja služe i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoženja. jer to ne kazuje ništa. da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome. npr. Odgovarajuće oznake pošiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan način da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. Ta izjava vredi za sve pošiljke koje je opisao u izjavi. odnosno osiguravajuće društvo neće. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom »staklena čaša s vratom« i natpisom »NE PREVRTATI«. Kod rešetkastih sanduka (letvarica) potrebna čvrstoća ambalaže zavisi od odnosa težine tereta i dimenzija letvica. naime. U interesu je pošiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz. Obrazac se može kupiti na svakoj železničkoj stanici. a u slučaju da dođe do razdvajanja prevozne isprave i robe. u svako doba može ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredište. obeležavanje treba izvršiti na listicama.). prilikom prevoza. koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu železnicom. 11. oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i težine robe i od uslova prevoženja. »Komadi samo pakovani u papiru « ili »Sanduci HF br. dakle. »Nedovoljno pakovano«. nadoknaditi štetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrešnog pakovanja. Ako neki pošiljalac češće otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju. uostalom. a dimenzije. Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smeštati u istom položaju. šlep ili avion. kod pošiljaka koje popune kompletan brod. Za ojačavanje ambalaže koriste se čelične trake ili žica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. Jasno je da za teži sanduk treba birati deblju žicu. tri daske napukle«. Takve oznake mogu se utisnuti već prilikom izrade ambalaže.

kod pojedinih vrsta robe. lepe i druge vrste listića. utiskivanjem usijanim gvožđem ili lepljenjem natpisa na papiru. 6C i 6D. na vagone koje treba usput doleđivati. 5 . kod brzopokvarljive robe takođe plava listica sa slikom ribe.crna bomba na narandzastom polju . Specijalno obeležavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije).gore. Br. i to: Br. Ove listiće na vagone mora postaviti besplatno železnica. To će se kod nalepljenih papirnatih listića postići tako da se iste oblepe celofanom i tako zaštite od raspadanja usled vlage.sanduka. Br. lale i grozda. To je naročito potrebno kod prekomorskog prevoza. a korisnici ih mogu štampati i sami prema uzorcima. listiće u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu.zapaljive čvrste materije. železnice) kao dovoljnim pakovanjem još je više istisnut iz upotrebe drveni sanduk. Osim ovih listića na vagone se. Br. Br. a drugi veći format za vagone. listić sa crvenim točkom i krilima i crvenim okvirom itd. 6B. a iz druge na ruku. l . dve. kod pošiljaka sa osiguranjem uredne isporuke. Pošiljalac je dužan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako poništiti da ne dođe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoženja. a uzorci listića su odštampani u RID-u. U spomenutim propisima tačno je određeno koja vrsta listića se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih pošiljaka). 2D . natpis RADIOACTIVE. Br.za radioaktivne materije odgovarajućih kategorija.za nagrizajuće materije. sa jednom.crna buktinja na krugu na žutom polju . Listići se mogu dobiti na svim železničkim stanicama.dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu pločicu.opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom. Br. ili na platnu koje mora biti sigurno pričvršćeno (zašiveno) na te komade. ili.crna buktinja na belom polju. Sa pojavom paleta 50-tih godina prošlog veka. Po pravilu postoje dva formata.pažljivo manevrirati. ne prevrtati. 2A .za otrovne materije. Koji će se listić morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u.za materije štetne po zdravlje. 2B – crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama . ozbiljno je uzdrmana »vladavina« do tada vodećeg oblika klasične ambalaže . 9 — crvena čaša na belom polju . psa i glave goveda. crn na belom polju .crna buktinja na crvenom polju . crno na belom polju . no praksa je da takve listiće . 8 — dve crne strele na beloj osnovi .lepe špediteri sami.samozapaljivo. Br. 4A . donji trougao crven .5. 3 . kao i pomoću već spomenutih privezaka. Slične propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraćaju.pažljivo rukovati.po pravilu . Br. Br. Postoji 17 vrsta listića. Br.opasnost od eksplozije. pogotovo kad je takva 140 . 10 — crveni trouglasti listić sa crnim uzvičnikom . tri ili četiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadržaja i aktiviteta . 2C . Pri prevoženju komada u otvorenim vagonima treba voditi računa o tome da usled vremenskih prilika (kiša. Obeležavanje se vrši postojanim bojama. jedan manji za koleta. 6A. kod živih životinja listići plave boje sa slikom petla. listića sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom. 11.crna buktinja na plavom polju . 7 — crn kišobran na beloj osnovi . Savremene transportne tehnologije Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladište-skladište bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalaže sve više uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta.krst. npr.zapaljive tečne materije. Usavršavanjem tehnologije izrade ambalaže od valovite lepenke (kartonska ambalaža) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr. 4 – crna mrtvačka glava na belom polju . Br. Br. Br.zaštita od vlage.tablice ili tablice od čvrstog kartona). zrakasti simbol deteline. snijeg) adresa ne postane nečitljiva.za oksidirajuće materije.

ambalaža prilagođena merama standardne palete. barem kod nas. prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta.) i proizvodna i trgovinska preduzeća izrađivati palete prema propisanom standardu. kada je iz SAD trebalo prebacivati velike količine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje američkih i savezničkih armija i stanovništva u prekomorskim zemljama. Naravno da takav racionalan sistem razmene može funkcionisati samo onda ako svi učesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. a delom železnicom. Paletizacija Paleta je drvena podloga. BACAT). možda i nema u upotrebi. samo što još ima stranice od dasaka. čime se zatvara tzv. U prekomorskom transportu. neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzeća. svetski rat. Uočivši efikasnost tog sistema. Tako se pošiljke jednim delom prevoze drumom. no ponekad se to ne vrši dovoljno sinhronizovano. 11. Saradnja se ostvaruje na taj način što će i saobraćajna preduzeća (železnica. Počeci paletizacije vezuju se za II. izrađena od dasaka određenih standardnih dimenzija. gledano u svetskim razmerama. Naše železnice su npr. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO). autosaobraćaj itd. a ni dovoljno uporno. letava. Palete su tako konstruisane da ih viljuška prenosnog sredstva (električnog. nije moguća. I kod nas se nastoji paletizovati što više robe za transport. razvijen je i u Francuskoj. Radi koordinacije napora oko uvođenja paletizacije. pošiljalac (proizvođač. npr. SAD itd. Za paletizaciju vagonskih pošiljaka naravno da nema nikakvih ograničenja. trgovac. špediter) predati železnici na prevoz npr.5. osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa sedištem u Beogradu. a u zamenu će od njega dobiti 10 praznih paleta. pa je u toj zemlji danas praktično sav promet robe paletizovan. Isto vredi i obratno. a može imati i poklopac. te korisnici železničkog transporta mogu svaku vagonsku pošiljku predati na prevoz paletizovanu. a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika železničkih stanica. motornog ili ručnog viljuškara) može prihvatiti zajedno sa robom složenom na njima. Izgrađena je ogromna kontenerska flota. budući da je za mehanizaciju potrebno više prostora za manevrisanje. s obzirom na specifičnost robe. dosad osposobile za paletizaciju robnih pošiljaka skoro sve železničke stanice. bolje rečeno velikih kontenera na točkovima koji se mogu natovariti i na vagon. naravno osim u onim slučajevima kad paletizacija. SEABEE. a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. podići ili spuštiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. pa neće biti važno čije su vlasništvo palete koje se upotrebljavaju za prenošenje robe od proizvodnje do potrošnje. takav način je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD. a istovremeno će od železnice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. poslednjih godina došlo je do snažne ekspanzije kontenerskog transporta. od plastike i sl. jer se savremena špediterska skladišta ne mogu ni zamisliti bez mogućnosti 141 . Ova tehnologija naročito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom.0. Nemačkoj. Špediterska preduzeća treba da i o tome vode računa. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladišta. sve se češće pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica. a kojih danas. žice ili metalnih cevi. Osim transportera koji omogućavaju dostavu vagona pred skladište primaoca ili pošiljaoca. Međutim. paletni lanac. jer će železnica u uputnoj stanici isporučiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara «komad po komad». na koju se tovari roba. Boks-paleta je isto tako drvena podloga. da bi se omogućila šira primena paletizacije. Palete mogu biti izrađene i od drugih materijala. Praktično se to svodi na to da će npr. 10 paleta natovarenih robom. a isto tako i preduzeća iz drugih grana saobraćaja. pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. Slična je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. kao i reka-more (sistemi LASH.

korisnik prevoza robe u kontenerima na železnici ima znatne pogodnosti. pokretanje i za održavanje određene temperature i vlage. U međunarodnim okvirima najznačajnija je Međunarodno društvo »INTERCONTAINER« sa sedištem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu. Za prevoz kontenera u međunarodnom železničkom transportu vrede odredbe Međunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo). jer se vozarina računa. železnica . Širina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2. kontener je. 1-B = 30 stopa (9. a mogu imati i specijalne naprave za dizanje. skidanje. a to naročito dolazi do izražaja kod kombinovanog transporta (npr. kontejeri mogu biti vlasništvo vozara (železnice. koje je 1967. Prema veličini (u tarifskom smislu) konteneri se na železnici dele u tri grupe: male (do 3 m3). Međunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema dužini u četiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12. a brzom manipulacijom se skraćuje vreme prevoženja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. RT-1. otvorene i kontenere-cisterne. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). brodara. Na unapređenju kontenerskog transporta angažovano je kod nas i u svetu više različitih organizacija. koji je kao prilog III uvršten u CIM. U tarifskom pogledu. g. 50.125 mm).brod . Kontejneri Umesto klasične transportne ambalaže proizvodne. samo za stvarnu težinu utovarene robe.990 mm). trgovinske i špediterske organizacije se često služe otpremom robe u kontenerima. Inače. Te se prednosti sastoje u tome što kontener omogućava brz utovar.5.kamion) i kao solidan omotač čuva robu od rasipanja i oštećenja. pri čemu se skraćuju manipulacije.435 mm. Prednosti kontenera kao transportne ambalaže jesu mnogobrojne. 1-C = 20 stopa (6. Za prevoz železničkih kontenera i privatnih kontenera za koje je železnica dala odobrenje za puštanje u saobraćaj. železnica . autoprevoznika). a propisi o računanju vozarine su posebno objašnjeni u čl. primenjuju se kod prevoza železnicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrštene u RT-1. a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smeštaj stvari mornara na brodovima. Prema vlasništvu. aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala. standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr. 11. Za velike kontenere vozarina se računa po odredbama za vagonske pošiljke. Prema sadašnjem stanju. pod nazivom »kontener«se podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako građena da omogućava direktan prevoz robe od skladišta do skladišta («od vrata do vrata») bez pretovara u toku prevoza i u slučajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili više vrsta prevoznih sredstava. ustvari.1. proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizičkih osoba. jer se roba u konteneru može preuzimati i izdavati u skladištu kornitenta. velike (preko 3 m3) i transkontenere.manipulacije paletizovanom robom.kamion).290 mm). po pravilu. Sama reč kontener (container) potiče iz pomorske terminologije.055 mm) i 1-D = 10 stopa (2. istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo.brod . 142 . što znači da se težina kontenera ne uzima u obzir kao što je slučaj kod klasične ambalaže kod koje se vozarina računa za ukupnu težinu robe i ambalaže. Kod statističkih preračunavanja u kontenerskom transportu i utvrđivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene. Konteneri mogu biti izrađeni od drveta. bez istovara u usputnom skladištu. lima. Osim toga.

na primer: drum-železnica-drum. U stvari. ipak se od toga nije odustalo. Razlika između pojedinih tehnologija je bila u tome. najveći deo kontenerskog transporta železnicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji društva »INTERCONTAINER«. osnovana još 1969. Delatnost te firme se proširila i na Austriju. te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa džepom zajedno sa točkovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD. između Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. a za sam prevoz vrede odredbe opštih uslova. sa Srednjim i Bliskim istokom. slične odnosno istovetne onima u Francuskoj. Kod kombinovanog transporta drum . Praktično. a naknadno su kao osnivači pristupile još 12 železničkih uprava. »MC22«. godine sa sedištem u Frankfurtu. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. uputstva i tarife. Belgiji. Važnije železničke stanice u Francuskoj. poznat pod nazivom »Piggy-back«. odnosno sveli na podnošljivu meru.more . Na mreži naših železnica otvoreno je za prevoz transkontenera u režimu »INTERCONTAINER« odgovarajući broj železničkih stanica.hladnjačama od 20 i 40 stopa i usko surađuje sa evropskim železničkim upravama i društvom »INTERCONTAINER«. U transportu drum . pod različitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredišta.drum. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa sedištem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom »Kangaroo«. »UFR« i »Prise par pinces«. a počeci saradnje postoje i sa našom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinačni prevozi drumom. u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije. Holandiji. Takvih sistema ima u različitim kombinacijama. To društvo. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je više sistema.železnica. između ostalih i bivše JŽ. Kombinovani (integralni) transport Za kombinovanu otpremu »od skladišta do skladišta« kada to nije moguće ostvariti jednim transportnim sredstvom. reka-more-reka i sl. a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadržavanje broda uz obalu ili gat. a nastali su zbog zahteva da se omogući transport robe iz unutrašnjosti zemlje rečnim transportom i dalje preko 143 . Takav transport je naročito efikasan u saobraćaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgrađene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasičnim i kontenerskim brodovima.drum. Za transport u kontenerima-hladnjačama na evropskim železnicama brine se Međunarodno železničko društvo za transporte u hladnjačama »INTERFRIGO« sa sedištem takođe u Baselu. Švajcarskoj. Na nemačkom jezičkom području za takav kombinovani transport se koristi naziv »Huckepack-verkehr«. raspolaže i sa kontenerima . drum -more. U Nemačkoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR.2. osim vagona-hladnjača. 11. Iako dosadašnji napori nisu dali očekivane rezultate. Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomoću specijalno građenih brodova (Ro-Ro brodovi). Ta je firma svojevremeno razvila. da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomoću specijalne dizalice ili sopstvenom vučom. B i C). osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama. za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa. za što su izgrađeni i posebno konstruisani vagoni.5. pa i Italiji i Nemačkoj opremljene su uređajima za jednu ili više spomenutih tehnologija utovara. tri tehnike (Kombi-Technik A.osnovalo 11 evropskih železničkih uprava. a takav se transport naročito razvio u sredozemlju.drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim železnicama svojevremeno razvila četiri vida takvog transporta pod nazivom »Kangourou«. svojevremeno se razvio tzv. odnosno jednom saobraćajnom granom. u sporazumu sa nemačkim železnicama.

dok im je gaz 2. nosivost 36. postoje tri sistema. Barže su podešene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutrašnjim plovnim putevima. Tako npr. dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT). te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova.barži i 3 LASH .75 m. a maksimalni gaz 1. široke 9. ruska izvedba se u detaljima prilično razlikuje od američkog uzorka. Inače.more reka.5 m. širinu 35 m. širina 4.25 m. 144 . LASHtransport započinje u unutrašnjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu. Barže su duge 18. taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta. Za utovar/istovar služi posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomoću koje se barže dižu odnosno spuštaju u vodu (tunel) između dva trupa broda. te Senom do Pariza. Steamship Co.sistema u tome što su barže veće nosivosti (845 t) i dimenzija (dužina 29. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH . te iz severno . a nosivost 1. Dužina barži iznosi 16. no dosad je dospeo Rajnom do Basela. a utovar/istovar barži omogućuje ugrađeni lift nosivosti 2. a preko kanala RMD i do nas.brodovi i mogu da prime 38 barži na tri palube. dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa. a zasniva se na matičnom brodu na koji se tovare 83 barže.Indijski podkontinent .Jugoistočna Azija. a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajuće nosivosti.82 m. BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973.55 m (prazne) do 3. gaz 11 m. brodovi imaju dužinu 267 m.kao zemlja koja ima veoma razvijenu rečnu i kanalsku plovnu mrežu .7 m). Otpremu i dopremu barži obavljaju remorkeri.odlučila za primenu takvih sistema.100 t. nosivost barže je 150 t. Barže imaju dužinu 38. ovaj sistem se nije naročito razvio. g.barže. Uglavnom. gaz im je 0. zapremine 555 m3. kad je prvi brod za taj sistem izgrađen u Danskoj. BACAT .i SEABEE brodova. pa i u našim prostorima. a u njega se može ukrcati 10 BACAT . a ne dizalicom.barži. a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajuće rečne barže. Zbog znatno većih dimenzija i dubljeg gaza barži (3.27 m. nosivosti 370 t.brodovi mogu služiti i kao uslužni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH . iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutrašnjosti SAD rečnim putem i dalje preko Atlantika za unutrašnjost Evrope. Uviđajući prednosti kombinovanog pomorsko-rečnog transporta. I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom.7 m i širina 10. g.3 m (kod maksimalnog utovara).73 m. te što se utovar/istovar obavlja pomoću elevatora. no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 barže. teretnice se takođe izdaju za ceo pomorsko-rečni put.mora bez pretovara. a kod istovara izvlače ih iz tunela. Inače.65 m.evropskih luka nastavlja se u unutrašnjost. Na palubi se umesto barži može smestiti odgovarajući broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa. znatno je manjih dimenzija od LASH..sistem. U brod može da se smesti 16 barži pod palubom i 10 na palubi. koji kod utovara guraju barže u tunel broda. ili odgovarajući ekvivalent kontenera od 20 stopa. SEABEE-sistem (»morska pčela«) je sličan LASH-sistemu. Matični brod (brod nosač) je dvotrupac. no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH .000 dwt i brzinu 20 čvorova. U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matičnih brodova i potreban broj barži za obavljanje prevoza na relaciji Dunav .Crno more . možda i zbog čestih bojkota od strane lučkih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka . Iako je ceo sistem izgrađen po američkoj SEABEE-licenci.22 m) postoje manje šanse da se taj sistem infiltrira u naš rečni plovni sistem. a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros. Razlikuje se od LASH .Srednji istok . širinu 11 m. i Rusija se .600 t. a na ušću reke u more kompletne barže se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti rečnim putem u unutrašnjost. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. a zatim uključen u promet između istočnoengleskih luka i Holandije.

11. utvrđuje komisija koju posebnim rešenjem imenuje upravnik nadležne carinarnice. Postupak sa vozilima pod režimom TIR Međunarodni drumski robni transport može se obavljati: – pod režimom karneta TIR ili u – običnom režimu.sistem. XI 1957. na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim državama koje su toj Konvenciji pristupile. a jedan koga odredi privredna komora. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti. — da se nikakva roba ne može vaditi ili stavljati u zapečaćeni deo vozila ili kontenera. Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za korištenje carinskih pogodnosti pod pokrićem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgrađeni tako — da se roba. Protiv rešenja carinarnice korisnik ima pravo žalbe Upravi carina. a da se pri tome ne izvrši obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeležja. mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vrše međunarodne prevoze pod pokrićem karneta TIR.. i u toj oblasti su doneti razni međunarodni propisi. kao i zakonski zastupnik ili punomoćnik prevoznika. U spomenutom Aneksu 2. i to dva od strane carinarnice. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). 3. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila. Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija još 1957. — da svi prostori. godine (Konvencija je objavljena u Dodatku »Službenog lista FNRJ« broj 13 od 7. Tehnički uslovi za vozila Preduzeća registrovana za obavljanje međunarodnog drumskog robnog transporta. moraju im vozila odgovarati tehničkim uslovima određenim u Aneksu 2. Konvencije TIR. npr. a SFRJ ju je ratificirala 1977.Inače.6. koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku.sistem (Barges on Board) i DELTA . — da vozila ili konteneri ne sadrže skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti. gde bi se mogla smestiti roba. godine).6. koja se u njima prevozi. Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). stupila je na snagu 20. 11. TIR i ATA karneti U cilju olakšavanja međunarodne razmene dobara na međunarodnom nivou se donose razni propisi. Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi članovi komisije.0. no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema.0. U ovom momentu nas zanimaju olakšice u drumskom saobraćaju i postupak za ostvarivanje tih olakšica na bazi TIR-karneta. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predviđenim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera. 1978. budu lako pristupačni carinskoj kontroli. Revidirana Konvencija iz 1975. naročito u 145 .6. može na jednostavan i efikasan način držati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeležja. 11. Troškove rada komisije snosi tražilac. tu i tamo se javljaju i drugi slični sistemi. Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu. Carinarnica donosi rešenje na prigovor kojim ga odbija ili uvažava. BOB . Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehničke uslove. Komisija se sastoji od tri člana.0. kao i olakšice za privremeni uvoz/izvoz određenih kategorija roba na bazi ATA-karneta. g. carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehničkoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu).

polaznu i odredišnu zemlju. Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listića .0.1. a slova TIR moraju imati dužinu od 0. putem koji bude određen. sklopivi itd.volea. kao i odgovarajući manifest za robu.0.20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm.pogledu prostora rezerviranog za smeštaj tereta i sistema zatvaranja. a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa.2. ova popunjava i overava listić broj 2. Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehničkoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR. Prema propisima Aneksa 1. prilog 7). karneti TIR se štampaju na francuskom jeziku (v. kroz koliko će zemalja roba proći na konkretnom putovanju. Nakon što je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeležja. 11. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on dužan popuniti. Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadrži sledeće podatke: naziv međunarodne organizacije koja ga je izdala. kod nas Privredna komora. Tablice moraju biti izrađene u dimenzijama 0. roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upućeni određenim prevoznim putem (itinererom) na odredište u inostranstvo. Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. Opis karneta TIR Knjigu . 11. te za sebe zadržava listić broj l sa odgovarajućim manifestom robe koji pripada tom listiću. osim u slučaju sumnje na zloupotrebu. broj. Na drugoj stranici korica odštampano je jamstvo vozara i garanta da će robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim pečatima. naziv garanta. Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu. rešetkasti. Zainteresovani vozar naručuje ili kupuje karnet TIR od ovlašćene garantne organizacije svoje zemlje. dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum. u određenom roku.). Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar).40 m. a posebno za vozila pokrivena ceradom. Način carinske kontrole Ceo sistem olakšica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokrićem karneta TIR neće biti pregledavana u prolaznim graničnim carinarnicama.karnet TIR . Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi. Konvencije TIR. rok važnosti.6. Slično je propisano i za kontenere (Aneks 7. Svaki listić mora biti datiran i potpisan od strane vozara. te potpis sekretara i pečat međunarodne organizacije koja ga je izdala. Preporučuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaćom mašinom ili sličnim načinom (kopiranjem) kako bi listići (volei) bili čitljivi. otkida ga zajedno sa manifestom i vraća polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listićem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj način se transport razdužuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo. naziv vozara i njegovo sedište. Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listić broj l.izdaju ovlašćena garantna društva. i to za specijalna vozila (hladnjače. broj registracije drumskog vozila. Konvencije TIR) s tim što su razrađeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni. Težina i mere iskazuju se u metričkom sistemu. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna. Zatim stavlja pečat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiću karneta TIR. prelaznoj i odredišnoj carinarnici. Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota). Svaki listić je numeriran (počev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. ona tada zadržava 146 .25x0. Ispravke treba vršiti precrtavanjem pogrešnih podataka i upisivanjem željenih. a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog pečata.6. cisterne i kola za seobu).

a vredi godinu dana od dana izdavanja. Sledeća stranica je predviđena za detaljan opis robe (naziv. PKJ jamči Upravi carina za eventualno plaćanje carine za privremeno uvezenu robu u našu zemlju po stranim ATA-karnetima. broj karneta. Zapisnik treba da je sastavljen od najbližeg carinskog organa. pri čemu žute zadržavaju carinski organi zemlje izvoznice. a bele organi zemlje uvoznice. uputne i tranzitnih zemalja. npr. konferencijske i sportske dvorane. ili od strane drugih organa državne uprave.). sajamske i izložbene robe. godine. Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listića broj 3. kvar na vozilu i sl. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odštampani potrebni odgovarajući podaci. Primenom ATA-karneta omogućava se korišćenje carinskih olakšica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka. odnosno rezervnih delova. popunjava listić i talon sa parnim brojem. Ili pojednostavljeno. Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listić broj 4. rok izdavanja i trajanja. 4. Postupak sa ATA-karnetom ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet). pri čemu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3. na osnovu koje je omogućen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. plave i bele stranice. te potvrde o izvršenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. obrade. kao i uređaja za sajamske paviljone. niti se one plaćaju. razloga slanja. dok su na poslednjoj strani odštampana uputstva za upotrebu karneta. otkida listić i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruživanja neparnom listiću karneta koji je ova zadržala. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe. ako je ovaj dostupan. ili ako se roba mora pretovariti iz nepredviđenih razloga. štampaju se na francuskom i engleskom jeziku. 5. Uputna carinarnica vrši normalno uvozno carinjenje.(otkida) istovremeno i listić broj l i listić broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. U slučaju da dođe do povrede carinskih obeležja. te vrednošću i poreklu robe. a izlazne carinarnice parne brojeve listića (2. otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridružuje listiću broj 3. između ostalih i naša zemlja. te da li se vozilo pridržava određenog prevoznog puta i roka prevoza.6. svrha uvoza/izvoza. a po želji se može dodati i drugi jezik.). automobila. Taj postupak služi kao dokaz da je roba izašla iz te tranzitne zemlje. Karnet je povezan u korice. nazivom i adresom inostranog primaoca. pošiljalac i primalac robe.1. Pri prolasku kroz eventualne sledeće tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja.). Korisno je zahtev dostaviti i u 147 . Primenom ATA-karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade. Konvencija je doneta 1961. set karneta ima žute. samo sa narednim brojevima listića. poreklo. 6 itd. 11. plave carinski organi tranzitne zemlje. težina.). količina. privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina. vrednost i sl. Uputstva za postupak u takvim slučajevima nalaze se na trećoj stranici korica karneta TIR. Istovremena se kontroliše stanje vozila. Prilikom transporta pod pokrićem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju. te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeležja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dažbine. sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz. Inače. (udes. da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni. Inicijativu za donošenje te konvencije je pokrenuo GATT. organizacije koje ga izdaju. popravke ili oplemenjavanja. markacija. mora se sačiniti zapisnik. 7 itd. a pristupila joj je većina zemalja u svetu.

engleskom ili nekom drugom jeziku prema slučaju (nemačkom. španskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tačno i podatke na stranom jeziku. Ako se roba zadrži u zemlji uvoza. ista podleže normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza. italijanskom.prevodu na francuskom. 148 . Prilikom vraćanja robe korisnik je dužan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajući deo bele liste o vraćanju.

redovno sadrži i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe. kao i ko će i na koji način to utvrditi. 149 . — kontrola i nadzor utovara. Kontrola kvalitete Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga špediterska preduzeća u svetu. ili će po ovlašćenju sam dati odgovarajući nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. između ostalog. Inače. — lizing (leasing). a takođe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. Prava. Između ostalog. sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. Naime. — doleđivanje. — izdavanje garantnih pisama. 12. tj. i špediterske ili kontrolne organizacije s druge strane. — kontrola skladišnog prostora i/ili načina uskladištenja robe. obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu. u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: — kontrola kvalitete robe. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA Pod specijalnim špediterskim poslovima mogu se.poduzeća za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. istovara. Kontrola kvalitete i kvantitete robe Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji. postoji više specijalizovanih organizacija za kontrolu robe.0. — kontrola pakovanja robe. obveze i način rada utvrđeni su u Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe. — zastupanje u slučaju generalne havarije. između ostalog.12. transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo. Ukoliko špediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu. smatrati i sledeći poslovi: — kontrola kvalitete i kvantitete robe. objedinjuje se špedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom što ima za posledicu racionalnije korišćenje radne snage. — naplata robe. skladišnog prostora i vremena. u konkretnom slučaju.0. — praćenje transporta. Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije . 12. u tom slučaju je moguće angažovanje i usavršavanje stalnog stručnog kadra. Posebni ugovor u tom smislu može biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj će on dati nalog špediteru da izvrši i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). no tim se poslovima mogu baviti i preduzeća međunarodne špedicije. takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane. u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. on će u tom smislu dati predlog svom komitentu. pretovara. — kontrola količine robe. pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. što donosi čitav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji. — uzimanje uzoraka.0. naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom. odnosno neki drugi špediter. — kontrola otpreme robe.

kod izvesnih životnih namirnica i sl.— kontrola transportnih sredstava. mišljenje) je isprava koja se može napadati. već se najčešće 150 . te strana koja se smatra pogođenom izdatim nalazom može pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. slaganja. carinski organ neće dozvoliti izvoz. U praksi. i — ostali slični poslovi. u ovakvim slučajevima. kupac može zahtevati od kontrolne organizacije. pa i kvantitete. Bez takvog certifikata. 12. zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja. Certifikat (nalaz. uzorkovanja. kupac se može uveriti i sam. prevoza. tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja. Prema tome.0. Na osnovu takve isprave može doći do isplate ugovorene cene. kod izvoza određenih proizvoda (npr. Budući da kupac najčešće nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca. zastupanja. sezonskom isporukom ili opštepozna tim običajima ili standardima. — laboratorijsko ispitivanje. Kontrola kvantiteta Kontrolu kvantiteta (ugovorene količine) robe mogu takođe vršiti kontrolne organizacije. odnosno špediter. — vršenje ekspertize. Kontrolu. kontrolna organizacija je. izdaju takođe odgovarajući certifikat. Da li isporučena roba odgovara po kvalitetu onoj što je ugovorena. a o utvrđenom kvantitetu kontrolna organizacija. U Opštim uslovima je tačno definisano koje podatke treba da sadrži certifikat kod pojedinih vrsta usluge. tehnička pomagala. npr. odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta. neugovorna) kontrola kvaliteta robe. pretovara. on se u pogledu kvalitete. certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. istovara. vršenja ekspertiza. kupac redovno ne vrši sam kontrolu iz raznih razloga (nema stručnjaka. da izvrši i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnošću. kao i špediter ako to on radi. kontrola kvantitete se ređe traži od strane kontrolnih organizacija. — uzorkovanje. Osim ugovorne. otpreme. davanja jemstva i sl. Važnost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo značajna. Međutim.). a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat.1. Načela i postupak su identični onome je opisano u prethodnom poglavlju. odnosno mišljenje. nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport određene robe. odnosno špeditera. osim zastupanja i jemstva. Osim same kontrole kvaliteta robe. — preuzimanje i predaja robe. direktno određen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno određen lokalitetom porekla robe. a to se obično uslovljava u dokumentarnom akreditivu. a na osnovu zahteva kontrolna organizacija će dati i poseban nalaz. već taj posao poverava špediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji. otežan položaj u slučaju spora). utovara. Kontrola kvaliteta robe se obično zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda. dužna izdati odgovarajuću pismenu ispravu koja se naziva certifikat. skladištenja i sličnih poslova. osigurava tako da npr. postoji i službena (državna. Radi se o kontroli koju propisuje država u opštem interesu. O izvršenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga. pri čemu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizičkih i hemijskih svojstava robe. vrše kontrolori tržišnog inspektorata. u momentu i mestu prelaska vlasništva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajuće kontrolne organizacije i od iste traži odgovarajuću ispravu. Kao što smo ranije spomenuli. dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe.

na zahtev prodavca odnosno njegovog špeditera. Sličan postupak kod utvrđivanja težine i broja komada je i kod drugih saobraćajnih grana. Vlasništvo nad robom stiče se tek predajom robe. preuzeli robu. ali i kupac sam. Sama železnica meri težinu i utvrđuje broj komada komadnih pošiljaka. ne znači da je ona u ime kupca. skladišnog prostora. što se kod nas i u svetu ponekad pogrešno predstavlja.0. odnosno špeditera) da roba odgovara u pogledu količine (težine odnosno broja komada ili zapremine). odnosno brojanja. Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopšte dogovorena. Pojedine železničke stanice. a za vaganje vagonskih pošiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. pakovanja. Preuzimanje robe Time što je organizacija za kontrolu izvršila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba špediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proračunati koju količinu robe sme utovariti u vagon. Inače. a kada su u pitanju vagonske pošiljke. težinu i broj komada vrlo često utvrđuje železnica. bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaničnim utvrđivanjem količine od strane prevoznika. 12. odnosno posle istovara. broja komada ili zapremine i sl. a kontrola nema karakteristike primopredaja. ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici »Izjave« u tovarnom listu. no pošiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara.2. može se ukupna težina dobiti množenjem broja komada sa težinom jednog komada. Isprava o izvršenom ugovorenom načinu kontrole kvantitete. Najčešće se radi o utvrđivanju težine. Samo preuzimanje robe može biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Prema tome. odnosno njegov špediter. Kod pošiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste težine. utvrđuje prevoznik. ili u nekoj usputnoj. u momentu predaje na prevoz koju. naravno uzevši u obzir specifičnosti karakteristične za tu granu. U kupoprodajnim ugovorima se često stavljaju klauzule da će se ispravnom smatrati ona težina ili količina koju utvrdi železnica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. železnica i dr. kamion ili neko drugo prevozno sredstvo. Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u određenom momentu imala određeni kvalitet. Osim nosivosti prevoznog sredstva. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim učesnikom u poslovnom poduhvatu između prodavca i kupca. ako pošiljalac želi da železnica izvrši takvo vaganje ili brojanje. bez posebnog zahteva. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. prevoznog sredstva itd. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu. vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu). kod železnice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim će pošiljka biti upućena. Na poseban zahtev. Železnica u tovarnom listu službeno potvrđuje rezultat vaganja.ugovorom predvidi kao tačna ona količina koju utvrdi prevoznik. odnosno špeditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva. Vaganju pošiljke na polaznoj stanici može prisustvovati pošiljalac robe. Kod vagonskih pošiljaka železnica uzima kao tačnu onu težinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu. U imeniku železničkih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. raspolažu magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg. za vaganje komadnih pošiljaka. Sve ostalo važi kao što je rečeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja. npr. 151 . treba da ispostavi odgovarajući zahtev.

kao npr. zavisno od vrste ambalaže. Ipak. ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom.12. Špediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji.1. upisuje u tovarni list. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zaključiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj 152 . Sme se otvoriti najviše 10 komada kod pakovane robe. Špediter može organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i. sveću. budući da je ona posebno propisala i postupak. vrećice. a železnički radnik overava podatke i stavlja pečat. a osim toga u tom slučaju ona se tretira i kao jedan od posrednika. budući da se taj odnosi na špediterski posao. Kod pošiljaka iz međunarodnog saobraćaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini. za primer ćemo uzeti železnicu.). Ovaj pristanak pošiljalac može dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio. te predstavlja takođe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija. bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. 34. po potrebi. kod pošiljaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju. taj posao isto tako dobro može uraditi i međunarodni špediter. Prema uzanci 141. U usputnim stanicama. u krajnjem slučaju. koji to. Rok za odnošenje pošiljke ne produžuje se zbog uzimanja uzorka. odnosno špediter. Naravno da sve ove podatke može unapred upisati i sam špediter (što se u praksi i radi). sadržaj pošiljke i datum uzimanja uzorka. naziv i adresu pošiljaoca i primaoca.. smatra se da je autentičan onaj uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. a težina uzetih uzoraka ne sme premašiti 3 kg po pošiljci. a za prisustvovanje uzimanju uzorka železnica zaračunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. upisati broj vagona. pod uzorkom se smatra manja količina robe uzeta iz veće (npr. utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor. Međutim. odnosno mali deo većeg komada robe (npr. kod žitarica. zatvoriti) i zapečatiti pečatom železničke stanice. uzimanje uzoraka nije dozvoljeno. kanap. i to samo za vreme carinske manipulacije. pečatni vosak. već prema prirodi uzorka. Uzeti uzorci se u prisustvu železničkog radnika stavljaju u prikladan odgovarajući zavoj (omot. Ako nema upisa u tovarnom listu. Prilikom uzimanja uzorka železnički radnik mora na samom zavoju. Špediter (primalac) je dužan osigurati pribor za uzimanje uzoraka.). potrebno je da pošiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše: »Primalac može uzeti uzorak«. uz naznaku količine. datum predaje robe na prevoz. Izvesna odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to predviđeno ugovorom. tek po prijemu izveštaja o prispeću pošiljke. a troškove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (čl. bočice. odnosno na posebnom kartonu (privesku). Uzimanje uzoraka Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrđivanjem kvalitete robe. što samo može biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. Ove podatke mora železnički radnik overiti potpisom i staničnim žigom sa datumom. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom. a pošiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke pošiljke. omote. kod tekstila). Eventualni privezak (karton) mora se pričvrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede pečata ne može skinuti sa zavoja. Opštih uslova). a sve u cilju da se. postupak je praktično uvek isti. Mi ćemo se osvrnuti na ovaj poslednji slučaj. koji će železnički radnik vezati (začepiti. Da bi železnica dozvolila uzimanje uzoraka. posebnim uzancama ili trgovačkim običajima. da to upiše u tovarni list. iz bilo kojih razloga. vrećicu i sl. mora se uputnoj železničkoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. zapušače (čepove) i sl. Inače. odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi način ugovoren. Takav zahtev podnosi primalac. otpremnu i uputnu stanicu. broj tovarnog lista. tekućina itd. Uzimanje uzoraka vrši se u prisustvu železničkog radnika (obično magacionera).

. taj posao se može poveriti i pratiocu. i to kod teretnih vozova voznu kartu 2.. U železničkom tsportu pratnja je propisana kod pošiljaka živih životinja koje se prevoze bez kaveza putničkim vozovima. kada se prevoze na sopstvenim točkovima. odnosno organi unutrašnjih poslova (npr. «. osim sitnih životinja predatih na prevoz u kavezima. tenderi i motorna kola. a može se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovođe ili otpravnika vozova. dok pratioci svih ostalih vrsta pošiljaka. U međunarodnom transportu pratilac mora imati i važeću putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu.. Kod izvoznih pošiljaka železnica zahteva pratnju svih vrsta živih životinja. 153 . Fizički. što može biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od učesnika u ugovoru o prevozu.. Železnica zahteva obavezno praćenje transporata teških mašina i konstrukcija. ako se dobro ne uradi.. kvalifikovanom za taj posao. uzimanje (vađenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku. Prema tome.. Takav pratilac prevozi se besplatno. pobrinu će se da ga angažuje sa strane. ako je zbog njihovog obima i težine potreban nadzor za vreme prevoza (naročita pošiljka). Tada u rubriku tovarnog lista »Izjave« treba takođe upisati ime pratioca.. naravno. Utovarna železnička stanica može izuzetno dozvoliti praćenje i onih vagonskih pošiljaka u unutrašnjem transportu za koje nije propisano obavezno praćenje. kao i kod pošiljaka ostalih živih životinja čiji redovan prevoz traje preko 24 sata. Pratilac železničkih vozila na sopstvenim točkovima mora putovati u vozilu koje prati. na zahtev može to izvršiti i železnica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu.. a ako takvog nema.. novčane i vrednosne pošiljke. moraju imati voznu kartu. osim u međunarodnom transportu. gdje se pratilac može izuzetno dati do ili od pogranične stanice. Jedan od specijalnih poslova špeditera je davanje pratnje i u takvim slučajevima.se posao često olako shvata.. To se odnosi obično na selidbe..2. iz opravdanih razloga.. Komitent može špediteru dati zadatak da u određenim železničkim stanicama organizuje hranjenje i pojenje životinja.. «. traži praćenje. riba u vodi u specijalnim vagonima za živu ribu. Za radove u kojima učestvuje. u svakom slučaju o trošku nalogodavca. u vagonu zajedno sa robom.. a dužnost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehničkom opsluživanju vozila koje prati. Ako komitent izda dispoziciju špediteru da ovaj organizuje takvu pratnju. Praćenje transporata Špediter često po nalogu svog komitenta organizuje fizičku pratnju pojedinih transporata. Pošiljku prati . Obavezno praćenje železnica zahteva takođe i za pošiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlađenje koji rade za vreme prevoza. Tako je npr. propisane u RT-6. kod drumskog prevoza). zatim kod riba u pokrivačima umetnutim u vagon. te ostale pošiljke za koje se. a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju. Jedan pratilac može pratiti najviše tri vagona natovarena živim životinjama.. kojeg određuje pošiljalac. Kod praćene pošiljke živih životinja pošiljalac (špediter) mora u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Pošiljku prati . po pravilu. može prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova. ipak se može tvrditi da se radi o prilično delikatnom poslu koji. moraju imati stručnog pratioca. Pratioci se prevoze.. špediter će odrediti stručnog pratioca. U takvom slučaju mora pošiljalac (špediter) u rubriku tovarnog lista »Izjave« upisati: »Tražim praćenje. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati.. divljih i ćudljivih (jogunastih) domaćih životinja.. razreda putničkog voza.. Železnica takav vagon ne plombira i ne vrši vaganje niti brojanje komada.. Praćenje mora biti na celom prevoznom putu. 12. železničkim propisima određeno da lokomotive. Praćenje transporata često se praktikuje kod prevoženja živih životinja. železnica zaračunava posebne pristojbe. po pravilu.

Ne može se odobriti dodavanje leda u svakoj železničkoj stanici. Naravno. Špediter. Špediter obično odmah i plaća nastale troškove železnice (pristojbe). s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike. mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obavešten i da prisustvuje doleđivanju. To će se uraditi u slučaju ako je to. Kad pošiljka stigne u stanicu doleđivanja (u našem slučaju u Niš). dodavanje leda može se izvršiti samo u prisustvu carinskog radnika. Naši špediteri moraju često organizovati usputno doleđivanje i za vreme prevoženja na inostranim relacijama. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorači vreme zadržavanja voza u toj stanici kako je predviđeno po redu vožnje. Doleđivanje se može obaviti ili kod voza kojim je pošiljka stigla. vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. prema tome. s obzirom na trajanje prevoženja i godišnje doba. železnica za postavljanje vagona i za odvlačenje naplaćuje pristojbu predviđenu u tarifi. Ako tovarni list ispunjava proizvođač. Kod pošiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom. U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju železničke stanice u kojima se može vršiti doleđivanje. Ako špediter dobije nalog od svog komitenta da izvrši doleđivanje na nekoj usputnoj stanici. se. neophodno u interesu očuvanja robe. nadalje. povrća. iz bilo kojih razloga. nije moglo izvršiti. u železničkoj stanici Niš. za prisustvovanje železničkog radnika kod doleđivanja železnica računa u svakom slučaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba također predviđena u RT-6. Pri tome će se naš špediter poslužiti uslugama svojih špediterskih veza međušpeditera). ova radnja se obavlja samo u slučaju da tehnologija hlađenja nije rešena na neki drugi. ili se pak. navedeno je u Prilogu VI Imenika željezničkih stanica. efikasniji način. Pri određivanju stanice doleđivanja špediteri se mogu poslužiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. sve u skladu sa beleškom pošiljaoca o frankiranju. špediter mu je dužan dati potrebna uputstva. Kod svake stanice je naznačeno. To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa. odnosno kojim nastavlja put. Ako je potrebno ovo posednje. železnička stanica mora. bez odlaganja. mlečnih proizvoda i slične robe) na dužim relacijama. a troškove carinskog radnika platit će neposredno carinarnici.3. vagon mora postaviti na poseban kolosek. on će prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku »Izjave« upisati: »Doleđivanje u stanici Niš vrši Jugošped«. U praksi. Tom prilikom železnica upisuje i vreme trajanja doleđivanja (od obaveštenja špeditera do završetka rada). Dodavanje leda obavlja špediter u prisustvu železničkog radnika. za pošiljku mesa iz Subotice za Tursku. koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjačama omogućavaju. U kojim se usputnim železničkim stanicama u našoj zemlji može dodavati led vagonskim pošiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza. što je i u našem primeru slučaj. Železnica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda. o prispeću pošiljke obavestiti špeditera koji treba da doledi pošiljku. voća. npr. koja firma vrši 154 . a za to vreme prekida se tok roka isporuke. Doleđivanje Doleđivanje frigo-transporata u usputnim železničkim stanicama takođe je jedan od mogućih specijalnih špediterskih poslova. Belešku »Doleđivanje u Nišu« treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvući olovkom u boji. Inače. koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list. prvenstveno u međunarodnom transportu i u toplije doba godine.12. koji će za njegov račun izvršiti doleđivanje u određenoj stanici. te obično ima u pripremi potrebnu količinu leda. no sa tim se troškovima može opteretiti i pošiljka. Špediter je i inače obično unapred obavešten o vozu kojim će ta pošiljka stići u stanicu gde se obavlja doleđivanje. odnosno mogu se dokartirati (doznačiti) otpravnoj stanici. pošiljalac odmah kod utovara robe stavi moguću količinu leda.

Izdavanje garantnih pisama U prekomorskoj kupoprodaji događa se često da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe. Raspored i obračun štete na učesnike (likvidacija generalne havarije) obično se poverava posebnim stručnjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski ađusteri. to će uraditi sama železnica. dužan predati kupcu »čist utrživ konosman«. Ađustere imenuje sud ili same stranke.ne može preuzeti svoju robu. nego da se možda i veće količine robe istovaru. Kod međunarodne kupoprodaje prodavac je. Špediter u takvom slučaju jamči brodaru da će on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga što je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe. U interesu je pošiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod režimom hlađenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). doći do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada. Ako pošiljalac to ne bi uradio. Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovačkom smislu. tj. pa opet broje i opet ponovo utovaru. ne može naplatiti protivrednost robe. špediter može. prilog 7). garantnog pisma (v. izdati robu bez originalne teretnice. 12. 12. U oba slučaja špediter može intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. U prvom slučaju vlasnik robe . načina pakovanja i sl. a dužnost im je da utvrde: — da li se radi o generalnoj havariji. prihvat špediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara. 155 . takav konosman (teretnicu) koji ne sadrži nikakve ograde u pogledu težine. brodari obično zahtevaju špediterovu garanciju uz supotpis banke. kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). čistu teretnicu.doleđivanje. po pravilu. Zastupanje u slučaju generalne havarije Generalna havarija (ili zajednička šteta) je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu.5. Kod pošiljaka veće vrednosti. Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda. pa ukoliko bi takve primedbe postojale. po potrebi overenu i od banke. odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod. na sopstveni rizik. racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za slučaj da je brodar ipak u pravu. već samo u onim slučajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda želi uneti u teretnicu netačne. po pravilu. U stručnoj terminologiji takva se garancija naziva »letter of indemnity». Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati uslučajevima različitih mišljenja u pogledu stanja robe i ambalaže. »certificate of idemnity« ili »letter of guaranty«. a u drugom slučaju onaj koji ukrcava ne može dobiti tzv. tj.4. Rešenje se obično traži putem izdavanja garantnog pisma u kojem se špediter obavezuje da će brodaru naknaditi svaku štetu koju bi on trpeo zato što je izdao čistu teretnicu. U tom slučaju preporučuje se špediterima da od komitenta prethodno zatraže protivgaranciju. Pri utovaru robe može npr. jer on nije dužan.komitent . te ako je špediter siguran u ono što tvrdi. iako je prema njegovom mišljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. spoljnog izgleda i kvaliteta robe. Kod izvoza morem dolazi dosta često u obzir izdavanje garantnog pisma za »čistu« teretnicu. praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru. šteta se raspoređuje po određenom ključu na brod i robu koja se prevozila. bez koje opet. kojom zapravo. odnosno njegovog agenta. po pravilu. U praksi to obično rade špediteri. u krajnjem slučaju. banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti.. broja komada. Inače. prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. da robu koju je primio uz garanciju. isporuči i pre nego je stupio u posed odgovarajuće teretnice.

12. vrlo je značajna. Takav zadatak predstavlja takođe jedan od specijalnih špediterskih poslova. Naplata robe Komitent može špediteru dati zadatak da pošiljku isporuči primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog određenog iznosa. koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će . S obzirom na složenost poslova.— visinu štete i — iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog učesnika u poduhvatu. a često se naziva i »inkaso«. svoju adresu. odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji će biti kasnije potrebni kod podnošenja odštetnog zahteva osiguravaču.uz naknadu troškova . pouzeća nisu dopuštena prema važećim Reglementacijama. no samo uz prethodnu naplatu određenog iznosa. To se radi obično kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije moguće obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzeća. Naravno da naš špediter snosi pri tom veliku odgovornost. Pri tome će se špediter poslužiti svojom špediterskom vezom (korespondentom). a ako bi ona izdala pošiljku bez naplate. Nadalje. mora pošiljaocu naknaditi štetu. Posao ađustera je vrlo složen i često traje mesecima. u čl. Korespondent će po prijemu robe istu isporučiti primaocu (kupcu). takvu mogućnost predviđa. Takav način naplate moguć je samo u sluča ju ako to propisi dotične zemlje dozvoljavaju. dužnost je špeditera da zatraži od havarijskog komesara utvrđivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. iako CIM. To se. a taj će iznos doznačiti našem špediteru. kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika). odnosno položiti garanciju. što mu nalaže da održava veze samo sa takvim špediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pružiti dovoljno jamstvo. Osim toga. lučki špediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu). 17. Naplata robe preko prevoznika se može zasad provesti samo u unutrašnjem saobraćaju. kod železnice. Ipak. a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i međunarodnoj sudskoj praksi iz tog područja. jer inače pre toga zapovednik broda nije dužan isporučiti spašenu robu. u posebnoj koverti. Železnica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzeća. a zatim taj iznos doznačiti kako mu je otpremni špediter naložio. upućujući robu na svoju špeditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave). za vlasnika robe je važno da ga već kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan lučki špediter. odnosno poštansku uputnicu na iznos pouzeća.6. obavlja na taj način što špediter (u svojstvu pošiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista »Izjave« upiše iznos pouzeća. ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u određenom mestu. zasada. priložiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke. špediter je dužan. i u međunarodnom transportu moguće je da špediter na drugi način naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatraži. 156 . pošte). broj tekućeg računa i sedište banke na koju treba slati novac. železnice. U stvari. U međunarodnom železničkom transportu. b) preko svojih špediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. te će pošiljku nasloviti na njega.ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev. Taj zadatak špediter može izvršiti na tri načina: a) preko prevoznika (npr. a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu. Slično kao i u inostranstvu. Uloga lučkog špeditera. ako je teret delomično bačen u more ili je oštećen. špediter može organizovati naplatu robe i u zemlji. npr. Špediter na kojeg je pošiljka upućena preda će robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznačenog iznosa. a ne na krajnjeg primaoca. Naime.

već ga ovaj samo koristi na određeno vreme ili za određeni transport tereta. iako poseduje sopstvene kontenere.1.7. tako i na području na koje treba vratiti prazan kontener. Naime. U prvom slučaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera. Lizing kontenera Naši međunarodni špediteri mogu za račun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte. mesto i datum početka zakupa. smatraju se specijalni poslovi međunarodnog špeditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona. vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije. Italije 4.8%.). Poslovi lizinga Pod poslovima lizinga (leasing).0%. tako i odnosno područje u svetu.0%. U kraćem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrđene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora. u našem slučaju. pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno koštao više nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako našu zemlju.) raspolažu sa svega 3. Inače. zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasništvo zakupca (špeditera ili njegovog komitenta). izvoznici-uvoznici. 12. Nemačke 4. dok svi ostali (železnica. jer što je rok duži. naravno ako je to moguće i ekonomski opravdano. rok zakupa i mesto i vreme vraćanja kontenera. Francuske 2. Pri tom će špediter voditi računa o potražnji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na području na kojem ima nameru da zakupi kontener. kao specijalisti za te poslove. Britanije 13.8% kontenerskih kapaciteta. ipak unajmi iste od lizing-kompanije. njegov sopstveni kontener bi se vraćao prazan. cena zakupa je relativno niža.7%. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zaključen generalni ugovor (Master Lease Agreement).5% V. pa i naše domaće organizacije koje 157 . koji će odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta. kako bi izvršio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta.12.9%.4%. pri čemu će u prvom redu nastojati da unajme odgovarajući kontener vlasništva neke domaće organizacije. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt). Inače. 84.4% kontenerskog parka. kamiona. Nije redak slučaj da izvoznik-uvoznik. brodari i druge organizacije. Pri tom. lizing-kompanije u svetu.8%.9%.7. g. Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15. Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere našem međunarodnom špediteru. Početkom 2000. brodari drže 45. špedicije. a svi ostali uslovi utvrđeni su u generalnom ugovoru.3%. u kojem su predviđeni svi bitni uslovi pod kojima će se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba. Hong Konga 1.6% Danske 1. u kojoj se utvrđuje broj i vrsta kontenera. Sea Containers i Transamerica) drže 36% ukupnog lizing-parka kontenera. dizalica i sl. drumski transport i dr. naši špediteri sa lizing-kompanijama zaključuju najčešće dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: »Master Lease Agreement« i »Lease Agreement« (Short Form). Inače. Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada. Isto tako. Tri najveće lizing-kompanije (CTI. u svetskim razmerama. Inače. autoprikolica. lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima. Danas se u vlasništvu leasing-kompanija nalazi 50. Japana 5.6% kontenerskog parka bilo je u vlasništvu kompanija iz deset vodećih zemalja i to: SAD 43.9% i Rusije 1. no u poslednje vreme se i tu situacija menja. prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava. nakon čega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u određenom mestu. ako nema robe za utovar u povratku. MTO-i. Tajvana 5. vodi će se računa i o roku trajanja ugovora o zakupu. Deset najvećih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu.

— hranjenje i pojenje živih životinja. — zastupanje u regresnom postupku. u preduzećima međunarodne špedicije se povremeno obavlja još čitav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove špeditera.. pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija. odgovornost. — izdavanje špediterskih potvrda. da bi u 17.«. — zbirni transport i — kreditiranje nalogodavca. Ostali specijalni poslovi Osim napred opisanih.. Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pružanja usluga svojim komitentima. primopredaja kontenera. pa i u Evropi. 158 . tački još naveli »Drugi propisani ili uobičajeni poslovi u vezi sa otpremom . Među ostalim. 12. osim onih koje smo napred naveli. — međunarodne transportno-agencijske poslove. Naši špediteri mogu posredovati. odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi čl. treći..8. ako iz nijednog drugog razloga. održavanje i popravka. vraćanje. 53.7.2. st. Leasing prevoznih sredstava U svetu. navode se i opisuju još i sledeći poslovi: — pakovanje i signiranje. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali čak 16. — merenje i sortiranje. osiguranje. štampaju pravila (opšte uslove) za zakup i upotrebu kontenera. i sl.su vlasnici kontenera. postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava.. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji način se konteneri zakupljuju (visina zakupnine.). a ono zbog toga što se ređe javljaju. — konsignacione poslove. 12. teških i volumenoznih tereta.

ne znači da ne postoje i druga pomorska tržišta. mogu prouzrokovati povećanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima. Kako u svjetskom pomorskom prevozu učestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza. 13. većim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vožnje. — teretno-putničke brodove. pa prema tome i na veću ili manju zaposlenost pomorskog saobraćaja. Krizne situacije u odnosima između pojedinih država. uključujući i kratak prikaz najznačajnijih tehnologija. a mesto na koje se sliva ponuda i potražnja tereta i brodske tonaže iz svih delova sveta jeste čuvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd.13. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i političke prilike u pojedinim delovima sveta. Tako u pojedinim periodima količina robe koju treba prevesti nadmašuje raspoloživu tonažu. Međutim. Kao rezultat spomenutih faktora. između blokova država. to raspoloživa svetska brodska tonaža ni teoretski ne može biti neprekidno podjednako zaposlena. razvila se svetska trgovina. a sa treće strane nejednake koncentracije stanovništva kao potrošača materijalnih dobara. Tipovi trgovačkih brodova Prema svrsi kojoj služe brodove možemo podeliti na: — putničke brodove. a kako se između kontinenata. — brodove za prevoz specijalnih tereta. ili skraćeno Baltic Exchange u Londonu. — teretne brodove za slobodnu plovidbu. — teretne brodove za linijsku plovidbu. Time što je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno tržište. Pošto su količine roba koje se prevoze u različitim godišnjim dobima i inače različite. cene prevoza rastu. regionima ili kontinentima.0. dok će u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut slučaj. što je praktično dovelo do stvaranja svetskog pomorskog tržišta. POMORSKO TRŽIŠTE Kad govorimo o pomorskom tržištu mislimo na pomorsko prevozno tržište koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane. Ovde će biti prikazane. takva su tržišta užeg. Takvo tržište se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjačom trgovačkom flotom na svetu. samo ukratko. što ima uticaj na obim međunarodne razmene. Tu se takođe zaključuju prevozni ugovori. odnosno načina izvršavanja pomorskih prevoza. vrste brodova prema svrsi kojoj služe. to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u međunarodnoj razmeni dobara. dok će u suprotnom slučaju te cene opadati. Prostor za smeštaj tereta im je ograničen. Vrste brodova i linija U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova. te ne 159 . 13. sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama. Brzi putnički brodovi služe prvenstveno za prevoz putnika i pošte. a tek potom i za prevoz takvog tereta koji može podneti visoku vozarinu. Od oscilacija ponude i potražnje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi.0. te zato neće ni biti govora o tipovima trgovačkih brodova sa aspekta konstrukcije trupa. lokalnog karaktera i formiraju se oko značajnijih svetskih luka. te kopna i ostrva »isprečilo« more koje pokriva približno 2/3 naše planete.0. te ako je potražnja brodskog prostora veća. to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potražnja brodskog prostora.

koferdama. kao što je slučaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgrađeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ograničenog broja putnika. no takođe i znatnu količinu generalnog tereta. Radi se o specijalno građenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi. Tankeri su brodovi koji služe za prevoz tereta u tečnom stanju. drveta. šećera. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja. Takođe imaju velike tankove za balast. SEABEE-brodovi. za slučaj da u povratku ne utovare povratni teret (obično ugalj. melasu. npr. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladišta i rashladne uređaje koji omogućavaju permanentno održavanje temperature od . o čemu je bilo govora u prethodnom delu. to se prilikom gradnje naročito vodi briga o otklanjaju opasnosti od požara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je došlo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote. no podesni su i za tovarenje uglja i sličnih tereta. pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze. Imaju veća grotla. su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrđenog reda plovidbe. no konstrukcija im je obično ojačana s obzirom na činjenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifične težine. žitarica. Brodovi za specijalne terete su različite konstrukcije. ruda i sličnih teških tereta i (b) one koji su građeni za prevoz žitarica.5 °C. ruda. žitarice. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu.9. za vino. RO/RO-brodovi. već kroz skladišta struji (cirkuliše) vazduh koji je prethodno rashlađen u odgovarajućim komorama. Imaju obično samo jednu palubu i prostrana skladišta. a obično nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar. a uključuju se u transporte na određenim relacijama (linijama). Tankovi za balast su im velikog kapaciteta. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji isključivo prevoze samo tu vrstu voća. jer u povratku često plove prazni. što sve zajedno omogućuje brz utovar/istovar. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla. Pod tim režimom prevozi se maslac. Budući da prevoze najčešće zapaljive tekućine. oni imaju veća grotla i odgovarajuće uređaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. tzv. podesna za slaganje drvene građe. brodovi sa uređajima za hlađenje tereta. BACAT-brodovi. Brodove sa uređajima za hlađenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete. razne tekuće hemijske proizvode od 160 . Po pravilu nemaju sopstveni uređaj za utovar/istovar.predstavljaju važan faktor kod razmene dobara. Nadalje. poznati pod nazivom tramperi. meso i slični proizvodi. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su građeni za prevoz uglja. ribe i sličnih brzopokvarljivih namirnica. Brodovi za prevoz drveta su specijalno građeni za tu vrstu tereta. tankeri i sl. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tečnog tereta. Služe za prevoz mesa. Teretno-putnički brodovi su građeni tako da mogu primiti znatan broj putnika. prostrana skladišta sa mogućnošću lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom. čija je unutrašnjost podeljena pregradama u odgovarajuće tankove za prijem tečnih tereta. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voća i povrća. LASH-brodovi. Brodovi za prevoz ruda su slični brodovima za prevoz uglja. posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih uređaja) itd. (b) brodovi koji prevoze rashlađene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom.11 do . zavisno od namene. Brodovi koji prevoze rashlađene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 °C. te zbog toga treba da imaju uređaje koji će stalno održavati temperaturu na toj visini. pamuka i sličnih lakih tereta. sir. pa i tekuća goriva). npr. Naime.

0. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrđene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovništva pojedinih zemalja. za tekućine (tankeri). troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od one linijske.). gde i kakav teret pronaći u povratku. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta. Ipak. vreće za šećer itd. za rasute terete (bulk-carriers).1. U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifičnu vrstu tereta. Naime. te ubrzanom industrijalizacijom u prošlom veku došlo je do porasta potražnje za sirovinama. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana. Linijska plovidba Za razliku od slobodne plovidbe.1. budući da je istovar/utovar brži i jeftiniji i što se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. pri čemu treba voditi računa i o raznim drugim faktorima (popravci. međutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda više nije bilo moguće uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajućih proizvoda. Naravno. 13.1.0. 13. čak bi se možda moglo i reći da je ona tome delom i doprinela. Potreba da se životnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu čiji će brodovi ploviti određenim redom.kojih se u velikim količinama prevozi npr. Često takav povratni teret nije moguće pronaći u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret. zatim sa usavršavanjem transportnih sredstava. što je značajno uticalo na razvoj pomorskog saobraćaja. Slobodna plovidba Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu (Charter party). sve u cilju ostvarenja što boljeg ekonomskog efekta. Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe.1. Pri tom se često moraju praviti različite kombinacije. odštampanih na poleđini konosmana. do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor. burad za kiseline. Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog »Tramp service«). Vrste plovidbe Sa razvojem i unapređenjem ekonomskih odnosa u svetu. pogonskim gorivima i životnim namirnicama i to u velikim razmerama.). remontu. pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret. a počela se razvijati početkom prošlog veka 161 . te je i u tome velika ekonomska važnost slobodne plovidbe u međunarodnoj razmeni dobara. regiona i kontinenata. sumporna kiselina. a brodovi su dobili naziv tramperi. uopšteno gledano. za šećer. linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms). pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu. izostaje potreba za skupom ambalažom (npr. kiseline i sl. no već kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi računa da li će. 13. već će biti potrebno da potraži neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret.0. zatim u poslednje vreme tankeri za tečni plin itd. menjala se i struktura pomorskog transporta. zahtevi posade i sl. kao npr.0.

One propisuju obavezne tarife. kafa. dolazi do koncentracije tereta. a nisu članovi tih konferencija. Dovoz tereta iz unutrašnjosti stotinak kilometara više ili manje kod današnjeg transporta ne predstavlja više naročiti problem. sama činjenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno održavanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija. a time i do koncentracije linija iz tih luka. no prevagnulo je mišljenje da su one potrebne u međunarodnoj razmeni dobara. Područje delovanja konferencija je prilično veliko. formulišu tekstove konosmana i linijskih uslova. Da bi se sprečila takva konkurencija došlo je do sporazuma između pojedinih brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu u određenim smerovima u prekomorskoj plovidbi. 13. vrše nadzor nad primenom konferencijskih uslova. Počeci formiranja konferencija datiraju iz 1875. špediteri se 162 . Austral-konferencija (1884) itd. no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu. outsiders) i oni često prevoze teret nešto jeftinije nego članovi konferencije. Tačan broj konferencija nije poznat. Specijalno građeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasičnih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. Naime. Neki tereti koji su ranije bili isključivo upućeni na slobodnu plovidbu takođe se u današnje vreme delom prevoze linijskim brodovima. Osim toga. koji na pojedinačne zahteve krcatelja ili njihovih špeditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. Kalkutska konferencija.2. a posebnu važnost su joj pridavali Nemci koji su početkom prošlog veka upravo zahvaljujući razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna tržišta za svoju industriju. nazivaju autsajderi (engl. Naročito je snažan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala. moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali). odnosno oduzimaju im komitente. pamuk i slična roba. izrađuju zajedničke redove plovidbe. 13. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time što u izvesnim lukama. roba je u njima klasificirana obično abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za određene relacije.obuhvatajući sve šira i šira područja. što je dovodilo do trvenja. Ima brodarskih društava koja održavaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija. U današnje vreme linijska plovidba je dobila snažan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. odnosno vraćanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaračunava. god. a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. pri čemu ih konferencije ili tolerišu ili ih raznim merama onemogućavaju. a takvi sporazumi nazvani su konferencije. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov račun optužbi zbog monopolističkih težnji i postupaka.1. vode politiku sistema rabata itd. kao npr. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju. pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj važnijih luka i sve značajnijoj ulozi linijske plovidbe.0. u odnosu na konferenciju. jedno od područja delovanja konferencija je i utvrđivanje obaveznih konferencijskih tarifa. zatim sledi Istočnoazijska konferencija (1879). Konferencije Sa razvojem linijske plovidbe došlo se do situacije da su brodari iste ili različitih narodnosti održavali linijske veze na istim relacijama. podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije. kad je formirana tzv. Jedan od sistema za onemogućavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost. Članovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima. Kao što smo već rekli. Davanje takvog rabata (i do 10%) ograničeno je na one krcatelje koji u određenom vremenskom razdoblju (obično 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. Takvi brodari se. utvrđuju mere za zaštitu od autsajdera. zavisno od geografskog položaja i nekih drugih faktora.

Mate's receipt) sadrži primedbe o nedostacima tereta.1. Potvrda o raspoloživom brodskom prostoru može biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna. prema tome. U slučaju da naručilac ne utovari teret.1. 13. Najvažnija dokumenta. Takvi standardni ugovori se obeležavaju određenim skraćenicama (codeword). s obzirom na pojavu novih proizvoda i tržišta.2. Za ugovaranje pomorskih prevoza za određene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora. kada govorimo o punom (potpunom) čarteru. i b) Voyage charter . Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi. Charter party) koji. Ugovor se može zaključiti na vreme (Time charter).na Bareboat Form i na Time Form. na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili više putovanja (Voyage charter). uobičajeno rečeno »Net charter« i »Gross charter«. Ugovori o prevozu morem Ugovori o prevozu morem zaključuju se između brodara i vlasnika tereta (naručioca) ili njegovog predstavnika. Švedske i Rusije za Dansku. koje uglavnom definiše Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraćenicom BIMCO) u Kopenhagenu. odnosno. iste se tada unose i u teretnicu (v. od kojih radi ilustracije navodimo sledeće: — Baltimore C = za prevoz žitarica iz SAD i Kanade.v. svaka ugovorna strana može tražiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru. no ako brodar i naručilac prihvate tu potvrdu kao konačnu rezervaciju. Booking note Radi se o potvrdi o raspoloživom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar . biće ukratko objašnjena u narednim izlaganjima. ona koja se najčešće sreću. obično plaća vozarinu »puno za prazno« (Dead freight). poznatiji pod skraćenicom »Gencon« ili Gencon-Charter. Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu. onda ista obvezuje obe strane. itd. bilo je nužno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta. Oficirska potvrda Ovo je isprava kojom brodski oficir potvrđuje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara. — Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemačku. — Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora. — Danawood = za prevoz drveta iz Finske. kada govorimo o delimičnom (nepotpunom) čarteru. 13. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne može se prenositi indosamentom. U nekim lukama je običaj da se »mate's receipt« izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor.1. 13. ili samo za deo broda ili određeni prostor broda. ima ih čitav niz. predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i reguliše odnose između brodara i naručioca prevoza.na Net Form i na Gross Form. Ako oficirska potvrda (engl. Ipak. a ujedno da sadrži sve potrebne klauzule za zaštitu prava brodara i naručioca prevoza. a to je čarter (engl. Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je »Uniform General Charter«.0. Mogu se zaključiti za ceo brod. prilog 7). dok se za utovare manjih količina tereta na linijske 163 .susreću sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata).1. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter .

dok je najuobičajeniji naziv na engleskom jeziku »Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu »Blading (s)« (v. »3/3 B/L« upravo znači da su izdata tri originalna konosmana. ona ne sme sadržati nikakve primedbe u pogledu stanja robe. što bi se moglo prevesti sa »poznati«. wharfage note. nemački »Konnossement«. U protivnom se radi o »nečistoj teretnici«. Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je određenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da će je prevesti do odredišta i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. pa naručilac nakon predaje pošiljke takvom skladištu dobija takvu potvrdu (engl. Naime. Drugi način se retko primenjuje. drugi brodar. italijanski »Polizza di carico«. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvršiti svoju ulogu.1. 13. 13. kada se takva teretnica naziva »čista teretnica«. Brodar se dalje brine o utovaru na određeni brod.. što potiče od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj. tj. jer se takav posebno ne sklapa. 2/2. na donosioca ili po nalogu (to order). »priznati«. ne može biti indosirana. Potvrda skladišta To je zapravo potvrda koju izdaju lučka skladišta za robu koju su primili na uskladištenje. 4/4. neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva »parcel receipt« (negde i »parcel ticket«). Osim toga. Parcel-receipt Da bi se za manje sitne i ne naročito vredne pošiljke izbeglo plaćanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana. u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzeća imaju sopstvena skladišta. npr.brodove izdaju potvrde sa drugačijim nazivima kao npr. već za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms). no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku »negotiable«. Ona. Oznaka u teretnici npr. privatnih i poklon-pošiljaka manje vrednosti. no može se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje može izdati i teretnica. Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka. jer se isti efekat postiže izdavanjem teretnice po naredbi 164 . može se po zahtevu izdati i neograničeni broj kopija. dock receipt. Teretnica može glasiti na ime. reklamnog materijala. Nadalje. prilog 7).1. Teretnica Najvažnija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman. količine ili stanja ambalaže. a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva što je redovno uslovljeno prezentacijom čiste teretnice. dock receipt). teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor. nije prenosiva. Ne može se izdati sa naznakom »to order«. Takva teretnica ne pruža uvek garancije za naknadu štete od brodara u slučaju manjka ili oštećenja. prema tome. a treći kupac. Prema želji mogu se izdati i u drugom broju. već će istu naslovljeni stvarno primiti. U prvom slučaju robu može preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice). a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuću teretnicu na osnovu te potvrde. a primenjuje se u slučajevima kad se sa robom ne namerava trgovati. odštampani na poleđini teretnice. itd. Francuski naziv za teretnicu je »connaissement«. Teretnica se obično izdaje u setu od tri originala. Naziv joj je od italijanskog glagola »conoscere«.3. wharfingers receipt i sl.4. ima značaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem može prenositi i njome se može trgovati. quay receipt.1. koje moraju biti označene sa »not negotiable« ili »not transferable«. o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. tj. niti predmet trgovačke razmene.5. 13.

Ako postoji mogućnost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranžmani. Daljnji postupak regulisan je tzv. odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto. a založnica služi za podizanje zajma. ima više vrsta teretnica i sa raznim oznakama. 13.9.1. kod ove teretnice može se punim ili blanco indosamentom postići puni efekt primenjivosti u svim slučajevima koji se pojavljuju u praksi. pa agent broda izdaje svakome po izručnicu za njegov deo tereta.FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) — pisano je u tački 7. ostali originali gube svoju važnost. tj. Inače. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da će robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji održava vezu sa odredištem robe. tj. 13.9. delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda. s tim da se ranije izdata oglasi nevažećom. 165 . Kada se roba isporučuje na osnovu originalnog konosmana. Naime. direktne). U slučaju da se teretnica izgubi na putu od pošiljaoca do primaoca. kapetan broda je dužan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladištima. onda on traži izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive. O špediterskoj direktnoj teretnici .2. U vezi sa načinom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: — shipped B/L ili on board B/L.1. načina prevoženja i prava vlasnika teretnice. Takav konosman nema značaj vrednosne isprave. U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi pošiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu. Koristi se u slučajevima kad se ne želi da roba pređe u neželjene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upućuje na upotrebu zastupništvu ili filijali.7.6. te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog. u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvršen i — received for shipment B/L. brodar će izdati tzv. Priznanica služi kao dokaz o vlasništvu. Skladišnica To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladišta za robu koju su primila na uskladištenje. odnosno zakonima odnosne zemlje.3. teretnica sa značenjem »ukrcano na brod«. Haškim pravilima. Ako bi se u isto vreme pojavilo više vlasnika sa originalima konosmana. a uskladištena roba se može vratiti samo uz povraćaj oba dela skladišnice. Pri tome će brodar zatražiti od vlasnika robe odgovarajuću garanciju za slučaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. što sve zavisi od načina predaje brodaru. Ako pošiljalac želi da se roba izda upravo određenom primaocu i u naznačenom mestu. Ima slučajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredišne luke nema direktnu linijsku vezu. običaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu. već tovarnog lista. Sastoji se iz dva dela i to priznanice i založnice (varanta). teretnica kojom brodar potvrđuje da je roba u njegovom posedu (skladištu) i da će je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odredištu. a roba može biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. Izručnica Izručnica (engl.(to order) koja se najčešće primenjuje. ili pak u slučaju ako po jednoj teretnici ima više pošiljaka za razne primaoce. lučkim vlastima ili lučkom skladištu da njenom donosiocu isporuče određenu robu. odnosno «Straight Bill of Lading». Skladišnica se može indosiranjem preneti na drugu osobu. O špediterskpj skladišnoj potvrdi — FIATA WAREHOUSE RECEIPT — pisano je u tački 7.

popis namirnica. U stvari. Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu.uložen odmah prilikom preuzimanja robe. Konzularne fakture To je račun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvrđuje konzulat te zemlje u zemlji izvoza.9. U praksi. koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaćenu vozarinu kao i druga potraživanja brodara prema učesnicima u prevoznom ugovoru. već je predaje na čuvanje javnim skladištima do naplate potraživanja. 13.1. 13.1. 13. praktično sve ono što može zanimati carinske organe u lukama. Protest To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice.1.po pravilu . a izuzetno ju može dati na čuvanje i primaocu pod određenim uslovima. odnosno njegov špediter.8. Manifest To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu.12. Na osnovu manifesta vrši se carinski pregled. kojom se on obavezuje da će platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji će njemu pripasti na osnovu obračuna generalne havarije. manjka ili oštećenja robe i mora biti . Izdaju ju osiguravajući zavodi (društva) na zahtev špeditera. data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond).. Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaća. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobičajenom svetskom jeziku. dok je roba još na obali i dok se njeno stanje može nepobitno proveriti (v. Za izdavanje takvih faktura plaća se. prilog 7). i to na dokazni način. Ta je isprava u vezi sa tzv. 13. i da njome neće dalje raspolagati dok je ne plati. 13. Letter of lien To je isprava o zalogu robe (založnica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on čuvar robe koja mu je isporučena. ime zapovednika. »lien clause« u prevoznim ugovorima.1. Sve dok vlasnik tereta ne potpiše takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuću garanciju. brodar ima pravo zaloga na robi. odnosno promilima od vrednosti robe (kreću se od 1%0 do 9. protest se daje u slučaju gubitka.1. po pravilu.13. Protest ulaže primalac robe. Havarijska obveznica To je pismena izjava vlasnika tereta. Brodar robu po pravilu ne zadržava na brodu. luka registracije. a to je naročito važna isprava u slučaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca. te utovar i istovar robe.11. Služi kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredišnoj zemlji. tj. pogonskog goriva itd. određena taksa u procentima.1. Cover note Radi se o potvrdi o privremenom pokriću (open cover) osiguranja pošiljaka za koje nema još svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja. 166 .10.13. kod utovara manifest sastavlja agent broda.5%).

početku i završetku operacija. Vremenska tablica Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utrošenog vremena za utovar/istovar. Nova polisa je praktičnija i razumljivija od stare i sadrži samo osnovne podatke o brodu i teretu. praktičnije pomorske polise.14. C). B. lučkim skladištima ili specijaliziranim lučkim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. s tim da se ista isključivo upotrebljava počev od 1. odnosno potvrde. a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjašnjene. luke (lučkih preduzeća) i broda. od kojih su prve tri opšteg karaktera (A. Takav pregled služi za obračun prekostojnica (demuragge) ili dispeča. I 1982. tri za ratni rizik i dve za rizik štrajka. Engleska polisa Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva još i londonska polisa. tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. Najčešće su se koristile klauzule FPA. Budući da je o pojedinim ispravama već pisano u poglavlju 8. ovde će samo ukratko biti opisane one isprave koje se najčešće upotrebljavaju. 13. te jedna za zlonamerno oštećenje. pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravača ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom »Marine policy« stavio je u promet 1.ispostavljaju luci. zavisno od slučaja. Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spašenoj imovini ako spašavanje bude uspešno. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda.16.. a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima. vodeći računa da formulari sadrže sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe.15.13. izrađenih od strane londonskog Lloyda. U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku.1. I 1983. odnosno primalac i predstavnik broda. UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo proces izrade nove. Te dispozicije se daju na formularima koje lučki špediter sam kreira u skladu sa svojom unutrašnjom organizacijom. osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja. a sve u cilju utvrđivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka. Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdušnom transportu. trajanju osiguranja. špediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge. uvozu ili tranzitu.nema plaćanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spašavanju na moru. usled novih prilika na pomorskom tržištu. WA. Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stoleća. AAR). prilog 7). bez obzira da li se radi o izvozu. ispostavljaju drugi učesnici u cilju izvršenja datog poduhvata. spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu. Lučko-agencijske isprave kod utovara/istovara Za vreme lučkih manipulacija sa robom.. WA i AAR. te klauzule protiv ratnih i političkih rizika. Ako je akcija spašavanja završila sa neuspehom. Lučki špediteri dolaze u situaciju da – zavisno od slučaja .2. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravača. napušteni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA.1. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule. 167 . No cure — no pay Prevedeno na naš jezik znači: nema uspeha . 13. normama utovar/istovar. Međutim. a potpisuje ga pošiljalac. vremenu spremnosti broda za utovar/istovar. 13.1. Tekst polise je na engleskom jeziku. osiguraniku. te eventualnim prekidima rada. što se sve radi na unapred odštampanim formularima.

Formular sadrži podatke o brodu. kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom. ime referenta. lučkim skladištima. teretnici. broj pozicije. lučkom skladištu.1. odnosno iskladištenju. izvoznik). takvo pismo agent predaje lučkom špediteru koji organizuje taj transport uz navođenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni način. carinarnici. a sadrži podatke o prispelom brodu.). Zahtevi se predaju izvršiocu na dokazni način uz potpis i naznaku vremena predaje. primaocu. brojanje. podatke o pošiljaocu. te prilozi koji se prilažu nalogu. prevozno sredstvo. sadržaju.4. Sve te radove lučki špediter naručuje obično na univerzalnom formularu. luci. posao koji treba uraditi. Takvo obaveštenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci. skladište. pa lučki špediter unapred zna koliko će stajati neki posao. popravku ambalaže i slične radove. utovar. a naziva se »pismo spremnosti« (letter of readiness. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbrži način i bez smetnji. podatke o prijavi ulaznoj carinarnici. težini. treći list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i četvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v. te podatke o uskladištenju ako je roba uskladištena. Kod uskladištenja ili iskladištenja robe lučka skladišta izdaju posebne potvrde o uskladištenju. utovar/istovar treba započeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lučkim uzansama. meri i pomorskom stavu. ako su izvršene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predočena originalna teretnica. Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporučiti. drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda. pravac kretanja. vaganje. pošiljaocu. takav set formulara »Jugošpeda« sastoji iz četiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki služi drugoj svrsi. 168 . Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena. O skladišnici je pisano u tački 12. potrebi obaveštavanja. te je tako unapred isključena mogućnost sporova. primaocu. Formular sadrži sve potrebne rubrike koje bi mogle doći u obzir. odnosno njegovom špediteru. agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu. Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem. Tako se npr. opis robe. iskladištenje. zapovednik broda je dužan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obaveštenje pošiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem. prilog 7). agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu. odnosno njegovom špediteru. od čega zavisi i rok važenja stojnica. podaci o carinskim ispravama. istovar. odlaganje robe i sl. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje pošiljalac (lučki špediter. zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. brojevima i vrsti koleta.služe za više namena. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obično imaju razrađen set formulara. Nalog »bez zapreke« dostavlja. broju izdatih originala i kopija teretnice. odredištu. kao npr. odnosno koja su skladišta prazna. poznat pod nazivom »bez zapreke«.Dispozicija (nalog) se može dati za uskladištenje. poziciji špeditera. dakle o svemu onome što je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice. koji ispostavlja u određenom broju primeraka. količini. notice of readiness). U praksi. koji istovremeno popunjeni . u samim formularima kojima se naručuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naručilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da će se prema njima upravljati. kao i za naročite radove u luci (upotreba tegljača. Za izvršene radove izvršioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naručio. sortiranje robe. opšte podatke o robi iz manifesta. odnosno za predaju tereta. a ostalima kopije. plaćanju vozarine. način plaćanja. tj. obala. oznakama. Inače. Da bi mogao početi utovar na brod ili istovar sa broda. Nadalje. Da ne bi dolazilo do nesporazuma. primaocu. agent broda ili zapovednik dužan je na zahtev predati pošiljaocu ili primaocu (lučkom špediteru) plan brodskih skladišta sa naznakom količine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladištu.

Dugo je u špediterskim krugovima prevladavalo mišljenje da je špediteru za uspešno poslovanje potrebna samo »pametna glava i olovka«! To delimično vredi i u današnje vreme i bez toga se ne može nigde. pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta. koji nakon obrade treba da posluže kao podloga za donošenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom.0. moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj. neophodno je da što pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware. više nije dovoljna samo »pametna glava i olovka« da bi se mogao uspešno obaviti špediterski posao. međudelujući kompleks ljudi. tj. Špediterska preduzeća. Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladištenju. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najniže troškove. načina prevoza i korišćenih transportnih sredstava vode osnovnom cilju špeditera kao organizatora prevoza.0. ^esto puta. elektronika je prodrla u skoro sve pore života stanovnika naše planete. modernim informacionim sistemom. pa ga zbog toga često nazivaju i »arhitektom transporta«. PRIMENA INFORMATIKE U ŠPEDICIJI Da bi preduzeća međunarodne špedicije mogla uspešno i racionalno poslovati u sadašnjem i budućem »informatičkom« dobu. uvede i elektroniku. a to je moguće samo pomoću elektronike. Međutim. u najboljem interesu svojeg komitenta. 14. u poslednje dve-tri decenije došlo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet. Špediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvršavanju svojih zadataka. U današnje vreme je skoro nemoguće zamisliti funkcionisanje sistema društvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. u mnogim slučajevima. financijske i razvojne. Kratko rečeno. Pojam informacionog sistema Špediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani. 14. elektronskoj obradi podataka. jer bez toga informacioni sistem špediterskog preduzeća ne daje optimalne efekte. 169 . pa ni najbrži put za prevoz robe od prodavca do kupca. koji će im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske. osim već ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala. organizovati prevoz robe u međunarodnoj razmeni tako da isti bude brz. izvežbani kadrovi i odgovarajuća organizaciona forma).da bi održao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje. dopreme i provoza robe u međunarodnom prometu. pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe. Nije uvek najkraći put i najjeftiniji i najpogodniji. Naravno da ti špediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom.0. Špediterski informacioni sistem Nije nimalo jednostavno. a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomično. tržišne. već nasušna potreba. spftware. već je špediter . Ona. za običnog čoveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta. siguran i ekonomičan.14. zapravo. Potreba za uvođenjem elektronike u špeditersko poslovanje nije samo trenutni »modni hit« vremena u kojem živimo. moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme. koja su specijalizovana za organizaciju otpreme. uređaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruženja i unutar špediterskog preduzeća.

uslužne i proizvodne organizacije) u kojem špeditersko preduzeće obavlja svoju aktivnost. obaveštenja o špediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim učesnicima iz okruženja (transportne.1. Osnovni zahtev za takvo računar mora biti mogućnost njegovog rada sa većim brojem terminala što osigurava priključivanje 9umrežavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne špedicije. Osnovne pretpostavke za projektovanje špediterskog informacionog sistema Kao što je već rečeno u uvodu ovog poglavlja. ažuriranje. Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrške za potrebe špediterskog preduzeća. korespondentima i drugim učesnicima u sistemu međunarodne špedicije. iskusni i stručni kadrovi i .0.odgovarajuća organizaciona forma poslovnog sistema. Softver Radi se uglavnom o gotovim programima. Osim toga. Pri nabavci hardvera treba voditi računa o mogućnosti njegovog proširenja u budućnosti. Sistem mora omogućiti rad većem broju korisnika istovremeno. bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruženja.1. kalkulacije. Tokovi informacija Kap što je slučaj i kod drugih informacionih sistema. odnosno da svaki korisnik može nezavisno od drugih obavljati svoje radnje. Treći tok je izlazna informacija. nematerijalnom delu informacionog sistema. hardver mora omogućavati priključak podsistema (terminala) različitih proizvođača. a obuhvata programe 170 . izdavanje dokumenata i slične funkcije.Naravno da ovako postavljen špediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje špedicije unosi jedan novi kvalitet. 14. odnosno. tj. obaveštenja koja špeditersko preduzeće šalje svojim komitentima.1. te obavljanje složenijih obrada: obračun. 14. bilo da se radi o sopstvenim terminalima. koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. za uvođenje špediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajuća strojna osnovica (hardware). bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu.konačno . imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. da se informacija prezentira na mestu njenog korišćenja. tj. Hardver Jedna od bitnih pretpostavki za uvođenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajućeg kompjutorskog sistema (elektroničkog računara) i perifernih uređaja.0. Eksploatacija je masovniji i važniji vid primene koja uključuje unos. i špediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija. programska osnovica (software). 14. Terminali. pretraživanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omogućava obradu podataka na mestu njihovog nastanka. 14.1.1. a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega. Drugi tok je interno kruženje informacija unutar organizacionih jedinica špediterskog preduzeća. Sistemski softver se isporučuje zajedno sa elektronskim računarom. kao periferne jedinice računarskog sistema.

1.) ne bi moglo ozbiljno prići projektovanju. organizovanju. analizu itd.1. dok je za naše uslove preporučljiv pristup zajedničkog razvoja aplikativne programske podrške za veći broj špediterskih preduzeća. koji će dolaziti u neposredan kontakt sa informatičarima. i eksploatacionu (gdje je uključeno operativno funkcionisanje informacionog sistema). Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je uključen izbor optimalnog softvera). Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavršavanje i obrazovanje. ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore.2. 14. Svakako da se bez najmanje desetak stručnih radnika (programera. iziskuje znatna sredstva i povlači za sobom opsežne promene u načinu manipulacije sa dokumentacijom. jer i oni posredno doprinose uspešnom funkcionisanju informacionog sistema.3. Koliki će broj radnika biti potrebno angažovati za rad na informacijonom sistemu u nekom špediterskom preduzeću nije moguće direktno navesti. operatora. 14. Pri takvom pristupu moguće je sa znatno manjim sredstvima po jednom špediterskom preduzeću uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema. specijalista za održavanje. mnoge svetske špediterske firme uvele su moderne informacione sisteme. memorišu i transformišu u poslovne i druge odluke itd. raspoloživog hardverskog sistema. uvreženom decenijama.operativnog sistema i određen broj opštih programskih paketa. čija je centrala u 171 . eksploataciji i održavanju špediterskog informacionog sistema. dostignuća i mogućnosti jedne u svetskim razmerama značajne špediterske firme.2. stručnim i iskusnim kadrovima. Osnovana je 1874. niti dati egzaktan odgovor. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo složenog poduhvat u velikoj špediterskoj firmi. ponajviše zahvaljujući uvođenju i primeni elektronike u poslovanju. uslovno rečeno. za koju je jedan naš uvaženi špediter izjavio da njezine mogućnosti i organizacija pripadaju 21. entuzijasti. Kao primer kako drugi.0.2. Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi računa o gornjem. Osnovni podaci o preduzeću Špeditersko preduzeće «Intercontinentale» ima sedište u Beču. Aplikacijski softver uključuje programe za rešavanje konkretnih špediterskih poslova. programi za sortiranje i sl. Kadrovi Ni bilo kakav hardver a ni softver neće mnogo koristiti ako špeditersko preduzeće ne raspolaže informatički obrazovanim. Broj radnih mesta zavisi od veličine preduzeća. Organizaciona forma Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u špediterskim preduzećima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajedničkih službi. a u sklopu je širom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport. god. To je dug i mukotrpan zadatak koji često traje godinama. obradu. obrađuju. u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama.. no ne sme se zanemariti i »informatičko obrazovanje« i drugih špediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema). Ipak. količine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju. o čemu će biti više reči u nastavku na primeru austrijskog špediterskog preduzeća «Intercontinentale». veku. 14. rade i posluju posluži će nam razvoj. pre svega. bez obzira da li se radi o stranim ili našim špedicijama. treba da budu mlađi kadrovi. To. Primer uvođenja informacionog sistema u špediciji «Intercontinentale» Uvođenje informacionog sistema u špediterska preduzeća nije jednostavan posao. 14. razvijeniji od nas. koji su željni znanja i afirmacije.

.... a manipulacija u skladištima je visokomehanizovana uz upotrebu poprečno visećih transportera...0. pa sve do fakturisanja špediterskih usluga... Ti zahtevi su — za hardver: kapacitet.000 m2 i kapacitet 5. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna što se tiče priključaka na industrijsku zonu.. posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok.. Elektronska obrada podataka (EOP) u «Intercont» grupaciji Kompjuteri velikih mogućnosti omogućavaju potpuno automatizovano ispostavljanje špediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja.. te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka..Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta.. Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipuliše godišnje oko sedam hiljada zbirnih vagona........ Odgovarajući know how razvio je sam «Intercont».... te maksimalno mogućom primenom elektronike prema najnovijim dostignućima.-sistema.... Na ... Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru.. kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladišta. MB središnje memorije.. u isto je vreme moguća manipulacija sa 33 vagona u kolosečnim halama i sa 60 vagona izvan njih... sa permanentnim inventarisanjem... sa . železnicu i rečna pristaništa Freudenau i Albern. Da bi se mogao uočiti obim tih poslova potrebno je ukazati na činjenicu da «Intercont» samo u Austriji ostvaruje godišnje oko 900 hiljada poslovnih događaja.1... a ima 20 filijala i pogona u Austriji.3 km železničkih koloseka... kao i vozilima za specijalne prevoze.. Preduzeće raspolaže sa 120 drumskih vozila raznih namena. Ukoliko bi došlo do ispada špediterskog sistema. Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz teških i glomaznih tereta.1..... sa .. autoputeve.... od kojih je veći deo opremljen sa odgovarajućim rampama. 14.... dok samo visokoregalno skladište ima kapacitet 7.2...... dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane površine... se nalazi 35 terminala i 7 štampača za online-rad za obradu špediterskih poslova. Firma raspolaže sa 13 sopstvenih železničkih vagona sa niskim podom i nosivošću do 260 t (pri korišćenju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogućnošću kombinacije u 32 varijante... — za softver: praktična obrada i jednostavna upotreba.... Skladišne hale u tom terminalu....... Utovarni front skladišne hale ima 68 vrata.... Za knjigovodstvo i računovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem ..200 paletnih mesta. sigurnost i brzina.. MB i — .. kao i železničku stanicu.. Osim toga. Terminal raspolaže sa 2... Ovo je važno zbog toga što se svi poslovni događaji 172 . valjkastih i lančanih transportera.. tako i primjenjivanoj programskoj podršci.. 14. Hardver INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju ..... vrši se automatsko prikopčavanje obrade na .000 paletnih mesta sa mogućnošću proširenja na 10... imaju površinu oko 20.... «Intercontinentale» ima 60 zastupničkih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu. od čega se preko 90% obrađuje uz pomoć EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta). dizalica za palete...... Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu.. veličina i nosivosti. Firma u Austriji zapošljava oko hiljadu ljudi..000..2. od čega za Beč dva sistema i to: — .. od čega polovinu u Beču. Održava železnički i drumski zbirni transport između 180 gradova...

1. što predstavlja uštedu u vremenu i novčanim sredstvima. transporta. U filijalama i pridruženim firmama stoji na raspolaganju — po l . carine... MB memorije.. Razmena podataka između filijala i računskog centra u Beču se privremeno obavljala u početku uz pomoć magnetske trake. Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne pošiljke jedinstveni formular.. Jedino se neki službeni (državni) forrnulari. 173 ..... jer je omogućila integraciju svih odelenja.. To je postignuto kod izvozne dozvole.. Prednosti ovog sistema su: — da nije prevelik broj formulara.3. špediterski formulari su različitih oblika i veličine.2.. kao što su otpremnica. prilagođenim EOP-obradi. doprema/odprema itd. Zbog toga su se odlučili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama.. odnosno uputstva.... Vagon/kamion se ne rnože otpremati bez otpremnih dokumenata. 14... EOP je u mnogome olakšala rad referentima u realizaciji. kako bi se omogućila EOP-obrada formulara. kao što je poznato. INTERCONT je prva špedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima. tovarni listovi. U INTERCONT-ovim radnim grupama razrađivana je organizaciona šema EOP-a.... već su postojala samo pojedinačna rešenja iz pojedinih područja špediterske delatnosti.2.. robne deklaracije i propratnice.2... koji se štampa na kompjuteru. 14. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji Iz pregleda programa može se videti koji su programski moduli našli primenu u Beču i filijalama izvan Beča. moraju štampati u propisanom (dosadašnjem) obliku na posebnim formularima... skladištenja. iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla.1... Pojednostavljenje formulara i obrazaca Da bi u potpunosti došle do izražaja sve prednosti racionalizacije. na što je utrošeno na hiljade sati i izvršena odgovarajuća testiranja praćena višemesečnim radom. a kasnije se prešlo na prenos podataka pomoću biranih linija.. Nažalost. tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja.. Naime. carinsko-skladišnog lista i skladišne izdatnice. i — da se ne naručuju velike serije (tiraž) kod štampara. npr. u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tržištu. 14. pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek moguć.. Naime. Tu dokumentaciju. interesovali su se u Austriji... uključujući sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima.. INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare.2. Zbog manjeg broja poslovnih događaja INTERCONT nije nabavio Back-up uređaje.. isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti. kao npr. FCR-potvrde..obuhvataju interaktivno i odmah traži ispostavljanje špediterske dokumentacije. stručne službe INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera. U bečkom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata. Softver Kad su u INTERCONT-u razmišljali o prelasku špediterskog sektora na interaktivni rad. Na traženje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajuće rubrike u nekim službenim formularima.. sa . a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do značajnog rasterećenja referenata. Nemačkoj i Švajcarskoj za prikladne programe.

koji moraju biti obrađeni do 30 dana. vrednosti robe. u Beču: — oko 5. vagon. brod. obimu. odnosno brojevima pozicija i naloga. Do 1981. železničke stanice. carinski kurs.000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredišnim mestima.U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajućeg kompjuterskog sistema. te prema težini. Njihovo odelenje za skladištenje dobija dnevno skladišni spisak. a zatim sukcesivno u filijalama i udruženim firmama. — 60 unutrašnjih i međunarodnih železničkih tarifa. 14. — 820 žejezničkih stanica ÖeBB sa pripadajućim kilometarskim rastojanjima. komadna pošiljka itd. izvršeno je programiranje test-obrade i školovanje (trening) kadrova u Beču i 174 . FIATAkurs. šifre mesta. Obrada matičnih podataka Vrste i broj matičnih podataka mogu pokazati kolika je složenost automatskog fakturisanja u špediciji.5. Sa otvaranjem pozicije postiže se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion. te se odmah vrši kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajućim terećenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim troškovima po pošiljci. relacijama i sektorima prema različitim vrednostima. a obaveze su definisane u pismenoj formi. odnosno EOP-obradu. železnički kurs. Na taj način se vrši i permanentno inventarisanje. — 2. kontener. Postepeno su se takvi programi uveli u bečkoj centrali firme. Ust-kurs. devizni kurs. g. informacije o komitentima i sl.4. Ta firma je prvo počela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa.000 blok-adresa u unutrašnjosti i inostranstvu. 14. vrstama saobraćaja.2. Pomoću tog sistema je u svako doba moguće usaglašavanje između skladišnog spiska i stvarnog uskladištenja. — oko 7.). — do 5 različitih kursnih podataka.2.000 raznih informacija o komitentima i adresama. U loko-transportu obrađuje se dispozicije za dopremu i odpremu. primaocima i pošiljaocima. — kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduženja. koletima.500 pošiljaoca i prijemnih mesta. Klasična pozioiona knjiga ne postoji. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije došlo je sa ciljem da se razvije EOP u špediterskom preduzeću. koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj način status pošiljke postavlja na fakturisanje. tovarnim jedinicama. Skladište: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladištenja u centralnom skladištu. U programskoj liniji izvršenja naloga svaki nalog se obrađuje odmah nakon prijema. koji je urađen po paletnim mestima. nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT. koja se automatski izračunavaju između svaka dva mesta u Austriji. — 20 kućnih tarifa za specijalne obračune sa komitentima i — oko 1. pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatražene ponude od šest proizvođača kompjutera. ponude. Osnovne aktivnosti na uvođenju EOP Za naša špediterska preduzeća koja nameravaju da uvedu sličan informacioni sistem. npr. Fakturisanje sledi: — kod izlaznog unutrašnjeg i međunarodnog posla odmah nakon izvršenja naloga. Ubrzo zatim održano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz špediterskih odelenja. npr.

pokrajinama. Iste godine dat je i prvi program-modul pridruženim firmama. 175 . Nakon preseljenja u novoizgrađenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa špediterskim aplikacijama u Beču.

176 .

15. odnosno MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja. FO-FO ili LASH i Huckepack. vrlo često na velike udaljenosti i uz upotrebu više grana saobraćaja. 1976. U razvoju privrede svake države međunarodna razmena ima veliku i važnu ulogu. INCOTERMS 2000. Prvi INCOTERMS je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu još 1936. Zbog toga su se vrlo često ugovarali pogrešni termini ili su se. Incoterms 2000. kao i bimodalne transportne tehnologije). Incoterms. u međunarodnom multimodalnom transportu. može doći do štetnih posledica. jer Incoterms-termini direktno regulišu pravnoekonomske odnose između prodavaca (tj. carinskih tela. Među operativnim menadžerima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj stručnjaka sa aktivnim znanjem složenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom. Incoterms upotrebljavaju brojni učesnici privrednog. odnosno rešavanja spornih pitanja. Tokom dugogodišnje primene Incotermstermini stalno su se usavršavali.. U uslovima savremene proizvodnje i prometa međunarodna razmena i svetsko tržište postaju mesta na kojima se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene raznih društvenoekonomskih sistema sa različitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. ali se indirektno tiču prevoznika svih saobraćajnih grana. zakašnjenju u otpremi. odnosno spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema. elektronskog poslovanja. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa između prodavaca (tj. postojećim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo često domaćim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne štete. odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje između poslovnih partnera... LO-LO. imaju izuzetno veliki značaj i važnu praktičnu primenu. zasigurno će biti u primeni i narednih 177 . i ako se pravovremeno i adekvatno ne reši. 1967. kontenerizacije. izvršilaca ugovorne kontrole. špeditera. izvoznika) i kupaca (tj. Međutim. Njegove izmene i dopune izvršene su 1953. RO-LO. nesporazume i sporove. osiguravača itd. engleskom i nemačkom jeziku (slika 32). saobraćajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naročito u poslednjih dvadesetak godina zabeležila izuzetno brz i uspešan razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije. izvoznika) i kupaca (tj. Oni samo pri tom moraju voditi računa da ugovore adekvatan Incoterms-termin. uvoznika). luka i pristaništa. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje međusobne odnose regulišu Incoterms terminima. npr. engleskom ili nemačkom jeziku. najčešće je izložen brojnim i vrlo različitim troškovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima. ako prodavci (tj. To posebno omogućavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagođeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata. i 2000. nesporazume. RO-RO. na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera. gubitku ili oštećenju. menjali i dopunjavali. nesporazuma pa čak i sudskih i arbitražnih sporova. 1990. pomorskih agenata. Prevoz robe iz jedne države u drugu. s obzirom da je u celosti prilagođen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama. godine. izvoznici) i kupci (tj. kao i stalni razvoj saobraćajne infrastrukture. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom. Ona povezuje proizvodnju i potrošnju u sistemu društvene reprodukcije i direktno utiče na brži i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i društvenih odnosa koji se ostvaruju u međunarodnoj razmeni između brojnih aktivnih učesnika proizvodne i potrošne sfere brojnih država. sporove ili druge probleme... 1980. mogu biti sigurni da su unapred i potpuno isključili sve nejasnoće. Konvenciji UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu. uvoznika) u međunarodnoj razmeni više od šezdeset godina. npr. kao i svim savremenim transportnim tehnologijama.

ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (. Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate.Ispor u~eno ocarinj eno (.. odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms.... ugovor eno mesto) DES ... uvoznika). ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (.... pakovanj u r obe.vozarina i osigur anj e pla}eni do (.. Zašto? Zato što se ne radi o međunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula... ugovorena otpr emna luka) C .. nije jednostavno odgovoriti. odnosno eksplicitno ugovore. ugovorena odr edi{na luka) CIF .. pravila. potpuno 178 ..vozarina pla} ena do (. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D .Ispor u~eno f-co obala (. 1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz.. terms (terms). Na pitanje: Što je Incoterms?.cena sa vozar inom i osigur anj em (.. ugovor eno mesto opr edelj enj a) Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa. kako bi tokom nastanka svojih obaveza.. izvoznika) i kupaca (tj.grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (. Commercial (Co). ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP . izvoznicima) i kupcima (tj... ugovor ena odr edi{na luka) CPT . ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F . ugovor ena odr edi{na luka) DEQ ...grupa Ex Wor ksfco fabr ika (. Pojam.gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF ..desetak godina. svrha i ciljevi INCOTERMSA Reč INCOTERMS je skraćenica naziva na engleskom jeziku: International (In). ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP .Ispor u~eno na gr anici (. obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza Svr st avanj e t er mi na u gr upe Polazak E . ugovor ena odr edi{na luka) DDU . 15.. što prevedeno na naš jezik znači: Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore (iz Pariza).Ispor u~eno f-co br od (.cena sa vozar inom (.. prava i odgovornosti.1. pojmova) koja se preporučuju za regulisanje samo određenih odnosa između prodavaca (tj..gr upa (ugovor i o otpremi) CFR ..Ispor u~eno neocar inj eno (.

Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se isključuju nesporazumi. ekonomskih. To. pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene. a ne ugovora o prodaji. često ugovorne stranke pri sklapanju međunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifična pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose. vozarinu i premiju osiguranja. "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokrićem". na primer: naš prodavac tj. pre svega. vrstu i osobine robe. izvoznika) i kupaca (tj. Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o špediciji (tj. Međutim. drugi. načine prevoza. osim što je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe. odnose izvoznika. znači da se Incoterms-termini ograničavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog". osiguranika i osiguravača). Japanski uvoznik (tj. a što može povećati nesporazume. poslovnim ljudima (menadžerima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (međunarodnom robnom razmenom i međunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz. nisu retki slučajevi da se pogrešno govori i piše o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama. Nasuprot porastu nivoa pravnih. pri kojem se upotreba Incotermsa često pogrešno koristi u regulisanju odnosa između stranaka iz ugovora o prevozu. gde se pogrešno tumači misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke žele uključiti u ugovor o kupoprodaji robe. sklapa ugovor o skladištenju stvari (npr. a time i štetne posledice. U sklopu pravila termina CIF-Kobe. sporove i štetne posledice. uvozniku) "vrednost robe". Zbog takvog shvatanja Incotermsa. vrste prevoznih sredstava. izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj.Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara . zapravo. ugovora o prevozu stvari (tj. ne uključujući "nematerijalno" kao što su računarski softveri). sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara . odnose pošiljaoca i prevoznika). uvoznika) iz ugovora o prodaji. izvoznik) je prodao pošiljku japanskom kupcu (tj. broj učesnika u transportnim i logističkim lancima. pogrešno tumačenje odredaba kupoprodajnih ugovora.Bar do luke istovara . sporovi i eventualne štetne posledice između stranaka u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. znači da je Incoterms namenjen. To. te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno uključene u međunarodnu razmenu. sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. zapravo. Obim spediterskih poslova zavisi od složenosti procesa proizvodnje transportnih usluga. u lučko skladište ili kontenerski terminal). uvoznika i špeditera). treba da angažuje japanskog špeditera da u luci Kobe prihvati 179 . siguran i racionalan prevozni proces. jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno uređuju pravne i ekonomske odnose između aktivnih učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu. Postavlja se pitanje: šta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe. naš prodavac (tj. bez obzira na međusobnu udaljenosti otpremnog i odredišnog mesta. Da bi izvoznik izvršio svoje obaveze on zaključuje ugovor sa špediterom. kupac). špediter obavlja odgovarajuće poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotične robe.eliminisali nesporazume. ugovora o transportnom osiguranju (tj. osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: – Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. tehničko-tehnoloških i organizacijskih znanja učesnika u međunarodnoj razmeni i međunarodnom transportu.Kobe). odnosno od faktora koji utiču na instradaciju. U spoljnotrgovinskoj praksi najčešće se mogu sresti dva vida pogrešnog shvatanja Incoterms-termina: prvi. Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima uređuju samo određeni odnosi između prodavaca (tj. Iz tih činjenica proizlazi i nova činjenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe.

obuhvata. zatim.. luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca. uvoznika i špeditera. odnosi između špeditera i prevoznika. o obavezama prodavca da isporuči robu. u sistemu međunarodne razmene postoje i brojna važna pravna pitanja koja se ne mogu rešiti primenom pravila Incotermsa. kao što su: odnosi između izvoznika.. uvoznika) i – indirektno. prodavaca) i uvoznika (tj. Za celovito uređenje odnosa između izvoznika i uvoznika. jednostavan i pravno pouzdan način uređuju pravni i ekonomski odnosi između aktivnih učesnika u sistemu međunarodne razmene roba i usluga. odnosi između špeditera i skladištara. na savremen.). pitanja prava vlasništva.. elektronskih dokumenata i poruka. pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za uređenje odnosa između prodavaca (tj. o obavezama pravovremenog obaveštavanja ugovornih stranaka (tj. tranzita i uvoza robe. o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr. uvoznika). Incoterms-termini sadrže i pravila o obavezama obavljanja odgovarajućih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe. A)  značajnije obaveze kupca (čl. dokumenta o poreklu robe. prava osiguranja. Osim toga. raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka. izuzimanje odgovornosti u određenim poslovnim situacijama. prvenstveno. špeditera i prevoznika. na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu. izvoznika) i kupaca (tj. pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP. odnosi između prodavaca (tj. računa. ne mogu biti rešena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. polisa osiguranja.. veterinarskih certifikata. poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz područja prava u međunarodnoj trgovini. o obavezama podele troškova između prodavca i kupca. To je. 180 . pre svega. izvoznika. spoljnotrgovinski menadžeri moraju pratiti. prodavaca i kupaca međusobno). Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na uređivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih učesnika sistema i međunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu uređena važećim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima.. špeditera i osiguravača. fitosanitarnih certifikata. ili da mu je preda preko prevoznika ili isporuči na odredište. teretnih listova. Imajući sve ovo u vidu može se reći da INCOTERMS reguliše naročito:  značajnije obaveze prodavca (čl. u okvirima odnosa između brojnih drugih učesnika (npr.). i to: – direktno. odnosi između špeditera i osiguravača (šema 2). o obavezama plaćanja vozarine.)... izvoznika) i kupaca (tj. one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredišta. certifikata o ugovornoj kontroli. osim pravila Incoterms-termina. Iz navedenih primera može se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno uređuju odnose između izvoznika (tj. carine i carinskih dažbina (. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (. potrošača). kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje određenih ugovora i uređivanje poslovnih odnosa aktivnih učesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu međunarodne razmene. o obavezama kupca da preuzme robu. da obavi odgovarajuće radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dažbine). da sklopi ugovor o uskladištenju.dotičnu pošiljku. premije osiguranja. finansijskog prava. uvoznika i međunarodnih špeditera. B) kao i stim u vezi  mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu  podelu troškova  obaveze i troškove izvoza. ali i drugih prava: saobraćajnog prava. Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj način. dozvola za izvoz ili uvoz robe. neispunjavanje međusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiču osobina robe. Naime. o obavezama pakovanja robe. sklapanje ugovora o prevozu. da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. međunarodnog javnog i privatnog prava i sl.). pomorskoga prava. teretnica..

kasnija zapažanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinačno i prodavcu i kupcu. kao što su npr. specifikacije. shodno kupoprodajnom ugovoru. koje će biti nametnute jednoj ugovornoj strani u slučaju zakašnjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. Posebno je važno i neophodno egzaktno označavanje robe sa trgovački uobičajenim oznakama. INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za međunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u čl. posebno ukazuje na međusobne obaveze ugovornih strana. Prema tome. transportni dokument ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca. adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu. odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tačno precizirane i koje odgovaraju svim dotičnim odredbama (trgovački računi. kako bi pokretanjem nekih značajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. što se može videti u sledećim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe. Ostali podaci. treba da isporuči robu. koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vrši otprema te robe. u zavisnosti od ugovornih strana. kao i u zemlji koja upućuje tu robu. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinuđeni da međusobnim zaključivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije. A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru.zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju. biće dalje objašnjene. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje prodavca Dokaz isporuke. odnosno navesti tačan termin plaćanja. Da li će te minimalne obaveze u zaključenom poslu do kraja biti ispoštovane zavisi od njih samih. zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakašnjenja isporuke i sl. sertifikati).: prodavac. skreće se pažnja na odgovarajući prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. shodno ugovoru.9. samo olakšavaju realizaciju pratećih logističkih poslova. Odredbe INCOTERMS-a važe pojedinačno za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zaključenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova važnost. Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporučene robe. veličina i težina upakovanih komada. zatim posebne karkateristike robe. da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. pakovanje i označavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaćanje kupoprodajne cene Licence. Isporuka. Kao npr. kod razmatranja INCOTERMS-a. da za svaku važeću obavezu prodavca. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obrađivanih u INCOTERMSU 2000. kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu. odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela troškova Obaveštavanje kupca Dokaz isporuke. U ostalom. sledi slična obaveza i za kupca. transportni dokumenti ili odgovarajuća elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola. kako je već napred pomenuto. Ova sistematizacija proizlazi iz toga. INCOTERMS odražava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadrži propise vezane za kršenje ugovora i njihove posledice. Da bi predočili zadatak koji je pred nama. U cilju njihove preglednosti oni su. 181 . prikazani u 10 važećih tačaka za prodavca (A) i kupca (B) počev od isporuke robe pa do očekivanog efekta. B1 Obavezu kupca u pogledu plaćanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom.

Plaćanje troškova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. prirodnog svojstva robe. prilikom nastajanja štete treba uvažiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. po pravilu.A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence. nepravilnog utovara. sadržan u železničkom tovarnom listu. pri čemu se takvo prenošenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upućenja. između ostalog. One se zasnivaju na uslovima rada dotičnog prevoznika pri čemu. izdati brodski tovarni list prinudno sadrži i belešku da troškovi vozarine treba da budu plaćeni od luke do zaključno sa koncepcijom da su priloženi dokumenti nepotpuni. treba između prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrške je potrebna za uvoz robe i njeno puštanje u slobodan promet u zemlji u koju se upućuje ta roba. povećani troškovi carinjenja itd. Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zaključuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokrića. Zapravo. zatim prevoza živih životinja. pomorskog transporta i nautičkog oštećenja usled nesreće na moru prema Haškim pravilima). inače će se prevozniku uputiti zahtevi koji. tranzita i uvoza. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajući. po pravilu. a roba se dalje transportuje na rizik kupca. Od posebne je važnosti napomena da svi prevoznici daju. ograničavanje prava raspolaganja). Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim slučajevima u kojima se uzroci štete zasnivaju na činjenicama. ograničenu garanciju. ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9). odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza. On je. iznosi predviđeni za nadoknadu štete u slučaju odgovornosti prevoznika kreću ispod vrednosti. Osim toga moraju biti uzeti u obzir različiti razlozi za oslobađanje od odgovornosti (npr. prema institutu Carglo Clauses. a šteta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. može odnositi počev od pribavljanje atesta o poreklu. određivanje 182 . nedostataka u pakovanju. sertifikat o havariji. Ovo je potrebno zbog toga što sa utovarom robe. predočeni pregled dotične maksimalne odgovornosti. što ima za posledice nepoštovanje akreditiva. odnosno sa kompletnim prevozom. pošiljalac u vezi sa ovim snosi neograničenu materijalnu odgovornost. gde snošenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca.1). vreme čekanja na graničnom prelazu. Osim toga. u brodskom tovarnom listu. Ovo znači da se. U pogledu kontrole robe. U vezi sa ovim. A/B 3 Ko zaključuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pružanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo poštovanje uslova akreditiva već i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vrši uvoz robe (ometanje isporuke. U načelu. odnosno odredišta). Ukoliko kupac želi veće pokriće rizika u tom slučaju se partneri dogovaraju o nastalim troškovima i njihovom pokrivanju. ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). utovara od strane pošiljaoca i istovara od strane primaoca. zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u određenim okolnostima nastaju i određene odgovornosti. odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upućuje. preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajućeg trgovačkog računa.). Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. Tako kod kluzula CFR i CIF. pre svega. Ovo se npr. odnosno garancije (vidi poglavlje 8. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. Sa pomenutim ugovorom pošiljalac akceptira uslove utvrđene od strane prevoznika. Osim toga mora se poštovati i uvažiti način predviđenog utvrđivanja štete (atest o činjeničnom stanju. Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na čitavom transportnom putu vrši samo kod pojedinih vidova osiguranja. ustvari. kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za određeno premeštanje robe treba zaključiti odgovarajući ugovor o prevozu. obzirom da se sa tom linijom završava snošenje rizika od strane prodavca. u slučaju događaja više sile. transporta u otvorenom vozilu. između ostalog. A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata. (A/B 6). anuliraju štetu koja je prouzrokovana lošim kvalitetom robe čime se isključuje i njegova krivica za takve štete. tamo se ne vrši nikakva kontrola robe (kao kod CIF. Ovde treba obavezno obratiti pažnju na liniju prelaska rizike.

B 7 Obaveštavanje prodavca od strane kupca i prosleđivanje informacije prodavcu. U poslednjem slučaju preporučuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. ispostavlja račun. B4 U pogledu kašnjenja preuzimanja (prijema) robe. i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajućim elektronskim dojavama. u tom slučaju ambalaža treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. odnosno označavanja. kao i mesto isporuke. idu na teret kupca. Ukoliko je trgovačko pravilo da robu treba isporučivati upakovanu. Ovde se kod pomorskog transporta uvažavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na različite našine da regulšu postupak istovara. između ostalog. Ako je na dokumentu naznačeno ograničeno pravo raspolaganja robom. Takođe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasništva nad robom. pri čemu se navodi broj komada (npr. Da bi se izbegle teškoće kod ispunjenja uslova akreditiva. ležarinu i takse za kašnjenje za kontenere i slično. vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala. Uvođenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. odnosno čekanja na istovar teretnih vozila. kod 120 komada – označava se sa 1/120 do 120/120 – što olakšava identifikaciju eventualno nedostajućih komada). u načelu. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontroliše robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1).egzaktnog termina. Pri tome se navode dimenzija. Kod kašnjenja pri preuzimanju robe. on vrši izbor odgovarajućeg prevoznog sredstva (član 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). U slučaju poslova koji se plaćaju akreditivom. to treba shvatiti kao da podnošenje čvrstog dokaza o izvršenoj isporuci i ne postoji. Što se tiče obeležavanja. on preuzima one troškove vozarine za koje dotični prevoznik.6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca. u tom slučaju ovo važi kao obaveza prodavca prema kupcu. nastali u vezi sa ovim. prema ugovoru o prevozu. A 7 Prodavac obaveštava kupca o spremnosti robe za otpremu. preporučuje se da oznake postavlja pošiljalac. posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). 183 . zatim mu prosleđuje informacije o načinu prevoza kao i. korišćeni prevozni (špediterski) dokumenti moraju. trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. Obzirom da isporuka spada u nadležnost prodavca. eventualno vreme i mesto prispeća robe. moraju postići i tačan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke. vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci. Bolero-konosman) kojima se posvećuje posebna pažnja u dotičnim dogovorima. ukoliko je to moguće. obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke. To se odnosi prvenstveno na troškove ležarine robe na brodu. troškove (penale) za nepravovremeno izvršen istovar robe. Pakovanje treba da odgovara dotičnoj vrsti prevoza. Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaćanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. pojedine klauzule definišu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i način regulisanja plaćanja troškova. Pošto on brine i o transportu robe. koji treba ugovoriti. Ukoliko prodavac snosi troškove za glavni transport (C-klauzule). vreme stajanja. a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu. A/B 8 Partneri koji zaključuju kupoprodajni ugovor. odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500). A/B 5. on mora da izvrši utovar shodno propisima prevoznika. svi rizici i svi troškovi. Za slučaj kašnjenja isporuke dogovora se plaćanje penala kao vid obeštećanja kupca. Ukoliko je predviđen vodni transport. jer u protivnom neće biti prihvaćeni od banaka. Treba voditi računa o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadržani u transportnim dokumentima. dotične klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvrđuju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snošenje rizika kao i snošenje troškova za istovar. zatim ostale slične informacije.

u vezi sa tim. u velikoj meri. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja. a zasniva se. a s druge strane na datim mogućnostima primene za odgovarajuće vrste transporta. za prevoz vazdušnim transportom. bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara. u sudskom sporu se polazi od poslednjeg važaćeg INCOTERMS-a. sakupljanje robe za kontenerski prevoz. Rezimirajući napred navedeno dolazi se do zaključka da je za partnere kupoprodajnog ugovora. obzirom da je sa primenom preporučenih standardnih klauzula ograničena na minimum nužnost zaključenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora. Ovde se još 1990. vršilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe. Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula.težina. kao što je Roll on –Roll off. a posebno u transferu transportnih dokumenata. i 184 . s jedne strane na uslovima snošenja troškova i prelaska rizika. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati između ugovornih partnera. Pošto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci. Na taj način se otežava regulisanje štete sa partnerom koji je zadužen za osiguranje transporta. morski transport. u tom slučaju troškove takve kontrole snosi kupac. ove norme se u slučaju potrebe mogu dopuniti određenim specifičnostima. saglasno tome. u nekom specijalnom slučaju. posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika. Ovde se veoma često javljaju značajni problemi pošto se potrebna kontrola vrši najčešće dosta nakon vremena prispeća robe i obično ne na mestu isporuke. da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. Ovo posebno iz razloga što INCOTERMS ne predviđa tako stroga ograničenja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvršenoj isporuci. U slučaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovačke uzanse (u Austriji-čl. trgovački partneri i prevoznici treba da daju potrebna objašnjenja i tumačenja mnoštva različitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. kao i adekvatan kvalitet obrade isporučene komadne robe. zatim Electronic Commerc što se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne može više zanemariti. poznata lokacija (FCA)". već na nekoj drugoj lokaciji. INCOTERMS daje znatna olakšanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu. Izmenjene transportne tehnike. multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima... kako bi se izbegla mogućnost pojave nejasnoća u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. da bi se ove izvršavale i da bi bilo jasno ko je zadužen za preuzimanje rizika i preuzimanje troškova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama. Ukoliko takva napomena nedostaje. Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u međunarodnom robnom prometu. prevoz kompletnih prevoznih sredstava. ne preporučuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula. koja nema u sebi snagu zakona. precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953.. u izdanju od 2000". u međunarodnoj robnoj razmeni) pa. zatim ostali potrebni znaci za obeležavanja. U principu se polazi od toga da odredbe o načinu dostavljanja dokumenata sadrže iskustva kako prodavca tako i kupca i da. kao što su Elctronic Data Intershange. 346 HGB). Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi. između ostalog. Takođe. Time postoji opasnost. doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi. Prema tome. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe između pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj. Uprkos tome. težište. drumski transport ili transport kolosekom. da budu obuhvaćeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama. Međutim. skraćenice koje su često u upotrebi odgovaraju zahtevima korišćene elektronske razmene podataka (EDI). od obostrane koristi da daju tačna objašnjenja i da naprave egzaktne sporazume. a dopunjuje se prethodno korišćenim klauzulama FOR/FOT za železnički transport i FOA/FOB AIRPORT. Oni treba. B9 Kupac kontroliše robu na mestu isporuke. pri čemu je rezime dat po grupama.

prelaz rizika sa prodavca na kupca. u određenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe između pravnih subjekata pripadnika različitih država. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse. ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani. sve se više primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno važnu ulogu. opšti uslovi poslovanja. Incoterms-termini. mesto. Čini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora. na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. Pošto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina uređuju brojna važna pravna i ekonomska pitanja u odnosima između prodavaca (tj. odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe uključe važeći Incoterms. posebno u tzv. primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). Ono se vrlo često primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju. polisa osiguranja. Međutim. kao izvori autonomnoga prava. izvoznika) i kupaca (tj. osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja. CIF-Kobe.imaju naziv "međunarodni trgovinski termini".. Ona se. trgovački običaji. da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve važnije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca. odnosno izvoznici i kupci. certifikata ugovorne kontrole.. Na osnovu navedenog može se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora može svrstati Incoterms? Evo i odgovora. Prenos vlasništva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko će snositi rizik za štetu ili nestanak stvari. veterinarskih i fitosanitarnih certifikata. izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj. pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci. ali i sva druga važna pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u međunarodnoj razmeni (prenos vlasništva.. odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na važeći Incoterms. a iz njih proizašlih odgovornosti) između ugovornih stranaka. u veletrgovini). odnosno u slučajevima kada su prodavci i kupci međusobno prostorno veoma udaljeni. praksa. Pravne osnove INCOTERMSA U obaveznom pravu obično se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasništva. preuzimanja. odnosno primopredaje robe.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br. jer se stalno prilagođavaju pravnim.2. tehnološkim i informacijskim promenama. mesto i trenutak isporuke i prijema. Iz ovog primera proizlaze i ove činjenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe. distancionoj kupovini i prodaji. na primer: plaćanja manipulativno-transportnih troškova. može se postaviti i drugo pitanje: šta je to autonomno pravo i zašto je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno uređuju pravne odnose (tj. prava. način i trenutak podele troškova. Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiču od zakonodavca. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje. baziraju na Incotermsu 2000... transportnih dokumenata ili odgovarajućih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. obaveze. međutim. potvrda o merenju. posledice raskida kupoprodajnih ugovora. Oni su prvenstveno zainteresovani za što brže posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o uređivanju važnijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000. daje Incoterms autonomno.). odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se uređivati određena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr. da su se prodavac i 185 . da je srpski izvoznik prodao određenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe. CIF-Kobe. uvoznika). obavljanje i plaćanje troškova pakovanja i signiranja robe.. 15. vaganju. brojanju. brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinamičnije pravne solucije. uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila. tako da rizik snosi bilo dužnik bilo poverilac. prodavci.

odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Međunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj. ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom rešava će se saglasno Pravilima o arbitraži Međunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili više arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima".trošak. ugovorena luka odredišta). Dalji razvoj transportnih tehnologija.. – CIF . prodavci) i uvoznici (tj. koji je sadržao četrnaest klauzula. Prema tim terminima prodavac je bio dužan isporučiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac. godine ta su pravila bila dopunjena sa još dva termina. naznačena utovarna luka) i – FOB .. Imajući na umu prethodno navedene činjenice može se utvrditi: da Incoterms nije međunarodno prisilnopravni akt.3. ugovorena luka odredišta). dopunjena su još jednim terminom. Donošenje i promene INCOTERMSA Da bi se institucionirala već postojeća praksa u međunarodnoj robnoj razmeni.. a 1976. U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najširu upotrebu.. naznačeno mesto odredišta) i – CIP .vozarina i osiguranje plaćeno do (. da Incoterms nisu opšti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava. naznačeno mesto odredišta).. da Incoterms nije posebni ili opšti trgovački običaj. naznačena utovarna luka).vozarina plaćena do (. a posebno kontenerizacije i međunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici međunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadašnjih Incoterms-termina. Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraćajnog sistema zahtevao je njihovo prilagođavanje promenama u poslovnoj praksi. Tako je godine 1980. Incoterms 1990. kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno uređena važećim međunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima.. godine Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina (Incoterms). kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe.franko prevoznik (.. se sastojao od 13 termina koji su svrstani u četiri osnovna i različita skupa: • Prvi skup obuhvata E-termin. godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953. da Incoterms nije međiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati države kao subjekti međunarodnog prava.. osiguranje i vozarina (.franko brod (. Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je još 1936. Prva promena tih pravila izvršena je 1953. godine porastom transporta robe vazdušnim putem. Međunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms. Zbog toga je Međunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila.. poznat kao Incoterms 1980." bio je u upotrebi sve do 1990.. Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru.. – CPT . a imala su devet osnovnih termina.. da se Incoterms-terminima ne uređuju sva moguća pitanja pravnih i ekonomskih odnosa između izvoznika (tj. • Drugi skup obuhvata F-termine: – FCA .trošak i vozarina (..". • Treći skup obuhvata C-termine: – CFR . prodavaca) i uvoznika (tj.. naznačeno mesto opredeljenja). godine kada je Međunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadašnja Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih termina. kao što je to već uobičajeno pri nastanku opšteprihvaćenih pravila i instituta prava međunarodne trgovine. 15. "Incoterms 1980. odnosno termin EXW – franko fabrika (.. a o čemu je prethodno bilo reči. i to: 1967.kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitražnu klauzulu koju preporučuje Međunarodna trgovinska komora (tj. 186 . – FAS . da Incoterms čini skup ugovornih termina..franko uz bok broda (. naznačeno mesto odredišta)..

naznačeno mesto odredišta). Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine... Pravila Incoterms-termina 1990.. ali i RO-RO. tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i međunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagođavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse međunarodne razmene roba i usluga. pre svega kontenerizaciji.vozarina plaćena do (.ugovoreno mesto) ... prednosti koje se multipliciraju u međunarodnom multimodalnom transportu. te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta. Grupna rekapitulacija klauzula prema mogućnostima primene za adekvatnu vrstu transporta može se izvesti na sledeći način: U načelu za svaku vrstu transporta (uključujući i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP .. Prema tim terminima prodavac je snosio sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe.isporučeno ocarinjeno (.... bila su prilagođena tadašnjem stepenu razvoja elektronske trgovine..isporučeno granica (. januara 2000.isporučeno neocarinjeno (.isporučeno franko brod (. trgovinu i transport .ugovoreno mesto opredeljenja) .. odnosno ugovorenog mesta (odredišta) u odredišnoj državi. Kao i Incotermsa 1990. naznačeno mesto odredišta).franko prevoznik (. Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju.franko prevoznik (. je u upotrebi od 1.ugovoreno mesto) .. LO-LO. savremenih tehnologija transporta. Zanimljiv je pregled naziva.vozarina i osiguranje plaćeni do (. ugovorena luka odredišta)...... • Četvrti skup obuhvata D-termine: – DAF .ISO 9735)..isporučeno ocarinjeno (.. Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000. standardima UN/EDIFACT-a (eng...Prema tim terminima prodavac je bio dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe.. RO-LO. naznačeno mesto odredišta) i – DDP . – DEQ .ugovoreno mesto) .franko fabrika (. naznačeno mesto). odnosno skraćenica Incoterms-termina od prvog donošenja pa do poslednjih izmena (tabela 2). – DDU .ugovoreno mesto opredeljenja) . ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oštećenje robe ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara (utovara) i otpreme. FO-FO.ugovoreno mesto opredeljenja) . godine.isporučeno na granici (.isporučeno franko obala (.. Incoterms 2000.ugovoreno mesto) 187 .. sadrži 13 termina sa identičnim skraćenicama tih termina (tabela 1)..ugovoreno mesto opredeljenja) Vazdušni transport FCA..isporučeno neocarinjeno (. Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta. – DES .. i Incoterms 2000.

u ranije zaključenim dugoročnim trgovačkim poslovima. Međutim. u sledećem pregledu je prikazano iskorišćenje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve tačke razgraničenja.franko prevoznik (.Železnički transport FCA . U primeni INCOTERMS 2000. Pored ovde priloženog zajedničkog pregleda INCOTERMS 2000. kod primene postojećih okvira (Incoterms 1990. pošto može imati univerzalnu primenu. svakako bi se mogle prevazići razlike između prethodnih i novih klauzula.ugovoreno mjesto) Klauzule sa jednom i dve tačke (zajednički pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledeća razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U JEDNOJ TAČKI Rizik i troškovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj tački) sa prodavca na kupca. Na taj način bi trebalo da se nadležnost i odgovornost za rizik i naknadu troškova između prodavca i kupca jedinstveno definiše kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o međunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija). U dosada izučavanim izdanjima najčešće su se pojavljivale klauzule FOB. U takvim slučajevima.. obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse. CFR i CIF. Praktično. Opširno izlaganje INCOTERMS 2000. KLAUZULE SA RAZGRANIČENJEM U DVE TAČKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj tački i to pre prelaska troškova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj tački. koje sledi..) u sadržaju postojećih ugovora treba ih tačno navesti. klauzula FCA ima veći značaj. 188 . U budućnosti će se sa izborom određenih klauzula naći jasnija granica između prelaska rizika i prelaska troškova.. odatle se može zaključiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logističkih usluga. sa druge strane.

7) važniji saveti pri korišćenju Incoterms-termina. F.. 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza. 9) običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine. 11) Incoterms-termini i carinjenje.PRIKAZ INCOTERMSA 2000. 6) prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca./1990.prodavac K..kupac 15. 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E. 12) Incoterms-termini i pakovanje robe. Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990. 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju.. U SKRAĆENOJ FORMI Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredišta brod u odredišnoj luci kej u odredišnoj luci mesto odredišta mesto odredišta Prelazak Transport. 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe. 13) Incoterms-termini i kontrola robe. 5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe. Uzroci uvođenja INCOTERMS 2000. rizika sa troškova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda određena brodska luka ograda određena pokriva brodska luka prodavac ograda određeno mesto mesto isporuke određeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke određeno mesto brod u određenoj luci kej u određenoj luci određeno mesto određeno mesto Legenda: P.. i mogućnost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000. i D. C.4. 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000. posebna se pažnja posvećuje ovim tematskim jedinicama: 1) važnije promene Incotermsa 2000.. 10) određivanje mesta isporuke. 189 .

.FREE FAS . PREVOZ NIJE 3. a nije ni potrebno.named port of destination) (.COST port FREIGHT C ... može govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa..imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB .imenovano mesto) FAS . su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000.4. 3) Incoterms-termini "C" skupa.named port of I destination) VOZARINA (. (.imenovana luka CPT . u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990. D FRONTIER GRANICA PRISPEĆE (.. pa se stoga u nastavku navode samo one najvažnije..1.. ROBE DES . Važnije promene Incotermsa 2000..named place) (.VOZARINA PLAĆENA destination) DO 8... Važnije promene Incoterms-termina 2000. CIF ..named place) (. Incotermsa 1990..named place odredišta) of DDP .imenovano mesto 13.FRANKO FABRIKA (. RED SKUP NI TERMINA BRO J 1. PLAĆEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000..GLAVNI 2. E POLAZIŠTE F . i 4) Incoterms-termini "D" skupa...imenovano mesto) 10.CARRIAGE PAID TO odredišta/istovara) 7. posebno i eksplicitno elaborirati... Iako je misija Incoterms-termina 2000.imenovana luka utovara/otpreme) . u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990. Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije moguće. OSIGURANJE FREIGHT (.DELIVERED DUTY (. INSURANCE AND CIF .. a to isto vredi i za nazive skraćenica svih 13 Incoterms-termina.DELIVERED EX DES . navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa. CIP.).FRANKO PREVOZNIK (.named port of (.imenovano mesto) FCA .named port of (.FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (.DELIVERED AT DAF ISPORUČENO 9..ISPORUČENO SHIP FRANKO BROD (....15.EX WORKS EXW .. BOARD (.ISPORUČENO OCARINJENO destination) (.DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (. pravila Incoterms-termina 2000. PREVOZ (.named place) (.named place of CPT .imenovano mesto DDP ..CARRIAGE AND (.ISPORUČENO NEOCARINJENO DDU .imenovana luka 12.FREE CARRIER FCA ........FREE ON FOB ...imenovano mesto INSURANCE odredišta) PAID TO CIP ..DELIVERED DUTY odredišta) 190 .COST..GLAVNI CFR(./1990.TROŠAK I VOZARINA 5....ISPORUČENO DEQ .named port (.. ostala identična prethodnoj verziji Incotermsa (tj.-VOZARINA I DAF ..imenovana luka odredišta/istovara) PLAĆEN 6.. of odredišta/istovara) destination) DDU . UNPAID (.TROŠAK..FRANKO BROD 4. 2) Incoterms-termini "F" skupa. INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW ..named ANDof shipment) CFR . destination) odredišta/istovara) DEQ ....imenovana luka 11.

Tabela 2: Incoterms termini .. FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953.1. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta.. EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990. Incoterms termini skupa "E" Incoterms termin EXW (tj.. kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu.. Međutim. EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980.15.po godinama donošenja. Isto tako.).1. 2000.. NAZIVI – SKRAĆENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EX SHIP DES DES DEQ DAF DDU DDP EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP Budući da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967. prirodi robe. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne događaju samo drugima: sve su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima! 191 . najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6).. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. koja je inače predmet kupoprodaje. FRANKO FABRIKA.4. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno određeno da se smatra da je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke robe. odnosno izmena 1936. prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i troškove utovara. izvoznici) ni kupci (tj. imenovano mesto) je jedini termin skupa "E". EX WORKS FOR/FOT FREE. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976.

od trenutka kada je roba prešla ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme).1.. trenutka isporuke robe) snose sve troškove i rizike od gubitka i oštećenja robe. kombinovanim ili multimodalnim transportom. Pošto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj.T.).. To. odredišno mesto). znači da kupci od tog trenutka (tj. FRANKO BROD .). i predao prevozniku kojeg je odredio kupac.. prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom troškova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz železnicom. Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca. FRANKO UZ BOK BRODA .I. osobina robe.O.O. • Incoterms termin FAS (tj. imenovana luka utovara/otpreme).. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.. poželjno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) pošto su sve pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima.S.. osobina robe.o. To. znači da kupci moraju snositi sve troškove i rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke robe (tj. Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu.4. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve pošiljke u transporti izložene nepredvidivim opasnostima. F. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. morem. Ako međutim. odnosno primena "f. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. svakom od tih termina biće posvećena dužna pažnja: • Incoterms termin FCA (tj. U takvim slučajevima 192 ..15.2. geografskom položaju otpremnog i odredišnog mesta itd. • Incoterms termin FOB (tj. primenjuju izrazi "FOB utovareno". Isto tako. FAS i FOB.). odnosno konvencionalnim. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporuče robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. FRANKO PREVOZNIK . prodavac je odgovoran za utovar. Budući da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. F. odnosno čarterskoj plovidbi.imenovana luka utovara/otpreme). složenosti procesa manipulisanja i prevoza. Važeća pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Ni u važećem terminu FOB nije eksplicitno rešen problem troškova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu. Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. rečnim putem. ugovorne strane žele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2). U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije određeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporučio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac. prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto.. drumom.I. Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4). Incoterms termini iz skupa "F" Kako skup "F" čine tri termina i to: FCA. Najvažnija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe.. F. "FOB utovareno i dobro smešteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. zapravo.. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. izvoznici) ni kupci (tj. zapravo.i. najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno određuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom troškova (pravila A-6 i B-6)." uslova (tj.O. Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. izvoznici) niti kupci (tj. Zato se često u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi.I. izvozno ocarinjenu. vazduhom. preuzimanjem robe (pravilo B-4). To je obrnuti slučaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca.

potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca. Naime. Mora se. prema kojima prodavac snosi sve troškove i rizike dok roba stvarno ne dođe u dogovoreno mesto. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome što sadrže dve "kritične" tačke: ‡ prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac dužan organizovati prevoz i snositi sve troškove ugovora o prevozu robe i ‡ druga koja ukazuje na mesto gde se vrši podelu rizika između prodavca i kupca. zapravo. Suština termina iz skupa "C". "FOB franko fabrika prodavca". CPT i CIP. To. prema kojima prodavac izvršava svoje obaveze o isporuci robe u državi iz koje se vrši odprema. potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnja: Pre nego što se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa. "FOB pogon".1. preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se štetne posledice ne mogu unapred predvideti. izvoznici) niti kupci (tj. snosi kupac. nakon odgovarajućeg termina iz ovog skupa. Osim toga. specifična je i zbog uobičajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaćanja u međunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. potrebno je imati u vidu nekoliko važnijih specifičnosti koje su zajedničke za sve Incoterms-termine skupa "C".  Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobičajene (opravdane) troškove manipulisanja i transporta robe uobičajenim putem i na uobičajen način do dogovorenoga mesta.). naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F". Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". odnosno mestu otpreme ili luci utovara. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. mora biti jasno i precizno navedeno mesto u državi odredišta do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne troškove. osobina robe. pri čemu zanemaruju pravo i pravno značenje skraćenice Free On Board (franko brod). izvozniku) nakon prezentacije nadležnoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju 193 . naročito kada se prodavcima dodeljuju veće obaveze od spomenute "kritične" tačke za podelu rizika. znači da u kupoprodajnom ugovoru. prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobičajenim uslovima i o svom trošku. termini skupa "C" se često pogrešno smatraju kao ugovori o prispeću. na primer: "FOB fabrika". na primer:  Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C". 15. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. Zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti terminima iz skupa "C". uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom slučaju ugovorno rešavati prodavci i kupci. Problem plaćanja troškova utovara. u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogrešno koriste termin FOB u označavanju tačke isporuke. Incoterms termini iz skupa "C" Budući da skup "C" čine termini CFR.4. kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi.3.  Pošto je podela troškova između prodavaca i kupaca utvrđena u mestu države odredišta. međutim. suština termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i troškova nakon što je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobičajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. Budući da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj. kao i dodatne troškove koji nastaju posle odgovarajuće isporuke robe za prevoz. Rizik od gubitka ili oštećenja robe. kao ugovora o otpremi robe. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da će protivvrednost prodate robe biti plaćena prodavcu (tj. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. CIF.

vozarinu i sve ostale troškove nastale prema pravilima A-3.  Ako je uobičajeno pribaviti više ugovora o prevozu robe koji uključuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredišta. pa se u takvim slučajevima reč na brodu (eng.isporuku dotične pošiljke (npr. štrajk ili sl." Međutim. poremećaje u radu. osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaćene važećim pravnim aktima ili trgovačkim običajima. uključujući u te troškove i troškove istovara. Naime. U ostalim slučajevima reč "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. ugovor o prodaji vrlo često određuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe".). orginalne brodske teretnice. Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme. Budući da su takvi troškovi obično pokriveni vozarinom. Sasvim je razumljivo da će prodavac snositi troškove ugovora o prevozu robe bez obzira plaća li se vozarina unapred. FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport. da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15. Međutim. nakon odpreme ili se plaća na odredištu (kada vozarinu plaća primalac u luci istovara). rat. Međutim. juna 2007. jasno je određeno koje troškove plaća prodavac (na primer: sve troškove vezane za robu do trenutka njezine isporuke. mogu nastati teškoće u interpretaciji. Budući da će rizik od gubitka ili oštećenja na robi tada. oktobra 2007. bez promene osnovne misije termina iz skupa "C". preporučuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraćenice. oktobra 2002. kada se roba prevozi prema linijskim uslovima. uključivo i troškove utovara robe na brod.  Često se događa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe žele pojasniti do koje visine troškova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu. ide na teret kupca. MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport. ili alternativno. oktobra 2007. i gde je primenljivo troškove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dažbine. preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredište pošto rizik od svakog kašnjenja za vreme prevoza snosi kupac. stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stići u Kobe do 15. a u tom slučaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeću. (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10. zakrčenost. preći sa prodavca na kupca. poreze i ostale dažbine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. prema terminima CFR i CIF. budući da su obaveze prodavca ograničene na pribavljanje samo uobičajenoga ugovora o prevozu.  Prodavci ne bi smeli. FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport. bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i troškove nakon naplate isporučene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvršene otpreme te robe.."). Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te troškove i odrede njihovu visinu. osim ako prevoz ne kasni zbog nepredviđenih događaja. ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slično. naime da rizik prelazi na pošiljku: to. 194 . tada svaki dodatni trošak. prodavac mora snositi sve te troškove. koji iz toga proizlazi. COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport. a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac). afloat) dodaje nakon trgovinskog termina.). COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr. MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport. dodatni troškovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca.  U međunarodnoj robnoj razmeni događa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem.. premiju osiguranja kod termina CIF i CIP.) prema dokumentarnom akreditivu. uključujući i troškove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo. kako bi izbegao neočekivane zastoje (led. ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. originalnog brodskog tovarnog lista. međutim. mogao bi se takav dogovor pogrešno protumačiti i interpretirati na različite načine. U takvim slučajevima postoje dve mogućnosti: – Prva mogućnost je da se zadrži uobičajeno značenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika između prodavca i kupca.  U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C".

Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukčije ugovoreno. kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu". stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji određene robe. Prema pravnim pravilima i načelima koji su najčešće u upotrebi. Transportni dokument mora biti "čist". gde je u čl. prenosiva teretnica. treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleški za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji. Prema terminima CPT i CIP to je "uobičajeni transportni dokument" (npr. U slučaju dileme. a što je regulisano pravilima A-3.. C+F. željeznički tovarni list.. a to nije otkrio kupcu". ‡ "srednje pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i ‡ "minimalno pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C". obično će prevoznik. koji opet istu robu može preprodati. nije moguće unapred znati visinu pokrića osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Ali. Institute Cargo Clauses): ‡ "najviše pokriće" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A". Prva je mogućnost praktičnija jer je obično nemoguće odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza.. postoje izuzeci od ovog pravila ". prevoznik ne proverava sadržaj kontenera. kao ekvivalentne za termin CFR. Prema tim terminima prodavac je obavezan izvršiti osiguranje u korist kupca.  Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci". tumačenje termina CFR i CIF sa dodatkom reči "na brodu" zavisi će od važećeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji.  Izvoznici i uvoznici često u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF. Saglasno tome. Međutim. drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu .. odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju pošiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono što je navedeno" (eng. osim ako prevoznik sam nije zadužen za punjenje kontenera. Ugovornim strankama se savetuje da primene važeći pravni akt i bilo koje rešenje koje može iz toga uslediti. a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica. preporučuje se dosledno korišćenje ispravnog termina: CFR. navedeno ".).  Međutim.imenovana luka odredišta/istovara)". prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne načine provere tačnosti informacije i ako to ne učini smatra se odgovornim primaocu. neprenosivi brodski tovarni list i rečna teretnica.ako to okolnosti nalažu. – Druga mogućnost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen.. neprenosivi brodski teretni list. Ako se takve klauzule ili beleške pojave u dokumentu. i zbog toga se minimalno pokriće prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac može. znači da kupac preuzima posledice događaja koji su se već dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu. Naime. zavisno od prirode robe. Pošto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac može već u putu prodati robu drugom kupcu.FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl.zapravo. prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravačima dobrog ugleda. kao jedine svetski prihvaćene standardne skraćenice za termin "Trošak i vozarina (. vidova transporta i 195 .kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oštećena. on se smatra "nečistim" i banke ih neće prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima..  Samo CIF i CIP termini sadrže pravila o osiguranju. rečna teretnica.. što znači da ne sme sadržati klauzule ili beleške koje izričito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalaže. u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva. u kontenerskom transportu. said to be) u dokumentu. Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. Pošto interpretacija neprimerenih termina može implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe. 68. treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobičajeni" dokaz. zračni tovarni list.

platio utovar robe na brod u luci utovara. • Incoterms termin CFR (tj. Nakon tako isporučene robe svi dodatni troškovi i rizik od oštećenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. preporučuje se da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se moguće štetne posledice ne mogu unapred predvideti. Međutim.drugih okolnosti kojima pošiljka može biti izložena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija. VOZARINA I OSIGURANJE .. 196 . izvoznici) niti kupci (tj. ali oni moraju snositi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara. Prema važećem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. prodavci i kupci moraju obratiti posebnu pažnja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli troškova (pravila A-6 i B-6). slično pravilima termina CFR. nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. TROŠAK I VOZARINA . po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). za razliku od termina CIF. I sasvim na kraju. uslovi ili linijski uslovi).. Budući da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj. Kako se termin CIP. želi dodatno pokriće (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov račun izvrši traženo dodatno osiguranje ili odgovarajuće alternativno osiguranje. promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograničavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokriće. Misija važećih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa. I misija važećih pravila Incoterms termina CIF. imenovana luka odredišta/istovara). štrajka kao i drugih rizika). Osim toga. izvršiti i dodatno osiguranje. U tom slučaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. prodavci su dužni obaviti izvozno carinjenje robe. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i dr. sva pravila tog termina koja određuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadržajno i terminološki tako da su potpuno razumljiva za prosečno obrazovane i osposobljene operativne menadžere i specijalizovane stručnjake koji su aktivno uključeni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje. prodavci i kupci treba da u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definišu i ugovore međusobne obaveze vezano za: ‡ uslove prevoza robe (f. Pri tom treba imati na umu i činjenicu da je minimalno pokriće koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloženi rizicima od krađe ili nepravilnog rukovanja.i. Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio. • Incoterms termin CIF (tj. imenovana luka odredišta/istovara).. osobina robe. a snosio i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada je ona prešla ogradu broda u luci utovara. sva pravila termina CIF su sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima. To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika. u određenim situacijama kupac može zahtevati i šire pokriće nego što je to omogućeno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata. Međutim.o. bilo bi primereno prihvatiti veće pokriće prema terminu CIP nego minimalno pokriće prema CIF terminu. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. TROŠAK. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. nemira. platio pomorsku vozarinu do luke odredišta/istovara. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. Međutim.). Međutim. Isto tako i sam kupac može osigurati robu do željenog nivoa osiguranja. Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP. Takođe.. platio sve troškove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara.

uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slična važećoj verziji termina CIF. Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe. prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). a plaćaju troškove utovara robe na vozila. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl.1. Naime. Međutim. Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4). U pravilima važećeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca pri isporuci robe. DEQ..). imenovano mesto odredišta). 15. Kupac snosi sve troškove i rizike koji nastaju nakon što je roba tako isporučena. a sva pravila termina CIP su takođe sadržajno i terminološki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima. Budući da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj.4.. prema važećem terminu CPT. ali snose određene rizike koji zavise od različitih uticajnih faktora (npr. plaćanju troškova prevoza i prelasku rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa.). VOZARINA PLAĆENA DO .). • Incoterms termin CIP (tj. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. ‡ • Incoterms termin CPT (tj. prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta (on može odabrati mesto isporuke na imenovanom odredištu koje mu najbolje odgovara). DES. isporučuju robu prevoznicima koje su sami izabrali. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . Incoterms termini iz skupa "D" Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF. vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravačima te plaćaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokrićem rizika. karakteristike važećeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. te da specificiraju sve važnije vrste manipulacija i troškova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su moguće štetne posledice. Naime. Međutim. prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. izvoznici) niti kupci (tj. preuzimanja robe (B-4). do dogovorenog mesta u imenovanom odredištu). prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definišu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odredištu. imenovano mesto odredišta)... Po svojim osnovnim pravilima. vreme isporuke robe. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i dažbine tranzita robe preko nekih država i sl.4. osobina robe. došlo je do proširenja i poboljšanja sadržaja. a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri zaključivanju ugovora o osiguranju robe). DDU i DDP. vreme isporuke robe.uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti širinu pokrića transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i ‡ instrumente plaćanja protivvrednosti isporučene robe (kada se takvo plaćanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotične robe (npr. na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o međusobnoj podeli troškova (A-6 i B-6). To posebno važi za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3). u narednom izlaganju za svakog od njih biće navedene važnije promene pravila Incotermsa 197 . složenosti procesa manipulisanja i prevoza. a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa.

sva pravila važećega Incoterms termina DAF su terminološki i sadržajno inovirana odnosno usklađena sa aktuelnim stanjem na tržištu.. izvozno ocarinjenu. pravila sada važećega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije između prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke. prema Incoterms terminu DAF. može se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca uopšteno. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. odredišne luke) i istovarom robe na obalu. neistovarenu. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. Pošto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. imenovano mesto). • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . prodavci snose sve troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj. prema važećem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu. u odredišnoj/istovarnoj luci. na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. ali neocarinjenu za uvoz. ni prodavci (tj. osobina robe. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. Slično konstatacijama navedenim uz prethodne važeće Incoterms termine. Pri tom prodavci snose sve troškove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara. a posebno u pogledu isporuke. Naime. uvozno neocarinjenu. troškova. Imajući u vidu da. Odnosno. preporučljivo je da se pitanje osiguranja svake pošiljke reši dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice u transportu moguće. To posebno važi za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5). rizika i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina.2000. Isto tako. ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr.. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe. imenovana luka odredišta/istovara). kao i da regulišu i druga važna pitanja. potrebno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su pošiljke u transportu izložene nepredvidivim opasnostima. ali pre carinske linije susedne države.: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA . Naime. ali bez troškova istovara isporučene robe u toj luci. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . na podelu troškova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8).). (npr. na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici. na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A6 i B-6). rizika i carinjenja robe. osobina robe.. 198 .. imenovana luka odredišta/istovara). I u pravilima važećeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego što je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. Pri tom. Iako su pravila važećega termina DAF jasno formulisana. potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinačnom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na određenoj granici. Mnogo jasnije i određenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa. snošenje rizika i troškova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budući da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). carine. poreze i druge uvozne dažbine.). Osim toga. To posebno važi za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4). prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.. troškova. sva pravila važećega Incoterms termina DES su sadržajno i terminološki inovirana saglasno promenama na savremenom tržištu. uvozno neocarinjenu.. u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990. izvoznici) niti kupci (tj.

). Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tačno definišu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredišta. imenovano mesto odredišta).. Prema važećem terminu DDP smatra se da je prodavac isporučio traženu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu. uključujući. preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke bude rešeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. Iako je misija važećih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990.). To posebno važi za pravila koja se odnose na definisanje statusa i položaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele troškova (A-6 i B-6). Osim toga. To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli troškova (A-6 i B-6). neistovarenu sa prevoznoga sredstva. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta.. troškova i prelaza rizika nego što je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990. da izričito odrede tzv. osobina robe. sva su pravila važećega Incoterms termina DEQ sadržajno i terminološki inovirana i usklađena sa promenama na savremenom tržištu. osobina robe. U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i određenije utvrđen odnos između prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe. Osim toga. Pri tom. sva pravila važećega Incoterms termina DDP su sadržajno i terminološki inovirana i usaglašena sa nastalim promenama na savremenom tržištu. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Prodavci snose troškove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredišta. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe.). ali snose određene rizike koji zavise od različitih faktora (npr. Prema važećem terminu DDU prodavci isporučuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. neophodno je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oštećenja a time i štetne posledice za robu u realizaciji transporta moguće. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. sva pravila važećega Incoterms termina DDU su sadržajno i terminološki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom tištu. "dažbine" uvoza robe u državi odredišta. složenosti procesa manipulisanja i prevoza. osobina robe. ali snose određene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr.Osim toga.). To posebno važi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu troškova (A-6 i B-6). da specificiraju vrste i iznose troškova koji se plaćaju prilikom uvoza te da izričito odrede tzv.. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl. stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odredištu. 199 . prodavac snosi sve troškove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta. plaćanja troškova i prelaska rizika. i "dažbine" za uvoz robe u državu u kojoj se nalazi odredište. Prodavcima i kupcima se preporučuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i td. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta i sl.. imenovano mesto odredišta). gde je to primenjivo. složenosti procesa manipulisanja i prevoza.). te vreme isporuke robe. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . preporučljivo je da pitanje osiguranja svake pošiljke reše međusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su štetne posledice po robu u transportu verovatna realnost. sada je mnogo jasnije i određenije definisan odnos između prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe. Pošto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe.

osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije (eng. prevoznike.F. Africi. znači da je Incoterms potisnuo u drugi plan Američke spoljnotrgovinske definicije i na području SAD. ekonomske i tehničkotehnološke efekte i posledice. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna. robnotransportne centre i td.A. iako se R. Revised American Foreigen Trade Definition R.T.2. morske luke.4. Jer. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora. špeditere. a da ne sadrži konkretan Incoterms termin kojim se regulišu odgovarajuća pitanja između ugovornih partnera. sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td.15. odnosno definiciju.A. To znači da menadžeri i stručnjaci koji primenjuju Incoterms termine i Američke spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin. izvoznike) i kupce (tj. robne terminale.D. i to ne samo za prodavce (tj. još uvek koristi u SAD. ali ne i u SAD i Južnoj Americi. uvoznike) nego i za druge aktivne učesnike spoljnotrgovinskog i saobraćajno-transportnog sistema (npr. To. Trgovinska komora SAD proglasila R. veterinarske. zapravo. sklopljenog sa inostranim partnerom. zastarelim i preporučila njihovu suspenziju. što u praksi upravo i čine američki izvoznici i uvoznici. ali i pravila Američkih spoljnotrgovinskih definicija. rečna pristaništa. međutim. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985.) kao i pojedine institucije (carinu.D. transportnom. ne samo teorijski poznavati. deviznom.). Australiji. znatnim delom u Aziji. Naime.F. elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tržištu.T. godine nisu menjale i prilagođavale spoljnotrgovinskom. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici će nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Američkih spoljnotrgovinskih definicija.T. To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Američke spoljnotrgovinske definicije od 1941. Saglasno tome naši i europski menadžeri i stručnjaci koji su direktno ili indirektno uključeni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina. sve pravne.A. nego i u praksi adekvatno primenjivati. njihova upotreba dobrovoljna. prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u uređivanju međusobnih odnosa.) iz 1941. Meksiku i Centralnoj Americi. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajućih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi. godine.F. 200 . Kako je.D. svaki termin i definicija ima svoje specifičnosti koje treba.

ISPORUČENO OCARINJENO (.. svrstani su i prezentirani u četiri osnovna skupa.dogovoreno mesto odredišta).. pri čemu osnovni prevoz nije plaćen... CFR..VOZARINA PLAĆENA DO (.dogovoreno mesto odredišta). Klasifikacija Incoterms termina u skupove E. podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila.. – CPT . DEQ.3. C-termini: – CFR . francuskom. Prema tim terminima prodavac je dužan organizovati i ugovoriti prevoz robe.. na engleskom.dogovoreno mesto). FCA.dogovorena luka odredišta/istovara).. Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000..FRANKO BROD (..VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENO DO (. – DDU .ISPORUČENO NEOCARINJENO (..FRANKO UZ BOK BRODA (.dogovorena luka odredišta/istovara). 201 . – CIF . imenovane luke odredišta ili imenovanog mesta odredišta. CPT.dogovorena luka odredišta/istovara). odnosno otpreme. U nastavku se na sistematski način vrši uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000.ISPORUČENO FRANKO OBALA (.FRANKO PREVOZNIK (. obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odražava" obavezu kupca prema pravilu B-5).. CIP. – DES .dogovorena luka utovara/otpreme)..TROŠAK I VOZARINA (. slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3). Nadalje.ISPORUČENO FRANKO BROD (..dogovoreno mesto odredišta) i – DDP .dogovoreno mesto odredišta) i – CIP .dogovorena luka utovara/otpreme) i – FOB . FAS. svi Incoterms termini 2000.15. F. FOB. – FAS . nemačkom. odnosno imenovanog mesta. Prema tim terminima prodavac snosi sve troškove (i premiju osiguranja) i rizike do države primaoca robe. ali bez preuzimanja rizika gubitka ili štete na robi ili dodatnih troškova nastalih zbog događaja nakon isporuke. F-termini: – FCA ..TROŠAK. 2... (npr. D-termini: – DAF . dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru.ISPORUČENO GRANICA (. DES. italijanskom. gde svako pravilo prodavca "odražava" položaj kupca u odnosu na isti predmet...4. DAF. pri čemu je osnovni prevoz plaćen. Prema tim terminima prodavac je dužan isporučiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac. 4. OSIGURANJE I VOZARINA (.. C i D Da bi se što jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000... utovara.dogovorena luka odredišta/ istovara). CIF. DDU i DDP (slika 3)..dogovoreno mesto).. E-termin: – EXW – FRANKO FABRIKA (. i to: 1. – DEQ . 3..: EXW..

U nekim slučajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva različita značenja. učinjen je pokušaj ujednačavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. on će protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu pruža ugovor o kupoprodaji i druga važeća pravna akta. koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvršio svoju obavezu isporuke koja je određena klauzulama A-4 Incotermsa. Tako će se trgovci suočiti sa ovim problemom u slučaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku.4. Kada se koristi u poslednjem smislu. međutim u mnogim slučajevima. kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: međutim. U Incotermsu 2000. Primera radi. jer je ta reč stvarala dilemu da li je 202 . koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na određenom mestu. U tom slučaju riječ "uobičajeno" je korisnija od riječi "razumno" što zahtijeva određivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na teži princip dobre vjere i pravednosti. upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. kada je to bilo moguće. kupac bi mogao platiti ležarinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. tj. npr.15. Umesto izraza "pošiljalac" u praksi se često koristi pojam "krcatelj" koji ima isto značenje. reč "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina.. i drugo. "Isporuka". godine. on je dužan platiti štetu prodavcu. Reč "uobičajen" pojavljuje se u nekoliko termina. npr. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe. u DDP-A6 reč "službeno" je izbrisana. obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. Dakle. Takođe. U Incotermsu 2000. U nekim okolnostima bit će nužno odlučiti što je "razumno". U nastavku se navode najvažniji izrazi (tj. kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne učini. Kada se u tom smislu kaže da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znači da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. izraz "pošiljalac" znači istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz. Važno je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva različita značenja u Incoterms terminima. Naravno. u CFR i CIF ugovorima. moguće je utvrditi što osobe u trgovini uobičajeno čine i ta će praksa tada biti smjernica. Međutim. Poslednja obaveza je važna kako bi se izbegli nepotrebni troškovi za skladištenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. U drugom. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000. ili alternativno. U prvom slučaju. • Uobičajen. ako kupac po prijemu robe na odredištu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji. zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima riječ "uobičajeno" općenito ima prednost pred riječi "razumno". koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom. izraz "službene dažbine koje se plaćaju prilikom izvoza i uvoza robe" korišćen je u DDP-A6. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8. Na taj način izbegnuta je upotreba različitih izraza koji imaju isto značenje. pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000. • Dažbine.4. A-3). da je kupac obavezan prihvatiti ponuđenu robu. važno je definisati šta se smatra "dažbinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe. teško je precizno odrediti što riječ "uobičajeno" znači.: "Pošiljalac". nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvršio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina. zbog toga što nema odgovarajuće zamene. ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju međunarodni špediteri. termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuđenu isporuku robe. U Incotermsu 1990. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe. godine. ta dva "pošiljaoca" mogu biti dve različite osobe. Kad god je moguće Incoterms 2000. a kupac mora ugovoriti prevoznika. Stoga npr. Taj izraz ima isto značenje kao i pojam "predati robu" koji je korišćen u Konvenciji UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980.

pregled. FCA. FOB.dažbina "službena" ili ne. plovilo. DES i DEQ-korišćeni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredišta" ili "luka istovara". bolje je koristiti prvo spomenutu reč u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadržati drugu reč za poseban slučaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke". pošto se takav pregled uobičajeno traži kada kupac ili nadležne vlasti izvozne ili uvozne države žele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili službenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego što je roba otpremljena. Suvišno je reći da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina. prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu. • Luke. ali takođe. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaračunavaju u vezi sa uvozom nije uključena u te dažbine. ako stranke nemaju međusobne obaveze. ustvari. izvršenje te obaveze može prouzrokovati određene troškove koji se plaćaju carinskim posrednicima i špediterima. • Brod.ambalaža obeležavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. CIF. U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola . U terminima koji se koriste isključivo za prevoz robe morem . i gde se unutar tog područja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. Što se tiče mesta na koje robu treba isporučiti. U ugovorima o kupoprodaji često nedostaju takve informacije i Incoterms stoga određuje da. npr. kupac nije dužan da prodavcu pribavi takav ugovor. odnosno pošiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. "Dažbine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema važećim uredbama o uvozu. to ne znači da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. ukoliko nije dogovorena određena tačka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloživih tačaka. u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu. U oba slučaja važno je naglasiti da čak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju određenoga zadatka. U terminima koji se koriste za prevoz robe morem. Stoga su reči "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. CFR. tačke. To brisanje nije bitno promenilo značenje ovog pojma. kako bi se roba isporučila u određeno područje npr. 203 . Takođe je potrebno navesti "tačku" u luci ili mestu. Iako su reči "kontrola" i "pregled" sinonimi. • Kontrola. npr. reč "brod" treba koristiti u tom smislu. Ako. određuje pozicija kupca. budući da je ta informacija potrebna prodavcu. Isto tako. reči "nema obaveze" pojavi će se kod obe stranke. kao što su pristojbe za skladištenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. Na primer. prema A-3 navedenog termina. Takođe. čime je prodavac oslobođen obaveze pribavljanja pokrića osiguranja u skladu sa A-4. koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) .kao što je FAS. prostorije. Kada je tačka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca. u Incotermsu se koriste različiti izrazi. npr. u vezi sa osiguranjem.A4). iako se koristi CFR. • Nema obaveze. Međutim. izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi. U svim ostalim slučajevima korišćena je reč "mesto". naći će se reči "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) čime se. grad. "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES). mesta. prodavac može odabrati tačku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr.

troškovi pomorskog transporta troškovi u luci prijema troškovi otpreme do krajnje destinacije troškovi uvoznog carinjenja i taksi EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FCA imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac FAS imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac FOB imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac CFR imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CIF imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac CPT imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac CIP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DES imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac DEQ imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac DDU imenovano mesto odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac DDP imenovana luka odredišta Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Prodavac Kupac Prodavac Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 .INCOTERMS i usluge Skladište na mestu utovara (polaska) troškovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport lučki tro{kovi u luci otpreme špediterski troškovi utovar na sredstvo pomorskog tr.

... ako je potr ebno ili kor i{} eno) ispor u~eno f-co brod RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~. osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t) RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca vozarina pla} ena do . RI Z I CI I TRO[ K OVI CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP vozarina i osigur anj e pla} eni do .PRODAVAC kej ili maona ogr ada br oda gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te K UPAC magacin pr eduze} a magacin pr eduze} a pr evoznik (or ganizator pr evoza . f-co obala RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i neocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI ispor u~eno i ocar injeno RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu) 205 Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca .. RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t) ispor u~ena gr anica RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici.{pediter ) F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar) EX W FCA FAS FOB CFR CI F F-co pr evoznik RI Z I CI I TRO[ K OVI F-co uz bok br oda RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a) F-co na brod RI Z I CI I TRO[ K OVI cena sa vozarinom RI Z I CI I TRO[ K OVI cena.

). kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredište ("D" termini). kad god je Incoterms 2000. predložiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta. Razlog tome je da. tačan način na koji je roba isporučena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na različite morske luke.4. ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika . Uslov za taj prerani prelaz rizika i troškova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je određeno u odredbama. Važnije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina Iako svaki menadžer i stručnjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000. vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe. 15. uključen u taj ugovor. ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) što bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporuči robu. Međutim. u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno mišljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina. 2) Incoterms termini skupa "F". Precizna podela funkcija i troškova. 15. Svakako bi bilo poželjno kada bi Incoterms. Pošto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i troškova. 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D"..4.15. izvoznika) ili kupca (tj. stavljena na stranu za njega (prisvajanje). koji se odnose na robu. Oni tada stvaraju međusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u budućim poslovima na isti način na koji su radili ranije. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe Analizom pravila prikazanih u Incotermsu može se konstatovati da je isti usresređen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima.4. Taj uslov posebno je važan u EXW-terminu. navode se važniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E".kao što je uobičajeno u prodaji robe . Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama. 206 . moguće je za svaki Incoterms termin 2000. FCA-A4). specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe. treba izvršiti raspodelu funkcija. svi termini određuju da se prelasci rizika i troškova mogu dogoditi i pre isporuke.6. U posebnim slučajevima. ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos. posebno u trgovini robom. zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj. budući da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu. Upoređeno sa Incotermsom iz 1990.7. prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporučio traženu robu kupcu. Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na način uobičajen u toj luci") nije se mogla izbeći referenca na ono što je uobičajeno u trgovini. odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u određenim poslovnim situacijama trebali imati na umu. međutim. bez identifikacije konkretnih količina za pojedine kupce i u tom slučaju prelaz rizika i troškova ne ostvaruje se pre nego što je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa članom 69.3 iz Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980.5. učinjeni su daljnji napori u pojedinim specifičnim slučajevima (vidi npr. troškova i rizika koji iz toga proizlaze. prodavac može robu poslati kao rasuti teret. uvoznika). Prelaz rizika i troškova sa prodavca na kupca Rizik od gubitka ili oštećenja robe i obaveze snošenja troškova. na što je moguće detaljniji način. Saglasno tome.trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i. normalno.

Ovo zato što kupci mogu na najbolji način organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike.. FAS i FOB. svakom od ovih termina posvećuje se primerena pažnja: • Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK . – Prodavci koji žele prodati robu u svojim prostorijama isporučuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. uvoznicima) koji se eventualno odluče za ugovaranje ovog termina: • Incoterms termin EXW je uopšteno povoljniji za kupce (tj. koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni. Pri tom mogu maksimalno doći do izražaja sve kreativne kupčeve poslovne sposobnosti.. ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe. izvoznike).7. salonu). Tada prodavci imaju minimalne obaveze. npr. imenovano mesto). nemaju ambicija da prodaju logističke usluge i sl. naime. izvan prostorija prodavaca. Možda se kupci iz susednih država (npr. Incoterms termin skupa "E" Pošto skup Incoterms termina "E" čini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA . ne mogu ili ne znaju prodati ništa više nego samo svoju robu (npr. izvršava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. Incoterms termini skupa "F" Kako Incoterms termine skupa "F" čine termini FCA.7. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima.4.4. kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lakše snaći u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca. uz uslov da proces transporta počinje sa kopnenim prevoznim sredstvima. taj se termin može ugovarati i u slučajevima kada se roba transportuje sa više različitih vidova transporta. – Ako je imenovano mesto negde drugde. Pošto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Međutim.15. • • • • • 15. On. U tom su slučaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima. a posebno oni iz udaljenih država od države prodavca (npr.. ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. odnosno preporuka prodavcima (tj.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW. kupac iz Norveške kupuje robu u Beogradu). izvoznicima) i kupcima (tj. koji će im zasigurno u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Kupci. uvoznike) nego za prodavce (tj. fabrici.2. Prodavci koji ne žele. jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne. imenovano mesto). Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin. trebalo bi da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i načina prevoza robe. u kombinovanom i multimodalnom transportu..1. prodavci isporučuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju 207 . skladištu. preporučuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca. navešćemo nekoliko saveta.

– –

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Pošto je imenovano mesto i određena tačka u tom mestu bitna za uređivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporučuje im se da u svakom konkretnom slučaju vrlo precizno ugovore mesto (i tačku) isporuke robe, a pri čemu trebaju voditi računa o prirodi i količini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvođača do potrošača organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporučuje im se da pitanje osiguranja svake pošiljke dogovorno reše ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe. Preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. železnicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: ‡ Suptilnijim preporučivanjem pravila Incoterm termina FAS može se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci određuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. Što ta pogodnost za kupce znači? Znači da kupci mogu angažovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se može postaviti i drugo pitanje: A što je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada im je roba isporučena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Međutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer će oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. ‡ I za prodavce Incoterms termin FAS može biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. ‡ Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i tačku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. ‡ Što se tiče osiguranja robe, preporučuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. ‡ Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporučuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim špediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. ‡ Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u slučajevima kada se roba transportuje pomorskim ili rečnim brodovima. To, međutim, ne znači da se taj termin ne može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: ‡ Slično Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u činjenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vrše osiguranje robe od trenutka kada im je isporučena (tj. od trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredišta (a ono može biti i kod krajnjeg potrošača). Pri tom kupci mogu angažоvati nacionalne brodare i nacionalne osiguravače, i tako štititi nacionalne interese. – Incoterms termin FOB može biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. – Preporučuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu pošiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i tačku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. – I prodavcima i kupcima se preporučuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na troškove ili na troškove i rizik zajedno. – Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode računa ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i učvršćivanja tereta u brodskim skladištima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili učvršćivanju većih i težih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se vežu užadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako troškovi vezivanja i učvršćivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, užad, sajle, podmetači i sl.) ne spadaju u redovite troškove utovara i slaganja tereta u brodskim skladištima, a često mogu biti i prilično visoki, preporučuje se prodavcima i kupcima da takve troškove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve troškove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. – Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe – Pošto su međunarodni špediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporučuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rješenje. – Incoterms termin FOB poželjno je ugovarati u slučajevima transporta robe morskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje sa morskim ili rečnim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" čine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu pažnju: • Incoterms termin CFR (TROŠKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se može preporučiti sledeće: – Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga što prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u određenim slučajevima, veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata štite i nacionalne privredne interese. – Incoterms termin CFR može biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. – Pošto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporučuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporučena, kako bi uobičajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. – Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logističke aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladištenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim špediterima, koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. – Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim i rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

 Incoterms termin CIF (TROŠAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredišta/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagođava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata države prodavca. Argumenti koji podržavaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge, npr. špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokrićem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka kada ona pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u određenim situacijama ostvariti veći profit nego što je profit od prodaje same robe a angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, štite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slično i drugim terminima C, može biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge, ili pak one koji ne žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaćanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem, preporučuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu pažnju. To, zapravo, znači da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju političke situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokriće određenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, štrajk i sl.). Kako su međunarodni špediteri ne samo klasični organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistički operatori (tj. organizatori ili proizvođači brojnih logističkih usluga, npr.: transportnih, špediterskih, lučkih, slagačkih i skladišnih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logističkim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvršitelja ugovorne kontrole, osiguravajućih društava, tela državne uprave i dr.), poželjno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i veštinu u realizaciji složenih procesa proizvodnje brojnih logističkih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim špediterima koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u slučajevima transporta robe pomorskim ili rečnim brodovima, ali se može ugovarati i u međunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima.

• Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAĆENA DO ... imenovano mesto odredišta). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledeće u vidu: – Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr.: špediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takođe, u slučaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u čarterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladišta, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredišta, istovar na odredišnom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvršavanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logističkih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angažovati nacionalne privredne subjekte te tako štititi interese nacionalne privrede. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poželjno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke na imenovanom mestu odredišta,
211

osiguranje robe. je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. – Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. imenovano mesto odredišta). odnosno konvencionalnim.). prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora. vazduhom. osiguranje robe (sa minimalnim pokrićem rizika).. FOB) ili one koji žele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logističke usluge. korisno je da o svemu konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. te da specificiraju sve važnije vrste operacija i troškove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. izvoznici) i kupci (tj. koji se međusobno isprepliću u klasišnom i multimodalnom transportu. precizno dogovore i ugovore obim pokrića transportnih rizika za svaku pošiljku posebno. preporučljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke robe (tj. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata. posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. do trenutka kada je pošiljku predao glavnom prevozniku. ali je preporučljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke.periodu isporuke robe. Takvu tezu podržavaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. može biti pogodan i za kupce. u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. izvoznici) i kupci (tj. troškovi istovara robe na odredišnom mestu ili troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država i sl. ‡ Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaćanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokrićem.: špediterske usluge. neophodno je da prodavci i kupci. od političke 212 .. prevoz robe od fabrike do dogovorene tačke na imenovanom mestu odredišta. Pošto prodavci (tj. slično drugim terminima C. a ako glavni prevoz obavlja više prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Da bi prodavci (tj. ‡ Incoterms termin CIP. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. kontenerizacija. – Kako se u složenim transportnim lancima. – Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem. zavisno od osobina robe. ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca. slično Incoterms terminu CIF. u kojima se teže snalaze kako prodavci tako i kupci. transportno-tehnološkim. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz. železnicom. mogu pojaviti veoma složeni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga. izvozno carinjenje robe. utovar robe na prevozno sredstvo. transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. geografskog položaja otpremnog i odredišnog mesta. bez obzira na stepen složenosti. drumom. U nekim slučajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angažovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno štite i interese nacionalne privrede. kombinovanim ili multimodalnim transportom. transportno-organizacionim. rekom. RO-RO. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. Huckepack i bimodalna tehnologija transporta). uvoznici) na adekvatan način ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP. • Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO . posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. ili pak one koji žele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. potrebno je da imaju u vidu sledeće: ‡ Incoterms termin CIP.

transportno-organizacionim. podržane veoma složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga. DDU i DDP. troškovi istovara na mestu odredišta. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu. Oni bi. utovar robe na prevozno sredstvo. npr. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. u kojima se ne može uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. bez obzira na stepen složenosti date situacije. 15. izvozno carinjenje robe. 213 .7. ‡ U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu važnost u uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca ima dogovorena tačka na imenovanom mestu odredišta pa.4. Ipak. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe od trenutka isporuke (tj. rat. B i C. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehničkim.: punjenje kontenera. Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti rešavanja brojnih složenih pitanja njihovih međusobnih poslovnih odnosa.situacije u državama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. kombiniranim ili multimodalnim transportom. RO-RO. saglasno tome. – Kako se složeni transportni lanci. poželjno je da isti pravovremeno konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. imenovano mesto). štrajk i sl. Prodavci (tj. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. na imenovanom mestu isporuke na granici. Incoterms termini skupa "D" Kako skup "D" čine Incoterms termini DAF. odnosno klasičnim. troškovi i pristojbe tranzita robe preko nekih država).. oni treba da u međusobnom ugovoru specificiraju sve važnije vrste osiguranja i troškova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. opet. špediterske usluge. rečnim. poželjno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore koji će im. železničkim. transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima. i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definišu i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta kao i vreme isporuke robe. skladiša. – Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno rešenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim. izvoznici) i kupci (tj. detaljnijom analizom pravila koja karakterišu ovaj termin može se zaključiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer. vazdušnim. terminala do tačke i imenovanog odredišnog mesta na određenoj granici.). trebali ugovoriti pokriće određenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. zapravo. Huckepack i bimodalne tehnologije). Pošto prodavci (tj. najčešće realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr. Institutske klauzule A. kontenerizacija. uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce. neistovarenu. koji su međusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta.4. prema pravilima Incoterms-termina DAF. prevoz robe od fabrike. drumskim. koje mogu biti. ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). prodavci najčešće prodaju kupcima osim robe i brojne prateće logističke usluge. transportno-tehnološkim. paletizacija.. Osim toga. DEQ. DES. u narednom izlaganju svakom od njih biće posvećena primerena pažnja: • Incoterms termin DAF (ISPORUČENO GRANICA .

poželjno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definišu i ugovore svoje obaveze u vezi sa tačkom i mestom isporuke pošiljke na imenovanoj granici (npr. Prodajom navedenih logističkih usluga. – Kako ni prodavci niti kupci. naročito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. ipak je poželjno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke. utovar robe na brod – u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta – prevoz tereta brodom do dogovorene tačke u imenovanoj luci odredišta/istovara. pristanište. slično primeni Incoterms termina CIF. u imenovanoj luci odredišta/istovara). – Primena Incoterms termina DAF može biti optimalno rešenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe moguće ostvariti svim vidovima transporta. RO-RO. ponuditi optimalno rešenje. mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. ali uz uslov da se roba isporučuje na kopnenu granicu. trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu. DDU ili čak EXW i FCA). Ukoliko se pojedini prodavci (tj. odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzeća država prodavaca. Brojni argumenti potvrđuju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. gat. Pošto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim.: snošenje troškova i rizika istovara robe na granici). vazdušnim. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. No.– Kako pri primeni Incoterms termina DAF za uređivanje odnosa između prodavaca i kupaca posebnu važnost ima imenovana tačka i mesto na granici. bilo bi uputno da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce. kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta. prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. CPT. utovar robe na kopnena prevozna sredstva. odnosno: pomorskim.: špediterske usluge. transportno-ekonomskim. nego Incoterms termin DAF.. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. • Incoterms termin DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . izvoznici) i kupci (tj. drumskim. transportnotehnološkim. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. nemaju obavezu osiguranja robe. transportno-organizacijskim. izvozno carinjenje robe. neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih špediterima kao logističkim operatorima. koje opet mogu biti podržane složenom proizvodnjom pratećih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati kako prodavci tako i kupci. – U uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu važnost ima istovarna tačka (tj. Huckepack i bimodalne tehnologije). CIP. odnosno klasičnim. – Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju državu). uvozno neocarinjenu. koji se međusobno isprepliću u multimodalnom transportu. u svakom konkretnom slučaju.. a snose rizik od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. Ovo i zbog toga što se pri realizaciji složenih transportnih lanaca. prema Incoterms terminu DAF. rečnim. kontenerizacija. obala) u imenovanoj odredišnoj luci na kojoj se omogućava istovar robe sa broda uređajima (lučkom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagođenim osobinama robe. uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES. Saglasno 214 . železničkim. imenovana luka odredišta/istovara). transportnopravnim fenomenima i logističkim fenomenima.

poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. • Incoterms termin DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. izvoznici) i kupci (tj. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj.. ali je to isto moguće i kombinovanim i multimodalnim transportom. transportno-organizacionim. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu..tome prodavcima i kupcima se može predložiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrđenom tačkom u luci odredišta. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i mogućom složenom proizvodnjom određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati većina prodavaca i kupaca. istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredišta/istovara. bez obzira na stepen složenosti situacije. – U složenim transportnim lancima. utovar robe na kopneno prevozno sredstvo. transportno-ekonomskim. po pravilu. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. – Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i rečnim transportom. imenovana luka odredišta/istovara). prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladiša u luci utovara. poželjno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. – Kako se složeni transportni lanci. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DEQ je. a kupci od trenutka kada je roba isporučena. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ. – Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe. preporučuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredišta. uvozno neocarinjenu. transportno-tehnološkim. mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. kontenerizacija. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. izvozno carinjenje robe. – Posebnu važnost pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju državu. 215 . Da bi prodavci (tj. koji su međusobno isprepletani u procesima proizvodnje logističkih usluga. transportno-pravnim i logističkim fenomenima. poželjno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. Saglasno tome. RO-RO. Saglasno tome.: špediterske usluge. u kojem se najčešće i primenjuju savremene transportne tehologije (npr. povoljniji za prodavce nego za kupce pošto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. – Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. utovar robe na brod (a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta). prevoz tereta brodom do imenovane luke odredišta/istovara. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. na obali u imenovanoj luci odredišta/istovara). uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara.

ili drugoj osobi imenovanoj od kupca. nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i tačka isporuke robe. na primer. uvoznici) mogu na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledeće: – Incoterms termin DDU. ali se to isto može ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom. Tako. nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredišta. transportnopravnim i logističkim fenomenima. a snosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. – Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. terminal ili skladište fabrike «Filip Kljajić» i slično. – Kako se u složenim transportnim lancima. poželjno je da se konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. izvozno carinjenje robe. po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato što. industrijski kolosek fabrike «Zastava automobili». npr. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. RO-RO. ali to ne znači da su oslobođeni rizika od gubitka i oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. utovar robe na prevozno sredstvo. bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. koji su međusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logističkih usluga. transportno -ekonomskim. Zbog važnosti tog mesta preporučuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore tačku isporuke robe na imenovanom mestu odredišta. uz uslov da se transportni proces završava pomorskim ili rečnim brodom u imenovanoj luci odredišta/istovara. javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji određenih logističkih usluga u kojima se ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredišta. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. Prodavci mogu prodajom navedenih logističkih usluga ostvariti znatan dodatan profit. Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. utovar robe na brod. u kojima se 216 . S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehničkim. Saglasno tome.kontenerizacija. u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. na bilo kojem prevoznom sredstvu. po pravilu javljaju veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. nego i brojne logističke usluge. • Incoterms termin DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . slično terminima DES i DEQ. poželjno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima koji će im. ima imenovano mesto odredišta. izvoznici) i kupci (tj. koja je predmet kupoprodaje. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka i oštećenja robe. Prodavci (tj. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). (npr. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. a kupci od trenutka kada im je roba isporučena. ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu). neistovarenu.. imenovano mesto odredišta). kontenerizacija. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit). RO-RO. transportno-organizacionim. – Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno rešenje ako se prevoz realizuje pomorskim i rečnim transportom.: špediterske usluge. transportnotehnološkim.. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. ako prevozni proces počinje sa pomorskom plovidbom onda i logističke usluge kao što su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. prema Incoterms terminu DDU. prodavci prodaju kupcu ne samo robu. – Odgovarajući značaj u uređivanju odnosa između prodavaca i kupaca. Huckepack i bimodalna tehnologija). prema ovom terminu.

tranzit i uvoz robe). imenovano mesto odredišta). – Kako Incoterms termin DDP predviđa maksimalne obaveze za prodavce. ponuditi optimalno rešenje. plaćanje poreza na dodanu vrijednost). transportnotehnološkim. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logističke usluge (npr. izvozno carinjenje robe.. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu države uvoznika. Zbog njegove važnosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredišta. a u čarterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta. nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze. ili drugoj osobi koju je imenovao kupac. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladišta u luci utovara. poželjno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim špediterima kao logističkim operatorima. – Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca. železnicom. koji se međusobno isprepliću u procesima proizvodnje logističkih usluga. rekom. preporučuje se prodavcima (tj. ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca. poželjno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u državi uvoznici. odgovarajuću važnost ima i imenovano mesto odredišta. vazduhom. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu. Da bi prodavci (tj. spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata država prodavaca. utovar robe na prevozno sredstvo. DEQ i DDU. U pribavljanju potrebih podataka i informacija. a ako prevozni proces počinje sa pomorskim prevozom onda i druge logističke usluge kao npr. izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" pošto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao što su trenutno npr.ne mogu uspešno orijentisati prodavci i kupci. Prodajom navedenih logističkih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti značajan profit. pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz. kombinovanim ili multimodalnim transportom. • Incoterms termin DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . utovar robe na brod. transportno-organizacionim. odnosno konvencionalnim. prodavcima mogu pomoći afirmisani špediteri države uvoznika. prevoz tereta do imenovanog mesta odredišta. uvozno carinjenje robe. transportno-ekonomskim. na imenovanom odredišnom mestu. već je njima prepušteno da pitanja osiguranja robe 217 . uvoznika). pravnim i privrednim prilikama države kupca (tj. drumom. ali ne zbog toga što su oslobođeni rizika od gubitka ili oštećenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora.. koji će im i u najsloženijim procesima proizvodnje logističkih usluga. neistovarenu. izvoznici) i kupci (tj. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehničkim. u svakom konkretnom slučaju. poželjno je da isti konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. potrebno je da imaju u vidu sledeće: – Slično Incoterms terminima DES. transportno pravnim i logističkim fenomenima. na prevoznom sredstvu. – Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe. a snosi i sve rizike od gubitka ili oštećenja robe do trenutka isporuke (tj. – Pri uređivanju poslovnih odnosa između prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP. uvoznici) na primeren način ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP. ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). Irak i Avganistan je izuzetno riskantno.: špediterske usluge. posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. prema Incoterms terminu DDP prodavac isporučuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredišta. stvarnim političkim.

koja je predmet kupoprodaje. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" špeditera moguće je konzistentno odrediti odnose između prodavaca (tj. u kojem se najčešće primenjuju savremene transportne tehologije (npr. Ne ulazeći tom prilikom u naučnu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina uređuju pravne i ekonomske odnose između prodavaca i kupaca u međunarodnoj robnoj razmeni. izvoznika. vazduhom. Budući da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehničkim. Budući da prodavci (tj. otpremnoga špeditera. Prema tome. Zbog toga je poželjno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke. Jer. kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren način pokrili svoje rizike od gubitka ili oštećenja robe. a ne pravne i ekonomske odnose između davalaca i korisnika prevoznih. RO-RO. Takve tvrdnje su pogrešne i neprihvatljive. primaoca) robe.: kontenerizacija. transportnotehnološkim. – U složenim transportnim lancima. Isto tako. izvoznika) i kupaca (tj. drumom. transportno-organizacionim. odnosno uvoznika) koje sklapaju međunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj. prevoznika i aktivnih učesnika u sistemu prometa. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe Vrlo često se u naučnoj i stručnoj literaturi. Pošto su znanja prodavčevih i kupčevih menadžera i specijalizovanih stručnjaka veoma skromna o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. pošiljalaca) robe. Hucke-pack i bimodalna tehnologija). bez obzira na stepen složenosti proizvodnje logističkih usluga. koji će im. mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". špeditera i prevoznika moguće je odrediti upoređivanjem odnosa stranka iz ugovora o špediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvršenju prevoza). odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u međunarodnom prometu. odnosno konvencionalnim. rekom. odnosno PRAVILA TUMAČENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEĐUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAČENJE TRGOVINSKIH TERMINA. izvoznici) i kupci (tj. transportno-ekonomskim.4. treba uočiti bitne razlike između odnosa stranaka (tj. javljaju se veoma složeni procesi proizvodnje logističkih usluga. 15. Mesta prodavaca (tj.rešavaju potpuno autonomno. odnosno izvoznika i kupaca. kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima. transportnopravnim i logističkim fenomenima. odnosno pošiljke. železnicom. uvoznika. odnosno logističkih. prijemnog špeditera i kupca (tj. – Incoterms termin DDP može se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem. pošiljalaca. kombinovanim ili multimodalnim transportom. posebno u međunarodnom multimodalnom transportu. odnosno naručilaca ili krcatelja i prevoznika. uvoznika.8. poželjno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje špeditere kao logističke operatore. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. prodavaca. koji se međusobno isprepliću u složenim procesima proizvodnje logističkih usluga. nije sporna tvrdnja da između odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logističkih usluga) ugovora postoji čvrsta interakcijska sprega. Činjenica da se u kupoprodajnim ugovorima određuju načini i uslovi prevoza robe na određenoj relaciji (od otpremnog do odredišnog mesta). usluga. ne znači da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe. a kupci od trenutka kada ima je roba isporučena. uvoznika) kao špediterovih nalogodavaca i špeditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa između izvoznika. potrebno je da se isti konsultuju sa svojih špediterima kao logističkih operatorima. uvoznici) po pravilu imaju skroman 218 .

skladištari. robnotrgovinskih i logističkih centara. svim vrstama puteva.4. a to znači i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i međunarodnim multimodalnim transportom. tranzitom. osiguravači). Prodavci i kupci 219 . Zahvaljujući interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logističkim znanjima. ali i drugih ugovora o proizvodnji logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logističkih usluga u sistemu međunarodne robne razmene. pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. bez obzira na složenost procesa proizvodnje logističkih usluga. ali i drugih aktivnih učesnika spoljnotrgovinskog. zahtevne i veoma složene procese proizvodnje određenih logističkih usluga (npr. Pri tome treba imati u vidu specifične. Sinergijski efekti implementacije logističkog intelektualnog kapitala sa kojim raspolažu logistički operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasičnih organizatora transportnih procesa. Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa između prodavaca i kupaca. u različitim trgovačkim transakcijama i regionalnim transakcijama. makro i mikro sistema (npr. pri kombinovanju više vrsta transporta u međunarodnom multimodalnom transportu. 15. u svakom konkretnom slučaju ponuditi optimalno rešenje. skladištenjem svih vrsta roba. procesnog kapitala i sl. nije moguće precizno odrediti ni terminima "Incotermsa". veštinama. Međunarodni špediteri kao logistički operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost. pri kombinovanju više savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logističkim lancima. To isto važi i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa špediterima kao logističkim operatorima. prometom. ljudskog kapitala. u skladu sa dotadašnjim poslovnim običajima. distribucijom. i špeditera kao logističkih operatora. kapitala klijenata. špediteri kao logistički operatori raspolažu sa primerenom količinom logističkog intelektualnog kapitala (tj. jer su oni specijalisti za sve logističke aktivnosti u međunarodnome transportu i prometu.) zahvaljujući kojem mogu u svakom konkretnom slučaju osigurati brze.: prevoznici. ili pak opšte uslove poslovanja pomorskih luka. Naime. Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspešno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika. na svim udaljenostima. strukturalnog kapitala. skladištenjem. transportnim osiguranjem robe i drugim logističkim aktivnostima. u prevozu masovnoga tereta).9. izvoznim i uvoznim carinjenjem robe.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta. robnotransportnih. distibucijom. Afirmisani međunarodni špediteri kao megalogistički operatori mogu prodavcima i kupcima. svim prevoznim sredstvima.kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o složenim procesima proizvodnje logističkih usluga u vezi sa transportom. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim špediterima kao logističkim operatorima. sposobnostima. prometnog i logističkog mega. globalnog. međunarodni špediteri kao logistički operatori će u svakom konkretnom slučaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe. izvršioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe. u prevozu generalnog tereta) i čartiranju (tj. sigurne i racionalne procese proizvodnje logističkih usluga u vezi sa otpremom. dopremom. poželjno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa međunarodnim špediterima kao logističkim operatorima oko logističkih pitanja proizvodnje svih logističkih usluga bez kojih nije moguće zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema međunarodne robne razmene. robnodistributivnih. operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona. tako je u određenoj meri potrebno da stranke u međunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovačke i lučke uzance i običaje. inovacijskoga kapitala.

izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. Ako nije drukčije dogovoreno. ili su im morali biti poznati. opšte uslove i poslovanje u dotičnim pomorskim lukama. iz 1980. Da bi se razjasnila situacija dodate su reči "ako je primenljivo" u A-2 i B-2. Osim toga. A-6 i B-6 pravilima važećeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoća kada se ne zahtevaju carinski postupci. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora često nije moguće precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporuče robu. štetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. 220 . Poželjno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u državi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime. Osim toga. pa u tom slučaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede tačku u tom području ili na tome mestu. odnosno ne izvrše svoju obavezu određivanja takvog mesta ili tačke. Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti. nego i plaćanje administrativnih troškova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi dužni dati nadležnim vlastima. pojašnjeno je da ta obaveza ne uključuje samo plaćanje carine i ostalih pristojbi. prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim špediterima koji dobro poznaju pravila. Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. ili pak opštih uslova poslovanja pomorskih luka. bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odredištu. Ako to kupci ipak ne učine.). ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o tački isporuke. pomorska luka. da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe. Pri implementaciji trgovačkih i lučkih uzansi i običaja. te ako on to ne učini. Određivanje mesta isporuke U nekim situacijama nije moguće u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati tačku ili čak mesto na koje prodavac treba da isporuči robu prevozniku (Npr.: referenca se može odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto. kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije države izvoza ili uvoza. 15. iako pogrešno. Nadalje. neki su smatrali. nejasnoće. Vezano za to. pomorsku luku. INCOTERMS termini i carinjenje Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoća. i tada se obično određuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definiše tačku unutar pomenutog prostora ili mesta. npr.10.4. kako bi unapred sprečili nesporazume. Stoga.4. onda oni snose sve rizike i dodatne troškove koji nastanu zbog njihovih propusta. smatra se da su oni prećutno prihvatili one uzance i običaje koji su im bili poznati. običaje. uzanse. Stoga. bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini. zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora. nesigurnost. 9. npr. poželjno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinačnom slučaju pravovremeno i uzajamno informišu o takvim trgovačkim i drugim uzancama i poslovnim običajima. to može prodavcu dati pravo da izabere tačku koja po njegovom mišljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4). kao u slučaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim područjima slobodne trgovine gde više ne postoji obaveza plaćanja carine i ne postoje ograničenja u vezi sa uvozom ili izvozom. 15.11.imaju obaveze. koji će im u svakom konkretnom slučaju ponuditi primereno rešenje. prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili tačku koja im najviše odgovara. u trenutku sklapanja ugovora može odrediti samo područje ili prilično veliko mesto. prava i odgovornosti prema uzancama i običajima na koje su pristali. snosi rizik i dodatne troškove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (čl. na primer. Ako kupac ima obavezu da precizno definiše tačku. ako kupci ne ostvare svoja prava. Tako se..

je polazio od suprotnih opredeljenja što se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca).. mogu koristiti u svim vrstama. odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati određeni Incoterms termin: • EXW (FRANKO FABRIKA .koji karakterišu minimalne obaveze prodavca . ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omogućilo korišćenje svih povoljnosti koje se omogućavaju prilikom izvoza robe u njegovoj državi. odnosno konvencionalnom. Incoterms termin FAS preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. tj.2.1 i 35. onda prodavac mora platiti takvu kontrolu. INCOTERMS termini i pakovanje robe U većini slučajeva stranke žele unapred znati koja je ambalaža potrebna za siguran prevoz robe do odredišta. odnosno granama transporta i prometa. 15. kupac bi trebalo da sam plati troškove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu.. budući da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predviđenog transporta.: pomorskim. 221 . Međutim. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza Pošto se pojedini Incoterms termini 2000. Osim ako ugovor drugačije ne određuje. Međutim. INCOTERMS termini i kontrola robe U većini slučajeva kupcima se može preporučiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv.12. pre-shipment inspection . 15. merenja.Incoterms 1990. tj. • FAS (FRANKO UZ BOK BRODA .13.14. mora biti "prikladna za svaku moguću svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora. železničkim. imenovano mesto).PSI. osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u stručnost i procenu prodavca"). uključujući i ambalažu.. vaganja i brojanja.. Incoterms termin EXW preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane. vazdušnim i rečnim transportom.b Konvencije UN o ugovorima u međunarodnoj prodaji robe iz 1980. pregled robe pre utovara).ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). drumskim. vrste i uslova transporta dotične robe.: pomorskim. a što zavisi od osobina robe.4. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. dok je EXW termin . ali zato u Incotermsu 2000. odnosno konvencionalnom. a neki samo u određenoj vrsti transporta i prometa. 15. osim u slučaju kada se koristi EXW termin. drumskim.4. imenovana luka utovara/otpreme). gde roba.... U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno određene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snošenjem troškova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete. železničkim. kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. Takođe. gde troškovi te kontrole ide na teret kupca. prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajuće pristojbe. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. ali samo ako su im činjenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa članovima 35. • FCA (FRANKO PREVOZNIK . a uvoznog carinjenja kupac. vazdušnim i rečnim transportom. Incoterms termin FCA preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. što proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno).4. imenovano mesto). u pravilima A-9 svih Incoterms termina određeno je da su prodavci dužni robu upakovati na takav način kako to zahteva transport.

. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. Incoterms termin CIP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa.. tj.: pomorskim. • CPT (VOZARINA PLAĆENA DO .. Incoterms termin DAF preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza. vazdušnim i rečnim transportom.. odnosno tehnologijama klasičnog. Incoterms termin DDU preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.. kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu.. drumskim.. imenovano mesto odredišta). kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. koji će im zasigurno ponuditi optimalno rešenje. OSIGURANJE I VOZARINA .: pomorskim. • CIP (tj. imenovana luka ukrcaja/otpreme). Incoterms termin CIF preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. imenovana luka odredišta/istovara). vazdušnim i rečnim transportom. odnosno tehnologijama klasičnog.: pomorskim. Incoterms termin FOB preporučljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. Ako prodavcima (tj. vazdušnom i rečnom transportu. ali uz uslov da se roba isporuči na kopnenu granicu. izvoznicima) i kupcima (tj. odnosno pri konvencionalnom. železničkim. tj. tj.. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. 222 . drumskim. imenovano mesto odredišta). imenovano mesto odredišta). • CIF (TROŠAK. • DDP (ISPORUČENO OCARINJENO . vazdušnim i rečnim transportom.. drumskim. • DEQ (ISPORUČENO FRANKO OBALA . imenovano mesto).. imenovano mesto odredišta). vazdušnim i rečnim transportom. železničkim. • DAF (ISPORUČENO GRANICA .. odnosno tehnologijama klasičnog.: pomorskom. Incoterms termin CPT preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.• FOB (FRANKO BROD .. Incoterms termin DDP preporučljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza.. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje i završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. • DES (ISPORUČENO FRANKO BROD . ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza počinje sa pomorskim ili rečnim brodovima. imenovana luka odredišta/istovara). železničkim.. poželjno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim špediterima. odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporučljivo ugovoriti. železničkom. ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza završava sa pomorskim ili rečnim brodovima. Incoterms termin DEQ preporučljivo je ugovarati pri klasičnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. uvoznicima) u nekim specifičnim kombinacijama transporta i prometa.. VOZARINA I OSIGURANJE PLAĆENI DO ... • DDU (ISPORUČENO NEOCARINJENO . Incoterms termin CFR preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. tj... železničkim. • CFR (TROŠAK I VOZARINA . Incoterms termin DES preporučljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i rečnim brodovima. imenovana luka odredišta/istovara). imenovana luka odredišta/istovara).: pomorskim.. kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. odnosno tehnologijama klasičnog. drumskim. tj. drumskom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful