SADRAJ UVOD......................................................................................................................................... 1 1. UOPTENO O PEDITERSKOJ DELATNOSTI ................................................................ 2 1.1. Nastanak i razvoj pedicije .................................................................................................. 2 1.2.

Opti pojmovi u oblasti pedicije ........................................................................................ 2 1.2. Podela rada i specijalizacija pediterskih preduzea ........................................................... 3 2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA PEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU .... 5 2.1. Razvoj pediterske delatnosti na ovim prostorima .............................................................. 5 2.2. Uloga i zadaci meunarodnog peditera.............................................................................. 6 2.3. Unutranja organizacija pediterskog preduzea................................................................. 7 2.3. Organizovanost pediterskih preduzea u meunarodnim okvirima................................... 8 3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O PEDITERSKOJ DELATNOSTI ........................... 11 3.1. Naa regulativa .................................................................................................................. 11 3.2. Evropski i anglosaksonski sistem ...................................................................................... 11 3.2.1. Evropski sistem .............................................................................................................. 11 3.2.2. Anglosaksonski sistem ................................................................................................... 12 3.3. Skraenice u trgovakoj terminologiji............................................................................... 13 3.3.1. Opte uzanse za promet robom....................................................................................... 13 3.3.2. Incoterms 2000. .............................................................................................................. 14 3.3.3. Ostale uzance.................................................................................................................. 14 4. PREVOZNE l PEDITERSKE TARIFE ............................................................................. 17 4.1. Uopteno o tarifama........................................................................................................... 17 4.1.1. Tarifska naela................................................................................................................ 17 4.1.2. Tarifski pojmovi ............................................................................................................. 18 4.2. Prevozne tarife................................................................................................................... 19 4.2.1. eleznike tarife ............................................................................................................. 20 4.2.2. Tarife u pomorskom transportu ...................................................................................... 23 4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi ............................................................................................ 23 4.2.2.2. Konferencijske tarife ................................................................................................... 24 4.2.2.3. Naplaivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu..................................... 24 4.2.3. Tarife u renom transportu ............................................................................................. 25 4.2.4. Tarife u drumskom transportu ........................................................................................ 26 4.2.5. Tarife u vazdunom transportu ....................................................................................... 26 4.2.6. Ostale tarife..................................................................................................................... 26 4.3. pediterske tarife ............................................................................................................... 27 4.3.1. Problematika usluga i tarifa............................................................................................ 27 4.3.2. Tehnika pediterskih tarifa ............................................................................................. 28 5. TARIFNI POSLOVI ............................................................................................................ 31 5.1. Akvizicija .......................................................................................................................... 31

5.2. Praenje trita ...................................................................................................................31 5.3. Instradacija .........................................................................................................................32 5.4. Informacije i ponude ..........................................................................................................33 5.4.1. Informacije ......................................................................................................................33 5.4.2. Ponude.............................................................................................................................33 5.5. Sklapanje ugovora o pediciji ............................................................................................34 5.6. Reklamacije........................................................................................................................35 5.6.1. Kontrola dokumenata......................................................................................................35 5.6.2. Manje zaraunati trokovi...............................................................................................35 5.6.3. Vie zaraunati trokovi..................................................................................................35 5.6.4. Gubitak ili oteenje robe u transportu ...........................................................................36 5.6.5. Prekoraenje roka isporuke.............................................................................................37 5.6.6. Ostali zahtevi za obeteenjem .......................................................................................38 5.7. Refakcije i provizije ...........................................................................................................38 5.7.1. Refakcije .........................................................................................................................38 5.7.2. Provizije ..........................................................................................................................39 6. KARAKTER ROBE U MEUNARODNOM PROMETU.................................................41 6.2. Carinska linija ....................................................................................................................41 6.2. Carinski putevi ...................................................................................................................41 6.3. Carinsko podruje ..............................................................................................................42 6.4. Carinski pogranini pojas...................................................................................................43 6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik................................................................................44 6.5.1. Carinska obaveza ............................................................................................................44 6.5.2. Podlonost plaanju carine..............................................................................................44 6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze...........................................................................44 6.6. Carinski obveznik ..............................................................................................................45 6.7. Carinska roba .....................................................................................................................46 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe ...............................................................................46 6.7.2. Vrste carinske robe..........................................................................................................48 6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja...........................................................................48 6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa ............................................................49 6.7.2.3. Carinska roba i karakter i nain njenog uvoza - izvoza ...............................................49 6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaanja carine ......................................................................49 6.8. Carinska vrednost robe.......................................................................................................51 6.8.1. Trokovi prevoza i dopreme robe ...................................................................................51 6.8.2. Trokovi transportnog osiguranja ...................................................................................51 6.8.3. Posrednike i komisione provizije ..................................................................................52 6.8.4. Trokovi pribavljanja dokumentacije..............................................................................52 6.8.5. Trokovi ambalae ..........................................................................................................52 6.8.6. Dabine i prevozne takse ................................................................................................52 6.9. Prijavljivanje carinske robe................................................................................................52 6.10. Carinski nadzor ................................................................................................................53

6.11. Smetaj carinske robe ...................................................................................................... 55 6.11.1. elezniko - carinski magacin...................................................................................... 56 6.11.2. Carinsko skladite......................................................................................................... 56 6.11.3. Carinsko smestite ........................................................................................................ 57 6.11.4. Konsignaciono skladite ............................................................................................... 58 6.11.5. Specijalizovano skladite strane robe i robe domae proizvodnje ............................... 59 6.11.6. Centralno skladite ....................................................................................................... 60 6.11.7. Slobodna carinska prodavnica ...................................................................................... 61 6.11.8. Druge prostorije i prostori ............................................................................................ 62 6.11.9.Slobodne i carinske zone ............................................................................................... 63 7. POSLOVI UVOZA .............................................................................................................. 65 7.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 65 7.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 67 7.2. Disponiranje ...................................................................................................................... 67 7.3. Osiguranje.......................................................................................................................... 68 7.4. Doprema robe .................................................................................................................... 69 7.5. Aviziranje i prijem robe..................................................................................................... 69 7.6. Carinjenje .......................................................................................................................... 71 7.6.1. Isprave u carinskom postupku ........................................................................................ 71 7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI) .............................................................................. 72 7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)........................................................... 73 7.6.2. Postupak carinjenje robe................................................................................................. 76 7.6.2.1. Podnoenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava) ...................... 77 7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava).............................. 78 7.6.2.3. Pregled carinske robe .................................................................................................. 79 7.6.2.4. Obraun i naplata carine i drugih uvoznih dabina ..................................................... 81 7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja....................................................................... 83 7.7. Otprema robe komitentu (korisniku) ................................................................................. 85 7.8. Zbirni transport .................................................................................................................. 86 7.9. Obraun i fakturiranje........................................................................................................ 88 8.0. Dispozicija ......................................................................................................................... 93 8.1. Pozicioniranje .................................................................................................................... 95 8.2. Osiguranje tovarnog prostora ............................................................................................ 96 8.2.0. Otprema robe eleznikim transportom ......................................................................... 97 8.2.1. Otprema pomorskim transportom................................................................................... 98 8.2.2. Otprema robe renim transportom.................................................................................. 99 8.2.3. Otprema drumskim transportom..................................................................................... 99 8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima ......................................................................... 99 8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava ..................................................................................... 100 8.3.0. Nain popunjavanja ...................................................................................................... 100 8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik ............................................................................... 102

8.3.2. Ostale isprave koje se prilau uz otpremna dokumenta................................................103 8.4. Utovar/ukrcaj robe ...........................................................................................................103 8.5. Osiguranje ........................................................................................................................104 8.6. Carinjenje .........................................................................................................................105 8.7. Aviziranje otpreme...........................................................................................................106 8.8. Zbirni transport ................................................................................................................107 8.9.1. Transportna potvrda (FCT) ...........................................................................................108 8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL) ......................................................................108 8.9.3. Skladina potvrda (FWR)..............................................................................................109 8.9.4. Potvrda poiljaoca za prevoz opasne robe (SDT) .........................................................109 8.10. Obraun i fakturisanje izvrene usluge ..........................................................................109 9. POSLOVI TRANZITA.......................................................................................................113 9.0. Ugovaranje tranzita ..........................................................................................................113 9.1. Tranzit: kopno more....................................................................................................114 9.1.0. Dispozicija ....................................................................................................................114 9.1.1. Prijem robe....................................................................................................................114 9.1.2. Otprema robe.................................................................................................................115 9.1.3. Zakljuenje posla ..........................................................................................................115 9.2. Tranzit more kopno.....................................................................................................116 9.2.0. Dispozicija ....................................................................................................................116 9.2.1. Prijem robe prispele brodom.........................................................................................116 9.2.2. Otprema robe.................................................................................................................117 9.2.3. Zakljuenje posla ..........................................................................................................118 10. SAJAMSKI POSLOVI .....................................................................................................119 10.0. Akvizicija sajamskih poslova.........................................................................................119 10.1. Prijem i smetaj izlobenih eksponata ...........................................................................120 10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon zavretka sajma.................................................121 10.3. Tehnologija sajamskog posla .........................................................................................122 10.4. Obraun i fakturisanje pediterske usluge .....................................................................122 11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADITENJA ROBE...................................................125 11.0. Utovar, istovar i pretovar robe .......................................................................................125 11.0.0. Vrste robnih manipulacija...........................................................................................125 11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora .......................................................................................126 11.0.2. Utovar eleznikih vagona..........................................................................................127 11.0.3. Utovar u brodove ........................................................................................................132 11.1. Loko-prevozi..................................................................................................................133 11.2. Uskladitenje robe..........................................................................................................134 11.2.0. Vrsta skladita .............................................................................................................134 11.2.1. Principi uskladitenja ..................................................................................................136 11.3. Pakovanje robe...............................................................................................................137 11.3.0. Vrste ambalae............................................................................................................137

11.3.1. Ambalaa za prekomorski transport ........................................................................... 138 11.3.2. Pakovanje robe u eleznikom transportu .................................................................. 138 11.4. Obeleavanje poiljaka .................................................................................................. 139 11.5. Savremene transportne tehnologije ............................................................................... 140 11.5.0. Paletizacija.................................................................................................................. 141 11.5.1. Kontejneri ................................................................................................................... 142 11.5.2. Kombinovani (integralni) transport ............................................................................ 143 11.6.0. Postupak sa vozilima pod reimom TIR .................................................................... 145 11.6.0.0. Tehniki uslovi za vozila......................................................................................... 145 11.6.0.1. Opis karneta TIR ..................................................................................................... 146 11.6.0.2. Nain carinske kontrole ........................................................................................... 146 11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom ....................................................................................... 147 12. SPECIJALNI POSLOVI PEDITERA............................................................................ 149 12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe ............................................................................... 149 12.0.0. Kontrola kvalitete ....................................................................................................... 149 12.0.1. Kontrola kvantiteta ..................................................................................................... 150 12.0.2. Preuzimanje robe ........................................................................................................ 151 12.1. Uzimanje uzoraka .......................................................................................................... 152 12.2. Praenje transporata....................................................................................................... 153 12.3. Doleivanje.................................................................................................................... 154 12.4. Izdavanje garantnih pisama ........................................................................................... 155 12.5. Zastupanje u sluaju generalne havarije........................................................................ 155 12.6. Naplata robe................................................................................................................... 156 12.7. Poslovi lizinga ............................................................................................................... 157 12.7.1. Lizing kontenera ......................................................................................................... 157 12.7.2. Leasing prevoznih sredstava....................................................................................... 158 12.8. Ostali specijalni poslovi................................................................................................. 158 13. POMORSKO TRITE ................................................................................................... 159 13.0. Vrste brodova i linija ..................................................................................................... 159 13.0.0. Tipovi trgovakih brodova ......................................................................................... 159 13.0.1. Vrste plovidbe ............................................................................................................ 161 13.0.1.0. Slobodna plovidba ................................................................................................... 161 13.0.1.1. Linijska plovidba ..................................................................................................... 161 13.0.2. Konferencije ............................................................................................................... 162 13.1.0. Ugovori o prevozu morem.......................................................................................... 163 13.1.1. Booking note .............................................................................................................. 163 13.1.2. Oficirska potvrda ........................................................................................................ 163 13.1.3. Parcel-receipt .............................................................................................................. 164 13.1.4. Potvrda skladita......................................................................................................... 164 13.1.5. Teretnica ..................................................................................................................... 164 13.1.6. Skladinica.................................................................................................................. 165

13.1.7. Izrunica......................................................................................................................165 13.1.8. Manifest ......................................................................................................................166 13.1.9. Havarijska obveznica ..................................................................................................166 13.1.10. Protest........................................................................................................................166 13.1.11. Konzularne fakture....................................................................................................166 13.1.12. Cover note .................................................................................................................166 13.1.13. Letter of lien..............................................................................................................166 13.1.14. No cure no pay .....................................................................................................167 13.1.15. Engleska polisa .........................................................................................................167 13.1.16. Vremenska tablica.....................................................................................................167 13.2. Luko-agencijske isprave kod utovara/istovara.............................................................167 14. PRIMENA INFORMATIKE U PEDICIJI ....................................................................169 14.0. pediterski informacioni sistem.....................................................................................169 14.0.0. Pojam informacionog sistema.....................................................................................169 14.0.1. Tokovi informacija......................................................................................................170 14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje pediterskog informacionog sistema..............170 14.1.0. Hardver........................................................................................................................170 14.1.1. Softver.........................................................................................................................170 14.1.2. Kadrovi........................................................................................................................171 14.1.3. Organizaciona forma...................................................................................................171 14.2. Primer uvoenja informacionog sistema u pediciji Intercontinentale......................171 14.2.0. Osnovni podaci o preduzeu .......................................................................................171 14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u Intercont grupaciji .....................................172 14.2.1.0. Hardver.....................................................................................................................172 14.2.1.1. Softver......................................................................................................................173 14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca ......................................................................173 14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji............................................................173 14.2.4. Obrada matinih podataka ..........................................................................................174 14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvoenju EOP ........................................................................174 15. INCOTERMS 2000.........................................................................................................177 15.1. Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA...........................................................................178 15.2. Pravne osnove INCOTERMSA .....................................................................................185 15.3. Donoenje i promene INCOTERMSA ..........................................................................186 PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAENOJ FORMI....................................................189 15.4. Uzroci uvoenja INCOTERMS 2000. ...........................................................................189 15.4.1. Vanije promene Incotermsa 2000./1990. ..................................................................190 15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E" ....................................................................................191 15.4.1.2. Incoterms termini iz skupa "F" ................................................................................192 15.4.1.3. Incoterms termini iz skupa "C" ................................................................................193 15.4.1.4. Incoterms termini iz skupa "D"................................................................................197 15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju...................................200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D.............................................. 201 15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000................................................................ 202 15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe................................................................. 210 15.4.6. Prelaz rizika i trokova sa prodavca na kupca............................................................ 210 15.4.7. Vanije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina ............................................. 210 15.4.7.1. Incoterms termin skupa "E"..................................................................................... 211 15.4.7.2. Incoterms termini skupa "F".................................................................................... 211 15.4.7.3. Incoterms termini skupa "C" ................................................................................... 214 15.4.7.4. Incoterms termini skupa "D" ................................................................................... 217 15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe .................................................................... 222 15.4.9. Obiaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine..................................................... 223 15.4.10. Odreivanje mesta isporuke ..................................................................................... 224 15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje............................................................................ 224 15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe................................................................... 225 15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe ...................................................................... 225 15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza ................................ 225

UVOD
Sadraj ove prezentacije razvrstan je prema redosledu poslova kako se oni obino obavljaju u preduzeima meunarodne pedicije, a delatnosti su poreane priblino onim redom kako je to uobiajeno u organizacionim emama veeg broja pediterskih preduzea. Obraivana materija je razvrstana u trinaest poglavlja, pri emu se prvih pet i poslednje trinaesto mogu smatrati informativno - instruktivnim, dok se u poglavljima 6. do 12. razrauje tehnika i tehnologija rada u pojedinim organizacionim delovima preduzea meunarodne pedicije. Adekvatan prostor posveen je prevoznim i pediterskim tarifama, pomorskom tritu, kao i raznim transportnim ispravama koje se javljaju u praksi. Osim standardnih pediterskih delatnosti, kao to su uvoz i izvoz, obraeni su i sajamski poslovi i poslovi tranzita, iako se svako peditersko preduzee ne bavi takvim poslovima. Poslovi uvoza i izvoza obraeni su detaljnije. Pored napred navedenog, priloeni su vaniji akti znaajni za rad pediterskih preduzea, kao to su: Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera, Izvod iz Optih uzanci za promet robom, Incoterms 2000, Revidirane Amerike spoljnotrgovinske definicije, Izvod iz Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom, Izvod iz Zakona o obaveznim odnosima i prikaz najvanijih obrazaca koji se spominju u tekstu kao i skraenice koje se upotrebljavaju u radu, sadraj i popis koriene literature.

1. UOPTENO O PEDITERSKOJ DELATNOSTI

pedicija je jedna od grana privredne delatnosti koja se, kod nas, tretira kao spoljnotrgovinska, obzirom da praktino i nema peditera koji se bave unutranjom organizacijom prevoza. Pri tome je vano da se pravi razlika izmeu prevoznika (vozara) i peditera, to se kod nas ne ba retko poistoveuje. Vozar je pravna (ili fizika) osoba koja prevozi robu (npr. eleznica, autotransportno poduzee, avio-prevoznik i dr.), dok pediter organizuje transport robe raznim (tuim) prevoznim sredstvima od prodavca do kupca.

1.1. Nastanak i razvoj pedicije

Smatra se da zaeci pedicije potiu jo iz trinaestog veka, iz doba prosperiteta Venecije. Tadanji mletaki trgovci su u trgovini sa alpskim i prekoalpskim zemljama koristili posrednike koji su se brinuli o sigurnom prevozu robe koja je u Veneciju dopremana morem. Na odreditu, ti su posrednici kupcima predavali robu uz potpis na jednoj vrsti izdatnice-priznanice, pa se te potvrde smatraju prvim transportnim ispravama. Razvoj meunarodne trgovine, pogotovu nakon otkria prekomorskih zemalja, zahtevao je prebacivanje sve veih koliina roba izmeu evropskog kontinenta i novih zemalja, najee u kombinovanom prevozu kopno - more - kopno. U novonastaloj situaciji trgovci vie nisu bili u stanju dostavljati robu kupcima sami i u sopstvenim prevoznim sredstvima, ve su - na osnovu podele rada traili posrednike u realizaciji sve sloenijih prevoznih procesa. Takvi posrednici bavili su se iznajmljivanjem prevoznih sredstava ali su istovremeno davali trgovcima i potrebne savete pod kakvim uslovima da prodaju robu. Preuzimajui brigu o organizaciji prevoza, takav organizator prevoza trebao je poiljaocu (prodavcu) potvrditi prijem robe radi prevoza i preuzeti obavezu da e robu uredno prevesti i predati pimaocu (kupcu) u ugovorenom mestu. Na taj nain nastale su prevozne isprave koje se jo i danas usavravaju. Pojava parobroda i eleznice u prvoj polovini devetnaestog veka izazvala je revoluciju u meunarodnoj trgovinskoj razmeni. Spomenuta sredstva mogla su prevoziti znatno vee koliine robe nego to je to bilo mogue ranije, a sam transport mogao se odvijati na eleznici po voznom redu, a na moru nije zavisio toliko od vremenskih (ne)prilika, a bio je jeftiniji i bri. Roba iz evropskih zemalja mogla se transportovati brzo i ekspeditivno na, do tada, nepoznata prekomorska trita. Ovakav razvoj transportnih sredstava neminovno je nametao potrebu za stvaranjem takve uslune organizacije koja bi poznavala specifinosti eleznikog i pomorskog transporta, kao i carinske, devizne, sanitarne i druge propise u odnosnim zemljama, razna ogranienja i sl. Nadalje, delikatnost samog posla zahtevala je da iste obavljaju neutralne osobe, u koje e imati poverenje kako prodavac, tako i kupac. Kao to se ranije odvojila trgovina od proizvodnje, tako se sada, usled drutvene podele rada, odvojio saobraaj od trgovine. Sloenost odnosa izmeu saobraaja i trgovine, pogotovo kad se radilo o kombinovanim prevozima, podela odgovornosti izmeu prevoznika i korisnika usluga prevoza, iziskivala je usavravanje prevoznih isprava, kao i potrebu da se izmeu saobraaja i trgovine postavi posrednik koji e organizovati prevoz robe. Takav posrednik naziva se pediter, a delatnost koju on obavlja naziva se pediterska delatnost, krae p e d i c i j a .

1.2. Opti pojmovi u oblasti pedicije

Re pediter, odnosno pedicija je latinskog porekla i nastala je od rei expedire, to se moe prevesti kao odreiti, urediti, dok se u praktinoj primeni prevodi sa poslati, otpremiti. Osim pojma pediter, u pediterskoj delatnosti se susreemo i sa pojmom meupediter i podpediter. Me upe diter je pravna ili fizika osoba na koju je (glavni) pediter preneo izvrenje dela nekog pediterskog posla. pediter, naime, ne
2

moe uvek sam da obavi sve poslove a posebno ne na celom prevoznom putu (transportnom lancu), to je est sluaj u meunarodnom transportu, pa obavljanje odreenih manipulacija u pojedinim mestima poverava drugom pediteru, tj. meupediteru. U tom sluaju, za rad meupeditera pediter ne odgovara, ali odgovara za njegov izbor. Pod pediter, je osoba na koju je (glavni) pediter preneo u celini izvrenje nekog pediterskog posla1. To moe biti sluaj kad pediter nema organizovanu sopstvenu slubu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu, a ne isplati mu se da je formira samo za taj posao, ve ga radije preputa tamonjem pediteru uz proviziju ili na bazi reciprociteta. U stvari, pediter koji je primio nalog od nalogodavca u tom sluaju prenosi u potpunosti izvrenje dobijenog naloga na treu osobu, tj. podpeditera, pa ga ovaj zamenjuje u realizaciji itavog posla. Tada za rad podpeditera pediter odgovara, osim u sluaju ako je podpeditera odabrao sam komitent (glavnog) peditera.

1.2. Podela rada i specijalizacija pediterskih preduzea

pediterska poduzea se mogu deliti prema razliitim kriterijumima, odnosno: prema teritorijalnom djelokrugu rada ili prema osnovnim karakteristikama poslovanja. Prema teritorijalnom principu pediterska preduzea se mogu podeliti na preduzea za unutranju i preduzea za meunarodnu pediciju. Preduzea za un ut r a nju pe dic ij u preuzimaju i realizuju poslove koji ne prelaze dravnu granicu zemlje u kojoj je sedite odnosne pedicije. Preduzea za meunarodnu pediciju preuzimaju i realizuju poslove transporta robe u uvozu, izvozu i tranzitu (moe i unutar granica svoje zemlje), a obino se dele na: preduzea za kontinentalnu pediciju, preduzea za pomorsku pediciju i preduzea za graninu pediciju. Kontinentalni pediteri organizuju prevoz robe eleznikim, drumskim, vazdunim i reno-kanalskim putevima i prevoznim sredstvima, ukljuujui prijem, otpremu, carinjenje, osiguranje, uskladitenje i distribuciju robe kao i druge poslove u vezi s tim. Pomorski (luki) pediteri organizuju prevoz robe pomorskim prevoznim sredstvima, tj. bave se prijemom robe u luci i njenom otpremom morem, osiguranjem brodskog prostora, prijemom robe koja je prispela morem i njenom daljom otpremom u unutranjost kopnenim prevoznim sredstvima (eleznicom, drumom, rekom itd.), zatim osiguranjem, carinjenjem, skladitenjem, distribucijom i drugim poslovima u vezi sa organizovanjem transporta robe izmeu prodavca i kupca. Granini pediteri imaju sedita na frekventnim graninim prelazima i uglavnom se bave zbirnim prometom, reekspedicijama, carinjenjem i drugim poslovima za raun kontinentalnih i pomorskih peditera. Meutim, u praksi, u svetu nema striktne podele, jer se i kontinentalni pediteri npr. bave poslovima pomorske pedicije (imaju u lukama svoje filijale), a isto tako se i pomorski pediteri bave poslovima kontinentalne pedicije (imaju u privrednim centrima u unutranjosti svoje filijale). Slino vai i za granine peditere koji danas retko postoje kao samostalni pediteri, ve su to veinom filijale (ispostave) kontinentalnih, odnosno pomorskih peditera. Prema osnovnim karakteristikama poslovanja (specijalizaciji) peditere moemo podeliti na zbirne (glavna im je delatnost zbirni promet), sajamske (organizovanje dopremeotpreme izlobene robe na sajmove), eleznike (osnovani od strane eleznice sa ciljem da se to vie robe prevozi eleznicom), avionske (specijalizovani za vazdune transporte), kao i peditere koji se specijalizuju za organizaciju transporta odreene vrste robe (npr. za drvo, naftu, itarice i sl.). Kod nas ne postoji specijalizacija (osim moda Ferped kao
1

Postavlja se pitanje da li uop{te postoji razlog da {pediter u celosti poveri neki posao drugom {pediteru

elezniki pediter), ve pediteri redovno preuzimaju svaki posao koji im se ponudi. Ipak, neka pediterska preduzea se ne bave svim poslovima, kao npr. sajamskim poslovima.

2. RAZVOJ I ORGANIZACIJA PEDITERSKE DELATNOSTI KOD NAS l U SVETU

pediterska delatnost se poela razvijati, u savremenom smislu, sredinom prolog stolea, to je vezano za komercijalno korienje ali i usavravanje eleznice i parobroda i pojaani promet dobara izmeu evropskih drava i tadanjih kolonija u Aziji, Africi, Americi i Australiji. Na naim prostorima do razvoja pedicije dolo je neto kasnije, a o pediterima, odnosno filijalama stranih (nemakih i austrijskih) pediterskih preduzea moglo bi se govoriti tek u periodu izmeu dva svetska rata.

2.1. Razvoj pediterske delatnosti na ovim prostorima

Merama sekvestracije, nacionalizacije i konfiskacije nakon zavretka Drugog svetskog rata, na ovim prostorima su prestala da posluju razna privatna pediterska preduzea koja su uglavnom bila pod prikrivenom ili neprikrivenom kontrolom pojedinih evropskih pediterskih firmi (Schenker, Caro & Jellinek itd.). Za podruje tadanje Jugoslavije formirano je preduzee DETRANS, koje kasnije menja naziv u TRANSJUG. Od 1947. god. preduzee Transjug je bilo jedino ovlaeno da bude poiljalac na prevoznim ispravama u ime izvoznika, tako da se praktino mimo preduzea Transjug nije mogla otpremiti nijedna poiljka u inostranstvo. Uredbom o obavljanju poslova meunarodne pediterske slube iz 1949. god. jo su vie proirene ingerencije i prava preduzea Transjug u obavljanju poslova meunarodne pedicije, a svi uvoznici i izvoznici morali su poslove otpreme poveravati preduzeu Transjug. Za izvravanje pediterskih poslova preduzee Transjug je u glavnim gradovima tadanjih republika, kao i u lukama (Rijeka, ibenik, Split, Dubrovnik) imalo svoje filijale koje su neposredno primale i realizovale dispozicije uvoznika i izvoznika. Filijale su u vanijim privrednim centrima i na graninim prelazima mogle osnivati svoje ispostave. Prelaskom na sistem decentralizacije i uvoenjem radnikog upravljanja, poetkom 1952. god., rasformirano je preduzee Transjug i osnovano vie samostalnih preduzea meunarodne pedicije u glavnim gradovima republika pod raznim imenima. Dotadnje filijale preduzea Transjug u Rijeci, ibeniku, Splitu i Dubrovniku postaju samostalna preduzea sa istim imenom. Ranija centrala preduzea Transjug u Beogradu, takoe postaje samostalno preduzee pod imenom Jugoped. Ubrzo zatim, dolazi i do osnivanja Zajednice poduzea za meunarodnu pediciju tadanje FNRJ, kao strukovne pediterske asocijacije, radi zatite zajednikih interesa i zajednikog nastupa pred organima tadanje vlasti i uprave. U godinama koje su sledile dolazi do osnivanja novih preduzea za meunarodnu pediciju koja su se razvila iz dotadanjih preduzea za unutranju pediciju, odnosno autotransportnih preduzea (npr. Centroped, Intereuropa, Tranped itd.). Uredbom o spoljnotrgovinskom poslovanju, preduzea meunarodne pedicije se definitivno uvrtavaju u sklop spoljnotrgovinskih radnih organizacija. Na osnovu te Uredbe osniva se tadanja Savezna spoljnotrgovinska komora, preduzea za meunarodnu pediciju postaju njeni lanovi a dotadanja Zajednica preduzea za meunarodnu pediciju FNRJ se rasformira. Pri Komori se osniva Sekcija za meunarodnu pediciju kao organ za reavanje zajednikih problema te delatnosti. Sa donoenjem Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u 1962. god., znatno je pootren kriterijum za odobravanje spoljnotrgovinskog poslovanja, znai i za poslovanje preduzea za meunarodnu pediciju. Budui da je na osnovu odredaba tog Zakona bila propisana ponovna registracija (kod okrunih privrednih sudova), prilikom te nove registracije u toku 1963. god., neka dotadanja preduzea za meunarodnu pediciju, zbog pootrenih uslova, nisu mogla biti registrovana i tako su silom zakona
5

prestala sa meunarodnim poslovanjem. Kako je tom prilikom ukinuta i Savezna spoljnotrgovinska komora i osnovana Savezna privredna komora, to su preduzea meunarodne pedicije nastavila saraivati u okviru te Komore ali preko novoformirane Komisije za meunarodnu pediciju. Sa razvojem proizvodnih snaga i odnosa u periodu koji je sledio, dolazi do transformacije tadanje Savezne privredne komore u Privrednu komoru Jugoslavije koja je izvravala svoje funkcije uglavnom preko optih udruenja koja su na saveznom nivou formirana za pojedine privredne grane (delatnosti), izmeu ostalog i za granu saobraaja. Tako je u okviru Opteg udruenja saobraaja tadanje Jugoslavije (OUSJ) osnovana, izmeu ostalih, Grupacija za meunarodnu pediciju, kao struna pediterska asocijacija iji je zadatak da reava zajednike probleme svojih lanova, koordinira njihov rad, utvruje uslove poslovanja svojih lanova i definie jedinstvene tarife (sajamske i dr.), predstavlja ih kod meunarodne pediterske organizacije FIATA itd. Strune poslove Grupacija je obavljala putem stalnih i povremenih komisija, a rad Grupacije koordinirao je sekretar Grupacije. Od 1. januara 1987. god. OUSJ nije vie imalo status pravnog lica, a promenjen mu je i naziv u Udruenje saobraaja PKJ.

2.2. Uloga i zadaci meunarodnog peditera

Budui da je egzistencija meunarodnog peditera zavisna od dobijanja poslova od uvoznika-izvoznika, neosporno je da e on tititi interese svog komitenta, to vredi za svaki privredni sistem. Meutim, pored zatite interesa svog komitenta, pediter treba da vodi rauna i o interesima privrede u celini, te treba da svoju delatnost usmeri ka to kvalitetnijem izvravanju spoljnotrgovinskih poslova uopte. Ukoliko bi prilikom izvravanja tih poslova dolo do konfrontacije interesa drutvene zajednice sa interesom pediterovog komitenta, pediter treba da posavetuje svog komitenta kako da uskladi svoj posao i zahteve sa interesima zajednice. Iako uvoznici-izvoznici mogu organizovati i sami prevoze robe u meunarodnom prometu, ipak se mogu ostvariti znaajne prednosti korienjem usluga meunarodnih peditera i to prvenstveno: tarifske prednosti smanjenjem prevoznih trokova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca, vrstim kalkulacijama ili paualnim cenama (forfetom), ostvarivanjem povlaenih vozarinskih stavova u svim saobraajnim granama, ostvarivanjem refakcija na osnovu sopstvenih ili zajednikih koliina robe, zbirnim prometom i sl.; transportno-tehnike prednosti uvebanom radnom snagom pri manipulisanju sa robom, primenom optimalnih transportnih tehnologija, utedama na ambalai upotrebom kontenera i zakupljene ambalae i sl.; prednosti u distribuciji korienjem pediterovih skladita, prevoznih sredstava i strune radne snage, ime se komitent oslobaa ulaganja u sopstvena skladita i sopstveni vozni park; ostale prednosti npr. pruanje saveta pri ugovaranju poslova, posredovanje kod naplate potraivanja, zastupanja kod generalne havarije, naplata pouzea i sl. Osnovni zadatak meunarodnog peditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme ili dopreme robe, kao i svih poslova s tim u vezi. Tu se ne misli samo na tehniku stranu posla oko organizovanja prevoza i prijema robe, ve je zadatak peditera da savetuje prodavca-kupca jo prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji kako da kupi, odnosno proda robu. Nije npr. svejedno da li e roba biti prodata pod uslovima FOB ili CIF, franko vagon otpremna ili uputna stanica itd. Savet peditera dobro e doi da se izbegnu kasnije neugodnosti i zakljui posao
6

pod optimalnim uslovima. U Optim uslovima o poslovanju meunarodnih peditera1 navedeno je da su pediterski poslovi naroito: davanje strunih saveta i uestvovanje u pregovorima radi zakljuenja ugovora o meunarodnoj kupoprodaji sa aspekta transporta, osiguranja, carinskih manipulacija itd.; nalaenje najpovoljnijih prevoznih puteva i klauzula koje treba primeniti u meunarodnoj kupoprodaji i meunarodnom prevozu robe radi zatite interesa komitenta; osiguranje povlastica, refakcija i drugih pogodnosti od stranih i domaih prevoznika i drugih uesnika u realizaciji logistikih lanaca; organizovanje zbirnog prometa; organizovanje multimodalnog i integralnog transporta robe i fizike distribucije po sistemu od vrata do vrata; zakljuivanje ugovora o prevozu u svim granama transporta; zakljuivanje ugovora o utovaru, istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, odnosno vrenju ovih i slinih logistikih usluga; zakljuivanje ugovora o uskladitenju robe, odnosno uskladitenje robe; zakljuivanje ugovora o osiguranju robe; zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko posredovanje); uzimanje uzoraka, utvrivanje koliine robe bez izdavanja certifikata; uestvovanje u naplati isporuene robe; izdavanje pediterskih potvrda, kao instrumenta u plaanju u spoljnotrgovinskom prometu robe, te izdavanje ostalih FIATA dokumenata; ispostavljanje ili pribavljanje transportnih i drugih isprava; kontrola obraunske ispravnosti transportnih dokumenata te obraun transportnih i drugih trokova; preduzimanje mera za obeteenje u sluajevima gubitka, oteenja ili zakanjenja isporuke robe; pribavljanje tranzitnih dozvola i ostalih dokumenata; organizovanje doleivanja, te hranjenja i pojenja ivih ivotinja; obavljanje usluga na meunarodnim sajmovima, samostalnim i specijalnim izlobama i slinim priredbama u zemlji i inostranstvu; unutranja (loko) pedicija; ostali poslovi uobiajeni u meunarodnoj pediciji. Kao to se vidi, poslovi meunarodnog peditera su vrlo sloeni, obimni i raznoliki, a esto puta i vrlo delikatni. Da bi pediter mogao udovoljavati obavezama koje proistiu iz delokruga njegovog rada, on mora stalno pratiti sve promene koje se zbivaju ne samo u pojedinim granama transporta, ve i sve ono to se zbiva u unutranjim i meunarodnim privrednim zbivanjima. U transportu i tokovima roba stalno se pojavljuju novi momenti, a ako u meunarodnoj pediciji nema efikasne slube koja bi te promene odmah registrovala, pediter nee biti u mogunosti da udovolji ugovorenim obavezama, niti e moi svoj posao obavljati kako treba.

2.3. Unutranja organizacija pediterskog preduzea

Iako je struktura unutranje organizacije naih preduzea za meunarodnu pediciju razliita, uglavnom se mogu identifikovati dva tipa organizacije i to: ista pediterska poduzea i kombinovana peditersko-autotransportna preduzea.
1

Izvorni tekst Op{tih uslova objavljen je u dodatku ove knjige kao Prilog 1.

Pod istim pe dite rskim preduze ima podrazumevaju se ona preduzea za meunarodnu pediciju koja obavljaju iskljuivo peditersku delatnost, odnosno nisu registrovana za meunarodni drumski transport robe (nemaju sopstveni vozni park za meunarodni transport). To bi npr. bio Jugoped iz Beograda itd. Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzeima imaju status (organizacioni oblik) sektora, slube i sl., obino sa posebnim obraunom, organizovane kao profitne celine. Organizacioni oblik (sektor, sluba, odelenje, odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od obima poslova i njihovog znaaja za preduzee. Tako npr. jedan sektor moe obavljati delatnost izvoza (Sektor Izvoz), zatim Uvoz, Tranzit, Transportna agencija, Transport i skladite (ili svako posebno), Sajamski poslovi, Tarifa, zajedniko raunovodstvo (Sektor za finansije). Zajednike slube su dalje organizovane po odeljenjima i poslovnicama, a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. poslovnica za hemikalije, za drvo i sl.), prema komitentima (npr. poslovnica za Zastavu) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba uvozi ili izvozi (npr. uvoz iz Rusije, izvoz opreme u zemlje u razvoju i sl.). Transportno-skladini sektor moe biti podeljen na skladinu slubu, slubu za ambalau, vozni park, pa i loko-pediciju. Carinska sluba opsluuje uvoz, izvoz i tranzit, kao i sajamske poslove, a isto vai i za tarifsku slubu (tarifno-konjunkturni sektor ili sl.). Zavisno od obima poslova i interesa, preduzea za meunarodnu pediciju osnivaju izvan sedita svog preduzea filijale, poslovnice, ispostave, predstavnitva ili pojedinana radna mesta za akviziciju i odravanje kontakata. Tako se filijale osnivaju u veim privrednim centrima i imaju organizovanu najmaje uvoznu i izvoznu funkciju, a po potrebi i druge funkcije, zavisno od obima poslovanja, no u svakom sluaju imaju organizovanu funkciju za carinsko posredovanje, a najee i tarifsku funkciju. Filijale redovno (obino) imaju status profitnog centra, i nastupaju samostalno na tritu, naravno u okviru unapred usvojene poslovne politike preduzea. Za razliku od filijala, poslovnice, ispostave i predstavnitva ne nastupaju samostalno na transportnom tritu, ve slue kao neka vrsta servisa centrali poduzea i filijalama. Locirane su u manjim mestima i na graninim prelazima i obino su podreene poslovno filijalama kojima geografski gravitiraju, no mogu biti podreene direktno i centrali preduzea. Pojedine pedicije imaju predstavnitva odnosno predstavnike i u inostranstvu. Pod kombinovanim peditersko-autotransportnim preduzeima podrazumevaju se ona preduzea koja su registrovana i za meunarodnu pediciju i za meunarodni drumski transport robe. U njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene, a primer takve organizacije je npr. Tranped u Beogradu. Takve preduzea su obino organizovana u dve relativno samostalne celine (pedicija iTransport), a mogu posebno biti organizovana i Skladita, Sajamski poslovi itd. Tarifska funkcija je najee u sastavu pedicije, no moe biti i u zajednikim slubama. Isto vai i za carinsku slubu. Organizaciona celina Transport moe dalje biti podjeljena na meunarodni, domai i loko-prevoz ili sl. Filijale kod ovakvih preduzea imaju takoe najmanje organizovane funkcije uvoza i izvoza, zatim carinsko posredovanje, akviziciju i tarifsku u potrebnom obimu, kao i ostale pomone (zajednike) slube. Ispostave i predstavnitva imaju istu funkciju i status kao to je navedeno i kod isto pediterskih preduzea.

2.3. Organizovanost pediterskih preduzea u meunarodnim okvirima

U uslovima postojanja vie samostalnih pediterskih poduzea u nekoj zemlji, preduzea za meunarodnu pediciju osnivaju nacionalna udruenja u cilju zatite zajednikih interesa i unapreenja te delatnosti (npr. kod nas Grupacija za meunarodnu pediciju pri PK Srbije, u Austriji Zentralverband der Spediteure itd.). Ponegde se ilo i dalje, pa su osnovane i
8

vienacionalne organizacije (npr. Nordiskt Speditrfrbund, tj. federacija koja objedinjuje pediterske saveze Danske, Finske, Norveke i vedske). Meutim, s obzirom na meunarodnu povezanost te delatnosti, pediteri su svoje struno povezivanje proirili praktino na ceo svet. Godine 1926. na osnivakom sastanku predstavnika pediterskih udruenja iz 19 evropskih zemalja u Beu je osnovan Meunarodni savez pediterskih udruenja, poznat pod skraenim nazivom FIATA (franc. Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles). Za sedite tog Saveza bio je izabran Bern, a sekretarijat je ostao u Beu. Za vreme II svetskog rata delatnost Saveza je zamrla, a obnovljena je tek 1949. god. na generalnoj skuptini FIATA u Parizu, gde je nakon toga neko vreme bilo i sedite predsednitva, a sada je opet u Bernu. Sedite sekretarijata je do 1965. god. bilo u Antverpenu, zatim u Kopenhagenu, a sada je u Zrichu. Nakon II svetskog rata broj lanova saveza se znatno proirio odnosno lanovi su postala udruenja peditera iz raznih zemalja sa svih kontinenata. Biva Jugoslavija, odnosno Podsekcija za meunarodnu pediciju bive Savezne spoljnotrgovinske komore primljena je u lanstvo FIATA na VI kongresu 1952. god. odranom u Parizu. Da bi neka drava postala lan FIATA mora da postoje nacionalne peditereske organizacije koje bi - prema Statutu FIATA - mogle biti primljene u lanstvo. Osnovni zadatak FIATA je da unapreuje peditersku delatnost u meunarodnim razmerama, tj. da se bavi problemima pravne, ekonomske i tehnike prirode koji se odnose na meunarodnu pediciju. Ona zastupa interese svojih lanova u meunarodnim ekonomskim i pravnim organizacijama kada se raspravlja o transportnim pitanjima, a mnoge meunarodne institucije i organizacije priznaju FIATA kao savetodavni organ. FIATA odrava redovne kontakte sa mnogim meunarodnim organizacijama, kao to su IATA, UIC, IRU, CCI, BIC i sl. Posebno zapaenu delatnost FIATA je razvila pri kreiranju unificiranih obrazaca FCR, FCT, FBL, FWR i SDT, poznatih pod zajednikim nazivom The FIATA Documents ili kod nas kao pediterske potvrde. Strune probleme FIATA reava u okviru svojih stalnih komisija i potkomisija, kao npr. komisije za: elezniki transport, pomorski transport, drumski transport, vazduni transport, reni transport, pravna pitanja, kontenerski transport i paletizaciju, kombinovani transport itd., koje svoje predloge i zakljuke dostavljaju Sekretarijatu, odnosno Izvrnom odboru FIATA radi preduzimanja mera za realizaciju i eventualno prosleivanje Kongresu, koji se odrava svake druge godine, redovno u septembru i svakiput u drugoj zemlji.

10

3. ZAKONSKI PROPISI l UZANCE O PEDITERSKOJ DELATNOSTI

pediterska delatnost je u svetu, pa i u naoj zemlji, regulisana zakonima i drugim propisima, obiajima i uzancama, kao i sudskom praksom. Za nas su, zasada, najvaniji zakoni i uzance, pa emo u nastavku njima posvetiti vie panje.

3.1. Naa regulativa

Preduzea za meunarodnu pediciju posluju na osnovu odgovarajuih odredaba Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom i Zakona o obveznim odnosima. Prvi zakon sadri samo opte odredbe o pediterskoj delatnosti, dok drugi regulie pitanja: pojam ugovora, obaveze peditera i nalogodavca, posebne sluajeve u otpremi i zalono pravo peditera. Meunarodni pediter mora, naravno, poznavati i druge zakone koji se odnose na njegovu svakodnevnu praksu, kao npr. Carinski zakon (CZ), Konvencije CIM, CMR i sl., Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom transportu, Zakon o ugovorima o iskorienju pomorskih brodova i dr. Od postojeih uzansi naroito su vane Opte uzanse za promet robom. Osim to se prvenstveno odnose na kupovinu i prodaju robe, one reguliu i neke druge poslove prometa robe, izmeu ostalog i poslove pedicije, transporta, uskladitenja, osiguranja itd. pediter treba takoe da poznaje i luke uzance, to se odnosi prvenstveno na pomorske peditere. Obzirom na dinamian razvoj meunarodne robne razmene i na sve raznovrsniju ulogu meunarodne pedicije, pojedine zemlje su regulisale peditersku delatnost i posebnim uzancama, pa je to uinjeno i kod nas. Prve takve uzance pod nazivom Opti uslovi rada meunarodnih peditera FNRJ donete su jo 1954. god. Sada vae Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera koje je donela Grupacija za meunarodnu pediciju pri Optem udruenju saobraaja. Opti uslovi vrede za ugovore o pediciji kada su se pediter i komitent sporazumeli o njihovoj primeni. Smatra se da takav sporazum postoji ako je pediter pismeno (npr. u ponudi) saoptio komitentu da posluje po ovim uslovima, a komitent nije pismeno i izriito iskljuio njihovu primenu. Inae, odredbe Optih uslova su razvrstane u odgovarajua poglavlja kao npr.: vaenje uslova, ponuda, nalog (dispozicija), prijem i predaja robe, prevozni i pratei dokumenti, prispee i postupak sa oteenim poiljkama, instradacija, rokovi, pregled pakovanja, utvrivanje koliine, uzimanje uzoraka, carinjenje, osiguranje, naknada za usluge i naknada trokova, odgovornost peditera i dr. Prema naim propisima, pediter se tretira kao komisionar, tj. on nastupa u svoje ime, a za tui raun. To je i osnovna razlika u odnosu na peditera prema anglosaksonskom pravu, gde on ima status agenta odnosno nastupa u tue ime i za tui raun.

3.2. Evropski i anglosaksonski sistem

Sa aspekta pravnog poloaja peditera, u svetu se mogu uoiti dva glavna sistema: evropski i anglosaksonski, na koje se uglavnom oslanjaju i zakonodavci izvan tih regiona, zavisno od tradicionalnog, politikog ili privrednog uticaja.

3.2.1. Evropski sistem

Evropski sistem ima najduu tradiciju i prema njemu se pediter tretira kao komisionar, tj. posrednik koji obavlja poslove u svoje ime a za tui raun. To praktino
11

znai, da npr. zakljuuje ugovor o prevozu sa eleznicom i pojavljuje se kao poiljalac u tovarnom listu, ima pravo izmjene ugovora o prevozu, pravo raspolaganja sa robom, pravo reklamacije itd., a to sve radi za raun svog nalogodavca, od koga naplauje naknadu za izvrene usluge. To izriito proizilazi i iz zakonskih propisa pojedinih zemalja, gde je npr. u nemakom zakonu o trgovini iz 1861. god. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch - A.D.H) delatnost peditera definisana u smislu da je pediter onaj koji preuzima otpremu robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime, a za raun drugog. Poto u pravnim sistemima nekih zemalja pediterska delatnost nije posebno normirana (npr. u francuskom pravu), to se na pediterski posao primenjuju odredbe o komisionom poslu. U pogledu odgovornosti peditera za rad treih osoba koje uestvuju u otpremidopremi robe, postoje izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih drava. Naime, radi se o odgovornosti peditera za rad vozara, podpeditera i meupeditera pa su se, u tom pogledu, iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemaki i b) francuski sistem. Prema nemakom zakonodavstvu, na koje se nadovezuju uglavnom i zakonodavstva zemalja Srednje Evrope, pediter ne odgovara za rad vozara, ve samo za njegov izbor. To praktino znai da odgovornost peditera za unitenje ili oteenje robe prestaje momentom predaje robe vozaru, te je eventualnu tetu duan da nadoknadi vozar, odnosno osiguravajui zavod ako je poiljka za vreme prevoza bila osigurana. Ako je prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio pediter, on je tada duan pribaviti valjanu ispravu o dokazu tete i nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu. Prema nemakim propisima pediter ne odgovara za rad meupeditera, ali odgovara za njegov izbor. Iz toga sledi da je pediter duan da koristi usluge solidnog meupeditera, jer ako izabere nesolidnog partnera i ako iz toga proistekne teta, u tom bi sluaju bio odgovoran svom nalogodavcu. Meutim, iako formalno glavni pediter nije duan da nadoknadi tetu nalogodavcu koja bi, eventualno, nastala krivicom meupeditera kojeg je sam odabrao, glavni pediter e preduzeti sve mogue mere da nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potraivanja. to se tie odgovornosti glavnog peditera za rad podpeditera, on je odgovoran i po nemakom i po francuskom sistemu kako za izbor, tako i za rad podpeditera. Glavni pediter nije odgovoran ako je podpeditera odabrao sam komitent. Prema francuskom zakonodavstvu, kao i onom koje se na njega oslanja (npr. vajcarsko i dr.), odgovornost glavnog peditera je vea nego po nemakom zakonodavstvu, poto on odgovara i za rad vozara i za rad meupeditera. Prema tome, on formalno odgovara i za sam transport robe, osim za tete koje bi nastale usled dejstva vie sile. Meutim, u praksi je njegova odgovornost priblino ista kao i prema nemakom zakonodavstvu, budui da je roba redovno osigurana za vreme prevoza. Eventualne tete koje nastanu na robi krivicom meupeditera, prema ovom zakonodavstvu, naknauje glavni pediter bez obzira na mogunost njegovog regresiranja od meupeditera.

3.2.2. Anglosaksonski sistem

Prema engleskom i amerikom trgovakom pravu, pediteri se ubrajaju u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder), tj. one subjekte koji rade u tue ime i za tui raun. To praktino znai da ovde pediter zakljuuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za njegov raun i da on ne odgovara za njihov rad. U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u sluaju kada pediter izriito ugovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe odgovornost, kao i u sluaju da je istovremeno radio i za poiljaoca i za primaoca. Inae, pediteri u Engleskoj obavljaju
12

samo poslove meunarodne pedicije, dok unutranju pediciju obavljaju po pravilu eleznika transportna poduzea, pri emu ista imaju prema nalogodavcu odgovornost kao vozari, a ne kao pediteri. Kada je u pitanju pediterska delatnost u SAD, treba imati u vidu da tamo nisu poznati kontinentalni pediteri u evropskom smislu, osim to se neki bave sakupljanjem komadnih poiljaka i organizacijom zbirnog prometa. Preduzea za meunarodnu pediciju u SAD imaju sedita u pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i poslovima pretovara eleznica/brod i obratno.

3.3. Skraenice u trgovakoj terminologiji

U poslovima prometa robom, u koje se, osim kupovine i prodaje, ubrajaju i poslovi posrednitva, zastupnitva, komisioniranja, prevoza, pedicije, uskladitenja i osiguranja, esto se koriste skraenice (termini) iz uzanci na osnovu kojih se ocenjuju obaveze stranaka iz kupoprodajnog ili drugog ugovora iz poslova prometa robom. Uz svaki termin uzance utvruju tumaenja (pravila) termina sa tano definisanim obavezama kupca i prodavca, vezanim za kupoprodaju robe na osnovu odnosnog termina. Dobro poznavanje termina je od posebne vanosti za peditere, bez obzira da li se radi o unutranjem ili meunarodnom transportu. U nastavku emo ukratko objasniti vanije termine i uzance koje se koriste u unutranjem i meunarodnom prometu.

3.3.1. Opte uzanse za promet robom

Opte uzanse za promet robom donela je Glavna dravna arbitraa. Vaile su za poslove prometa robom na podruju tadanje SFRJ. U uvodnim odredbama bili su navedeni poslovi za koje su one vaile i sluajevi u kojima su se primenjivale. Osim toga, precizno je utvren prelazak rizika na kupca, zatim rizik za robu predatu vozaru, pediteru ili skladitaru, kao i prelaz rizika po trgovakim terminima. U odgovarajuim uzansama bila su data tumaenja trgovakih termina sa utvrenim obavezama prodavca i kupca. Tako npr. ako je roba prodata uz termin franco, iz, sa, ex, ab, uz naznaku fabrika, rudnik, skladite, mlin, kupac snosi rizik od trenutka preuzimanja robe u tako odreenom mestu i roba od tog mesta do mesta opredeljenja putuje na njegov rizik. est je sluaj da se roba prodaje uz termin franco vagon uz naznaku utovarne eleznike stanice. Prema tom terminu kupac je duan da prodavcu blagovremeno saopti uputnu stanicu, a prodavac da narui vagon, ugovorenog dana ili u ugovorenom roku, utovari robu i preda je na prevoz na odreenoj utovarnoj stanici i snosi rizik do zavrenog utovara u vagon. Prevozni trokovi i rizik za vreme prevoza do uputne stanice padaju na teret kupca. Kod prodaje robe uz termin franco dravna granica, uz naznaku o kojoj se granici radi, prodavac snosi rizik samo do predaje robe vozaru (eleznici, autoprevozniku), ali je duan da robu osigura do odreene dravne granice i da snosi trokove osiguranja, vozarine, carinske i druge trokove u vezi s robom do prelaska preko granice. Roba se veoma esto prodaje uz termin franco uz naznaku mesta opredeljenja. U tom sluaju prodavac je duan staviti robu na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu kojim je roba dopremljena u ugovorenom mestu, ugovorenog dana ili u ugovorenom roku i snositi sve trokove u vezi sa robom do mesta opredeljenja kao i rizik do trenutka do koga je kupac bio duan da preuzme robu. Uvozne carine, kao i druge trokove i takse u vezi sa uvozom robe u zemlju opredeljenja (ako se radi o meunarodnoj kupoprodaji) snosi kupac. Od vanijih termina iz Optih uzanci moemo spomenuti termine franco brod, franco uz bok broda, cena, osiguranje, vozarina, iz broda -ex ship itd. Budui da se spomenuti termini upotrebljavaju i u meunarodnoj kupoprodaji, to e isti biti objanjeni u narednom poglavlju prilikom tumaenja termina Incoterms-2000.
13

3.3.2. Incoterms 2000.

Da bi se izbegli nesporazumi, sukobi i sudski sporovi u meunarodnoj trgovini zbog razlika u trgovakoj praksi raznih zemlja, Meunarodna trgovinska komora (MTK) u Parizu objavila je jo 1936. god. skup meunarodnih pravila za tumaenje trgovinskih termina poznatih pod nazivom Incoterms-1936. Ta su se pravila primenjivala do 1953. god., kad su na XIV. kongresu MTK u Beu doneta nova pravila pod nazivom Incoterms-1953. Izmene i dopune tih pravila vrene su sukcesivno 1967., 1976., 1980. i 1990. god., pa sada vaea pravila nose skraeni naziv Incoterms-20001. Cilj pravila Incoterms-2000 jeste da to jasnije i tanije definiu obaveze stranaka u meunarodnom trgovinskom prometu. Inae, ugovorne strane mogu posebnim odredbama u pojedinim ugovorima obesnaiti sve to je predvieno u pravilima Incoterms-2000. Nadalje, ugovorne strane mogu ugovoriti odgovarajue varijacije ili dopune, sve u skladu sa okolnostima, potrebama odnosnih trgovakih preduzea ili prema specifinim potrebama ugovornih strana. Napr. iako je prema CIF-ugovoru prodavac obavezan izvriti pomorsko transportno osiguranje, kupac moe traiti osiguranje i protiv ratnog rizika. U tom sluaju e prodavac ponuditi svoju cenu na toj osnovi, no duan je, naravno, da sprovede osiguranje i protiv ratnog rizika. Inae, Incoterms-2000 daje tumaenje sledeih termina: franco fabrika (ex Works, ab Werk itd.), franko prevoznik... (ugovoreno mesto) FCA, franko uz bok broda... (ugovorena otpremna luka) FAS, franko na brod... (ugovorena otpremna luka) FOB, cena sa vozarinom... (ugovorena odredina luka) CFR, cena sa vozarinom osiguranjem... (ugovorena odredina luka) CIF, vozarina plaena do... (ugovoreno mesto opredeljenja) CPT, vozarina i osiguranje plaeni do... (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP, isporueno franco obala... (ugovorena odredina luka) DEQ (ex quay), isporueno granica (DAF delivered at frontier), ), isporueno f-co brod (DES), isporueno neocarinjeno (DDU delivered duty unpaid), isporueno ocarinjeno (DDP delivered duty paid). Opirnije tumaenje pojedinih klauzula Incoterms-2000 bie dato u narednim izlaganjima. Kod svih tumaenja termina u Incoterms-2000 navedene su detaljnije i druge obaveze prodavca i kupca to e u narednim poglavljima biti detaljnije razmatrano.

3.3.3. Ostale uzance

U spoljnotrgovinskim poslovima sa SAD po pravilu se primenjuju Revidirane Amerike spoljnotrgovinske definicije 1941. Praktino, radi se o reviziji definicija iz 1919. god. kod kojih je nastala potreba za revizijom, pa su nove definicije usvojene 30. jula 1941. god. od strane Koordinacionog komiteta Trgovinske komore SAD, Nacionalnog saveta amerikih uvoznika i Nacionalnog spoljnotrgovinskog saveta. One takoe nemaju snagu zakonskih propisa, no prodavci i kupci ih redovito prihvataju kao deo kupoprodajnih ugovora. Primena revidiranih definicija od strane izvoznika i uvoznika tano odreuje obaveze i prava svih stranaka na koje se odnose. Iako su ove definicije sline pravilima Incoterms-2000, ipak postoje znatne razlike u tretiranju obaveza prodavca i kupca po pojedinim klauzulama. Napr. klauzula FOB znai po ovim definicijama sasvim neto drugo, nego to znai FOB prema Incotermsu-2000. Ako se eli kupiti roba u SAD po FOB-uslovima u smislu odredaba Incoterms-2000, onda treba primeniti (ugovoriti) klauzulu FOB VESSEL (sa naznakom luke ukrcaja) iz Revidiranih Amerikih spoljnotrgovinskih definicija 1941. U protivnom, na e uvoznik snositi znatne trokove na koje inae nije raunao. Za razliku od Incotermsa- 2000, ovi Opti uslovi samo vrlo kratko razrauju FOB i CIF klauzule u okviru glave II (Uslovi isporuke). Meutim, detaljno i posebno se razrauje nain zakljuenja ugovora (I), rokovi isporuke (III), kvalitet robe (IV),
1

Ova pravila bi}e detaljnije obja{njena u narednim poglavljima

14

koliina robe (V), pakovanje (VI), obeleavanje (VII), tehnika dokumentacija (VIII), kontrola kvaliteta robe (IX), garancije (X), instrukcije o prevozu i izvetaj o isporukama (XI), nain plaanja (XII), sluajevi osloboenja od odgovornosti (XIII), prigovori na koliinu i kvalitet (XIV), sankcije (XV), arbitraa (XVI) i ostali uslovi (XVII).

15

16

4. PREVOZNE l PEDITERSKE TARIFE

Re tarifa je arapskog porekla i u prevodu bi znaila objava. Poela se upotrebljavati nakon prodora Arapa (Maura) na Pirenejsko poluostrvo u vezi sa mestom (lukom, utvrenjem i gradiem) Tarifa koje lei na krajnjem junom delu poluostrva i najuem mestu Gibraltarskog moreuza. Na tom su se mestu plaale takse za prolaz kroz moreuz, te je to i ostalo sinonim za sistematske preglede raznih taksa, odnosno cena za izvrene usluge. U dananjem smislu, izraz tarifa pojavljuje se polovinom devetnaestog veka vezano za razvoj eleznikog tarifnog sistema. U uem smislu to mogu biti samo sistematski pregledi cena (davanja), a u irem smislu tarife obuhvataju sve one propise i uslove na osnovu kojih se primenjuju te cene. U stvari, pod tarifom se podrazumeva spisak cena (sa ili bez propisa i uslova) za razne takse, dostave, isporuke i usluge, naroito javno-pravne prirode. Prema tome razlikujemo carinske, poreske, potanske, eleznike, pomorske, putnike, prtljane, robne, luke, pediterske, advokatske, komunalne i razne druge tarife. U daljnjem izlaganju zadrat emo se na prevoznim i pediterskim tarifama.

4.1. Uopteno o tarifama

Tarife u naelu donosi usluna organizacija (transportna, pediterska, luka, skladina itd.) samostalno. Meutim, to se po pravilu ne odnosi na eleznicu koja u mnogim zemljama samo predlae tarife, a donosi ih (potvruje) nadleni dravni organ. U nekim zemljama se taj sistem primjenjuje i na donoenje tarifa u nekim drugim granama saobraaja (npr. u meugradskom drumskom transportu u SR Njemakoj i sl.), kao i kod tarifa izvesnih uslunih organizacija (npr. javnih skladita) ije tarife podleu potvrdi odgovarajueg organa (komore, ministarstva i sl.).

4.1.1. Tarifska naela

U praktinoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i tarifska naela, od kojih se osnovnim smatraju sledea: (a) naelo javnosti, (b) naelo jednakosti, (c) naelo trajnosti i (d) naelo jasnoe. (a) Naelo javnosti. Princip je da tarife moraju biti objavljene na uobiajeni nain i svakome pristupane. Tom naelu udovoljavaju uglavnom eleznike tarife, iako ne u svim dravama (npr. u Engleskoj u pravilu ne), dok se tarife u nekim drugim delatnostima (npr. u pomorskom transportu) ree objavljuju. Kod nas se npr. eleznike tarife takoe moraju objaviti a poveanje vozarine i pristojbi, te izmene i dopune kojima se oteavaju uslovi za korsnike ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana nakon objave. Osim to se tarifa moe kupiti kod eleznice, ista je duna na svakoj eleznikoj stanici pokazati tarifu zainteresovanoj stranci na njen zahtev. (b) Naelo jednakosti. Tarife se moraju primenjivati prema svakome podjednako, naravno pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi za njihovu primenu. Diskriminacija nekih korisnika prema drugim nije doputena kao ni otklanjanje obaveze prevoenja ako su ispunjeni tarifom predvieni uslovi. Ne smatraju se diskriminacijom tarifska snienja (npr. refakcije, izuzetne tarife i sl.) koja su teoretski svima dostupna pod propisanim i objavljenim uslovima. (c) Naelo trajnosti. U jednom organizovanom i stabilnom drutvu, razne takse, pa prema tome i tarife, se ne mogu i ne smiju esto menjati, jer one ne slue samo za obraun usluga koje se vre ili su izvrene, ve i za proraun buduih usluga koje se ugrauju u kalkulacije trokova i cena raznih roba i investicionih zahvata. Prema tome, tarife moraju biti propisane na dui rok, a taj moe biti ili neodreen ili odreen. Na neodreen vremenski rok se izdaje najvei broj tarifa, a nove tarife mogu stupiti na snagu tek nakon izvesnog vremenskog roka nakon njihovog objavljivanja. Taj rok je u raznim dravama razliit.
17

Na odreen vremenski rok tarife se izdaju ree i one prestaju vrediti automatski danom isteka oznaenog roka. Takve se tarife izdaju npr. kod eleznice za otpremu sezonskih dobara (npr. neko veliko gradilite, sajam i sl.) ili su rezultat odreenih mera tarifske politike ili drugih faktora. (d) Naelo jasnoe. Tarife moraju biti jasne, tj. takve da korisniku usluga omoguavaju izraunavanje cene usluga na lak i jednostavan nain. Ipak, snalaenje npr. samo u tarifama J nije tako jednostavno, a istovremeno snalaenje u tarifama i ostalih evropskih eleznica zahteva znatnu vetinu i dugotrajnu praksu. Ako tome dodamo neophodnost poznavanja i drugih prevoznih i ostalih tarifa koje dolaze u obzir pri obavljanju pediterskih poslova, onda se moe uoiti sva teina poziva pediterskog tarifera. U tarifskoj teoriji postoje i druga naela kao npr. naelo vrednosti prevozne usluge, naelo vrednosti, robe, naelo upotrebne vrednosti robe, naelo jedinstvenosti tarifa i druga.

4.1.2. Tarifski pojmovi

Kod tarifa se susreemo sa raznim pojmovima koje je potrebno ukratko objasniti. Ti su pojmovi sledei: (a) tarifski sistem, (b) tarifska politika, (c) tarifska tehnika, (d) tarifska udaljenost, (e) tarifski razred, (f) tarifski stav, (g) tarifska valuta i (h) tarifsko secite. (a) Tarifski sistem. Pod tarifskim sistemom se podrazumevaju osnovne karakteristike koje tarifi daju bitno obeleje po sprovedenoj tarifskoj politici i po samoj konstrukciji tarife. U uem smislu, to je sistematski ureen skup propisa i cena, odreenih usluga, u pojedinim granama saobraaja, te uslunim delatnostima vezanim za saobraaj. U teoriji eleznikih tarifa poznata su etiri tarifska sistema i to: (aa) prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe, prevozni trokovi priblino isti za svaku vrstu robe), (ab) ekonomskopolitiki tarifski sistem (vea vrednost robe, vea cena prevoza), (ac) dravni tarifski sistem (drava odreuje cene prevoza tako da pomae razvoj pojedinih privrednih grana ili odreenih delatnosti), i (ad) meoviti tarifski sistem (kombinacija prva tri sistema, u primeni kod robnih tarifa veine eleznica u svetu). (b) Tarifska politika. Tarifska politika se moe definisati kao smiljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korienje usluga i visinu njihovih cena. Kroz nivo cena, npr. u eleznikom saobraaju, drutvena zajednica vri odreeni uticaj na privredna zbivanja i standard, pri emu se namerno zanemaruje naelo ekonominosti koje inae zahteva takve cene koje e pokriti rashode eleznice. (c) Tarifska tehnika. U nijednoj delatnosti, pa ni u grani saobraaja, tarifska tehnika nije propisana, a kakav e strukturni oblik imati neka tarifa preputa se na volju njihovom donosiocu. Ipak, npr. kod eleznikih tarifa, postoji dogovor o sadraju i strukturi klasifikacije robe po tzv. briselskoj nomenklaturi kako bi se postigla potrebna unifikacija. Inae, kakva e se tehnika primeniti kod izrade tarife zavisi od raznih faktora. Jedan od faktora je npr. veliina uslunog poduzea, pa e se kod manjih organizacija tarifa sastojati od jedne sveske, dok e npr. kod eleznice biti potrebno i vie svezaka koje sve zajedno ine tarifu (npr. Imenik stanica, daljinar, klasifikacija, tablice, opti propisi itd.). Naredni faktor je npr. vrsta robe koja je kod nekih tarifa dosta kompleksno prikazana (npr. kod veine eleznica). Vrsta i broj usluga takoe su jedan od faktora tarifske tehnike, te je za sve usluge potrebno predvideti cene za jedinicu mere (npr. za l tonu, za 10 kg, za 100 kg, l m3, l m2, komad), za vreme (dan, sat i sl.) i dr. (d) Tarifska udaljenost. To je rastojanje u kilometrima (u pomorstvu u miljama) na osnovu kojeg se obraunava vozarina. Po pravilu to treba da bude najkrae rastojanje izmeu otpremnog i prijemnog mesta, iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji moe biti i dui, ali za njega povoljniji (npr. potreba za koncentracijom tereta na nekim prugama i sl.). Tarifska udaljenost moe biti i vea od najkrae i stvarne, pa i one kojom se poiljka stvarno prevozi. To je sluaj kad se npr. u elezniki daljinar kod pojedinih stvarnih
18

udaljenosti i kod pojedinih pruga ugrade tzv. virtuelni (vetaki) dodaci koji stvarna rastojanja poveavaju u manjem ili veem iznosu. To se praktikuje kada treba amortizovati pojedine skupe objekte (mostove, tunele i sl.), kao i kod pojedinih manje frekventnih pruga. (e) Tarifski razred. U nekim transportnim tarifama roba se klasifikuje u razrede, za koje se opet u tablicama vozarinskih stavova odreuju razliiti stavovi u rasponima. Tako je npr. u tarifama naih eleznica roba sada svrstana u tri razreda s tim to je prvi razred najskuplji, drugi jeftiniji itd. Osim toga, svaki razred ima po etiri vozarinska stava za odgovarajuu kilometarsku zonu, izraena u dinarima za 1000 kg, od kojih je onaj kod predaje 10-tonskog tereta najskuplji, a onaj kod 25-tonskog tereta najjeftiniji. (f) Tarifski stav. To je iznos u tarifskoj valuti koji je predvien za obraun vozarine po jedinici mere (obino za 100 ili 1000 kg) za odgovarajuu kilometarsku zonu. On moe biti isti za svu robu (npr. kod naih eleznica za komadne poiljke), ili moe biti razliit, zavisno u koji tarifski razred roba spada, kao i da li se radi o 10-, 15-, 20- ili 25-tonskom teretu. Vozarinski stavovi su po pravilu degresivni, tj. relativno se smanjuju im je tarifska udaljenost vea. (g) Tarifska valuta. To je valuta u kojoj su izraeni vozarinski stavovi u odreenoj tarifi. To je redovno valuta zemlje u kojoj se primenjuje odnosna tarifa, no to ne mora tako biti uvek. Ima sluajeva da se npr. cene lukih usluga izraavaju u nacionalnoj valuti i u nekoj drugoj konvertibilnoj valuti, recimo u USA - dolarima. U meunarodnim eleznikim tarifama tarifska valuta je esto vajcarski franak, no moe biti i valuta jedne ili vie zemalja, uesnica u toj meunarodnoj tarifi. vajcarski franak se uzima esto za tarifsku valutu iz razloga stabilnosti te valute. Prilikom plaanja prevoznih trokova tarifska valuta se preraunava u domau i to na osnovu kurseva koje odreuje eleznica u kojoj se vri plaanje. (h) Tarifsko secite. Tim bi se izrazom mogla nazvati granina taka izmeu susednih zemalja, do kojih odnosno od kojih vredi odreen tarifski sistem. Obino se do tog mesta moe frankirati vozarina od strane poiljaoca, a dalje odatle plaa primalac, ili se tu vre reekspedicije. Pojam tarifskog secita se esto poistoveuje sa kilometarskim secitem, tj. pomonom takom (stanicom) do koje se i od koje izraunava tarifsko rastojanje.

4.2. Prevozne tarife

U ove tarife, koje se nazivaju esto i transportne tarife, spadaju tarife u eleznikom, pomorskom, renom, drumskom i vazdunom prevozu. S obzirom na vrstu transportnog supstrata one se dele na tarife za prevoz putnika (putnike tarife) i tarife za prevoz robe (robne tarife). Prema podruju na kojem vrede prevozne tarife se dele na (a) lokalne, koje se koriste samo na podruju nekog grada (npr. tarifa gradskog saobraajnog preduzea); (b) unutranje, koje se primenjuju na podruju jedne drave (u eleznikim krugovima takve se tarife esto nazivaju i lokalnim); (c) meunarodne, koje se primjenjuju na prevoze izmeu dve ili vie drava. Ove opet mogu biti opteg karaktera (vrede za sve eleznice) ili tzv. savezne (npr. za elezniki saobraaj izmeu zemalja koje su zakljuile poseban sporazum). Tu spadaju i tzv. kombinovane tarife, tj. one koje vrede za obraun vozarine kod prevoza kombinovanim transportom (npr. eleznica-reka i sl.). Inae, osnovna naela kod prevoznih tarifa jesu: to vee rastojanje, to vea vozarina, to vea brzina, to vea vozarina, to vea udobnost, to vea vozarina.

19

4.2.1. eleznike tarife

Od svih prevoznih tarifa eleznike tarife zadaju najvie glavobolje tariferima u pedicijama kako zbog svoje obimnosti, tako i zbog sloenosti, potrebe stalnog prouavanja, praenja promena, potrebe poznavanja jezika na kojima su tarife izraene, te iskoriavanja svih moguih, esto naizgled i skrivenih kombinacija kako bi se dolo do najjeftinijeg prevoznog puta. Zato se za tarifera u pedicijama biraju radnici koji imaju smisla i strpljenje za taj inae mukotrpan posao i koji e se tom poslu posvetiti celog ivota. (a) Unutranje tarife. Gotovo sve eleznice u svetu imaju razraen tarifski sistem u etiri glavna dela i to: (aa) opti tarifski propisi, (ab) daljinar, (ac) klasifikacija robe, i (ad) tarifske tablice. Takav sistem imaju, uglavnom, i nae eleznice, koje svaku svesku oznaavaju posebnim brojem (delom), te npr. klasifikacija robe nosi naziv Deo 2 uz uokvireni broj iz spiska tarifa Spt 32. (aa) Opti tarifski propisi sadre reglementarne odredbe o prevozu robe i nainu raunanja vozarine i tako reguliu odnose izmeu ugovornih strana koji nisu regulisani zakonom, kod nas sa ZUP. (ab) Daljinar za prevoz robe (stvari) slui za iznalaenje tarifskih rastojanja, a sadri obino uputstva za iznalaenje rastojanja, kao i sama rastojanja. Postoji vie sistema konstrukcije daljinara, a svaka eleznica bira odreen sistem, zavisno od geografskog poloaja, razgranatosti mree, veliine zemlje itd. Uglavnom postoje tri sistema konstrukcije daljinara i to: Abecedni sistem, kod kojeg su sve stanice poreane abecednim redom sa strane i u zaglavlju i rastojanja su izraunata od svake do svake stanice. Taj je sistem pogodan za eleznike uprave sa manjim brojem stanica; Secini sistem, kod kojeg su rastojanja izraunata od svih stanica do odreenih secita, a posebno od svih do svih stanica unutar pojedinih zona (podruja). Takav sistem bio je u upotrebi u bivoj Jugoslaviji (secita Osijek, Slavonski Brod i Viegrad), te izvesno vreme i u posleratnom periodu; Geografski (pruni) sistem, kod kojeg su rastojanja izraunata od svih stanica jedne pruge do poetne i krajnje stanice te pruge. Takav sistem je i sada u upotrebi kod naih eleznica. Robni daljinar nosi oznaku Spt-34 (RT-4). (ac) Klasifikacija robe sadri sistematski razraen popis robe koja dolazi u obzir za prevoz sa naznakom pozicija (rednog broja) i tarifskog razreda u koji je pojedina roba svrstana. eleznice su uglavnom prihvatile unificirani sistem razvrstavanja robe po tzv. briselskoj nomenklaturi, prema kojoj je roba razvrstana u odjeljke i glave, sve grupisano po srodnosti materije. U klasifikacijama se obino posebno oznaava opasna roba koja spada pod propise RID-a, eventualno se oznaava i da li moda neka roba spada u neku izuzetnu tarifu uz odreen uslov i sl. Uz klasifikaciju robe obino je dodat i abecedni spisak predmeta sa naznakom pozicije iz klasifikacije radi lakeg iznalaenja. U klasifikaciji naih eleznica roba je razvrstana u tri razreda, od kojih je prvi razred najskuplji, a trei najjeftiniji. U nekim drugim klasifikacijama oznake razreda su rimski brojevi ili velika slova abecede. (ad) Tarifske tablice predstavljaju brojano izraene novane iznose koji se plaaju za odreenu udaljenost, teinu i vrstu robe. Takvi iznosi mogu biti ili izraunate vozarine za konkretnu teinu i udaljenost (npr. za komadne poiljke do 1000 kg teine) ili vozarinski stavovi za odreenu udaljenost i jedinicu teine, npr. kod naih eleznica za komadne poiljke za svakih 10 kg, posebno za unutranji promet u dinarima i posebno za meunarodni promet u XFU (UIC) santimima, a za vagonske poiljke za 1000 kg za svaki razred po etiri stava (10-, 15-, 20- i 25-tonski), takoer posebno za unutranji promet u dinarima i posebno za meunarodni promet u XFV (UIC) santimima, kao i izraunate prevoznine u dinarima odnosno u XFU (UIC) santimima za tovarene i prazne velike
20

kontenere. Tarifske tablice naih eleznica ukljuene su u RT-6 (Spt 36) od 17. XI 1987., koja sveska sadri i naknade za sporedne usluge (odsek 2), prevoznine i naknade propisane u RT-1 (odsek 3) i cenovnik za oteeni i izgubljeni tovarni pribor (odsek 4). Posebna sveska deo 6a (Spt 37) sadri naknade za dostavu kola na posebne i industrijske koloseke. U tarifski komplet se uraunava i Imenik eleznikih stanica u naoj zemlji koji nosi oznaku RT-3 (Spt 33). On sadri abecedni popis svih eleznikih stanica i drugih slubenih mesta na mrei naih eleznica sa naznakom kojem TP pripada, za koji je saobraaj stanica otvorena i sa kakvim ureajima raspolae. Ovo pomagalo je veoma vano kod otpreme robe, jer se jo prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora mora voditi rauna da li se iz neke ili za neku stanicu mogu otpremati odnosno primati odnosne poiljke. U tarifsko pomagalo moe se ubrojati i Putokaz, koji sadri prevozne puteve od svih do svih slubenih mesta na mrei naih eleznica. Sada vaei Putokaz (Spt 35) vai od 17. XI. 1987., a sastoji se iz dva dela: Spisak stanica (I) i Tablice upuivanja (II). Ispravke i dopune tarifa vre se na osnovu zvaninih obavetenja pojedinih eleznikih uprava. (b) Meunarodne tarife. U Evropi, da ne govorimo o svetu, postoji ogroman broj eleznikih meunarodnih tarifa, tj. takvih na osnovi kojih se poiljke otpremaju barem izmeu dveju zemalja. Ima ih vie vrsta, no uglavnom ih moemo razvrstati u (ba) opte meunarodne tarife, (bb) savezne tarife, (bc) luke tarife, (bd) tranzitne tarife, i (be) izuzetne tarife. (ba) Opte meunarodne tarife donose se na inicijativu Meunarodne eleznike unije (UIC) ili drugih meunarodnih organizacija (npr. Ekonomske komisije za Evropu i sl.) i imaju za cilj da olakaju i unaprede meunarodni elezniki robni promet. Jedna od tarifa te vrste je i Opta meunarodna tarifa za prevoz ekspresne robe (TCEx), ija sveska I nosi Joznaku Spt-22, a sadri Opte odredbe i uputstva za raunanje prevoznih cena (sveska I) i Tablice relacija i prevoznih cena (sveska II) za nau i ostale zemlje. Tarifa je inae vrlo praktina za primenu i njenim donoenjem je u mnogome olakana otprema ekspresne robe u meunarodnom eleznikom prometu. Meu opte meunarodne tarife ubraja se i Evropska tarifa za prevoz transkontenera u vagonskim poiljkama koja nosi UIC-oznaku br. 9145, a J-oznaku Spt-70. Sada vaea tarifa od 1. VII. 1987. god. se sastoji iz tri dela, pri emu deo I sadri naroite dopunske odredbe ka CIM-u, opte i posebne tarifske propise, deo II klasifikaciju robe, dok deo III sadri relacije, prevozne puteve i vozarine izraene u UIC francima. U ovu grupu spada i tarifa Spt-69 od 1. V. 1985., kojom se regulie prevoz velikih kontenera u reiji drutva INTERCONTAINER. (bb) Savezne tarife se primjenjuju na prevoze izmeu dveju zemalja, pri emu kao tranzitne mogu sudelovati i druge zemlje (eleznice). Te tarife donose sporazumno zainteresovane zemlje, pa se u tom sluaju govori o eleznikom savezu, npr. nekadanji jugoslavensko-bugarski elezniki (tarifski) savez. Svrha im je da pojednostave raunanje vozarine, a mogu biti izraene u obliku klasifikacione tarife ili u obliku tarife po predmetima. Vozarinski stavovi u saveznim tarifama su uvek jeftiniji nego da se vozarina rauna po unutranjim tarifama. Inae, one redovno sadre samo robu koja moe biti predmet meudravne razmene, te je klasifikacija obino suenija nego ona za unutranji prevoz. Kod tarifa po predmetima dolazi u obzir primena samo za onu robu koja ima svoju tarifu. Vozarinski stavovi se u saveznim tarifama obino utvruju u nacionalnim valutama sudelujuih zemalja, a za tranzitne prevoze obino u vajcarskoj valuti. Inae, biva Jugoslavija je uestvovala u znatnom broju saveznih tarifa za prevoz robe, bilo kao poetna odnosno krajnja uprava, bilo kao tranzitna. Od vanijih tadanjih saveznih tarifa u kojima je sudelovala eleznica moemo spomenuti sledee: Spt 52 Jugoslavensko-austrijska eleznika tarifa (JT) od 1. XI 1977. (sa 19 dodataka), klasifikacionog je oblika, sudelovale su Jugoslavenske, Maarske i
21

Austrijske eleznice; Spt 56 Jugoslavensko-bugarska tarifa za prevoz robe (BJT) od 1. I 1986. (sa 8 dodataka), klasifikacionog je oblika, sudelovale su Jugoslavenske i Bugarske eleznice, a moe se primeniti i u tranzitu kroz obe zemlje u kombinaciji sa drugim tarifama; Spt 60 Nemako-jugoslavensko-grka tarifa za prevoz robe (DJGT), od 1. IV 1979. (sa 37 dodataka), a sudelovale su Grke, Jugoslavenske, Austrijske i Nemake eleznice; Spt 59 Jugoslavensko-ehoslovaka tarifa za prevoz robe (JUET) od 1. I 1988. (sa 18 dodataka), ima klasifikacioni oblik, lanice saveza su bile Jugoslavenske, Maarske, Austrijske i ehoslovake eleznice. Postojale su jo Jugoslavensko-poljska (Spt 61), Jugoslavensko-grka (Spt 57), Jugoslavensko-italijanska eleznika tarifa (Spt 55), zatim tarifa Balkan-Bliski istok (Spt 68) od 1. VII 1987. itd. Sve napred spomenute tarife primjenjuju se bez posebnog zahteva poiljaoca, mogue su kombinacije i sa drugim saveznim tarifama, kao i sa unutranjim (npr. od ili do stanica koje nisu uvrtene u odnosnu saveznu tarifu). Izmene i dopune saveznih tarifa u kojima sudeluju nae eleznice objavljuju se u njihovom slubenom glasilu Tarifsko-transportni vesnik (TTV), dok izmene i dopune drugih saveznih tarifa nai pediteri dobijaju - po narudbi - pretplatom kod tarifskog biroa asopisa Transport iz Basela. (bc) Luke tarife vae samo za tranzitni prevoz robe preko odreenih morskih luka i vozarinski stavovi su im uglavnom jeftiniji od onih u redovnim tarifama. Primenjuju se u gotovo svim zemljama Evrope i drugde u svetu, a imaju naroitu vanost za privredu zemalja koje nemaju direktan izlaz na more. Luke tarife su vrsta saveznih tarifa, a nae eleznice uestvuju u vie takvih tarifa. Takvim tarifama je obuhvaena luka Bar. Luki tarifski savezi (luke tarife) postoje izmeu nae zemlje sa jedne, te Maarske i ehoslovake sa druge strane. (bd) Tranzitne tarife se primjenjuju na provoz - strane robe preko nacionalne teritorije od ulazne do izlazne pogranine eleznike stanice. Jeftinije su nego unutranje tarife, a cilj im je akvizicija tranzita strane robe ili su instrument ekonomske politike neke grupacije drava. Postoje tranzitne tarife meunarodnog znaaja i autonomne tranzitne tarife. Od tranzitnih tarifa meunarodnog znaaja najpoznatije su Jedinstvena tranzitna tarifa, poznata pod skraenicom ETT (Einheitlicher Transittarif) i Meunarodna eleznika tranzitna tarifa (MTT). Karakter tranzitnih tarifa imaju i luke tarife, predviene za tranzitne prevoze strane robe preko luke i teritorije druge zemlje o emu je bilo rei u prethodnom poglavlju (bc). Isto tako, u izvesnom smislu bi se tranzitnim tarifama meunarodnog znaaja mogle smatrati i pojedine savezne tarife koje sadre tranzitne vozarinske stavove kroz pojedine zemlje, npr. tarifa Bugarska - SR Nemaka sadri tranzitne stavove za relacije preko nae zemlje, maarske relacije i za austrijske relacije. U autonomne tranzitne tarife spadaju tarife koje donose pojedine eleznike uprave i na osnovu njih obraunavaju vozarinu u tranzitu preko svojih pruga bilo izmeu suvozemnih graninih prelaza, bilo kombinovano preko morskih luka i renih pristanita, pa i od odreenih stanica uz kombinovani prevoz drumskim vozilima. I nae eleznice imaju tranzitnu tarifu pod oznakom Spt-38 (RT-7), a sadanja vai od 10. X 1984. Sadri opte odredbe za primenu tarife, daljinar i vozarinske stavove za komadne i vagonske poiljke, te izraunate vozarine za kontenerski promet. Tarifska valuta je vajcarski franak. Po toj tarifi mogu je obraun vozarine za stranu robu izmeu svih naih suvozemnih graninih eleznikih prelaza, morskih luka i renih pristanita i u kombinovanom drumsko-eleznikom tranzitu sa Albanijom.
22

(be) Izuzetne tarife su specijalne tarife koje predviaju nie vozarinske stavove, odnosno nie razrede od redovnih tarifa. Donose se ili u vanrednim sluajevima (za ublaavanje elementarnih nepogoda) ili da se pomogne izvrenje nekog vanog privrednog zadatka (npr. doprema materijala za gradnju nekog objekta, pomo nekom zaostalom podruju i sl.), ili iz konkurentnih razloga. Izuzetne tarife mogu biti trajnog karaktera (npr. favorizovanje neke luke ili podruja) ili privremenog, a primena se moe uslovljavati npr. odreenom namenom robe, minimalnom koliinom, odreditem, poiljaocem ili primaocem i sl. Nae eleznice zasad nemaju izuzetnih (povlaenih) tarifa, no u nekim zemljama je sistem izuzetnih tarifa vrlo razvijen (npr. u SR Nemakoj postoji znatan broj tzv. ATtarifa).

4.2.2. Tarife u pomorskom transportu

U pomorskom robnom transportu prevozne tarife postoje samo u linijskoj plovidbi, dok u slobodnoj (ukljuujui i tankerskoj) plovidbi stalnih tarifa nema, ve se cena prevoza ugovara prevoznim ugovorom za svaki pojedinani sluaj. Visina cene za slobodne prevoze ravna se prema ponudi i potranji brodskog prostora na bazi slobodne konkurencije. Specifinost pomorskog transporta nametnula je stvaranje svetskog pomorskog trita koje se je formiralo u Londonu. Praktino, u londonsku pomorsku berzu. Baltic exchange sliva se ponuda i potranja brodske tonae iz celog sveta, pa se prema raspoloivoj tonai i teretu formiraju prevozne cene za glavne pomorske puteve. Obzirom pak na neminovne oscilacije u ponudi i potranji, na ta deluju razni faktori (politika ili privredna situacija, recesija i sl.), menjaju se i cene prevoza, dolazi do manje ili vee zaposlenosti brodova, te na kraju do kriznih situacija ili konjunkture u brodarstvu. U poslednje vreme slobodna konkurencija je znatno suena raznim protekcionistikim merama pojedinih drava ili grupacija drava, koje nastoje to vie tereta prevesti sopstvenim brodovima. Inae, u pomorskim tarifama prevozne se cene mogu odreivati na vie naina i to: prema teini (W = Weight) tereta, to dolazi u obzir kod tzv. teke robe (iznad l tone po l m3). Vozarinski stavovi za takvu robu utvruju se bilo za l metriku tonu, bilo za l malu tonu (short ton) ili za l veliku tonu (long ton); prema zapremini (M = Measurement) tereta, to dolazi u obzir kod tzv. lake robe (ispod l tone po l m3). Vozarinski stavovi za takvu robu utvruju se kod primene metrikog sistema po l m3 zapremine, a kod primene engleskog sistema mera po 40 kubnih stopa (cft) zapremine. Kod generalnog tereta linijski brodari obino nude vozarinske stavove pod klauzulom W/M, npr. 10 $ W/M, to znai da brodar ima pravo izbora, odnosno da kod konkretnog tereta bira da li e vozarinu zaraunati prema teini ili prema zapremini, tj. kako je njemu povoljnije. Postoji jo jedan nain odreivanja cena u pomorskim tarifama, a taj je prema vrednosti tereta (ad valorem). Taj nain se primenjuje vrlo retko i to samo kod skupocenih tereta za koji se trai specijalan brodski prostor i poseban postupak. Inae, kod praktine primene pomorskih tarifa vaan faktor je nain pakovanja te neiskorien brodski prostor pri slaganju tereta.

4.2.2.1. Tarife u linijskoj plovidbi

Usluge u linijskoj plovidbi poivaju na naelu stalnosti i istovrstnosti, a ako tome dodamo fiksni red plovidbe uz ticanje odreenih luka, onda su se stekle sve pretpostavke da doe do donoenja stalnih tarifa u takvoj plovidbi, neto slino eleznikom transportu. Ipak, postoje znatne razlike u konstrukciji izmeu pomorskih i eleznikih tarifa. Iako se i
23

pomorske tarife baziraju na klasifikaciji robe i rastojanja, ipak postoje sutinske razlike. Tako npr. dok eleznike klasifikacije (osim saveznih tarifa po predmetima) obuhvataju robu svih vrsta, pomorske tarife obuhvataju samo robu koja dolazi u obzir za prevoz na odnosnoj liniji, pri emu je klasifikacija za svaki smer drukija. I stvarno rastojanje nije apsolutni faktor za visinu vozarine, pa vozarinski stavovi redovno nisu jednaki kod istovrsne ili srodne robe za jedan ili drugi smer plovidbe. Takoe, vozarinski stavovi za udaljenije luke mogu biti nii od onih za blie luke, emu je uzrok ili manje tereta u jednom smeru, ili vei trokovi lukih operacija u pojedinim lukama. Pomorske tarife se, po pravilu, ne objavljuju, pa pediteri potrebne informacije dobijaju od pomorskih agencija. Isto tako, primena vozarinskih stavova pomorskih tarifa nije obavezna kao kod eleznikih tarifa, pa stranke mogu sklopiti za konkretni sluaj drukiji aranman. Osim toga, te su tarife daleko jednostavnije nego eleznike, pa se agencije mogu u njima lako snalaziti. Tarife u linijskoj plovidbi donosi svako linijsko brodarsko poduzee za prevoze svojim brodovima.

4.2.2.2. Konferencijske tarife

Kao to je poznato, na pojedinim frekventnijim pomorskim relacijama linijski brodari se udruuju u konferencije koje za te relacije donose tzv. konferencijske tarife. lanovi konferencije moraju se pridravati takvih tarifa. Konferencijske tarife su takoe poverljive prirode i daju se samo zastupnicima (agentima) konferencije, esto i uz specijalno odtampano upozorenje na koricama u tom smislu. Klasifikacija robe sadri samo one robe koje dolaze u obzir za prevoz na podruju koje pokriva konferencija. Uticaj na visinu konferencijskih vozarina moe imati i mogunost ukljuivanja u plovidbu linijskih brodara koji nisu lanovi konferencije (tzv. outsider-i). Takvi brodari redovno daju jeftinije vozarinske stavove, a da bi lanovi konferencije vezali vlasnike tereta uz konferencijske brodare, u praksi se pribegava davanju rabata (engl. deferred rebate, nem. Zeitrabatt) krcateljima koji prevoze svoju robu iskljuivo brodovima lanova konferencije. Takav rabat kree se obino do 10% i redovno se obraunava tromeseno, polugodinje ili godninje. I neka naa brodarska preduzea su lanovi pojedinih konferencija.

4.2.2.3. Naplaivanje vozarinskih dodataka u pomorskom transportu

U pomorskim tarifama redovno su predvieni i dodatni stavovi koji se zaraunavaju, u odreenim sluajevima, i to obino u procentima na redovnu vozarinu, pri emu se za neke sluajeve (npr. zakrenje luka) taj procenat, s vremena na vreme, posebno objavljuje. Dodatni stavovi se redovno predviaju u sledeim sluajevima: za predmete vee duine i teine, najee ako im je pojedinana duina preko 8 m ili pojedinana teina preko 2 tone; za zimske prevoze robe, odnosno za zimovanje linijskih brodova u odreenim severnim lukama; za posebne uslove plovidbe, kod ega se dodatak naziva surcharge. Ovaj dodatak dolazi u obzir za zaraunavanje npr. zbog ekanja linijskog broda radi zakrenja luke (Congestion surcharge), smetnji kod ukrcaja ili iskrcaja, skretanja linijskog broda u tzv. uslovne luke, skretanja zbog blokiranja nekog vodenog prolaza (npr. Sueckog kanala), i sl. Razlozi za uvoenje ovih dodatnih stavova su redovno privremenog karaktera, pa im ti razlozi nestanu, zaraunavanje dodatka se obustavlja. Neki linijski brodari i konferencije zaraunavaju i tzv. primage kao dodatak za vozarinu u cilju podmirenja vanrednih trokova. Smatra se da naplata tog dodatka potie od nekadanjih obiaja kada se kapetanu davala nagrada za uredno izvren
24

prevoz. Danas, meutim, konferencije i linijski brodari koji imaju uveden primage vraaju isti u obliku vremenskog rabata za vernost. Visina tog dodatka kree se obino do 10%. Postoje i drugi dodaci u pojedinim pomorskim tarifama kao npr. za naknadu konzularnih taksa, za niski vodostaj (u lukama sa velikom razlikom izmeu plime i oseke), za upotrebu maona u nekim lukama i sl.

4.2.3. Tarife u renom transportu

U tehnikom pogledu, tarife u renom transportu su priblino na sredini izmeu pomorskih i elezikih tarifa. Iako donekle i u renom transportu dolazi do primene zakona ponude i potranje, ipak se situacija u renom transportu ne bi mogla uporediti sa onom u pomorskom transportu. Naime, ovde ne postoji neko vozarinsko trite, a samo konkurencija pojedinih renih prevoznika moe imati uticaj na visinu vozarina. Meutim, pri tome se mora imati na umu i faktor postojanja konkurentnih suvozemnih puteva, prvenstveno eleznice, pa se kod tarifske politike i odreivanja prevoznih cena treba voditi rauna i o tome. U renom transportu tarife propisuje svako brodarsko poduzee za sebe, iako postoji tradicija meusobnog sporazumevanja o sastavu tarifa i priblinoj visini vozarinskih stavova, pa i izvesne podele delatnosti. U tehnikom pogledu tarife se sastoje obino iz: (a) optih (reglementarnih) odredaba slino kao kod eleznikih tarifa (ukrcaj i iskrcaj, prava i dunosti vozara i komitenta, odgovornost za tete, iftovanje, zimovanje, sporedne usluge i dr.); (b) klasifikacije robe koja nije tako detaljno ralanjena kao eleznika klasifikacija, ve je blia pomorskim tarifama; (c) tablice vozarinskih stavova koji se utvruju po jedinici teine (l tona ili 100 kg) ili dubini gaza lepa, a posebno se utvruje dodatni stav za voluminoznu (kabastu) robu, slino kao i kod eleznice. Budui da reni putevi imaju konkurenciju u paralelnim eleznikim linijama, to se kod odreivanja vozarinskih stavova vre uporeivanja sa stavovima eleznice, pa se ti stavovi smanjuju za odreeni procenat (najee 5 - 20 %) i tako dolazi do izvedenih tarifskih stavova u renom transportu. Daljinar ne postoji, ve se stavovi utvruju izmeu odreenih renih pristanita (npr. od Prahova do Novog Sada i sl.); (d) posebnih tarifa (slino tarifama po predmetima kod eleznice) za prevoz odreene robe i uz posebne uslove plovidbe. Inae, podela poiljaka u renom transportu vri se na komadne (denane) i leperske. Komadne su one iji prevoz ne zahteva ceo lep (ili brod), kod roba normalne teine redovno do 300 tona. Takve se poiljke otpremaju redovnim prugama za komadni prevoz i posebnim brodovima. leperske poiljke su one iji prevoz zahteva ceo (kompletan) lep ili baru i koje se sastoje od istovrsne (homogene) robe. Minimalne teine su razliite kod pojedinih brodara, a kreu se od 300 tona navie, a kod neke robe i vie (od 400 odnosno 500 tona). Za razliku od pomorskih tarifa, tarife u renom transportu se obino objavljuju i primenjuju prema svakome podjednako. Izmene i dopune tarifa, njihovo stupanje na snagu ili stavljanje van snage objavljuju se u publikacijama odnosnih brodarskih preduzea, transportnim asopisima ili na drugi nain, uobiajen u odnosnoj zemlji. Inae, obavetenja o tarifama i druge informacije u vezi renog transporta interesenti mogu dobiti kod agenata i zastupnika, kao i direktno kod odnosnih preduzea renog transporta.
25

4.2.4. Tarife u drumskom transportu

U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno arenilo u evropskim dravama. Dok Konvencija CMR preputa strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova i cene prevoza, Opti sporazum o ekonomskom regulisanju meunarodnog drumskog prevoza predvia obavezu evropskih zemalja da propiu obavezne tarife kojih bi se morali pridravati javni prevoznici. Mnoge drave su i donele takve tarife (npr. SR Nemaka i dr.) koje vrede za njihove prevoznike. Dosadanji pak pokuaji da se donese jedna meunarodna tarifa za drumski prevoz nisu urodili plodom. Inae tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele, uglavnom su sline eleznikim, a i nivo cena je takav da, po pravilu, ne premauje nivo cena eleznikih tarifa za odgovarajuu robu. Tarife obino sadre: opte odredbe, klasifikaciju robe, daljinar i tablice vozarinskih stavova (po 1 toni, za 100 kg, po l m3, po l m2 ili po 1 satu ili danu korienja vozila). Tarife pruaju mogunost za sklapanje posebnih sporazuma, naroito kad se radi o specijalnim transportima, npr. zbirna roba, frigo-reim, pokvarljiva i slina roba. U naoj zemlji je - u skladu sa Zakonom o sistemu drutvene kontrole cena - u okviru Opteg udruenja saobraaja donesen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom transportu na podruju zemlje. Taj cenovnik ima 7 glava: I Opti uslovi, Obraun prevoznine (II za redovne, III za posebne prevoze), IV Dodaci na redovnu cenu prevoza, V Posebne naknade, VI Popusti i VII Zakljune odredbe. Ovaj cenovnik slui kao osnova pojedinim drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom teretnom prevozu, pri ijoj izradi isti trebaju voditi rauna i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu.

4.2.5. Tarife u vazdunom transportu

Vazduhoplovne kompanije koje su lanovi Meunarodnog saveza za vazduni transport IATA primenjuju za vazduni robni transport u meunarodnom saobraaju jedinstvene tarife. Ovo se odnosi samo na prevoze redovnim linijskim teretnim (i putnikim po mogunosti) avionima dok se za prevoenje veih i posebnih tereta, za to se zakupljuje (artira) poseban avion, sklapa poseban ugovor van tarifskih propisa, jer se tu radi zapravo o zakupu aviona. to se tie tarifa za prevoz robe avionima u unutranjem saobraaju, one se utvruju po propisima pojedinih drava. Kod nas se primenjuje robna tarifa JAT-a za prevoze koje to preduzee obavlja u robnom prometu. Inae, u tehnikom pogledu, tarife za vazduni transport su sline onima u pomorskom transportu.

4.2.6. Ostale tarife

Pri organizaciji transporta od prodavca do kupca pediter mora da prikupi podatke o trokovima kojima e poiljka biti izloena na celom prevoznom putu. esto robu treba usput uskladititi, i to pre poetka prevoza ili pre izdavanja kupcu, zatim kod izlaganja na nekom sajmu potrebne su razne manipulacije i usluge uz naknadu po sajamskoj tarifi odnosnog sajma, prilikom pretovara u nekoj luci usluge e se naplatiti po odnosnoj lukoj tarifi, roba e se nekad morati dostaviti kupcu uz naplatu usluga po dostavnoj tarifi u odnosnom gradu itd. Sve ove i druge usluge pediter, bolje rei tarifer u pediciji, mora imati na umu kod izrade kalkulacija, a uslovi pod kojima se takve usluge vre kao i naknada za te usluge
26

nalaze se u tarifama raznih uslunih organizacija koje pediter mora imati ne samo na raspolaganju, ve ih stalno mora aurirati, pratiti sve promene kojima su takve tarife izvrgnute i prema tome postupati. Od spomenutih tarifa mogu se navesti sledee: a) Luke tarife raznih luka preko kojih se obino vri transport. Praktino, svako nae solidno peditersko preduzee ima tarife s v i h naih luka, zatim luka ije usluge to preduzee esto koristi, kao npr. Trst, Venecija, \enova, Hamburg, Bremen, Amsterdam, Roterdam, Antverpen, London, Solun, a po potrebi i jo nekih luka preko kojih bi mogla doi u obzir neka otprema. Tome treba dodati jo i pristanine tarife renih luka itd.; b) Tarife javnih i drugih skladita sa kojima dotini pediter sarauje ili ije usluge povremeno koristi pri smetaju robe iji prevoz on organizuje; c) Sajamske tarife, ako se pediter bavi poslovima otpreme i dopreme sajamskih eksponata. to se tie nae zemlje, tu je situacija sasvim jednostavna, budui da postoji jedinstvena sajamska tarifa za sve sajmove u naoj zemlji, no u nekim drugim zemljama to nije sluaj, pa je potrebno imati tarifu za svaki sajam; d) Dostavne tarife koje se primenjuju za dostavu robe korisniku unutar nekog grada, npr. u Austriji tzv. Rollfuhrtarif. pediter mora biti upoznat i sa takvim tarifama; e) Zbirne tarife. Takve tarife postoje u nekim zemljama (npr. takoe u Austriji) pa kod otpreme zbirnih poiljaka npr. za Austriju uz klauzulu franco kupac na pediter treba da vodi rauna i o odredbama i cenama iz te tarife.

4.3. pediterske tarife

Cene pediterskih usluga, odnosno visina naknade za rad peditera, utvruju se i to: a) tarifom pediterskog preduzea, ili b) posebnim dogovorom (prihvatanjem ponude, ugovorom) izmeu peditera i korisnika njegovih usluga. Teorijski, ako visina naknade ne bi bila utvrena pediterskom tarifom, niti bi bila posebno dogovorena, naknada za rad peditera bi se, u sluaju spora, odredila prema lokalnim obiajima, no do takve situacije po pravilu ne dolazi. Iako su i dogovori pod b) vrlo esti, pogotovo kod znaajnijih poslova, ipak se visina naknade za rad peditera najee utvruje i rutinski primenjuje kod redovnih poslova na osnovu cena utvrenih u pediterskim tarifama. Takve tarife oblikuje i donosi autonomno svako peditersko preduzee u naoj zemlji, no iste nemaju javni karakter, ne objavljuju se, niti se obavezno primenjuju. Razni pokuaji kod nas i u svetu da se izrade i donesu vrste nacionalne i meunarodne pediterske tarife nisu dosad urodili plodom, osim u drutvenim sistemima gde postoji samo jedna (dravna) pedicija.

4.3.1. Problematika usluga i tarifa

Posao peditera je vrlo sloen, esto puta na oko sitna usluga zahteva mukotrpan rad i korienje iskustava iz dugogodinje pediterske prakse, angaovanje poslovnih partnera (korespondenata) i utroka sredstava i vremena. Ako se npr. uzmu esti zahtevi komitenata za informacijama o transportnim i drugim trokovima za konkretne ili potencijalne poslove (kako je bolje zakljuiti taj posao - FOB, CIF, ex Works ili nekako drugaije?). Naizgled bezazleno pitanje, a da bi se dao adekvatan odgovor mnogo to-ta treba prevrnuti u samoj toj pediciji, koga sve treba alarmirati da bi se prikupili svi usputni trokovi i koliko nagomilanog znanja i iskustva, literature i konano - eksperata za taj posao treba imati da bi se dao pravi odgovor i iza tog odgovora moglo stati! Koliko zapravo kota takav odgovor moe li ko to egzaktno izraunati? Teko, no injenica je da se takvi odgovori i ne naplauju, jer - prema ustaljenim shvatanjima pediter je tu da takve odgovore daje, a pitanje je da li e se i kada uloeni trud na ovaj ili onaj nain uspeti nadoknaditi. Naravno da zbir realizovanih cena usluga peditera mora pokriti trokove poslovanja uz
27

ostvarenje potrebnog dohotka za pokrie zarada zaposlenih i za formiranje fondova, kao i kod svakog drugog preduzea. Prema tome, na visinu cene pediterskih usluga utie svakako i visina sopstvenih trokova, no taj kriterijum - uz eljeni dohodak - ne bi mogao biti jedino i odluujue merilo za visinu cena pediterskih usluga. Naime, ili takvu cenu transportno trite ne bi moglo prihvatiti, ili takva cena ne bi prola u uslovima konkurencije, ili nadleni dravni organ ne bi takvu cenu odobrio (ako takva mogunost postoji). U naim uslovima nije redak sluaj da komitenti zahtevaju to niu cenu usluga koja ponekad jedva pokriva stvarne trokove, to dovodi peditera u teku situaciju. Uopte uzevi, naknade za rad peditera nisu adekvatne stvarnoj vrednosti njihovih usluga. pediter mora da do detalja poznaje propise s v i h vidova transporta, on mora poznavati tehnologije svih vidova transporta, zatim tehniku spoljne trgovine, carinske propise, tehniku plaanja u meunarodnoj robnoj razmeni, transportno osiguranje i mnoge druge struke koje - svaka za sebe - predstavljaju delatnost i ivotni angaman. No veina komitenata to ne uzima u obzir, pa se svakodnevno ponavljaju cenkanja o visini usluga a pediteri su prinueni da ine svata kako bizadrali komitenta, to ponekad dovodi i do apsurda (kreditiranja nekih komitenata i sl.). O toj problematici se mnogo pisalo u domaoj i stranoj strunoj literaturi. Naknade za pediterske usluge se u tarifama pediterskih preduzea (ili njihovim ponudama) redovno utvruju na bazi jedinice mere (npr. za 100 kg, za l tonu, za 1 vagon, za 1 kontener, za l m3 i sl.). Po pravilu, ne uzima se uvek u obzir faktor vrednosti robe, odnosno, ako se i uzima, onda to dolazi u obzir samo u sluaju kada komitent zahteva snienje cene usluge, jer npr. ne moe postii odgovarajuu cenu robe u izvozu i sl. Nastojanja peditera da se njihove usluge plaaju u odnosu na vrednost robe (%, %0), slino kao kod zastupnika, uvoznika, izvoznika i nekih drugih uesnika u spoljnotrgovinskom prometu, dosada nisu urodila plodom. Kao to se iz prethodnih izlaganja vidi, pediterska delatnost je vrlo razgranata, a poslovi i usluge su veoma raznovrsni. Za svaku takvu uslugu potrebno je - pri izradi tarife - utvrditi odgovarajuu cenu. Oblikovanje takvih cena, koje bi pokrile trokove poslovanja i osigurale financijsku stabilnost i prosperitet pediterskog preduzea, nije ba jednostavan posao. U svakom sluaju treba u duu poznavati organizaciju poduzea, imati pouzdane i pregledne statistike podatke o kretanju usluga u ranijem periodu, dobro oceniti budue eventualne oscilacije i druge faktore unutar poduzea. Od faktora izvan poduzea treba uzeti u obzir konkurentnost u odnosu na druge pedicije, spremnost i mogunost komitenta da plati predvienu cenu, sposobnost robe da istu podnese i sl. Kao to je ve reeno, pediterske tarife nemaju javni karakter, a s obzirom na poloaj peditera u odnosu na njegove komitente, on svoje tarife uvek ni ne daje komitentima, ve iste upotrebljava prilikom izrade svojih ponuda. Izuzetak od toga je ako se radi o ugovoru sa komitentom da e sve poslove za njega obavljati jedino on kao tzv. kuni pediter, pa se onda komitentu daje tarifa na osnovu koje e se raditi. U takvom sluaju se obino daje izvesni popust u odreenom procentu ili se taj obraunava periodino.

4.3.2. Tehnika pediterskih tarifa

Iako su poslovi i usluge peditera vrlo raznovrsni, konstrukcija pediterskih tarifa je vrlo jednostavna. Tarifa ima desetak do dvadesetak stranica, te naravno da se sve to nalazi u jednoj maloj knjiici (svesci). Cene usluga se odreuju ili u fiksnom iznosu (to je najee) ili u procentima odnosno promilima (npr. od realiziranih reklamacija vie naplaenih vozarina, za izdatu gotovinu i sl.). Kod izrade tarifa pediteri obino izrauju dva stava za svaku teinsku zonu kod komadnih ili vagonskih poiljaka, odnosno dimenziju kontenera (20 ili 40 stopa), te ih oznaavaju ili sa rimskim slovima (I i II) ili velikim slovima (A i B). Obzirom na raznovrsnost usluga uvoza, izvoza i drugih delatnosti (npr. tranzit), za svaku se delatnost pravi posebna tarifa, emu se jo dodaju cene usluga za poslove koji su ili zajedniki za sve
28

delatnosti ili se vre nezavisno od uvoza/izvoza, npr. za usluge koje vre nezavisno tarifna funkcija, loko-prevoze transportne funkcije, skladine usluge skladine funkcije pediterskog preduzea i sl.

29

30

5. TARIFNI POSLOVI
Ne moe se zamisliti uspean rad meunarodne pedicije ako tako preduzee ne bi imalo dobro organizovanu tarifnu funkciju. U nekim pedicijama ta funkcija se zove tarifnokonjunkturna, u drugim komercijalni sektor, u treim sektor ugovaranja, u etvrtim tarifno odelenje i td. U nadlenost te organizacione celine spada izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih trokova za konkretne transporte, davanje informacija o visini takvih trokova, davanje ponuda za izvoenje pediterskih poslova, kontrola prevoznih isprava, obrada refakcija i provizija i drugi poslovi s tim u vezi. Da bi ta organizaciona celina mogla udovoljavati svim tim zadacima, ona mora imati uveban struni kadar, uvek aurne tarife svih saobraajnih grana ije usluge pediter koristi pri organizovanju transporta, tarife ostalih uslunih organizacija povezanih sa saobraajem (npr. luke tarife, skladine tarife i sl.), kao i ostala potrebna pomagala. U delatnost takve organizacione celine esto ulazi i akvizicija kod uvoza i izvoza, kao i tranzita, kontakti i odravanje veza sa eleznicom, autotransporterima, avio-pomorskim i renim prevoznicima, te sklapanje ugovora o dugoronoj saradnji sa tim vozarima.

5.1. Akvizicija
Re akvizicija je latinskog porekla, a znai pribaviti, stei, zaraditi, prikupiti, traiti (muterije). U pediciji se pod tim pojmom podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova, aktivnost oko uspostavljanja to irih poslovnih veza i negovanje takvih veza, ukratko, nastojanje peditera da za svoju organizaciju pridobije to vei broj komitenata i to bolje transporte. Funkcija akvizicije u pediterskom preduzeu odrava neposredne povremene, a ponekad i svakodnevne kontakte sa odreenim komitentima, a svakako je najuspjeniji nain putem poseta komitentima. Da li e ti kontakti biti na nivou generalnog direktora preoduzea, direktora sektora, efa poslovnice ili referenta, odnosno akvizitera, zavisi od prirode cilja koji se eli postii, veliine posla koji se moe dobiti, pozicije osobe kod komitenta koju treba posetiti, te da li se radi o novom poslu ili rutinskoj poseti. Inae, akviziteri odravaju redovne kontakte sa operativnim funkcijama (komercijalom) i obavetavaju ih o eljama, primedbama i nalozima komitenata, te podnose izvetaj o obavljenim posetama i razgovorima prolog dana. Inae, za akvizitera se mora angaovati radnik koji ima odreene kvalitete za taj posao. On mora imati siguran nastup, prijatnu spoljanost, smisao za ukusno odevanje, dobru fiziku kondiciju i spretnost u izraavanju, a naravno da mora dobro poznavati struku kako bi u svakoj prilici mogao odgovoriti na pitanja komitenta. Takve kadrove treba naravno dobro platiti, nadoknaditi im i izvanredne izdatke koje u toku svog rada imaju, a sasvim je pogreno za pediterskog akvizitera angaovati npr. trgovakog putnika iz neke druge struke, jer u pediciji on nema uzorak kojeg bi mogao pokazati kao to je to sluaj u trgovakoj delatnosti. U svakom sluaju, najbolja akvizicija je taan i savestan rad svih radnika u pediciji.

5.2. Praenje trita

Kod praenja trita u pediterskom preduzeu ne misli se samo na praenje gde se ta gradi ili proizvodi, pa iz toga sledi uvoz opreme ili izvoz proizvoda, odnosno to e, kada i koliko nai uvoznici uvoziti, ve se ovde prati i trite saobraajnih usluga. Neophodno je pratiti promene tarifa i kurseva, od ega se poneto moe saznati i pre nego to stupi na snagu. Ovde je posebno vano da se izvre blagovremene pripreme za promene cena u eleznikim tarifama, na osnovu kojih su date ponude, pa bi prekasno reagovanje na
31

promene moglo imati tetne posledice. Za promene u eleznikim tarifama pediteri e saznati iz glasila odnosnih eleznica, kao i iz renomiranih strunih asopisa, kao to su npr. Transport - Basel, Verkehr - Be i dr. Inae, spomenuti asopis Transport objavljuje izmene evropskih eleznikih tarifa, nabavlja nove, odnosno prevodi iste na nemaki ili francuski jezik. Za tarife naih eleznica izmene i dopune objavljuju se u tarifno-transportnom vesniku (TTV).

5.3. Instradacija
Jedan od poslova tarifne funkcije jeste definisanje instradacija, tj. odreivanje puta i prevoznog sredstva kojim e se neka roba prevoziti do uputnog mesta. im neko iz operativnih funkcija pediterskog preduzea primi od nalogodavca dispoziciju, on je evidentira (pozicionira) i stavlja u posebnu omotnicu-mapu, zatim je upuuje tarifnoj funkciji radi instradacije, pri emu mogu biti dve mogunosti i to: da je nalogodavac odredio vrstu prevoznog sredstva, nain prevoenja pa i prevozni put, ili da je nalogodavac prepustio da to odredi sam pediter. U prvom sluaju tarifna funkcija e samo proveriti da li nalogodavac nije moda stavio zahteve koji bi bili neostvarivi ili bi oito bili na njegovu tetu. Ako bi bio takav sluaj, pediter e nalogodavca upozoriti na tu okolnost i predloiti mu bolje reenje. Tarifna funkcija e zatim dati instradaciju operativnoj funkciji preduzea (uvozu, izvozu i sl.), obino na posebnom formularu (prilog 7). Instradacija sadri podatke i instrukcije, neophodne npr. uvoznoj funkciji kako bi ova mogla izvriti pravilan opoziv robe (dati uputstva za otpremu) od stranog izvoznika ili njegovog peditera, odnosno izvoznoj fukciji da bi mogla pravilno ispostaviti prevozne isprave. U sluaju da je nalogodavac prepustio pediteru da sam instradira robu, tarifna funkcija e uvaavajui eventualne odredbe iz kupoprodajnog ugovora - sama pronai najpogodniji put i prevozno sredstvo, te pri tome uzeti u obzir cene prevoza, vreme, vrstu robe, prevoz domaim brodovima, mogunost korienja renog puta i druge elemente koji bi kod konkretnog posla mogli doi u obzir. Ustvari, tarifna funkcija e za konkretni transport izraditi kalkulacije za one puteve i ona prevozna sredstva koji dolaze u obzir, a to se radi obino na posebnim formularima koje svaka pedicija tampa za svoje potrebe. Da to ponekad moe biti vrlo komplikovan posao moe se videti iz primera izrade kalkulacija za prevoz robe npr. od nae zemlje do Engleske, gde je potrebno samo za elezniki prevoz izraditi preko desetak uporednih kalkulacija, jer postoji vie moguih prevoznih puteva. Kod svega ovoga treba kod pojedinih zemalja najpre pronai najjeftinije relacije (razliiti granini prelazi, razne luke na kanalu La Man), pri emu treba prethodno pribaviti prevozne trokove od kontinentalnih luka do odredita u Engleskoj, luke i pretovarne takse i sl., te sve uporediti sa cenom prevoza direktno morem od nae luke (eventualno i luke u Solunu) do engleskih pomorskih luka. esto se, meutim, otprema nee izvriti najjeftinijim putem, poto e se morati izabrati moda i skuplji put, jer obezbeuje bri prevoz. Treba imati na umu da najkrai prevozni put nije uvek i najjeftiniji put. Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u eleznikom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta. Pri tom treba uvek imati u vidu razna transportna ogranienja koja su ili navedena u odnosnim tarifama ili se pak objavljuju s vremena na vreme od strane nadlenog organa eleznice. Takoe treba uzeti u obzir i tzv. Reglementacije meunarodnog saobraaja (RS) u kojima su navedena odstupanja od nekih odredaba jednoobraznih pravila CIM, npr. ogranienja slobode frankiranja, zabrana pouzea itd. Mnoge kasnije neprijatnosti mogu se izbei ako je pediter konsultovan pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Ponekad izostavljanje i samo jedne rei kod preuzimanja plaanja trokova moe
32

imati za posledicu plaanja na koja se nije raunalo. Primena odreenih tzv. direktnih (saveznih) eleznikih tarifa uslovljena je prevozom robe na odreenom prevoznom putu. Ako bi nalogodavac odredio neki drugi put, gubi se pravo na primenu takve, najee jeftinije tarife, te i o tome treba voditi rauna. Nadalje, ako se eli prevoz odreenim specijalnim teretnim vozovima, onda se instradacija mora poklapati sa trasom tih vozova. Postoje i ekspresni teretni vozovi TEEM za iju upotrebu vai isti princip sa dodatkom da se u takav voz mogu uvrstiti samo kvalitetniji vagoni, tj. oni sa oznakom S ili SS.

5.4. Informacije i ponude

Na traenje stalnih i potencijalnih komitenata pediter daje neobavezne informacije o visini prevoznih i drugih trokova, kao i ponude o visini cena usluga za konkretni posao koji bi eventualno preuzeo. Informacije obino daje tarifna funkcija, a esto je zadatak tarifne funkcije da daje i ponude, iako kod nekih pediterskih preduzea te poslove rade operativne funkcije, naravno na osnovu podataka dobijenih od tarifne funkcije.

5.4.1. Informacije
Ovdje se radi zapravo o informativnim kalkulacijama prevoznih trokova za konkretne transporte koje izvoznici-uvoznici trae od sluaja do sluaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora, odnosno pod kojim bi uslovima bilo najpogodnije da sklope posao (npr. da li prodati po uslovima FOB, CIF i td.). Takve informacije mogu se dati po jedinici mere, za celokupan transport, po vagonu, konteneru i sl. bilo uz fiksiranje pojedinanih trokova, bilo na bazi tzv. forfetnog stava (paualno). Pojedine pedicije su tampale posebne formulare za davanje informacija.

5.4.2. Ponude
Na osnovu zahteva komitenata, akvizicione funkcije ili pojedinih operativnih funkcija u pediterskom preduzeu, tarifna funkcija izrauje ponude za konkretne transporte. Ponude se mogu davati na poslovnom papiru (memorandumu) ili na specijalnom memorandumu za ponude kakve tampaju pojedine pedicije. Takav formular obino sadri na poleini odtampane uslove pod kojima pediter obavlja usluge, te razna obavetenja komitentu (npr. rok vanosti ponude i sl.). Ponude se mogu davati u dva oblika i to: da sadre posebno prevozne trokove vozara (eleznice, brodara i sl.), a posebno cene pediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir, ili da se ponudi paualna cena u obliku tzv. forfetnog stava. U prvom sluaju nalogodavac preuzima na sebe plaanje prevoznih trokova u visini u kojoj e ih prevoznik zaraunati. Prevozni trokovi mogu biti i vei od onih koje je pediter eventualno u informaciji naveo, a pediter u ovom sluaju ne snosi odgovornost za to to je vozar zaraunao vie nego to je tarifom predvieno, jedino e takav viak na zahtev komitenta reklamirati kod vozara. Za manje naplaene prevozne trokove pediter e komitenta naknadno teretiti, ukoliko bi on takve trokove platio vozaru na osnovu pravovremenog naknadnog zahteva. Ponuda se moe dati i samo za pediterske usluge (bez prevoznih trokova) ako tako trai komitent, jer je on preuzeo sam plaanje vozarine po prevoznoj ispravi. Ponude u drugom obliku, tj. na bazi forfetnog stava se vrlo esto trae i daju, a predstavljaju vrste stavove po jedinici mere (po toni, po vagonu, po konteneru i sl.) za konkretni transport, a mogu se dati takoe samo za usluge peditera ili zajedno sa uslugama i za prevozne trokove, dakle kompletna paualna cena kompletnih transportno-pediterskih usluga.
33

Forfetne ponude za uvoznike/izvoznike imaju niz prednosti, jer na osnovu njih: mogu unapred znati koliko e ih stajati prevoz po jedinici mere; pediter im dostavlja fakturu odmah po izvrenoj otpremi, a po elji i ranije, te nemoraju ekati - esto i mesecima - na obraun frankaturnih rauna i pediterskih usluga iz inostranstva; ne moraju se bojati iznenaenja da e im naknadno, pa i nakon vie meseci, stii poziv na uplatu razlika u prevoznini i ostalim trokovima, jer pediter takve razlike preuzima na sebe. [pediter je vezan svojom ponudom samo do roka koji je naznaio u ponudi, te komitent treba da u tom roku dobijenu ponudu prihvati ili odbije. Komitent moe ponudu prihvatiti i preutno, ako za konkretan posao dostavi pediteru dispoziciju (nalog) za realizaciju konkretnog posla. U tarifnoj funkciji vodi se evidencija o svim izdatim ponudama, tj. svaka ponuda dobija svoj broj. Ta evidencija slui i akviziterima za kontakte sa komitentima. Kopija ponude dostavlja se operativnoj funkciji (izvozu, uvozu itd.) koji e eventualno primiti dispoziciju u vezi te ponude, te kako bi mogao ispravno obaviti posao i zaraunati usluge prema datoj ponudi.

5.5. Sklapanje ugovora o pediciji

Sklapanje ugovora o konkretnim pediterskim poslovima sa komitentima moe biti u nadlenosti tarifne funkcije, a isto tako njihov posao moe biti i sklapanje ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji sa vozarima, skladitarima i drugim pediterima u zemlji i inostranstvu. Ugovor o pediciji moe biti i prihvaena ponuda od strane komitenta, koju je on izriito ili preutno prihvatio. Meutim, za obavljanje stalnog pediterskog posla esto se izmeu peditera i komitenta sklapa detaljni ugovor, u kojem se preciziraju obostrane obveze i prava. Takav se ugovor sastavlja obino u sluaju ako komitent sve svoje transporte poverava na otpremu jednom pediteru, a takav pediter se naziva kuni pediter, naravno samo u odnosu na tog komitenta. Takav poslovni odnos moe doneti obostranu korist kako za peditera (osiguran kontinuiran posao, stalna zarada, moe planirati radnu snagu i sredstva), tako isto i za komitenta (jeftinije usluge, sigurnost u kvalitet usluge i td.). [to se pak tie sklapanja ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji sa poslovnim partnerima, tu u prvom redu dolazi u obzir sklapanje ugovora sa eleznicom i to na raznim nivoima (sa eleznikom stanicom, TP ili ZJ), ve prema tome o kojim poslovima se sklapa ugovor. Tu se radi o sklapanju ugovora o korienju koloseka, stovarita, rokovima utovara-istovara, akviziciji tranzita, zbirnom prometu i sl. Ugovor o saradnji moe se sklopiti i sa preduzeima renog i pomorskog brodarstva, te avio i drumskim prevoznicima. U tim se ugovorima preciziraju obostrana prava i obaveze, a za peditera je vano da se fiksira visina provizije (refakcije) za transporte koje e poveriti kojem od spomenutih prevoznika. Kao to smo ve napomenuli, pediter se prilikom izvrenja poslova slui i uslugama drugih pedicija, jer ne moe imati na svim mestima u zemlji, a pogotovo ne u inostranstvu, svoje filijale odnosno ispostave. Izrada ugovora o saradnji, u kojem e biti definisan nain obrauna i cene usluga, spada takoe u nadlenost tarifne funkcije. Svi takvi sklopljeni aranmani dostavljaju se, u celosti ili u izvodima, operativnim funkcijama preduzea (komercijali i dr.), odnosno filijalama i ispostavama. Naravno da se o njima vodi i evidencija a povremeno se podvrgavaju analizi, naroito ukoliko u meuvremenu doe do promene situacije na transportnom tritu.

34

5.6. Reklamacije
U nadlenost tarifne funkcije spada i reklamiranje odteta od vozara ili osiguravatelja za izgubljenu ili oteenu robu, kao i preplaenih prevoznih trokova te penala zbog prekoraenja rokova isporuke. pediter moe reklamirati u svoje ime ako je on nosilac prava iz prevozne isprave, a ako nije mora prethodno pribaviti cesiju (prenos prava) ili punomo od imaoca prava, tj. od svog komitenta. Mogu se reklamirati i potraivanja vie zaraunatih usluga meupeditera i drugih uslunih organizacija, npr. skladitara, lukih preduzea i sl.

5.6.1. Kontrola dokumenata

Opte je pravilo da svaka prevozna i slina isprava podlee kontroli tarifne funkcije kako u pogledu vie ili manje zaraunatih prevoznih trokova, tako isto i u pogledu eventualne mogunosti reklamiranja odtete zbog prekoraenja roka isporuke (npr. kod eleznice). Ukoliko su prevozni trokovi zaraunati vie nego to treba, viak se reklamira. Isto tako se reklamira i teta zbog prekoraenja roka isporuke, ukoliko je takav rok prekoraen. U sluaju manje zaraunatih prevoznih trokova, manjak se evidentira u posebnoj evidenciji i stavlja do znanja nadlenoj referadi u operativnoj funkciji, odnosno nalogodavcu. Ukoliko se obraun trokova za neki posao vri na bazi forfetnog stava, razlike plus i minus idu u korist, odnosno na teret peditera. Ako se ne radi na bazi forfetnog stava, tada se komitent obavetava o moguoj naknadnoj naplati kako nebi bio iznanaen naknadnim zahtevom vozara. Mogu je sporazum izmeu komitenta i peditera da i u takvom sluaju pediter zaraunava komitentu ispravne prevozne trokove i da preuzme na sebe plaanje naknadnih tereenja vozara. Obraun koji vri kontrola prevoznih isprava obavlja se na posebnom formularu (raun razlike) koji pediteri tampaju za svoje potrebe. Za poslove reklamiranja pediteri zaraunavaju proviziju koja se obraunava od ostvarenog reklamacionog iznosa i obino se kree od 5 do 25%, ve prema pogodbi. U nadlenost tarifne funkcije spada i kontrola faktura i borderoa unutranjih i inostranih korespondenata. Tu se vri poreenje zaraunatih stavki sa stavkama iz sklopljenih ugovoraponuda, a kontroliu se i provizije koje predstavljaju participaciju u zaradi koju je korespondent ostvario na transportu koji mu je dotini pediter ustupio na obradu. Takoe se kontroliu i odobrene brodarske provizije koje se obino odobravaju procentualno od pomorske vozarine.

5.6.2. Manje zaraunati trokovi

Kod pregleda-kontrole prevoznih isprava u eleznikom transportu moe se utvrditi da su prevozni trokovi manje zaraunati nego to to proizlazi iz vaeih tarifa. Budui da eleznica ima pravo naknadno traiti naplatu takvih iznosa, to e tarifna funkcija evidentirati takve manje zaraunate trokove na posebnom formularu i isti priloiti uz odnosnu prevoznu ispravu. eleznica, kao aktivno legitimisana, moe ostvariti svoje pravo naknadne naplate u roku od est meseci u unutranjem i jedne godine u meunarodnom saobraaju, a pasivno je legitimisana ona stranka iz ugovora o prevozu (poiljalac ili primalac) koja je prema beleci u prevoznoj ispravi bila duna da plati prevozne trokove. Radi naknadnog plaanja potraivanja iz ugovora o prevozu eleznica je duna u okviru roka zastarevanja pozvati stranku da plati razliku. Ako stranka ne plati traeni iznos u roku od 30 dana, eleznica je ovlaena podneti tubu nadlenom sudu. Za potraivanja iz meunarodnog transporta eleznica ne mora prethodno pozvati stranku da plati razliku, no ona to redovno ini.

5.6.3. Vie zaraunati trokovi

Kao to se moe desiti da eleznica zarauna manje prevozne trokove nego to to
35

proizlazi iz vaeih tarifa, tako se isto deava da ih zaraunava u veem iznosu nego to je predvieno tarifama. U tom sluaju imalac prava po odnosnoj prevoznoj ispravi moe traiti vraanje preplaenih iznosa, a aktivnu legitimaciju ima ona stranka iz ugovora o prevozu koja je oteena, odnosno koja je previe platila. To to neko ima pravo na potraivanje ne znai da ba on mora i reklamirati. Nosilac prava moe ovlastiti punomonika da reklamira u njegovo ime, a moe svoje pravo preneti putem cesije na drugog, pa da taj potrauje u svoje ime. U prvom sluaju uz reklamaciju se prilae punomo, a u drugom cesija (ustupnica). Ovi sluajevi su vrlo esti u pediterskom poslu kada prevozni dokumenti ne glase na peditera, a on treba da reklamira uoena odstupanja. U unutranjem eleznikom saobraaju, u reklamacionom postupku, pasivno je legitimisano Odelenje kontrole prihoda ZJ u seditu onog TP na ijem se podruju nalazi eleznika stanica koja je naplatila vie nego to to proizlazi iz vaeih tarifa. Reklamacija se podnosi dostavom odgovarajueg pismenog podneska uz prilog odnosne prevozne isprave, i zavisno od sluaja punomoi odnosne cesije. Ako Kontrola prihoda odbije reklamaciju ili je ne rei u roku od 30 dana, reklamant ima pravo podneti tubu nadlenom sudu. U tom je sluaju pasivno legitimisano ono TP na ijem se podruju nalazi stanica koja je vie naplatila. Kao i kod manje naplaenih iznosa, rok zastarevanja i ovde iznosi za unutranji saobraaj est meseci, te u tom roku treba podneti reklamaciju. Rok zastarevanja zaustavlja se dostavom reklamacije eleznici, a zastarevanje poinje da tee dalje od dana kada je eleznica reklamantu dostavila pismeni odgovor i vratila mu priloene isprave. U tom sluaju, ako se reklamant ne slae sa odbijanjem reklamacije, moe u okviru roka zastarevanja podneti tubu nadlenom sudu. Reklamacije za vie naplaene prevozne trokove iz meunarodnog saobraaja upuuju se Kontroli prihoda ZJ, odseku za meunarodni transport. Rok zastarevanja iznosi jednu godinu.

5.6.4. Gubitak ili oteenje robe u transportu

Potraivanja iz ugovora o prevozu zbog gubitka ili oteenja robe u transportu, nosilac prava moe reklamirati vozaru, a ako je predmet bio osiguran, onda osiguravatelju. Ako vozar ne isplati odtetu u roku od 30 dana nakon dostave reklamacije, imalac prava moe svoje pravo ostvariti podnoenjem tube nadlenom sudu. Aktivnu legitimaciju (pravo na potraivanje) za izgubljenu ili oteenu robu moe imati poiljalac ili primalac i to: a) poiljalac dok ima pravo raspolaganja sa poiljkom, tj, dok primalac ne iskupi tovarni list i time stupi u ugovorni odnos sa eleznicom, kao i kod pouzea; b) primalac od trenutka kad je iskupio prevoznu ispravu. I poiljalac i primalac mogu svoja prava iz ugovora o prevozu preneti cesijom na treu osobu, u naem sluaju na peditera koji e tada reklamirati u svoje ime, a mogu ga za reklamiranje samo opunomoiti. U sluaju da se radi o prenosivom tovarnom listu, posebna cesija, odnosno punomo nije potrebna. Ako je predmet prevoza osiguran, reklamacija se podnosi odgovarajucem osiguravajuem drutvu. U protivnom, reklamaciju treba na dokazni nain uputiti nadlenom TP-u. Iz reklamacije se mora videti reklamantovo pravo na reklamaciju, postojanje tete i njena visina. Aktivnu legitimaciju poiljalac dokazuje duplikatom tovarnog lista, a primalac iskupljenim tovarnim listom. Postojanje tete dokazuje u sluaju potpunog ili delominog gubitka potvrdom eleznice na prevoznoj ispravi, a u sluaju dokazanog unitenja, manjka ili oteenja slubenim eleznikim zapisnikom (zapisnik o uviaju). Uz reklamaciju se - osim prevozne isprave prilae faktura i raun tete, a eleznica naknauje i plaene prevozne trokove. Odteta ne moe prei u unutranjem prometu iznos od npr. 200 dinara po kilogramu bruto teine izgubljene ili oteene stvari, osim ako je
36

poiljka bila posebno osigurana u kom sluaju OZ naknauje punu tetu. Potraivanja u sluaju gubitka ili oteenja robe zastarevaju u roku od godinu dana. Zastarevanje poinje kod delominog gubitka, manjka ili oteenja od dana izdavanja poiljke, a kod potpunog gubitka 30 dana nakon isteka roka isporuke. Tok zastarevanja se prekida dostavom reklamacije OZ-u, odnosno TP-u, a na potraivanja se plaaju kamate ako to nosilac prava zahteva. Odtetni zahtevi zbog oteenja, manjka ili gubitka poiljaka iz meunarodnog transporta koje nisu osigurane podnose se Zajednici J u Beogradu. U naelu, pravo potraivanja zbog gubitka ili oteenja robe prestaje prijemom poiljke, pa je od posebne vanosti da se najkasnije prilikom njenog prijema utvrdi eventualno oteenje ili manjak i da o tome eleznica sastavi zapisnik. Ako se dotino oteenje ili manjak nije moglo spolja primetiti, a primalac ga ustanovi nakon prijema, postoji teoretska mogunost da se obeteenje ostvari reklamacijom pod uslovom da se teta ustanovi odmah nakon njenog otkria, a najkasnije u roku od sedam dana po prijemu, te da imalac prava dokae da se teta dogodila za vreme trajanja ugovora o prevozu. Potraivanja u sluaju gubitka ili oteenja, zastarevaju u roku od godine dana, a u meunarodnom transportu kod teta prouzrokovanih zlonamerno taj rok iznosi dve godine. U praksi, obeteenje zbog gubitka, manjka ili oteenja retko se trae od vozara (eleznice, brodara itd.), ve od osiguravatelja, budui da se roba u transportu skoro redovno osigurava. Osim toga, traenje odtete od osiguravatelja je sigurnije i praktinije, jer on isplauje odtetu u punom iznosu (po pravilu nema ogranienja) i reavanje reklamacija je bre. Meutim, neophodno je da se osiguravatelju omogui regres prema vozaru pravodobnim podnoenjem odtetnog zahteva ukoliko se ne radi o sluaju vie sile, kao i da se od vozara pribavi odgovarajua isprava o postojanju tete. Na slian nain reklamira se i kod poiljaka iz drugih grana saobraaja, pri emu treba imati u vidu propise i obiaje (npr. kod pomorskog prevoza protest brodaru i odgovor brodara itd.), te sklopljene ugovore.

5.6.5. Prekoraenje roka isporuke

eleznice su dune prevesti robu u propisanom roku (rok isporuke), a ako one taj rok prekorae, moe se zahtevati obeteenje zbog prekoraenja roka. Za ovakve reklamacije aktivno je legitimisan uvek primalac poiljke, a to svoje pravo stie iskupljivanjem tovarnog lista ili druge prevozne isprave. Pasivno je, u unutranjem saobraaju, legitimisano ono TP na ijem je podruju uputna stanica, te njemu treba uputiti reklamaciju. Na mrei dravnih eleznica postoje zasad dve takve organizacije i to: Beograd i Podgorica. Koja stanica pripada kojem preduzeu moe se videti iz imenika eleznikih stanica nae zemlje ili se moe dobiti informacija na odnosnoj eleznikoj stanici. U meunarodnom saobraaju reklamaciju treba uputiti nadlenoj eleznikoj instituciji u Beogradu. Rokovi isporuke sastoje se iz prevoznog roka (odreeni broj km. za jedan dan), otpremnog roka i eventualno dopunskog roka, a propisani su u ZUP, odnosno CIM. Da li je rok prekoraen i koliko utvruje se na osnovu kilometrae i eventualnih prekida roka zbog raznih formalnosti u odnosu na datum otpreme i datum prispea. Inae, ako primalac prava dokae da je imao tetu zbog prekoraenja roka isporuke, eleznica je duna platiti dokazanu tetu, no najvie do dvostruke vozarine. Ako, meutim, primalac ne dokae da je zbog pomenutog prekoraenja trpeo tetu, eleznica je u unutranjem prometu duna platiti 1/10 vozarine za svaki dan prekoraenja, no najvie do 1/3 vozarine. Za poiljke u meunarodnom prometu, kod kojih je zbog prekoraenja roka isporuke nastala teta, eleznica je duna platiti odtetu koja ne moe premaiti trostruki iznos prevoznine.
37

Rok za podnoenje reklamacije je 15 dana, raunajui od dana izdavanja robe, kod poiljaka iz unutranjeg saobraaja, a kod poiljaka iz meunarodnog saobraaja rok iznosi 60 dana. Ako eleznica ne rei reklamaciju u roku od 30 dana ili je odbije, imalac prava moe svoje pravo ostvariti putem nadlenog suda. U sudskom postupku u svakom je sluaju pasivno legitimisano TP na ijem se podruju nalazi uputna stanica poiljke.

5.6.6. Ostali zahtevi za obeteenjem

Kod eleznice povremeno mogu doi u obzir i sledei zahtevi za obeteenjem: a) zahtevi za vraanje naplaenih vozarinskih dodataka, b) zahtevi za vraanje poloenih depozita, te neobraunatih (nevraenih) kolskih kaucija, c) zahtevi za isplatu eventualno neisplaenih pouzea, d) zahtevi za vraanje iznosa preostalih pri prodaji poiljke. Kod prva dva sluaja aktivno je legitimisan onaj ko je te iznose i platio, u treem sluaju poiljalac, a u etvrtom onaj ko ima pravo raspolaganja sa poiljkom. U reklamacionom postupku pasivno je legitimisano nadleno odelenje Kontrole prihoda ZJ, a u sudskom nadleno TP.

5.7. Refakcije i provizije

Vano podruje rada tarifne funkcije je i iznalaenje mogunosti povratka jednog dela plaenih vozarina na osnovu posebnih ugovora sa vozarima ili na osnovu odredaba njihovih tarifa, kao i ugovaranje ustupanja jednog dela dobiti koju glavni pediter moe dobiti od drugog peditera (meupeditera ili podpeditera) to ga je ukljuio u neki posao ili mu je isti u potpunosti ustupio. Praktino, radi se o obradi sistema refakcija i provizija, kao vanog izvora prihoda peditera koji se bavi meunarodnim prometom.

5.7.1. Refakcije
Pod refakcijama u pediciji (transportu) podrazumeva se naknadno vraanje jednog dela vozarine koji se priznaje nakon prevezene vee koliine odreene robe. Da bi se privukli transporti na odreenu relaciju ili vrstu prevoznog sredstva i time eliminisao neki drugi konkurentni put ili transportno sredstvo, pojedini prevoznici (npr. eleznica, brodarska preduzea itd.) naknadno vraaju deo vozarine, to se ili posebno ugovara sa nosiocem odnosnog transportnog supstrata, ili su se prevoznici obavezali na davanje refakcija svojim tarifama ili optim uslovima. Refakcije u pediciji i transportu mogu se usporediti sa koliinskim rabatom u trgovini. U trgovini se koliinski rabat odobrava kod kupovine vee koliine neke robe, dok refakcije odobravaju npr. pojedine eleznike uprave radi privlaenja veih koliina robe na njihove pruge, kada nosiocima transporta stoji na raspolaganju vei broj konkurentskih puteva. Na taj nain, pojedine eleznice (npr. DB, OeBB i dr.) stimuliu nosioce odnosno organizatore transporata na instradaciju robe upravo preko njihovih pruga. Ako izuzmemo refakcije (zapravo provizije) koje su uobiajene u drumskom transportu u vezi sa ustupanjem odreenih tereta, refakcije u meunarodnom eleznikom transportu obino su vezane za odreene relacije, zatim za ispunjenje odreenih koliina robe (npr. 5, 10 i vie hiljada tona) te za odreeni rok u kojem se ta koliina robe ima prevesti (npr. za period od 1/2 godine i sl.). Refakcije se po pravilu odobravaju u procentima od vozarine za pojedine vrste robe, a taj se procenat moe kretati i do 30%. Odobravaju se samo za visokotarifirajuu robu, tj. onu za koju se plaa skuplja vozarina. Refakcije ne treba zameniti sa drugim vrstama snienja vozarine koje se manifestuju u vidu raznih povlaenih (izuzetnih) tarifa. Razlika izmeu ova dva vida snienja se sastoji u tome to se kod izuzetnih tarifa takva povlaena (smanjena) vozarina odmah u toj visini obraunava u tovarnom listu, dok se kod refakcija vozarina u tovarnim listovima redovno
38

rauna na osnovu vaeih redovnih tarifa, a snienje (refakcija) se odobrava naknadnim vraanjem dela vozarine u odobrenom procentu, ili na osnovu posebnih snienih refakcijskih stavova. Pravo na refakciju ima uvek onaj ko plaa prevozne trokove na prugama za koje se odobravaju refakcije. To se pravo dokazuje tovarnim listom, odnosno frankaturnim raunom, te se takve isprave moraju briljivo prikupljati, uvati i voditi u evidenciji sve do prezentiranja prevozniku. Uslove za ostvarenje koliinske (kvantitativne) refakcije mogu ispuniti zapravo samo pediteri, a esto puta ni oni sami pojedinano, ve meusobnim udruivanjem. Kao to je ve reeno, refakcije se mogu ostvariti (ugovoriti, odobriti) samo kod visokotarifirajue robe, i to samo kad postoji vie konkurentnih puteva do odredita. Ako postoji samo jedan put, ili se roba zbog svojih karakteristika mora prevesti najkraim i najbrim putem (npr. pokvarljiva roba, ivotinje i sl.), jasno je da odnosni prevoznik nee odobriti nikakav popust (refakciju). Meutim, ako postoji vie konkurentnih puteva, situacija se tada menja, te e npr. za transporte iz nae zemlje za zemlje Beneluksa i Veliku Britaniju biti zainteresovano vie eleznikih uprava, zatim pomorski, drumski i kopneno-reni prevoznici, te e se kod transporata veih koliina robe za spomenute zemlje svakako pronai mogunost za dobijanje refakcija od zainteresovanog prevoznika. Svakako da je ve kod sklapanja kupoprodajnih ugovora potrebno misliti i na mogunost dobijanja refakcija, te nije svejedno da li e se sklopiti posao na bazi FOB ili CIF uslova, odnosno na bazi franco vagon utovarna stanica, franco granica isporuioca ili franco istovarna stanica kupca. Da bi se posao oko realizacije refakcija mogao uspeno obaviti, potrebno je dobro poznavati mehanizam eleznikih tarifa pojedinih eleznica, kao i sistem refakcija u pojedinim granama saobraaja. Znaajna su i nastojanja da se za odreene transporte dobiju i posebne refakcije, to je skopano sa sposobnou pregovarakog kadra, linim poslovnim vezama sa stranim i domaim prevoznicima itd. Refakcije se odobravaju na osnovu dokumentovanog pismenog zahteva uz koji se prilau odgovarajue prevozne isprave (tovarni listovi, frankaturni rauni). U uslovima za odobravanje refakcija obino je uslovljena dostava takvih isprava do odreenog roka, te referenti u operativnim funkcijama (uvoz, izvoz, tranzit) trebaju stalno imati na umu da tovarni listovi predstavljaju znaajan izvor prihoda za peditera, jer mogu doneti prihod u vidu refakcija, provizija kod reklamiranja vie plaenih prevoznih trokova, obeteenja zbog prekoraenja roka isporuke, pa i znatnih vikova vozarine direktno u korist peditera (kod forfet-transporata). Zato nijedan tovarni list ne sme ostati u kouljici (mapi) referenata iz operativnih funkcija, odnosno ne sme se dozvoliti da se ne pribavi od komitenta ako je on bio bilo poiljalac, bilo primalac po odnosnom prevoznom dokumentu. Iznosi dobijeni na osnovu refakcija nisu zanemarivi. Meutim, ostvarena svota ne ostaje uvek u celosti pediteru, ve se najee deli izmeu njega i komitenta. Tako npr. postoji preporuka PK da se refakcije dele tako da pediteru pripadne 30%, a komitentu (vlasniku robe) 70%. Tamo pak gde je refakcija uslovljena odreenom koliinom tereta, a tu koliinu ostvaruje vie vlasnika, odnosno vie peditera, i nije mogue utvrditi iji je teret odluivao pri dobijanju refakcije, pediter nije obavezan da ustupa deo refakcije komitentu. Meutim, u uslovima meusobne konkurencije, pediteri i u ovakvim sluajevima esto ustupaju komitentu deo ostvarene refakcije ili to uzimaju u obzir kod izrade i ugovaranja forfetnih stavova.

5.7.2. Provizije
Obzirom na specifinost pediterskog posla, pediter ne bi mogao bez saradnje sa svojim poslovnim vezama da obavi svaki posao u svim njegovim fazama. Zato on ukljuuje, radi izvrenja raznih poslova u toku procesa prevoza, svoje inostrane i domae poslovne veze (korespondente) koji, u tom sluaju, imaju funkciju meupeditera. Ukoliko postoji
39

mogunost biranja raznih peditera, to je gotovo redovno sluaj u zapadnoevropskim zemljama, naravno da taj meupediter od zarade koja mu je omoguena ukljuivanjem u taj posao, ima rauna da ustupi glavnom pediteru deo zarade u vidu provizije. Provizija se daje obino u ugovorenom procentu od ostvarene zarade ili u fiksnom iznosu od transporta, odnosno od jedinice mere (npr. po toni i sl.). Da bi se odobrila provizija obino se zakljuuje odgovarajui ugovor, u kojem se precizira visina provizije i nain njenog obrauna, koji moe biti po svakom pojedinanom transportu, meseno, kvartalno ili u nekom drugom roku. Kod zbirnih poiljaka obraun se obino vri na borderou. Tarifna funkcija daje potrebna uputstva operativnim funkcijama u pogledu obuhvaanja provizije, kojih se te funkcije moraju pridravati. Tarifna funkcija takoe vodi evidenciju o ugovorima sklopljenim sa davaocima provizije.

40

6. KARAKTER ROBE U MEUNARODNOM PROMETU

Da bi se blie shvatio pojam robe u meunarodnom prometu, njene osobenosti, potrebno je razmotriti i neka pitanja koja blie objanjavaju status carinske robe. Radi se o tako znaajnim pitanjima kao to su carinsko podruje, carinska linija, carinska obaveza, uticaj zabrane na tretman carinske robe i dr. Carinska roba, kao predmet meunarodnog prometa, neraskidivo je vezana za carinsko podruje i promet iz jednog u drugo, carinsku liniju i njen prelazak, razna ogranienja i zabrane da se ne moe uvesti i izvesti odnosno da se moe uvesti i izvesti tek po ispunjenju odreenih uslova, obavezu plaanja carine i carinskog obveznika jer se time omoguuje sprovoenje carinskog postupka u cilju carinjenja i oslobaanja od plaanja carine i dr. Jer, da nema takvih elemenata za koji je usko vezana onda ona ne bi imala karakter carinske robe, ve bi to bila svaka druga roba u unutranjem prometu.

6.2. Carinska linija

Pod carinskom linijom (carinskom crtom, granicom, meom) podrazumeva se granica, demarkaciona linija (najee dravna) koja oiviava carinsko podruje jedne drave, a u isto vreme i razdvaja carinsko podruje jedne od carinskog podruja druge drave. U veini sluajeva carinska linija se pokalapa sa dravnom granicom na kopnu, moru i graninim rekama i jezerima, ali ima primera da se u nekim zemljama ona ne poklapa sa dravnom granicom. To je izuzetak koji je poznat kod instituta carinskih iskljuaka i carinskih prikljuaka, gde je najbolji primer za to teritorija slobodnih carinskih zona. Moe se dogoditi, kao to je, uostalom, bio sluaj i u naem carinskom pravu (slobodna zona u Solunu), da se carinska linija, koja oiviava carinsko podruje takve zone ne poklapa sa dravnom granicom, jer je takva zona sa carinskog aspekta prikljuak, a za dravu koja nema nad njom carinsku ingerenciju predstavlja iskljuak. U tom sluaju radi se o izuzetku od pravila da se carinska linija poklapa sa dravnom granicom. Pitanje odreivanja carinske linije je od posebnog znaaja za carinsku robu, jer u mnogim carinskim sistemima, u ovom momentu, obaveza plaanja carine nastaje momentom njenog prelaska carinske linije. Od tog momenta, pored obaveze plaanja carine, nastaje i niz drugih znaajnih pitanja vezanih za utvrivanje carinske osnovice, primenu odgovarajue carinske stope koja je na snazi u momentu prelaska robe preko carinske linije, stavljanje robe pod reim carinskog nadzora i dr. Pored ovoga, carinska linija na nacionalnom planu obeleava carinsko podruje jedne zemlje, a u isto vreme i razdvaja jedno carinsko podruje, teritoriju, od drugog carinskog podruja, teritorije, te na taj nain, ustvari, razdvaja carinski suverenitet jedne zemlje od carinskog suvereniteta druge zemlje, na kojima se primenjuju razliiti carinski propisi.

6.2. Carinski putevi

Carinski putevi su oni putevi koji su, na zakonom utvreni nain, propisani za meunarodni promet robe i transportnih sredstava. Carinski putevi mogu biti kopneni, vodeni i vazduni. Carinski putevi kopnenog transporta su putevi koji su otvoreni na graninim prelazima nae zemlje, a ine ih elezniki i drumski putevi za meunarodni saobraaj i transport putnika, robe i motornih vozila. U carinske puteve vodnog transporta spadaju luke na moru i pristanita na rekama i graninim jezerima koji su otvoreni za meunarodni transport. Carinske puteve vazdunog transporta ine pristanita, odnosno aerodromi odreeni za meunarodni vazduni transport. Promet carinske robe, kao stvari koje se u carinsko podruje nae zemlje uvoze, unose i izvoze ili se preko tog podruja provoze, kao i promet putnika i motornih vozila moe se
41

ostvarivati samo preko carinskih puteva odnosno prelaza preko kojih se obavlja meunarodni transport. Zakonom je, takoe, predvieno da se prelaz carinske robe izuzetno moe obavljati preko carinske linije i na mestima koja nisu otvorena za meunarodni saobraaj, ali su takoe propisima utvreni kao carinski putevi. To su granini prelazi za ogranini saobraaj koji mogu koristiti za prenos carinske robe samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili meunarodnog ugovora. Po pravilu, carinski granini prelaz za meunarodni elezniki i drumski saobraaj nalazi se neposredno na granici, a ako se ne nalazi na granici, carinskim putem e se smatrati put od carinske linije do najblie organizacione jedinice granine carinarnice. Luke na moru, odnosno pristanita na graninim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske slube koja e obavljati poslove i zadatke iz svoje nadlenosti u odvijanju meunarodnog saobraaja, takoe se odreuju od strane nadlenog organa i po predvienom postupku. Carinski gat, kao deo luke, odnosno pristanita otvorenih za meunarodni saobraaj i transport odreuje carinarnica uz saglasnost lukih, odnosno pristaninih organa. Brodovi koji saobraaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristanita otvorenim za meunarodni saobraaj i transport. U sluaju vie sile ili po potrebi, brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. Ukoliko zbog delovanja vie sile doe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza, zapovednik broda je duan, bez odlaganja, da obavesti najbliu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice, onda najblii organ unutranjih poslova. U unutranjem saobraaju na moru, graninim rekama i graninim jezerima brodovi mogu pristati samo u lukama otvorenim za domai ili meunarodni saobraaj, a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. Vazduhoplovima koji saobraaju na meunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na odreenim mestima. Sletanje i poletanje moe se obaviti samo na vazduhoplovnim pristanitima koja su otvoreni kao carinski prelazi. Ako zbog delovanja vie sile doe do sletanja vazduhoplova van pristanita otvorenog za meunarodni vazduni saobraaj gde postoji carinska sluba, kapetan je obavezan da odmah obavesti najbliu carinarnicu koja e preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanje carinskog postupka nad vazduhoplovom, posadom, robom i putnicima, a ako carinski organi nisu blizu, onda najblii organ unutranjih poslova koji obezbeuje nadzor, do dolaska carinskih organa. Granini prelazi mogu biti otvoreni za meunarodni promet robe, putnika i prevoznih sredstava, za meudravni promet i pogranini promet. Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozakog osoblja, odnosno lanova posade i putnika preko graninih prelaza za meunarodni saobraaj i transport mogu se vriti u svako doba dana i noi. Prenos robe preko pograninih prelaza moe se vriti samo u dnevno vreme. Dnevnim vremenom smatra se vreme: - u januaru i decembru od 7 do 17 asova; - u februaru i novembru od 6 do 18 asova; - u martu, septembru i oktobru od 5 do 19 asova; - u aprilu i avgustu od 4 do 19 asova; - u maju, junu i julu od 4 do 20 asova.

6.3. Carinsko podruje

Roba u meunarodnom prometu dobija karakter carinske robe tek sa prelaskom carinske linije odnosno naputanjem odreenog carinskog podruja i dolaskom u drugo carinsko podruje. Nad takvom robom se, tom prilikom, preduzimaju odgovarajue mere carinskog nadzora u cilju njenog obezbeenja da se pre sprovoenja postupka, odnosno carinjenja ne bi
42

nala u slobodnom prometu, a bez naplate carine. Da bi se roba smatrala carinskom mora iz jednog carinskog podruju doi u drugo, da fiziki pree carinsku granicu, carinsku liniju. Od tog momenta ona naputa carinski suverenitet jedne zemlje i potpada pod drugi pa, zajedno sa njenim draocima i vlasnicima, potpada pod carinske propise koji vae na tom drugom carinskom podruju. Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog podruja kao osnovnog inioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Naime, carinsko podruje jedne drave je ono podruje, teritorija na kojoj se jedinstveno sporovode instituti, instrumenti i mere carinskog sistema te zemlje (odnosno sprovode mere carinskog suvereniteta te zemlje). Po pravilu carinsko podruje se poklapa sa dravnom teritorijom jedne zemlje na kojoj se primenjuje zakonodavna, sudska i izvrna vlast. Carinsko podruje nae zemlje obuhvata teritoriju nae zemlje. Ono je ogranieno carinskom linijom koja je istovetna sa dravnom granicom nae zemlje. Sama definicija carinskog podruja ukazuje da se ono moe odnositi i na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje dravna vlast. Tako je carinsko podruje proireno van dravne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuje mera carinskog nadzora, carinjenja robe i carinskog postupka (nekadanja jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu). U odnosu na dravu iz ijeg je carinskog podruja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu, ono predstavlja carinski iskljuak, a za dravu koja ga je ukljuila u carinsko podruje carinski prikljuak. Isto tako dve ili vie drava mogu meudravnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko podruje to je karakteristino za sadanji nivo razvoja meunarodne trgovine. Carinsku liniju na kopnu ini dravna granica koja je vidno obeleena. Na graninim rekama i jezerima granina linija, a time i carinska linija ide sredinom matice, a jezerom na nain utvren od strane drava koje se granie sa tim jezerom. Neto je sloenije utvrivanje granine linije na moru. Suverenost nae zemlje, po pozitivnim meunarodnim propisima, prostire se na moru i to na njeno obalno more, dno i podzemlje tog mora ukljuujui i vazduni prostor iznad njega. Kako obalno more sainjavaju unutranje morske vode i teritorijalno more, to granina, a time i carinska linija prolazi spoljnom ivicom teritorijalnog mora.

6.4. Carinski pogranini pojas

Svaka drava autonomno odreuje deo podruja na granici na kome vae posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka, zavisno od ekonomskih i politikih interesa prema susednim zemljama. Taj pojas naziva se carinski pogranini pojas. Carinski pogranini pojas je deo carinskog podruja uz granicu iju povrinu i irinu svaka drava autonomno odreuje i za koji propisuje posebne mere carinskog nadzora. Odredbama vaeeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranini pojas na kopnu obuhvata deo carinskog podruja nae zemlje u irini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije nae zemlje. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graninom rekom. Carinsko pogranini pojas na graninim jezerima obuhvata deo carinskog podruja nae zemlje od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Tee je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranini pojas na moru nego to je sluaj na kopnu, ili graninim rekama i jezerima. Odredbama Carinskog zakona utvreno je da carinski pogranini pojas na moru obuhvata deo carinskog podruja nae zemlje u irini od 5 km kopna od obale, podruje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora, kao i podruje u irini od dve nautike milje, raunajui na spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Dakle, carinsko pogranini pojas na moru je oigledno iri od dravne (carinske) linije to nije sluaj sa pojasom na kopnu u graninim rekama i jezerima. Suverenost nae zemlje na
43

moru je ira od njene dravne granice, jer pored obalnog mora koje sainjavaju unutranje morske vode i teritorijalno more, carinsko pogranini pojas obuhvata i spoljni morski pojas. to je u stvari prostor irine dve nautike milje, raunajui od spoljne ivice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. U ovom prostoru nadleni organi vre kontrolu radi spreavanja povrede carinskih, sanitarnih, poreskih i drigih propisa o prelasku robe preko dravne granice koje bi se mogle uiniti na kopnu ili u obalnom moru.

6.5. Carinska obaveza i carinski obveznik 6.5.1. Carinska obaveza

Pitanje carinske obaveze i carinskog obveznika je znaajno i usko vezano za institut carinske robe. Naime, postoje vlasnici carinske robe, uvari, draoci koji ih premeu preko carinske linije i tim momentom za takva lica (carinske obveznike) nastaje i odreena carinska obaveza, koja se svodi na plaanje carine i drugih dabina ili davanja, pod odreenim uslovima, oslobaanja od plaanja carine. U vezi sa carinskom obavezom, kao znaajna pitanja nameu se: podlonost plaanju carine, nastanak i prestanak obaveze plaanja carine.

6.5.2. Podlonost plaanju carine

Opteprihvaeno pravilo u carinskim sistemima niza zemalja je da se na robi koja se uvozi u carinsko podruje jedne zemlje sprovodi odgovarajui postupak u vezi sa naplatom uvozne carine. Provozne (tranzitne) carine danas se ne naplauju kod najveeg broja zemalja, odnosno kod onih zemalja koje su ratifikovale Barcelonsku konvenciju o slobodi tranzita (donetu jo 1921. god). Roba koja se izvozi moe biti ree podlona naplati izvoznih carina, i to se primenjuje samo u situacijama kada se eli, kod zemlje izvoznice, smanjiti izvoz te robe. Njih retko primenjuju zemlje ije su privrede u razvoju. Ovo zbog toga to se radi o mladim privredama koje odreene robe proizvode u teim uslovima privreivanja (nia produktivnost, nii nivo automatizacije proizvodnje, manje serije i sl.). Ovakvi proizvodi, kada izlaze na meunarodna trita, gde se susreu sa daleko konkurentnijom robom, koja je najee proizvedena pod povoljnijim uslovima, vrlo teko nalazi kupca. Dodatno optereivanje ovih proizvoda sa izvoznim carinama bi u jo veoj meri otealo njihov plasman na meunarodnom tritu. Znai, uvoenje izvoznih carina bi u takvim situacijama moglo biti ogromna prepreka ukljuivanju te zemlje u meunarodnu trgovinu. Za razliku od napred navedenog, uvozna roba je po pravilu u veini carinskih sistema podlona plaanju carine. U nas je Carinskim zakonom predvieno da plaanju carine ne podlee roba koja se izvozi iz carinskog podruja nae zemlje, sem ako u carinskoj tarifi nije drugaije odreeno. To znai da je ostavljena mogunost uvoenja izvozne carine, pod uslovom da ona bude izriito predviena Zakonom o carinskoj tarifi. Na osnovu napred iznetog moe se zakljuiti da obaveza plaanja carine nastaje za: uvoznu, izuzetno izvoznu i provoznu robu. Meutim, ima nekih roba za koje ne nastaje obaveza plaanja carine, ali pod uslovom da je to predvieno zakonom (na primer, vraena neprodata roba, privremeno izveena roba, tampani materijali iz oblasti nauke, kulture, prosvete i sl.). Za sve iznete sluajeve, kada ne nastaje obaveza pklaanja carine, ne znai da takva carinska roba ne podlee odgovarajuim merama carinskog nadzora.

6.5.3. Nastanak i prestanak carinske obaveze

Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaanja carine za robu vezuje se najee za momenat fizikog prelaska robe preko carinske linije. Najvei broj zemalja se, danas, u svojim carinskim sistemima opredelio za prelazak robe preko carinske linije, kao najpodesniji nain za utvrivanje momenta nastanka carinske obaveze. Sa gledita subjekta, uesnika u
44

carinskom postupku, fiziki momenat prelaska robe preko carinske linije je vrlo podesan i lako se utvruje. Znai, to je trenutak kada carinska roba pri uvozu pree carinsku liniju i od tog momenta nastaje obaveza plaanja carine. Ovo praktino znai da e se odreena roba cariniti uz primenu onih carinskih propisa koji su na snazi ba u momentu njenog prelaska preko carinske linije. Znai, primenie se ona carinska stopa, onaj carinski propis i sl. pri njenom carinjenju koji su vaili u momentu prelaska robe preko carinske linije. Ovaj princip nastanka carinske obaveze prihvaen je i naim Carinskim zakonom. Potrebno je naglasiti da pored navedenog kriterijuma, principa nastanka carinske obaveze plaanja carine, danas postoje i drugi kriterijumi, koji se u praksi manje primenjuju, kao to su: dan podnoenja carinske deklaracije, dan plaanja carinskih dabina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora. Sa aspekta carinske zatite domae ekonomije, po pravilu, bolji kriterijum koji je relativno nezavisan od volje carinskog obveznika, u pogledu nastanka carinske obaveze, jeste prelazak robe preko carinske linije. Nastanak carinske obaveze se, dakle, danas definie na napred navedene naine. Meutim, moe se istai da se u carinskom sistemu jedne zemlje, u izvesnim situacijama, odstupa od tih pravila. Tako se moe dogoditi, kao to je sluaj u naem Carinskom zakonu, da pored prihvaenog pravila budu predvieni i odreeni izuzeci. Tako je, recimo, predvieno da carinska obaveza za robu koja je prodata sa konsignacionog skladita nastaje momentom preuzimanja ovakve robe sa tog skladita. Radi sprovoenja adekvatne carinske zatite i jednakih uslova privreivanja, u nas su prihvaena jo dva znaajna izuzetka u pogledu nastanka carinske obaveze. Jedan je u pogledu robe koja se uvozi preko slobodne carinske zone a drugi je vezan za nabavljene brodove u inostranstvu ija eksploatacija poinje pre prelaska robe preko carinske linije. Kod izvoza robe nastanak obaveze plaanja carine najee se vezuje za momenat podnoenja Jedinstvene carinske isprave (JCI). Mogue je i ovde, pored navedenog kriterijuma za nastanak carinske obaveze za robu koja se izvozi, uzeti dan kada je roba istupila iz carinskog podruja. Taj momenat je vrlo podesan, jer se tada i faktiki takva roba smatra izvezenom, to svakako nije sluaj sa izvoznom robom za koju je podneta Jedinstvena carinska isprava, koja i ne mora uvek istupiti iz carinskog podruja. Na kraju treba istai da se pod carinskom obavezom najee podrazumeva obaveza plaanja carine, ali ima i nekih zakonodavstava, koje pod carinskom obavezom podrazumevaju daleko ire obaveze carinskih obveznika (na primer, mere carinskog nadzora). Prestanak carinske obaveze je mahom vezan za unitenje carinske robe dok se ova nalazi pod carinskim nadzorom. To blie znai da prestaje i obaveza plaanja carine za unitenu carinsku robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Obaveza plaanja carine moe zastareti kada protekne izvestan vremenski period od dana nastanka carinske obaveze. Kako je nastanak obaveze plaanja carine kod mnogih zemalja razliit (dan uplate carine, dan podnoenja carinske deklaracije, dan podizanja robe ispod carinskog nadzora i dan prelaska robe preko carinske linije), to od razliitih momenata poinje da tee predvieni vremenski rok za zastarelost naplate carina. Tako, na primer, u nas rok zastarelosti naplate carine od pet godina poinje da tee od trenutka prelaska robe preko carinske linije, kada je roba fiziki prela carinsku liniju, odnosno kada se smatra da je uvezena. Rok zastarelosti naplate carina prekida se svakom slubenom radnjom carinskog organa preduzetom radi naplate carina, ali apsolutna zastarelost naplate carinskih dabina, u svakom sluaju, nastupa u nas sa istekom roka od deset godina od dana kada je nastala obaveza plaanja carine.

6.6. Carinski obveznik

Carinski obveznik je lice (fiziko ili pravno) koje je duno da plati carinu kojom je roba optereena. To su ona lica koja su po carinskim propisima duna da u odreenom carinskom postupku podnesu odgovarajuu dokumentaciju radi carinjenja.
45

Pojam carinskog obveznika se u naem Carinskom zakonu blie odreuje i vezuje za osobu koja je: primalac robe, vlasnik robe ili lice koje on ovlasti, lice na koje glasi prevozna isprava, lice na koje su preneta prava iz prevozne isprave, lice koje robu unosi na carinsko podruje ili iznosi iz carinskog podruja, kao i druga lica koja su, u sluajevima predvienim Zakonom, duna da plate carinu i druge dabine. Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika, jer se na njoj uvek nalazi ime lica, bilo fizikog ili pravnog, kojem se roba upuuje, kada se radi o uvozu robe. Kada je re o izvozu carinske robe, carinski obveznik je lice koje robu izvozi. Pitanje jasnog definisanja carinskog obveznika je posebno znaajno za niz radnji u carinskom postupku: preduzimanje odreenih mera u vezi sa sprovoenjem adekvatnog carinskog nadzora, u vezi sa podnoenjem jedinstvene carinske isprave, plaanja carinskih dabina i dr. Ukoliko se dogodi da se carinska roba izgubi ili na drugi nain nestane na putu od carinske linije do odredine carinarnice, tada e carinski obveznik biti vozar, odnosno lice koje je direktno preuzelo robu od carinarnice. U tom sluaju roba ne dobija tretman unitene robe pod carinskim nadzorom i nad takvom robom ne prestaje obaveza plaanja carine, ve se sprovodi odgovarajui carinski postupak u vezi sa plaanjem carine i drugih dabina. Poto je status carinskog obveznika veoma vaan u carinskom postupku, a radi se o spoljnotrgovinskom prometu nae zemlje sa svim rizicima koji iz takvog posla mogu da nastupe, zakonska je obaveza da preduzea i druga pravna lica koja se mogu pojaviti kao carinski obveznici moraju biti upisani u registar carinskih obveznika kod nadlene uprave carina, koja vodi evidenciju o njima. Prava carinskog obveznika, pored obaveza plaanja carine su: da moe uvezenu robu, pre podizanja iz carinarnice, odn. okonanja carinjenja, vratiti u inostarstvo; da u odreenim uslovima moe uvezenu robu vratiti u inostranstvo i posle njene predaje uvozniku odnosno korisniku; - da moe izvriti prethodni pregled carinske robe; - da podnese prigovor na nalaz carinarnice; - da podnese albu protiv reenja donetog po prigovoru; da podnese zahtev za povraaj vie plaenog iznosa carine i drugih uvoznih dabina, odn. iznosa onih dabina koje uopte nije trebalo platiti. Dunost carinskog obveznika su: - da vrati u inostranstvo robu iji je uvoz zabranjen; da u Jedinstvenu carinsku ispravu, unese tane podatke o teini, vrsti i vrednosti robe, poreklu i dr; da izvi usaglaavanje podataka iz prijave o zakljuenom spoljnotrgovinskom poslu sa stvarnim stanjem robe u pogledu reima uvoza, odnosno izvoza; i - da plati obraunati iznos carine i drugih uvoznih dabina.

6.7. Carinska roba 6.7.1. Pojam i karakteristike carinske robe

Pojam carinske robe je, razumljivo, drugaiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tritu, to jo uvek ne znai da je i carinska roba. Carinska roba je zbog svojih specifinosti definisana odgovarajuim propisima, jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba
46

je specifina roba. Jer, po pravilu, zakljueni meunarodni ugovor o kupoprodaji, kojim su odreeni njegovi bitni elementi: predmet i cena, i koji podrazumeva da su kupac i prodavac u dve razliite zemlje, i gde, po pravilu, roba iz jedne zemlje dolazi u drugu, iz jednog carinskog podruja u drugo, stvara preduslove da kupljena roba samim inom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe. Ta dva elementa o robi predmet i cena, kod zakljuenog meunarodnog ugovora o kupoprodaji ne samo da su od interesa za ugovorne strane, nego i kasnije prilikom carinjenja robe i za carinske organe. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je data precizno i glasi: carinska roba su sve stvari koje se u carinsko podruje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog podruja izvoze, odnosno iznose ili alju, ili se preko tog podruja provoze, odnosno pronose. Znai, svaka roba koja se kupuje i prodaje u meunarodnim razmerama, transportuje iz jedne zemlje u drugu, odnosno koja prelazi carinsku liniju, na kojoj se sprovode odreene mere carinskog nadzora i koja se carini, moe se smatrati carinskom robom. Da bi neka roba (stvar) dobila karakter carinske robe mora biti predmet uvoenja, izvoenja ili provoenja uz uee ljudske volje preko carinske linije i da se nad njom sprovode odgovarajue mere carinskog nadzora ili carinjenja. Sa tog aspekta, da bi se neka stvar mogla smatrati carinskom robom treba da poseduje sledee sastavne elemente i karakteristike: - da se radi o pokretnoj stvari (stvar koja se moe fiziki pomerati), - da stvar prelazi preko carinske linije (ukljuujui i izuzetke), da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno uee ljudske volje (zakljuivanjem ugovora izmeu uvoznika i izvoznika), - da stvar ima upotrebnu (trinu) vrednost, - da stvar ima vrednost (novani izraz upotrebne vrednosti), da je stvar niija i/ili naputena nad kojom nije sproveden odgovarajui carinski postupak (prioritetno pravo drave za sprovoenje carinskog postupka), - stvar je pod posebnim reimom carinskim nadzorom (pratea komponenta carinske robe) i - stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi (u spisku carinske robe sa carinskim stopama). Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke uesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinske robe smatraju se i: - ive ivotinje koje se uvoze, izvoze ili provoze; elektrina energija, gas ili tenost koji se elektrinim vodovima gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi nain uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe preko carinske linije; brodovi koje preduzea nabavljaju u inostranstvu, ako se ponu privredno iskoriavati pre prelaska carinske linije; - stvari koje su na carinsko podruje nae zemlje dospele ma na koji nain; domaa roba koja se prevozi iz jednog mesta u naoj zemlji u drugo mesto u naoj zemlji preko stranog carinskog podruja; domaa roba koja je u smislu posebnih propisa izjednaena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi. Carinskom robom smatra se i roba koja je preneta u carinsko podruje nae zemlje, a iji vlasnik nije identifikovan. Takoe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: - javne isprave, - pismonosne poiljke koje ne sadre carinsku robu, - trgovaka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansiska dokumentacija, - ekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona moe biti uvozna, izvozna ili provozna carinska roba.
47

Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko podruje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okonavanja carinskog postupka i njenog izuzimanja iz carinarnice, tj. sticanja karaktra nacionalizovane robe, odnosno njenog vraanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se moe kao izvozna roba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u naoj zemlji, ako je na redovan nain izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljno trgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira to se radi o domaoj robi koja je izvezena u inostranstvo prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima odreen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog podruja nae zemlje izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je iskljuena mogunost korienja ove robe. Treba takoe ukazati na mogunost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom sluaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviena mogunost, da ukoliko doe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne moe isporuiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeleja, bude zadrana u zemlji i bude plasirana na domaem tritu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog podruja nae zemlje za neku stranu dravu, naziva se provoznom carinskom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije nae zemlje na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog podruja nae zemlje, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeenja da e provozna roba sigurno napustiti carinsko podruje nae zemlje, propisan je postupak polaganja obezbeenja putem odreenih garancija peditera.

6.7.2. Vrste carinske robe

Uobiajena je podela carinske robe: prema smeru kretanja, prema karakteristikama prometa, prema nainu uvoza - izvoza i prema obaveznosti plaanja carine i drugih dabina.

6.7.2.1. Carinska roba i smer njenog kretanja

Zavisno od smera kretanja carinske robe u odnosu na carinsku liniju i carinsko podruje, razlikujemo uvoznu, izvoznu i provoznu carinsku robu. Uvoznom carinskom robom ne smatra se samo roba inostrane proizvodnje nego to moe biti i roba domae proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog podruja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraa u istu zemlju. Pravilo je da se roba u veini sluajeva uvozno carini tek kada pree carinsku liniju iz inostranstva i doe u odreeno carinsko podruje. Ovo pravilo ima izuzetak, pa se moe dogoditi da je uvozna i ona carinska roba koja nije fiziki prela carinsku liniju, ali e je kasnije prei, ili neka roba koja uopte ovu liniju nee prei. To je sluaj sa robom koja se izjednaava sa robom koja se uvozi koja i nema potrebe za fizikim prelaskom preko carinske linije jer se izvozno i uvozno carinjenje obavlja u zemlji. Uvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije pa sve dok se ne zavri postupak uvoznog carinjenja i ne naplate carine i druge dabine. Tada uvozna carinska roba gubi karakter carinske robe i stavlja se na slobodno raspolaganje uvozniku, korisniku, ime se izjednaava sa svakom drugom domaom robom. Izvoznom carinskom robom smatra se najee roba domaeg porekla, mada to moe biti i druga roba (inostranog porekla) koja se iz domaog carinskog podruja izvozi u inostranstvo. Nad takvom robom se sprovode mere carinskog nadzora i obavlja izvozno carinjenje, iako najvei broj zemalja ne naplauje izvoznu carinu rada olakanja plasmana te robe na inostranom tritu. Ovakva izvozna carinska roba je pod carinskim nadzorom od momenta

48

izvrenog carinjenja pa sve dok ne istupi iz carinskog podruja, odnosno ne pree carinsku liniju. Provozna carinska roba je ona koja se transportuje iz jednog carinskog podruja u drugo preko carinskog podruja tree zemlje. Nad provoznom carinskom robom se sprovode samo mere carinskog nadzora, jer se za takvu robu, po pravilu, i ne naplauje carina.

6.7.2.2. Carinska roba i karakteristike njenog prometa

Zavisno od toga da li roba koja se uvozi, izvozi ili provozi ima komercijalnu ili nekomercijalnu namenu, mogu se razlikovati dve vrste robe: komercijalna i nekomercijalna carinska roba. Pod komercijalnom carinskom robom se podrazumeva ona roba iji se promet vri u trgovake svrhe, u okviru spoljnotrgovinskog prometa koji obavljaju ovlaene organizacije. Ovaj promet je usko vezan za odgovarajui priliv ili odliv deviza, kao rezultat prodaje ili kupovine roba kod meunarodnih poslova ove vrste. Nekomercijalnom carinskom robom smatra se ona vrsta robe koju uvoze ili izvoze graani u putnikom, malograninom, odnosno dvovlasnikom prometu.

6.7.2.3. Carinska roba i karakter i nain njenog uvoza - izvoza

Obzirom na nain uvoza izvoza carinske robe razlikujemo: carinsku robu koja se definitivno uvozi - izvozi i carinsku robu koja se privremeno uvozi - izvozi. Pod definitivnim uvozom - izvozom carinske robe podrazumeva se onaj uvoz - izvoz gde se carinska roba nakon obavljenog uvoznog carinjenja definitivno, konano zadrava u jednom carinskom podruju s namerom da se tu upotrebljava, koristi, odnosno kod izvoznog carinjenja da definitivno naputa podruje zemlje izvoza. Pri tom se i nad jednom i nad drugom robom sprovode mere carinskog nadzora. Kod privremenog izvoza - uvoza carinske robe, ta se roba posle isteka odreenog vremena vraa u carinsko podruje zemlje odakle je i izvrena njena otprema. Za ovu robu je karakteristino da se vlasnik robe ne menja. Carinski postupak sa ovakvom robom je vrlo detaljno razraen poev od sprovoenja mera carinskog nadzora, utvrivanja carinske vrednosti, vraanja robe pa do definitivnog carinjenja.

6.7.2.4. Carinska roba i obaveza plaanja carine

Polazei od toga da li carinska roba podlee plaanju carine razlikujemo dve vrste carinske robe: carinska roba koja podlee plaanju carine i carinska roba koja ne podlee plaanju carine.

a. Carinska roba koja podlee plaanju carine

Po pravilu, sve robe koje se uvoze u carinsko podruje odreene zemlje podleu plaanju carine. Za razliku od uvozne carinske robe, za izvoznu carinsku robu se po pravilu ne naplauje izvozna carina, ali se nad njom sprovodi postupak izvoznog carinjenja. Provozna carinska roba, takoe, ne podlee plaanju carine. U sva tri navedena sluaja postoje izuzetci koji su blie regulisani nacionalnim propisima ili multilateralnim odnosno bilateralnim konvencijama zainteresovanih zemalja. I u naem carinskom zakonodavstvu je predvien niz oslobaanja od plaanja carine. Na carinski sistem, kao i svi savremeni carinski sistemi utvruje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dabine za uvezenu robu. Takoe je precizirano kada nastaje obaveza plaanja carinskih obaveza, kao i rokovi zastarevanja potraivanja po ovom osnovu. Odredbama Carinskog zakona je predvieno da roba koja se uvozi u carinsko podruje nae zemlje podlee plaanju carine po stopama odreenim Carinskom tarifom, kao i drugih dabina predvienih zakonom ili na osnovu njega donetih propisa. Obaveza plaanja carine nastaje:
49

za robu koja se uvozi, danom kada je roba prela carinsku liniju, a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domae trite, danom kada je roba prela iz slobodne ili carinske zone na domae trite; za brodove kupljene u inostranstvu, ako se ponu privredno iskoriavati pre prelaska carinske linije, danom dobijanja privremenog plovidbenog lista; za robu smetenu u konsignaciono skladite, danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladita; za robu privremeno uvezenu u carinsko podruje nae zemlje, danom podnoenja JCI, odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz. Za privremeno uvezenu robu, za koju postoji obaveza plaanja carine i drugih uvoznih dabina po osnovu lizinga (privremeni zakup osnovnih sredstava) obaveza plaanja nastaje danom podnoenja JCI, odnosno danom donoenja reenja u upravnom postupku o naplati; za robu i prevozna sredstva koju su dravni organi (sudovi, inspekcijski organi, organi unutranjih poslova) prijavili carinarnici, a koja se nalazi u postupku kod ovih organa, danom izvrnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno danom donoenja odluke o dozvoli izvrenja; za robu koja se iz konsignacionog skladita prenosi u carinsko skladite, danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladita; za provoznu robu koja je na carinskom podruju nae zemlje zadrana radi uvoza, danom podnoenja JCI, odnosno ako JCI nije podnesena, danom stavljanja robe u promet na domaem tritu; za robu koja se uvozno izvozno carini bez prelaska preko carinske linije, danom podnoenja JCI. Obaveza plaanja carine i drugih uvoznih dabina prestaje ako je roba koja se uvozi, odnosno izvozi unitena dak se nalazi pod carinskim nadzorom. Plaanju carine ne podleu jo i: roba koja se izvozi, iznosi ili alje iz carinskog podruja nae zemlje, ako u Carinskoj tarifi nije drukije odreeno; - roba koja se provozi preko carinskog podruja nae zemlje; roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena, a u nau zemlju se vraa neprodata ili to ne odgovara ugovorenim obavezama; - dokumentacija koja se alje u vezi sa meunarodnim licitacijama i konkursima; tampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke, kao i dokumentacija koju dravni organi, preduzea i druge organizacije primaju na osnovu meunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadleni organi; televizijske, filmske i na drugi nain snimljene vesti ili slike za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja; potroni materijal koji besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen uesnicima meunarodnih simpozijuma, konferencija i slinih sastanaka koji se odravaju u naoj zemlji; - roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. Iznos carine i drugih uvoznih dabina za robu za koju je nastala obaveza plaanja carine, utvruje se u principu na dan nastanka obaveze, odnosno na dan podnoenja carinske deklaracije, danom dobijanja privremenog plovidbenog lista itd. Za robu koja je uvezena, a carinska obaveza nastaje donoenjem reenja u upravnom postupku, iznos carine i carinskih dabina utvruje se danom donoenja reenja. Propisima je takoe regulisano pitanja zastarelosti prava na naplatu carine i drugih uvoznih dabina. Tako je utvreno da pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza plaanja carine. Rok zastarelosti se prekida svakom slubenom radnjom nadlenog organa preduzetom radi naplate carine. Apsolutna zastarelost prava na naplatu carine nastupa po isteku roka od 10 godina od dana kada je nastala obaveza plaanja carine.
50

b. Carinska roba koja ne podlee plaanju carine

Od opteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko podruje nae zemlje mora platiti carina, postoje odreeni izuzeci. To su, po pravilu, odstupanja koja su uobiajena u savremenim carinskim sistemima, a rezultat su ili uobiajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim, multilateralnim ili meunarodnim sporazumima. Carinskim zakonom je propisano i precizirano koji subjekti su osloboeni od plaanja carine. Roba koja je bila predmet osloboenja od plaanja carine i drugih uvoznih dabina, ije je korienje bilo uslovljeno (vremenom korienja, namenom), ne moe se otuiti, dati drugom na korienje ili upotrebiti u druge svrhe, a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio osloboen obaveza plaanja prema dravi. Subjekti koja koriste ove povlastice pri uvozu, kao preduzea i druga pravna lica koja robu za koju nije plaenja carina i druge uvozne dabine otue, daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih su osloboeni plaanja obaveza, duni su da prethodno plate carinu po stopi odreenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dabine. Zabranjeno je lano prikazivanje injenica radi ostvarivanja prava na osloboenje od plaanja carine i uvoznih dabina. Ukoliko se propisi lanom dokumentacijom ili na drugi nain izigraju, onda se vodi postupak za carinski (ili drugi) prekraj i izriu odgovarajue kaznene mere koje su veoma stroge.

6.8. Carinska vrednost robe

Briselska konvencija o vrednosti robe pod carinskom vrednou robe podrazumeva normalnu cenu robe sa svim onim trokovima koji terete robu do mesta njenog ulaska u odreeno carinsko podruje (fco granica ili CIF luka). Kod nas je niz odredaba o carinskoj vrednosti regulisan Carinskim zakonom kao i prateim podzakonskim propisima. Tako, postupak carinskog vrednovanja bazira na zatitnim carinama, i to pre svega na principima ad valorem koji su preuzeti iz pomenute Briselske konvencije. Time je definisano da su u normalnu cenu ukljueni svi trokovi i izdaci u vezi sa prodajom robe do njenog ulaska u carinsko podruje nae zemlje, a da su iskljueni svi trokovi, dabine i takse koji se naplauju na carinskom podruju nae zemlje. Carinskim zakonom se izriito navode trokovi koji se pridodaju vrednosti robe pri formiranju carinske osnovice odnosno koji se uraunavaju u normalnu cenu robe do mesta njenog ulaska u nau zemlju, a naroito: trokovi prevoza, osiguranja, provizije posrednika, trokovi pribavljanja dokumentacije o kupovini robe, ukljuujui i konzularne takse, dabine i prevozne takse koje terete robu van carinskog podruja nae zemlje, trokovi ambalae, utovara i pretovara koji nastaju u vezi sa dopremom robe.

6.8.1. Trokovi prevoza i dopreme robe

Ovi trokovi predstavljaju pribitnu stavku carinskoj osnovici u sistemu carinskog vrednovanja na bazi fco - granica, odnosno CIF luka, odnosno dodaju se ceni robe do mesta njenog ulaska u carinsko podruje zemlje uvoza. Treba imati u vidu da se izrazom transportni trokovi ne obuhvataju svi trokovi koji nastaju u vezi sa upuivanjem robe kupcu od strane prodavca. Naime, svi trokovi, koji se jednim imenom mogu nazvati TPS trokovi (transportno pretovarno skladini), a koji nastaju pri transportu i dopremi carinske robe kupcu do luke ili mesta ulaska robe u zemlju uvoza, u sistemu carinskog vrednovanja zasnovanom na paritetu fco granica odnosno CIF luka, ukljuuju se u carinsku osnovicu.

6.8.2. Trokovi transportnog osiguranja

Dodatni trokovi pri formiranju carinske osnovice za carinsku robu su, izmeu ostalih, i trokovi transportnog osiguranja robe do granice, odnosno CIF luke. Znai, u carinsku
51

osnovicu se uraunavaju samo oni trokovi osiguranja koji se odnose na obezbeenje robe pri transportu do mesta ulaska robe u carinsko podruje zemlje uvoza (fco dravna granica), odnosno do odredine luke ili pristanita u naoj zemlji primena CIF klauzule. Pri formiranju carinske osnovice nevano je da li je osiguranje izmeu prodavca i kupca ugovoreno, da li ga snosi prodavac ili kupac ovi trokovi ulaze u carinsku osnovicu u iznosu koji carinski organi utvrde da odgovaraju uobiajenim trokovima na ime osiguranja pri dopremi takve ili sline robe do mesta njenog ulaska u carinsko podruje zemlje uvoza. Kada osiguranje nije ugovoreno, u carinsku osnovicu se ukljuuju proseni trokovi na ime osiguranja koji odgovaraju odreenoj vrsti prevoza (takve ili sline robe) u redovnom transportu.

6.8.3. Posrednike i komisione provizije

Cena robe koja se prodaje preko posrednika skoro je uvek vea za iznos posrednike provizije. Iz tih razloga, naknada u vidu posrednike provizije (bilo nezavisnog posrednika ili posrednika kupca ili prodavca, kao to su, na primer, agentska, pediterska, brokerska, komisiona i dr.) ukljuuje se u carinsku vrednost. Ona se, najee, obraunava u odreenom procentu od prodajne cene. Nee se uraunati u carinsku vrednost robe ona provizija koju nekom posredniku u zemlji plaa kupac uvoznik za posredovanj pri kupovini robe.

6.8.4. Trokovi pribavljanja dokumentacije

Meunarodnim ugovorom o kupovini i prodaji robe esto se predvia kvalitativnokvantitativni prijem robe u mestu kupca od strane ovlaene organizacije, gde je ugovorom predviena odreena tolerancija u pogledu kvantiteta i kvaliteta. Trokovi ovog ispitivanja, odnosno kvalitativno-kvantitativnog prijema nisu zanemarljivi kada se radi o formiranju carinske osnovice pa se zato u nju ukljuuju bez obzira koja ih strana ugovornica snosi (prodavac ili kupac) i da li nastaju u zemlji ili inostranstvu. Naime, ovi trokovi nastaju u vezi sa robom i doprinose formiranju njene konane cene, pa se stoga ukljuuju u carinsku osnovicu.

6.8.5. Trokovi ambalae

U carinsku osnovicu se uraunavaju i trokovi uobiajene ambalae (iskljuena vrednost ambalae), bilo unutranje ili spoljne, koja ima funkciju zatite robe u transportu, a ima karakter uobiajene, standardne ambalae (na primer: vree, sanduci, burad, kartonske kutije i sl.). S tim u vezi potrebno je istai da se trokovi i vrednost neuobiajene ambalae ne ukljuuje u carinsku vrednost robe, ve se carine odvojeno i takvoj se ambalai posebno iskazuje carinska vrednost (na primer: koferi, kutije od plemenitog metala, kone torbe i dr.). Za ambalau koja nije prodata sa robom i koja se vraa u inostranstvo u cilju ponovnog korienja, pri svakom pojedinom uvozu u carinsku osnovicu uraunava se samo naknada za njen zakup, odnosno odgovarajui deo trokova i osiguranja pri njenom dvostrukom putu, sem onih koji su ve ukljueni u vrednost zakupa ili cene robe.

6.8.6. Dabine i prevozne takse

esto se dogaa da kupljena roba u inostranstvu bude optereena izvesnim dabinama (prevoznim taksama, porezom na promet i sl.) jo van carinskog podruja zemlje opredeljenja. Takva fiskalna optereenja u vezi sa robom ukljuuju se u carinsku vrednost uvezene robe, sem ako se ovakve dabine vraaju izvozniku.

6.9. Prijavljivanje carinske robe

Zakonska je obaveza, iz ega proistiu i odreene posledice, da se carinska roba mora prijaviti carinarnici. Sva roba koja se uvozi, izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno
52

koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili iz slobodne carinske prodavnice, mora se prijaviti graninoj, odnosno drugoj nadlenoj carinarnici, po postupku i na nain koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tano popunjene, jer posledice za nepridravanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadlenim organima carinske slube od strane drugih dravnih organa je takoe zakonom regulisana. Tako je sadanjim Carinskim zakonom propisano da su dravni organi (sudovi, organi inspekcije, organi unutranjih poslova, i dr.) duni da najblioj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koje su ti organi privremeno ili konano oduzeli, a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. Zakonom je, takoe, propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadlenih dravnih organa, a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba, ne mogu predati drugome pre nego to se plate carina i druge uvozne dabine. Dravni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka, predaju carinarnici, ali su duni da izvre uplatu obraunate carine i uvoznih dabina pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. Carina i druge uvozne dabine plaaju se po podmirenju trokova nastalih u vezi sa robom (uvanje, uskladitenje, trokovi prodaje i dr.).

6.10. Carinski nadzor

Carinski nadzor nad carinskom robom je veoma znaajna obaveza carinskih organa. Obaveza sprovoenja mera carinskog nadzora nad robom koja se uvozi, izvozi ili preko carinskog podruja nae zemlje provozi, nastaje prelaskom robe preko carinske linije, a traje dok se ne okona carinski postupak, odnosno ne zavri postupak carinjenja i roba preuzme iz nadlene carinarnice ili dok roba ne istupi iz carinskog podruja nae zemlje. Carinski nadzor je pratei, posebno znaajan elemenat svake carinske robe. Naime, nema carinske robe bez carinskog nadzora. Sam pojam carinskog nadzora moe se definisati tako da carinski nadzor obuhvata mere za spreavanje neovlaenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeenje njene istovetnosti, dok se ne sprovede carinski postupak. To je, u stvari, skup odgovarajuih mera koje preduzimaju (po ovlaenju) carinski organi da bi se do okonanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe, kako po koliini tako i po vrsti, kakvoi vrednosti robe kao relevantnim elementima voenja tog postupka. Carinskom robom se ne moe slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajui carinski postupak u vezi sa carinjenjem, i na taj nain uvezena roba, iako u vlasnitvu uvoznika, ne moe se podii ispod carinskog nadzora. Da bi se spreilo neovlaeno, nezakonito postupanje sa carinskom robom, kao i da bi se u odreenom vremenskom periodu obezbedila njena istovetnost, utvrene su odreene mere carinskog nadzora. Mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku mogu biti sprovedene neposrednim angaovanjem carinskog radnika ili pak posredno. Neposredan (direktan) carinski nadzor predpostavlja fiziko prisustvo carinskog organa koji obavlja carinski nadzor. Neke od tih mera su: - uvanje, a po potrebi i pregled carinske robe; - pregled, a po potrebi i pretres prevoznih sredstava; - sprovoenje robe i prevoznih sredstava i - pregled linog prtljaga, a po potrebi i lini pretres putnika. Pod posrednim (indirektnim) merama carinskog nadzora podrazumevaju se one mere kojima se carinska roba obezbeuje stavljanjem carinskih obeleja na robu i prevozna sredstva. Stavljanje carinskih obeleja od strane carinskih organa, kao mera carinskog narzora se dosta koristi, ali po pravilu u sluajevima kada fiziko prisustvo carinskog radnika ili nije
53

mogue ili nije celishodno. Klasian primer posrednog nadzora nad robom jeste privremeni uvoz robe, koja se vraa u nepromenjenom stanju, kada se roba zadrava izvesno vreme kod uvoznika (korisnika), ali se istovetnost robe i drugi relevantni podaci o robi obezbeuje stavljanjem carinskih obeleja i voenjem odgovarajue evidencije o carinskim ispravama. Carinskim obelejima nazivaju se propisom utvreni spoljni znaci kojima se carinska roba obeleava, da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okonanja carinskog postupka, obezbedilo od neovlaenog postupanje sa carinskom robom i njena istovetnost. Vrsta carinskog obeleja koje e biti korieno zavisi od vrste robe, odnosno prevoznog sredstva, oblika, odnosno reima uvoza i dr. Carinska obeleja su propisima definisana, a najpoznatija su carinska plomba, otisak carinskog peata i carinskog iga, slubenog broja carinskog radnika i dr. Carinskim zakonom je utvreno da carinski nadzor obuhvata naroito: - uvanje i pregled carinske robe; - sprovoenje carinske robe; - stavljanje carinskih obeleja; uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeuje istovetnost robe; - pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozakog osoblja, odnosno posade; - pregled prtljaga putnika i lini pretres putnika. Carinskom nadzoru podleu: - carinska roba; prevozna sredstva na kopnu, vozako osoblje i putnici koji koriste ova sredstva, a prelaze carinsku liniju; prevozna sredstva na moru, meunarodnim rekama i graninim rekama i jezerima, njihova posada i putnici; - vazduhoplovi, posada i putnici. Od opteg pravila da carinskom nadzoru podlee sva carinska roba, prevozna sredstva, posada, odnosno osoblje i putnici koji prelaze carinsku liniju. Zakonom je predvien i izvestan broj izuzetaka od primene mera carinskog nadzora. Ti izuzeci su: - domai i strani vojni brodovi; brodovi dok plove na delovima graninih reka na kojima se po meunarodnim ugovorima ne moe vriti carinski nadzor; - brodovi organa unutranjih poslova; - domai i strani vojni vazduhoplovi. Bez obzira na to to navedeni brodovi i vazduhoplovi ne podleu kontroli, carinskom nadzoru obavezno podleu roba, putnici i lanovi posade koji se iskrcavaju, odnosno ukrcavaju na pomenute brodove i vazduhoplove. Oni su duni da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovoenja carinskog postupka. Carinski nadzor i evidenciju o carinskoj robi radi sprovoenja mera carinskog nadzora obavljaju carinarnice. Nadleni direktor uprave carina propisuje nain voenja evidencije o carinskoj robi i merama carinskog nadzora. Carinski nadzor, obzirom na transportne puteve i prevozna sredstva kojima se odvija transport robe, moe biti u kako u drumskom i eleznikom transportu tako i u ostalim vidovima transporta (vodni, vazduni, potanski). Svaki od vidova transporta kojima carinska roba prelazi preko carinske linije moe biti pri uvozu, izvozu i provozu. Svaki od navedenih vidova carinskog nadzora nad carinskom robom u pojedinim vrstama transporta ima svoje specifinosti, kao na primer u drumskom transportu, gde se putem karneta TIR, po predvienoj proceduri, omoguuje da carinska roba bez polaganja novanog iznosa bude obezbeena dok ne stigne u odredino mesto, odnosno dok ne istupi iz odreenog carinskog podruja.
54

Svi oblici carinskog nadzora u pojedinim vrstama meunarodnog robnog transporta preko carinske linije, pored faktikih mera i neposrednog carinskog nadzora, preduzetog od strane carinskih organa, u dobroj meri su zastupljeni i odgovarajuim merama posrednog (indirektnog) carinskog nadzora. To se postie putem niza isprava u pojedinim oblicima transporta, kao to su: karneti TIR i ATA, carinska prijava za uvoz i provoz robe, carinska propratnica i dr. Sve te isprave omoguavaju da se u kombinaciji sa drugim odgovarajuim merama carinskog nadzora (kao na primer polaganjem novanog obezbeenja i dr.) postigne adekvatni carinski nadzor, da roba doista neovlaeno ne doe na odreeno carinsko podruje bez naplate carine.

6.11. Smetaj carinske robe

Smetaj carinske robe ima poseban znaaj za pravilnu primenu propisa u carinskom postupku. Smetaj carinske robe i carinski nadzor nad tom robom treba da obezbede nesporno utvrivanje bitnih injenica o robi (vrsta, koliina i vrednost), ali i da spree neovlaeno rapolaganje tom robom.Carinski organi su obavezni da carinskurobu dre pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do okonanja carinskog postupka i putanja u slobodan promet, odnosno izlaska ove robe iz carinskog podruja nae zemlje. Ovu obavezu organi carinske slube izvravaju tako to carinsku robu neposredno dre ili sprovode takve mere carinskog nadzora kod drugih dralaca, ako se roba kod njih uskladitava, da uvek i bez tekoe mogu identifikovati i utvrivati pravo stanje stvari, kao i neovlaeno raspolaganje carinskom robom. Otuda je odredbama Carinskog zakona regulisan smetaj carinske robe, rokovi leanja, kao i postupak carinjenja, odnosno postupak sa robom ukoliko se u datim rokovima ne ocarini. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smetene pod carinski nadzor su ureeni smetaj carinske robe, mere carinskog nadzora, nain voenja evidencije i druga pitanja koja reguliu carinski nadzor nad robom. Carinskim zakonom i propisima donetim na osnovu njega precizno je definisano gde se i pod kojim uslovima moe drati roba pod carinskim nadzorom. Carinska roba moe se smestiti u: 1. elezniko carinske magacine; 2. carinska skladita; 3. carinska smestita; 4. konsignaciona skladita; 5. specijalizovana skladita strane robe i robe domae proizvodnje; 6. centralna skladita; 7. slobodne carinske prodavnice; 8. druge prostorije i prostore; 9. slobodne zone i carinske zone i 10. prostorije u kojima se odravaju meunarodni sajmovi i izlobe. Ako su za smetaj i rukovanje nekom carinskom robom propisani posebni uslovi za smetaj robe pod carinski nadzor, u navedene oblike smetaja odobrie se samo ako su ispunjeni ti uslovi. Draoci prostorija i prostora odreenih za smetaj robe pod carinskim nadzorom odgovorni su za robu smetenu u tim prostorijama i prostorima, kao i za plaanje carine i drugih uvoznih dabina prema stanju robe u trenutku unoenja u te prostorije i prostore ili neposredno za uskladitenu carinsku robu. Za robu smetenu u drugim prostorima i prostorijama, kao i za carinu i druge uvozne dabine, odgovara podnosilac zahteva za smetaj, prema stanju robe u trenutku smetaja. Vlada propisuje postupak i blie uslove za otvaranje zakonom propisanih objekata za smetaj carinske robe pod carinskim nadzorom, nain voenja evidencije, zatim sprovoenje mera carinskog nadzora nad robom kao i poseban postupak carinjenja robe smetene u konsignacionim skladitima i dr.
55

Rokovi leanja carinske robe koja se uvozi u carinsko podruje nae zemlje su takoe propisani. U elezniko carinskom magacinu, carinskom skladitu, carinskom smestitu ili u drugim prostorijama, odnosno prostorima, rok leanja robe moe iznositi najvie 60 dana. U opravdanim sluajevima, rok leanja robe carinarnica moe produiti do 15 dana. U prostorijama u kojima se odravaju meunarodni sajmovi, rok leanja robe moe iznositi najvie est meseci. Za opremu koja se uvozi, rokovi leanja pod carinskim nadzorom mogu u opravdanim sluajevima biti produeni zavisno od razloga koji ih uslovljavaju. Po isteku ovih rokova carinarnica poziva lice na koje glasi prevozna isprava, odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe ili da robu vrati u inostranstvo, prenese u slobodnu ili carinsku zonu, odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi. Po isteku odreenog roka, carinarnica preuzima i prodaje robu.

6.11.1. elezniko - carinski magacin

elezniko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja slui za smetaj carinske robe koja se prevozi u eleznikom saobraaju. Prostorije za ovu namenu odreuje eleznika stanica u saglasnosti sa carinarnicom. Za otvaranje elezniko carinskog magacina potrebno je odobrenje nadlene carinarnice. Dralac elezniko carinskog magacina je obavezan pridravati se obaveza propisanih Carinskim zakonom i na osnovu njega donetih prateih propisa. Carinarnica moe, ako je konstatovala da se dralac ne pridrava zakonskih obaveza, reenjem privremeno zatvoriti elezniko carinski magacin i odrediti rok u kome se utvreni nedostaci moraju otkloniti. Ako se ovi propusti u radu ne otklone u odreenom roku, carinarnica donosi reenje o zatvaranju elezniko carinskog magacina. Carinska roba smetena u elezniko carinski magacin na osnovu Carinske isprave za prijavljivanje robe, odnosno Jedinstvene carinske isprave. eleznica je obavezna da za smetenu robu vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Smetaj robe u magacin vri se odvojeno, prema dokumentima na osnovu kojih se unosi, i mora biti vidno obeleena odgovarajuim natpisom. Roba smetena u elezniko carinskom magacinu moe se podii: -.po izvrenom carinjenju; - po reenju carinarnice, ako po zahtevu stranke, odobri smetaj te robe na neko drugo mesto ili - ako se roba vraa u inostranstvo.

6.11.2. Carinsko skladite

Sam naziv carinsko skladite dovoljno jasno govori o nameni i vrsti ovog prostora za smetaj robe pod carinski nadzor. Znai, carinsko skladite je zatvorena prostorija ili ograeni pokriveni prostor, namenjen za smetaj carinske robe, koji koristi i kojim upravlja preduzee ili drugo pravno lice iji je predmet poslovanja uskladitenje robe. Poto se radi o pravnom licu koje je registrovano za delatnost uskladitenja robe, razume se da u carinsko sladite moe biti smetena uvozna neocarinjena roba, domaa roba, domaa roba ocarinjena za izvoz i roba koja se preko carinskog podruja nae zemlje provozi. Za otvaranje carinskog skladita potrebno je odobrenje nadlene carinarnice. Propisima je takoe utvrena obaveza draoca carinskog skladita da se mora pridravati obaveza utvrenih Carinskim zakonom i prateim propisima. Ukoliko se ne izvravaju obaveze, carinarnica moe svojim reenjem privremeno zatvoriti skladite i odrediti rok za otklanjanje utvrenih nedostataka. Ako dralac carinskog skladita u odreenom roku ne otkloni konstatovane nedostatke, carinarnica donosi reenje o njegovom zatvaranju. Uredbom o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smetene pod carinski nadzor, propisan je postupak otvaranja carinskog skladita. Uz zahtev za otvaranje, podnose se odgovarajue
56

isprave, s tim da carinarnica komisijskim putem utvruje da li su prostorije i prostori namenjeni za carinsko skladite podesni za smetaj carinske robe i da li su obezbeeni uslovi za sprovoenje mera carinskog nadzora. Ako se konstatuje da su ovi uslovi ispunjeni, carinarnica daje odobrenje za otvaranje carinskog skladita. Carinsko skladite mora biti vidno obeleeno tablom sa natpisom carinsko skladite i nazivom draoca. Carinarnica moe odrediti da svaki ulaz u carinsko skladite mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom. Na otvorenom prostoru carinskog skladita moe se smestiti roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smetaj u zatvorene prostorije. Za draoca carinskog skladita je takoe propisana obaveza da vodi evidenciju i da carinsku robu obeleava na nain kojim se carinarnici omoguava sigurno sprovoenje mera carinskog nadzora. Roba se smeta u carinsko skladite u sluaju: - istovara iz broda, - istovara iz vazduhoplova, - smetaja robe upuene u skladite, - smetaja u skladite ostale robe prispele iz inostranstva, smetaja robe koja se premeta iz elezniko carinskog magacina, carinskog skladita ili carinskog smestita na osnovu reenja carinarnice, kao i - smetaja domae robe ocarinjene za izvoz. U carinskom skladitu dozvoljeno je, uz prethodno odobrenje carinarnice, denaturisanje, alkoholisanje, prepakivanje, sortiranje, ienje i obavljanje drugih radnji u vezi sa robom. Uvozna neocarinjena roba koja je smetena u carinsko skladite moe se: - uvozno ocariniti, - uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja, preneti u drugo carinsko skladite, carinsko smestite, konsignaciono skladite ili slobodnu, odnosno carinsku zonu, - uputiti na sajmove ili izlobe radi izlaganja, - vratiti u inostranstvo. Domaa roba ocarinjena za izvoz koja je smetena u carinsko skladite, moe se: - uputiti u inostranstvo, - preneti u drugo carinsko skladite ili u slobodnu, odn. carinsku zonu, - uvozno ocariniti. Za robu smetenu u carinsko skladite, obaveza je draoca da vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.

6.11.3. Carinsko smestite

Carinsko smestite je zatvorena prostorija ili ograen, pokriven ili nepokriven prostor koji preduzeu ili drugom pravnom licu slui za smetaj njegove uvozne neocarinjene robe. u praksi se u carinskom smestitu uvaju sirovine, reprodukcioni materijal i rezervni delovi proizvodnih preduzea, korisnika uvezene robe. Propisima je utvren postupak otvaranja i rada carinskog smestita. Nadlena carinarnica, po obavljenoj proceduri daje odobrenje za otvaranje carinskog smestita. Uvozna roba smeta se u carinsko smestite na osnovu nadzornikog dokumenta. Po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika, na uvoznoj robi smetenoj u smestite mogu se preduzimati mere i radnje nune za uvanje carinske robe. Obaveza je draoca carinskog smestita da za uskladitenu robu vodi magacinsku njigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Carinarnica, takoe, vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku, a kontrolu robe u carinskom smestitu vri najmanje jednom u est meseci.
57

6.11.4. Konsignaciono skladite

Konsignaciona prodaja robe je specifian spoljnotrgovinski promet gde je carinski nadzor reen na poseban nain. Konsignaciono skladite je zatvorena prostorija ili ograeni pokriveni ili nepokriveni prostor, koje otvara preduzee ili neko drugo pravno lice, registrovano za spoljnotrgovinski promet, radi smetaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zakljuilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na domaem tritu. Procedura otvaranja konsignacionog skladita je takoe precizno propisima regulisana. Tako, na zahtev draoca konsignacionog skladita, ukoliko su te prostorije i prostori podesni za smetaj carinske robe, kao i da su obezbeeni uslovi za sprovoenje mera carinskog nadzora, nadlena carinarnica izdaje odobrenje i to posebno za svaku stranu firmu, ije proizvod po zakljuenom ugovoru dralac skladita prodaje. U odbrenju za otvaranje konsignacionog skladita mora da bude naznaena vrsta robe za koju je odobren smetaj, kao i ukupna vrednost robe. Ako se smeta roba u ambalai inostranog vlasnitva, koja se ne prodaje zajedno sa robom, u odobrenju carinarnice moraju se naznaiti i vrsta i vrednost ambalae. Postupak za otvaranje konsignacionog skladita je hitan, a komisija koju imenuje carinarnica da izvri pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladite, mora u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva za njegovo otvaranje, da saini zapisnik. Dralac konsignacionog skladita moe u istoj zgradi, odnosno prostoriji drati robu koja je svojina vie stranih firmi s kojima je zakljuio ugovore o konsignacionoj prodaji, ako je roba odvojeno smetena i ako se evidencija o robi vodi posebno, za svaku pojedinu stranu firmu. Roba koja je prispela iz inostranstva radi smetaja u konsignaciono skladite moe se prethodno smestiti u carinsko skladite, carinsko smestite, elezniko carinski magacin i slobodnu, odnosno carinsku zonu. Za smetaj robe u konsignaciono skladite, dralac skladita podnosi carinarnici Jedinstvenu carinsku ispravu za smetaj robe sa propisanim ispravama. U postupku sa carinskom robom koja se smeta u konsignaciono skladite carinarnica pregleda robu i utvruje njeno stanje u pogledu vrste, koline i vrednosti. Dralac konsignacionog skladita duan je da robu smesti u skladite odvojeno po vrstama. Pravo je draoca konsignacionog skladita da moe iz svog skladita izdavati, bez plaanja carine i drugih uvoznih dabina i bez prethodnog odobrenja carinarnice, rezervne delove za zamenu neispravnih ili oteenih delova maina, aparata, instrumenata i druge tehnike robe nabavljene preko konsignacionog skladita ili robe koju je neposredno uvezla firma iju robu dralac ovog skladita prodaje, pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oteenih delova u garantnom roku. Dralac skladita moe takoe izdavati iz konsignacionog skladita, bez plaanja carine i drugih uvoznih dabina, ali uz prethodno odobrenje carinarnice, aparate, ureaje i instrumente kupljene preko konsignacionog skladita, pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku.Obaveza draoca skladita je da zamenjene aparate, ureaje, instrumente i delove mora vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili unititi pod carinskim nadzorom, osim aparata, ureaja, instrumenata i delova koji su tetni ili opasni po ivotnu sredinu, koji se moraju vratiti u inostranstvo. Carinska roba koja je smetena u konsignaciono skladite moe se konano razduiti sa Jedinstvenom carinskom ispravom po kojoj se iznosi iz skladita. Ako se roba iz konsignacionog skladita prenosi u neke druge propisane objekte carinskog nadzora (carinsko skladite, drugo konsignaciono skladite, carinsko smestite i dr.) Uz Jedinstvenu carinsku ispravu se prilau i druge propisane isprave. Prodaja robe iz konsignacionog skladita vri se preko Jedinstvene carinske isprave koju carinarnici podnosi dralac konsignacionog skladita, u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladita, uz pregled propisanih isprava.
58

Obzirom na karakter poslovanja konsignacionih skladita tj. da se posluje robom inostranog partnera, propis o evidenciji robe, merama carinskog nadzora i o postupku carinjenja su znatno otriji. Tako su utvrene obaveze draoca konsignacionog skladita da evidencija o robi koju vodi mora da sadri podatke o: - draocu konsignacionog skladita, - stranoj firmi, - broju reenja carinarnice o uskladitenju carinske robe, - nazivu robe, - koliini robe, - vrednosti robe, - tarifnom broju i tarifnoj oznaci, - broju Jedinstvene carinske isprave, ispravi o knjienju, s tim da se roba mora evidentirati najkasnije u roku od pet radnih dana, od dana smetaja robe u konsignaciono skladite. Carinarnica je, takoe, iz razloga voenja efikasnog carinskog postupka, od ulaska robe na carinsko podruje nae zemlje do njenog konanog carinjenja i preuzimanja sa konsignacionog skladita, obavezna da vodi odgovarajuu propisanu evidenciju o robi smetenoj u ovakvim skladitima. Carinska sluba, u okviru svoje nadlenosti, nad robom u konsignacionim skladitima koristi niz mera carinskog nadzora kojima se obezbeuje sigurna kontrola nad uskladitenom carinskom robom. Pored voenja propisanih evidencija, carinarnica je obavezna da vri redovan pregled konsignacionog skladita, najmanje dvaput godinje, pri emu sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke o faktikom stanju robe sa evidencijom u skladitu. Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi manjak robe u skladi[tu, carinarnica pokree postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dabina po slubenoj dunosti, a ako se utvrdi viak robe, carinarnica na osnovu sainjenog zapisnika nalae draocu konsignacionog skladita da u roku od 10 dana podnese Jedinstvenu carinsku ispravu za smetaj odnosne robe u konsignaciono skladite. Carinarnica je duna da, ukoliko se dralac konsignacionog skladita ne pridrava obaveza propisanih zakonom i drugim propisima na osnovu zakona, reenjem privremeno zatvori konsignaciono skladite i odredi rok u kome se utvreni nedostaci moraju otkloniti. Ako dralac skladita u odreenom roku ne otkloni utvrene nedostatke, carinarnica donosi reenje o zatvaranju konsignacionog skladita. Ukoliko je dralac konsignacionog skladita raskinuo sa stranom firmom ugovor o dranju konsignacionog skladita ili ako se iz drugih razloga ne moe baviti dranjem ovakvog skladita, duan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladita i to u roku od 30 dana od dana kada je nastupio razlog za prestanak rada ili e carinarnica, ako su se stekli uslovi, pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladita po slubenoj dunosti. Roba koja se nalazi u konsignacionom skladitu, u asu zatvaranja, moe se vratiti u inostranstvo, ocariniti, smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje. Ako je u pitanju roba tetna ili opasna po ivotnu sredinu, mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica.

6.11.5. Specijalizovano skladite strane robe i robe domae proizvodnje

Specijalizovana skladita strane i robe domae proizvodnje slue za snabdevanje stranih prevoznih sredstava (strani brodovi, strane jahte, strani plovni objekti na opravci u domaim brodogradilitima strani vazduhoplovi na domaim aerodromima i domai brodovi i vazduhoplovi koji saobraaju sa inostranstvom). Postupak otvaranja ovih skladita je zakonom i prateim propisima precizno regulisan. Ukoliko nadlena carinarnica na osnovu zahteva i priloenih isprava, kao i komisijskim
59

pregledom prostorija utvrdi da su navedene prostorije i prostori podesni za smetaj strane robe i robe domae proizvodnje i da su obezbeeni uslovi za sprovoenje mera carinskog nadzora, izdaje odobrenje za otvaranje skladita. U specijalizovano skladite strane robe i robe domae proizvodnje moe se smetati domaa roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava. Dralac skladita je duan da robu smetenu u njemu dri odvojeno i da je vidno obelei. Pored toga, duan je da vodi evidenciju koja mora da sadri: - podatke o draocu skladita i licima s kojima je zakljuio ugovor o prodaji robe, - broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladita, - naziv robe, - koliinu, - vrednost robe, - tarifnu oznaku, - podatke o ispravi o knjienju i - broj izlaznog lista, odn. fakture na osnovu koje je roba smetena u skladite. Dralac specijalizovanog skladita strane robe i robe domae proizvodnje obavezan je da se pridrava odredaba Carinskog zakona i Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smetene pod carinski nadzor. U protivnom, carinarnica postupa kao i u sluajevima poslovanja elezniko carinskog magacina, carinskih skladita, carinskih smestita, konsignacionih skladita i dr.

6.11.6. Centralno skladite

Poslovanje slobodnih carinskih prodavnica nuno zahteva odreeni carinski prostor gde se smeta carinska roba pod carinski nadzor i odatle distribuira u prodajne objekte slobodnih carinskih prodavnica. Normalno funkcionisanje i snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica obezbeuje se preko centralnih skladita. Centralno skladite je zatvorena prostorija koja slui preduzeu ili drugom pravnom licu, registrovanom kod nadlenog privrednog suda za dranje slobodne carinske prodavnice, za smetaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici. Uz zahteve za otvaranje centralnog skladita carinarnici se podnose i proisane isprave, a carinarnica kao i u napred navedenim sluajevima davanja saglasnosti, prethodno komisiski utvruje da li su ponuene prostorije za ovu namenu podesne za smetaj robe, odnosno da li su ispunjeni uslovi za efikasan carinski nadzor nad carinskom robom. Sam naziv skladita govori da se u cantralno skladite moe smetati uvozna carinska roba namenjena prodaji u slobodnim carinskim prodavnicama, kao i roba domae proizvodnje namenjena za istu svrhu. Propisima su takoe regulisani poslovi evidencije, kao i carinski postupak sa robom. Evidenciju vodi dralac centralnog skladita, a crinarnica vri nadzor nad njim i potrvuje smetaj robe u njemu. Evidencija se vodi putem propisanog obrasca (list kartoteke) u koji se unose sledei podaci: o draocu konsignacionog skladita strane robe ili vlasniku robe domae proizvodnje s kojim je dralac zakljuio ugovor o prodaji te robe, - broj odobrenja carinarnice za otvaranje skladita, - naziv robe, - koliina, - vrednost, - tarifna oznaka robe, broj Jedinstvene carinske isprave ili fakture, odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smetena u skladite - broj specifikacije kojom se roba upuuje u slobodnu carinsku prodavnicu i - naziv prodavnice u koju se roba upuuje.
60

Obrazac je numerisan, a obavezno ga overava carinarnica koja vri nadzor nad centralnim skladitem. Roba se upuuje iz centralnog skladita u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom draoca centralnog skladita koja sdari sledee podatke: - vrstu robe, - koliinu, - vrednost, - tarifnu oznaku i - naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba alje. Nadlena carinarnica overava dostavnice koje je sainio dralac skladita, radi njihovog razduenja. Postupak vraanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladite je istovetan kao i kod zaduenja, ali sada kroz njeno razduenje, a na teret centralnog skladita. Kao i za dosada navedene prostore i prostorije, propisana je obaveza voenja evidencije, kao i postupak carinarnice za sluaj nepridravanja obaveza iz zakona, a koji je isti kao i u poslovanju ostalih skladita predvienih zakonom.

6.11.7. Slobodna carinska prodavnica

Slobodne carinske prodavnice otvaraju se po pravilu na graninim prelazima, odnosno u meunarodnim vazdunim pristanitima ili meunarodnim lukama ili renim graninim pristanitima. Procedura njihovog otvaranja je dosta sloena. Poto se radi o objektima koji se grade na zemljitu gde se vri i kontrola kretanja putnika, pored carinske kontrole, za otvaranje slobodne carinske prodavnice mora da se pribavi i saglasnost, odnosno odobrenje organa unutranjih poslova nadlenog za kontrolu prelaenja drzavne granice. Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice, nadlenoj carinarnici podnosi se: Izvod iz registra nadlenog privrednog suda o upisu preduzea i drugog pravnog lica za vrenje spoljnotrgovinskog prometa, ugovor o prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje, odn. ugovor o prodaji robe zakljuen sa preduzeem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji robe, ugovor o korienju prostorija, odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice, - akt nadlenog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe, - skica i tehniki opis prostorije i objekata, - specifikacija strane robe i domae robe koja e se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici. Po prijemu zahteva, carinarnica, kao i u napred navedenim sluajevima, komisijski utvruje da li su prostorije namenski podobne, kao i da li su ispunjeni uslovi za sprovoenje mera carinskog nadzora. Treba istai da bez carinskog nadzora nije mogue unoenje i iznoenje robe iz prostorija slobodne carinske prodavnice. Na vazduhoplovnim pristanitima, otvorenim za meunarodni saobraaj, kao i u lukama i pristanitima gde se obavlja meunarodni saobraaj, zatim drugim graninim prelazima, slobodna carinska prodavnica moe se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smetaj robe. Na osnovu podnesenog zahteva, zatim priloenih isprava i zapisnika komisije carinarnice, nadlena carinarnica donosi reenje kojim se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice, kao i uslovi pod kojima se to ini. Ako carinarnica oceni da je neophodno moe, u cilju sprovoenja mera carinskog nadzora, odrediti sukljuarstvo ili drugu odgovarajuu meru carinskog nadzora nad robom. Strana roba se iz konsignacionog skladita ili specijalizovanog skladita strane robe i robe domae proizvodnje upuuje u slobodnu carinsku prodavnicu sa Jedinstvenom carinskom ispravom. Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici
61

upuije se iz carinskog skladita u slobodnu carinsku prodavnicu, dostavnicom draoca skladita. Dostavnica sadri sledee podatke: - naziv skladita, - naziv strane firme vlasnika robe, - naziv firme draoca slobodne carinske prodavnice u koju se roba upuuje, - broj dostavnice i datum izdavanja, - naziv robe, - koliinu, - nabavnu cenu robe po kojoj se ona smeta u skladita, - cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smeta u slobodnu carinsku prodavnicu i - tarifni broj, odn. tarifnu oznaku Carinske tarife. Evidencija robe u slobodnim carinskim prodavnicama je veoma stroga. Ona se evidentira na obrascu lista kartoteke odvojeno za domau, a odvojeno za stranu robu. U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste, koliine i vrednosti smetene i prodate robe, na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon blokova preko registar kase, odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom. Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadlena carinarnica. Carinarnica takoe vodi registar overenih listova kartoteke. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se moe prodavati: na vazduhoplovnom pristanitu, putnicima koji odlaze u inostranstvo, posle obavljene carinske kontrole, a putnicima koji dolaze u nau zemlju i putnicima u provozu, pre obavljanja carinske kontrole. Razume se da se prilikom carinske kontrole putnika, roba kupljena u slobodnoj carinskoj prodavnici smatra uvoznom robom nad kojom se sprovodi propisani sarinski postupak, u lukama i pristanitima, putnicima koji odlaze u inostranstvo, posle obavljene carinske kontrole, a putnicima koji dolaze u nau zemlju i putnicima u provozu preko carinskog podruja nae zemlje, pre obavljenje carinske kontrole, na graninim prelazima, putnicima koji odlaze u inostranstvo, posle obavljene carinske komtrole, a putnicima koji dolaze u nau zemlju, pre carinske kontrole. Strana neprodata roba vraa se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladite ili specijalizovano skladite strane robe i robe domae proizvodnje po Jedinstvenoj carinskoj ispravi. Neprodata strana roba, privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici, moe se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti. Domaa neprodata roba se dostavnicom vraa u unutranji promet.

6.11.8. Druge prostorije i prostori

Carinski zakon je, imajui u vidu ekonomske interese privrede, kao i ekononinije uvanje robe pod carinskim nadzorom, fleksibilno reio pitanje nadzora nad robom, smetajem u druge prostorije i prostore. Po pravilu, to su prostorije i prostori uvoznika ili korisnika carinske robe za koje ne treba sprovoditi klasinu proceduru odobravanja korienja prostorija za smetaj robe od strane carinarnice. Ovo je veoma razvijen oblik ukladitenja carinske robe i sprovoenja mera carinskog nadzora koji je najekonominiji, jer se roba ne optereuje trokovima learine i eventualne manipulacije sa robom. Carinski nadzor se obavlja izborom onih oblika nadzora od strane carinarnice za koje ona smatra da su najsigurniji. Postupak uskladitenja robe u druge prostorije i prostore carinskog obveznika, korisnika, a izuzetno i u tuem poslovnom prostoru je krajnje pojednostavljen. Naime, za smetaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz carinsku nadzorniku ispravu podnosi se i pismeni zahtev, u kome se navodi u koje prostorije, odnosno prostore e roba biti smetena. Reenjem o smetaju robe odreuju se prostorije i prostori za smetaj robe, zatim rok leanja robe kao i mere carinskog nadzora. Prilikom smetaja robe i carnskog nadzora nad
62

robom u ovim prostorima i prostorijama primenjuju se propisi kojima je regulisan carinski postupak sa robom u carinskim smestitima.

6.11.9. Slobodne i carinske zone

Slobodne i carinske zone, kakve danas poznajemo, predstavljaju rezultat borbe nove klase koja se zainje u feudalizmu buroaske klase protiv privilegija i ogranienja vlastele koja je drala gradove, puteve, luke, pristanita i mostove i ograniavala slobodan promet i trgovinu raznim porezima, dabinama, taksama i nametima. Obzirom na sve veu ekonomsku mo mlade klase, zanatlija i trgovaca, kao rezultat borbe za izmenu privrednih uslova dolazi do davanja slobodnog statusa pojedinim gradovima i lukama, gde se poveljama priznavao poseban reim robne razmene u odnosu na druge delove zemlje. U tim delovima bila je ograniena vlast vladara i vlastele u pogledu obaveza plaanja navedenih nameta, a trgovina se obavljala slobodno na nain kako su gradski saveti, hanze, gilde i druga udruenja trgovaca odreivali. Zbog toga se do dananjeg dana u zemljama zapadne Evrope zadrzao naziv free ports kao naziv za slobodne i carinske zone. U svetu se pod izrazom slobodna zona podrazumevaju ne samo slobodne ili carinske zone kakve mi poznajemo, ve i zone slobodne trgovine kao oblik proizvodnje i ekonomske integracije zemalja lanica. Na ovome mestu bie rei o slobodnim i carinskim zonama na nain predvien naim propisima. Slobodne zone predviene su Zakonom o slobodnim zonama, kao mesto gde se pod posebnim carinskim reimom obavlja proizvodni proces. Samim tim, osnovna karakteristika ovih zona je da se formiraju radi obavljanja procesa proizvodnje robe, iji se, zakonom propisani deo, mora izvesti. Slobodne zone se mogu otvarati i drati u lukama i pristanitima, otvorenim za meunarodni saobraaj, na vazduhoplovnim pristanitima, na magistralnim putevima, industriskim i trgovakim centrima itd. Slobodna zona se otvara reenjem Vlade, na osnovu zahteva preduzea koje e drati i upravljati poslovima slobodne zone. Pored draoca slobodne zone u njoj mogu obavljati poslove i korisnoci slobodne zone, na osnovu zakljuenih ugovora sa draocem. Uvoz, odnosno izvoz robe u zonu i iz zone je slobodan, to jest, na robu se ne primenjuju reimska ogranienja, niti se plaaju carinske dabine, akciza i porez na promet, osim dabine za carinsko evidentiranje po stopi od 0,5 %. Ova dabina s plaa na opremu, sirovine i reprodukcioni materijal, a ne plaa se na robu namenjenu irokoj potronji koja e se iz slobodne zone uvesti na nae trite bez podvrgavanja proizvodnom procesu. U slobodnij zoni se ne moe vriti promet robe na malo. Roba smetena u slobodnu zonu moe se, nakon obavljenog procesa proizvodnje izvesti u inostranstvo, uvesti na nae carinsko podruje, vriti u tree zemlje. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom i pre njenog otvaranja izdaju uverenje o mogunosti sprovoenja mera carinskog nadzora nad njom. Da bi ove mere mogle da se sprovode, slobodna zona mora da bude ograena, da na kapiji zone bude stavljena tabla sa natpisom slobodna zona i nazivom njenog draoca. Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora i nad robom smetenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste, koliine i vrednosti, pa dralac i korisnici zone moraju voditi posebnu evidenciju o robi koja se smeta u zonu. Evidencija se vodi na listovima kartoteke za draoca i svakog korisnika, koje overavaju carinski organi i u koje se mora unositi svaka promena u vezi sa robom. Nad robom proizvedenom u slobodnoj zoni, koja se uvozi u carinsko podruje zemlje, sprovodi se postupak carinjenja. Ako je vrednost uea domaeg uloga (sirovina, reprodukcionog materijala i proizvodnog rada) vea od 50 % ukupne vrednosti robe, za nju se ne pribavlja pravo na uvoz, poto roba stie status robe domaeg porekla. Meutim u svakom sluaju, bez obzira na uee domaeg reprodukcionog materijala i rada u vrednosti robe, carina i druge uvozne dabine se plaaju na vrednost strane komponente, ali po stopama carine za gotov proizvod.
63

Ako se roba proizvedena u zoni izvozi, nad njom se sprovodi postupak izvoznog carinjenja. U sluaju da procenat dodatne vrednosti u zoni prelazi 51 % od ukupne vrednosti, carinski organi e, na zahtev izvoznika, izdati uverenje o zonskom poreklu robe. Ova okolnost je izuzetno vana za draoce slobodnih zona, jer one u principu moraju biti izvozno orijentisane i izvoziti u inostranstvo godinje najmanje 50 % robe proizvedene u zoni. Carinske zone su predviene u Carinskom zakonu kao prostori pod carinskim nadzorom koji se mogu otvarati u pomorskoj luci, vazdunom ili renom pristanitu, otvorenim za meunarodni saobraaj i robno transportnom centru. Postupak otvaranja carinskih zona je identian postupku koji se sprovodi kod slobodnih zona. Vlada, na osnovu zahteva preduzea, draoca, a na osnovu uverenja nadlene uprave carina da su ispunjene mere za sprovoenje carinskog nadzora, reenjem daje saglasnost za otvaranje zone. Osnovna razlika izmeu slobodnih i carinskih zona je u tome, to se carinske zone mogu koristiti iskljuivo za skladitenje uvozne neocarinjene robe, robe namenjene izvozu i izvozno ocarinjene robe, dok se nikakve proizvodne operacije ne mogu obavljati nad tom robom. Osim navedenih aktivnosti, u carinskoj zoni se mogu obavljati uobiajene pripreme robe za trite, kao to je sortiranje, merenje, markiranje, pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavjanje i uzimanje uzoraka. Inae, rok leanja robe u carinskoj, kao i u slobodnoj zoni, nije ogranien. Mere carinskog nadzora nad carinskom zonom su iste kao i mere koje se sprovode nad slobodnom zonom, tj. carinska zona mora biti ograena, roba se mora carinskom ispravom prijaviti prilikom smetaja u zonu i zavesti u evidenciju draoca ili korisnika zone.

64

7. POSLOVI UVOZA
Poslovi funkcije uvoza u preduzeu za meunarodnu pediciju mogli bi se, uglavnom, svesti na obavljanje sledeih tehnolokih operacija: pozicioniranje, disponiranje, osiguranje, aviziranje (obavetavanje)i prijem robe, istovar/iskrcaj robe, carinjenje, otprema komitentu i fakturisanje Zadatak funkcije uvoza se sastoji, osim kontakata sa postojeim i potencijalnim komitentima, u organizovanju dopreme, prijema i dostave uvoznih poiljaka komitentima ili - po njihovom nalogu - krajnjim korisnicima. Pri izvravanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo esto treba i da osigura robu u transportu, zavisno od dispozicije komitenta, zatim da obavi sve poslove oko carinjenja, a po potrebi i da obavi druge poslove u vezi sa tim, npr. formiranje dokumentacije o oteenju, uskladitenje, vaganje, doleivanje itd. Sama organizacija funkcije uvoza nije identina u svim naim preduzeima za meunarodnu pediciju. U nekim preduzeima funkcija uvoza ima svojstvo profitnog centra, a u nekim pedicijama takvo svojstvo nema. Ipak, u svakom sluaju, tehnika posla se odvija po poslovnicama i referadama, to sve zavisi od veliine samog preduzea i obima poslova koje obavlja. Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama (npr. poslovnica za uvoz iz zapadnoevropskih zemalja, za uvoz iz istonih zemalja, za uvoz iz zemalja u razvoju i sl.), ili pak prema komitentima, odnosno artiklima (npr. poslovnica za uvoz junog voa, poslovnica za uvoz hemikalija i sl.). U nekim pedicijama postoje i posebne poslovnice (referade) za zbirni transport, za avio-transport i sl.

7.0.

Dispozicija

Jedan uvozni posao poinje, po pravilu, prijemom dispozicije od nalogodavca (uvoznika). Dispozicija predstavlja nalog pediteru da izvri jedan odreeni posao, u ovom sluaju dopremu robe iz inostranstva. Dispozicija se obino daje na posebnim formularima (prilog 7) koje pediteri sami tampaju i stavljaju na raspolaganje uvoznicima. Takvi formulari imaju ve odtampane rubrike koje uvoznik popunjava i, na taj nain, daje nalog pediteru da ovaj organizuje dopremu robe iz inostranstva. Popunjavanjem rubrika u formularu dispozicije uvoznik, u stvari, daje potrebne podatke pediteru kako bi ovaj na osnovu njih mogao organizovati dopremu robe iz inostranstva na optimalan nain. lanom 10. Optih uslova predvieno je da nalogodavac moe dati dispoziciju i usmeno, telefonom, e-mailom, telefaksom, teleksom ili telegramom. Takvu dispoziciju nalogodavac treba da potvrdi u pismenoj formi, jo istog ili sledeeg radnog dana, a ako to ne bi uradio, pediter ne snosi odgovornost za eventualno pogreno tumaenje usmeno primljene dispozicije. U takvom sluaju preporuuje se da pediter sam potvrdi prijem takve dispozicije pismeno, naravno preporuenim pismom ili na drugi dokazni nain (elektronskom potom, telefaksom i sl.). Kad pediter prihvati dostavljenu mu dispoziciju smatra se da je zakljuen ugovor o pediterskom poslu. Naravno da pediter nije duan prihvatiti primljenu, odnosno, dostavljenu mu dispoziciju i da predloeni posao moe odbiti, no u tom sluaju je duan da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. Takvi sluajevi su, meutim, retki jer se nalozi obino daju na osnovu prethodno obavljenih poslovnih kontakata, a ako to i nije sluaj, pediter retko odbija posao iz svoje
65

delatnosti. Inae, dobri poslovni obiaji zahtevaju da pediter potvrdi prijem dispozicije, to se redovno i radi. Meutim, ako pediter to i ne bi uradio, ugovor o pediterskom poslu se smatra zakljuenim ako pediter u jednom razumnom roku ne vrati dispoziciju ili pismeno ne prigovori pojedinim uslovima u tom nalogu. Dispozicija moe uslediti i kao odgovor uvoznika na dostavljenu pediterovu ponudu za konkretan posao. U tom sluaju dispozicija predstavlja, u stvari, potvrdu o prijemu ponude peditera i nain perfektuiranja posla na osnovu uslova iz te ponude. Osim ovakvih konkretnih ugovora, postoje i okvirni ugovori kojima se reguliu odnosi izmeu peditera i njegovog komitenta. Oni se obino zakljuuju kod specifinih transporata, no kod izvrenja takvog, obino obimnijeg posla, daju se i konkretni nalozi (dispozicije) u kojima se komitent poziva na okvirni ugovor. Time se pojednostavljuje posao i izbegava nepotrebno ponavljanje pojedinih uslova. Prema lanu 6. Optih uslova, dispozicija mora sadravati podatke o robi (njene karakteristike, pakovanje i sl.), taan zahtev u pogledu njene otpreme, kao i u pogledu izvrenja poslova u vezi sa ovom otpremom, a isto tako i druge podatke koji bi bili potrebni za pravilno i pravovremeno izvrenje date dispozicije. Prema tome, podaci iz dispozicije mogu se razvrstati u sledee etiri grupe: podaci o robi (stvarima), podaci o uslovima i nainu dopreme, podaci o osiguranju i ostali podaci. Od podataka o robi potrebno je da nalogodavac navede njen trgovaki naziv, naziv po nomenklaturi iz carinske tarife i tarife poreza na promet, naziv na stranom jeziku, teinu, koliinu i vrednost robe kao i nain pakovanja. Ako se radi o uvozu robe iz prekomorskih zemalja, onda je kod pakovane robe poeljno da komitent navede i zapreminu, jer je taj podatak vaan pri odreivanju pomorske vozarine. U okviru podataka o uslovima i nainu dopreme robe, nalogodavac treba da navede adresu isporuioca (poiljaoca), po mogustvu i njegovu komunikacionu adresu (broj e-maila, faksa, teleksa i telefona), kao i adresu primaoca (krajnjeg korisnika), ukoliko nalogodavac nije istovremeno i primalac robe. Zatim, nalogodavac treba da dostavi podatke o prevoznom sredstvu kojim roba treba da se dopremi (brod, eleznica, avion, kamion) i na koji nain (npr. sporovozno, brzovozno, ekspresno - ukoliko se radi o prevozu eleznicom), i to uz naznaku ugovorenog pariteta isporuke i relacije prevoza. pediter vri osiguranje poiljke samo na izriiti nalog u dispoziciji. Prema tome, ako je poiljku potrebno osigurati, nalogodavac treba da u dispoziciji naznai iznos na koji pediter treba da osigura poiljku, na kojoj relaciji i od kojih rizika. Od ostalih podataka nalogodavac treba da u dispoziciji navede broj i datum zakljuka, znak, broj i datum sklopljenog kupoprodajnog ugovora, iznos zakljuka, vrednost franko granica nae zemlje, zatim potrebne oznake za spoljnotrgovinsku statistiku, rok isporuke, uslove plaanja i sl. U dispoziciji se mogu dati i druga uputstva zavisno od sluaja, npr. doprema odreenim brodom, nalog za uskladitenje, distribuciju, vaganje, doleivanje, uzimanje uzoraka i sl. pediter je duan da primljenu dispoziciju odmah paljivo proui te da, u sluaju da je ista nejasna li nepotpuna, odmah zatrai od nalogodavca potrebna objanjenja. Ukoliko traenje objanjenja ne bi bilo mogue, pediter e, kao dobar privrednik, postupiti kako najbolje zna, vodei rauna o interesima nalogodavca i o tome e ga, im to bude mogue, i obavestiti. lan 12. Optih uslova obavezuje nalogodavca da pediteru pravovremeno preda isprave potrebne za otpremu, prijem i preuzimanje robe, prema zahtevima prevoznika, carinskih, poreskih i drugih administrativnih organa. Tu se, u prvom redu, misli na prijavu o zakljuenom poslu, fakturu, razna uverenja, odobrenja (uvozna dozvola) i sl. te, eventualno, izvod iz kupoprodajnog ugovora. Te isprave nalogodavac najee prilae uz dispoziciju, a ako ih ne
66

priloi, pediter treba da ga pravovremeno upozori da mu potrebne isprave naknadno dostavi. Ve jednom datu dispoziciju nalogodavac moe izmeniti, a pediter je duan da po takvoj izmeni postupi, naravno ako je to jo uvek mogue. Trokove peditera nastale takvom izmenom snosi nalogodavac. Moe se dogoditi da nalogodavac povue datu dispoziciju jer je odustao od posla. U takvom sluaju nalogodavac mora pediteru isplatiti naknadu za ve uinjene usluge, kao i naknadu za time prouzrokovane trokove (l. 15. Optih uslova).

7.1. Pozicioniranje
Svaku primljenu dispoziciju funkcija uvoza registruje ili u tzv. pozicionoj knjizi, ili u posebnoj kartoteci, a broj iz pozicione knjige ili kartoteke je ujedno i broj pozicije, tj. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. Neka preduzea meunarodne pedicije ne unose primljenu dispoziciju odmah u pozicionu knjigu (kartoteku), ve istu samo evidentiraju (privremena evidencija), te takva dispozicija dobija samo tzv. evidencioni broj. Naime, u praksi se ponekad dogaa da nalogodavac naknadno stornira posao pre nego to je i dolo do njegove realizacije, te u tom sluaju dotini pediter i ne otvara poziciju. Inae, kada pediter primi obavetenje od isporuioca ili njegovog peditera da je roba otpremljena, on tek tada definitivno otvara pozicioni broj. Nain izbora brojeva takoe je razliit u pojedinim pediterskim preduzeima, no iz broja pozicije bi se trebalo videti koje odelenje taj posao realizuje (uvoz, izvoz, tranzit i sl.), zatim iz koje je godine, a ako dotino odelenje ima vie poslovnica (referada), koja ga poslovnica (referada) obrauje. To je tzv. karakteristini broj koji se obino stavlja ispred rednog broja pozicije, od kojeg se obino rastavlja crticom (-). Tako bi npr. kombinacija U-42-123 mogla znaiti da se radi o uvoznoj poziciji (U) registrovanoj u 2004. godini (4) i da je obrauje druga poslovnica (2), dok broj iza toga oznaava 123. posao te poslovnice u 2004. godini. Na osnovu takvih ili slinih, unapred propisanih oznaka moe se bez tekoa prepoznati sva prepiska i odmah uputiti odgovarajuoj poslovnici (referadi) radi njihove obrade. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci) referent otvara pozicionu kouljicu (mapu, mantil), u ije rubrike unosi sve potrebne podatke iz dispozicije. Takve kouljice tampa svaki pediter za sopstvene potrebe, obino na polutvrdom kartonu, sa sadrajem rubrika koje njemu najvie odgovaraju. Iz kouljice treba da se vidi celokupan tok posla, a u nju se odlae dispozicija, korespondencija i svi prevozni i finansijski dokumenti koji se odnose na taj posao. Sva prepiska u vezi sa tim poslom vodi se pod brojem pozicije, a u prepisci sa komitentom treba se uvek pozivati na broj njegovog zakljuka. U prepisci sa eventualno ukljuenim korespondentima, naravno da je potrebno da se pediter poziva i na njihove oznake, kao to je i uobiajeno u trgovakom dopisivanju.

7.2. Disponiranje
Nakon to referent funkcije uvoza evidentira primljenu dispoziciju i potvrdi nalogodavcu njen prijem, dostavlja pozicionu mapu zajedno sa svom dokumentacijom tarifnoj funkciji radi instradacije, tj. davanja uputstava kako da se disponira roba. Tarifna funkcija e paljivo prouiti dispoziciju i dokumenta u pozicionoj mapi, te e prema datom sluaju instradirati robu. Pri tom se mogu razlikovati dva sluaja: da je komitent sam izriito propisao nain dopreme i prevozni put, da je to ostavio na volju pediteru u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. U prvom sluaju tarifna funkcija e instradirati robu prema zahtevu komitenta, osim ako on nije uinio oitu greku koja bi ila ak na njegovu tetu. U takvom e sluaju tarifna funkcija stupiti u vezu sa komitentom i razjasniti sporna pitanja, odnosno, dati odgovarajua uputstva
67

komitentu kako bi bilo bolje organizovati dopremu. Inae, u takvom sluaju e se instradiranje ograniiti na eventualno odreivanje prevoznog puta i tarifsko naznaenje vrste robe. Ako komitent, vezano za instradaciju, nije nita posebno propisao ve je to ostavio na volju pediteru da on organizuje dopremu, odnosno oblikuje optimalan transportni lanac, tarifna funkcija e odabrati najpogodnije prevozno sredstvo (eleznicu, brod, kamion, avion, potu, a moe i kombinovano), imajui u vidu prvenstveno uslove kupoprodaje (akreditiva), rok dopreme, vrstu robe i nain pakovanja, te mogunost dobijanja refakcija. Tom prilikom e ujedno definisati i mesto carinjenja, te dati i druga potrebna uputstva koja su nuna za nesmetanu realizaciju prevoza. Tako e kod eleznikog transporta tarifna funkcija u instradaciji tano naznaiti vrstu robe i tarifsku poziciju za sve zemlje kroz koje poiljka prolazi kako bi se iskljuila, odnosno smanjila mogunost pogrene primene tarifa. Prilikom instradiranja komadnih poiljaka naroito e se voditi rauna da se takve poiljke ukljue u zbirni promet. Takve poiljke se mogu zbirno otpremati gotovo svim vidovima transporta, no najvea korist se postie dobro organizovanim zbirnim transportom koji realizuje eleznica. Nakon to tarifna funkcija na opisani nain da uputstva za instradiranje, vraa funkciji uvoza pozicionu mapu zajedno sa uputstvima. Na osnovu dobijene instradacije funkcija uvoza vri tzv. opoziv robe, tj. daje instrukcije inostranom isporuiocu (dobavljau) kako, kada i na koji nain treba da otpremi prodatu robu. To se radi na posebnim formularima koje svako peditersko preduzee tampa za svoje potrebe na nekom od svetskih trgovakih jezika (nemaki, francuski, engleski, italijanski, panski). Pri tome pediter treba da pazi na kojem jeziku e dati transportne instrukcije (opoziv), a koji je jezik u kojoj zemlji trgovaki jezik moe se utvrditi na osnovu raznih pomagala, u pediterskoj delatnosti najefikasnije iz poslovnog kalendara za svetski saobraaj Regenhardt koji se tampa u Hamburgu. Obrazac opoziva dat je u prilogu 7. Opoziv se pie u vie kopija, zavisno od toga kome sve pediter treba da dostavi kopije tog opoziva. Osim originala koji se dostavlja dobavljau, kopija se obino dostavlja pediteru u zemlji dobavljaa, stranom pediteru koji e poiljku eventualno prihvatiti u svoj zbirni transport ili voditi o njoj brigu u nekom robno-transportnom centru, pediteru u nekoj luci koji e poiljku prihvatiti ukoliko ista dolazi preko mora, zatim ispostavi na granici ili nekoj svojoj filijali koja e izvriti neku drugu potrebnu radnju (carinjenje, reekspediciju i sl.). Najzad, jedna kopija opoziva dostavlja se obino i komitentu, te eventualno i krajnjem korisniku, dok se barem jedna kopija odlae u pozicionu mapu, a jedna po odreenom redu u registrator inostrane korespondencije ili posebni registrator opoziva. Funkcija uvoza alje opoziv dobavljau preporuenim pismom, a u prekomorskom transportu, kao i u hitnim sluajevima, ekspresno ili avionski, a obavetenja se mogu prethodno poslati i teleksom ili telefaksom.

7.3. Osiguranje
Nalogodavac moe u dispoziciji zahtevati da pediter osigura robu za vreme prevoza. U tom sluaju funkcija uvoza (ili posebna funkcija osiguranja) treba poiljku da osigura protiv uobiajenih i zatraenih rizika. Pojedina pediterska preduzea imaju sa osiguravajuim drutvima sklopljene specijalne sporazume, na osnovu kojih se osiguravaju njihovi transporti. Budui da pediteru u trenutku prijema komitentove dispozicije nisu jo poznati svi podaci potrebni za sprovoenje postupka osiguranja (tana koliina, vrednost, podaci o prevoznom sredstvu itd.), zbog toga se takve poiljke u tom trenutku ne mogu definitivno osigurati, ve se stavljaju u tzv. privremeno pokrie, odnosno, krae reeno, u pokrie. Prema zakljuenom sporazumu, pediter odmah po prijemu dispozicije koja sadri i nalog za osiguranje, unosi raspoloive podatke o toj poiljci (robi) u posebnu evidenciju tzv. knjigu pokria koju mu je stavio na raspolaganje osiguravatelj. Podaci se unose kopiranjem, a jednu kopiju svakodnevno pediter dostavlja osiguravatelju.
68

Privremeno pokrie moe se postii i dostavom posebne prijave, ve prema tome kako je utanaeno. Kad pediter od inostranog isporuioca ili korespondenta dobije tane podatke o odreenoj poiljci, pristupa definitivnom osiguranju poiljke tako da osiguravatelju dostavlja definitivnu ponudu na posebnom formularu koji mu je ovaj stavio na raspolaganje. Formular ponude je sastavljen tako da ujedno slui i kao polisa. Osiguravatelj u primljenoj ponudi obraunava premiju i unosi eventualne posebne klauzule, te potpisuje polisu i stavlja svoj peat. Takve polise osiguravatelj predaje svakodnevno pediteru uz istovremeno zaduenje premije. Formulare ponude (polise) tampa svako osiguravajue drutvo za svoje potrebe (v. prilog 7). Plaanje premije i obraun izmeu peditera i osiguravatelja obavlja se sumarno za sve obraunate premije u jednom obraunskom periodu (npr, nedjeljno, 15-dnevno, meseno), zavisno od toga kako je definisano u ugovoru. Sprovoenju osiguranja treba posvetiti posebnu panju. Naroito treba proveriti da li je propisanim osiguranjem roba dovoljno zatiena u transportnom procesu. Ako postoje kakve nejasnoe ili manjkavosti u dobijenim instrukcijama, pediter treba da od komitenta zatrai potrebna objanjenja. Sporazume o privremenom pokriu mogu sa osiguravajuim drutvom sklopiti i pojedine vee proizvodne ili trgovinske privredne organizacije koje samostalno organizuju transport svoje robe i ne koriste usluge peditera.

7.4. Doprema robe

Doprema robe vri se u skladu s odredbama kupoprodajnog ugovora, odnosno na osnovu datih instrukcija u dispoziciji nalogodavca, koja je - naravno - opet u skladu sa ugovorom. Na osnovu dobijene dispozicije pediter je dao instrukcije za otpremu stranom isporuiocu to je opisano u ovom poglavlju pod 6.2. Pravo biranja prevoznog sredstva i naina prevoenja ima, u naelu, ona strana iz ugovora o kupoprodaji, koja plaa prevozne trokove. Npr. kod FOB-prodaje pravo izbora brodara ima kupac, dok kod CIF-prodaje to pravo ima prodavac. Ako je roba prodata franco skladite prodavca, onda vrstu prevoznog sredstva i nain prevoenja odreuje kupac, a ako je npr. prodaja ugovorena franko uputno mesto onda vrstu prevoznog sredstva i nain prevoenja odreuje prodavac. Inae, uvozna roba moe biti dopremljena u nau zemlju raznim transportnim sredstvima. Svaki prevoznik (eleznica, brodar, avio- ili auto-prevoznik) duan je prema odredbama Carinskog zakona da odmah nakon prelaska carinske linije prijaviti svu uvoznu (i provoznu) robu na propisanim formularima (carinska prijava za uvoz i provoz, odnosno manifest). Na osnovu tih isprava carinarnica odreuje gde e se roba smestiti, odnosno ocariniti. Na osnovu zahteva komitenta pediter moe organizovati praenje robe za vreme prevoza ili pak vriti povremeno obavetavanje komitenta o njenom kretanju i prelasku granica.

7.5. Aviziranje i prijem robe

Kupoprodajnim ugovorom dobavlja je, po pravilu, obavezan da obavesti kupca, odnosno njegova peditera, o svakoj otpremi robe iz dotine kupoprodaje. Na to je on obino posebno upozoren od strane naeg peditera u opozivu u kojem se trai da teleksom (telefaksom) saopti datum otpreme, broj komada, bruto i neto teinu, vrednost poiljke, te odgovarajue podatke o transportnom sredstvu (reg. broj kamiona, broj vagona, ime broda i sl.), i sve to uz navoenje pozicije naeg peditera. Kada pediter primi ovakvo obavetenje funkcija uvoza definitivno osigurava poiljku na nain opisan u poglavlju 6.3, naravno ako je nalogodavac zahtevao osiguranje. Posebnim
69

formularom (v. prilog 7) pediter obavetava komitenta o otpremi iz inostranstva, a po potrebi obavetava i krajnjeg korisnika, uz napomenu kada se priblino moe oekivati da e u kopnenom transportu roba prei granicu nae zemlje, odnosno prispeti na odredite. Tom prilikom funkcija uvoza zahteva dostavu isprava koje komitent nije prethodno dostavio, odnosno trai dostavu eventualne naknadne instrukcije ukoliko ih ranije nije dao, npr. u pogledu distribucije, daljnje otpreme i sl. Obino se uz takvo obavetenje prilae i kopija prijave osiguranja kako bi komitent eventualno dao primedbu za izmenu uslova osiguranja. Kopiju obavetenja referent u funkciji uvoza odlae u pozicionu mapu (kouljicu) . O prispeu poiljke na odredite ili mesto tranzitnog carinjenja vozar obavetava primaoca ili njegovog punomonika, odnosno peditera koji prema zabeleci u prevoznoj ispravi treba da se brine o carinjenju. Ako se poiljka carini u mestu prispea (odreditu, uputnoj stanici) onda vozar o prispeu obavetava primaoca ili njegovog punomonika, prema propisima koji vae za taj vid transporta. Ako se pak radi o usputnoj (tranzitnoj) poiljci, koja treba da se u odreenom mestu samo ocarini, onda e vozar o prispeu obavestiti peditera koji je u prevoznoj ispravi naznaen da se brine o carinjenju. Ako o tome nema nikakve zabeleke u prevoznoj ispravi, vozar e o prispeu obavestiti peditera koji po ugovoru prihvata takve poiljke (oficijelnog peditera). Ako se mesto carinjenja poklapa sa odreditem poiljke, tada primalac poiljke iskupljuje prevoznu ispravu, tj. plaa prevozne trokove koji eventualno terete tu poiljku. Na osnovu iskupljene prevozne isprave funkcija uvoza utvruje na koju se poziciju odnosi ta poiljka, te da li je sve u skladu sa datom dispozicijom odnosno opozivom. Ukoliko na osnovu prevoznih isprava nije mogue ustanoviti na koju se poziciju poiljka odnosi, ali se na osnovu dokumenata moe zakljuiti da poiljka pripada komitentu sa kojim funkcija uvoza posluje, ona e otvoriti novu poziciju na osnovu raspoloivih podataka iz prevozne isprave. Zatim e se najbrim putem zatraiti dodatne instrukcije od uvoznika, a po potrebi i od inostranog poiljaoca, sve elektronskom potom, telefaksom ili telefonom, uz pismenu obavetenje i upozorenje da poiljku tereti learina, odnosno kolska dangubnina, ukoliko zbog toga stoji neistovarena u vagonu. Moe se dogoditi da na osnovu iskupljene prevozne isprave nije mogue utvrditi ko je uvoznik odnosne robe. U tom e se sluaju na osnovu raspoloivih podataka otvoriti nova pozicija, a od poiljaoca najhitnije zatraiti podaci o tome kome roba pripada. Kod vagonskih poiljaka pediter esto u opozivu daje i podatke na koji kolosek u uputnoj stanici treba uputiti vagon. Uvozna referada treba prilikom prispea da utvrdi da li je poiljalac u prevoznoj ispravi naveo sve potrebne podatke kako je disponirano, te da li je vagon zaista postavljen na odreeni kolosek. U sluaju greke treba preduzeti sve potrebno da se ista ispravi, a sve okolnosti pribeleiti u pozicionoj mapi, i po potrebi teretiti krivca za nastale neplanirane trokove. Pre predaje isprava carinskoj referadi (carinskom deklarantu), odgovarajua uvozna referada mora paljivo ispitati da li se isprave meusobno slau, odnosno da li se slau sa poiljkom (robom). Ako je sve u redu, dokumentacija se predaje carinskom deklarantu radi ispisivanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka (carinjenja). Kod usputnih (tranzitnih) poiljaka, kod kojih je poiljalac u tovarnom listu odredio peditera za obavljanje carinskih radnji, funkcija uvoza e na osnovu prevozne isprave koju je dobila na revers od prevoznika najpre ustanoviti kojoj poziciji pripada dotina poiljka, odnosno otvoriti novu poziciju ako nije bila ranije otvorena. Nakon toga se sreuje dokumentacija potrebna za carinjenje, evidentira prispee i sve zajedno predaje carinskom deklarantu radi obavljanja carinskih radnji. Ako se radi o usputnim (tranzitnim) poiljkama koje treba cariniti, a poiljalac nije u prevoznoj ispravi naznaio peditera koji e se o tome brinuti, vozar e prevoznu ispravu predati ugovornom pediteru (ako ih ima vie u mestu), radi obavljanja carinskih radnji. pediter e u
70

tom sluaju otvoriti poziciju i najbrim putem zatraiti od primaoca potrebne isprave, uz napomenu da se za prispelu poiljku od odreenog momenta plaa learina, odnosno kolska dangubnina. Nakon prijema dokumenata ovi se, zajedno sa prevoznom ispravom, predaju carinskom deklarantu radi ispostavljanja jedinstvene carinske isprave i daljnjeg postupka. U pomorskom transportu roba se moe istovariti direktno iz broda u carinska skladita, carinsko stovarite, carinski magacin, carinsko smestite, slobodnu carinsku zonu ili konsignaciono skladite, a moe se privremeno istovariti i na obalu ili pretovariti u drugi brod, u eleznika ili drumska prevozna sredstva radi otpreme u unutranjost. Kontrolu nad istovarom obavljaju carinski organi na osnovu manifesta, u koji mora biti upisan sav brodski teret. Za robu koja se ne odlae u carinska skladita, ve u carinski magacin, carinsko stovarite, carinsko smestite ili konsignacipno skladite, odnosno ako se neposredno iz broda pretovaruje u eleznika ili druga prevozna sredstva i upuuje drugoj carinarnici, potrebno je ulaznoj carinarnici podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primjerka. Prekrcaj carinske robe iz jednog u drugi brod obavlja se na osnovu prethodno dobijenog pismenog odobrenja carinarnice na osnovu podnetog manifesta. Istovar u carinska skladita vri se na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta. U renom transportu Dunavom zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva duan je ulaznoj carinarnici u Bezdanu, odnosno Velikom Graditu, podneti prijavu za uvoz i provoz robe i uz nju priloiti sve prevozne isprave, spisak brodske posade, spisak putnika i njihovog prtljaga i spisak namirnica. Carinski nadzor nad uvoznom robom i daljnji postupak isti je kao i kod eleznikog i pomorskog transporta, a i samo carinjenje se obavlja na osnovu identine dokumentacije. U vazdunom civilnom transportu svaki vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva mora imati manifest u koji mora biti upisana sva roba koja se nalazi u vazduhoplovu. Roba namenjena za istovar na odnosnom aerodromu predaje se carinarnici na osnovu izvoda iz manifesta, a osim toga vozar je duan takvu robu prijaviti carinarnici prijavom za uvoz i provoz. Carinjenje se obavlja na isti nain kao i kod eleznikog prevoza. U drumskom transportu kod prevoznih sredstava pod reimom TIR-karneta primenjuju se odredbe Carinske konvencije o meunarodnom prevozu robe drumskim vozilima na osnovu karneta TIR. Prevozi koji se realizuju bez karneta TIR drumskim motornim vozilima domaih pravnih osoba, koji se mogu staviti pod carinski nadzor na takav nain da se roba bez povrede carinskih obeleja (plombi) ne moe vaditi ili stavljati, granina carinarnica upuuje uputnoj carinarnici carinskom popratnicom. O prispeu potanskih paketa iz inostranstva, pota carine obavetava primaoca, odnosno punomonika posebnim obavetenjem (avizom) uz naznaku roka do kojeg treba poiljku preuzeti. Naravno da unutar naznaenog roka primalac (pediter) treba da obavi potrebne carinske radnje.

7.6. Carinjenje 7.6.1. Isprave u carinskom postupku

Radi sprovoenja carinskog postupka koriste se razliite isprave. To su komercijalne isprave fakture, prospekti, specifikacije, paking liste i dr.; transportne isprave kamionski tovarni listovi (CMR), elezniki tovarni listovi (CIM), vazduhoplovni ili brodski manifesti, brodski raporti i teretnice; razna uverenja koja izdaju dravni organi ili paradravne asocijacije i carinske isprave. Kada govorimo o ispravama u carinskom postupku, pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadre potrebne podatke za voenje tog postupka, bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju. Ove isprave imaju karakter javnih isprava. U periodu do 1995. godine u bivem jugoslovenskom carinskom sistemu koristilo se 26 raznih carinskih isprava vie vrsta deklaracija, prijava za uvoz i provoz, specifikacija,
71

kontrolnih listova oplemenjivanja, izlaznih listova konsignacione robe, obrazac zelenog iga itd. Kod ovako velikog broja isprava, uesnici u postupku su esto koristili pogrene isprave, pograno popunjavali podatke u njima, voeni su postupci za njihovu ispravku, to je sve usporavalo i oteavao postupak, imajui za posledicu nepotrebno zadravanje robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom. Za to vreme, u zemljama ondanje Evropske ekonomske zajednice (danas Evropske unije) dolazi do pojednostavljenja carinskog postupka koji se vodio na ekonomskom prostoru 12 zemalja lanica, zamenom preko 150 razliitih nacionalnih carinskih dokumenata jednim novim dokumentom koji je dobio naziv Jedinstveni administrativni dokument (JAD). Ovaj dokument koristio se za voenje svih administrativnih postupaka, kao to su uvoz, izvoz, provoz, naplata carinskih i vancarinskih dabina i raznih vrsta poreza, za statistike potrebe i zajedniki tranzitni postupak, ime su ostvarene velike utede u spoljnotrgovinskoj razmeni, kako izmeu zemalja lanica, tako i u razmeni roba sa treim zemljama. Koristei sva pozitivna iskustva zemalja Evropske ekonomske zajednice u voenju carinskog postupka i prednosti navedenog dokumenta, u na carinski i spoljnotrgovinski sistem preuzet je JAD i koristi se od 1.1.1995. godine, s tim to je u nacionalnom zakonodavstvu dobio naziv Jedinstvena carinska isprava (JCI). Pored Jedinstvene carinske isprave, koristi se jo Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduenje privremeno uvezene - izvezene robe, to znai da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave.

7.6.1.1. Jedinstvena carinska isprava (JCI)

Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovoenje carinskog nadzora nad robom koja se prevozi drumskim prevoznim sredstvima i za sve vrste carinjenja. Ona predstavlja set od 5 obrazaca, koji se koriste u za tano odreene svrhe. Svaki od ovih obrazaca ili listova u setu obeleen je drugom bojom, numerisan je na odgovarajui nain i ima svoj naziv, ime se olakava njegovo korienje. Obzirom da je prilagoen za prijavljivanje i sprovoenje postupka nad robom koja se prevozi kamionima, takva je i njegova struktura. JCI sadri rubrike oznaene brojevima i rubrike oznaene slovima. Rubrike oznaene brojevima popunjava njen podnosilac, dok rubrike oznaene slovima popunjavaju carinski ili drugi dravni organi. Obzirom na njihovu strukturu, po jednoj JCI se moe ocariniti 999 raznih roba. Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju, ona ima dva skupa rubrika, ili dva nivoa. Prvi je opti nivo i sadri rubrike od 1 do 30. U njih se upisuju podaci koji su zajedniki za svu robu koja se po konkretnoj ispravi carini, kao to su vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, primalac i poiljalac robe, paritet isporuke, ukupna vrednost robe koja se carini, odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe, razni rabati i drugi popusti, zemlja iz koje s roba uvozi, registarski broj prevoznog sredstva itd. U drugom nivou, ili nivou robe, odnosno u rubrikama od 31 do 54, navode se podaci o konkretnoj robi kao to su ifra robe (koja sadri tarifnu oznaku, oblik ili reima uvoza ili izvoza, namenu uvoza, propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe), vrednost robe iz tog naimenovanja, carinska osnovica sa podacima o obraunu carine i drugih uvoznih dabina, koliina u jedinici mere, bruto masa robe, datum prelaska preko carinske linije i svi drugi potrebni podaci. Obzirom da je obrazac JCI praktino preuzeti obrazac JAD a zemalja Evropske ekonomske zajednice, njegova primena je prilagoena potrebama naeg carinskog i spoljnotrgovinskog sistema, pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika ne odgovaraju njihovoj sadrini, a neke rubrike se ne popunjavaju. Kada se JCI koristi radi sprovoenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje robe graninoj carinarnici prilikom uvoza i upuivanja, naknadnog upuivanja ili provoza), podnosi se set sa svih pet primeraka. Carinski organ, nakon proveravanja da li podaci iz JCI odgovaraju
72

podacima iz priloenih komercijalnih i transportnih isprava i da li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu, overava sve primerke, a zatim prvi i drugi primerak zadrava, trei vraa podnosiocu, dok etvrti i peti primerak predaje vozaru. Roba se, posle prijavljivanja, upuuje odredinoj carinarnici sa oba primerka JCI, koje je ranije overila granina carinarnica. Po pregledu carinskih obeleja na prevoznom sredstvu i eventualno robe, odredina carinarnica overava oba primljena primerka JCI, jedan vraa vozaru, kao dokaz o urednoj predaji robe, a drugi primerak zadrava. Nakon toga roba se moe cariniti u prevoznom sredstvu, ili smestiti u neki prostor pod carinski nadzor.

7.6.1.2. Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)

Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR), za razliku od JCI koja predstavlja rezultat inostranih iskustava, je nacionalna isprava i prilagoena je domaim potrebama voenja postupka, ime se doprinosi njegovoj racionalizaciji i ubrzanju. Meutim, i ona sledi dosledno logiku JCI na nain koji emo kasnije objasniti. CIPR se koristi iskljuivo za sprovoenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u eleznikom, vazdunom i vodnom transportu. Ona predstavlja, za razliku od JCI, set obrazaca koji su svi idantini. CIPR takoe sadri rubrike oznaene brojevima, koje popunjava njen podnosilac i rubrike oznaene slovima koje popunjava carinik ili neki drugi carinski organ. CIPR sadri, opet za razliku od JCI, tri nivoa rubrika. Prvi nivo je nivo same isprave i sadri rubrike od 1 do 10. Na ovom nivou upisuju se podaci o vrsti isprave, podnosiocu isprave, vrsti transporta, nazivu plovnog objekta, manifestu, odnosno brodskom raportu, relaciji, registarskoj oznaci i zemlji registracije. Drugi nivo je nivo prevozne isprave, koji sadri rubrike od 11 do 24. Na ovom nivou se upisuju podaci o ukupnom broju prevoznih isprava, vrsti postupka, broju i registarskim oznakama vagona ili bari, primaocu robe, priloenim ispravama, identifikaciji prostora gde se roba eventualno smeta pod carinski nadzor, datumu skladitenja, podnosiocu zahteva za skladitenje i dr. Trei nivo CIPR je nivo naimenovanja, odnosno nivo konkretne robe, koji sadri rubrike od 25 do 34. Ovde se upisuju podaci o broju, vrsti i oznakama koleta, trgovakom nazivu robe, bruto masi, valuti, vrednosti, predhodnoj ispravi i dr. Kao to se vidi iz opisa strukture i rubrika CIPR, zadrana je logika JCI sa jednim nivoom vie, to praktino znai da se CIPR sastoji iz vie JCI, ime se postie racionalizacija postupka, jer se posebna JCI ne mora da podnosi za svaki vagon, ili za svaku avionsku poiljku, odnosno svaki lep. a) CIPR u eleznikom transportu Kad se graninoj carinarnici prijavljuje roba koja se uvozi eleznicom, CIPR se podnosi u 4 primerka. Granina carinarnica, nakon podnoenja ove isprave, proverava stanje obeleja (plombi) na vagonima, utvruje istovetnost podataka iz CIPR sa podacima iz priloenih isprava, overava ih, a zatim jedan primerak zadrava za sebe, drugi vraa podnosiocu, dok dva primerka prate kompoziciju i robu u njoj. Ako se vagoni sa robom u jednoj kompoziciji upuuju sa granice u vie prijemnih eleznikih stanica, u CIPR se odvojeno prijavljuje roba i prevozna sredstva po destinacijama, tako da se ne podnose odvojene CIPR. Po prispeu robe i eleznike kompozicije u odredinu carinarnicu i uputnu elezniku stanicu i potvrivanja njenog prijema, jedan primerak CIPR zadrava ta carinarnica a drugi se vraa eleznikoj stanici, kao dokaz o urednoj predaji robe. b) CIPR u vodnom transportu Za robu koja se doprema vodnim transportom (morem ili Dunavom), graninoj carinarnici brodski agent prvo prijavljuje brod, posadu, provijant i teret brodskim manifestom (ako se radi o pomorskom transportu) ili brodskim raportom (ako se radi o renom transportu) sa teretnicama u prilogu. Nakon carinskog pregleda broda, peditersko preduzee, u ime vlasnika robe, navedenih
73

u teretnicama, podnosi CIPR u 3 primerka radi prijavljivanja robe. Posle prijema CIPR, carinarnica dva primerka zadrava, a jedan primerak vraa podnosiocu. Ovde treba naglasiti da se, nakon prijavljivanja roba moe cariniti u samom brodu, smestiti pod carinski nadzor u luko skladite ili pretovariti u druga prevozna sredstva radi daljeg prevoza. Ovde je vano istai da se kod pretovara ne podnosi novi CIPR, ve se dalji carinski nadzor sprovodi na osnovu ranije primljene isprave. Na napred navedeni nain prijavljuje se i roba koja se dovozi Dunavom. c) CIPR u vazdunom transportu Vazduhoplov sa robom, zalihama hrane i pia, prtljagom i robom namenjenom bescarinskoj prodaji, nakon prispea na vazduno pristanite, prijavljuje voa vazduhoplova, ili od njega ovlaeno lice carinarnici na tom pristanitu. Nakon carinskog pregleda vazduhoplova, podnosi se CIPR, popunjena na osnovu podataka iz avionskih tovarnih listova (AWB), koji se izdaju za svaku poiljku koju vazduhoplov prevozi. CIPR se podnosi u 3 primerka i postupa se na nain kao u vodnom transportu, s tom razlikom, to se roba pod carinskim nadzorom uvek smeta u carinsko skladite na vazduhoplovnom pristanitu, nakon ega se prima CIPR. d) Specifikacija za razduenje privremeno uvezene - izvezene robe Specifikacija za razduenje privremeno uvezene - izvezene robe, u stvari, nije carinska isprava na osnovu koje se sprovodi odreeni postupak, ve predstavlja pomonu ispravu na osnovu koje se vri razduenje privremeno uvezene robe po jednoj ili vie JCI. Ova isprava se podnosi samo u sluajevima kad se privremeno uvezena ili izvezena roba vraa u promenjenom stanju u ili iz inostranstva (oplemenjivanje, ugradnja i opravka), dak se u ostalim sluajevima ne podnosi, jer se postupak okonava prijemom JCI po kojoj se privremeno uvezena ili izvezena roba izvozi ili vraa iz inostranstva. PO strukturi je ista kao i JCI i CIPR, odnosno sadri rubrike oznaene brojevima, koje ispunjava podnosilac i rubrike oznaene slovima koje popunjava carinski organ. Podnosi se u 3 primerka, od kojih, nakon prijema, prva dva zadrava carinarnica, a trei se vraa podnosiocu. Izgled carinskih isprava, njihove rubrike, nain popunjavanja i njihovog korienja propisan je Pravilnikom o sadrini i korienju isprava u carinskom postupku. e) Komercijalne, transportne i ostale isprave u carinskom postupku U carinskom postupku, kako u fazi carinskog nadzora, tako i u fazi carinjenja, radi pravilne primene svih propisanih instrumenata i naplate carine, stanje robe se utvruje dokumentarno ili pregledom. Stanje robe se utvruje dokumentarno, dakle na osnovu dokumenata, odnosno carinskih isprava, o kojima je ve bilo rei, kao i iz komercijalnih, prevoznih i ostalih isprava, priloenih uz carinske isprave, dok se pregledom utvruje, da li su podaci o navedenim ispravama (carinskim i ostalim) tani, odnosno, da li se slau sa stvarnim stanjem robe. Iz napred iznetog proizilazi da se mnoge bitne injenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom, ve samo na osnovu podataka iz isprava koje su uesnici u trgovakoj transakciji izdali jedan drugom. Iz ovih isprava se najee utvruje vrsta komercijalnog posla, vrednost robe, ugovoreni peritet, visina prevoznih trokova, razni popusti, ogranienja itd. Prema tome, komercijalne i transportne isprave, koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku sadre veinu bitnih podataka o carinskoj robi, koji se, radi lakeg voenja postupka, prepisuju u odgovarajuu carinsku ispravu na isti ili drugaiji nain. Najee isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura, prevozna isprava i polisa osiguranja. Faktura, kao konkretizacija ili izvod iz kupoprodajnog ugovora (koji moe biti zakljuen u pismenoj formi ili ne), predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. Ona sadri svoj broj pod kojim je izdata ili referentni broj, podatke o prodavcu i kupcu, komercijalnoj vrsti robe, koliini, ceni po jedinici mere i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti, datum izdavanja i potpis ovlaenog lica. Faktura ponekad sadri i druge podatke, kao to su ugovoreni paritet, razni
74

popusti itd. Ako poiljku ne prati faktura, da bi se sprovelo njeno carinjanje, uvoznik ili ovlaeni pediter izdaje proforma fakturu, odnosno na obrascu svoje fakture navodi sve bitne elemente o robi iz ugovora. Carinski organi mogu prihvatiti ovakvu proforma ili sami utvrditi stvarno stanje robe. Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se moe podneti u postupku carinjenja radi utvrivanja iznosa plaanja premije osiguranja, koji se uraunava u carinsku osnovicu. Ako uvoznik ne poseduje polisu osiguranja, mora podneti izjavu o visini trokova osiguranja za predmetnu robu. Pored napred navedenih, kao najee komercijalne isprave koje prate robu su razne specifikacije, paking liste, uverenja o poreklu, kvalitetu i dr. U sluaju da se u poiljci nalazi vie raznih roba, faktura se moe izdati zbirno za celu poiljku, bez navoenja detalja o pojedinim robama, dok se u specifikaciji navode blii podaci o njima (vrsta, koliina, vrednost, primaoci i dr.). U paking listama, ako se radi o poiljci koja sadri vie pakovanja iste ili raznih roba, navode se podaci o vrsti pakovanja, njihovom broju, oznakama, registarskim oznakama prevoznog sredstva koje robu prevozi itd. Ovi podaci su vani kako primaocu, da bi znao koja je njegova roba i u kom pakovanju u zbirnoj poiljci, tako i carinskim organima, koji po vrsti i broju pakovanja identifikuju robu radi njenog pregleda, stavljanja pod carinski nadzor ili carinjenja. Pored komercijalnih isprava, za voenje carinskog postupka su izuzetno znaajne i prevozne isprave. U prevoznim ispravama se navode podaci o prevoznom sredstvu (registarskom broju kamiona, broju vagona, nazivu broda i sl.), poiljaocu, primaocu, bruto teini robe, raznim pretovarima i prevoznim trokovima, koji se uraunavaju u carinsku osnovicu za realizaciju do dravne granice nae zemlje. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u meunarodnom saobraaju izdaje se kamionski tovarni list CIM. Ova prevozna isprava se izdaje samo za jedno prevozno sredstvo i robu u njemu, a vrlo retko za vie kamiona koji u okviru jednog ugovora o prevozu prevoze robu jednom kupcu (konvoj). elezniki tovarni list CIM je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. Na poleini ove isprave se upisuje obraun prevoznih trokova prema eleznikim tarifama od uputne do prijemne eleznike stanice, ili ako se radi o prevozu preko teritorija vie drava, upisuje se obraun prevoznih trokova za svaku dravu posebno. Ako se radi o marutnim vozovima, izdaje se tovarni list za ceo voz, kojim se vri prijavljivanje carinskim organima, dok se u svakom vagonu nalazi poseban tovarni list za taj vagon. Avionski tovarni list AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo, ve za svaku poiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom. Obzirom na veliinu avionskih poiljki, za jedan vazduhoplov se moe izdati 50 i vie avionskih tovarnih listova. Za razliku od drugih tovarnih listova, u avionskom tovarnom listu se navode esto i plaeni iznosi osiguranja za poljku. Brodska teretnica (Bill of Lading) predstavlja ne samo prevoznu ispravu, ve i ispravu o vlasnitvu nad robom koja se prevozi brodom, iji original se predaje samo onom licu koje poseduje tano odreenu kopiju, kojom se legitimie kao njen vlasnik. Kao i kod vazduhoplova, i kod brodova su este situacije da se prevozi roba vie vlasnika, zbog ega se izdaje vie brodskih teretnica. U poslednje vreme, a naroito od sredine osamdesetih godina, u meunarodnim organizacijama i carinskim administracijama zemalja Evropske Unije je prisutna elja da se carinske isprave zamene komercijalnim ili transportnim ispravama, poto se veina podataka iz ovih isprava samo prenosi u carinske isprave i na taj nain ostvari racionalizacija postupka. Komercijalne, odnosno transportne isprave bi se samo dopunjavale podacima potrebnim za voenjem carinskog postupka. Meutim, zbog razliitih interesa pojedinih zemalja, kao i zbog
75

razliitih privrednih sistema, ove tenje nisu ostvarene na meunarodnom nivou ekonomskih grupacija. f.) Informacioni sistem carinske slube (ISCS) i nove carinske isprave Zajedno sa poetkom korienja novih carinskih isprava i nove tehnologije rada u carinskom postupku od poetka 1995. godine, poeo je da se koristi i novi informacioni sistem carinske slube preko sloenog raunarskog sistema koji se sastoji od centralnog raunara i preko 100 raunara sa oko 800 terminala po carinarnicama i carinskim ispostavama na celom carinskom podruju zemlje. Osnovna karakteristika ovog informacionog sistema je ne samo da obezbeuje podatke o robnoj razmeni zemlje sa inostranstvom, ve se direktno od strane carinskih organa koriste u carinskom postupku radi odreenih radnji predvienih zakonom. Putem raunara se iskljuivo vri potvrda prijema kod odredine carinarnice, ili izvoza robe iz zemlje, razduenje stanja robe pod carinskim nadzorom, registracija carinskih isprava, voenje propisanih kontrolnika, automatsko obraunavanje carinskih dabina i tampanje rauna, stavljanje robe na raspolaganje nakon okonanog postupka carinjenja i dr. Na ovaj nain carinski postupak je pojednostavljen i ubrzan, a skraeno je vreme zadravanja robe i prevoznih sredstava pod carinskim nadzorom uz blagovremene i tane informacije, potrebne za voenje postupka. U ovoj fazi, ISCS sistem koriste samo carinski organi, dok e se u kasnijim fazama sistem otvoritii u njega ukljuiti i drugi uesnici u carinskom postupku.

7.6.2. Postupak carinjenje robe

Carinjenje robe je najvaniji deo poslova u carinskom postupku sa robom. Jedan od osnovnih zadataka uvoznika, odnosno njihovog peditera, jeste obezbeenje uslova za izvrenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe, izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i stavljanje u funkciju namene; da sirovine i reprodukcioni materijali to pre uu u proces reprodukcije, odnosno u proizvodni proces, da se oprema ili rezervni delovi to pre montiraju i aktivno ukljue u proizvodnju ili da, kao roba iroke potronje, poveaju robne fondove u ponudi, a time obogate obim i asortiman robe na domaem tritu. Ostala carinska procedura koja se obavlja u carinskom postupku slui kao kompleks mere i postupaka kojima se obezbeuje najracionalniji, najsigurniji i ekonomski najopravdaniji postupak sa carinskom robom do momenta njenog carinjenja, odn. putanja u slobodan promet. Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza, i to: a) podnoenje dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava), b) pregleda dostavljene dokumentacije (provera tanosti unetih podataka i kontrola svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama), c) pregleda carinske robe i d) prorauna i naplate carinskih pristojbi (utvrivanje carinske osnovice, iznosa carine i drugih uvoznih dabina, akciza, poreza na promet i drugih taksi koji terete robu, naplaivanje utvrenih iznosa carine, drugih uvoznih dabina, akciza i poreza na promet i dr). Pre nego to se pristupi postupku carinjenja robe, potrebno je ukazati na neke relevantne situacije i sprovoenju istog. Carinskim zakonom je pravno ureen postupak u sluajevima kad je roba uzeta ispod carinskog nadzora, a pre obavljenog carinjenja. Ako je carinska roba stavljena u promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dabina, nadleni carinski organi pokreu postupak carinjenja po slubenoj dunosti, s tim to se vodi i carinski prekrajni postupak. Kada je u pitanju montaa opreme za objekte ija je izgradnja planirana due od dve godine, direktor nadlene uprave carina je ovlaen da odobri montau takve opreme pod carinskim
76

nadzorom, pre sprovedenog postupka carinjenja, s tim da se poloi garancija banke koja omoguuje naplatu carine, uvoznih dabina i eventualno i poreza. Carinjenje robe koja se uvozi na carinsko podruje nae zemlje, vri carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje, sem malih izuzetaka. Carinjenje robe se po pravilu vri u prostorijama i prostorima sedita carinarnice, odnosno njene organizacione jedinice (carinska ispostava, carinski referat). Na zahtev podnosioca JCI, carinarnica moe odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi, vri van tih mesta, u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. Propisima je takoe precizno regulisano vreme u kome se carinjenje robe od strane carinskih organa mora obaviti. Tako je carinarnica duna da izvri carinjenje robe koja se nalazi u: - eleznikim vagonima, - kamionima i kontenerima, - avionskih i - ekspresni poljaka u roku od pet radnih asova, - roba koja se nalazi na brodovima lepovima u roku od 48 asova po prijemu JCI, osim ako prekoraenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac JCI ili ako je carinarnica naredila, iz odreenih razloga, istovar robe. Carinarnica je duna da izvri carinjenje robe smetene u: - elezniko carinskim magacinima, - carinskim skladitima, - slobodnim i carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema JCI osim, ako prekoraenje roka nije prouzrokovao podnosilac JCI. Carinskim zakonom je predvieno, a Vlada je propisala postupak, u sluaju da se pregledom robe podnosiocu JCI nanese teta, a nisu naene skrivene stvari ili krivicom podnosioca JCI preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana teta, podnosilac JCI ima pravo na naknadu tete. Postupak za naknadu tete je hitan i mora se zavriti u roku od 30 dana od dan podnoenja zahteva, na teret budeta, preko nadlene carinarnice.

7.6.2.1. Podnoenje potrebne dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava)

Podnoenje JCI i isprava propisanih u Pravilniku o sadrini i korienju isprava u carinskom postupku, nije radnja propisana Carinskim zakonom. Meutim, postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadlene carinarnice podrazumeva da je postupak koji prethodni podnoenja JCI i propisanih isprava, ve obavljen od strane uesnika u carinskom postupku. Po odredbama Carinskog zakona, JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlaeno da podnese carinsku ispravu (najee pediter). Carinski obveznik ili ovlaeni pediter je odgovoran za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvrenje radnji koje je potrebno izvriti. Sem toga on je odgovoran za tanost podataka koji su uneti u JCI i u priloenim ispravama. Zbog znaaja poslova i zadataka koje obavlja carinski obveznik, odnosno od njega ovlaeno lice (pediter) u spoljnoj trgovini, propisima je utvrena obaveza da se preduzee ili drugo pravno lice, koje u carinskom postupku uestvuje kao podnosilac JCI, mora biti upisano u registar podnosilaca deklaracije u nadlenoj upravi carina, koja o tome vodi evidenciju. Uslovi i nain carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i sluajevi za koje se ne podnosi JCI, a za koje je propisano osloboenje od plaanja carine propisuje
77

Republika vlada. U Pravilniku o sadrini i korienju isprava u carinskom postupku propisuje se: - sadrina i oblik carinskih isprava, - nain podnoenja, - podaci koje obavezno upisuje podnosilac carinske isprave, - isprave koje se obavezno podnose, kao i - ostale isprave koje se koriste u carinskom postupku. Za podnoenje potrebne dokumentacije za carinjenje odreeni su prilino kratki rokovi. Zbog toga je neophodno da pediter pripremi potrebnu dokumentaciju ve ranije na osnovu obavetenja poiljaoca o izvrenoj otpremi poiljke. U tom sluaju on e bez potekoa moi pravovremeno podneti carinarnici potrebnu dokumentaciju, te poiljka nee pasti u learinu, odnosno kolsku dangubninu. Zasad postoje sledei rokovi za podnoenje dokumentacije: a) ako se roba carini u eleznikom vagonu, odgovarajue isprave se moraju podneti u roku od 5 sati. Taj rok poinje tei od trenutka prijema obavetenja o prispeu poiljke (aviziranja), a kod tranzitnih poiljaka od trenutka kad je eleznica pediteru uruila tovarni list; b) ako se roba carini u carinskom magacinu ili u carinskom stovaritu, odgovarajui dokumenti se moraju podneti u roku od 3 dana, raunajui od dana predaje robe carinarnici. Datum predaje robe se ne rauna u taj rok. Ako poslednji (trei) dan pada u nedjelju ili dravni praznik, odnosno dan kad carinarnica ne radi, rok se produuje do isteka prvog idueg radnog dana. Za poiljke pod a) pojedine pedicije imaju sa eleznikim stanicama sklopljene posebne ugovore, u kojima mogu biti odreeni i dui rokovi za podnoenje dokumentacije, ugovoren nain predaje isprava i sl. U sluaju prekoraenja rokova eleznica zaraunava kolsku dangubninu prema svojim tarifskim propisima. Sa druge strane, carinarnica je obavezna da za takvu robu izvri propisane radnje u roku od 5 sati od prijema isprava, odnosno od trenutka kad je carinski organ obaveten da je roba pripremljena za carinjenje. Za robu u kontenerima vae isti propisi. U sluajevima prekoraenja roka za podnoenje JCI sa pripadajuim ispravama kod robe smetene u carinski magacin ili carinsko stovarite, nosilac prava plaa learinu za svaki kilogram bruto teine prema vaeoj tarifi. Learinu plaa podnosilac jedinstvene carinske isprave zajedno sa carinom i pristojbama koje se plaaju prilikom uvoznog carinjenja robe. Za robu koja ostane leati u carinskom magacinu ili na carinskom stovaritu posle iskupa JCI, eventualna learina se naplauje posebno.

7.6.2.2. Prijem i pregled dokumentacije (JCI i drugih propisanih isprava)

Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavljaju carinski organi, a na osnovu podnete JCI i propisanih isprava, jeste prijem JCI. Po prijemu JCI sa propisanim ispravama, carinarnica utvruje: a) da li je JCI pravilno i uredno popunjena (u sladu sa propisima), b) da li su uz JCI priloene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe, c) da li su te isprave izdali nadleni organi ili organizacije i da li sadre sve podatke potrebne za carinjenje robe, d) da li je uvoz, odnosno izvoz robe zabranjen, e) da li se podaci iz priloenih isprava slau sa podacima unetim u JCI. Radi sigurnijeg voenja postupka carinjenja robe, podnosilac JCI ima pravo da, pre podnoenja JCI, pod nadzorom carinarnice obavi predhodni pregled robe i utvrdi: - koliinu,
78

- vrstu i - kakvou robe, kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj koliini. Ako je u ovoj fazi carinjenja utvreno da je sve u skladu sa propisanom procedurom, carinski organi preduzimaju mere obavljanja ostalih faza carinjenja. Ako utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI, carinarnica e JCI sa prilozima, vratiti podnosiocu, naznaujui na njoj u emu se sastoji propust. Ukoliko se podnosilac deklaracije ne slae sa nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti, carinarnica je duna da donese reenje kojim e odbiti prijem JCI kao neispravne. U izuzetnim sluajevima, kada su nedostaci u JCI oigledne greke od kojih ne zavisi obraun carine i drugih uvoznih dabina kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, carinarnica moe primiti JCI, s tim to se ispravna JCI mora podneti u roku od dva dana od dana prijema JCI. Poto je dan podnoenja JCI u carinskom postupku izuzetno vaan, u ovakvim sluajevima, kao dan podnoenja smatra se dan kad je carinarnici predata ispravna JCI.

7.6.2.3. Pregled carinske robe

Pregled robe je u postupku carinjenja veoma vana faza. Pregledom robe treba da se utvrdi faktiko stanje robe prema podacima iz JCI i priloenih isprava. Pregled robe na osnovu primljene JCI, carinarnica moe vriti pregledom robe u celini ili delimino, to zavisi od nahoenja carinskih organa. Tom prilikom carinarnica utvruje: a) da li podaci navedeni u JCI i priloenim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu: - vrste, - koliine, - kvaliteta, - vrednosti i - porekla robe; b) da li se roba, prema stvarnom stanju, svrstava u tarifni broj, odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac upisao. U opravdanim sluajevima pregled robe koja je prijavljena kao sirovine, reprodukcioni materijal i delovi za ugradnju, carinarnica moe izvriti i na osnovu isprava koje sadre podatke o vrsti, koliini i vredosti robe, s tim da carinski obveznik podnese JCI u roku od dva dana od dana izvrenog pregleda. Kada su u pitanju sirovine i reprodukcioni materijal, delovi za tekue odravanje, delovi za ugradnju u nove proizvode, kao i potroni materijal, iji je uvoz slobodan, carinarnica moe pregled robe izvriti u procesu proizvodnje. Time se ostvaruje funkcija carinske slube u pojednostavljenju poslova i zadataka i uticaj na poveanje obima proizvodnje, produktivnost rada, ekonomije trokova i poveanje rentabilnosti poslovanja. Pregled robe od strane carinskih radnika vri se u rokovima o kojima je ve reeno, a u prisustvu podnosioca JCI, koji je duan da pokae robu. Ako se on udalji pre zavretka pregleda, carinarnica o tome sastavlja slubenu zabeleku na JCI i zavrava zapoeti pregled i bez njegovog prisustva. Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladitu i konsignacionom skladitu obezbeuje dralac skladita, a u carinskom smestitu, slobodnoj i carinskoj zoni, slobodnoj carinsoj prodavnici i drugim prostorijama, podnosilac JCI. Carinarnica, takoe, preduzima sve mere potrebne za utvrivanje stvarnog stanja robe pa u tu svrhu uzima uzorke radi hemisko tehnolokog ispitivanja robe, zatim vri merenje robe, uzima prospekte i drugu tehniku dokumentaciju potrebnu za utvrivanje svojstava robe i dr. Direktor nadlene uprave carina propisuje nain uzimanja uzoraka robe, prospekata i druge tehnike dokumentacije potrebne za utvrivanje svojstava robe.
79

Ako carinarnica prilikom pregleda robe nae da stanje robe u pogledu: - vrste, - koliine, - kvaliteta, - vrednosti i - porekla robe odgovara podacima iz JCI i isprava priloenih uz JCI, odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI, prihvata podatke unesene u JCI i overava ih kao svoj nalaz. Ako, prilikom pregleda carinske roba utvrdi da podaci navedeni u JCI i ispravama priloenim uz JCI ne odgovaraju stvarnom stanju robe, odn. da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI, carinarnica je duna da to zapisniki utvrdi i jedan primerak zapisnika uruuje podnosiocu JCI. Prigovor carinarnici, od strane podnosioca JCI, moe se podneti na nalaz carinarnica u pogledu: - vrste, - koliine, - kakvoe, - vrednosti i - porekla robe kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama. Prigovor se ne moe podneti posle podizanja robe iz carinarnice. Po prijemu prigovora od strane podnosioca JCI, carinarnica koja je vodila postupak carinjenja robe, obrazuje komisiju koja utvruje stanje robe, a o emu sainjava zapisnik. Po prijemu zapisnika carinarnica donosi reenje. Podnosioc JCI moe podii robu iz carinarnice i pre donoenja reenja po prigovoru, ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dabina prema nalazu carinarnice. Carinskim zakonom je definisan, takoe, postupak carinjenja robe na bazi privremenih podataka u pogledu vrednosti, koliine i kakvoe upisanih u JCI (kotacija na berzi, primena klizne skale), s tim da se na osnovu stvarnih podataka izvri definitivno carinjenje, a iznos carine i drugih uvoznih dabina prema konanom reenju vrati, odnosno razlika naknadno naplati. Posle prijema JCI i njenog registrovanja od strane carinskih organa, podaci u JCI se ne mogu ispravljati. Carinskim zakonom je predvieno da se uvezena roba moe vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku, odnosno podnosiocu JCI. Zahtev za vraanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu moe podneti lice na koju glasi prevozna isprava, odnosno vozar, ako prevozna isprava nije iskupljenja. Ako je roba ocarinjena, a nalazi se pod carinskim nadzorom, zahtev za vraanje robe u inostranstvo moe podneti podnosilac JCI, odnosno ovlaeni vozar. Zahtev u pismenoj formi podnosi se carinarnici pod ijim se nadzorom roba nalazi. Ako se roba vrati u inostranstvo carinarnica je duna da podnosiocu zahteva vrati uplaenu carinu i druge uvozne dabine. Uvezena roba izuzetno moe se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku i to: - ako je za vreme garantnog roka utvreno da ne odgovara ugovorenim uslovima, - ako garantni rok nije ugovoren, a roba se vraa zbog toga to je u roku od est meseci od dana plaanja carine i drugih uvoznih dabina korisnik stavio prigovor isporuiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima, - ako strana firma osim u gore navedenim sluajevima alje istovetnu ili drugu robu odgovarajue vrednosti ili vraa iznos koji odgovara vrednosti vraene robe, - ako se maine, aparati, ureaji, prevozna sredstva, instrumenti i sl. vraaju zbog toga to
80

je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogunost vraanja (lizing poslovi i dr.), - ako se sirovine, reprodukcioni materijal i delovi za ugraivanje, koji su uvezeni za izvoenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvoau, vraaju zbog toga to nisu upotebljeni u izgradnji investicionog objekta, - ako strani izlaga ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na meunarodnom sajmu, - kao vraanje robe u inostranstvo, smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje, osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je tetna ili opasna za ivotnu sredinu, a koju je korisnik duan da uniti pod carinskim nadzorom. U svim ovim sluajevima carinarica je duna da donese reenje o vraanju robe u inostranstvo.

7.6.2.4. Obraun i naplata carine i drugih uvoznih dabina

Posle pregleda robe, kao faze u postupku carinjenja, nastavlja se faza obraunavanja i naplaivanja carine, drugih uvoznih dabina, akciza i poreza na promet. Osnovni princip u carinskom sistemu, kada je u pitanju postupak sa carinskom robom je: plati dabine dravi, pa nosi robu. Prilikom obraunavanja carine i drugih uvoznih dabina je izuzetno vano na pravi nain utvrditi stvarnu (realnu) carinsku osnovicu na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife, instrumenti zatite, a potom akciza i porez na promet. Poto je u pitanju roba akciznog karaktera, odnosno roba iroke potronje potrebno je obraunati iznos akcize i poreza na promet. Osnovicu za obraun akcize ini vrednost (carinska osnovica robe) i iznos carine i ostalih uvoznih dabina koji terete robu. Obraunatu carinu, uvozne dabine, iznos akcize i poreza na promet, sem eventualno posebne takse pri uvozu odreenih proizvoda koja se odmah plaa (cigarete i pie), carinski obveznik je duan da plati u roku od osam dana od dana prijema obrauna. Roba se ne moe podii ispod carinskog nadzora pre nego to se uplati obraunati iznos carine i drugih uvoznih dabina. Izuzetak ine obraunate obaveze po navedenim instrumentima za brodove koji se ponu iskoriavati pre prelaska carinske linije nae zemlje, s tim da je carinski obveznik duan da u roku od 10 dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista, podnese carinarnici JCI sa propisanim ispravama. Sve napred reeno je regulisano Uredbom o uslovima za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dabina i o nainu obezbeenja naplate carine i drugih uvoznih dabina.Uredbom je regulisano i pravo carinskog obveznika (ili punomonika peditera) da robu moe podii ispod carinskog nadzora posle izvrenog carinskog pregleda, a pre uplate carine, ako nadlenoj slubi za platni promet i Upravi carina podnese garanciju banke kojom se pokrivaju sve obaveze po obraunu: carina, ostale uvozne dabine, eventualno akcize i porez na promet. Uslov da se garancija moe koristiti za podizanje robe ispod carinskog nadzora pre uplate obaveze jeste da je carinski obveznik uplatio sve ranije obaveze za robu podignutu ispod carinskog nadzora, o emu podnosi pismeni dokaz Upravi carina. Rok za plaanje carine i drugih uvoznih dabina u svim sluajevima je tri dana od dana uruenja rauna. Garancija se ne moe povui dok se ne izmiri obaveza plaanja carine i drugih uvoznih dabina za robu na koju se garancija odnosi. Ukoliko u propisanom roku, carinski obveznik, odnosno podnosilac garancije ne izmiri obaveze plaanja carine i drugih uvoznih dabina redovnim putem, Uprava carina, preko Fonda za obraun i naplatu prihoda, realizuje naplatu potraivanja iz banine garancije. Na iznos carine i drugih uvoznih dabina koje se naplauju u carinskom postupku, a koji nije naplaen u propisanom roku, plaa se kamata na svaki dan zadocnjenja, po propisanoj stopi. Obraun carine i drugih uvoznih dabina na osnovu podataka iz JCI i isprava je definisan, a
81

postoje propisima utvreni uslovi, koji su vremenski ogranieni pod kojima se mogu vriti odgovarajue izmene. Ukoliko se, na osnovu podataka iz JCI, od kojih zavisi obraun carine i drugih uvoznih dabina, i iz isprava koje su podnesene uz JCI, utvrdi da obraun carine i drugih uvoznih dabina ne odgovara stvarnom stanju robe, odnosno ako su carina i druge uvozne dabine plaene u manjem ili veem iznosu ili su plaeni vie puta, carinarnica je duna da, u roku od godinu dana od dana podnoenja JCI, naknadno obrauna carinu i druge uvozne dabine i donese reenje o naplati, odnosno povraaju ovih dabina. Ukoliko podnosilac JCI utvrdi da je pogreno izvren obraun carine i drugih uvoznih dabina, moe, takoe, u roku od godinu dana od dana podnoenja JCI, podneti zahtev carinarnici kod koje je platio dabine da naknadno obrauna carinu i druge uvozne dabine i donese reenje o naplati, odnosno povraaju ovih dabina. Dakle, propisima je dat ravnopravan status, kako dravi, tako i carinskom obvezniku. Rokovi za izvrenje reenja koja su doneta u vezi naknadnog obraunavanja, naplaivanja i povraaja carine i drugih dabina teku od dana kada je reenje postalo konano. Kada je u pitanju naknadno obraunavanje, naplaivanje i povraaj carine i drugih uvoznih dabina, treba ukazati da se to ne odnosi i na akcize, porez na promet i druge takse koje se obraunavaju, odnosno naplauju u skladu sa ovlaenjima datim u zakonima o akcizama i porezu na promet nae zemlje, odnosno u zakonu o osnovama poreskog sistema nae zemlje. Naime, tim zakonima o akcizama i porezu na promet, carinarnica je ovlaena da vri obraun i naplatu akciza i poreza na promet na robu koja se uvozi na carinsko podruje nae zemlje. Meutim, naknadne naplate i povraaji vie plaenih iznosa akcize i poreza na promet nisu prenete u nadlenost organa carinarnice. Te poslove obavljaju organi nadlene uprave javnih prihoda. Zato je cartinarnica koja je donela reenje o naknadnoj naplati ili vraanju vie naplaenih iznosa carine i drugih uvoznih dabina, sa kopijama obraunatih JCI, duna je da svoje reenje dostavi nadlenoj upravi javnih prihoda. Reenje o naknadnoj naplati, odnosno o povraaju vie naplaenih iznosa akciza i poreza na promet donosi nadleni organ uprave javnih prihoda, primenjujui propise iz svoje nadlenosti. Ako se na osnovu podataka iz JCI utvrdi da podaci nisu usaglaeni sa stvarnim stanjem robe, odnosno sa podacima iz isprava koje su podnesene uz JCI, podnosilac moe traiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnoenja JCI. Ukoliko se uporeivanjem podataka iz JCI i podataka iz isprava koje su podnesene uz JCI, od kojih ne zavisi obraun carine i drugih uvoznih dabina (osim za privremeni uvoz robe), utvrdi da podaci iz JCI ne odgovaraju podacima iz priloenih isprava, odnosno stvarnom stanju robe, carinarnica e na zahtev podnosioca JCI koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnoenja JCI, reenjem izmeniti podatke radi usaglaavanja sa podacima iz priloenih isprava, odnosno sa stvarnim stanjem robe. Kada su u pitanju izmene podataka u JCI, odnosno ispravama uz JCI za ostvareni izvoz robe, rok od jedne godine poinje da tee od dana prelaska robe preko carinske linije. Izuzetno, ukoliko se utvrdi da su carina i druge uvozne dabine plaeni u manjem ili veem iznosu zbog toga to podnosilac JCI nije u JCI naveo tane podatke od kojih zavisi ovaj obraun, carinarnica e u roku od dve godine od dana podnoenja iste doneti reenje o naplati, odnosno povraaju carine i drugih uvoznih dabina. Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu carinskih povlastica otuena, predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je osloboena plaanja carine i drugih uvoznih dabina, carinarnica e u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo propisano ogranienje doneti reenje o naplati carine i drugih uvoznih dabina. U navedenim sluajevima ukoliko postoje razlozi ne iskljuuje se mogunost primenjivanja vanrednih pravnih sredstava propisanih propisima o optem upravnom postupku. Carinski zakon je obavezao sve uesnike u carinskom postupku, korisnike uvezene robe i
82

druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba, da u roku od dve godine od dana podnoenja JCI,carinskim organima omogue pregled poslovnih knjiga, isprava, obrauna i drugih podataka iz evidencije, kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrenim u sprovedenom carinskom postupku na osnovu injenica od kojih zavisi obraun carine i drugih uvoznih dabina, odnosno korienje carinskih povlastica. Ovo se takoe odnosi i na carinske obveznike i druga lica koja poseduju dokument o izvesnoj robi koji su duni da u roku od tri godine od dana podnoenja izvozne JCI, carinskim organima ili strunim licima koja oni ovlaste, omogue pregled finansijske i druge dokumentacije, kao i uvid u proizvodnju robe, radi proveravanja tanosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi. Prinudna naplata za dospelu carinu, druge uvozne dabine, akcize i porez na promet i kamate koje se naplauju u carinskom postupku od carinskog obveznika vri se ako isti u propisanom roku nije platio obaveze. Prinudna naplata od preduzea vri se po propisima za naplatu prihoda budeta i fondova, a za graane po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza. Izvrnim naslovom u postupku izvrenja, odnosno prinudne naplate smatra se: - izvrno reenje carinarnice, - JCI po kojoj je izvreno carinjenje, ako podnosilac JCI nije u propisanom roku podneo prigovor, obraun carinskih i drugih dabina u putnikom prometu snabdeven klauzulom izvrnosti.

7.6.2.5. Ostale aktivnosti u postupku carinjenja

to se tie samog mesta carinjenja, prihvata se, po pravilu, ono mesto koje je odredio poiljalac u prevoznoj ispravi, naravno ako tamo postoji carinarnica ili carinska ispostava, odnosno ako je prema propisima carinjenje takve robe tamo dozvoljeno. Carinarnice, odnosno carinske ispostave, postoje na svim graninim prelazima (eleznikim, drumskim, renim), zatim u pomorskim lukama odreenim za prekomorski transport, kao i u vanijim pristanitima na graninim jezerima. U unutranjosti zemlje postoje carinarnice, odnosno carinske ispostave, u vanijim privrednim i transportnim centrima (obino uz eleznike stanice) i u renim pristanitima, kao i na aerodromima otvorenim za meunarodni transport. Popis carinarnica i carinskih ispostava moe se dobiti od nadlene uprave carina i na svakoj carinarnici, a spisak eleznikih stanica u kojima se moe obaviti carinski postupak objavljen je u imeniku eleznikih stanica nae zemlje. Ako je pre carinjenja potrebno uzeti odgovarajue uzorke ili utvrditi vrstu robe, tada treba od carinarnice zatraiti odobrenje za prethodni pregled i otvaranje koleta. Ukoliko je poiljka prispela na pediterovu adresu, potrebno je da on pre carinjenja izvri prenos prava vlasnitva na uvoznika na koga inae glase ostale isprave u vezi sa tom robom. Prenos se vri na osnovu obrasca Prenosna isprava iji oblik propisuje nadlena uprava carina a tampa ih svaki pediter za svoje potrebe (prilog 7). Prenosnu ispravu treba popuniti u dva primerka, od kojih jedan zadrava carinarnica, a drugi nakon overe carinarnica vraa pediteru. Uvozno carinjenje se obavlja na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI) koja se na odgovarajui nain popunjava na propisanom formularu. JCI podnosi organizacija koja uvozi robu i na koju glasi prevozna isprava ili na koju je preneseno pravo iz prevozne isprave, odnosno organizacija koja dobije pismeno ovlaenje ili dispoziciju carinskog obveznika. U praksi, JCI sastavlja i podnosi carinarnici najee pediter. Nain popunjavanja JCI propisan je Pravilnikom o podnoenju isprava u carinskom postupku. Upisivanju podataka u JCI treba posvetiti najveu moguu panju jer svaka greka moe povui za sobom ili vraanje JCI od strane carinskog organa, zbog ega poiljka moe pasti u learinu, odnosno kolsku dangubninu, ili pak pogreni proraun carinskih dabina, odnosno
83

poreza na promet, a i kanjavanje podnosioca JCI. Vrstu robe treba imenovati prema nomenklaturi Carinske tarife i tarife poreza na promet. Uz JCI treba priloiti fakturu i prevoznu ispravu, kao i obraun trokova prevoza i osiguranja, ako ti trokovi ne bi bili specificirani u prevoznoj ispravi, odnosno fakturi. Nadalje, zavisno od vrste robe i reima uvoza, uz JCI treba priloiti i prijavu o zakljuenom poslu, svedoanstvo o kvalitetu robe, svedoanstvo o poreklu, veterinarsko-fitopatoloko svedoanstvo, kao i druge isprave koje zahtevaju posebni propisi ili su te isprave potrebne za ispravno voenje carinskog postupka. to se tie isprava koje treba priloiti uz JCI, pediter treba da se pobrine da ih na vreme pribavi od uvoznika, odnosno da neke od njih sam ispostavi, zbog ega treba pravovremeno da pribavi potrebne podatke za njihovo ispostavljanje. Prijavu o zakljuenom poslu uvoznik treba da dostavi pediteru kao prilog uz dispoziciju. Ako on to iz bilo kog razloga ne uradi, funkcija uvoza e prilikom potvrivanja prijema dispozicije zatraiti naknadnu dostavu prijave, a u krajnjem sluaju prilikom prijema obavetenja da je poiljka na putu. Prijavu o zakljuenom poslu sastavlja uvoznik nakon zakljuenja ugovora o kupoprodaji sa inostranim dobavljaem i to na posebnom formularu Zavoda za statistiku. Prijava je punovana tek kad je potvrena od nadlene banke. Fakturu dobavljaa za isporuenu robu pribavlja uvoznik, u skladu sa odredbama iz kupoprodajnog ugovora. Uobiajeno je da se ve prilikom opoziva robe zahteva od dobavljaa da dva primerka fakture priloi uz prevoznu ispravu, a dva primerka poalje posebno potom. Ovo zbog toga ako se jedno usput izgubi, da stigne barem drugo. U sluaju da ipak nijedna faktura ne stigne na vreme (nestane, dobavlja je ne poalje i sl.), carinjenje se moe izvriti na osnovu proforma-fakture uvoznika. Nakon to primi JCI carinski organ najpre proverava da li je JCI uredno i pravilno popunjena, da li su uz nju priloene sve isprave i da li su one u redu. U sluaju bilo kakve manjkavosti carinarnica vraa JCI sa prilozima podnosiocu radi otklanjanja utvrenih nedostataka, odnosno neispravnosti. Neispravnom JCI smatra se i ona u kojoj je podnosilac dodavao, brisao, precrtavao ili ispravljao upisane podatke. Budui da se carinjenje sastoji iz: podnoenja JCI, pregleda dokumentacije, pregleda robe i prorauna i naplate carinskih pristojbi, to carinarnica nakon prijema JCI (ako je ona ispravna) istu registruje u kontrolniku JCI, a tek nakon toga carinski organ pristupa pregledu robe. Pregled robe se vri radi provere da li podaci navedeni u JCI odgovaraju stvarnom stanju u pogledu kvaliteta, koliine i vrednosti robe. Pregled se vri u prisustvu podnosioca JCI, najee terenskog radnika peditera, verziranog u carinskim poslovima. Ako carinski organ za vreme pregleda utvrdi da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u JCI u pogledu kvaliteta, koliine ili vrednosti, duan je sastaviti odgovarajui zapisnik. Protiv takvog nalaza podnosilac deklaracije moe uloiti prigovor nadlenoj carinarnici, no samo do preuzimanja robe od carinarnice, a kod eleznikih usputnih i potanskih poiljaka do uruenja takvih poiljaka primaocu. Meutim, ako su uzorci robe bili uzeti na propisan nain, prigovor se moe podneti i nakon toga. Carinarnica je duna da na prigovor donese reenje, pri emu se za utvrivanje kvaliteta robe moe obratiti kvalifikovanim ustanovama radi ekspertize ili kvalitet utvrditi u svojoj laboratoriji. Protiv reenja carinarnice podnosilac JCI se moe aliti nadlenoj upravi carina. Carinarnica je duna uvezenu robu koja se carini u eleznikom vagonu ocariniti u roku od pet sati, raunajui od momenta podnoenja uredno popunjene JCI i svih isprava potrebnih za carinjenje. Ako carinarnica svojom krivicom prekorai taj rok, duna je za zadravanje eleznikih kola preko tog roka platiti eleznici kolsku dangubninu. Nakon izvrenog pregleda robe carinski organ obraunava na JCI carinu i druge pristojbe i takse, te upuuje podnosioca JCI da zaduenje plati na carinskoj blagajni. Ako se podnosilac JCI
84

ne bi sloio sa proraunatom visinom carine i pristojbi, ima pravo u roku osam dana od dana prijema JCI, podneti carinarnici prigovor na izvreni proraun carine. Po prigovoru carinarnica donosi reenje, te ili vri odgovarajue ispravke ili prigovor odbija, u kom sluaju podnosilac JCI ima pravo albe nadlenoj upravi carina. Kao dokaz da je carina plaena slui potvrda na JCI, iji jedan primerak dobija podnosilac prilikom uplate carine. Carinski obveznik moe podii robu ispod carinskog nadzora posle izvrenog pregleda i prije uplate carine pod uslovom da carinarnici podnese garanciju banke, ili peditera kojom se jami plaanje carine i drugih uvoznih pristojbi u garantovanom roku. U tom sluaju carinski radnik stavlja na JCI oznaku npr. obezbeeno garancijom i to overava potpisom. Ova pogodnost se bazira na odredbama Odluke o uslovima podizanja robe koja je pod carinskim nadzorom pre uplate carine i drugih uvoznih pristojbi. Za privremeno uvezenu robu podnosilac JCI je duan podneti carinarnici menicu akceptiranu od poslovne banke. Izuzetno, carinarnica moe primiti i barirani ek ili drugi oblik gotovinskog plaanja.

7.7. Otprema robe komitentu (korisniku)

Jo za vreme postupka carinjenja funkcija uvoza treba da izvri sve potrebne predradnje saglasno dispoziciji uvoznika kako bi na najbri nain, odmah po carinjenju, otpremila robu po zahtevu uvoznika. Roba se preuzima kod prevoznika ili u carinskom magacinu odnosno stovaritu na osnovu overene JCI i iskupljene prevozne isprave. Ukoliko se radi o poiljci koja je prispela eleznikim transportom i treba da bude otpremljena dalje, onda je potrebno da uvozna referada pravovremeno pripremi (ispie) novi (lokalni) tovarni list. Popunjavanju novog tovarnog lista treba posvetiti punu panju, jer se podaci o robi moraju podudarati sa podacima iz ranijeg (meunarodnog) tovarnog lista. Naroito se mora paziti na to da u novom tovarnom listu poiljalac bude ista osoba kao i primalac iz ranijeg (meunarodnog) tovarnog lista. Treba voditi rauna i o tome da se poiljka moe ponovno predati na prevoz samo uz pristanak eleznice i to pod uslovima predvienim u l. 27. Spt 31. Ti uslovi baziraju na pretpostavci da je poiljka za sve vreme bila na uvanju kod eleznice i da je ponovno predata na prevoz u onakvom stanju u kakvom je prispela u stanicu ponovne predaje, te da su ispunjeni svi uslovi za daljnju otpremu ka novoj uputnoj stanici. U zaglavlje novog (lokalnog) tovarnog lista pediter (poiljalac) je duan da upie beleku ponovna predaja bez promene tovara, a ta ponovna predaja (reekspedicija) mora se obaviti u roku za odnoenje, jer se inae plaa learina za komadne, a kolska dangubnina za vagonske poiljke. @eleznica zaraunava za poslove oko ponovne predaje i posebnu pristojbu. Ako preduzee za meunarodnu pediciju ima svoju funkciju transporta, onda se nalog za reekspediciju obino daje funkciji transporta uz prilog novog tovarnog lista, a kopija naloga funkciji carinskog posredovanja peditera, kako bi ona nakon carinjenja predala meunarodni tovarni list funkciji transporta. Uz zahtev za reekspediciju mora se, naime, eleznikoj stanici dati na uvid i raniji (meunarodni) tovarni list. est je sluaj da se roba nakon carinjenja pretovara iz eleznikog vagona u drumska vozila radi odpreme korisniku. Odprema se moe izvriti sopstvenim drumskim vozilima, a moe se odgovarajue vozilo unajmiti od nekog autotransportnog preduzea. U svakom sluaju, referada u funkciji uvoza treba pravovremeno dati nalog transportnom odjelu koji treba da se pobrine za nesmetan i uredan pretovar. Kopija naloga daje se i carinskoj slubi pedicije. Ako pak komitent eli da robu odveze sam, uvozna referada treba o tome takoer obavijestiti transportni odjel koji e prisustvovati pretovaru i odvoenju i pobrinuti se za utvrivanje stanja robe u sluaju oteenja ili gubitka. Prema elji nalogodavca roba se nakon carinjenja moe uskladititi u neko javno skladite ili u
85

skladite peditera (ukoliko ga poseduje), u kom sluaju mogu doi u obzir i druge radnje po komitentovom nalogu (vaganje, sortiranje, prepakivanje i sl.). I u ovom sluaju uvozna referada mora pravovremeno dati nalog funkciji transporta (eventualno i skladitu, ukoliko je ono odvojeno od funkcije transporta), a kopiju naloga takoe dostaviti carinskoj funkciji peditera. U pediterske poslove spada i distribucija robe po nalogu komitenta. Ako je roba ocarinjena u carinskom magacinu, odnosno carinskom stovaritu, prema dispoziciji nalogodavca pediter moe izvriti distribuciju, i to tek nakon prijema potvrene JCI. Funkcija uvoza e u takvom sluaju predati funkciji transporta potvrenu JCI, iskupljenu prevoznu ispravu, odnosno prenosnu ispravu, na osnovu kojih se roba moe preuzeti iz carinskog magacina, odnosno stovarita. Ako je prilikom distribucije potrebno izvriti jo neke radnje (prepakivanje, signiranje i sl.), naravno da e se i to u nalogu navesti. Uz nalog treba priloiti i popunjene isprave za daljnju otpremu, odnosno dati precizna uputstva za popunjavanje istih. Nakon otpreme robe sredstvima javnog transporta, funkcija uvoza mora najhitnije obavestiti primaoca i komitenta o izvrenoj otpremi. U tu svrhu pediteri koriste posebne formulare koje sami tampaju. Izmeu ostalog, u tim se obavetenjima obino primalac upozorava da za sluaj oteenja ili gubitka zatrai slubeni zapisnik od vozara, u smislu propisa o naknadi tete za oteenu ili izgubljenu robu.

7.8. Zbirni transport

Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu delatnost pediterskih poduzea, bilo da se radi o unutranjem ili o meunarodnom transportu. Ima pediterskih preduzea u svetu koja su se specijalizovala za zbirni transport, kao svoju jedinu odnosno najvaniju delatnost. Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinanih komadnih (manjih) poiljaka od jednog ili vie poiljaoca iz jednog grada ili zemlje, u nekom prikladnom mestu (saobraajnom ili privrednom centru), odakle se takva roba nakon grupisanja upuuje sa jednom prevoznom ispravom na peditera u drugom mestu ili zemlji radi raspodele primaocima u tom mestu ili radi daljnje otpreme. Najznaajniji zbirni transport vri se eleznicom. Tako pediteri prikupljaju manje komadne poiljke i nakon kompletiranja veih koliina otpremaju takvu robu kao kompletnu vagonsku poiljku svojoj filijali ili drugom pediteru radi raspodele primaocima ili radi daljnje otpreme. Za zbirni transport se koristi i pomorski prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice), avionski, reni i drumski prevoz, kao i kombinacija dvaju grana, no najvie je razvijen kod eleznikog prevoza. Koristi od dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi uesnici u prevozu, tj. vlasnik robe (poiljalac-primalac), pediter i prevoznik. Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno bre nego da se otprema pojedinano komadno, a osim toga pediter ima rauna da svom komitentu zarauna i neto jeftiniji prevoz nego to bi on za tu poiljku platio da ju otprema komadno. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoa da e se poiljka otetiti za vreme prevoenja, jer su izbegnuti razni pretovari koji se inae javljaju kod prevoza komadno. Najzad, pediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike izmeu komadne i zbirne (npr. vagonske) vozarine, koja je u nekim zemljama znatna. Tako je npr. u Austriji otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno, zbog ega je u Austriji zbirni transport vrlo razvijen. Transportna preduzea (npr. eleznica) sa druge strane imaju rauna da odobravaju pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa pojedinanim sitnim poiljkama, za koje je potreban skladini prostor, skuplja manipulacija oko utovara, pretovara i istovara, a svega toga kod zbirnih (npr. vagonskih) poiljaka nema, ili je svedeno na minimum. I naa preduzea za meunarodnu pediciju imaju znatno razgranat zbirni transport,
86

prvenstveno pri uvozu. Najjaa sabiralita nae zbirne robe iz uvoza su: Salzburg na nemakoaustrijskoj granici, Buchs (SG) na vajcarsko-austrijskoj granici, zatim Trelleborg u vedskoj, Milano za robu iz industrijskog podruja severne Italije, te Be, odnosno Leibnitz u Austriji. Sa istonoevropskim zemljama zbirni promet je manje razvijen, delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica, delom zbog slabije zainteresovanosti njihovih pediterskih preduzea. Najjae izvorite zbirne robe za nau zemlju je Salzburg, na koji otpada priblino 2/3 od ukupnih koliina nae zbirne robe pri uvozu. U Salzburg se, naime, sliva velik broj poiljaka zbirnog prometa upuenih od strane raznih peditera iz SR Nemake i okolnih zemalja, te se tu u organizaciji tamonjih specijalizovanih peditera formiraju zbirni vagoni za pojedine nae peditere i za pojedine privredne centre. Drugo izvorite po vanosti je Buchs (SG), u koji se sliva zbirna roba iz vajcarske, Francuske, Engleske, panije i Portugalije. Ima dosta komadnih poiljaka koje bi mogle biti obuhvaene zbirnim prometom, a ipak se otpremaju pojedinano. Razlozi za to su viestruki, kao npr. neupuenost uvoznika prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora, otprema robe u posljednji as, nesloga naih peditera i sl. Inae, otprema zbirno je mogua ukoliko su pediteru ostavljene odreene ruke u pogledu disponiranja, tj. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno, kao uslov za isplatu, prezentacija duplikata tovarnog lista, ve -alternativno- i/ili pediterska potvrda. U prvom sluaju, naime, mora se poiljka otpremiti direktno eleznicom kao komadna poiljka (pojedinano), jer je to uslovljeno ugovorom. Ako je kao dokaz o otpremi ugovorena prezentacija i pediterske potvrde (FCR), onda pediter moe poiljku otpremiti zbirno najpovoljnijim putem. Zbirna otprema, pri uvozu robe, poinje npr. davanjem opoziva inostranom dobavljau sa zahtevom da robu radi otpreme preda odreenom pediteru, korespondentu naeg peditera u odnosnoj zemlji. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja korespondentu, kao i eventualno pediteru, koji e na odreenom saobraajnom voritu prihvatiti tu poilju i otpremiti je dalje ka odreditu. To se moe objasniti na primeru otpreme jedne komadne poiljke zbirno iz Amsterdama za Novi Sad. Na pediter iz Novog Sada (npr. Jugoped ili neki drugi pediter) e opozivom zamoliti dobavljaa da poiljku preda radi otpreme npr. pediciji Starintex u Amsterdamu. Ta pedicija e preuzeti poiljku kod dobavljaa i budui da ima sopstveni zbirni pro met u pravcu nae zemlje do Salzburga, izvrie otpremu te poiljke svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit, svojoj pediterskoj vezi u Salzburgu, npr. pediciji Lagermax koja ima dobro uhodan zbirni promet sa Novim Sadom. Za pediciju Lagermax stii e na isti nain i druga slina roba, npr. iz Brisela, Kopenhagena, Frankfurta, Hamburga, Klna itd., namenjena za Austriju, Maarsku, eku, Rumuniju, Bugarsku, Grku, Tursku, Iran i druge zemlje, te e ta pedicija, u optimalnim vremenskim rokovima, formirati zbirne vagone za pojedine privredne centre u tim zemljama. Na taj nain stii e do Novog Sada i navedena poiljka iz Amsterdama i to kad se za peditera u Novom Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna koliina robe za jedan zbirni vagon. Naravno da e se zbirni vagon bre formiranja ako izmeu novosadskih peditera postoji koordinacija i sporazum o zajednikom tovarenju u Salzburgu. Inae, teorijski je mogue da se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe. Sto se tie korisnih efekata od zbirnog transporta, tu za peditere postoje dve alternative: kada se radi o franko-poiljkama i kada se radi o unfranko-poljkama. Kod franko-poiljaka, tj. poiljaka kod kojih prevozne trokove plaa poiljalac (inostrani dobavlja), na pediter ne moe zapravo odreivati kojem e pediteru inostrani dobavlja predati poiljku, jer o tome odluuje onaj ko plaa prevozne trokove, znai, inostrani dobavlja. Meutim, ako inicijativa za dopremu poiljke polazi od naeg uvoznika, to e inostrani pediter, kome inae na pediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu omoguava da se ukljui u taj posao, imati rauna da naem pediteru ustupi deo svoje zarade iz tog posla, naravno ako inostrani
87

dobavlja udovolji zahtevu naeg peditera da upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. Na korespondent e, naime, u tom sluaju otpremiti tu poiljku u svom zbirnom transportu, a deo zarade na razlici vozarine ustupie u vidu ugovorene provizije naem pediteru. Kod unfranko-poiljaka, tj. poiljaka kod kojih na uvoznik plaa prevozne trokove, na pediter odreuje vrstu prevoznog sredstva i nain prevoenja, naravno, u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. U takvom sluaju on e u opozivu odrediti da inostrani kupac preda robu odreenom pediteru, u ovom sluaju pediciji Starintex, koja e je u svom zbirnom transportu otpremiti odreenoj pediterskoj vezi u Salzburgu, u ovom primeru na pediciju Lagermax, a ova e je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. Za relaciju Amsterdam - Rosenbach inostrani pediter e zaraunati naem pediteru prevozne trokove po unapred ugovorenim stavovima, koji, zajedno sa trokovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno drugim trokovima, treba da budu znatno nii od vozarine za komadne poiljke koja bi se platila da je poiljka dopremljena komadno. Poiljka na opisanoj relaciji moe biti kupljena i uz paritet franko Salzburg. U tom sluaju e manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaraunavati Lagermax naem pediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. Prevozne trokove za kompletan vagon za prevoz na naim prugama plaa obino na pediter, bez obzira to je neka roba frankirana, a neka ne, no za franko poiljke na pediter tereti inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. Za svaku zbirnu otpremu strani pediter sastavlja bordero, tj. popis svih poiljaka sa potrebnim podacima, kako bi na pediter znao kome su poiljke namenjene i kakvi su za njih uslovi otpreme (prilog 7). Na borderou se obino vri i obraun prevoznih trokova, tj. inostrani pediter tereti naeg peditera sa odgovarajuim prevoznim trokovima, odnosno odobrava mu proviziju ukoliko je tako ugovoreno. Jedan primerak borderoa se prikljuuje uz tovarni list zbirnog vagona, a drugi primerak se alje posebno potom naem pediteru. Po prijemu borderoa funkcija uvoza obino ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaraunatih prevoznih i drugih trokova i obraunatih provizija, a zatim vri potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona (ispisivanje prenosnih isprava, pribavljanje nedostajuih isprava za carinjenje i sl.). Potraivanje stranog peditera i odobrene provizije se likvidiraju, a zatim ustupaju raunovodstvu na daljnji postupak. Poiljke prispele zbirnim transportom (ukljuujui i drumski zbirni transport) istovaraju se po pravilu u carinski magacin. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog magacina isti je kao i kod ostale uvozne robe.

7.9. Obraun i fakturiranje

Poslednja faza angaovanja peditera u izvravanju dispozicije nalogodavca jeste pravovremeno fakturisanje izvrenih poslova, to je u interesu i peditera i komitenta. Ustvari, brzo fakturisanje je u interesu peditera zbog toga to e time pre ostvariti prihode koji proizilaze iz usluga koje je realizovanih za raun svog komitenta. Ako je on pri tom jo i snosio neke trokove (osiguranje, vozarinu, carinske takse i sl.) za raun nalogodavca, tada je pogotovo u njegovom interesu da, to je mogue pre, fakturie izvrene poslove. S druge pak strane, komitent (uvoznik) eli da, to je mogue pre, dobije od peditera fakturu za izvrene poslove (zajedno sa potrebnom dokumentacijom) da bi mogao ispostaviti potrebnu fakturu krajnjem korisniku, odnosno izvriti obraun sa bankom po tom zakljuku. Bez pediterove fakture za prevozne trokove, manipulaciju, carinu i druge izdatke na tom poslu, uvoznik praktino nee moi zavriti taj posao. Prema tome, nije vano da pediter samo obavi neki posao tano i uredno, ve je vano da taj posao i fakturie u to kraem roku.
88

Ponekad, u izvesnim sluajevima, funkcija uvoza nee moi saznati visinu svih trokova koji terete taj posao odmah nakon to je isti zavren. To ipak ne sme biti razlog da se eka sa fakturisanjem, te e se u tom sluaju ispostaviti delomina faktura, sa napomenom u fakturi da e se komitent naknadno teretiti za odreene trokove. Naravno da e se komitentu sa tom delominom fakturom dostaviti i potrebna dokumentacija koja potvruje fakturisani iznos. Na uvoznikov zahtev, u hitnim sluajevima, pediter moe dostaviti potrebnu dokumentaciju i pre fakturisanja. Obraunu trokova pre ispostavljanja fakture treba posvetiti najveu moguu panju jer od toga zavisi prosperitet peditera i njegov ugled u privrednim krugovima. Fakturisati treba tako da se obuhvate kako svi trokovi tako i pediterska zarada po tarifi, odnosno sporazumu, no uvek tako da faktura dri, tj. da ne doe do opravdane reklamacije, odnosno vraanja fakture, jer zbog toga dolazi do zastoja u priticanju sredstava i drugih nepoeljnih posledica. Naroito je neugodno ako se zaboravi fakturisati neki troak ili usluga, odnosno ako se fakturie u manjem iznosu od stvarnog. Komitent esto ne moe priznati takav naknadno ispostavljeni raun, jer je taj posao ve zakljuio. Ako nita drugo, to ne doprinosi pediterovom ugledu, te komitenti gube volju da rade sa tim pediterom i da mu ubudue poveravaju poslove. Ako se pak to ima u vidu pa se takvi iznosi naknadno ne fakturiu, onda je to za tog peditera finansijski gubitak. Evidentiranje trokova vri se obino na unutranjoj stranici pozicione mape ili pak na posebnom formularu, zavisno od naina rada dotinog peditera. Obraun trokova usluga moe se vriti po ponuenom forfetnom stavu ili pak prema efektivnim trokovima uz dodavanje pristojbi za usluge po tarifi ili prema ugovoru (ponudi). Forfetni stav je u stvari paualna cena i obuhvata sve trokove oko organizacije otpreme transporta, carinjenja, osiguranja, uskladitenja, isporuke, naknade za pediterovo angaovanje itd., a moe obuhvatiti i cenu prevoza za odreenu relaciju i druge trokove prema pediterovoj ponudi, i to sve izraeno po jedinici mere i u fiksnom iznosu. Tako dati stav naravno da treba da se temelji na vaeim tarifama vozara i drugih uslunih organizacija, te o tome treba voditi rauna prilikom ugovaranja, odnosno davanja ponude. Moe se dogoditi da je ponueni forfetni stav uslovljen realizovanjem odreenih koliina robe u datom vremenskom periodu, dostavom dokumenata o izvrenom prevozu (tovarnih listova) ili tovarenjem minimalnih koliina u vagone. Naravno da o tome treba takoe voditi rauna prilikom fakturisanja, a u sluaju potrebe drati datu poziciju u evidenciji do odreenog roka. Fakturisanje na bazi forfetnog stava mnogo je jednostavnije od fakturisanja na bazi efektivnih trokova, jer se u tekstualnom delu fakture jednostavno forfetna jedinica (tona, komad i sl.) mnoi sa ponuenim stavom, obino posebno do odreene granice, a posebno od te granice, ako se tako zahteva. Eventualno vie plaeni prevozni trokovi idu na teret peditera, koji e ih za svoj raun reklamirati, a manje zaraunati prevozni trokovi idu u pediterovu korist, no on mora izmiriti eventualna naknadna potraivanja prevoznika. Moe se dogoditi da inostrani dobavlja (ili pediter) ne postupi po instrukcijama datim u opozivu (npr. ne ispuni normu tovarenja, ne upie dostavu na industrijski kolosek i sl.), pa usled toga nastanu trokovi koji nisu bili predvieni prilikom davanja ponude, odnosno prilikom izrade forfetnog stava. Nadalje, krivicom dobavljaa ili kupca (uvoznika) moe doi i do plaanja kolske dangubnine odnosno learine, pa naravno da se i takvi trokovi posebno zaraunavaju. Prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava pediter esto uzima u obzir i mogue refakcije, koje su vezane za prezentaciju prevoznih isprava. Ako pediter te isprave ne obezbedi krivicom svog komitenta, u tom sluaju obraun po ugovorenom forfetnom stavu ne moe ostati, ve se naknadno zaraunava odgovarajua razlika. To je obino definisano, odnosno istaknuto u pediterovoj ponudi, na osnovu koje se i obavlja celokupni posao. Kod zbirne robe pojedini pediteri nude svojim komitentima posebne zbirne stavove, na
89

osnovu kojih im vre obraun trokova dopreme iz pojedinih evropskih privrednih centara. Ovi stavovi obuhvataju cenu prevoza i granine pristojbe. No ako se neka roba kupi pod uslovom npr. franko skladite prodavca, odnosno franko fabrika, u tom sluaju trokovi dopreme do zbirnog mesta nee biti ukljueni u ponuene stavove i treba ih posebno staviti u raun komitentu. Isto vredi i za eventualne izvozne takse koje u slinom sluaju, ukoliko postoje, treba komitentu posebno zaraunati. Obraun trokova prema efektivnim izdacima predstavlja drugi nain fakturisanja pediterskih usluga. Taj nain podrazumeva fakturisanje svih trokova koji su nastali u toku prevoza, i to u visini efektivnih izdataka, a posebno se fakturiu usluge prema ponudi, odnosno tarifi usluga. Princip je da nijedan troak kojim je pozicija tereena ne sme ii na teret usluga, ve se takvi izdaci posebno zaraunavaju, a posebno usluge. Izuzetak od tog pravila je samo u sluaju, ako se radi o uslugama filijale dotinog peditera koja je obavila neki posao koji fakturie njena centrala ili druga filijala. U tom sluaju e organizaciona jedinica koja radi taj posao zaraunati nosiocu posla (centrali ili drugoj filijali) neto manju cenu prema internom dogovoru, kako bi i nosilac posla imao neku zaradu na odnosnoj razlici. Od principa fakturisanja po efektivnim trokovima moe se delomino odustati, prema sporazumu sa komitentom, u sluaju ako se fakturiu ispravni prevozni trokovi umesto pogreno manje zaraunatih. Vozar (npr. eljeznica) moe grekom zaraunati manje za neki prevoz, to pediter uoava prilikom redovnog pregleda tovarnih listova. Da se komitentu ne bi razlika zaraunavala naknadno kad npr. od eleznice stigne tzv. kontrolna primedba, pediter moe sklopiti sa komitentom sporazum prema kojem e mu odmah fakturisati ispravne prevozne trokove s tim da pediter preuzme na sebe uplatu eventualne kasnije prispele kontrolne primedbe. Takav aranman je povoljan za peditera jer se moe dogoditi da kontrolna primedba uopte ne stigne, a u svakom sluaju koristi komitentova finansijska sredstva. Sa druge strane takav aranman je povoljan i za uvoznike jer se moe odmah izvriti definitivan obraun sa krajnjim korisnikom i bankom, te zakljuiti posao bez bojazni za eventualno naknadno plaanje. Da bi se sve to moglo sa sigurnou sprovesti potrebno je da se prevozne isprave pre fakturisanja daju na pregled tarifskoj funkciji. to se pak tie zaraunavanja pediterskih usluga pri fakturisanju prema efektivnim trokovima, nai pediteri imaju tarife za pojedine vrste usluga (poslova). Oni te tarife, ponekad dostavljaju komitentima u obliku ponude, te na osnovu njih fakturiu pojedine usluge. Kod komadnih poiljaka postoje tabelarni iznosi prema teini poiljke (npr. do 100 kg 1.500,00 dinara, od 101 do 300 kg 1.800,00 dinara i sl.), dok se kod vagonskih ili kontenerskih poiljaka to rauna po vagonu odnosno konteneru. U takvoj tarifi odreene su cene i drugih pediterskih usluga koje eventualno mogu doi u obzir. Pojedini pediteri praktikuju da fakturisanje obavlja referent koji obrauje dotini posao, a neke imaju posebnu fakturnu funkciju, odnosno posebne fakturiste u pojedinim referadama ili u poslovnici. I jedan i drugi nain ima svojih dobrih strana, ali i loih. Ako fakturisanje obavlja referent, on, bez sumnje, ima najbolji uvid u poslove koji su se radili, te se pretpostavlja da e najtanije fakturisati izvrene poslove. Fakturiranje, meutim, predstavlja minuciozan posao koji, s obzirom na specifinost pediterskog posla, jedan referent, za vreme redovnog rada, teko moe obaviti. Naime, za vreme obrauna trokova i ispostavljanja fakture, referent je esto prekidan u poslu (telefon, drugi referenti itd.), te zbog takvih uslova rada moe da doe do greaka pri fakturisanju. Ako pak fakturisanje obavlja posebna fakturna funkcija, opisanih nedostataka nema i posao se obavlja bez smetnji. No kod takvog naina rada fakturisanje je automatizovano i bez direktnog kontakta sa operativom, pa ako je moda referent neki posao zaboravio evidentirati u poziciji, moe lako doi i do toga da se neki posao ni ne fakturie, jer se fakturisanje obavlja izvan referade koja posao radi. Osim toga, komitent moe imati i posebne elje koje zna samo referent
90

koji vodi posao, a ne i fakturna funkcija u koju bi se slevale pozicije iz cele organizacije. Moda je najbolje reenje sredina izmeu ta dva naina rada, a to je da se fakturisanje obavlja u poslovnici (referadi), no da to ne radi referent koji vodi posao, ve posebno zadueni radnik. Da bi takav nain rada mogao dobro funkcionisati, potrebno je da takav radnik-fakturista raspolae svim potrebnim pomagalima (odgovarajuim ponudama, tarifama usluga, kopijama ranijih faktura odnosnog komitenta i sl.), te da na osnovu toga vri fakturisanje, pri emu treba, u sluaju potrebe, da se obraa i referentu, odnosno efu te poslovnice. Pre nego to se faktura prosledi, treba da je pregleda odgovorni referent. Pri pregledu fakture odgovorni referent treba da izvri detaljno sravnjivanje i da overi fakturu potpisom, a nakon toga fakturu treba da pregleda i potpie rukovodilac poslovnice, odnosno direktor preduzea. Ovakav nain rada prua maksimalnu garanciju da e fakture biti ispravne i da nee dolaziti do njihovog vraanja. Odreeni broj primeraka fakture dostavlja se nalogodavcu uz prilog odgovarajuih dokumenata. Dokumenti koji se alju uz fakturu moraju se tano navesti da kasnije ne bi bilo nikakvih nesuglasica. Prilae se obino potvrena JCI, polisa osiguranja, dokumenti o predaji robe korisniku i sl. Prevozne isprave (tovarne listove) treba ustupiti tarifnoj funkciji i ne treba ih, po pravilu, dostavljati komitentu. Faktura sa prilozima dostavlja se nalogodavcu na dokazni nain, znai dostavom uz potpis ili preporuenim pismom. Barem jedna kopija fakture ostaje u pozicionoj mapi, a jedna ili vie kopija (zavisi od unutranje organizacije preduzea) dostavlja se raunovodstvu na knjienje. Po jednoj poziciji moe se vriti jedno ili vie fakturisanja, zavisno od odvijanja transporta. Nakon poslednjeg fakturisanja treba, to je mogue pre (u roku od nekoliko dana), izvriti sravnjivanje podataka sa pozicionim knjigovodstvom kako bi se otklonili eventualni propusti te pravovremeno izvrilo naknadno fakturisanje ili komitentu ispostavila kredit-nota. Zakljukom pozicije (bilansiranjem) utvruje se finansijski efekat (bruto dobit) odreenog posla, a zatim se poziciona mapa kao zavrena odlae.

91

92

8. POSLOVI IZVOZA
Poslovi funkcije izvoza u meunarodnoj pediciji mogu se saeti u sledee tehnoloke procese: pozicioniranje, osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe, ispostavljanje prevoznih isprava, utovar/ukrcaj robe, carinjenje, osiguranje, aviziranje, fakturisanje. Zadatak funkcije izvoza u meunarodnoj pediciji je da organizuje nesmetanu i sigurnu otpremu izvozne robe do odredita u inostranstvu svim postojeim prevoznim sredstvima. Ova otprema mora biti u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji obvezuje i izvoznika i inostranog uvoznika, a na osnovu odredaba tog ugovora izvoznik daje pediteru dispoziciju o otpremi robe. U izvrenju tog zadatka pediter treba esto i da osigura robu za vreme prevoenja, zatim da obavi po potrebi i druge poslove koji su mu povereni od strane nalogodavca u dispoziciji, kao to su npr. uskladitenje, merenje, pakovanje, operativno praenje, doleivanje, naplata robe itd. Funkcija izvoza u preduzeima meunarodne pedicije, u organizacionom smislu, moe biti oblikovana na raznliite naine. Negde funkcija izvoza ima karakteristike profitne jedinice, a u nekim pediterskim preduzeima nema takve karakteristike. Ipak, u svakom sluaju, funkcija izvoza je organizovana po poslovnicama i referadama, to sve zavisi od veliine preduzea i obima poslova. Poslovnice mogu biti organizovane prema vrsti robe koja se izvozi (poslovnica za hemikalije, poslovnica za tekstil, poslovnica za drvo, poslovnica za voe i sl.), a negde je to organizovano prema zemljama (regionima) u koje se izvozi (npr. izvoz u istone zemlje, izvoz u SAD i sl.). Najei nain organizovanja je ipak prema vrsti robe, odnosno prema komitentima (nalogodavcima), jer obino isti trae da njihove poslove obavlja ista poslovnica (referada), pa esto ak i isti referent, bez obzira kuda je izvoz usmeren. Kod nekih peditera postoje i posebne poslovnice (referade) za avio-transport, za zbirni transport, za kontenerski transport i sl.

8.0. Dispozicija
Kao i kod uvoza, poetkom jednog izvoznog posla u meunarodnoj pediciji smatra se prijem izvoznikove dispozicije. Ona u stvari predstavlja nalog pediteru da otpremi robu inostranom partneru (prilog 7). Dispozicija se daje na posebnom formularu koji tampaju pojedina pediterska preduzea i dostavljaju ih svojim komitentima, obino preko svojih akvizitera. pediter, kao strunjak, ve unapred zna koji e mu podaci trebati pri organizovanju otpreme robe, pa je zato jo prilikom tampanja takvih formulara predvideo potrebne rubrike u koje, zatim, nalogodavac (izvoznik) treba samo da unese odreene podatke. Na taj nain nema mesta bojazni da bi izvoznik mogao zaboraviti da navede neki neophodan podatak usled ega bi moglo doi do zastoja u radu peditera, odnosno do nepotrebnih pitanja i korespondencije. Ako je dispozicija zbog hitnosti data telefonom, usmeno, telefaksom ili elektronskom potom, nalogodavac treba da takav nalog, u skladu sa obiajima u trgovini, potvrdi u pismenoj formi. lan 10. Optih uslova ak precizno propisuje da se to mora uiniti jo istog dana, jer inae pediter ne odgovara za tetne posledice nastale zbog pogrenog tumaenja dispozicije. U krajnjem sluaju prijem takvog naloga moe potvrditi i pediter, naravno preporuenim pismom,
93

ukoliko mu je iz prakse poznato da komitent nema obiaj da sam to radi. Dispozicija je osnovni dokument u pediterskom poslu, te pediter treba da se pridrava naloga datih u dobijenoj dispoziciji. Naravno da on ne moe suditi da li je data dispozicija u skladu sa klauzulama kupoprodajnog ugovora ukoliko uz dispoziciju nije priloen i izvod iz tog ugovora koji se odnosi na prevoz. lan 10. Optih uslova propisuje da je pediter duan zatraiti od komitenta potrebna razjanjenja ako je dispozicija nejasna ili nepotpuna. Osim toga, pediter e zatraiti objanjenja i u sluaju ako se pojedini nalozi ne mogu sprovesti zbog ogranienja ili propisa u prevozu, za koje izvoznik prilikom pisanja dispozicije nije znao ili je njihovo postojanje previdio. Dispozicija za odgovarajui izvozni posao moe uslediti i kao posledica postojanja due uspene poslovne saradnje, moe biti rezultat rada akviziterske slube, a moe uslediti i kao odgovor na pediterovu ponudu za konkretan posao. U ovom poslednjem sluaju dispozicija, u stvari, znai prihvatanje ponude, ime je ugovor o pediciji zakljuen. Izmeu izvoznika i peditera moe se zakljuiti poseban ugovor kojim se jednom pediteru ustupaju svi poslovi dotinog izvoznika, uz odreene uslove, stim to se u tom sluaju kae da je taj pediter u odnosu na tog izvoznika njegov kuni pediter. Ugovor se moe zakljuiti i samo za pojedinani vei posao, no kod izvrenja tog posla daju se posebne dispozicije za pojedine partije, a u njima se poziva na zakljueni ugovor. Da bi pediter mogao pravilno izvriti svoje zadatke pri izvozu robe, izvoznik mora u dispoziciji dati jasne, tane i potpune podatke o adresi, deklarisanju, osiguranju i carinjenju robe, kao i uputstva o osobinama robe, kako bi se prevoz mogao uredno organizovati i odvijati. Na osnovu podataka iz dispozicije pediter treba da pravilno deklarie robu kako prilikom carinjenja, tako i u prevoznim ispravama, i to ne samo na naem jeziku, ve esto i na stranim jezicima. Zato izvoznik u dispoziciji treba da navede trgovaki naziv robe na naem i na odgovarajuem stranom jeziku da bi se izbegla bilo kakva zabuna. Treba, nadalje, navesti nain pakovanja, a ako se radi o prekomorskom transportu, onda je kod pakovane robe korisno navesti i kubaturu, jer je to esto vano kod odreivanja pomorske vozarine. U dispoziciji mora biti navedeno gde se roba nalazi (ko je utovariva), odnosno gde e se roba preuzeti i pod kojim uslovima, naravno sve u skladu sa kupoprodajnim ugovorom. Komitent treba da navede i broj teleksa, odnosno telefaksa utovarivaa kao i broj njegovog telefona, kako bi se u sluaju potrebe pediter mogao koristiti tim podacima. Da bi pediter znao kako treba da otpremi robu, nalogodavac treba da u dispoziciji navede prevozno sredstvo kojim poiljka treba da se preveze (eleznica. kamion, brod, kontener itd.) i na koji e se nain otprema izvriti (sporovoz, brzovoz, ekspres, zbirno). Ako u kupoprodajnom ugovoru nema o tome preciznih odredaba, izvoznik moe prepustiti pediteru da o svemu tome sam odlui. U meunarodnim kupoprodajama kupac esto nije i primaoc robe jer ju je on preprodao, odnosno unapred kupio za drugoga. To e svakako biti navedeno i u kupoprodajnom ugovoru ili dato do znanja naknadnom odredbom izvoznika, pa e u takvom sluaju biti potrebno da se u dispoziciji navede i tona adresa primaoca i njegov broj telefaksa (eventualno i broj telefona). Osim toga pri otpremi eleznicom u dispoziciji treba da bude navedena jo i eleznika stanica i istovarno mesto (kolosek), to je pogotovu vano kod velikih gradova koji imaju vie eleznikih stanica. Ako se vezano s tim daju nepotpuni ili pogreni podaci, moe doi do nepotrebnih trokova prilikom isporuke. pediter, prema l. 36. Optih uslova, osigurava robu samo na izriiti nalog komitenta, pa ako takav nalog nije dat, poiljka e se otpremiti neosigurana. Ako eli osiguranje, komitent treba da u dispoziciji naznai iznos na koji poiljku eli osigurati, na kojoj relaciji i od kojih rizika. Nalogodavac treba da u dispoziciji navede i broj i datum zakljuka, zatim znak, broj i datum zakljuenog ugovora o kupoprodaji i druga uputstva zavisno od sluaja (npr. otprema odreenim
94

brodom, uzorkovanje, operativna ili fizika pratnja, doleivanje i sl.). pediter, nadalje, treba da bude upoznat i sa ugovorenim rokom isporuke da bi mogao preduzeti sve to je potrebno da do tog roka roba bude i isporuena. Rubrika o roku isporuke takoe je odtampana u formularima dispozicije, te komitent treba da je popuni u skladu sa prihvaenim obavezama iz kupoprodajnog ugovora. U dispoziciju mora biti jasno i precizno unesena prihvaena obaveza u pogledu frankiranja kako bi pediter mogao jasno zakljuiti koje je trokove na sebe preuzeo komitent (izvoznik) a koji padaju na teret kupca. Isto tako izvoznik mora upisati u dispoziciju i eventualne specijalne klauzule koje se prema ugovoru moraju uneti u prevozne isprave (npr. zabrana prevoza brodovima odreene zastave i sl.), te navesti dokumenta koja treba priloiti uz prevozne isprave. Takva dokumenta izvoznik moe priloiti odmah uz dispoziicju ili ih naknadno dostaviti, a moe obavezati peditera da ih ovaj sam pribavi. Komitent moe u dispoziciji dati nalog pediteru da robu isporui kupcu tek po naplati odreenog iznosa (pouzea). U tom sluaju pediter alje robu na adresu svog inostranog korespondenta (pediterske veze) sa nalogom da robu isporui kupcu tek po naplati odreenog iznosa. Ukoliko transportni propisi to omoguuju, pediter moe zaduiti i vozara (npr. eleznicu) da izvri traenu naplatu. Nalogodavac je duan (l. 12. Optih uslova) da pravovremeno preda pediteru potrebnu dokumentaciju za izvrenje dispozicije. To se odnosi, u prvom redu, na prijavu o zakljuenom poslu - izvoz, zatim na fakturu i eventualno potrebna uverenja (izvozna dozvola, uverenje o poreklu i sl.). Najbolje je te isprave priloiti uz dispoziciju, no ako ih komitent ne priloi, pediter treba da ga upozori na posledice ako ta dokumenta ne bi bili pravovremeno dostavljena. Odmah po prijemu dispozicije odreena referada u funkciji izvoza treba da ispita da li se njene odredbe mogu izvriti obzirom na postojee spoljnotrgovinske, carinske, prevozne i druge propise. U sluaju bilo kakvih nejasnoa ili nesprovodivosti pojedinih naloga, od komitenta treba odmah zatraiti potrebna razjanjenja. Ako pak, prema okolnostima, to ne bi bilo mogue, onda e pediter postupiti kako smatra da je najbolje po interese komitenta i o tome e ga na najbri nain obavestiti. Ve jednom datu dispoziciju nalogodavac moe izmeniti (npr. umesto otpreme sporovozno, moe propisati otpremu brzovozno). pediter e po takvom zahtevu postupiti ako je to mogue, obzirom na ukupnu situaciju. Sve trokove u vezi sa pomenutom izmenom snosi komitent. Komitent moe ve datu dispoziciju stornirati ako je odustao od otpreme robe. Prema l. 14. Optih uslova u takvom sluaju komitent mora nadoknaditi prouzrokovane trokove, a duan je isplatiti pediteru i naknadu za ve uinjene usluge.

8.1. Pozicioniranje
Odmah nakon prijema i pregleda dispozicije ona se stavlja u poseban omot (pozicionu kouljicu, mapu, mantil), a u odtampane rubrike na tom omotu unose se podaci iz dispozicije. Pozicione mape tampa svaki pediter za svoje potrebe obino na polutvrdom kartonu, posebno za uvoz, posebno za izvoz, posebno za tranzit, za sajamske poslove i sl., a nekada se praktikuje i u posebnoj boji za pojedine vrste poiljaka (npr. posebna boja za komadne, posebna za vagonske). Iz pozicione mape se mora videti celokupan tok odreenog posla sa tanim datumima kada je ta raeno odnosno izvreno. U nju se odlae dispozicija, celokupna korespondencija u vezi sa tokom realizacije poslova i svi obraunski dokumenti koji se odnose na taj posao. U pozicionoj mapi se registruju svi trokovi i prihodi po tom poslu, a po njegovom zavretku pozicija se bilansira. Svaku primljenu dispoziciju funkcija izvoza posebno evidentira, a evidencioni broj je ujedno i broj pozicije. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u vezi sa realizacijom tog posla. Sistem
95

izbora brojeva razliit je kod raznih peditera, no iz broja pozicije treba da se odmah zna kojoj funkciji taj posao pripada, iz koje je godine i koja ga poslovnica obrauje. To je tzv. karakteristini broj, koji dolazi ispred rednog broja posla. Kod funkcije izvoza bi npr. karakteristini broj mogao biti I-43, a iz toga je vidljivo da se radi o izvoznom poslu (I) primljenom u 2004. god. (4) i da pripada treoj poslovnici (3). Broj iza te karakteristine oznake (npr. I-43-124) oznauje redni broj posla u 2004. godini. Na osnovu takvih ili slinih oznaka moe se odmah raspoznati sva prispela korespondencija i odmah uputiti u odgovarajuu poslovnicu (referadu) radi obrade i njenog odlaganja u pozicionu kouljicu. Evidentiranje pozicija moe se vriti u tzv. pozicionoj knjizi ili u vidu kartoteke. Poziciona knjiga je stariji nain voenja pediterske evidencije o primljenim dispozicijama, a evidencija pomou kartoteke smatra se savremenijom. Nema sumnje da je i jedan i drugi nain jednako dobar ako se evidencija vodi uredno i aurno i ako se ukljui odgovarajua raunarska podrka. Ipak se sistem evidentiranja pomou pozicione knjige smatra sigurnijim, pogotovo kad je takav nain proveravan decenijama (pa i due) i pokazao se kao vrlo praktian. Meutim, pojedini pediteri praktikuju kombinovano evidentiranje, tako da za neke poslove (npr. kod uskladitenja) vode kartoteku, a za druge poslove (uvoz, izvoz itd.) vode pozicionu knjigu. Osim registrovanja podataka o robi i toku realizacije poslova oko otpreme poiljke, u pozicionu knjigu se obino upisuju i svi trokovi koji terete tu poziciju, kao i svi prihodi po toj poziciji (fakturisani iznosi, odobrenja i sl.). Naravno da saldo u svakoj poziciji treba da bude uvek pozitivan, jer pozicija ne sme biti u gubitku, budui da ona iskazuje samo tzv. bruto dobit. Naime, iz pozicione knjige (kartoteke), odnosno iz pozicionih kouljica ne vide se reijski trokovi i druga davanja poduzea u celini, pa iako referade, poslovnice i odelenja imaju i pozitivan saldo prema pozicionim knjigama, to jo ne znai da je poduzee u celini aktivno. Pravu sliku finansijskog stanja preduzea moe dati samo finansijski funkcija, koja i vri bilansiranje stanja itavog poduzea. Nakon pozicioniranja, referada u funkciji izvoza potvruje prijem dispozicije kao i eventualno priloenih isprava. Potvrda se daje na posebno odtampanom obrascu koji svaki pediter tampa za svoje potrebe. U potvrdi se navodi broj pozicije pod kojim se predmet vodi, ime referenta i broj njegovog telefona i eventualno upozorava na pojedine manjkavosti (npr. da se neka nedostajua isprava dostavi u odreenom roku i sl.).

8.2. Osiguranje tovarnog prostora

Izvozna roba se moe otpremati za inostranstvo razliitim transportnim sredstvima. Pri tome se kod nekih transportnih grana mogu koristiti domaa transportna preduzea, ali se prevoz moe obaviti i transportnim sredstvima stranih transportnih preduzea. Da li e se koristiti ova ili ona transportna grana, da li domaa ili strana transportna preduzea, zavisi od klauzula kupoprodajnog ugovora, odnosno od uputstava komitenta datih u dispoziciji, pri emu je korisno da se izvoznik prethodno posavetuje sa svojim pediterom. U principu, pravo izbora prevoznika ima platilac prevoznih trokova, te e npr. kod FOBprodaje pravo izbora brodara imati inostrani kupac. Meutim, kod otpreme eleznicom ova okolnost ne priinjava nikakav problem, jer se otprema obavlja vagonom koji eleznica dostavi na utovar. Kod CIF-prodaje, npr., iako pravo izbora brodara ima na izvoznik, ponekad nije mogue izabrati domaeg brodara, budui da ili nema linije na toj relaciji, pogodnog termina ili postoje drugi razlozi da se otprema poveri stranom brodaru (podela transporata, kompenzacija u nekom drugom sluaju i sl.). Slino je i kod otpreme robe renim pa i drumskim transportom.

96

8.2.0. Otprema robe eleznikim transportom

Ako robu treba otpremiti u inostranstvo eleznicom kao vagonsku poiljku, funkcija izvoza treba da na eleznikoj stanici pravovremeno narui potreban broj vagona. Ako, obzirom na unutranju organizaciju poduzea, taj posao radi npr. funkcija transporta u preduzeu, onda funkcija izvoza treba pravovremeno dati funkciji transporta potreban nalog za narudbu vagona za odreeni dan i za eventualnu dopremu izvozne robe na elezniku stanicu. Propisi o naruivanju i dostavi vagona vrlo su vani za peditera i radnici pedicije ih moraju poznavati. Poiljalac, odnosno pediter, duan je naruiti odgovarajui vagon za odreeni dan za robu koju sam tovari. Prema postojeim propisima naih eleznica, poiljalac tovari sve vagonske poiljke, komadne poiljke tee od 500 kg. po komadu i predmete specifinih veliina. Takvim predmetima smatraju se oni koji se zbog svojih dimenzija ne mogu utovariti kroz bona vrata zatvorenog vagona normalnog koloseka irine 1,5 m i visine 2 m, kao i poiljke ivih ivotinja i sl. Vagoni se naruuju na utovarnoj eleznikoj stanici u slubenom radnom vremenu na posebnom eleznikom obrascu Kol-23 Kolska narudbenica. Ako je poiljaocu potreban vagon za utovar komadne robe koju je duan sam utovariti, potrebno je da, po pravilu, podnese eleznikoj stanici pismeni zahtev (ne na Kol-23), osim ako nije sa tom stanicom ugovorio drugi nain naruivanja (telefonski, usmeno). Inae, pojedini pediteri imaju posebne ugovore sa eleznikim stanicama o naruivanju i dostavi vagona, prema kojima pediteri treba da znaju i olakice i izvesne prioritete pri dostavi vagona. Kolska narudbenica je elezniki prodajni obrazac i moe se kupiti na svakoj eleznikoj stanici. Obrazac ima dva dela koja su razdeljena perforiranom crtom. Sastoji se iz narudbenice koja ostaje eleznici i potvrde na kojoj eleznika stanica potvruje naruiocu prijem narudbine. Tu potvrdu, meutim, ne treba smatrati kao obeanje ili obavezu da e narueni vagon biti za odreeni dan i dostavljen. Odgovorni radnici u pediterskom preduzeu treba da znaju i propise o otkazu, jer su takvi sluajevi takoe esti. Narudbina vredi samo za onaj dan za koji je vagon naruen. Ako eleznica ne dostavi vagon tog dana najkasnije do 16 sati, naruilac je duan izjaviti da li ostaje pri datoj narudbini. Tu izjavu moe dati ve prilikom predaje narudbenice, za to postoji na poleini iste odtampan odgovarajui tekst, ispod kojeg treba staviti potpis, a pravne osobe (npr. pediteri) i peat. Davanjem te izjave vanost narudbine se produava sve dok eleznica ne dostavi vagon, odnosno dok naruilac narudbu ne stornira, ali najdue do kraja tekueg meseca u kojem je vagon naruen. Ako naruilac ne bi dao takvu izjavu do 17 sati onog dana za koji je vagon naruio, smatra se da je od narudbine odustao. Ako naruilac otkae narueni vagon, visina pristojbe za otkaz zavisi od toga da li je vagon ve postavljen za utovar ili ne, te da li se radi o obinom ili specijalnom vagonu. Visina pristojbi, kao i sluajevi kad se pristojba ne zaraunava, navedeni su u eleznikoj tarifi (RT-6). Ako pediter treba da otpremi zbirni vagon sa pojedinanim poiljkama, on takav vagon naruuje na eleznikoj stanici kao i svaki drugi vagon za vagonsku poiljku. Komadne poiljke (sa posebnim tovarnim listovima) on predaje u elezniki magacin bez posebne narudbine vagona. Meutim, ako takve komadne robe ima u veim koliinama, potrebno je da prethodno sa eleznikom stanicom ugovori pojedinosti o vremenu i nainu dovoza, pri emu se esto praktikuje da pediter obavi utovar direktno u vagon koji mu eleznika stanica stavi na raspolaganje. eleznice raspolau mnotvom tipova i vrsti vagona, namenjenih za pojedine vrste robe. im radnici pedicije znaju vie o karakteristikama pojedinih tipova vagona, tim e moi bolje iskoristiti sve postojee mogunosti koje daje elezniki transport. Zato je korisno da vezu sa eleznicom odravaju radnici pedicije koji su proveli izvesno vreme na radu na eleznici i koji su upoznati sa specifinostima njenog poslovanja.
97

8.2.1. Otprema pomorskim transportom

Potreban brodski prostor moe se osigurati zakljuivanjem odgovarajueg brodarskog ugovora (Charter), to je karakteristino za slobodnu plovidbu, ili pomorsko-prevoznikog ugovora (Bill of Lading Contract), to je karakteristino za linijsku plovidbu. Pri zakljuivanju brodarskog ugovora stranke pri ugovaranju su brodar i naruilac prevoza (unajmitelj). Naruilac moe biti ujedno i krcatelj, no ako nije mogunosti da vri tehniki nadzor nad ukrcajem ili to ne eli, on moe dunost krcatelja poveriti npr. lukom pediteru. Naruilac prevoza moe istovremeno biti i vlasnik robe, no to ne mora biti. Vlasnik robe moe posao oko artriranja brodskog prostora poveriti specijalisti za te poslove, a to moe biti pomorski agent ili pediter. Kod nas te poslove obavljaju obino luki pediteri i pomorske agencije, specijalizovane za te poslove. Brodarski ugovori, saglasno naem Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, obuhvataju dve vrste ugovora. brodarski ugovor za putovanje (Voyage Charter) i brodarski ugovor na vreme (Time Charter). I jedan i drugi ugovor mogu se zakljuiti za prevoz stvari angaovanjem celog broda, angaovanjem srazmernog dela broda (npr. 1/3 broda) ili angaovanjem samo odreenog brodskog prostora (npr. jednog brodskog skladita), s tim to se brodarski ugovor na vreme u praksi najee zakljuuje za ceo brod. Brodski prostor se takoe moe osigurati i zakupljivanjem, odnosno zakljuivanjem odgovarajueg ugovora o zakupu broda (Demise Charter, Bareboat Charter), koji nae pravo svrstava u posebnu kategoriju ugovora o iskoriavanju pomorskih brodova, dok ga britansko pravo ubraja u charter (brodarske) ugovore. Brodarski ugovor za putovanje najee se primenjuje u slobodnoj plovidbi jer je to tipian prevozni ugovor usmeren na regulisanje prevoznog procesa ugovorenog putovanja. Njegov klasian primer je brodarski ugovor za jedno putovanje, ali u sluaju kada se celokupan teret ne moe prevesti samo jednim obrtom putovanjem na ugovorenoj relaciji, moe se sklopiti brodarski ugovor na vie putovanja (Consecutive Voyage Charter). Kod brodarskog ugovora zakljuenog na vreme, brod se artrira zajedno sa posadom na odreeno vreme, pri emu se vozarina po pravilu plaa unapred. Obino se precizira podruje u kojem e brod ploviti, mesto i vreme preuzimanja broda, a kao podloga kod ovog ugovora, kao i kod ugovora na putovanje, koriste se tipizirani ugovorni formulari. Naruilac preuzima na sebe trokove odravanja broda za vreme trajanja ugovora i trokove pogonskog goriva. Ugovor o zakupu broda je u irem smislu takoe ugovor na vreme, ali ne i Time Charter u savremenom znaenju tog pojma. U britanskom pravu ovaj ugovor se javlja u dve varijante: kao Demise Charter (Charter by Demise) i kao Bareboat Charter. Brod se, naime, moe dati u zakup potpuno opremljen i zajedno sa brodskom posadom, ili neopremljen i bez posade. Bareboat Charter je, u stvari, podvrsta Demise Chartera za sluaj kada se brod daje u zakup neopremljen i bez posade, pa je stoga u naoj terminologiji ovaj ugovor poznat kao zakup golog broda. Kod sve tri pomenute vrste ugovora u praksi se redovno ispostavlja pismeni dokument sa sadrajem ugovora - tzv. Charter Party. Charter Party, prema tome, nije sam ugovor nego oblik pismene isprave o tom ugovoru, mada se u praksi ta dva pojma esto pogreno identifikuju. Naziv ovog dokumenta potie od italijanskog izraza charta partita, tj. papir podeljen na dva dela. U srednjem veku je bio obiaj da se napie ugovor, pa se potom taj ugovor preree (pocepa, podere) na pola, pri emu je svaki uesnik u ugovoru zadrao po jednu njegovu polovinu. Danas se, naravno, ne radi tako, no raniji izraz je ostao i danas u upotrebi. Radi pojednostavljenja procedure oko zakljuenja ugovora, u praksi postoje tipizirani formulari charter ugovora (tzv. Charter Party Forms), sa standardnim listovima prevoza, poznati
98

po svojim skraenim imenima (Code Names). Najpoznatiji tip standardnog brodarskog ugovora na putovanje je Gencon, brodarskog ugovora na vreme Baltime, a ugovora o zakupu broda Barecon B. U linijskoj plovidbi pomorski prevoz se obavlja na bazi pomorsko-prevoznikog ugovora, do ijeg zakljuenja dolazi kada ne postoji potreba za ugovaranjem broda, odnosno brodskog prostora, ve se jednostavno trai prevoz odreene koliine stvari (po pravilu komadnog tereta). Ovde brodski prostor, dakle, nije bitan element ugovora kao kod brodarskog ugovora u slobodnoj plovidbi, pa linijski brodar moe i bez pristanka naruioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom, to kod brodarskog ugovora nije mogue. Prilikom zakljuenja pomorsko-prevoznikog ugovora sastavlja se zakljunica (Cargo Booking Note), iji sadraj obuhvata samo najbitnije pojedinosti o prevoznom poslu: imena stranaka, nazive ukrcajne i odredine luke, vrstu i koliinu tereta i visinu vozarine. Svi ostali uslovi sadrani su u teretnici (Bill of Lading), kao najvanijem dokumentu koji se izdaje povodom prevoza stvari morem. Ali, dok kod brodarskog ugovora teretnica ne mora uvek da se izda (iako se u praksi i tamo redovno izdaje), kod pomorskoprevoznikog ugovora ona se ispostavlja u svim sluajevima. Kad je re o linijskom prevozu, treba napomenuti da udruenja brodara (linijske konferencije) izdaju iste primerke adhezionih ugovora (ugovora o pristupu), kod kojih nema pregovaranja ak ni o pojedinim klauzulama ugovora. Ugovor se zakljuuje na principu uzmi ili ostavi (take-itor-leave-it) i njegovim potpisivanjem brodar preuzima obavezu prevoza robe u odreenom linijskom brodu, a naruilac obavezu plaanja vozarine, pa i u sluaju da odustane od prevoza (tzv. mrtva vozarina ili vozarina prazno za puno, engl. Dead freight).

8.2.2. Otprema robe renim transportom

Otprema robe renim prevozom moe se realizovati kao komadna ili kao leparska isporuka. Ako se neka roba eli otpremiti renim transportnim sredstvima komadno, ista se predaje u magacin odnosnog renog brodarstva, pri emu nije potrebna nikakva predbeleba ukoliko je poznato da odnosno reno brodarstvo prima takve poiljke na eljenoj relaciji. Ukoliko se radi o veim koliinama robe, potrebno je sklopiti odgovarajui aranman sa renim brodarom bilo direktno, bilo putem njegovog agenta. U ugovoru se tada odreuju uslovi prevoza, te prava i obaveze obeju strana.

8.2.3. Otprema drumskim transportom

Roba se moe otpremiti u inostranstvo i sredstvima drumskog transporta, pri emu izvoznik (ili u njegovo ime pediter) moe birati drumskog prevoznika po elji, osim u sluaju ako je roba prodata franko skladite prodavca, u kom sluaju pravo izbora vozara pripada kupcu. Ako je izvoznik svoje pravo izbora vozara prepustio pediteru, ovaj e prvenstveno koristiti sopstvena drumska vozila za taj prevoz, naravno ako takvim raspolae. Ako on takva vozila nema, prevoz e poveriti nekom domaem autotransportnom preduzeu, prvenstveno takvom sa kojim ima sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji. Tek u krajnjem sluaju moe se prevoz poveriti i nekom stranom prevozniku, pogotovo ako se radi o korienju vozila u povratku i ako je to inae dozvoljeno. Radi efikasnosti i ekspeditivnosti po pravilu e se koristiti uvek vozila pod reimom TIR.

8.2.4. Otprema ostalim prevoznim sredstvima

Od ostalih prevoznih sredstava moe doi u obzir prevoz avionom. Manje avionske poiljke predaju se JAT-u redovno bez prethodnog obavetavanja i iste se otpremaju redovnim linijama. Isto vredi i za ostale nae avio-prevoznike. Posredstvom naih avio-prevoznika takve se poiljke
99

mogu otpremati i linijama drugih kompanija za odredita do kojih nai avioprevoznici nemaju liniju. Ako pak predstoji otprema vee koliine robe, investcionih dobara ili opreme za to je potreban kompletan avion, isti se unajmljuje od odgovarajue vazduhoplovne kompanije (nae ili strane) za konkretni prevoz. Uslovi prevoza utvruju se ugovorom. Kod otpreme potanskih paketa dovoljno je jednostavno udovoljiti potanskim propisima u pogledu pakovanja i teine paketa i predati paket poti radi daljnje otpreme.

8.3. Ispostavljanje prevoznih isprava

Ispostavljanje prevoznih isprava spada takoe u zadatak funkcije izvoza ukoliko se radi o granama transporta kod kojih prevoznu ispravu ispostavlja (popunjava) poiljalac. Poiljalac, odnosno u njegovo ime pediter, ispostavlja prevozne isprave u eleznikom, renom i potanskom transportu, a u vazdunom samo u sluaju ako je ujedno i robni agent tog avio-prevoznika. Da bi se prevozne isprave mogle ispravno ispostaviti, referent funkcije izvoza treba da dobije uputstva od specijaliste za te poslove, tj. od tarifne slube. To se radi tako, da referent u izvoznoj referadi odmah nakon pozicioniranja ustupa pozicionu mapu tarifskoj funkciji sa zahtevom za instradiranje. To znai, da tarifska funkcija treba da naznai najpovoljniji prevozni put, najpovoljnije tarife, ispravno naznaenje vrste robe i potrebne klauzule, tj. sve to je vano za optimalni prevoz. Ukoliko je nalogodavac npr. u dispoziciji propisao prevozni put, prevozno sredstvo, pa eventualno i nain prevoenja, instradiranje e se uglavnom svesti na tarifsko naznaenje vrste robe, odreivanje mesta carinjenja i na prilaganje eventualne dokumentacije. Inae, uputstva se daju obino na posebnom formularu koji tampaju pedicije za svoje potrebe. Nakon instradiranja tarifna funkcija vraa pozicionu mapu funkciji izvoza.

8.3.0. Nain popunjavanja

U pedicijama se najee dolazi u situaciju da se trebaju popuniti tovarni listovi za prevoz eleznicom. Iako mnogi smatraju da to nije neko posebno umee, takva uverenja esto prouzrokuju kasnije neugodne posledice. Treba imati na umu da tovarni list, potpisan od poiljaoca s jedne strane, te eleznice s druge strane i overen peatom otpreme stanice predstavlja dokaz o sklopljenom ugovoru o prevozu iz kojega proizlaze obostrane obaveze i prava. esto puta i sasvim mala greka ili nepreciznost moe prouzroiti krupne posledice npr. u pogledu visine zaraunate vozarine. Inae, uputstva o popunjavanju tovarnih listova za unutranji saobraaj data su u posebnom Uputstvu koje je kao prilog IV objavljeno u Spt 31, dok su odgovarajua uputstva za popunjavanje tovarnih listova za meunarodni saobraaj data takoe u posebnom Uputstvu koje je kao prilog 2 odtampano u PIM-u. U unutranjem eleznikom transportu postoji samo jedan obrazac tovarnog lista oznake K501, koji se upotrebljava i za kolske (vagonske) i za komadne (denane) poiljke i za sva tri mogua naina prevoza - redovan (1), oroen (2) i dogovoren (3). Ako pri predaji poiljke poiljalac ne zahteva iskljuivu upotrebu kola (vagona), precrtava unakrsnim dijagonalama kvadrati pod 2 (denana), a u protivnom precrtava kvadrati pod l (kolska). to se tie naina prevoza, poiljalac ga odreuje precrtavanjem kvadratia l ukoliko se opredelio za redovan prevoz, pod 2 ako eli oroen prevoz, a ako je posebno dogovorio sa eleznicom uslove prevoza onda precrtava kvadrati pod 3. Tovarni list se sastoji od 5 listova: tovarni list, tovarna karta, izvetaj o prispeu, duplikat tovarnog lista i kopija. Izmeu pojedinih listova umetnut je prilikom izrade indigo-papir. Rubrike tovarnog lista bele boje i uokvirene debelom crtom crne boje popunjava poiljalac, a ostale rubrike (na podlozi svetlo -crvene boje) popunjava eleznica (v. prilog 7).
100

U meunarodnom eleznikom transportu postoje etiri vrste tovarnih listova i to: obrazac K-503 Tovarni list (CIM) za ubrzani prevoz (brzovoz), obrazac K-504 Tovarni list (CIM) za redovan prevoz (sporovoz), obrazac K-511 Tovarni list (SMGS) za ubrzani prevoz (brzovoz) za sao braaj sa SSSR, obrazac K-512 Tovarni list (SMGS) za redovan prevoz (sporovoz) za saobraaj sa SSSR. Tovarni list se sastoji iz 6 listova: tovarni list, tovarna karta, izvetaj o prispeu, duplikat tovarnog lista, kopija i prepis kopije tovarnog lista. Osim uputa iz priloga 2 PIM-a, za popunjavanje vae i odredbe lana 12 CIM. Izborom obrasca brzovoznog ili sporovoznog tovarnog lista poiljalac odreuje nain prevoenja. Tovarni listovi mogu se kupiti na svakoj eleznikoj stanici. Pojedini pediteri kojima trebaju vee koliine tovarnih listova, mogu iste naruiti i direktno iz eleznike tamparije u Subotici, po elji i s odtampanim odgovarajuim podacima (adresa primaoca, poiljaoca, vrsta robe, odreene klauzule i sl.). Debelo uokvirene delove tovarnih listova za transport SFRJ- SSSR popunjava eleznica, a ostale delove poiljalac. Kod COTIF-tovarnih listova poiljalac popunjava delove koji se nalaze levo od debele linije zelene boje, a ostale eleznica. U unutranjem transportu podaci se ispisuju na srpskom jeziku (latinicom ili irilicom), a u meunarodnom transportu treba dodati jo i prevod na francuskom, nemakom ili italijanskom jeziku. Upotreba irilice u meunarodnom prometu nije dozvoljena. Najuobiajeniji je nain popunjavanja tovarnih listova kopiranjem pomou karbon-papira na pisaoj maini, pri emu se moe umetnuti jo i obrazac Otpremnica koju na osnovu odobrenja Zajednice JZ u TTV broj 20/1966. tampaju pedicije za svoje potrebe. Taj formular ne sme biti bele boje, ima rubrike kao i meunarodni tovarni list, no eleznika stanica na njega ne stavlja peat, niti taj formular ima vanost duplikata tovarnog lista, ve slui samo za interne potrebe pedicije (v. prilog 7). Jedna od najvanijih rubrika u tovarnpm listu jeste rubrika Izjave, koja je odreena za upisivanje raznih propisanih i doputenih izjava. Spisak takvih izjava na naem, francuskom, nemakom i italijanskom jeziku objavljen je kao prilog I u Uputstvu o manipulaciji pri prevozu poiljaka - stvari na JZ (162). Osim tovarnih listova postoji u eleznikom transportu mogunost otpreme i na osnovu ekspresnog lista, posebno za unutranja, a posebno za meunarodni saobraaj. Ovaj nain prevoenja upotrebljava se kod naroito hitne (ekspresne) robe, a takva roba se predaje na prevoz na osnovu ekspresnog lista koji se kupuje na eleznikim stanicama. Formular se sastoji iz 4 lista: matica, priznanica, popratnica izvetaj o prispeu i izdatnica, a izmeu pojedinih listova je ve prilikom izrade umetnut indigo-papir. Poiljalac popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene, a uputstva za popunjavanje ottampana su na poleini poslednjeg lista formulara. U renom transportu prevoz se obavlja na osnovu tovarnog lista, slino kao i u eleznikom transportu. Tovarne listove tampaju pojedina preduzea renog transporta na osnovu standardno usvojenih obrazaca, a popunjava ih poiljalac (pediter) prema postojeim rubrikama. Rubrike sadre podatke o koliini, teim i nainu pakovanja robe, adresu poiljaoca i primaoca, mesto otpreme i odredita, naziv brodara, te podatke o slubenom vaganju i brojanju. Mogu biti upisane i razne izjave, odnosno napomene za primaoca ili agenta u odreditu, popis priloenih isprava itd. Kao potvrdu o predaji robe na prevoz poiljalac dobiva duplikat tovarnog lista (priznanicu), a prema zahtevu se mogu dobiti i kopije tovarnog lista, koje moraju nositi oznaku Kopija. Kopije nemaju znaaj tovarnog lista, odnosno duplikata. Za otpremu paketa putem pote prevoznu ispravu popunjava poiljalac. U unutranjem transportu to e biti Prijemni list (obrazac P-10) i to samo ako se radi o pojedinanim otpremama. Meutim, ako se predaje 5 ili vie paketa odjednom, prijemni list se ne popunjava
101

ve poiljalac upisuje pakete u Prijemnu knjigu. Za vrednosni paket popunjava se Prijemni list sa sprovodnicom (obrazac P-11). U meunarodnom transportu otprema paketa vri se na osnovu Sprovodnice (obrazac CP-2) i Prijemnog lista (obrazac P-10). Ako se predaje 5 ili vie paketa, poiljalac popunjava umesto Prijemnog lista (P-10) prijemnu knjigu (obrazac P3). Obrasci se popunjavaju prema postojeim rubrikama, a mogu se kupiti na svakoj poti. est je sluaj da se otprema vri iz nekog mesta u unutranjosti gde pediter nema svoje ispostave. Izvoznik npr. moe biti u Zagrebu, a poiljku otprema proizvoa iz Virovitice eleznicom. U takvom e sluaju izvozna funkcija pravovremeno dostaviti popunjene tovarne listove proizvoau (poiljaocu) sa svim potrebnim prilozima i uputstvima za urednu predaju robe eleznici i dati mu uputstva da odmah po predaji na prevoz obavesti peditera o otpremi, uz navod otpremnih podataka (broj vagona, datum, teina i sl.). Ovo je potrebno radi eventualnog praenja poiljke i drugih radnji (carinjenje, osiguranje, aviziranje inostranog kupca i domaeg izvoznika i sl.).

8.3.1. Isprave koje ispostavlja prevoznik

U vazdunom transportu prevoz se obavlja na osnovu avionskog tovarnog lista koji svako vazduhoplovno preduzee tampa na osnovu standardno usvojenih i propisanih obrazaca. Tovarni list popunjava u praksi robna sluba avio prevoznika na osnovu podataka koje joj daje poiljalac. U sluaju da je pediter istovremeno i agent odnosnog avio-prevoznika, onda on sam ispunjava avionske tovarne listove za prevoz robe u ime dotinog avioprevoznika. Tovarni listovi se tampaju u vie primjeraka (prema elji i potrebi) a imaju osobine sline eleznikom tovarnom listu. U pomorskom transportu teretnicu (Bill of Lading - v. prilog 7) ispostavlja brodar, odnosno zapovednik broda ili pomorski agent brodara, na osnovu podataka koje mu u pismenoj formi dostavlja krcatelj (u naem sluaju pediter) istovremeno sa predajom robe na brod. Pravilo je da se teretnica izdaje nakon zavretka ukrcaja tereta na brod. Izdavanju teretnice obino prethodi sastavljanje odgovarajueg dokumenta (prilog 7) u vidu triptiha, tj. formulara sastavljenog od: dispozicije ukrcaja (Shipper's Note), naloga za ukrcaj (Shipping Order), i oficirske potvrde (Mate's Receipt). Dispozicija ukrcaja je, ustvari, izjava sa podacima o teretu koju daje krcatelj. Ovu izjavu overava pomorski agent brodara i na osnovu nje izdaje zapovedniku broda nalog za ukrcaj, kojim se zapovedniku nalae da preuzme i ukrca opisani teret. Na osnovu ovog naloga zapovednik prima i ukrcava teret na brod, a nalog za ukrcaj odlae (arhivira) u svoju dokumentaciju. Po zavrenom ukrcaju zapovednik, ili prvi oficir palube, izdaje krcatelju oficirsku potvrdu, kojom potvruje da je roba ukrcana na brod. Na osnovu ove potvrde krcatelj zahteva od brodara izdavanje teretnice, koja e mu omoguiti eventualno daljnje disponiranje teretom, jer teretnica kao hartija od vrednosti koja reprezentuje dotinu robu, moe biti stavljena u promet, tj. posredstvom teretnice roba koja plovi moe biti prodata i vie puta. U momentu kada brodar krcatelju izda teretnicu, krcatelj je duan da mu vrati oficirsku potvrdu, kako bi se izbegle pekulacije da se na osnovu jedne iste oficirske potvrde zahteva izdavanje vie teretnica. U drumskom transportu tovarni list ispunjava prevoznik i to kako u unutranjem tako i u meunarodnom transportu. Naravno da mu poiljalac, u naem sluaju pediter, mora dati sve potrebne podatke, pa on odgovara i za sve posledice koje bi mogle nastati zbog pogrenih ili nedovoljnih podataka. Tovarni list za meunarodni transport je unificiran prema obrascu propisanom Meunarodnom drumskom konvencijom (CMR), a tampa ga Privredna komora za potrebe naih autoprevoznika, registrovanih za prevoz u meunarodnom drumskom transportu. Za unutranji transport autotransportna preduzea tampaju tovarne listove svako za svoje
102

potrebe, ali prema uzorku usvojenom od strane republikih udruenja drumskog transporta (prilog 7).

8.3.2. Ostale isprave koje se prilau uz otpremna dokumenta

Gotovo redovno, uz prevozne isprave karakteristine za meunarodni transport, moraju se priloiti i razne druge isprave. Referada u funkciji izvoza treba da poznaje propise pojedinih zemalja u koje i kroz koje se izvozi naa roba, te koji se dokumenti i u kojem broju trae u pojedinim sluajevima. Obino o tome vodi evidenciju i tarifna funkcija, te e prilikom davanja instradacije dati o tome potrebna uputstva izvoznoj funkciji. U svakom sluaju funkcija izvoza treba da se o tome stara, jer joj je to stavljeno u zadatak komitentovom dispozicijom. Tako npr. u eleznikom transportu kod izvoza robe, gotovo redovno, uz tovarni list treba priloiti odgovarajui broj formulara Meunarodna carinska prijava (TIF). To je elezniki obrazac sa oznakom K-401, koji se moe nabaviti na svakoj eleznikoj stanici. Poiljalac, odnosno pediter, popunjava rubrike koje nisu debelo uokvirene. Broj prijava za pojedinu zemlju odreen je Reglementacijama meunarodnog saobraaja (RS), kako za otpremnu, tako i za tranzitnu i uputnu zemlju. Podaci o tome nalaze se i u Prilogu 6 PIM, a otisak formulara dat je u prilogu 7. U meunarodnom potanskom saobraaju potrebno je uz Sprovodnicu i Prijemni list priloiti odreeni broj Carinskih deklaracija (potanski obrazac CP-3). Taj obrazac se moe obezbediti na svakoj poti, a broj tih obrazaca za pojedinu zemlju propisan je Meunarodnom paketskom tarifom. Ako se roba ocarini u unutranjosti, onda je do izlazne carinarnice prati primerak JCI ili popratnice. Naime, vozar je prilikom preuzimanja carinske robe u unutranjosti preuzeo i obvezu da e robu predati izlaznoj carinarnici, pa na priloenoj JCI ili popratnici izlazna carinarnica potvruje izlaz robe iz zemlje i te isprave vraa carinarnici koja ih je ispostavila. Za izvrenje odreenih radnji u carinskom i drugom postupku pojedinih zemalja poiljalac je duan da pribavi propisane isprave. Tu se misli na razna uverenja i svedoanstva (npr. o poreklu, o kvaliteti i sl.) koje izdaju nadlene privredne komore, sanitetske, veterinarske i druge institucije. Ako to pojedine zemlje zahtevaju, te isprave se takoe prilau uz odgovarajuu prevoznu dokumentaciju. Osim isprava koje se zahtevaju u pojedinim dravama, poiljalac moe uz prevoznu ispravu priloiti i druge isprave koje se odnose na poiljku i za koje on smatra da je potrebno da ih priloi. Nadalje se npr. uz tovarni list u eleznikom transportu, u sluaju ako otpremna eleznika stanica nije u stanju da izrauna prevozne trokove koje je na sebe preuzeo poiljalac, prilae frankaturni raun. U tom sluaju poiljalac (pediter) polae na otpremnoj eleznikoj stanici depozit u visini priblinih prevoznih trokova, a konani obraun prevoznih trokova (koje otpremna eleznika stanica nije mogla odmah obraunati) vri se na frankaturnom raunu koji se prilae uz tovarni list i prati poiljku. Obrasce frankaturnog rauna tampa eleznica i njegove se rubrike poklapaju sa rubrikama CIM-tovarnih listova (prilog 7) a eleznike stanice ih na zahtev mogu ustupiti pediterima i ovi ih mogu, u sluaju potrebe, popuniti prilikom ispisivanja tovarnog lista za konkretnu poiljku. Sva dokumenta koje se prilau uz prevoznu ispravu moraju se upisati u rubriku Prilozi.

8.4. Utovar/ukrcaj robe

Utovar robe u prevozno sredstvo mogu izvriti komitent ili pediter sa svojim radnicima, a taj posao se moe poveriti i specijalizovanom uslunom preduzeu. Sve zavisi od transportnih osobina robe, od vrste prevoznog sredstva, gde se roba nalazi te da li je za utovar potrebna mehanizacija i kakva.
103

Ako peditersko preduzee ima organizovanu sopstvenu transportnu funkciju, tada e izvozna funkcija uvek njoj davati naloge za utovar a ta funkcija e se pobrinuti da sopstvenim kapacitetima ili angaovanjem odgovarajuih logistikih preduzea realizuje utovar robe. Ako pak pediter nema organizovanu sopstvenu transportnu funkciju (npr. u manjim filijalama) onda e za taj posao ili angaovati sezonske radnike ili e utovar poveriti specijalizovanoj uslunoj organizaciji. Pritom treba voditi permanentni nadzor nad realizacijom utovara poto za sve eventualne tete komitent tereti peditera. Ako se radi o robi koja je ocarinjena ili e se cariniti u odnosnom prevoznom sredstvu (konteneru, vagonu, kamionu), tada se utovar vri u prisustvu i pod nadzorom carinskog organa. U tom sluaju je izvozna funkcija obavezna da obezbedi pravovremen izlazak carinskog organa na mesto utovara i da mu omogui nesmetan rad.

8.5. Osiguranje
Prema lanu 36. Optih uslova, pediter vri osiguranje samo po izriitom zahtevu komitenta i to za svaku pojedinanu otpremu. Takav nalog izvoznik daje u dispoziciji, uz navod relacije na kojoj treba robu osigurati, iznos osiguranja, kao i protiv kojih rizika treba izvriti osiguranje. Nalogodavac moe dati i opti nalog za osiguranje svih njegovih poiljaka. To se obino radi kod istovrsnih poiljaka koje se otpremaju u duem periodu, a u takvom sluaju pediter osigurava sve poiljke tog komitenta sve dok ovaj takav svoj nalog ne opozove. Ukoliko komitentov nalog za osiguranje ne sadri posebne rizike od kojih bi pediter trebalo da osigura poiljku, pediter je duan da osigura dotinu robu samo protiv uobiajenih transportnih rizika. Ako komitent nije dao nalog za osiguranje, tetne posledice koje bi mogle iz toga proizai padaju na njegov teret. Meutim, pediter je ipak duan da upozori komitenta na takve posledice i preporuiti mu da poiljku osigura od odgovarajuih rizika, ukoliko smatra da je to u njegovom interesu. Ako osiguranje treba sprovesti prema uslovima iz akreditiva, onda je najbolje da izvoznik dostavi pediteru uz dispoziciju i prepis onih odredaba akreditiva koje se odnose na transportno osiguranje. Osiguranje u pediciji, u ovom sluaju, obavlja izvozna funkcija odnosno posebna funkcija osiguranja ako takva postoji u pediterskom preduzeu. Kao to je ve navedeno prilikom obrade uvoza, pediterska preduzea imaju sa osiguravateljima sklopljene posebne ugovore. Ti ugovori predviaju da su sve poiljke tog peditera pokrivene osiguranjem, ako je u komitentovoj dispoziciji ili optim nalogom dat nalog za osiguranje. To se postie tzv. privremenim pokriem, tj. upisivanjem poznatih podataka iz dispozicije u knjigu pokria. Podaci se unose kopiranjem, a jedan primerak iz knjige dnevno se dostavlja osiguravatelju. Umesto knjige pokria privremeno pokrie se moe ugovoriti i dostavom privremene prijave za osiguranje. Definitivnu ponudu za osiguranje funkcija izvoza dostavlja osiguravatelju na posebnom formularu (polisa) im budu poznati svi potrebni podaci o odnosnoj poiljci. Formular ponudepolise je sastavljen tako da u sluaju kada nije potrebno posebno izdavati polisu na engleskom jeziku, takva ponuda slui istovremeno i kao polisa, naravno nakon to osiguravatelj izvri na njoj obraun premije i potpie je. Kod izvoznih poiljaka ree dolazi u obzir upis u knjigu pokria nego to je to sluaj kod uvoza, budui da su u najveem broju sluajeva poznati svi podaci o poiljci. Meutim, kod izvoznih osiguranja osiguravatelj esto treba da izda polisu na engleskom jeziku radi osiguranja u korist stranog uvoznika. Osiguravatelj svakodnevno predaje pediteru prihvaene polise uz zaduenje premije. Plaanje premije vri se periodino za protekli period u skladu sa propisima o plaanju u privredi za sve osigurane transporte, odnosno saglasno sklopljenom ugovoru izmeu peditera i osiguravatelja.
104

8.6. Carinjenje
Prema odredbama Carinskog zakona, domaa roba se ne moe izvesti u inostranstvo pre nego se obave propisane carinske radnje. Roba se moe izvozno ocariniti na nekoj carinarnici u unutranjosti ili na pograninoj carinarnici, to zavisi od opredeljenja izvoznika. Nadlena carinska uprava moe, meutim, uvesti ogranienja, prema kojima se u pojedinim carinarnicama nee moi cariniti izvesna roba. Prilikom odreivanja mesta carinjenja, naravno da funkcije izvoza u pediterskim preduzeima moraju o tome voditi rauna. Izvozno carinjenje obavlja se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI). JCI podnosi spoljnotrgovinsko preduzee koje izvozi robu (izvoznik), odnosno koje ima pismeno ovlatenje ili dispoziciju izvoznika. U praksi to redovno radi pediter. JCI treba popuniti tano i savesno, jer svaka greka moe povui za sobom vraanje dotine deklaracije od strane carinskog organa, a za netano prijavljivanje robe predviene su i odgovarajue kazne. Carinski organ, naime, na osnovu JCI proverava da li se stvarno radi o navedenoj koliini, vrsti i vrednosti robe koja se upuuje u inostranstvo, zbog ega se podaci u deklaraciji moraju u potpunosti slagati sa stvarnim stanjem robe, kao i podacima o drugim ispravama, koje se prilau uz dotinu JCI (tovarni list, faktura, prijava o izvozu robe itd.). Uz JCI treba priloiti prevoznu ispravu, fakturu, prijavu o zakljuenom poslu i druge isprave, slino kao to je navedeno kod uvoza. Roba se moe izvozno ocariniti u prevoznom sredstvu (npr. u eleznikom vagonu, kamionu, konteneru i sl.), carinskom magacinu i stovaritu, ili u skladitu prevoznika, ve prema opredeljenju carinarnice. Carinjenje se, po pravilu, obavlja posle zakljuenja ugovora o prevozu u otpravnom mestu, u nekom usputnom mestu ili na pograninoj carinarnici. Za dostavu potrebne dokumentacije i za carinjenje robe u eleznikom vagonu odreeni su kratki rokovi. Poiljalac (pediter) je duan podneti potrebnu dokumentaciju u roku od dva sata, raunajui od trenutka zavrenog utovara ako se izvozna poiljka carini u otpravnoj eleznikoj stanici, odnosno od trenutka obavetavanja o dolasku, ako se izvozna poiljka carini u usputnoj stanici. Carinski organ duan je, pak, izvriti propisane radnje takoe u roku od dva sata, raunajui od trenutka prijema potrebne dokumentacije, odnosno od trenutka kada je carinski organ obaveten da je poiljka pripremljena za carinjenje. Za sluaj prekoraenja ovih rokova krivac je obavezan platiti kolsku dangubninu. Inae, izvozno carinjenje se sastoji iz: - podnoenja JCI (sa prilozima), - pregleda robe i - prorauna i naplate carinskih taksa. to se tie isprava potrebnih za carinjenje, pediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno pribavi od izvoznika, a neke i sam da ispostavi. Tako npr. prijavu o zakljuenom poslu izvoznik treba da dostavi zajedno sa dispozicijom. Ako on to iz bilo kojih razloga nije uradio, funkcija izvoza e ga prilikom ispostavljanja potvrde o prijemu dispozicije upozoriti da prijavu, kao i ostalu potrebnu dokumentaciju, naknadno dostavi i pritom upozoriti na posledice ako pomenuti dokumenti ne budu pravovremeno na raspolaganju. Prijavu o zakljuenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora sa inostranim kupcem na posebnom formularu Zavoda za statistiku i ona mora biti overena od nadlene banke. Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka izvoznik i dostavlja je pediteru obino zajedno sa dispozicijom i prijavom o zakljuenom poslu. Ponekad ipak to nee biti mogue, npr. ako otpremu vri dobavlja iz nekog drugog mjesta i sl., u kojem sluaju izvoznik obino snabdeva peditera praznim formularima svojih faktura, koje pediter popunjava na osnovu podataka iz prevozne isprave i izvoznikovih uputa. Kad carinarnica primi JCI, ona utvruje: da li je deklaracija uredno i pravilno popunjena,
105

 da li su uz deklaraciju priloene sve isprave potrebne za carinjenje robe, te da li su te isprave valjane, da li je izvoz robe zabranjen, da li je dotina privredna organizacija ovlatena da vri izvoz, da li se podaci iz isprava slau sa podacima u deklaraciji. Ako je sve u redu, carinski organ uvodi JCI u poseban kontrolnik, te pristupa pregledu robe kome mora prisustvovati i podnosilac JCI. Pregled se vri radi proveravanja da li podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju robe. Nakon izvrenog pregleda roba se stavlja pod carinski nadzor, tj. ona postaje carinska roba i takva ostaje sve do izlaska iz zemlje. Carinski organ na JCI vri proraun carinskih taksi i upuuje njenog podnosioca da duni iznos uplati na blagajni carinarnice. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena slui ig carinarnice: Ocarinjeno po JCI broj ..... od ....., koji carinarnica stavlja na prevoznu ispravu i na JCI, kao i na ostale isprave koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. Izvozno ocarinjenu robu carinarnica predaje vozaru uz potpis na JCI. Zajedno sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primjerak JCI koju prevozilac podnosi izlaznoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u inostranstvo. Ako se carinjenje obavlja na pograninoj carinarnici, onda se vozaru ne predaje takav primerak JCI, ve vozar ispostavlja prijavu za izvoz robe i predaje je carinarnici na overu.

8.7. Aviziranje otpreme

Dobri poslovni obiaji zahtevaju da pediter obavetava svog nalogodavca-komitenta o pojedinim fazama realizacije dispozicije. Isto tako je dunost peditera da o otpremi izvozne poiljke obavesti i primaoca, tj. inostranog kupca. Funkcija izvoza pediterskog preduzea obavetava komitenta o zavrenoj operativnoj fazi rada na transportu, tj. o izvrenom carinjenju i izlazu robe iz zemlje. Tom prilikom funkcija izvoza dostavlja komitentu i potrebnu dokumentaciju (potvrenu JCI, polisu osiguranja, itd.) i fakturu za izvrene poslove. pediteri obino imaju uraene posebne formulare koji im slue za dostavljanje takve dokumentacije. Ukoliko se pojave neke smetnje u sprovoenju izvoznikovog naloga, pediter je o tome duan obavestiti izvoznika, traei po potrebi njegove instrukcije. Ako nastale smetnje moe sam otkloniti i otkloni ih na nain za koji smatra da je najpovoljniji za komitenta, takoe je duan da obavesti komitenta o preduzetim merama. Obiaji (uzanse) u meunarodnoj trgovini zahtevaju da kupac bude uredno obavetavan o otpremi robe. To je obino uslovljeno i u kupoprodajnom ugovoru, te funkcija izvoza najee dobija u tom smislu i odgovarajue naloge od komitenta. Ako takav posebni nalog i ne bi postojao, funkcija izvoza je duna da o otpremi robe u inostranstvo obavesti inostranog kupca (primaoca) na odgovarajui nain, uz navod svih otpremnih podataka koji su potrebni za nesmetan prijem, a eventualno i za osiguranje robe. Ovo je potrebno i zbog toga da bi inostrani primalac mogao obavestiti peditera u sluaju da poiljka ne stigne, odnosno ako se zadri na putu preko potrebnog vremena, u kojem e sluaju pediter organizovati potragu za robom. Nai pediteri esto upuuju izvozne poiljke na adresu svojih korespondenata, inostranih peditera u pojedinim zemljama. To je najee sluaj ako se radi o zbirnoj robi, zatim ako to propisuje akreditiv, odnosno inostrani kupac, kao i u sluaju ako se poiljka izruuje uz naplatu odreenog iznosa (pouzee). Svakako da e u tom sluaju na pediter dati svom korespondentu potrebna uputstva u pogledu reekspedicije, distribucije ili naplate. Pritom e se voditi rauna o tome da uputstva stignu svakako pre nego to stigne poiljka, te e se u vezi sa tim izabrati i nain obavetavanja. Takva obavetenja o otpremi nazivaju se bordero i daju se na posebnim formularima koje
106

pojedini pediteri tampaju prema sopstvenim potrebama. One sadre rubrike o podacima za poiljku na koje se obavetenje o otpremi odnosi, zatim adresu primaoca i naeg izvoznika. Nadalje, moraju se dati precizni nalozi u pogledu eventualnog plaanja protivvrednosti robe, odnosno navesti uslovi pod kojim e se izvriti isporuka i sl. Eventualna obavetenja dostavljena elektronskim ili nekim drugim putem moraju naravno sadravati iste podatke, a osim toga moraju se odmah potvrditi i pismeno na uobiajeni nain. Sva obavetenja komitentu, kao i obavetenja inostranom kupcu, odnosno korespondentu, moraju se, naravno, praviti u dovoljnom broju primeraka tako da uvek ostane barem jedna kopija u pozicionoj mapi. To isto vai i za svu ostalu korespondenciju.

8.8. Zbirni transport

Zbirni transport se kod izvoza moe organizovati na isti nain kao i kod uvoza robe. Taj se posao sastoji u tome da funkcija izvoza peditera prikuplja komadne poiljke od raznih poiljaoca, te ih otprema kao kompletnu vagonsku (kontenersku) poiljku svojoj inostranoj pediterskoj vezi (korespondentu), a ovaj ih, ve prema sluaju, raspodeljuje adresatima (primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinano. Za zbirni prevoz mogu se osim eleznikog transporta - koristiti i druge transportne grane (drumski, pomorski, reni i vazduni). Meutim, zbirni transport je najvie razvijen i ima najdublju tradiciju u eleznikom prevozu i pediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi. Za eleznicu je takav vid otpreme takoe koristan jer otpada manipulacija sa velikim brojem pojedinanih komadnih poiljaka (utovar, istovar, pretovar, zauzimanje skladinog prostora), smanjuje se mogunost oteenja za koje bi mogla snositi odgovornost eleznica, a osim toga smanjuje se administracija, jer se, umesto npr. 20 komadnih otprema, prima na prevoz samo jedna vagonska poiljka. Zbirna otprema korisna je i za izvoznika, jer tako otpremljena roba pre stigne na odredite nego u sluju pojedinane komadne otpreme, a trokovi njenog prevoza su nii nego to su trokovi pojedinane komadne otpreme. Ovo naroito dolazi do izraaja ako na izvoznik plaa prevozne trokove na inostranim relacijama, jer na nekim inostranim eleznicama postoje osetne razlike izmeu vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu. Konano, na je izvoznik zainteresovan i da mu se roba preveze bez oteenja, a kod zbirne otpreme postoji manja verovatnoa oteenja nego pri komadnoj otpremi. Obzirom na spomenute razlike u vozarini izmeu zbirne i komadne otpreme, naravno da je u interesu peditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proiri to je vie mogue. U svetu postoje pediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe, to im donosi znatnu i stalnu dobit i takvi pediteri vrlo dobro prosperiraju. Za efikasnost zbirnog transporta naroito je vana koncentracija zbirne robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredita. U uslovima postojanja vie meunarodnih peditera, koji osim toga imaju svoje filijale irom zemlje, a te filijale posluju manje-vie samostalno, neminovno se namee potreba da pri zbirnom transportu pediteri meusobno surauju odnosno da predaju jedan drugom svoje poiljke, sastavljajui na taj nain zbirne vagone u to je mogue kraim vremenskim razmacima. Takve suradnje, meutim, meu naim pediterima zasada nema u dovoljnoj meri, pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inae bilo mogue. To predstavlja znatnu tetu za itavu zajednicu, jer se roba zbog toga ponekad otprema komadno ili se u najboljem sluaju, otprema vri u nedovoljno iskoritenim vagonima i to samo do prve eleznike stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog peditera koji, prema tome, i odnosi pri tome najveu moguu korist. Nasuprot oitim prednostima koje prua zbirna otprema, pediter esto ne moe koristiti takav nain otpreme iako bi zato inae postojala mogunost. To se moe desiti u sluaju ako je akreditivom uslovljena isplata uz predoenje banci duplikata tovarnog lista. Da se to izbegne,
107

treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz izvrene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv. peditersku potvrdu. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo bi da nai izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav nain isplate i da se to unese u uslove akreditiva. Naime, ak i u sluaju da se roba ne otpremi zbirno pediteru, odnosno poiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat tovarnog lista koji mu moe trebati za reklamaciju vie plaenih prevoznih trokova ili drugih potraivanja iz ugovora o prevozu. Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe, tzv. bordero (prilog 7). Unjega se unose blia uputstva otpremnog peditera, namenjena pediteru na kojeg je isti naslovljen.

8.9.1. Transportna potvrda (FCT)

Slubeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je Forwarding Agents Certificate of Transport i najee se ispostavlja u onim sluajevima kod kojih transportni rizik pada na teret prodavca sve do isporuke robe kupcu. Ispostavom FCT-dokumenta pediter potvruje da je preuzeo radi prevoza tano opisanu poiljku u cilju isporuke i u skladu sa instrukcijama poiljaoca, kako je u dokumentu navedeno. Nadalje, on preuzima obavezu otpreme na odredite i isporuku uz povraaj indosiranog originala FCT-dokumenta. Sa druge strane, ispostavom tog dokumenta pediter prua primaocu (kupcu) robe garanciju da e roba biti otpremljena iz zemlje izvoza bez prepreka, te se prema tome izdaje tek kad je sasvim sigurno da je roba prola svu proceduru i kad je pediter ve sklopio ugovor o prevozu sa odreenim vozarom. Takoe, ispostavljeni FCT-dokument slui prodavcu kao dokaz o izvrenju njegovih obaveze iz kupoprodajnog ugovora i saglasno tome daje mu pravo da ispostavi zahtev banci za isplatu kupoprodajne cene, ako je tako u dokumentarnom akreditivu predvieno. FCT-dokument je vrednosna isprava i prenosiv je ako je ispostavljen to order. Formular je ute boje, a sastoji se iz originala i etiri kopije (prilog 7). Kod nas se ovaj dokument tampa trojezino na srpskom, nemakom i engleskom jeziku, a upotrebljava se ree nego FCRdokument.

8.9.2. Teretnica za kombinovani prevoz (FBL)

Slubeni naziv za ovu ispravu na engleskom jeziku je FIATA Combined Transport BILL OF LADING, plave je boje, prenosiv je osim u sluaju ako na samoj ispravi nije otisnuta primedba not negotiable. Izgled ovog dokumenta dat je u prilogu 7. Ispostavljajui ovu ispravu pediter preuzima ulogu organizatora prevoza u doslovnom smislu rei (engl. Combined Transport Operator, nem. Gesamttransportfhrer) i time preuzima odgovornost ne samo za robu, ve i za realizovanje transporta. Dakle, on preuzima odgovornost ne samo za isporuku robe na odreditu, ve i odgovornost za sve vozare i tree osobe koje je ukljuio radi realizovanja ukupnog prevoza. Izdavalac isprave preuzima takoe odgovornost u visini od 30 franaka Poin care (priblino 7 CHF) za svaki kilogram bruto teine izgubljene ili oteene robe. Ako se moe dokazati gde je teta nastala, njegova se odgovornost ceni prema odgovornosti odnosne transportne grane (npr. eleznice, brodara, avio ili drumskog prevoznika). Uostalom, uslovi i pravila FBL-isprave odgovaraju onima koje je propisala Meunarodna trgovinska komora. Uvoenje i primena ove pediterske isprave predstavlja dosad najpraktiniji izlaz iz nastojanja, u razliitim delovima sveta, da se pronae praktian i jednostavan izlaz u sluaju da robu treba otpremiti do odredita raznim transportnim sredstvima (kombinovanim transportom) i pri tome jo ukljuiti i druge, na pr. pretovarna, luka i skladina preduzea. Da bi se to moglo efikasno
108

sprovesti, bilo je neophodno da se to organizuje u okvirima FIATA, a naravno da izdavalac takve isprave moe biti samo onaj meunarodni pediter koji ima sklopljene odgovarajue ugovore sa svim uesnicima na prevoznom putu robe (transportnom lancu). Inae, pokuaji uvoenja konosmana za kombinovani prevoz datiraju jo od pre I. svetskog rata, kad su Nemci uveli takav sistem za otpremu iz unutranjosti Nemake za luke u tadanjim nemakim kolonijama (saradnja Nemakih eleznica i nemakih brodarskih kompanija). Kako je to bio opasan eksperiment svedoi i injenica da su ak i tadanji Saveznici jednom klauzulom mirovnog ugovora u Versaju smatrali potrebnim da Nemcima zabrane na rok od 5 godina upotrebu takvih konosmana. Godine 1938. u tadanjoj ehoslovakoj je uveden u upotrebu zvanini pediterski konosman za kombinovani prevoz, no ubrzo je okupacijom ehoslovake od strane Nemaca taj pionirski pokuaj obustavljen. Nakon Drugog svetskog rata dolo je do ire primene takvih konosmana u SAD i Kanadi pod raznim nazivima, npr. Straight Bill of Lading, Combined Railway and Ocean Through Bill of Lading, Through Export Bill of Lading, Steamship Waybill i sl.

8.9.3. Skladina potvrda (FWR)

Slubeni naziv na engleskom jeziku za ovu peditersku ispravu je FIATA Warehouse Receipt, no ponegde se moe naii i na (pogreni) naziv Forwarders Warehouse Receipt. Formular je narandaste boje (prilog 7), ne prenosiv, osim ako na njemu ne stoji utisnuta oznaka negotiable. FWR-dokument je skladina potvrda koja se upotrebljava kao standardni dokument u nacionalnim okvirima i slui peditera u njegovom skladinom poslovanju. Iako je FWRdokument tzv. skladinica (varant), on moe biti upotrebljen u mnogim sluajevima u relizaciji skladinih poslova, budui da je razlika izmeu klasine skladinice i FWR-isprave, u pravom smislu, vrlo mala. Naime, u FWR se detaljno utvruju prava izdavaoca isprave, prenos prava vlasnitva kao i aktivna legitimacija za izruenje robe uz predoenje skladinice.

8.9.4. Potvrda poiljaoca za prevoz opasne robe (SDT)

Slubeni naziv na engleskom jeziku za tu ispravu je Shippers Declaration for the Transport of dangerous goods (skr. FIATA SDT). Tom potvrdom poiljalac, kao nalogodavac pediteru, izjavljuje da roba (stvari) koju pediter treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasne robe (RID, ADR i/ili IMDG), tj. da njene karakteristike, pakovanje i obeleavanje odgovaraju spomenutim propisima. Ako se opasne materije meaju odnosno pakuju zajedno sa drugom robom, u toj se ispravi mora deklarisati da je meanje takve robe dozvoljeno. Ova potvrda se koristi od 1977. godine (prilog 7).

8.10. Obraun i fakturisanje izvrene usluge

Poslednja, a za peditera zapravo najvanija faza rada u izvrenju naloga komitenta jest tano i pravovremeno fakturiranje izvrenih poslova. Na taj nain pediter dolazi do prihoda neophodnih za svoj opstanak, a ako je pediter kod nekog posla jo i plaao neke trokove za komitenta (npr. vozarinu i sl.), onda je pogotovo vano da posao to je mogue pre fakturira i da tako doe i do vlastitih uloenih sredstava i do zarade u vezi s obavljenim poslom. Izvozni odjel moe svoje usluge fakturirati prema unapred ugovorenim iznosima za usluge ili prema tarifi usluga koja se openito primjenjuje i koja je stavljena do znanja komitentu. Posebno se zaraunavaju i fakturiraju svi efektivni izdaci, kao npr. plaeni prevozni trokovi, izdaci za razne takse, upotrebljeni formulari i sl., a posebno izvrene usluge prema ugovoru, ponudi ili tarifi usluga.
109

Ako je pak pogodba uinjena na bazi forfaitnog stava, izvozni e odjel fakturirati odgovarajui iznos prema forfaitnom stavu, a izvan toga samo one izdatke koji forfaitnim stavom nisu obuhvaeni ili su izriito izostavljeni. Moe se dogoditi da izvozni odjel nee moi odmah po izvrenoj otpremi doi do tanih podataka o visini trokova koji terete odreeni posao. Ipak se zbog toga nee ekati s fakturiranjem, te e se ispostaviti faktura s predvidivim trokovima uz napomenu da su pridrana prava na eventualnu ispravku, ili e se fakturirati samo poznati trokovi i usluge peditera, s napomenom da e se ko mitent teretiti za ostale trokove naknadno. U pravilu se radi na ovaj drugi nain, no ako komitent pristane na onaj prvi, moe se i tako. U sluaju pogodbe na bazi forfaitnog stava fakturirati se moe i pre nego je posao praktino zavren, naroito ako komitent to trai. Pre samog fakturisanja je potrebno izvriti kontrolu obrauna trokova dotine pozicije. Neki pediteri evidentiraju trokove na unutranjoj stranici pozicione kouljice, a neki se slue tzv. nalogom za fakturisanje. I jedan i drugi nain je dobar, a osnovno je da se obuhvate svi trokovi koji terete dotinu poziciju, emu se zatim dodaje cena pediterove usluge. Trokovi koji terete poziciju ne smeju, po pravilu, nikad biti vei od fakturisanog iznosa, bez obzira da li se do fakturnog iznosa dolo fakturisanjem prema efektivnim trokovima uz dodatak cene usluga ili pak prema forfetnom stavu. Pre fakturisanja funkcija izvoza treba, u svakom sluaju, da sve prevozne isprave uputi tarifnoj funkciji na preispitivanje u pogledu ispravnosti zaraunatih prevoznih trokova. Tarifna funkcija oznait e manje ili vie zaraunate trokove na nain kako je to uobiajeno kod tog peditera. Ako je pediter platio te trokove, onda e se u fakturi komitentu zaraunati stvarno plaeni iznosi, a pediter e, u sluaju da su takvi trokovi vie naplaeni, reklamirati kod vozara (npr. eleznice), a po reenju reklamacije viak odobriti komitentu uz odbitak ugovorene provizije. Ukoliko su prevozni trokovi zaraunati u manjem iznosu, funkcija izvoza e to naznaiti u fakturi, sa napomenom da moe uslediti poziv za naknadnu naplatu u odreenom roku. U ovom poslednjem sluaju moe se sa komitentom sklopiti i aranman da mu se fakturiu takvi trokovi u iznosu koji je trebalo naplatiti, a da pediter preuzme na sebe obavezu naknadnog plaanja izdate kontrolne primedbe. Ako je prilikom davanja ponude na bazi forfetnog stava taj stav bio uslovljen ispunjenjem odreene minimalne koliine tereta, naravno da e funkcija izvoza voditi rauna o tome i odgovarajue pozicije drati u evidenciji do ispunjenja uslova. U protivnom, komitentu e se naknadno dofakturisati eventualna razlika. To e isto uslediti i u sluaju ako komitent ne stavi pediteru na raspolaganje duplikate tovarnih listova i frankaturne raune na osnovu kojih bi pediter mogao ostvariti odreena prava prema vozaru. Naravno da to sve mora biti predvieno u pediterovoj ponudi za taj posao, odnosno u ugovoru. Fakturisanje moe obaviti odgovorni referent u funkciji izvoza koji taj posao vodi, to se najee kod naih peditera i radi. Postoji i drugi nain kada fakturisanje obavlja posebni fakturista za vie referenata, a negde se opet praktikuje fakturisanje u posebnom fakturnom odelenju za sva radna mesta u funkciji izvoza, pa i za celo preduzee. Svaki nain ima svojih mana i svojih dobrih strana, o emu je bilo vie rei kod razmatranja uvoza. Ako je kretanje finansijskih dokumenata i njihovo evidentiranje na visini, te tako obuhvaeni svi trokovi koji terete odreeni posao i to proknjieno na odgovarajuoj poziciji i u pozicionom knjigovodstvu, svakako da e i fakturisanje, obavljalo se ono po bilo kojem sistemu, biti zadovoljavajue. U fakturi se navode priloeni dokumenti, a to je najee potvrena JCI, polisa osiguranja, prijava o izvozu robe, duplikat tovarnog lista i sl. Faktura se dostavlja komitentu dostavom na dokazni nain ili preporuenim pismom, a plativa je u roku predvienom Optim uslovima, ako nije drukije ugovoreno. Sve ispravke vie se na osnovu debat- ili kredit-nota. Nakon to je zavren posao po jednoj dispoziciji (roba ocarinjena, otpremljena i avizirana, te
110

izvreno fakturisanje), potrebno je da se analizira postignuti komercijalni efekat izvrenog posla. To se postie bilansiranjem pozicije, tj. sumiranjem svih trokova koji tu poziciju terete i svih prihoda po toj poziciji (sopstvenih faktura i dobijenih kredit-nota). Prethodno je potrebno da se izvri kolacioniranje sa pozicionim knjigovodstvom radi ispravljanja eventualnih greaka. Rezultat bilansiranja moe biti iskazan dobitak ili gubitak na dotinoj poziciji. Po pravilu gubitka ne bi smelo biti ukoliko su sve aktivnosti realizovane po ugovoru, ve jedino dobitak. Nakon zakljuenja pozicije, poziciona kouljica se odlae u arhivu.

111

112

9. POSLOVI TRANZITA
Funkciju tranzita (slubu tranzita) imaju organizovanu uglavnom ona pediterska preduzea koja imaju sedite (ili filijale) na secitima transportnih puteva, gde se javlja potreba za organizovanjem prijema robe od jedne transportne grane i njene otpreme drugom granom transporta za zemlje u zaleu, ili obratno. Takav je sluaj kod peditera ije je sedite u morskim lukama, namenjenim za meunarodni prekomorski transport ne samo zemlje kojoj ta luka politiki pripada, ve i za tranzitni transport. Isto tako, funkciju tranzita mogu imati i pediteri u renim pristanitima gde se spajaju reni i elezniki odnosno drumski putevi, a preko tih transportnih vorita idu i tranzitni prevozi (npr. Novi Sad itd.). Inae, poslovi tranzitne funkcije su - po analogiji - identini sa poslovima uvozne i izvozne funkcije, uzimajui naravno u obzir i odreene specifinosti. Zadatak tranzitne funkcije u meunarodnoj pediciji jeste da organizuje nesmetan prijem inostrane robe koja dolazi u nau zemlju jednim vidom transporta, eventualno njen privremen smetaj, a zatim otpremu drugim vidom transporta u inostranstvo, i to sve na osnovu dispozicije vlasnika robe ili njegovog peditera. U izvravanju tog zadatka tranzitna funkcija e obaviti i druge poslove, vezano za nesmetan prevoz robe, koji su joj dispozicijom stavljeni u zadatak, kao to su npr. transportno osiguranje, uskladitenje, vaganje, pakovanje, pretovar, sortiranje, uzimanje uzoraka itd.

9.0. Ugovaranje tranzita

Privlaenje tranzitnog transporta preko nae zemlje znaajno je kako za same domae transportne i druge uslune organizacije koje neposredno uestvuju u izvravanju poslova oko realizacije tog zadatka, ve je znaajno i za ukupnu zajednicu jer ti poslovi predstavljaju znaajan izvor deviznih prihoda. Naa preduzea za meunarodnu pediciju treba da ve kod akvizicije takvog transporta odigraju znaajnu ulogu, iako se, ponekad, takav transport usmerava odreenim putem na osnovu meudravnih dogovora, naravno ako u konkretnom sluaju postoji vie puteva. U naem sluaju, pod tranzitnim prevozima se podrazumeva prekomorski tranzit robe iz Maarske, eke, Slovake i drugih zemalja preko luke Bar. Povoljnosti tranzitnog puta preko ove luke koriste dosta esto i poiljke za i iz mnogih evropskih zemalja, npr. iz Poljske, Rumunije, [vedske, Nemake itd., zahvaljujui dananjem nainu trgovine i geografskom poloaju nae zemlje. Akvizicione napore treba usmeriti na one faktore u pojedinim zemljama od kojih zavisi dobijanje tranzitnih poslova. Tako npr. pregovore o tranzitu roba za i iz Austrije najee treba voditi sa austrijskim pediterima koji su ovlaeni da te transporte organizuju, za maarsku robu sa pedicijom Masped iz Budimpete, za eku robu sa pedicijom echofracht iz Praga itd. Pri tome se obino sklapaju ili dugoroni ugovori o poslovnoj saradnji, pri emu se utvruju cene usluga i meusobna prava i obaveze, ili se pak posebno ugovara neki konkretni vei posao. Postoji jo jedan vid tranzita, a to je kopneni tranzit, pri ijoj realizaciji takoe moe doi do ukljuivanja naih meunarodnih peditera u izvravanje nekih poslova. Tako, npr. kod tranzita drumskim vozilima, ispostave naih meunarodnih peditera na graninim prelazima mogu za raun svojih inostranih komitenata obaviti potrebne formalnosti koje zahtevaju carinski i drugi organi, a takoe mogu obaviti i druge potrebne radnje. Slino vai i za elezniki tranzit kod kojeg se pediteri mogu angaovati u smislu privlaenja transportnog supstrata na nae pruge posredovanjem kod naih eleznica za dobijanje adekvatnih tranzitnih refakcija, npr. za transporte iz Grke, Turske i Bugarske za zemlje Zapadne i Severne Evrope i obratno preko nae zemlje. Naime, da bi se odreeni transporti izmeu spomenutih zemalja usmerili na nae pruge, naa eleznica je bila spremna da kod veih koliina roba odobri povlastice u odnosu na redovnu
113

tranzitnu tarifu u vidu refakcija, a nai meunarodni pediteri su bili obino inicijatori kod nae eleznice i nosioci celokupnog posla oko realizacije refakcija. Posao se zatim sastojao u ugovaranju detalja sa stranim pediterima koji su raspolagali sa tim transportima, prikupljanju tovarnih listova i frankaturnih rauna, realizacijom refakcije kod nae eleznice i raspodelom odobrene refakcije na osnovu sklopljenih aranmana.

9.1. Tranzit: kopno more

Konkretnim poslovima inostranih komitenata za upuivanje tranzitnih transporata preko Luke Bar za prekomorske zemlje obino prethode upiti u pogledu uslova i cena lukih, pretovarnih, skladinih i drugih usluga pri emu se kod manjih koliina i kod povremenih, odnosno jednokratnih komitenata redovno primenjuju standardne tarife usluga. Meutim, kod znaajnijih i veih transporata, kao i kod komitenata koji imaju kontinuirane transporte, sklapaju se posebni ugovori na osnovu kojih se utvruju posebne, redovno nie cene usluga kao i druge pogodnosti. Izvesne pogodnosti daju se i inostranim pediterima u vidu provizija kako bi bili stimulisani da instradiraju transporte koje oni organizuju upravo preko ove luke.

9.1.0. Dispozicija
Konkretni posao funkcije tranzita u meunarodnoj pediciji poinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca, kojom ga ovaj obavetava o otpremi tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima iz svoje zemlje i nalozima ta treba dalje preduzeti radi otpreme u prekomorskom transportu. Strani pediteri daju takve dispozicije na posebnim formularima koji su prilagoeni potrebama tranzitnih prevoza, te osim standardnih podataka o robi, osiguranju, adresama isporuioca i primaoca i uslovima prevoza, sadre i datum otpreme iz zemlje porekla, mesto otpreme, vrstu prevoznog sredstva, granini prelaz, uputstva za pretovar i zahteve u pogledu obrauna trokova, dostave dokumentacije i informisanja. Primljenu dispoziciju funkcija tranzita registrujne ili u posebnoj pozicionoj knjizi ili u kartoteci, zavisno od sistema evidencije koji se koristi kod tog peditera. Svaki pediter ima drukiji sistem pozicioniranja, no sve se svodi na to da se iz broja pozicija treba videti da taj posao pripada funkciji tranzita, koje je godine i kojoj poslovnici (referadi) pripada, slino kao to smo objasnili kod uvoza i izvoza. Prema tome, ovde bi npr. broj pozicije mogao biti oznaen kombinacijom T-41-312, pri emu bi slovo T oznaavalo da se radi o tranzitnom poslu, broj 4 da je to posao iz 2004. godine, a l da ga obrauje prva poslovnica, recimo ona koja ima preko sebe maarski tranzit, dok broj 312 oznaava 312. posao te poslovnice u 2004. godini. Na osnovu takvih ili slinih oznaka moe se bez tekoa raspoznati sva prepiska i odmah uputiti odnosnoj referadi radi obrade i odlaganja u pozicionu mapu. Nakon evidentiranja u pozicionoj knjizi (kartoteci), referent u funkciji tranzita otvara pozicionu kouljicu (mapu, mantil) u koju, prema predvienim rubrikama, unosi sve podatke iz dispozicije, slino kao to je opisanoi kod uvoza i izvoza. Po izvrenom pozicioniranju funkcija tranzita potvruje prijem dispozicije, a istovremeno trai i dodatna objanjenja ili dostavu nekih nedostajuih isprava ukoliko je to u konkretnom sluaju potrebno.

9.1.1. Prijem robe

U meuvremenu dok je roba na putu, funkcija tranzita obavlja potrebne pripreme radi nesmetanog prijema i eventualnog uskladitenja robe, odnosno njene neposredne otpreme pomorskim transportom. Budui da se tranzitna roba nalazi pod carinskim nadzorom od ulaska u nau zemlju, to e je prevoznik (eleznica ili autoprevoznik), predati carinarnici u luci u smislu odredaba carinskog zakona (CZ). Sve naredne manipulacije sa robom od trenutka prispea u
114

luku, pa do ukrcaja na brod obavljaju se pod nadzorom carinskih organa u luci, te se o svakoj manipulaciji moraju prethodno obavestiti carinski organi. Nae pomorske pedicije, odnosno njihove funkcije tranzita imaju odtampane razliite formulare koje upotrebljavaju pri raznim manipulacijama. Tako se npr. mogu upotrebljavati posebni formulari za ispisivanje naloga za uskladitenje dolazee robe u luka skladita, posebni za iskladitenje ili za direktan pretovar sa kopnenog prevoznog sredstva u brod, a posebni za radove u luci, sve naslovljeno na odnosnu luku ili luko preduzee za tu vrstu delatnosti (prilog 7).

9.1.2. Otprema robe

Ugovaranje brodskog prostora za otpremu tranzitne robe obino je ve unapred ureeno od strane inostranog partnera, bio taj iz zemlje izvoza, ili iz zemlje uvoza, to u naelu zavisi od toga kako je roba prodata (CIF ili FOB), odnosno kako je utvreno u kupoprodajnom ugovoru. Ipak, ima sluajeva da se ugovaranje i osiguranje brodskog prostora prepusti naem pediteru, te e u takvom sluaju na pediter to uraditi na nain kako to inae radi kod nae izvozne robe. Isto tako e se pobrinuti da se sprovede i transportno osiguranje u smislu dobijenih instrukcija u dispoziciji, ako mu je to stavljeno u zadatak. Konani cilj pomorskog peditera, u naem sluaju funkcije tranzita, jeste da tranzitnu robu ukrca na brod i da dobije istu teretnicu kao dokaz o izvrenom zadatku. Tu on nastupa u ulozi krcatelja, te sa jedne strane daje odgovarajue naloge za radove lukom preduzeu nadlenom za odnosnu delatnost, a sa druge strane daje nalog brodskom agentu za ukrcaj robe, u kojem mu zapravo propisuje na koji nain e se ispostaviti teretnica i sa kojim podacima, te koliko e mu se originala i koliko kopija predati. Ovi nalozi se takoe daju na unificiranim formularima. Sam ukrcaj treba da se obaviti u okviru stojnica (lay days), tj. vremena doputenog ili ugovorenog za ukrcaj plovila. Stojnice su uvek vezane za koliine koje treba ukrcati na dan ili po grotlu na nain predvien ugovorom ili lukim propisima (obiajima), pri emu se dani mogu raunati kao tekui, radni ili vremenski pogodni radni dani. Poetak operacija se uvek rauna od momenta uruenja krcatelju tzv. pisma spremnosti (letter of readiness) kojim ga agent broda ili zapovednik obavetava da je odnosni brod u svakom pogledu spreman za ukrcaj od naznaenog sata u smislu ranije sklopljenog ugovora (prilog 7). Zapovednik broda ili agent e, po potrebi, uruiti krcatelju i stivadoru preliminarni plan slaganja robe, a moe traiti i da se teret donosi pred brod, krca i slae u skladu sa datim planom. Zapovednik broda ili brodski oficir, odnosno osoba koja za raun brodara prima robu, unosi svoja zapaanja o stanju robe u tzv. potvrdu ukrcaja (Mate's receipt) koja je data u prilogu 7. U tu potvrdu se takoe unosi i broj komada, utvren na osnovu ili slubenih neutralnih brojaa ili na osnovu paralelnog brojanja koje vre dva brojaa, tj. jedan za raun brodara, a drugi za raun krcatelja. Zapovednik broda uruuje potvrdu ukrcaja krcatelju, a ovaj na osnovu iste kod agenta podie teretnicu u zatraenom broju originala i kopija.

9.1.3. Zakljuenje posla

Odmah nakon ukrcaja robe funkcija tranzita pristupa obraunu pozicije. Pribavljaju se i sumiraju svi trokovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu, odnosno onom koji prema odredbi u dispoziciji ili prema posebnom ugovoru snosi trokove manipulisanja sa robom u luci prekrcaja. Istovremeno se o izvrenoj otpremi obavetava primalac uz navoenje svih podataka koji e mu biti potrebni za normalan prijem robe, sve u smislu naloga u dispoziciji, odnosno na osnovu uzansi. Uz fakturu nalogodavcu, a ako se ista odmah ne moe ispostaviti onda i bez iste, dostavlja se nalogodavcu zatraeni broj primeraka originala i kopija teretnice i to na najbri dokazni nain. Nakon fakturisanja pozicija se bilansira, slino kao to je opisano kod
115

uvoza i izvoza.

9.2. Tranzit more kopno

Kontakti, pregovori i aranmani koji su spomenuti kod pravca kopno - more u poglavlju 8.1. vae i za pravac tranzita more - kopno. Da li e, meutim, pregovore sa naom lukom i pediterom voditi prekomorski izvoznik ili kontinentalni uvoznik, zavisi od klauzula pod kojima je roba prodata, no to je za peditera u krajnjoj liniji svejedno.

9.2.0. Dispozicija
Isto kao i kada se tranzit vri u pravcu kopno - more, tako i ovde posao, po pravilu, poinje prijemom dispozicije inostranog nalogodavca u kojoj ga ovaj obavetava o otpremi tranzitne robe brodom i nalae mu ta treba da se poduzme radi otpreme kopnenim prevoznim sredstvima u zemlju odredita. U dispoziciji se - osim standardnih podataka o robi, transportnom osiguranju, adresama poiljaoca i primaoca i uslovima prevoza - navodi i datum otpreme iz zemlje porekla, datum odlaska broda iz luke ukrcaja, eventualno i priblian datum dolaska u luku iskrcaja, uputstva za prekrcaj i manipulaciju u luci iskrcaja, vrsta prevoznog sredstva za daljnju otpremu i zahtevi u vezi obrauna trokova, dostave dokumentacije i obavetavanja. Funkcija tranzita registruje primljenu dispoziciju na nain kako je opisano u poglavlju 8.1.0., s tim to e moda za suprotni pravac biti neka druga oznaka poslovnice ak i ako se radi takoe o tranzitu za Maarsku, ili e druga oznaka biti najee ako se radi o tranzitu za eku ili neku drugu zemlju. Prema tome, ako se prihvati isti princip koji je usvojen za suprotni pravac, to e oznaka kombinacije moi biti npr. T-42-425, to bi znailo da se radi o tranzitnom poslu (T) iz 2004. godine (4), koji obavlja druga poslovnica (2) i o etiristodvadesetpetom poslu te poslovnice u 2004. godini. Nakon evidentiranja odgovajuih podataka u pozicionoj knjizi (kartoteci), referent takoe otvara pozicionu mapu (kouljicu, mantil) i u nju unosi prema rubrikama odgovarajue podatke iz dispozicije. Nakon toga on posebnim pismom (obino na formularu) potvruje prijem dispozicije uz usputno traenje nedostajue dokumentacije ili detaljnijih uslova ako je to neophodno.

9.2.1. Prijem robe prispele brodom

Dok je roba na putu funkcija tranzita obavlja sve pripreme za nesmetan prijem robe, eventualno uskladitenje, odnosno njenu neposrednu otpremu kopnenim prevoznim sredstvima u odredinu zemlju. Ako je dispozicijom dat zadatak naem pediteru da angauje drumskog prevoznika za izvrenje otpreme, on e to i uiniti u smislu datih instrukcija. Pri tom je est sluaj da nalogodavac trai da se - delomino ili potpuno - angauju vozila iz njegove zemlje koja eventualno dovoze robu u tu nau luku, a obzirom da on snosi trokove prevoza, onda e se postupiti po njegovom zahtevu, naravno, na njegov rizik. U sluaju da prispela roba treba da se pretovari u eleznike vagone i otpremi eleznicom u zemlju namene, funkcija tranzita e pravovremeno obezbediti dovoljan broj vagona za odnosnu robu, i to sve u skladu sa normom iskrcaja, odnosno stojnicama. Ako se radi o nekom naroito tekom ili glomaznom predmetu koji je predmet iskrcaja, funkcija tranzita e pravovremeno izvriti sve pripreme da se osigura odgovarajua mehanizacija za realizaciju tog posla. Prema vaeim odredbama Carinskog zakona, zapovednik broda mora najkasnije u roku od 24 sata po dolasku broda u luku iskrcaja, prijaviti carinarnici brod i robu. To prijavljivanje vri se podnoenjem manifesta, na osnovu kojeg se i vri iskrcaj robe sa broda. Ako se tranzitna roba iskrcava delomino, onda se podnosi odgovarajui izvadak iz manifesta. Ako se roba iskrcava u carinski magacin, carinsko stovarite, carinsko smestite ili konsignaciono skladite, odnosno ako
116

se iskrcava direktno u eleznika ili druga prevozna sredstva radi prevoza drugoj carinarnici, potrebno je za takvu robu podneti prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka. Prijavu u praksi podnosi brodski agent. U pogledu uloge peditera u iskrcaju i prijemu tranzitne robe moe se rei da je ona vrlo delikatna i sloena. U prvom redu mora se imati na umu da se pri tom operacija iskrcaja moe podeliti na dva dela: a) iskrcaj tereta u fizikom smislu, i b) isporuka tereta primaocu. Obe te radnje mogu se vremenski podudarati, no mogu se odvijati i meusobno nezavisno. Pri tom su obaveze i funkcije peditera razliite kod prispea broda linijskom plovidbom od onih kod prispea slobodnom plovidbom. Sve brodove, linijske ili sa C/P, prijavljuje luci brodski agent. Luka odreuje koji brod i kada e se vezati i gde. Zavisno od uslova iskrcaja, potrebno je obezbediti neophodnu radnu snagu, a to radi svaki od uesnika za svoj raun. Npr. kod uslova Liner terms brodski agent naruuje radnu snagu za manipulisanje robom na relaciji tovarni prostor - ekrk, a pediter ekrk skladite ili direktno u kopneno prevozno sredstvo, to zavisi od dispozicije stranke i konkretnih okolnosti. U sluaju da se primalac robe ne pojavi u odreeno vreme u luci iskrcaja, brodar posredstvom svog agenta predaje robu skladitu, naravno o troku primaoca (vlasnika) robe. Kod brodova sa C/P i uslova f.o. (free out), radnu snagu za realizaciju kompletne operacije (relaciju) obezbeuje pediter. U ugovoru o prevozu utvren je i nain obavetavanja primaoca o dolasku broda, kao i doputeno vreme za iskrcaj, analogno onome to je ve objanjeno i u poglavlju 8.1.2. Sam iskrcaj moe poeti tek nakon to to dozvole nadleni carinski organi i nakon to zapovednik broda, odnosno pomorski agent izda tzv. pismo spremnosti. Sama predaja robe primaocu odnosno pediteru kao zastupniku primaoca, vri se na osnovu originalne teretnice, uz izdavanje dokumenta bez zapreke od strane agenta. Agent broda - po potrebi - uruuje lukom pediteru i situacioni plan brodskih skladita sa naznakom vrste i koliine robe koja se nalazi u svakom pojedinom skladitu.

9.2.2. Otprema robe

Tranzitna roba se dalje otprema iz naih luka kopnenim prevoznim sredstvima bilo eleznicom, bilo drumskim vozilima, te upuuje graninoj carinarnici preko koje izlazi iz nae zemlje. Ako se otprema vri eleznicom, funkcija tranzita treba da pravovremeno osigura odgovarajui broj vagona za njen prevoz, pri emu se roba moe pretovarivati direktno iz broda u vagone, ili se pretovar vri indirektno preko skladita, a ponekad i sa obale, odnosno maona. Trokovima pretovara, odnosno utovara u vagone tereti se nalogodavac u skladu sa ugovorom, lukom tarifom ili pediterskom tarifom, ve prema sluaju. Funkcija tranzita treba pravovremeno da pripremi tovarne listove u smislu dobijenih instrukcija od strane nalogodavca, kao i druge isprave (npr. prijave K-401 itd.) i sve to da blagovremeno preda eleznikoj stanici. Tranzitna roba upuuje se izlaznoj carinarnici sa provoznim peatom koji, sa otiskom u zelenoj boji, utiskuje na tovarni list luka eleznika stanica. Kod otpreme robe drumskim vozilima, tranzitna roba se takoe nalazi pod carinskim nadzorom i to poev od iskrcaja iz broda, za vreme utovara u drumsko vozilo, pa sve do izlaska iz nae zemlje. Kao to je ve reeno, iskrcaj sa broda u drumsko vozilo vri se na osnovu manifesta (izvoda iz manifesta) i prijave za uvoz i provoz robe. Luka carinarnica stavlja na vozilo, odnosno robu carinska obeleja i upuuje isto izlaznoj carinarnici - po pravilu - carinskom propratnicom. Tranzitna roba se moe prevoziti drumskim vozilima pod reimom karneta TIR ili
117

bez njega, a po nahoenju luke carinarnice moe se odrediti i carinska pratnja. Ukoliko je strani nalogodavac dao nalog da se roba osigura, funkcija tranzita e osigurati tranzitnu robu protiv zatraenih rizika.

9.2.3. Zakljuenje posla

Odmah nakon otpreme tranzitne robe kopnenim prevoznim sredstvima, funkcija tranzita vri obraun pozicije. Sumiraju se svi trokovi koji terete poziciju i ispostavlja se faktura nalogodavcu, odnosno onome koji prema odredbi u dispoziciji ili posebnom ugovoru snosi trokove manipulacije u luci, prevozne i druge trokove. O utovaru u kopnena vozila i podacima o izvrenoj otpremi, funkcija tranzita obavetava nalogodavca promptno i sukcesivno, eventualno i primaoca ako je on druga osoba, i to sve na nain kako je ugovoreno, odnosno uobiajeno u konkretnom sluaju. Osim toga pediter vodi brigu o pribavljanju regresne dokumentacije za nalogodavca u svim ekstremnim sluajevima. Uz fakturu, a ako se ona ne ispostavlja odmah onda i bez nje, nalogodavcu se alju dokumenti traeni u dispoziciji. Nakon fakturisanja i zavretka posla po dispoziciji, pozicija se bilansira i odlae u arhivu.

118

10. SAJAMSKI POSLOVI

Poslovi oko prijema i smetaja sajamskih eksponata i njihovo vraanje nakon zavretka izlobe (sajma) imaju specifian karakter i prilino se razlikuju od standardnih pediterskih poslova kod uvoza i izvoza robe. Sajamski poslovi se, uglavnom, mogu razvrstati u etiri grupe (skupa) poslova i to: akvizicija, prijem i smetaj eksponata na izlobena mesta, pakovanje i otprema eksponata nakon izlobe, obraun trokova i fakturisanje. Poslovima na sajmu (izlobi) moe se baviti svaki pediter koji je registrovan za obavljanje takvih poslova. pediterska preduzea koja se tim poslovima bave imaju posebnu organizaciju za obavljanje tih poslova koja obuhvata opsluivanje jednog sajma, ili pak opsluivanje svih odnosno odreenih sajmova u naoj ili nekoj drugoj zemlji. Za taj posao potrebni su posebno izvebani kadrovi, odgovarajue prostorije na sajmu, posebna tehnika pomagala, to sve zahteva angaovanje znatnih sredstava, u to pojedini pediteri ne ele ulaziti. Pojedini sajmovi sklopili su sa nekim pediterima posebne ugovore prema kojima ti pediteri imaju status slubenog (oficijelnog) peditera tog sajma. U naim uslovima takav pediter ima iskljuivo pravo da prima i obrauje one sajamske poiljke koje stiu na adresu uprave tog sajma. U nekim zemljama takav pediter ima jedini pravo rada unutar sajamskog prostora, no kod nas to nije tako, ve svaki pediter ima pravo obraivati poiljke koje stignu na njegovu adresu. Organizacionim delom pediterskog preduzea koje obavlja sajamske poslove (odeljenje, sluba, sektor ili sl.) obino rukovodi direktor, a operativni poslovi su redovno podeljeni posebno na inostrane a posebno na domae izlagae. I jednima i drugima stoji na raspolaganju spoljna sluba sa potrebnim tehnikim pomagalima (dizalice, viljukari, drumska vozila itd.), eventualno i skladitem, zatim tarifer, korespondent itd. Carinska funkcija nalazi se u sastavu referade (poslovnice) za inostrane izlagae. Inae, sajamska funkcija meunarodnog peditera moe imati status samostalnog profitnog centra ili se moe nalaziti u sastavu filijale pediterskog preduzea u tom gradu a u tom sluaju obino ima rang poslovnice.

10.0. Akvizicija sajamskih poslova

Obzirom da se peditersko poslovanje na sajmovima odvija na osnovu fiksnih tarifa koje vae za sve peditere na dotinom sajmu, prilikom akvizicije - po pravilu - ne dolazi u obzir pridobijanje poslova na osnovu eventualno ponuene nie cene usluga. Poslovi se dobijaju iskljuivo na osnovu solidnosti u obavljanju sajamskih poslova, kao i putem linih kontakata, odnosno dostave uputstava kako i na koju adresu treba slati izlobenu robu. Pojedini meunarodni pediteri koji imaju organizovanu sajamsku delatnost u posebno oformljenim filijalama-poslovnicama u sajamskim centrima nae zemlje, u svoju organizacionu emu ukljuuju i posebnu organizacionu celinu za istraivanje trita (marketing). Iskljuivi zadatak te funkcije je da prati kretanja na domaem i inostranom tritu i odrava odgovarajue kontakte u cilju pronalaenja potencijalnih izlagaa. Postoji nekoliko naina voenja akvizicija, a najei su: pismeni kontakti sa dostavljanjem odgovarajuih propratnih propagandnih materijala, direktni usmeni kontakti poseivanjem inostranih partnera ili njihovih zastupnika u naoj zemlji Ako neki na pediter koji se bavi sajamskim poslovima npr. na Beogradskom sajmu eli akvizirati poslove npr. za Jesenjski beogradski sajam, on mora ve u rano prolee poeti akvizicionu kampanju. Zato e od uprave sajma pribaviti spisak izlagaa koji e na jesen izlagati
119

na pomenutom sajmu te e, na osnovu toga, posebnim pismima ponuditi izlagaima svoje usluge, pri emu e im ujedno dati i uputstva na koga i kako da adresiraju dostavu svojih izlobenih eksponata. Pri tom treba izbegavati slanje cirkularnih pisama (osim eventualno na kompozeru), ve nastojati da se svakom komitentu poalje izvorno pismo. Prema situaciji, delomian uspeh moe se postii i dostavom prospekata u kojima e biti tampani potrebni podaci o pediteru i njegovim mogunostima. Prologodinjim komitentima treba svakako na vreme poslati posebno pismo i preporuiti se i za naredni sajam. Iz razloga korektnosti prema drugim pediterima, usluge se ne nude onim izlagaima koji su inae komitenti drugih sajamskih peditera. Vanijim komitentima (npr. prireivaima kolektivnih izlobi, velikim fabrikama i sl.) treba posvetiti naroitu panju. Preporuuje se da takve komitente, uz prethodnu najavu, poseti barem direktor funkcije za sajamske poslove, a najbolje zajedno sa generalnim direktorom pediterskog preduzea ili njegovim pomonikom (zamenikom), te da se tom prilikom upoznaju sa eljama i primedbama takvih komitenata. Na sajmu (izlobi) moe se strana roba izloiti, bilo da je prispela neposredno iz inostranstva ili iz konsignacionog skladita odnosno carinskih skladita, ili da je privremeno uvezena na neki drugi nain. Imajui u vidu ove okolnosti, sajamski pediter e usmeriti akvizicione napore prvenstveno na zastupstva inostranih preduzea, te u sporazumu sa njima eventualno posetiti inostranog izlagaa, odnosno eventualnog kolektivnog prireivaa izlobe.

10.1. Prijem i smetaj izlobenih eksponata

Odmah po prelasku carinske linije, ulazna carinarnica stavlja izlobenu robu pod carinski nadzor i upuuje je carinarnici na sajmu. Pri prevozu eleznicom upuivanje se vri stavljanjem posebnog peata sa zelenim otiskom na tovarni list. Peat na tovarni list stavlja ulazna pogranina eleznika stanica, koja delimino popunjava i podatke u otisku peata, osim podataka o roku predaje, o carinskoj prijavi i plombama. Carinski radnik upisuje podatke o roku predaje, o prijavi za uvoz i provoz i podatke o eventualnim carinskim plombama, te stavlja peat carinarnice. Upisane podatke overavaju svojim potpisom i elezniki i carinski radnik. Ako je izlobena roba prispela u zemlju nekim drugim prevoznim sredstvom (kamionom, avionom, brodom), ulazna carinarnica istu upuuje na odgovarajui sajam carinskom popratnicom. Sva ostala izlobena roba (iz konsignacionih i drugih skladita) upuuje se na sajam na osnovu posebnog reenja carinarnice, uz prethodnu molbu zainteresovanog izlagaa. Roba koja je prispela na podruje gde se odrava sajam (izloba) prijavljuje se carinarnici na osnovu prispele dokumentacije koja je prati, kako bi mogla biti postavljena na odreeno izlobeno mesto. Isprava kojom se odobrava istovar robe iz prevoznog sredstva je prijava za uvoz i provoz robe koju podnosi sajamski pediter, a overava carinarnica na sajmu. Nakon istovara robe i sreivanja potrebne carinske dokumentacije (proforma-faktura itd.), pediter podnosi carinarnici JCI za sajamsku robu u dva primerka i istom razduuje carinsku prijavu. U JCI za sajamsku robu upisuju se detaljni podaci o izlobenoj robi prema rubrikama, a po potrebi treba priloiti specifikaciju, prospekte i sl. Nakon podnoenja carinarnici JCI za sajamsku robu carinski radnik, uz prisustvo carinskog referenta peditera, vri carinski pregled kontroliui prispelu robu na izlobenom tandu i uporeujui je sa podnetom JCI. Svojim potpisom carinski radnik potvruje da podaci u JCI odgovaraju stvarnom stanju prispele robe, te jedan primerak JCI zadrava, a drugi vraa njenom podnosiocu. Budui da je sajamski pediter preuzeo od carinarnice uvozne eksponate i obavezao se da e ih vratiti nakon izlaganja, on ih predaje izlagau uz potvrdu prijema. U tu svrhu sajamski pediteri
120

upotrebljavaju posebne formulare tampane na vie jezika u koje upisuju eksponate koje privremeno predaju izlagaima. Formular popunjava pediter kopiranjem, na jednom primerku izlaga potvruje da je primio eksponat radi izlaganja, a drugi ostaje izlagau. Otisak prve stranice formulara daje se u prilogu 7. Nakon prijema upakovani eksponati se raspakivaju, to se esto takoe poverava pediteru. Raspakivanje se mora obaviti sa najveom moguom panjom, pogotovo ako se namerava ista ambalaa upotrebiti i za povratno pakovanje. Ambalaa se odlae za vreme sajma na pogodno mesto, obino u sajamskom krugu ili skladitu, kako bi u sluaju potrebe bila odmah dostupna. Eksponati se mogu raspakivati na samom izlobenom mestu ili van tog mesta, zavisno od vrste eksponata. Isto tako od prirode eksponata zavisi da li e se za njegov smetaj na odgovarajue izlobeno mesto morati koristiti dizalica ili neko drugo tehniko sredstvo. U svakom sluaju, sajamski pediter mora imati na raspolaganju potrebna tehnika sredstva i uvebanu radnu snagu koja je specijalizovana za poslove takve vrste. Nije dovoljno da sajamski pediter samo dostavi eksponat na izlobeno mesto, ve mora biti stalno na raspolaganju izlagau za svo vreme trajanja sajma. Naime, moda se ukae potreba da se eksponat u toku izlaganja premestiti na drugo mesto, ili je to potrebno uiniti radi demonstracije i sl., te e pediter morati pomoi da se to uradi. Poeljno je da radnici pediterskog preduzea budu u izvesnom smislu uniformisani (posebne kape, znakovi na odelu i sl.) da bi ih izlagai mogli sa lakoom identifikovati. Sve naloge komitenta za rad radnika ili tehnikih sredstava (dizalica, vozila i sl.) na izlobenom mestu, pediter evidentira u posebnim formularima i daje izlagau na potpis.

10.2. Pakovanje i otprema eksponata nakon zavretka sajma

Najtei momenti u pediterskom poslu na sajmovima dolaze odmah po zatvaranju sajma. Dok je pri dolasku izlobena roba stizala postepeno i u duem periodu, nakon zatvaranja sajma svi izlagai po pravilu ele to pre otpremiti svoje eksponate sa sajma. Da bi sajamski pediter mogao uspeno izvriti takve mnogobrojne naloge, on mora raspolagati sa odgovarajuom uvebanom radnom snagom, dizalicama, veim brojem raznovrsnih vozila i dobrom organizacijom rada. Mnoge eksponate potrebno je prethodno upakovati, pri emu e za peditera biti bolje ako izlaga ima na sajmu svoju strunu radnu snagu ili barem strunjaka koji e davati potrebna uputstva za pakovanje. S obzirom na ovo, od naroite je vanosti da se ambalaa sauva tako da se moe upotrebiti i pri povratku. Inae, pediter e esto morati sam da pronae ili dati da se izradi takva ambalaa, naravno o troku komitenta. Nakon pakovanja eksponata obavlja se drugi carinski pregled u toku kojeg carinski radnik mora utvrditi identitet robe te da li prispela koliina sajamske robe odgovara ovoj na zavretku sajma, ili je neka moda utroena, podeljena i sl. Nakon obavljenog pregleda, stavljajui svoj potpis, carinski radnik omoguuje sajamskom pediteru da pree na obradu sledee faze rada, tj. razduenje JCI za sajamsku robu, postupajui po dispoziciji vlasnika izlobene robe. to se tie carinskih propisa, carinarnica je na sajmu zaduila peditera sa celokupnom uvoznom izlobenom robom koju je taj pedter prijavio. Prema tome, da bi se peditersko preduzee oslobodilo odgovornosti za izlobenu robu, takva mora biti ili vraena u inostranstvo ili uvozno ocarinjena, odnosno smetena u konsignaciono skladite, smestite, carinski magacin ili stovarite ili u carinska skladita. Podnosilac JCI za sajamsku robu duan je to uraditi u roku od 6 meseci od dana zatvaranja sajma (izlobe). Ako je strani eksponat prodat, pre stavljanja u slobodan promet mora biti uvozno ocarinjen. U tom sluaju uvozno carinjenje se obavlja na osnovu JCI koja se sastavlja i podnosi isto kao i kod svakog redovnog uvoza i sa istim prilozima (prijava o zakljuenom poslu, faktura itd.). JCI
121

sastavlja, po pravilu, sajamski pediter po nalogu svog komitenta. Ako strani eksponat treba vratiti u inostranstvo, sajamska pedicija podnosi za to carinarnici na sajmu zahtev, uz prilog primerka odnosne JCI za sajamsku robu i otpremnih (prevoznih) dokumenata. Carinski organ evidentira vraanje robe u inostranstvo i sastavlja carinsku popratnicu. Popratnica prati poiljku do izlazne pogranine carinarnice, koja na kuponu popratnice potvruje carinarnici na sajmu da je roba izala iz zemlje. Ukoliko se izlobena roba upuuje u konsignaciono skladite, carinska skladita ili carinsko smestite, upuivanje se vri na osnovu carinske popratnice. Carinarnica koja vri nadzor nad tim skladitima (smestitima), na kuponu popratnice potvruje prijem carinske robe. Kao i za izlobenu robu, isti postupak se analogno primenjuje u svim fazama i na predmete privremeno uvezene radi ureivanja sajamskih (izlobenih) prostorija.

10.3. Tehnologija sajamskog posla

Tehnologija realizacije sajamskog posla je, to se tie pozicioniranja, prijema i izdavanja raznih naloga, evidentiranja trokova i fakturisanja, uglavnom slina tehnologijama uvoza i izvoza u meunarodnoj pediciji. Zbog toga e se ti poslovi navesti samo u najkraim crtama, uz napomene o eventualnim razlikama, specifinim za sajamske poslove. Poetak nekog sajamskog posla za meunarodnu pediciju nije vezan za prijem dispozicije, kao to je to sluaj kod uvoza, izvoza i tranzita. Ovde rad na nekom poslu poinje - po pravilu - tek kad prevoznik obavesti peditera o prispeu izlobene robe koja je stigla na pediterovu adresu ili na adresu uprave sajma. Naravno da takvom dolasku robe na pediterovu adresu najee prethodi sporazum (akvizicija) i obavetenje o otpremi robe, no to ne mora uvek biti. pediter na sajmu, po prijemu obavetenja o prispeu robe, otvara odgovarajuu poziciju. Pri tome se misli na upisivanje podataka o poiljci u pozicionu knjigu, odnosno kartoteku, kao i ispisivanje pozicione kouljice. Kouljice za sajamske poslove obino se tampaju posebno i prilagoene su potrebama sajamskih poslova. U kouljicu se unose podaci o paviljonu, izlobenom mestu, izlagau i robi, kao i broj prijave, adresa stranog peditera, izlagaevog zastupnika u zemlji itd. Takoe se u kouljicu stavlja sva dokumentacija koja se odnosi na taj posao, kao npr. prevozna isprava, primerak uvozne prijave za sajamsku robu, dokumenti o trokovima, korespondencija i sl. Po zavretku sajma (izlobe) sajamski pediter ispostavlja potrebne prevozne isprave za otpremu robe, a za inostranu robu trai jo i razduenje kod carinske ispostave na sajmu na osnovu prethodno podnesene JCI za sajamsku robu. Naravno da je pediterova dunost da osigura potrebna prevozna sredstva za otpremu (da narui vagon, ugovori kamion), sve u skladu sa eljama izlagaa. pediter takoe, prema nalozima izlagaa, osigurava izlobenu robu za vreme izlaganja, skladitenja i prevoza. O prispeu kao i o otpremi robe obavetava se na isti nain kao i kod uvoza, izvoza i tranzita.

10.4. Obraun i fakturisanje pediterske usluge

Za rad na sajmovima pediteru pripada nagrada na osnovu posebne tarife za pediterske usluge na meunarodnim sajmovima, samostalnim i specijalnim izlobama i slinim priredbama u naoj zemlji. Sajamski pediter je duan fakturisati trokove i usluge inostranom izlagau u valuti njegove zemlje, ako je ona konvertibilna, u protivnom u USD ili nekoj drugoj konvertibilnoj valuti. Preraunavanje u stranu valutu vri se na osnovu slubenog kursa Narodne banke. Pri tom nije vano ko je dao pediteru nalog za prijem robe i druge poslove, da li sam izlaga ili njegov zastupnik u naoj zemlji. Inae, inostrani izlaga moe pediterske trokove i usluge platiti u dinarima, ako za to ima specijalno odobrenje Narodne banke. Naim preduzeima, koja na
122

osnovu ugovora sa inostranim izlagaima snose trokove pediterskih usluga, obraun se vri u dinarima, na osnovu stavova sajamske tarife. Iako su fakture u stranoj valuti, u poziciji se izbacuju i dinarski iznosi, preraunato po obraunskom kursu, kako bi se moglo vriti bilansiranje. Nakon otpreme eksponata sa sajma i fakturisanja zavrava se rad na toj poziciji, te se pozicija zakljuuje i odlae. Posao na sajmu moe biti unosan za sajamskog peditera jer su tarife prilino visoke. Meutim, taj je posao naporan, jer se obavlja u relativno vrlo kratkom vremenu. Funkcija sajamskih poslova mora imati dovoljno uvebanih kadrova, a naravno da treba da ima na raspolaganju potrebna transportna sredstva (kamione, viljukare, dizalice). Takoe mora imati dobre telefonske i druge komunikacione veze, to je od velike vanosti. Za dobro i efikasno obavljanje poslova mora raspolagati kadrovima koji govore svetske jezike.

123

124

11. POSLOVI TRANSPORTA l SKLADITENJA ROBE

U transportno-skladine poslove u preduzeima za meunarodnu pediciju spadaju uglavnom: utovar, istovar i pretovar robe, loko prevozi, uskladitenje robe, pakovanje robe, obeleavanje robe, komuniciranje sa prevoznicima. Navedeni poslovi (funkcija transporta) se kod veine pediterskih preduzea obavljaju u okviru posebne organizacione celine koja moe imati razliite organizacione oblike (odelenje, sluba, sektor itd.), zavisno od obima i sloenosti poslova koje obavlja. Da bi tako organizovana funkcija transporta mogla izvravati poverene zadatke, potrebno je da raspolae sa odgovarajuim tehnikim sredstvima i uvebanom radnom snagom sa neophodnim iskustvom u obavljanju tih poslova. Od tehnikih sredstava treba prvenstveno raspolagati sa raznovrsnim voznim parkom koji e biti u mogunosti da obavlja loko-prevoze. Osim toga, treba posedovati odgovarajue dizalice kao i razne vrste viljukara za rad sa paletama, zatim razne poluge, podmetae, prenosne mostove, odgovaraajua pomona transportna sredstva, vage, razliite vrste kolica i slian pribor. Radna snaga koja izvrava transportne poslove u preduzeima meunarodne pedicije mora biti ne samo pouzdana ve i dobro uvebana, kako bi mogla obavljati svakodnevne, esto vrlo sloene zadatke. U sluaju da postavljeni zadatak ne moe obaviti sopstvenim tehnikim sredstvima, funkcija transportni e unajmiti tehnika sredstva (npr. kamione, dizalice i sl.) od nekog drugog preduzea, odnosno dostavi e nalog odgovarajuem specijalizovanom preduzeu da izvri odreene poslove. Isto vai i u sluaju nedostatka radne snage za neki konkretan iznenadni posao, u kom sluaju e funkcija transporta angaovati radnu snagu od spoljnih davalaca usluga.

11.0. Utovar, istovar i pretovar robe

Utovar, istovar i pretovar robe obavljaju pediterska preduzea po nalogu komitenta, datom u dispoziciji. Tu moe doi u obzir utovar robe iz skladita u drumsko vozilo ili elezniki vagon, zatim istovar iz drumskog vozila, eleznikog vagona, broda ili lepa u skladite, kao i pretovar robe iz jednog prevoznog sredstva u drugo (npr. iz eleznikog vagona u kamion, brod ili obratno).

11.0.0. Vrste robnih manipulacija

Najee robne manipulacije koje organizuju veina pediterskih preduzea su utovar, istovar i pretovar robe. Operacije utovara, istovara i pretovara robe se mogu realizovati runo, uz upotrebu jednostavnih pribora i alata, ili korienjem odgovarajue mehanizacije. Runi (manuelni) utovar, istovar i pretovar su klasini i najskuplji naini realizacije robnih manipulacija, a primenjuju se obino kod utovara-istovara eleznikih vagona i drumskih vozila. Nedostatak ove tehnologije je to realizacija navedenih opereacija due traje i prouzrokuje vee trokove, a prednost mu je vea elastinost, jer se radna snaga moe uvek prilagoditi predmetu rada i specifinostima robe. Rad mogu obavljati transportni radnici koji se stalno nalaze na utovarno-istovarnim mestima ili pak radnici koji se pridodaju drumskim vozilima, odnosno unajmljuju od sluaja do sluaja. Utovar-istovar pomou radnika pridodatnim drumskim vozilima primenjuje se najee pri razvozu robe po gradu, odnosno prilikom prikupljanja zbirnih
125

poiljaka. pediterska preduzea uglavnom nisu osposobljena za obavljanje mehanizovanog utovaraistovara-pretovara. Ovo zbog toga to pediter manipulie raznim vrstama robe i na raznim mestima, te se mehanizacija navedenih operacija retko isplati. Izuzetak predstavlja mehanizovanje odgovarajuih robnih operacija u pediterskim skladitima, ukoliko su stvoreni uslovi za primenu paletizacije. Ukoliko se, naime, uskladitava paletizovana roba, pediter e manipulacije takvom robom obavljati pomou viljukara, koji mogu biti runi, ili sa elektrinim odnosno motornim pogonom. Prednost mehanizacije se prvenstveno ogleda u smanjenju upotrebe ivog rada i osetnom poveanju produktivnosti, a time i pojeftinjenju procesa rada. Nedostatak mehanizacije je u tome, to ona nije pogodna za manipulisanje raznovrsnom robom, a osim toga potreban je velik obim prometa da bi se isplatilo investirati u pretovarnu mehanizaciju.

11.0.1. Vrste mehanizacije i pribora

Utovarno-istovarno-pretovarna mehanizacija se moe podeliti u dve osnovne grupe i to: mehanizacija koja radi sa prekidima (mehanizacija periodinog dejstva), mehanizacija koja radi neprekidno (mehanizacija neprekidnog dejstva). U prvu grupu spadaju sredstva koja treba nazmenino puniti, a zatim prazniti, tj., sredstva se najpre pune, zatim se teret podie, prenosi i sputa, a potom se sredstvo prazni. Ovu grupu ine razliite dizalice, utovarivai, viljukari, liftovi i sl. U drugu grupu spadaju sredstva koja u neprekidnom toku premetaju teret u jednom pravcu. U ovu grupu spadaju razliiti konvejeri, transporteri, liftvejeri i sl. Premetanje tereta moe biti horizontalno (u horizontalnoj ravni), vertikalno (u vertikalnoj ravni), koso (u kosoj ravni) kao i kombinovano. Pod horizontalnim premetanjem se podrazumeva prenoenje tereta (robe) sa jednog mesta na drugo u istom nivou, no na razliite udaljenosti. U tu svrhu se koriste razne vrste kolica, a takva kolica mogu biti na runi ili mehaniki (motorni) pogon. Pod vertikalnim premjetanjem se podrazumeva podizanje tereta na izvesnu visinu i sputanje na prevozno sredstvo ili na odreeno mesto u skladitu. Najee se vertikalno premetanje kombinuje sa horizontalnim, te tako dolazi do kombinovanog premetanja tereta. U tu svrhu se pedicije slue raznim mehanizmima, kao to su pokretni i nepokretni doboi, razna vitla, autodizalice, runi, elektrini i motorni viljukari i sl. Od spomenute mehanizacije najvie se upotrebljavaju viljukari, pomou kojih se obavlja manipulacija paletizovanom robom. Na utovarno-istovarnim mestima najee se za manipulaciju utovara-istovara-pretovara upotrebljavaju nepokretne i pokretne dizalice. Nepokretne dizalice se izbacuju iz upotrebe jer su vezane za jedno mesto zbog ega je mogunost njihovog korienja ograniena. Ima ih jo po nekim eljeznikim stanicama, lukama i pristanitima, no postepeno se zamenjuju pokretnim dizalicama. Pokretne dizalice su nezamenljiva sredstva u lukama i pristanitima, a najee se postavljaju na eleznike koloseke. Pogon im je elektrini, motorom sa unutranjim sagorevanjem ili hidrauliki. Dele se na ramne (portalne) i poluramne (poluportalne), a mogu se okretati oko svoje vertikalne ose za 360. Ramne (portalne) dizalice su postavljene na etiri kraka (stuba) sa tokovima koji se kreu po tlu (najee po inama). Razmak izmeu krakova omoguava prolazak eleznikih vagona ili drumskih vozila radi utovara-istovara-pretovara. Takve dizalice se postavljaju uz operativnu obalu u luci odnosno pristanitu, a prilikom rada kreu se, prema potrebi, du obale. Poluramne (poluportalne) dizalice su takoe postavljene na etiri kraka (stuba) sa tokovima stim to se dva kraka kreu po tlu (najee po inama) a druga dva kraka se kreu takoe po
126

inama, stim to su one postavljene na noseoj konstrukciji odgovarajuih objekata. Koriste se u lukama i pristanitima, obino za prenos robe iz broda u skladite i obratno. Kapacitet dizalica zavisi od njihove nosivosti, pokretljivosti, udaljenosti horizontalnog i vertikalnog premetanja, uvebanosti rukovaoca i ostalih radnika, te prikladnosti pribora za zahvatanje tereta. Nosivost dizalica je razliita, a pokretljivost zavisi od konstrukcije i uvebanosti rukovaoca. Pokretljivost dizalice se poveava kod dizalica sa zglobnom strelom koja se moe ispruiti i saviti prema potrebi. Pribor za zahvatanje tereta znatno utie na kapacitet dizalica, te izboru odgovarajueg pribora treba posvetiti znatnu panju. Vrsta pribora koji e se u odreenom sluaju upotrebiti zavisi od vrste tereta. Tako e se npr. za pretovar oble grae upotrebiti zahvatni ureaj u obliku kljeta, za rudu i sline masovne terete zahvatni ureaj u obliku posude koja se mehanikim putem zatvara kad se napuni i otvara kad se prazni zahvatni ureaj (grajfer), za generalni teret razne vrste petlji od platna, kanapa, lanaca, elinih uadi i sl., te razne vrste mrea itd. U velikim lukama postoje razne vrste specijalnih dizalica, npr. plovee i hidraulike dizalice za podizanje tekih tereta, ureaji za pretovar specijalnih tereta (npr. za rudu, ugalj, ito) i sl. Ureaji za utovar-istovar montiraju se i na pojedinim transportnim sredstvima, u prvom redu na brodovima, pa i na kamionima. Na brodovima u tu svrhu slue brodske dizalice koje su montirane uz brodska grotla. Pogon im moe biti elektrini, parni ili hidrauliki, imaju razliitu nosivost, a slue za istovar tereta koji se smeta uz sam brod i obratno, naravno ako taj posao ne obavljaju luke dizalice. Na teim kamionima mogu biti montirane posebne dizalice koje slue za dizanje, odnosno sputanje teih predmeta koji se ne mogu pomerati ljudskom snagom. Osim toga, u estoj je upotrebi i poseban tip kamiona, tzv. kamioni - kiperi (samoistovarivai) kod kojih je mogue istovariti teret naginjui tovarni sanduk. Naginjanje tovarnog sanduka moe se vriti mehaniki ili hidrauliki. Postoje i posebno konstruisani otvoreni elezniki vagoni (npr. za prevoz rude i slinih rasutih tereta) koji imaju ureaj da iz kolskog sanduka istresu teret, slino kao i kamionikiperi. Utovar robe u prevozno sredstvo (vagon, kamion, brod) vri se po odreenim propisima koji vae za dotinu granu transporta. Naravno da pediter mora poznavati te propise, tim pre to on esto i sam vri utovar (ukrcaj), a ako i ne vri, duan je da nadzire taj posao i tititi interese vlasnika robe, odnosno svog nalogodavca.

11.0.2. Utovar eleznikih vagona

elezniki vagon sme se, po pravilu, tovariti do nosivosti koja je na njemu oznaena. Osim toga, pri tovarenju vagona, mora se paziti na to da teina vagona, zajedno sa natovarenom robom, ne bude vea nego to to doputa osovinski pritisak pruga preko kojih e se poiljka prevoziti. Isto tako, potrebno je voditi rauna i o propisanom tovarnom profilu (gabaritu) kod tovarenja otvorenih vagona. Skice i dimenzije tovarnih profila date su u Spt 46 Propisi za tovarenje. Sve eleznike pruge nisu graene za isti osovinski pritisak. U naoj zemlji dozvoljeni osovinski pritisak na normalnim prugama se kree od 12 do 22,5 tone. U pojedinim evropskim zemljama dozvoljeni pritisak je znatno vii budui da su pruge solidnije graene i bolje odravane. Prekoraenje dozvoljenog osovinskog pritiska nije doputeno, i ako nosivost vagona dozvoljavala utovar i vee koliine tereta. Nejednakost pruga u pogledu osovinskog pritiska stvara znatne tekoe kod tovarenja vagona, jer se mora paziti da se u vagon ne utovari vea teina od one koja je dozvoljena na najslabijoj pruzi na odreenom prevoznom putu. Pruge eleznikih uprava, lanica Meunarodne eljeznike unije (UIC), svrstane su, u pogledu dozvoljenog optereenja po osovini i optereenja po dunom metru, u 6 kategorija, i to:
127

Kategorija pruge A B1 B2 C2 C3 C4

Optereenje po osovini 16 t 18 t 18 t 20 t 20 t 20 t

Optereenje po dunom metru 4,8 t/m 5,0 t/m 6,4 t/m 6,4 t/m 7,2 t/m 8,0 t/m

Gornje granice tovarenja koje odgovaraju svakoj od kategorija pruga ispisane su na teretnim vagonima na bonim stranicama u obliku rastera. U zaglavlju rastera upisane su kategorije pruga (A, B1, B2, C2, C3, C4), dok je ispod tih kategorija pruga upisana teina robe u tonama koja se maksimalno sme utovariti u odnosni vagon za tu kategoriju pruga. Ukoliko na vagonu nema rastera sa podacima za pruge kategorije B1 i B2, dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod B, a ako nema podataka za pruge kategorije C2, C3 i C4, dozvoljava se granica tovarenja ispisana ispod C.

Prilikom tovarenja vagona moraju se uzeti u obzir vrednosti one eleznike uprave, uesnice u prevozu, koja je uvrtena u najniu kategoriju pruga. Teina utovarene robe ne sme prei granicu tovarenja ispisanu na vagonu, a koja odgovara za ovu kategoriju pruga. Prve brojke u rasteru ispod oznaka kategorije pruga jesu granica tovarenja za vagon koji se ne uvrtava u vozove velike brzine. Ako sa strane rastera postoji jo i oznaka S, to znai da se vagon moe uvrstiti u voz sa brzinom do 100 km/h i u tom se sluaju moe utovariti teina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. Ako postoji jo i oznaka SS, takav se vagon moe uvrstiti u vozove sa brzinom do 120 km/h, no u tom se sluaju sme utovariti teina koja je navedena u nastavku ispod odnosne kategorije pruga. Pruge u naoj zemlji spadaju u kategoriju B2, poto se naa eleznica obavezala da e primati na prevoz preko svojih pruga i za svoje pruge vagone sa osovinskim optereenjem do 18 tona, odnosno sa masom do 6,4 tone po dunom metru. Pojedine tranzitne pruge uvrtene su u viu kategoriju (C2 i C3), a posebno su navedene i stanice na tim prugama za koje se iz inostranstva mogu tovariti vagoni u granicama kategorija C2 ili C3, odnosno C4. Tovarenje vagona za inostranstvo prema napred navedenoj kategorizaciji i tabelama vredi samo za otpremu kolskih tovara za one drave i eleznike uprave koje su lanice sporazuma RIV. Podaci o tome nalaze se u ve spomenutim Propisima za tovarenje (Spt 46).
128

Za tovarenje vagona u unutranjem saobraaju ne vredi reim A, B i C. U unutranjem saobraaju vagoni se tovare prema najveim doputenim osovinskim pritiscima koji su navedeni u Daljinaru za prevoz stvari na naim prugama (Spt 34) u posebnoj koloni uz svaku prugu. Pri tome se mora uvek voditi rauna da utovarena teina robe ne prekorai oznaenu nosivost vagona ispisanu ispod slova C, jer je to maksimalna teina koja se sme utovariti u vagon. Teina ustanovljena prema osovinskom pritisku uporeuje se sa nosivou vagona, pa se sme utovariti najvie do one teine koja je manja. Ako vagon prelazi preko vie pruga koje imaju razliit dozvoljeni pritisak, za odreivanje dozvoljene teine tereta merodavan je najmanji pritisak. Doputeni osovinski pritisak se ne sme ni na jednom delu prevoznog puta prekoraiti, jer inae eleznica ne prima poiljku na prevoz ili skida prekomerni teret. Koliko se sme najvie utovariti, s obzirom na doputeni osovinski pritisak, moe se izraunati ako se najpre ustanovi kolika moe biti najvea bruto teina vagona (tara i roba) s obzirom na doputeni osovinski pritisak. Od te se teine odbije tara vagona, a ostatak je teina robe koja se sme utovariti, ukoliko to doputa nosivost vagona. Ako je npr. na prevoznom putu doputen osovinski pritisak od 16 tona, onda e dvoosovinski vagon, zajedno sa robom, moi teiti najvie 32 tone. Ako je tara vagona npr. 10.260 kg, tada e se u taj vagon smeti utovariti najvie 21.740 kg, iako bi moda nosivost vagona dozvoljavala utovar vee teine. Vlastita teina vagona (tara) napisana je na bonim stranicama vagona. Meutim, nije dovoljno da se samo ne prekorai doputeni osovinski pritisak i da se ne pretovari vagon, nego se teret mora tako utovariti da se bez opasnosti po isti, za vagon i za sigurnost saobraaja moe prevesti do uputne eleznike stanice. Utovareni predmeti se moraju, po pravilu, oslanjati sigurno i vrsto na pod vagona i ne smeju se pomomerati za vreme vonje. Teret mora biti u vagonu tako rasporeen da su tokovi to ravnomernije optereeni. U propisima za tovarenje je odreeno kako se pojedine vrste robe tovare u jedan vagon, posebno u sluaju tovarenja u dvoja ili vie kola. Tako su kod propisa o tovarenju tereta na jedan ili via vagona predviene posebne odredbe o tovarenju za sledeu robu: razne metalurke proizvode (polufabrikate, limove, rolne limova, cilindrine predmete, sklopove kolskih osovina, ine, profilisano i okruglo betonsko gvoe, gvozdene pragove i metalne konstrukcije, ravne gvozdene mree za armirani beton i metalne otpatke u rinfuzu); umske i poljoprivredne proizvode (testereno i okruglo drvo, trupce, seno, slamu i sline materije); ostalu robu (vozila, dizalice kontenere, bubnjeve sa kablovima, punu burad, ambalau, kamene blokove i ploe i sl.). Za svaku robu detaljno je opisan nain tovarenja, a uz tekst su dodani i crtei. pediteri moraju dobro poznavati ove propise.

129

800 2000

=1 67 5

1675 R=

3175

825

280

140

130

Slika 23 Meunarodni slobodni profil Sredstva za privrivanje tereta, ako je to potrebno, mora obezbediti poiljalac, znai pediter. esto se dogaa da se teret u otvorenim vagonima (drvo i sl.) povezuje slabom icom, te usled toga za vreme prevoza dolazi do pomeranja tereta i do tete. Propisima je definisano na koji nain se vri privrivanje takvog tereta i njegovo osiguranje od pomeranja (mora se koristiti paljena ica debljine najmanje 3 mm). Prilikom tovarenja kabaste (voluminozne) robe ili predimenzionisanih predmeta u otvorene vagone mora se paziti da se, pri tom, ne prekorai tovarni profil, kako bi se teret mogao bez smetnje i opasnosti prevesti kroz tunele i ispod drugih zapreka u stanicama i na otvorenoj pruzi. Na pojedinim eleznikim stanicama postoje ugraene naprave za merenje tovarnog profila, to je navedeno u Imeniku eleznikih stanica. Osim toga, u Propisima za tovarenje prikazani su crtei sa dimenzijama tovarnih profila za pojedine eleznike uprave, a u meunarodnom saobraaju teret na otvorenim vagonima ne sme prei najmanji tovarni profil pruga preko kojih se vri odreen prevoz. Proveravanje tovara prema tovarnom profilu mora se vriti na horizontalnom i ravnom koloseku. Pri vrhu tovar mora biti zaobljen. U unutranjem saobraaju irina tereta moe iznositi 3150 mm (pri dnu i u sredini tovara), a visina 4650 mm, raunajui od gornje ivice ine. Meutim, za pruge koje imaju tzv. meunarodni status, vredi profil kod kojeg je visina 4280 mm (slika 23). Taj tovarni profil doputen je generalno kod svih uprava osim kod engleskih (BR) i francuskih eleznica (SNCF) na nekim prugama. Ako se roba tovari za Veliku Britaniju, irina tovarene jedinice moe iznositi najvie 2692 mm, a visina 3861 mm. Dimenzije tovarnih profila dozvoljenih kod pruga svake uprave naznaene su u tabelama 3i do 3is spomenutih Propisa. Za vreme prevoenja vagonska poiljka se moe pretovariti u drugi vagon iz predvienih i nepredvienih razloga. Ako je do pretovara, popravke tovara ili istovara prekomernog tereta
130

230

400 430

3150 2980 2820 2450 2360 2020 1500

4280

dolo bez krivice eleznice (nepravilno slaganje, uvrenje tereta i sl.), trokovi pretovara ili popravke tovara padaju na teret poiljke. eleznica ujedno zaraunava i kolsku dangubninu za vreme zadravanja vagona. Da do takvih neugodnosti ne bi dolo, pediteri treba da posvete potrebnu panju utovaru i slaganju robe u vagone. Lako zapaljive predmete (seno, slama i sl.) i predmete osetljive na atmosferske prilike, koji se prevoze, u otvorenim vagonima, treba pokriti pokrivaima. Pokrivai se mogu iznajmiti i od eleznice. Roba se mora tako sloiti da se kia ne zadrava u ulegnuima pokrivaa, a pokrivai se moraju dobro privezati i uvrstiti za predviena mesta na vagonu. Naravno da se eventualni otri delovi tereta (npr. na mainama) moraju omotati odreenim zatitnim materijalima da se po krivai ne bi pocepali. Pre poetka utovara potrebno je ustanoviti da li vagoni odgovaraju za robu koja se eli tovariti i da li mogu biti upuena za uputnu stanicu, odnosno uputnu zemlju. Za otpremu robe u inostranstvo se mogu upotrebiti samo oni vagoni koji na bonim stranicama imaju uokvirenu oznaku RIV. Prilikom prijema vagona (od strane eleznice) radi utovara, treba utvrditi da li je vagon ist, da li se vrata i prozori dobro zatvaraju, da li na vagonu ima mana koje bi mogle prouzrokovati oteenje ili pretovar poiljke, da li vagon uopte odgovara za prevoz predviene robe, s obzirom na njene osobine, a naroito da li u njemu ima ostataka od ranije tovarene robe koji bi mogli otetiti novu poiljku ili umanjiti njen kvalitet. Ako vagon nije dovoljno ist, dunost je eleznice da ga pre utovara ponovno oisti. Naravno da vagon moe oistiti i sam poiljalac (pediter). ivotne namirnice, npr. ito, brano, eer, kafa i slina roba kojoj bi mogao nakoditi miris ili smrad, ne smeju se tovariti u vagon koji je ranije bio upotrebljen za prevoz ivih ivotinja i dezinficiran, niti u vagon u kojem je ranije prevezen hlorni kre, naftalin i slina roba, ako se miris ili smrad jo osea. Za takvu robu ne smeju se upotrebiti ni vagoni koji su zaprljani uljem, katranom i slinim, ako bi joj to moglo nakoditi. Takva bi se kola mogla upotrebiti samo u sluaju ako se pre utovara briljivo oiste, operu vruom vodom i dobro provetre. Poiljke uglja, cigle, crepa, ogrevnog drveta, pragova i starog eleza koje se prevoze u otvorenim vagonima, poiljalac mora poprskati krenim mlekom ili odgovarajuom bojom, da bi se svaka eventualna kraa mogla odmah primetiti. Prilikom prskanja mora se paziti da se ne poprskaju stranice vagona. Roba iji je istovar ili pretovar zbog njene teine ili obima povezan sa posebnim tekoama, npr. teke maine, trupci i sl., sme se tovariti samo u vagone kojima se uzdune stranice mogu skidati. Od ovoga se moe odstupiti u sluaju ako stanice imaju dizalice, ija nosivost odgovara teini predmeta ili ako poiljalac da u tovarnom listu izjavu da e primalac u uputnoj stranici istovariti robu svojim sredstvima. Vozila, ukljuujui i vozila za nametaj, smeju se tovariti samo u vagone kod kojih se stranice mogu skidati, odnosno na plato-kola, i to samo za stanice koje imaju istovarne rampe. Zatvoreni vagoni imaju prozore, a neki i posebne otvore za provetravanje (za voe, povre i slinu robu). Po pravilu treba kapke na prozorima pre poetka utovara zatvoriti, no ako se tovari takva roba kojoj je potrebno provetravanje, kapke treba ostaviti otvorene, naroito za vreme toplijih dana. Otvorene kapke treba tako osigurati da se roba ne moe kroz njih izvlaiti. Poiljalac robe ima pravo da zahteva da se vrata ostave delimino otvorena zbog jaeg provetravanja. U tom sluaju vrata se zatvaraju na krajnji zub kuke, a u otvoreni prostor vrata, po celoj irini i visini, stavljaju se iana vratanca, koja moraju biti tako uvrena i plombirana da se bez povrede plombe ne mogu pomeriti iz svog leita (mesta). iana vratanca mogu se zatraiti od eleznice kao tovarni pribor prilikom naruivanja vagona, a moe ih pribaviti i sam poiljalac (pediter). Kod utovara robe u rasutom stanju (rinfuz), npr. ita, krompira, voa i sl., poiljalac mora otvor vagonskih vrata pregraditi daskama, i to tako visoko da se roba ne rasipa i da se vrata mogu nesmetano zatvarati i otvarati. Nije dozvoljeno da se otvor vrata zatvori
131

vreama napunjenim robom koja se tovari. Robu u vreama treba, po mogunosti, tovariti unakrst, i to tako da se vree bez tekoa mogu prebrojiti. U blizini vrata treba vree tako tovariti da se ne naslanjaju na vrata i da su zaveljaji okrenuti prema sredini vagona. Ako se vree tovare uspravno, zaveljaji se moraju okrenuti gore. Kod tenosti epovi na sudovima moraju takoe biti okrenuti nagore. Kod prevoza raznih specijalnih tereta, kao to su npr. veliki transformatori, prese, cevi, konstrukcije i sl., ije dimenzije prekorauju normalne gabarite dozvoljene za prevoz robe eleznicom ili drumom, potrebna su specijalna eleznika i drumska vozila, sa veim brojem osovina i velikom nosivou. Za koleta velike visine obino se koriste kamioni ili vagoni sa sputenim podom ili se pak teret uvruje izmeu dva nosaa. Za prevoz putnikih automobila koriste se, takoe, specijalni vagoni (Las) ili kamioni (transporteri) sa dve platforme na koje se moe tovariti 1012 putnikih automobila a kod pojedinih vagona, zavisno od veliine automobila, i vie. Meu specijalne vagone i kamione ubrajaju se takoe i razne cisterne za prevoz kiselina, plinova, cementa itd. S obzirom na to da elezniki ili drumski prevoznici u pojedinim zemljama ne raspolau svim vrstama vozila za specijalne terete, to za izvrenje prevoza ponekad treba iznajmiti potrebne vagone ili kamione u inostranstvu, i to kod specijalizovanih organizacija koje raspolau takvim sredstvima. esto su to i pediteri koji u svom vlasnitvu imaju odreen tip vozila za prevoz specijalnih tereta. Svi privatni vagoni koji nisu vlasnitvo eleznice, kao i vagoni koji su na dui rok iznajmljeni od eleznice, moraju nositi uz svoj broj i oznaku P. Kod prevoza robe u privatnim kolima eleznica odobrava odreeni popust, a za prevoz praznih privatnih vagona rauna vozarinu po preenom km. Za prevoz opasne robe u eleznikom saobraaju merodavne su odredbe Meunarodnog pravilnika o otpremi opasne robe (RID), a u drumskom saobraaju odredbe Evropske konvencije o meunarodnoj otpremi opasne robe drumom (ADR).

11.0.3. Utovar u brodove

U pomorskom transportu utovar-istovar robe u i iz broda vre obino posebna luka preduzea koja raspolau sa naroito izvebanom strunom radnom snagom (stivadori). Meutim, utovar/istovar, kao i slaganje robe u brodska skladita (tive) mogu obavljati i pediterska poduzea, pogotovo u unutranjoj plovidbi i renom transportu. U oba sluaja pediter treba da poznaje tehniku posla. Osnovno pravilo kod slaganja robe u brodska skladita sastoji se u tome da teku robu treba slagati na dno broda, a laku prema vrhu. Nadalje, teku robu treba slagati u sredini, a laganu prema stranama broda. Naravno, ova pravila se ne koriste pri utovaru homogene (istovrsne) robe kojom se popunjava ceo brodski prostor (npr. kod rude, ita i sl.). Slaganju tereta u brodski skladini prostor treba posvetiti punu panju, jer ako se ne vri paljivo, dolazi lako do oteenja poiljaka ili do neracionalnog korienja brodskog prostora. Na osnovu stogodinjeg iskustva utvreni su tzv. faktori slaganja za pojedine vrste robe, odnosno za pojedine vrste pakovanja. Ti faktori pokazuju kolika je kubatura u brodu potrebna za 1.000 kg neke robe u odreenom pakovanju, te se prema tome planira potrebni brodski prostor. Ako je npr. faktor slaganja za azbestne ploe u sanducima 1,20 onda to znai da 1.000 kg azbesta u ploama, pakovanog u sanducima, meri priblino 1,20 m3. Za prevoz opasne robe u pomorskom transportu merodavne su odredbe Meunarodnog pomorskog kodeksa za opasnu robu (IMDG). Slaganje robe u lepove u renom transportu slino je slaganju robe u morske brodove. Teret se takoe mora pravilno rasporediti, a za kontrolu pravilnog slaganja i rasporeda tereta slue skale
132

gaza.

11.1. Loko-prevozi
Pod loko-prevozima (mesnim prevozima) podrazumevaju se prevozi unutar gradskog podruja koje transportno odelenje meunarodne pedicije vri na osnovu naloga uvoznog, izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog preduzea, odnosno, na osnovu pojedinanog naloga ili generalnog ugovora sa komitentom. Za izvrenje ovih poslova transportno odelenje treba da raspolae sa odgovarajuim voznim parkom kojim e moi obavljati svakodnevne zadatke, a osim toga i ostalom potrebnom mehanizacijom i strunom radnom snagom. Vozni park treba da je raznovrstan, to znai da transportni odelenje treba da raspolae prvenstveno sa manjim vozilima, poev od dostavnog, kombi-kamioneta, pa do kamiona nosivosti od 3 5 t. To ipak ne znai da transportno odelenje ne moe imati neki kamion i vee nosivosti, no oni su obino nepodesni za lokalne prevoze i obino ne mogu biti u svakodnevnoj upotrebi. U sluaju potrebe, transportno odelenje takve kamione iznajmljuje od autotransportnih preduzea za konkretne poslove, to je svakako jednostavnije. Ako meunarodni pediter ima ujedno registraciju za auto prevozniku delatnost, naravno da se onda situacija znaajno menja. Kod lokalnih prevoza ponekad je potrebno upotrebiti tehnika sredstva za utovar -istovar pretovar pojedinih teih predmeta. Transportno odelenje, u tim sluajevima, treba da raspolae odgovarajuim pomagalima (npr. dizalicama itd.) da bi moglo da izvrava naloge komitenata. Znatnu panju treba posvetiti i broju transportnih radnika koji e se pridodati kamionu radi realizacije utovara-istovara-pretovara. Poto se ovde najee radi o runom utovaru-istovarupretovaru, treba obezbediti toliki broj radnika da se utovar-istovar-pretovar obavi u to kraem vremenu, ali tako da radnici jedan drugome ne smetaju pri radu. Svrha odreivanja razliitog broja radnika je u tome da se vozila razliite nosivosti utovare-istovare-pretovare u priblino istom roku. Na osnovu ustaljene prakse, smatra se da je kod pojedinih tipova vozila za utovaristovar-pretovar potreban sledei broj radnika: na vozilima do 2 tone nosivosti (osim kod malih vozila za prenos paketa) 2 radnika, na vozilima preko 2 do 3 tone nosivosti 3 radnika, na vozilima preko 3 do 5 tona nosivosti 4 radnika, na vozilima preko 5 tona nosivosti 5 - 6 radnika. Naravno da su to samo orijentaciona merila, te e se potreban broj radnika odrediti prema konkretnoj situaciji i vrsti robe. Tako na primer, kod mehanizovanog utovara-istovara-pretovara potreban broj radnika je znatno manji a kod automatizovanog radnici uopte nisu potrebni. Prevozi za raun uvoznog, izvoznog ili sajamskog odelenja sopstvenog poduzea vre se na osnovu naloga dobijenog od tih odelenja. Tu se najee radi o dopremi robe do eleznike stanice, luke, pristanita ili aerodroma radi daljnje otpreme odreenim prevoznim sredstvima ili se pak poiljke prevoze od spomenutih utovarno-istovarno-pretovarnih mesta komitentu. Za izvrene usluge tereti se dotino odelenje prema unapred utvrenom cenovniku usluga za interne obraune. U delokrug rada transportnog odelenja spada i prikupljanje komadnih poiljaka radi formiranja zbirnih vagona, bilo u unutranjem prometu, bilo u izvozu. Taj posao obavlja transportno odelenje pri izvozu po nalogu izvoznog odelenja, a u unutranjem prometu po nalogu referade za zbirni promet, ukoliko takva postoji. Takva referada moe se nalaziti i u sastavu transportnog odelenja. U oba sluaja prikupljena se roba moe privremeno smestiti u sopstveno skladite, no jo je bolje ako se rad tako sinhronizuje da se prikupljene poiljke odmah utovare u zbirni vagon. Na taj nain se znatno utedi na manipulacionim trokovima jer izostaje istovar u skladite, skladitenje i ponovni utovar iz skladita u drumsko vozilo ili direktno u zbirni vagon.
133

Transportno odelenje moe zakljuiti posebne ugovore sa pojedinim komitentima, na osnovu kojih e to odelenje za njih podizati na eleznikoj stanici, u luci, pristanitu ili na aerodromu sve poiljke koje dolaze na njihove adrese. U tom sluaju komitent ispostavlja posebnu punomo kojom ovlauje peditera da moe podizati njegove poiljke, a osim toga e, po potrebi, uputiti i poseban zahtev transportnoj organizaciji (eleznici, brodaru itd.) da sve njegove poiljke isporuuje odreenom pediteru. Za pojedine saobraajne grane postupak za takav sluaj je tano propisan, npr. za eleznicu se takvi zahtevi i punomo moraju dati na posebnim eleznikim formularima. esti su sluajevi da se loko-prevozi obavljaju sa eleznike stanice. pediterska preduzea koja se bave tim poslovima imaju obino na eleznikoj stanici potrebne prostorije i u najuem su kontaktu sa odgovarajuim eleznikim organima. U praksi, radnik pedicije prikupi ujutro na poetku radnog vremena podatke o prispelim poiljkama za ugovorne komitente, tj. elezniki avizer mu urui izvetaje o prispeu. Zatim se posao evidentira, napravi plan prevoza i zatrai potreban broj kamiona, radna snaga i odgovarajua tehnika. Naravno da esto dolazi do izmena, jer poiljke mogu prispeti i kasnije u toku radnog dana, a i takve poiljke treba jo u toku dana prevesti. Ono to pristigne pri kraju radnog vremena obino se ostavlja za idui dan, naravno ako nije hitno. Prevoz se obavlja na osnovu posebnog radnog naloga koji slui kao baza za fakturisanje, slino kao i u ostalim operativnim odelenjima. Transportno odelenje ima obino razraen cenovnik usluga za takve prevoze, ali se sa pojedinim komitentima moe sklopiti i posebna pogodba. Pri loko-prevozima u pediterskoj djelatnosti treba plan prevoza tako podesiti da se prazne vonje svedu na minimum. Pojedine pediterske kue imaju na takvim kamionima montirane UKV-ureaje, pa je omogueno primanje i davanje naloga beinim putem u svako vreme.

11.2. Uskladitenje robe

pediter moe uskladititi robu u svom skladitu ili u skladitu tree osobe, kad je uskladitenje potrebno radi njene daljnje otpreme ili radi sortiranja, pakovanja ili distribucije. pediter je duan uskladititi robu kad to zahteva komitent.

11.2.0. Vrsta skladita

Skladita moemo podeliti: a) prema nainu gradnje, i b) prema nameni odnosno vlasnitvu. S obzirom na nain gradnje skladita se dele na: zatvorena skladita, poluotvorena skladita, otvorena skladita, silose, hladnjae i grejana skladita, skladita tankove. Zatvorena skladita su natkrivena i ograena sa svih strana, te imaju vrata koja se mogu zakljuati. Takva skladita mogu biti zidane zgrade ili barake. Poluotvorena skladita jesu nadstrenice bez zidova ili mogu imati jedan, dva ili tri zida, no bez vrata koja se mogu zakljuati. Slue obino za smetaj predmeta veih dimenzija na koje ne utie promena temperature, no ipak ih treba zatiti od atmosferskih nepogoda. Otvorena skladita slue za smetaj robe koja uopte nije ili je minimalno osetljiva na promene atmosferskih i meteorolokih prilika ili se pak ne moe zbog svojih dimenzija svrstati u zatvorena ili poluotvorena skladita. Silosi su specijalna skladita za uskladitenje itarica u kojima se obino vri i preiavanje i druge manipulacije. Rad u silosima je automatizovan zbog ega je silos opremljen raznim
134

ureajima za utovar, istovar, sipanje u vree, vaganje i sl. Hladnjae su skladita za uskladitenje ivotnih namirnica koje se brzo kvare ili ih treba privremeno smestiti do prodaje, odnosno potronje. Imaju ureaje za odravanje niskih temperatura u komorama u kojima se vri uskladitenje. Slina hladnjaama, no u suprotnom smislu, jesu grejana skladita u kojima se zahteva odreena temperatura, najee via nego to je napolju. Skladita-tankovi su metalni sudovi obino ukopani u zemlju. Slue za uskla ditenje pogonskih goriva (benzin, nafta i sl.). Prema nameni, odnosno vlasnitvu, skladita se dele na: javna skladita, carinska skladita, carinske magacine i stovarita, carinska smestita, konsignaciona skladita, elezniko-carinske magacine, pediterska skladita, skladita za sopstvene potrebe. Javna skladita su usluna preduzea koja se bave skladitenjem robe. Delatnost ovih preduzea obuhvata prijem, smetaj i uvanje robe koju im, prema ugovoru, poveri deponent. Javna skladita mogu, prema ugovoru sa deponentom, obavljati i sporedne poslove koji su u vezi sa uskladitenjem, kao npr. pakovanje, sortiranje, ienje, vaganje, utovar-istovar-pretovar robe i sline manipulacije. Ukoliko nije ugovorom drugaije odreeno, javna skladita su duna da izvre i one obaveze iz svojih optih uslova poslovanja koje su nune pri skladitenju odreene robe. Sa tim uslovima deponent mora biti upoznat ili ti uslovi moraju biti objavljeni na uobiajeni nain. U tom sluaju se pretpostavlja da je deponent pristao na opte uslove, ukoliko se od njih nije u ugovoru posebno ogradio. Naknada za uskladitenje odreena je tarifom javnih skladita. Svu robu primljenu na uskladitenje javna skladita su duna osigurati. Carinska skladita se obino osnivaju u lukama i pristanitima i namenjena su za smetaj uvozne neocarinjene robe, domae robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. Za njihovo osnivanje, upravljanje i poslovanje vrede opti propisi o osnivanju, upravljanju i poslovanju preduzea, ako Carinskim zakonom nije drukije odreeno. Odredbe o carinskim skladitima nalaze se u Carinskom zakonu. Carinski magacin je zatvorena prostorija koja slui iskljuivo za smetaj carinske robe koju je carinarnica primila na uvanje. Carinsko stovarite je neograeni ili ograeni pokriveni ili nepokriveni prostor za smetaj carinske robe koju je carinarnica primila na uvanje, a koja se iz bilo kojih razloga (glomaznost i sl.) ne moe smestiti u carinski magacin. Propisi o smetaju robe u takve magacine i stovarita nalaze se u l. 3 - 6. Pravilnika o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smetene pod carinski nadzor. Prema odgovarajuim odredbama Carinskog zakona, zainteresovano preduzee moe otvoriti carinsko smestite za privremeni smetaj svoje robe, uvezene iz inostranstva, koja jo nije ocarinjena. Uputstva o sprovoenju carinskog nadzora nad robom smetenom u carinsko smestite donosi nadleni carinski organ. Konsignaciona skladita su najee zastupnitva inostranih firmi, koja se, po odobrenju nadlene carinarnice, mogu otvarati za smetaj i prodaju na malo na tritu uvozne carinske robe stranog vlasnitva. Naelne odredbe o tome propisane su Carinskim zakonom, a blie propise o sprovoenju carinskog nadzora nad robom smetenom u konsignacionom skladitu, kao i o nainu carinjenja, donosi nadleni organ Carine.
135

elezniko-carinski magacini slue za smetaj uvozne carinske robe, domae robe ocarinjene za izvoz i tranzitne robe. Radi se o zatvorenoj prostoriji pod upravom eleznice i nadzorom carinarnice za smetaj carinske robe koja se prevozi u eleznikom transportu. U svaka ulazna vrata takvih magacina ugraene su dve razliite brave, pri emu klju jedne brave dri carinarnica, a drugi eleznica. Detaljnije odredbe o takvim magacinima nalaze se u Carinskom zakonu. Praktino skoro da nema pediterskog preduzea koje nema odgovarajui prostor za uskladitenje robe svojih komitenata. Kakva e sopstvena skladita imati koje peditersko preduzee zavisi od vrste i obima poslovanja i lokacije.

11.2.1. Principi uskladitenja

to se tie uskladitenja robe, naravno da najpre dolazi u obzir uskladitenje robe u skladita komitenta, ukoliko takvim raspolae i ukoliko je to mogue s obzirom na carinske propise. Ako za to dobije nalog, pediter e uskladititi robu prvenstveno u svoje skladite, a ako takvog nema ili uskladitenje u njegovom skladitu nije mogue iz bilo kojih razloga, pediter e uskladititi robu prvenstveno u javna skladita, ako takva postoje, a inae u skladita treih osoba. Uskladitenje robe u sopstvena skladita pediter vri prema podacima dobijenim od komitenta, odnosno prema podacima iz prevoznih ili propratnih isprava. Ako takvi podaci ne postoje, onda su merodavni podaci koje utvrdi pediter. Smetaju robe u skladitima treba posvetiti naroitu panju i uvek imati u vidu da se roba samo privremeno uskladitava te da se do nje treba doi prilikom iskladitenja. Budui da pediterska skladita obino imaju s jedne strane pristup za drumska vozila, a s druge strane eljezniki kolosek za utovar-istovar vagona, robu treba odmah tako smestiti da se moe uz najmanje potekoa izneti iz skladita i utovariti u prevozno sredstvo. Preporuuje se da komade koji pripadaju jednoj poiljci treba smestiti zajedno. Isto tako treba smestiti zajedno i pojedine komadne poiljke koje e se dalje otpremiti istim zbirnim vagonom, i to na tako mesto u skladitu iz kojeg e se uz najmanje potekoa moi utovariti u vagon. Raspored robe u skladitu mora biti takav da omoguava primenu skladine mehanizacije, tj. kretanje skladinih viljukara sa i bez paleta, kretanje skladinih radnika sa praznim i natovarenim kolicima i dovoljan pregled uskladitene robe. Glavni prolazi moraju biti iroki barem 2 do 3 m, a sporedni mogu biti i ui, npr. l do 1,5 m, sve zavisno od mehanizacije koja se koristi u skladitu. Prilikom skladitenja treba voditi rauna da li za robu kojoj je potrebna ventilacija ima dovoljno ventilacije, a ako je ona manjkava, treba pravovremeno preduzeti potrebne mere da ne bi dolo do kvarenja. Isto tako treba voditi rauna i o optimalnoj temperaturi i vlanosti vazduha u skladitu, te po potrebi montirati odgovarajue ureaje za grejanje, ne samo radi zatite uskladitene robe ve i radi zatite zdravlja radnika koji su u skladitu zaposleni. Treba se striktno pridravati svih propisa o higijensko-tehnikoj zatiti pri radu u skladitima. Ako pediter uoi na uskladitenoj robi ili njenoj ambalai kakvo oteenje, ovlaen je da na komitentov raun, preduzme potrebne mere za zatitu robe, odnosno da popravi ambalau. Poseban nadzor nad uskladitenom robom pediter vri samo po izriitom nalogu komitenta, ili ako je takav nadzor potreban zbog prirode robe. Pod posebnim uslovima uskladitava se sledea roba: eksplozivni, samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti, roba koja moe tetno uticati na drugu uskladitenu robu, lakopokvarljiva roba koja je podlona brzoj propasti i truljenju, radioaktivne materije, voluminozna roba,
136

 druga opasna roba. Ako je komitent predao na uskladitenje neku od spomenute robe, a pri tom nije upozorio peditera na njenu prirodu, onda komitent odgovara za tetu nastalu na ovoj ili drugoj robi. pediter je ak ovlaen da na komitentov raun i odgovornost odstrani takvu robu i ne izvetavajui komitenta o tome, ili da je proda na javnoj licitaciji prema obiajima mesta gdje je roba uskladitena. Kada je u pitanju odgovornosti za uskladitenu robu, treba imati u vidu da je pediter odgovoran za propast ili oteenje robe uskladitene u njegovom skladitu ako sa robom nije postupao paljivo kako to ini dobar skladitar. tetu na robi ili ambalai do koje je dolo njegovom krivicom, pediter je duan otkloniti, a ako to nije mogue, duan je nadoknaditi priinjenu tetu. Ako bi do tete dolo zbog toga to roba nije uopte upakovana ili nije dovoljno upakovana, pediter ne odgovara za takvu tetu. Isto tako pediter ne odgovara za tetu koja bi nastala usled uskladitenja na otvorenom skladitu, ako je takav nain uskladitenja uobiajen za tu vrstu robe ili je takvo uskladitenje usledilo po komitentovom nalogu ili njegovom krivicom. Budui da pediter ne odgovara za tetu prouzrokovanu viom silom, kao ni za tetu prouzrokovanu prirodom robe (curenje, ra i sl.), potrebno je preporuiti komitentima da izdaju nalog da se njihova uskladitena roba osigura. Naime, robu koja je uskladitena u sopstvenom skladitu ili u skladitima treih osoba, iskljuujui javna skladita, pediter osigurava samo po izriitom komitentovom nalogu. Komitent moe izdati opti nalog za osiguranje za sve svoje poiljke ili pojedinani nalog za svaku poiljku. Ako dati nalog ne sadri poblie podatke, pediter osigurava uskladitenu robu samo protiv poara i poplave.

11.3. Pakovanje robe

Transportno odelenje treba ponekad, prilikom izvravanja primljenih naloga, da osigura potrebnu transportnu ambalau i zapakuje pojedine komade. Za Izvrenje takvih poslova transportno odelenje treba da raspolae strunim radnicima (pakerima), a vee pedicije imaju i posebne radionice sa potrebnim mainama za izradu sanduka, kutija i drugih vrsta transportne ambalae. Prema odredbi l. 32. Optih uslova, komitent je duan da brine da mu roba bude upakovana po obiajima i prema uslovima prevoenja u onoj grani saobraaja kojom se njegova poiljka prevozi, pediter ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice koje bi nastale usled neurednog, nedovoljnog ili loeg pakovanja. U hitnim sluajevima pediter je duan da, prema svojim mogunostima, popravi oteenu ambalau o komitentovom troku i na njegovu odgovornost.

11.3.0. Vrste ambalae

Pod ambalaom se podrazumevaju sve vrste sredstava koja slue za pakovanje robe, kako bi se roba zatitila od rasipanja, oteenja, zagaivanja i kvarenja, te omoguila i olakala upotreba, rukovanje i transport. Praktino, postoje dve vrste pakovanja: komercijalno pakovanje, i transportno pakovanje. Komercijalnim pakovanjem smatra se ambalaa koja se zajedno sa robom prodaje potroau (kupcu), dok se pod transportnim pakovanjem podrazumeva ambalaa za transport, tj. ambalaa koja slui za zatitu robe za vreme prevoza i uskladitenja, odnosno koja omoguava laku i jednostavniju manipulaciju i prevoenje. Moderna transportna ambalaa treba da ispunjava sledee uslove: da titi robu za vreme prevoenja do odredita, da je to laka, da nije skupa,
137

 da je prikladna za manipulaciju za vreme prevoenja, utovara, istovara i pretovara, da se moe sklopiti prilikom povratka, ukoliko je povratak predvien. Inae, ambalau moemo podeliti takoe i prema raznim drugim kriterijumima, npr. od kojeg je materijala izraena (drvena, staklena, plastina, kartonska, metalna, tekstilna), za koju saobraajnu granu (za prekomorski prevoz, za vazduni prevoz ...) itd.

11.3.1. Ambalaa za prekomorski transport

Posebnu panju treba posvetiti pakovanju robe koja se prevozi u prekomorske zemlje. Roba je, naime, pri takvom prevoenju izloena tetnom uticaju mora (korozija, ra i sl.), te od ispravnog pakovanja za prekomorski prevoz esto zavisi i plasman robe na prekomorskim tritima. Pravilnim pakovanjem mogu se takoer smanjiti dimenzije koleta na najmanju moguu meru, to je posebno vano jer se pomorska vozarina esto rauna alternativno, tj. za teinu ili kubaturu, i to prema izboru brodara (W/M klauzula Weight or Measurement). Zbog toga treba i kod izrade ambalae voditi rauna da se ona oblikuje tako da omogui to bolje iskoritenje brodskog prostora i da se, na taj nain, indirektno smanji vozarina. Iako je pakovanje za prekomorski transport u prvom redu stvar izvoznika, odnosno proizvoaa, ipak se esto i peditera pita za savet ili mu se jednostavno prepusti briga oko definisanja pakovanja za prekomorski transport. Zato pediteri, pogotovo oni koji se angauju u pomorskoj pediciji, treba da imaju struan kadar i tehnika sredstva da i takvim zadacima mogu udovoljiti. Posebne probleme stvara pakovanje za robu namenjenu tropskim krajevima, pri emu se mora voditi rauna ne samo o zatiti robe za vreme pomorskog ili nekog drugog transporta, ve i o opasnostima od tropske klime za vreme uskladitenja u tranzitnim mestima.

11.3.2. Pakovanje robe u eleznikom transportu

eleznice su propisale precizne uslove pakovanja za izvesne vrste robe koje se predaje njima na prevoz. Tako postoje jedinstvena (jednoobrazna) pravila o pakovanju i tovarenju odreenih vrsta robe. Izmeu ostalog, propisano je da se izvesne boje moraju pakovati u vree, burad i sanduke koji spreavaju zapraivanje, slino vai i za a, drveni ugalj i razne otpatke, burad u kojima se prevoze tekuine u stanju vrenja moraju imati oduke koje omoguavaju izlazak plinova itd. Za predmete iz RID-a koji se primaju uslovno na prevoz, nain pakovanja je izriito propisan u RIDu za svaki predmet. Slini propisi (ADR) postoje i za prevoz opasnih materija u drumskom saobraaju. Otpremna eleznika stanica odluuje da li je pakovanje potrebno i da li je dovoljno. Pakovanje se smatra odgovarajuim ako naizgled prua sigurnost da e roba biti zatiena od obinih opasnosti koje se mogu javiti pri prevozu sve do izdavanja robe primaocu u odreditu. Ako priroda robe zahteva pakovanje, a poiljalac to nije uinio ili robu nije dovoljno dobro zapakovao, eleznica moe odbiti prijem poiljke na prevoz ili moe zahtevati da poiljalac pismeno potvrdi u tovarnom listu oigledne znakove oteenja ili drugih nedostataka u pakovanju. To poiljalac mora potvrditi u rubrici tovarnog lista Izjave, a takvom izjavom preuzima na sebe punu odgovornost za eventualne tete koje bi mogle nastati za vreme prevoza zbog toga to roba nije dovoljno ili nije uopte pakovana, osim, naravno, ako je teta nastala iz drugih razloga. eleznica, meutim, nee primiti robu na prevoz iako poiljalac pristaje da upie u tovarni list izjavu o nedovoljnom pakovanju, ako je oigledno da bi se roba zbog toga mogla za vreme prevoza pokvariti, izgubiti ili otetiti drugu robu. Kao priznanje da je roba nepakovana ili nedovoljno upakovana, dovoljno je u tovarnom listu u rubrici Izjave upisati npr. Poiljka nepakovana ili Dva komada sa oznakom ..... br. ..... nepakovani. Kod robe koja nije dovoljno pakovana mora se upisati tano stanje u emu
138

se sastoji nedovoljno pakovanje, npr. Komadi samo pakovani u papiru ili Sanduci HF br. 6 i 7 u slabom stanju, tri daske napukle. Nije dovoljno samo napisati npr. Nedovoljno pakovano, jer to ne kazuje nita. Ako neki poiljalac ee otprema istovrsnu robu sa iste stanice i sa istim nedostacima u pakovanju, da ne bi u svakom tovarnom listu posebno upisivao primedbu o tome, moe dati optu izjavu o nedovoljnom pakovanju na odgovarajuem eleznikom formularu (npr. K-160 za unutranji ili 160a za meunarodni prevoz). Ta izjava vredi za sve poiljke koje je opisao u izjavi, no u tovarnim listovima poiljalac se mora pozvati na tu izjavu (npr. upisivanjem: Opta izjava). Obrazac se moe kupiti na svakoj eleznikoj stanici. U interesu je poiljaoca da pravilno i dobro upakuje robe pri predaji na prevoz, jer on, uostalom, snosi sve posledice nastale zbog nedovoljnog ili neadekvatnog pakovanja. eleznica, odnosno osiguravajue drutvo nee, naime, nadoknaditi tetu ako je ona nastala usled nedovoljnog ili pogrenog pakovanja. Tipovi ambalae i naini pakovanja, koji se smatraju dovoljnim za pojedine vrste robe pri prevozu eleznicom, navedeni su u posebnom uputstvu o manipulaciji pri pre vozu robe u eleznikom transportu. Jedan od najuobiajenijih oblika klasine ambalae svakako je sanduk. Sanduci se izrauju od drvenih dasaka, daica ili letava, a dimenzije, oblik i debljina materijala za sanduk zavise o vrste i teine robe i od uslova prevoenja. Kod reetkastih sanduka (letvarica) potrebna vrstoa ambalae zavisi od odnosa teine tereta i dimenzija letvica, te o tome postoje posebne tablice. Slino je i sa sanducima koji se izrauju od per-ploa, kod kojih vrstina zavisi od dimenzija preseka onih letvica koja slue kao kostur sanduka. Za ojaavanje ambalae koriste se eline trake ili ica kojom se sanduk obavije i zategne nakon zatvaranja. Jasno je da za tei sanduk treba birati deblju icu, odnosno staviti je po potrebi dvostruko ili trostruko.

11.4. Obeleavanje poiljaka

Osim pakovanja, sa stanovita prevoznika, u dunost poiljaoca ili njegovog peditera spada, po pravilu, i obeleavanje (signiranje) pojedinih komada poiljke. To e biti potrebno samo kod pojedinanih poiljaka koje se ne predaju na prevoz u kompletnim partijama. Obeleavanje nee biti, dakle, potrebno kod vagonskih poiljaka, kod poiljaka koje popune kompletan brod, kamion, lep ili avion. Svrha obeleavanja je da se, prilikom prevoza, u svako doba moe ustanoviti koja roba pripada kojoj prevoznoj ispravi i koje joj je odredite, a u sluaju da doe do razdvajanja prevozne isprave i robe, da se moe ustanoviti odredite i primalac. Osim toga, neka obeleavanja slue i kao opomena da se sa robom mora pravilno rukovati za vreme prevoenja, utovara, pretovara i istovara, a neka upozoravaju na potencijalnu opasnost koja preti od robe (eksplozivi, zapaljivo i sl.). Ako pojedine stvari (koleto) treba uvek smetati u istom poloaju, onda se to obino oznaava listicom koja ima dve strelice koje pokazuju poloaj kako treba koleto da stoji. Takve oznake mogu se utisnuti ve prilikom izrade ambalae. Na koleta sa robom koja je osetljiva na vlagu ili na sunce treba staviti natpise UVATI OD VLAGE, odnosno UVATI OD SUNCA, a osim toga treba na komade staviti i listicu sa oznakom otvorenog crnog kiobrana. Komade koji se lako lome treba snabdjeti s listicom staklena aa s vratom i natpisom NE PREVRTATI, LAKO LOMLJIVO i sl. Odgovarajue oznake poiljalac mora staviti na one komade na koje se te oznake i odnose i to na tako trajan i postojan nain da se bez nasilnog skidanja ne mogu ukloniti. Ako priroda robe ili nain pakovanja to ne doputaju (npr. kod robe u vreama, korpama i sl.), obeleavanje treba izvriti na listicama, tablicama ili privescima od vrstog i izdrljivog materijala (limene ili drvene
139

tablice ili tablice od vrstog kartona), ili na platnu koje mora biti sigurno privreno (zaiveno) na te komade. Poiljalac je duan skinuti stare oznake i adrese od prethodnih prevoza ili ih tako ponititi da ne doe do zabune prilikom rukovanja robom za vreme prevoenja. Obeleavanje se vri postojanim bojama, utiskivanjem usijanim gvoem ili lepljenjem natpisa na papiru, kao i pomou ve spomenutih privezaka. Pri prevoenju komada u otvorenim vagonima treba voditi rauna o tome da usled vremenskih prilika (kia, snijeg) adresa ne postane neitljiva. To e se kod nalepljenih papirnatih listia postii tako da se iste oblepe celofanom i tako zatite od raspadanja usled vlage. To je naroito potrebno kod prekomorskog prevoza. Specijalno obeleavanje propisano je za komade materija i predmeta iz RID-a (opasne materije). U spomenutim propisima tano je odreeno koja vrsta listia se stavlja na komade i na vagon sa obe strana (kod vagonskih poiljaka), a uzorci listia su odtampani u RID-u. Postoji 17 vrsta listia, i to: Br. l - crna bomba na narandzastom polju - opasnost od eksplozije; Br. 2A - crna buktinja na crvenom polju - zapaljive tene materije; Br. 2B crna buktinja na polju sa belo-crvenim vertikalnim trakama - zapaljive vrste materije; Br. 2C - crna buktinja na belom polju, donji trougao crven - samozapaljivo; Br. 2D - crna buktinja na plavom polju - opasnost od zapaljivog plina u dodiru sa vodom; Br. 3 - crna buktinja na krugu na utom polju - za oksidirajue materije; Br. 4 crna mrtvaka glava na belom polju - za otrovne materije; Br. 4A - krst, crn na belom polju - za materije tetne po zdravlje; Br. 5 - dve epruvete od kojih iz jedne padaju kapi na jednu ploicu, a iz druge na ruku, crno na belom polju - za nagrizajue materije; Br. 6A, 6B, 6C i 6D, listie u obliku kvadrata uspravljenog na jednom uglu, zrakasti simbol deteline, natpis RADIOACTIVE, sa jednom, dve, tri ili etiri uspravne pruge na donjoj polovini sa oznakom sadraja i aktiviteta - za radioaktivne materije odgovarajuih kategorija; Br. 7 crn kiobran na beloj osnovi - zatita od vlage; Br. 8 dve crne strele na beloj osnovi - gore; Br. 9 crvena aa na belom polju - paljivo rukovati, ili, ne prevrtati; Br. 10 crveni trouglasti listi sa crnim uzvinikom - paljivo manevrirati. Listii se mogu dobiti na svim eleznikim stanicama, a korisnici ih mogu tampati i sami prema uzorcima. Po pravilu postoje dva formata, jedan manji za koleta, a drugi vei format za vagone. Koji e se listi morati upotrebiti kod koje robe propisano je u RID-u. Sline propise donosi i konvencija ADR prvenstveno za prevoze u drumskom saobraaju. Osim ovih listia na vagone se, kod pojedinih vrsta robe, lepe i druge vrste listia, npr. kod ivih ivotinja listii plave boje sa slikom petla, psa i glave goveda, kod brzopokvarljive robe takoe plava listica sa slikom ribe, lale i grozda, na vagone koje treba usput doleivati, listia sa likom belog medveda na santi sa plavom pozadinom, kod poiljaka sa osiguranjem uredne isporuke, listi sa crvenim tokom i krilima i crvenim okvirom itd. Ove listie na vagone mora postaviti besplatno eleznica, no praksa je da takve listie - po pravilu - lepe pediteri sami.

11.5. Savremene transportne tehnologije

Zahtevi korisnika transportnih usluga za prevoz skladite-skladite bez pretovara i bez upotrebe skupe ambalae sve vie uslovljavaju upotrebu novijih sredstva za racionalizaciju transporta. Sa pojavom paleta 50-tih godina prolog veka, ozbiljno je uzdrmana vladavina do tada vodeeg oblika klasine ambalae - sanduka. Usavravanjem tehnologije izrade ambalae od valovite lepenke (kartonska ambalaa) i njenim priznavanjem od strane prevoznika (npr. eleznice) kao dovoljnim pakovanjem jo je vie istisnut iz upotrebe drveni sanduk, pogotovo kad je takva
140

ambalaa prilagoena merama standardne palete. Osim transportera koji omoguavaju dostavu vagona pred skladite primaoca ili poiljaoca, a kojih danas, barem kod nas, moda i nema u upotrebi, sve se ee pojavljuju razni vidovi kamionskih prikolica, bolje reeno velikih kontenera na tokovima koji se mogu natovariti i na vagon. Tako se poiljke jednim delom prevoze drumom, a delom eleznicom, pa otuda i naziv kombinovani (integralni) transport. Ova tehnologija naroito se primenjuje u transportu sa Velikom Britanijom, razvijen je i u Francuskoj, Nemakoj, SAD itd. U prekomorskom transportu, gledano u svetskim razmerama, poslednjih godina dolo je do snane ekspanzije kontenerskog transporta. Izgraena je ogromna kontenerska flota, a posebni delovi pomorskih luka osposobljavaju se za takav transport (kontenerski terminali) ili se grade posebne kontenerske luke. Razvile su se i druge tehnologije kombiniranog transporta drum-more (sistem RO-RO), kao i reka-more (sistemi LASH, SEABEE, BACAT).

11.5.0. Paletizacija
Paleta je drvena podloga, izraena od dasaka odreenih standardnih dimenzija, na koju se tovari roba. Boks-paleta je isto tako drvena podloga, samo to jo ima stranice od dasaka, letava, ice ili metalnih cevi, a moe imati i poklopac. Palete su tako konstruisane da ih viljuka prenosnog sredstva (elektrinog, motornog ili runog viljukara) moe prihvatiti zajedno sa robom sloenom na njima, podii ili sputiti i prenositi sa jednog mesta na drugo. Palete mogu biti izraene i od drugih materijala, npr. od plastike i sl. Poeci paletizacije vezuju se za II. svetski rat, kada je iz SAD trebalo prebacivati velike koliine prehrambenih artikala i druge robe za snabdevanje amerikih i saveznikih armija i stanovnitva u prekomorskim zemljama. Uoivi efikasnost tog sistema, takav nain je prihvatila odmah i industrija i trgovina SAD, pa je u toj zemlji danas praktino sav promet robe paletizovan, naravno osim u onim sluajevima kad paletizacija, s obzirom na specifinost robe, nije mogua. Slina je situacija i u drugim razvijenim industrijskim zemljama. I kod nas se nastoji paletizovati to vie robe za transport, no ponekad se to ne vri dovoljno sinhronizovano, a ni dovoljno uporno. Nae eleznice su npr. dosad osposobile za paletizaciju robnih poiljaka skoro sve eleznike stanice, a detaljni podaci o tome su navedeni u posebnom prilogu imenika eleznikih stanica. Za paletizaciju vagonskih poiljaka naravno da nema nikakvih ogranienja, te korisnici eleznikog transporta mogu svaku vagonsku poiljku predati na prevoz paletizovanu. Meutim, da bi se omoguila ira primena paletizacije, neophodna je mnogo tesnija saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzea, a isto tako i preduzea iz drugih grana saobraaja, prvenstveno iz drumskog i pomorskog transporta. Saradnja se ostvaruje na taj nain to e i saobraajna preduzea (eleznica, autosaobraaj itd.) i proizvodna i trgovinska preduzea izraivati palete prema propisanom standardu, pa nee biti vano ije su vlasnitvo palete koje se upotrebljavaju za prenoenje robe od proizvodnje do potronje. Praktino se to svodi na to da e npr. poiljalac (proizvoa, trgovac, pediter) predati eleznici na prevoz npr. 10 paleta natovarenih robom, a istovremeno e od eleznice dobiti u zamenu 10 drugih praznih paleta. Isto vredi i obratno, jer e eleznica u uputnoj stanici isporuiti primaocu tih natovarenih 10 paleta bez pretovara komad po komad, a u zamenu e od njega dobiti 10 praznih paleta, ime se zatvara tzv. paletni lanac. Naravno da takav racionalan sistem razmene moe funkcionisati samo onda ako svi uesnici u prometu robe poseduju tipizirane i standardne palete. Radi koordinacije napora oko uvoenja paletizacije, osnovana je i posebna zajednicu za paletizaciju sa seditem u Beogradu. Naravno da manipulacija sa paletizovanom robom zahteva i modernija skladita, budui da je za mehanizaciju potrebno vie prostora za manevrisanje. pediterska preduzea treba da i o tome vode rauna, jer se savremena pediterska skladita ne mogu ni zamisliti bez mogunosti
141

manipulacije paletizovanom robom.

11.5.1. Kontejneri
Umesto klasine transportne ambalae proizvodne, trgovinske i pediterske organizacije se esto slue otpremom robe u kontenerima. Sama re kontener (container) potie iz pomorske terminologije, a pod tim se nazivom podrazumevao sanduk za smetaj stvari mornara na brodovima. Prema sadanjem stanju, pod nazivom kontenerse podrazumeva tovarnomanipulativna jedinica integralnog (kombinovanog) transporta koja je tako graena da omoguava direktan prevoz robe od skladita do skladita (od vrata do vrata) bez pretovara u toku prevoza i u sluajevima kada se na prevoznom putu koriste dve ili vie vrsta prevoznih sredstava. Prednosti kontenera kao transportne ambalae jesu mnogobrojne, a to naroito dolazi do izraaja kod kombinovanog transporta (npr. eleznica - brod - kamion). Te se prednosti sastoje u tome to kontener omoguava brz utovar, istovar i pretovar sa jednog na drugo transportno sredstvo, pri emu se skrauju manipulacije, jer se roba u konteneru moe preuzimati i izdavati u skladitu kornitenta, bez istovara u usputnom skladitu, a brzom manipulacijom se skrauje vreme prevoenja i ubrzava rad na pretovarnim mestima. Osim toga, kontener je, ustvari, standardizovano pakovanje u kombinovanom transportu (npr. eleznica - brod - kamion) i kao solidan omota uva robu od rasipanja i oteenja. Prema veliini (u tarifskom smislu) konteneri se na eleznici dele u tri grupe: male (do 3 m3), velike (preko 3 m3) i transkontenere. Prema spoljnom obliku dele se na zatvorene, otvorene i kontenere-cisterne. Postoje i konteneri koji se mogu sklopiti (sklopivi konteneri). Inae, Meunarodna organizacija za standarde (ISO) kategorizovala je kontenere prema duini u etiri osnovne grupe kako sledi: 1-A = 40 stopa (12.290 mm), 1-B = 30 stopa (9.125 mm), 1-C = 20 stopa (6.055 mm) i 1-D = 10 stopa (2.990 mm). irina i visina kontenera je jednaka za sve kategorije i iznosi 2.435 mm. Kod statistikih preraunavanja u kontenerskom transportu i utvrivanju kapaciteta terminala i brodova uzima se kao ekvivalentna jedinica (TEU) kontener od 20 stopa. Konteneri mogu biti izraeni od drveta, lima, aluminijuma ili nekog drugog otpornog materijala, a mogu imati i specijalne naprave za dizanje, skidanje, pokretanje i za odravanje odreene temperature i vlage. Prema vlasnitvu, kontejeri mogu biti vlasnitvo vozara (eleznice, brodara, autoprevoznika), proizvodnih organizacija i drugih pravnih i fizikih osoba. Za prevoz eleznikih kontenera i privatnih kontenera za koje je eleznica dala odobrenje za putanje u saobraaj, primenjuju se kod prevoza eleznicom odredbe o prevozu kontenera i transkontenera koje su kao Prilog III uvrtene u RT-1. Za prevoz kontenera u meunarodnom eleznikom transportu vrede odredbe Meunarodnog pravilnika o prevozu kontenera (RICo), koji je kao prilog III uvrten u CIM. U tarifskom pogledu, korisnik prevoza robe u kontenerima na eleznici ima znatne pogodnosti, jer se vozarina rauna, po pravilu, samo za stvarnu teinu utovarene robe, to znai da se teina kontenera ne uzima u obzir kao to je sluaj kod klasine ambalae kod koje se vozarina rauna za ukupnu teinu robe i ambalae. Za velike kontenere vozarina se rauna po odredbama za vagonske poiljke, a propisi o raunanju vozarine su posebno objanjeni u l. 50. RT-1. Na unapreenju kontenerskog transporta angaovano je kod nas i u svetu vie razliitih organizacija. U meunarodnim okvirima najznaajnija je Meunarodno drutvo INTERCONTAINER sa seditem u Briselu i generalnom direkcijom u Baselu, koje je 1967. g.
142

osnovalo 11 evropskih eleznikih uprava, a naknadno su kao osnivai pristupile jo 12 eleznikih uprava, izmeu ostalih i bive J. Praktino, najvei deo kontenerskog transporta eleznicom u evropskim okvirima odvija se u organizaciji drutva INTERCONTAINER. Na mrei naih eleznica otvoreno je za prevoz transkontenera u reimu INTERCONTAINER odgovarajui broj eleznikih stanica, a za sam prevoz vrede odredbe optih uslova, uputstva i tarife. Za transport u kontenerima-hladnjaama na evropskim eleznicama brine se Meunarodno elezniko drutvo za transporte u hladnjaama INTERFRIGO sa seditem takoe u Baselu. To drutvo, osim vagona-hladnjaa, raspolae i sa kontenerima - hladnjaama od 20 i 40 stopa i usko surauje sa evropskim eleznikim upravama i drutvom INTERCONTAINER.

11.5.2. Kombinovani (integralni) transport

Za kombinovanu otpremu od skladita do skladita kada to nije mogue ostvariti jednim transportnim sredstvom, odnosno jednom saobraajnom granom, u svetu su se razvili razni sistemi odnosno tehnologije, pod razliitim nazivima ali sa istim ciljem: da se roba bez usputnog pretovara preveze do odredita. Takvih sistema ima u razliitim kombinacijama, na primer: drum-eleznica-drum, drum -more- drum, reka-more-reka i sl. Kod kombinovanog transporta drum - eleznica- drum u Francuskoj je firma NOVATRANS u kooperaciji sa Francuskim eleznicama svojevremeno razvila etiri vida takvog transporta pod nazivom Kangourou, MC22, UFR i Prise par pinces. Razlika izmeu pojedinih tehnologija je bila u tome, da li se drumsko vozilo tovari na plato-vagon pomou specijalne dizalice ili sopstvenom vuom, te da li se poluprikolica tovare u specijalni vagon sa depom zajedno sa tokovima ili se na plato-vagon tovari samo kolski sanduk. Vanije eleznike stanice u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, vajcarskoj, pa i Italiji i Nemakoj opremljene su ureajima za jednu ili vie spomenutih tehnologija utovara. U Engleskoj posluje posebna firma NOVATRANS (Europe) sa seditem u Londonu koja razvija takav kombinovani transport sa kontinentom pod nazivom Kangaroo. U Nemakoj na razvoju takvog transporta radi firma KOMBIVERKEHR, osnovana jo 1969. godine sa seditem u Frankfurtu. Ta je firma svojevremeno razvila, u sporazumu sa nemakim eleznicama, tri tehnike (Kombi-Technik A, B i C), sline odnosno istovetne onima u Francuskoj, za to su izgraeni i posebno konstruisani vagoni. Delatnost te firme se proirila i na Austriju, a poeci saradnje postoje i sa naom zemljom kako bi se izbegli naporni i skupi pojedinani prevozi drumom, odnosno sveli na podnoljivu meru. Iako dosadanji napori nisu dali oekivane rezultate, ipak se od toga nije odustalo. Na nemakom jezikom podruju za takav kombinovani transport se koristi naziv Huckepack-verkehr. Sve ove spomenute tehnike razvile su se po uzoru na srodan sistem iz SAD, poznat pod nazivom Piggy-back. U transportu drum - more - drum, osim kombinovanog transporta kontenera sa pretovarom u kontenerskim terminalima u lukama, svojevremeno se razvio tzv. Ro-Ro (roll-on/roll-off) kombinovani transport. Radi se zapravo o prevozu kompletnih kamiona sa robom pomou specijalno graenih brodova (Ro-Ro brodovi), a takav se transport naroito razvio u sredozemlju, sa Srednjim i Bliskim istokom, izmeu Kontinenta i Velike Britanije i skandinavskih zemalja. Takav transport je naroito efikasan u saobraaju sa zemljama u razvoju koje nemaju izgraene luke i mehanizaciju za manipulisanje sa klasinim i kontenerskim brodovima. U stvari, za ulaz i izlaz kamiona na brod i iz broda potrebna je samo pokretna rampa, a za operaciju ulaza/izlaza potrebno je vrlo kratko zadravanje broda uz obalu ili gat. Kod kombinovanog transporta reka-more-reka razvijeno je vie sistema, a nastali su zbog zahteva da se omogui transport robe iz unutranjosti zemlje renim transportom i dalje preko
143

mora bez pretovara. Uglavnom, postoje tri sistema, dva iz SAD (LASH i SEABEE) i jedan iz Evrope (BACAT), a sve se svodi na to da se roba ukrca u odgovarajue rene bare, a na uu reke u more kompletne bare se tovare u ili na specijalni prekomorski brod koji ih preveze preko mora gde se opet mogu spustiti u reku i otpremiti renim putem u unutranjost. LASH-sistem (Lighter-Aboard Ship) datira od 1969. g., a zasniva se na matinom brodu na koji se tovare 83 bare, a utovar/istovar obavlja brodski portalni kran odgovarajue nosivosti. Bare su duge 18,75 m, iroke 9,5 m, zapremine 555 m3, nosivosti 370 t, dok im je gaz 2,73 m. LASHtransport zapoinje u unutranjem plovnom sistemu SAD i odvija se preko golfskih luka za Evropu, te iz severno - evropskih luka nastavlja se u unutranjost, a preko kanala RMD i do nas. Inae, taj sistem se primenjuje na raznim stranama sveta, te su danas u eksploataciji preko pedeset LASH-brodova. SEABEE-sistem (morska pela) je slian LASH-sistemu, a razvila ga je brodska kompanija Lykes Bros. Steamship Co. iz New Orleansa za kombinovani transport iz unutranjosti SAD renim putem i dalje preko Atlantika za unutranjost Evrope. Razlikuje se od LASH - sistema u tome to su bare vee nosivosti (845 t) i dimenzija (duina 29,7 m i irina 10,7 m), te to se utovar/istovar obavlja pomou elevatora, a ne dizalicom. Brodovi su skoro istih dimenzija kao i LASH - brodovi i mogu da prime 38 bari na tri palube, no mogu se koristiti samo dve palube za utovar maksimalno 24 bare, dok se na gornju palubu mogu ukrcati 284 kontenera od 40 stopa, ili odgovarajui ekvivalent kontenera od 20 stopa. Zbog znatno veih dimenzija i dubljeg gaza bari (3.22 m) postoje manje anse da se taj sistem infiltrira u na reni plovni sistem, no dosad je dospeo Rajnom do Basela, te Senom do Pariza. I SEABEE-sistem se smatra modernim integralnim transportnim sistemom, teretnice se takoe izdaju za ceo pomorsko-reni put, no taj se sistem ipak nije tako razvio kao LASH - sistem. Uviajui prednosti kombinovanog pomorsko-renog transporta, i Rusija se - kao zemlja koja ima veoma razvijenu renu i kanalsku plovnu mreu - odluila za primenu takvih sistema, pa i u naim prostorima. U tu svrhu Rusija je svojevremeno od SAD otkupila licencu za SEABEE sistem i u Finskoj izgradila nekoliko matinih brodova i potreban broj bari za obavljanje prevoza na relaciji Dunav - Crno more - Srednji istok - Indijski podkontinent - Jugoistona Azija. Iako je ceo sistem izgraen po amerikoj SEABEE-licenci, ruska izvedba se u detaljima prilino razlikuje od amerikog uzorka. Tako npr. brodovi imaju duinu 267 m, irinu 35 m, gaz 11 m, nosivost 36.000 dwt i brzinu 20 vorova. U brod moe da se smesti 16 bari pod palubom i 10 na palubi, a utovar/istovar bari omoguuje ugraeni lift nosivosti 2.600 t. Bare imaju duinu 38,25 m, irinu 11 m, gaz im je 0,55 m (prazne) do 3,3 m (kod maksimalnog utovara), a nosivost 1.100 t. Na palubi se umesto bari moe smestiti odgovarajui broj kontenera od 20 odnosno 40 stopa. Bare su podeene za potiskivanje za vreme plovidbe Dunavom i drugim unutranjim plovnim putevima. BACAT-sistem (Barges Aboard Catamaran) razvija se od 1973. g. kad je prvi brod za taj sistem izgraen u Danskoj, a zatim ukljuen u promet izmeu istonoengleskih luka i Holandije. Matini brod (brod nosa) je dvotrupac, znatno je manjih dimenzija od LASH- i SEABEE brodova, a u njega se moe ukrcati 10 BACAT - bari i 3 LASH - bare. Duina bari iznosi 16,82 m, irina 4,65 m, nosivost bare je 150 t, a maksimalni gaz 1,27 m. Za utovar/istovar slui posebna dizalica sa platformom (lift-platforma) pomou koje se bare diu odnosno sputaju u vodu (tunel) izmeu dva trupa broda. Otpremu i dopremu bari obavljaju remorkeri, koji kod utovara guraju bare u tunel broda, a kod istovara izvlae ih iz tunela. BACAT - brodovi mogu sluiti i kao usluni brodovi (feeder service) za prikupljanje LASH - bari. Inae, ovaj sistem se nije naroito razvio, moda i zbog estih bojkota od strane lukih radnika u engleskim lukama koji sa nepoverenjem gledaju na te sisteme koji ne zahtevaju prekrcaj kod prelaza reka - more reka.
144

Inae, tu i tamo se javljaju i drugi slini sistemi, npr. BOB - sistem (Barges on Board) i DELTA - sistem, no sve se uglavnom svodi na izvesne modifikacije napred opisanih sistema. 11.6. TIR i ATA karneti U cilju olakavanja meunarodne razmene dobara na meunarodnom nivou se donose razni propisi. Kako u toj razmeni i transport igra znatnu ulogu, i u toj oblasti su doneti razni meunarodni propisi. U ovom momentu nas zanimaju olakice u drumskom saobraaju i postupak za ostvarivanje tih olakica na bazi TIR-karneta, kao i olakice za privremeni uvoz/izvoz odreenih kategorija roba na bazi ATA-karneta.

11.6.0. Postupak sa vozilima pod reimom TIR

Meunarodni drumski robni transport moe se obavljati: pod reimom karneta TIR ili u obinom reimu. Na prevozna sredstva sa karnetom TIR primenjuju se odredbe Carinske konvencije o meunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR (Konvencija TIR). Toj konvenciji pristupila je i prethodna Jugoslavija jo 1957. godine (Konvencija je objavljena u Dodatku Slubenog lista FNRJ broj 13 od 7. XI 1957. Revidirana Konvencija iz 1975. g. stupila je na snagu 20. 3. 1978., a SFRJ ju je ratificirala 1977. godine). Karnet TIR je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet), na osnovu koje je omoguen pojednostavljeni carinski postupak u meunarodnom robnom drumskom transportu sa pojedinim dravama koje su toj Konvenciji pristupile.

11.6.0.0. Tehniki uslovi za vozila

Preduzea registrovana za obavljanje meunarodnog drumskog robnog transporta, mogu dobiti odobrenje da pojedina njihova vozila vre meunarodne prevoze pod pokriem karneta TIR. Da bi takvo odobrenje mogli dobiti, moraju im vozila odgovarati tehnikim uslovima odreenim u Aneksu 2. Konvencije TIR. Da li neko motorno vozilo ili kontener ispunjava propisane uslove i da li je sposobno za obavljanje transporta pod uslovima predvienim odredbama o konstrukciji motornih vozila i kontenera, utvruje komisija koju posebnim reenjem imenuje upravnik nadlene carinarnice. Komisija se sastoji od tri lana, i to dva od strane carinarnice, a jedan koga odredi privredna komora. Komisija sastavlja zapisnik o nalazu i taj potpisuju svi lanovi komisije, kao i zakonski zastupnik ili punomonik prevoznika, koji ima pravo da odmah ili u roku od 8 dana stavi prigovor na konstatacije u zapisniku. Carinarnica donosi reenje na prigovor kojim ga odbija ili uvaava. Protiv reenja carinarnice korisnik ima pravo albe Upravi carina. Trokove rada komisije snosi trailac. Ako se utvrdi da vozilo ili kontener ispunjava propisane tehnike uslove, carinarnica na osnovu komisijskog zapisnika izdaje uverenje o tehnikoj sposobnosti vozila ili kontenera (dozvolu za upotrebu). Smatra se da motorno vozilo i kontener odgovaraju uslovima propisanim za koritenje carinskih pogodnosti pod pokriem karneta TIR ako su vozila i konteneri izgraeni tako da se roba, koja se u njima prevozi, moe na jednostavan i efikasan nain drati pod carinskim nadzorom stavljanjem carinskih obeleja; da se nikakva roba ne moe vaditi ili stavljati u zapeaeni deo vozila ili kontenera, a da se pri tome ne izvri obijanje koje ostavlja vidne tragove ili lomljenje carinskih obeleja; da vozila ili konteneri ne sadre skrivene prostore u koje bi se roba mogla sakriti; da svi prostori, gde bi se mogla smestiti roba, budu lako pristupani carinskoj kontroli. U spomenutom Aneksu 2. detaljno je propisana konstrukcija motornog vozila, naroito u
145

pogledu prostora rezerviranog za smetaj tereta i sistema zatvaranja, i to za specijalna vozila (hladnjae, cisterne i kola za seobu), a posebno za vozila pokrivena ceradom. Slino je propisano i za kontenere (Aneks 7. Konvencije TIR) s tim to su razraeni uslovi za razne tipove kontenera (otvoreni, reetkasti, sklopivi itd.). Na svako vozilo koje dobije certifikat o tehnikoj sposobnosti vozar mora staviti sa prednje i zadnje strane tablice sa oznakom TIR. Tablice moraju biti izraene u dimenzijama 0,25x0,40 m, a slova TIR moraju imati duinu od 0,20 m sa debljinom linija najmanje 20 mm. Slova moraju biti ispisana belom bojom na plavoj podlozi, a tablica treba da bude osigurana protiv skidanja carinskog peata.

11.6.0.1. Opis karneta TIR

Knjigu - karnet TIR - izdaju ovlaena garantna drutva, kod nas Privredna komora. Preporuuje se da se karnet prilikom ispostavljanja popuni pisaom mainom ili slinim nainom (kopiranjem) kako bi listii (volei) bili itljivi. Prema propisima Aneksa 1. Konvencije TIR, karneti TIR se tampaju na francuskom jeziku (v. prilog 7). Karnet TIR vredi samo za jedno putovanje i sadri sledee podatke: naziv meunarodne organizacije koja ga je izdala, broj, rok vanosti, naziv garanta, naziv vozara i njegovo sedite, polaznu i odredinu zemlju, dozvolu za upotrebu drumskog vozila i njen broj i datum, broj registracije drumskog vozila, te potpis sekretara i peat meunarodne organizacije koja ga je izdala. Svi ovi podaci navedeni su na prvoj stranici korica (omota). Na drugoj stranici korica odtampano je jamstvo vozara i garanta da e robu navedenu u manifestu predati sa netaknutim peatima, u odreenom roku, prelaznoj i odredinoj carinarnici, putem koji bude odreen. Karnet TIR snabdeven je sa onoliko listia - volea, kroz koliko e zemalja roba proi na konkretnom putovanju. Svaki listi je numeriran (poev od broja l pa dalje) i sastoji se od talona i manifesta robe. Zainteresovani vozar naruuje ili kupuje karnet TIR od ovlaene garantne organizacije svoje zemlje.

11.6.0.2. Nain carinske kontrole

Ceo sistem olakica sastoji se u tome da natovarena roba u vozilima pod pokriem karneta TIR nee biti pregledavana u prolaznim graninim carinarnicama, osim u sluaju sumnje na zloupotrebu. Pre utovara vozar popunjava u karnetu one rubrike koje je on duan popuniti. Teina i mere iskazuju se u metrikom sistemu. Nikakva brisanja ni dodavanja nisu dozvoljena. Ispravke treba vriti precrtavanjem pogrenih podataka i upisivanjem eljenih, a izmena treba da bude parafirana od osobe koja ju je unela i overena od carinskog organa. Svaki listi mora biti datiran i potpisan od strane vozara. Popunjeni karnet treba da bude podnet polaznoj carinarnici u isto vreme kada i roba (tovar). Polazna carinarnica popunjava i overava talon i listi broj l, kao i odgovarajui manifest za robu. Zatim stavlja peat i potpis na svakom manifestu koji pripada parnom i neparnom listiu karneta TIR, te za sebe zadrava listi broj l sa odgovarajuim manifestom robe koji pripada tom listiu. Nakon to je carina na vozilo (kontener) stavila carinske plombe i eventualno druga carinska obeleja, roba i vozilo su stavljeni pod carinski nadzor i upueni odreenim prevoznim putem (itinererom) na odredite u inostranstvo. Kada roba prispe na izlaznu carinarnicu, ova popunjava i overava listi broj 2, otkida ga zajedno sa manifestom i vraa polaznoj carinarnici koja ga spaja sa listiem i manifestom koji se nalazi kod nje? Na taj nain se transport razduuje kod polazne carinarnice i to je dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo. Ako je polazna carinarnica ujedno i izlazna, ona tada zadrava
146

(otkida) istovremeno i listi broj l i listi broj 2 zajedno sa njihovim manifestima. Carinarnica kod koje vozilo ulazi u prvu susednu zemlju postupa kao i polazna carinarnica: popunajava i overava talon i kupon listia broj 3. Pri izlasku iz te zemlje izlazna carinarnica popunajava i overava listi broj 4, otkida ga zajedno sa manifestom i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje koja ga pridruuje listiu broj 3. Taj postupak slui kao dokaz da je roba izala iz te tranzitne zemlje. Pri prolasku kroz eventualne sledee tranzitne zemlje postupak se u istom obliku ponavlja, samo sa narednim brojevima listia, pri emu ulazne carinarnice uvek otkidaju neparne brojeve (3, 5, 7 itd.), a izlazne carinarnice parne brojeve listia (2, 4, 6 itd.). Uputna carinarnica vri normalno uvozno carinjenje, popunjava listi i talon sa parnim brojem, otkida listi i dostavlja ga ulaznoj carinarnici svoje zemlje radi pridruivanja neparnom listiu karneta koji je ova zadrala. Prilikom transporta pod pokriem karneta TIR carinski organi proveravaju da li su dokumenti u ispravnom stanju, da li su pravilno i uredno popunjeni i overeni, te da li se vozilo pridrava odreenog prevoznog puta i roka prevoza. Istovremena se kontrolie stanje vozila, te da li postoje kakvi znaci povrede carinskih obeleja ili razlozi za sumnju da se radi o zloupotrebi. U sluaju da doe do povrede carinskih obeleja, ili ako se roba mora pretovariti iz nepredvienih razloga, (udes, kvar na vozilu i sl.), mora se sainiti zapisnik. Zapisnik treba da je sastavljen od najblieg carinskog organa, ako je ovaj dostupan, ili od strane drugih organa dravne uprave. Uputstva za postupak u takvim sluajevima nalaze se na treoj stranici korica karneta TIR.

11.6.1. Postupak sa ATA-karnetom

ATA-karnet je naziv za carinsku popratnu knjigu (carnet), na osnovu koje je omoguen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. Konvencija je doneta 1961. godine, a pristupila joj je veina zemalja u svetu, izmeu ostalih i naa zemlja. Inicijativu za donoenje te konvencije je pokrenuo GATT. Primenom ATA-karneta omoguava se korienje carinskih olakica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka, sajamske i izlobene robe, kao i ureaja za sajamske paviljone, konferencijske i sportske dvorane, privremenog uvoza strune opreme i poljoprivrednih maina, automobila, odnosno rezervnih delova. Primenom ATA-karneta ne moe se vriti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade, obrade, popravke ili oplemenjavanja. Ili pojednostavljeno, sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz, a ujedno otpada i obveza polaganja depozita za carinske dabine, niti se one plaaju. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora, tampaju se na francuskom i engleskom jeziku, a po elji se moe dodati i drugi jezik. PKJ jami Upravi carina za eventualno plaanje carine za privremeno uvezenu robu u nau zemlju po stranim ATA-karnetima. Inae, set karneta ima ute, plave i bele stranice, pri emu ute zadravaju carinski organi zemlje izvoznice, plave carinski organi tranzitne zemlje, a bele organi zemlje uvoznice. Karnet je povezan u korice, a vredi godinu dana od dana izdavanja. U karnetu su (prva stranica) upisani odnosno odtampani potrebni odgovarajui podaci, npr. broj karneta, organizacije koje ga izdaju, rok izdavanja i trajanja, poiljalac i primalac robe, svrha uvoza/izvoza, te potvrde o izvrenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. Sledea stranica je predviena za detaljan opis robe (naziv, markacija, koliina, teina, poreklo, vrednost i sl.), dok su na poslednjoj strani odtampana uputstva za upotrebu karneta. Zahtev za izdavanje ATA-karneta dostavlja se Savetu za privredne odnose sa inostranstvom PK u Beogradu sa detaljnim opisom robe, razloga slanja, nazivom i adresom inostranog primaoca, uputne i tranzitnih zemalja, te vrednou i poreklu robe. Korisno je zahtev dostaviti i u
147

prevodu na francuskom, engleskom ili nekom drugom jeziku prema sluaju (nemakom, italijanskom, panskom) kako bi na osnovu toga izdavalac karneta mogao u isti upisati tano i podatke na stranom jeziku. Prilikom vraanja robe korisnik je duan da istu prijavi carinarnici i popuni odgovarajui deo bele liste o vraanju. Ako se roba zadri u zemlji uvoza, ista podlee normalnom carinjenju po propisima zemlje uvoza.

148

12. SPECIJALNI POSLOVI PEDITERA

Pod specijalnim pediterskim poslovima mogu se, izmeu ostalog, smatrati i sledei poslovi: kontrola kvalitete i kvantitete robe, uzimanje uzoraka, praenje transporta, doleivanje, izdavanje garantnih pisama, zastupanje u sluaju generalne havarije, naplata robe, lizing (leasing).

12.0. Kontrola kvalitete i kvantitete robe

Posao kupoprodaje robe zasniva se na odredbama ugovora o kupoprodaji koji, izmeu ostalog, redovno sadri i odredbe o kvalitetu i kvantitetu robe, kao i ko e i na koji nain to utvrditi. Taj posao rade prvenstveno specijalizovane organizacije - poduzea za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe, no tim se poslovima mogu baviti i preduzea meunarodne pedicije, naravno pod uslovom da su za tu delatnost i registrovana.

12.0.0. Kontrola kvalitete

Pod kontrolom kvalitete robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvalitete robe, tj. takva koja se obavlja na osnovu ugovora zainteresovane stranke (komitenta) s jedne strane, i pediterske ili kontrolne organizacije s druge strane, sve sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora. Posebni ugovor u tom smislu moe biti zamenjen dispozicijom komitenta u kojoj e on dati nalog pediteru da izvri i kontrolu kvaliteta i o rezultatu izda propisanu ispravu (certifikat). Ukoliko pediter nije registrovan za obavljanje te delatnosti ili smatra da je korisnije da tu kontrolu, u konkretnom sluaju, obavi neka specijalizovana organizacija za kontrolu, odnosno neki drugi pediter, on e u tom smislu dati predlog svom komitentu, ili e po ovlaenju sam dati odgovarajui nalog odnosnoj kontrolnoj organizaciji. Inae, postoji vie specijalizovanih organizacija za kontrolu robe. Kontrolom kvalitete robe bave se mnoga pediterska preduzea u svetu, to donosi itav niz prednosti za stranke iz ugovora o kupoprodaji. Izmeu ostalog, objedinjuje se pedicija (organizacija prevoza) sa kontrolom to ima za posledicu racionalnije korienje radne snage, skladinog prostora i vremena, pogotovu ako se radi o kontinuiranim poslovima (prevozima) istovrsne robe. Naime, u tom sluaju je mogue angaovanje i usavravanje stalnog strunog kadra, a takoe i bolje opremanje sredstvima za kontrolu. Delatnost ugovorne kontrole kvalitete robe zasniva se na odredbama Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom, u kome je data i definicija pojma ugovorne kontrole robe. Prava, obveze i nain rada utvreni su u Optim uslovima rada preduzea za kontrolu robe, u okviru kojih su definisani i poslovi kontrole (vrste usluga) kako sledi: kontrola kvalitete robe, kontrola koliine robe, kontrola pakovanja robe, kontrola otpreme robe, kontrola i nadzor utovara, istovara, pretovara, transporta i slaganja robe u prevozno sredstvo, kontrola skladinog prostora i/ili naina uskladitenja robe,
149

 kontrola transportnih sredstava, laboratorijsko ispitivanje, uzorkovanje, vrenje ekspertize, preuzimanje i predaja robe, i ostali slini poslovi. Kontrola kvaliteta robe se obino zahteva pri kupoprodaji sirovina i poluproizvoda, pri emu se pod ugovorenim kvalitetom podrazumeva skup fizikih i hemijskih svojstava robe, direktno odreen kupoprodajnim ugovorom ili indirektno odreen lokalitetom porekla robe, sezonskom isporukom ili optepozna tim obiajima ili standardima. Da li isporuena roba odgovara po kvalitetu onoj to je ugovorena, kupac se moe uveriti i sam. Meutim, kupac redovno ne vri sam kontrolu iz raznih razloga (nema strunjaka, tehnika pomagala, otean poloaj u sluaju spora), ve taj posao poverava pediteru ili specijalizovanoj kontrolnoj organizaciji. Osim same kontrole kvaliteta robe, kupac moe zahtevati od kontrolne organizacije, odnosno peditera, da izvri i druge poslove u vezi sa njihovom osnovnom delatnou. Kao to smo ranije spomenuli, tu se radi o kontrolnim i nadzornim poslovima kod pakovanja, utovara, istovara, pretovara, otpreme, prevoza, slaganja, skladitenja i slinih poslova, nadalje o kontroli prevoznih sredstava da li su podobna za transport odreene robe, zatim o nalozima komitenta u pogledu laboratorijskog ispitivanja, vrenja ekspertiza, uzorkovanja, zastupanja, davanja jemstva i sl. O izvrenoj kontroli kvalitete robe i ostalih usluga, osim zastupanja i jemstva, kontrolna organizacija je, kao i pediter ako to on radi, duna izdati odgovarajuu pismenu ispravu koja se naziva certifikat. U Optim uslovima je tano definisano koje podatke treba da sadri certifikat kod pojedinih vrsta usluge, a na osnovu zahteva kontrolna organizacija e dati i poseban nalaz, odnosno miljenje. Certifikat (nalaz, miljenje) je isprava koja se moe napadati, te strana koja se smatra pogoenom izdatim nalazom moe pokrenuti i sudski spor u vezi s tim. Vanost certifikata kontrolne organizacije u modernoj trgovini je vrlo znaajna. Budui da kupac najee nije prisutan prijemu robe u momentu njenog preuzimanja od prodavca, on se u pogledu kvalitete, pa i kvantitete, osigurava tako da npr. u momentu i mestu prelaska vlasnitva sa prodavca na kupca proverava ugovoreni kvalitet i ostale ugovorene obaveze prodavca putem odgovarajue kontrolne organizacije i od iste trai odgovarajuu ispravu. Na osnovu takve isprave moe doi do isplate ugovorene cene, a to se obino uslovljava u dokumentarnom akreditivu. Prema tome, certifikat o kontroli kvaliteta robe predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava isplata ugovorene cene po dokumentarnom akreditivu. Osim ugovorne, postoji i slubena (dravna, neugovorna) kontrola kvaliteta robe. Radi se o kontroli koju propisuje drava u optem interesu, npr. kod izvoza odreenih proizvoda (npr. kod izvesnih ivotnih namirnica i sl.). Kontrolu, u ovakvim sluajevima, vre kontrolori trinog inspektorata, a o rezultatu te kontrole spomenuti inspektorat izdaje certifikat. Bez takvog certifikata, odnosno potvrde da proizvod odgovara barem minimumu propisanog kvaliteta, carinski organ nee dozvoliti izvoz.

12.0.1. Kontrola kvantiteta

Kontrolu kvantiteta (ugovorene koliine) robe mogu takoe vriti kontrolne organizacije, dakle iste one koje obavljaju i kvalitativnu kontrolu robe. Naela i postupak su identini onome je opisano u prethodnom poglavlju, a o utvrenom kvantitetu kontrolna organizacija, odnosno pediter, izdaju takoe odgovarajui certifikat. U praksi, kontrola kvantitete se ree trai od strane kontrolnih organizacija, ve se najee
150

ugovorom predvidi kao tana ona koliina koju utvrdi prevoznik, npr. eleznica i dr. Najee se radi o utvrivanju teine, broja komada ili zapremine i sl. u momentu predaje na prevoz koju, na zahtev prodavca odnosno njegovog peditera, utvruje prevoznik. Na poseban zahtev, teinu i broj komada vrlo esto utvruje eleznica, koja se tradicionalno smatra javnim prevoznikom i neutralnim uesnikom u poslovnom poduhvatu izmeu prodavca i kupca. U kupoprodajnim ugovorima se esto stavljaju klauzule da e se ispravnom smatrati ona teina ili koliina koju utvrdi eleznica (ili neki drugi prevoznik) u prevoznoj ispravi. Pojedine eleznike stanice, za vaganje komadnih poiljaka, raspolau magacinskim vagama nosivosti do 3000 kg, a za vaganje vagonskih poiljaka kolskim vagama nosivosti do 100 tona. U imeniku eleznikih stanica naveden je i kapacitet kolskih vaga na pojedinim stanicama. Sama eleznica meri teinu i utvruje broj komada komadnih poiljaka, bez posebnog zahteva, a kada su u pitanju vagonske poiljke, ona to radi samo na zahtev upisan u rubrici Izjave u tovarnom listu. Prema tome, ako poiljalac eli da eleznica izvri takvo vaganje ili brojanje, treba da ispostavi odgovarajui zahtev. Vaganju poiljke na polaznoj stanici moe prisustvovati poiljalac robe, odnosno njegov pediter. Kod vagonskih poiljaka eleznica uzima kao tanu onu teinu vagona (taru) koja je ispisana na vagonu, no poiljalac ili primalac mogu ispostaviti zahtev da se odnosni vagon tarira pre utovara, odnosno posle istovara. Inae, vaganje se redovno obavlja na utovarnoj stanici (ako ima kolsku vagu), ili u nekoj usputnoj, a u krajnjoj liniji u uputnoj stanici. eleznica u tovarnom listu slubeno potvruje rezultat vaganja, odnosno brojanja. Slian postupak kod utvrivanja teine i broja komada je i kod drugih saobraajnih grana, naravno uzevi u obzir specifinosti karakteristine za tu granu. Prilikom utovara pojedinih vrsta roba pediter ponekad dolazi u situaciju da unapred mora proraunati koju koliinu robe sme utovariti u vagon, kamion ili neko drugo prevozno sredstvo. Osim nosivosti prevoznog sredstva, kod eleznice treba uzeti u obzir i dozvoljeni pritisak po osovini na prevoznom putu kojim e poiljka biti upuena. Kod poiljaka jednovrsne robe koja se sastoji od komada iste teine, moe se ukupna teina dobiti mnoenjem broja komada sa teinom jednog komada. Isprava o izvrenom ugovorenom nainu kontrole kvantitete, bilo ona izdata u vidu certifikata kontrolne organizacije ili zvaninim utvrivanjem koliine od strane prevoznika, predstavlja jednu od isprava kojima se uslovljava naplata prodate robe iz dokumentarnog akreditiva.

12.0.2. Preuzimanje robe

Time to je organizacija za kontrolu izvrila kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe, pakovanja, skladinog prostora, prevoznog sredstva itd. ne znai da je ona u ime kupca, ali i kupac sam, preuzeli robu. Vlasnitvo nad robom stie se tek predajom robe, a kontrola nema karakteristike primopredaja, to se kod nas i u svetu ponekad pogreno predstavlja. Preuzimanje (prijem) robe sledi tek nakon njene kontrole ukoliko je ona uopte dogovorena. Samo preuzimanje robe moe biti u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Pod kvalitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu, odnosno peditera) da roba odgovara ugovorenom kvalitetu. Davanjem takve izjave kupac gubi pravo da naknadno daje prigovore na kvalitet preuzete robe. Kontrolna organizacija treba svom nalogodavcu da osigura dokaze da je roba u odreenom momentu imala odreeni kvalitet. Pod kvantitativnim preuzimanjem robe podrazumeva se davanje izjave od strane kupca ili njegovog predstavnika (organizacije za kontrolu, odnosno peditera) da roba odgovara u pogledu koliine (teine odnosno broja komada ili zapremine). Sve ostalo vai kao to je reeno i kod opisa kvalitativnog preuzimanja.

151

12.1. Uzimanje uzoraka

Uzimanje uzoraka (uzorkovanje) je u tesnoj vezi sa utvrivanjem kvalitete robe, te predstavlja takoe jedan od poslova specijalizovanih kontrolnih organizacija. Meutim, taj posao isto tako dobro moe uraditi i meunarodni pediter, bez obzira da li je posebno registrovan za poslove obavljanja kontrole kvalitete ili ne. pediter organizuje uzimanje uzoraka na osnovu posebnog naloga dobijenog od komitenta u dispoziciji, a trokove uzimanja i otpreme uzorka snosi komitent (l. 34. Optih uslova). Inae, pod uzorkom se smatra manja koliina robe uzeta iz vee (npr. kod itarica, tekuina itd.), odnosno mali deo veeg komada robe (npr. kod tekstila), a sve u cilju da se, po potrebi, utvrdi da li kvalitet isporuene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kuporodajni ugovor, odnosno onom kvalitetu koji je na neki drugi nain ugovoren. Izvesna odstupanja od uzorka doputena su samo ukoliko je to predvieno ugovorom, posebnim uzancama ili trgovakim obiajima. Prema uzanci 141, smatra se da je autentian onaj uzorak koji je zapeaen i na kome su stranke potpisale etiketu, ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim peatom, ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapeatio svojim peatom. Mi emo se osvrnuti na ovaj poslednji sluaj, budui da se taj odnosi na pediterski posao. pediter moe organizovati uzimanje uzoraka kod robe koja se prevozi bilo kojim transportnim sredstvom i, u krajnjem sluaju, postupak je praktino uvek isti. Ipak, za primer emo uzeti eleznicu, budui da je ona posebno propisala i postupak; a osim toga u tom sluaju ona se tretira i kao jedan od posrednika, to samo moe biti od koristi za stranke u pogledu bolje verodostojnosti. Da bi eleznica dozvolila uzimanje uzoraka, potrebno je da poiljalac kod otpreme u rubriku tovarnog lista Izjave upie: Primalac moe uzeti uzorak. Ovaj pristanak poiljalac moe dati i naknadno uputnoj stanici pismenim putem ukoliko je propustio, iz bilo kojih razloga, da to upie u tovarni list. U usputnim stanicama, kod poiljaka u unutranjem eleznikom saobraaju, uzimanje uzoraka nije dozvoljeno. Kod poiljaka iz meunarodnog saobraaja uzimanje uzoraka je dozvoljeno u onoj usputnoj stanici na kojoj se roba carini, i to samo za vreme carinske manipulacije. Ako nema upisa u tovarnom listu, a poiljalac je pismeno ovlastio primaoca da uzme uzorak iz neke poiljke, mora se uputnoj eleznikoj stanici podneti pismeni zahtev za uzimanje uzorka. Takav zahtev podnosi primalac, odnosno pediter, tek po prijemu izvetaja o prispeu poiljke. pediter (primalac) je duan osigurati pribor za uzimanje uzoraka, kao npr. vreice, boice, omote, kanap, peatni vosak, sveu, zapuae (epove) i sl., ve prema prirodi uzorka. Sme se otvoriti najvie 10 komada kod pakovane robe, a teina uzetih uzoraka ne sme premaiti 3 kg po poiljci. Uzimanje uzoraka vri se u prisustvu eleznikog radnika (obino magacionera), koji to, uz naznaku koliine, upisuje u tovarni list. Uzeti uzorci se u prisustvu eleznikog radnika stavljaju u prikladan odgovarajui zavoj (omot, vreicu i sl.), koji e elezniki radnik vezati (zaepiti, zatvoriti) i zapeatiti peatom eleznike stanice. Prilikom uzimanja uzorka elezniki radnik mora na samom zavoju, odnosno na posebnom kartonu (privesku), zavisno od vrste ambalae, upisati broj vagona, otpremnu i uputnu stanicu, naziv i adresu poiljaoca i primaoca, broj tovarnog lista, datum predaje robe na prevoz, sadraj poiljke i datum uzimanja uzorka. Ove podatke mora elezniki radnik overiti potpisom i staninim igom sa datumom. Eventualni privezak (karton) mora se privrstiti na zavoj uzorka tako da se bez povrede peata ne moe skinuti sa zavoja. Naravno da sve ove podatke moe unapred upisati i sam pediter (to se u praksi i radi), a elezniki radnik overava podatke i stavlja peat. Rok za odnoenje poiljke ne produuje se zbog uzimanja uzorka, a za prisustvovanje uzimanju uzorka eleznica zaraunava posebnu pristojbu navedenu u RT-6. Iako bi se iz opisanog postupka moglo zakljuiti da je uzimanje uzoraka jednostavan posao i taj
152

se posao esto olako shvata, ipak se moe tvrditi da se radi o prilino delikatnom poslu koji, ako se dobro ne uradi, moe prouzrokovati znatne neugodnosti i dovesti do nepotrebnih sporova. Prema tome, uzimanje (vaenje) uzoraka treba poveravati iskusnom radniku, kvalifikovanom za taj posao.

12.2. Praenje transporata

pediter esto po nalogu svog komitenta organizuje fiziku pratnju pojedinih transporata, to moe biti propisano prevoznim uslovima ili ako to zahteva jedan od uesnika u ugovoru o prevozu, odnosno organi unutranjih poslova (npr. kod drumskog prevoza). Tako je npr. eleznikim propisima odreeno da lokomotive, tenderi i motorna kola, kada se prevoze na sopstvenim tokovima, moraju imati strunog pratioca, kojeg odreuje poiljalac. Pratilac mora putovati u vozilu koje prati, a dunost mu je da se stara o podmazivanju i drugom tehnikom opsluivanju vozila koje prati. Ako komitent izda dispoziciju pediteru da ovaj organizuje takvu pratnju, pediter e odrediti strunog pratioca, a ako takvog nema, pobrinu e se da ga angauje sa strane, naravno, u svakom sluaju o troku nalogodavca. Praenje transporata esto se praktikuje kod prevoenja ivih ivotinja. U eleznikom tsportu pratnja je propisana kod poiljaka ivih ivotinja koje se prevoze bez kaveza putnikim vozovima, zatim kod riba u pokrivaima umetnutim u vagon, riba u vodi u specijalnim vagonima za ivu ribu, divljih i udljivih (jogunastih) domaih ivotinja, kao i kod poiljaka ostalih ivih ivotinja iji redovan prevoz traje preko 24 sata. Kod izvoznih poiljaka eleznica zahteva pratnju svih vrsta ivih ivotinja, osim sitnih ivotinja predatih na prevoz u kavezima. Kod praene poiljke ivih ivotinja poiljalac (pediter) mora u rubriku tovarnog lista Izjave upisati: Poiljku prati ........... . Praenje mora biti na celom prevoznom putu, osim u meunarodnom transportu, gdje se pratilac moe izuzetno dati do ili od pogranine stanice. Jedan pratilac moe pratiti najvie tri vagona natovarena ivim ivotinjama. eleznica zahteva obavezno praenje transporata tekih maina i konstrukcija, ako je zbog njihovog obima i teine potreban nadzor za vreme prevoza (naroita poiljka). Obavezno praenje eleznica zahteva takoe i za poiljke u posebnim kolima sa aparatima za grejanje ili hlaenje koji rade za vreme prevoza. Jedan od specijalnih poslova peditera je davanje pratnje i u takvim sluajevima. Tada u rubriku tovarnog lista Izjave treba takoe upisati ime pratioca. Utovarna eleznika stanica moe izuzetno dozvoliti praenje i onih vagonskih poiljaka u unutranjem transportu za koje nije propisano obavezno praenje. To se odnosi obino na selidbe, novane i vrednosne poiljke, te ostale poiljke za koje se, iz opravdanih razloga, trai praenje. U takvom sluaju mora poiljalac (pediter) u rubriku tovarnog lista Izjave upisati: Traim praenje. Poiljku prati ........... . Pratioci se prevoze, po pravilu, u vagonu zajedno sa robom. eleznica takav vagon ne plombira i ne vri vaganje niti brojanje komada. Pratilac eleznikih vozila na sopstvenim tokovima mora putovati u vozilu koje prati, a moe se privremeno udaljiti samo sa odobrenjem motorovoe ili otpravnika vozova. Takav pratilac prevozi se besplatno, dok pratioci svih ostalih vrsta poiljaka, po pravilu, moraju imati voznu kartu, i to kod teretnih vozova voznu kartu 2. razreda putnikog voza, a kod vozova sa prevozom putnika voznu kartu onog razreda i vrste voza kojim putuju. U meunarodnom transportu pratilac mora imati i vaeu putnu ispravu i eventualno potrebne vize za sve zemlje na prevoznom putu. Komitent moe pediteru dati zadatak da u odreenim eleznikim stanicama organizuje hranjenje i pojenje ivotinja. Fiziki, taj posao se moe poveriti i pratiocu, na zahtev moe to izvriti i eleznica ili neka druga organizacija u odnosnom mestu. Za radove u kojima uestvuje, eleznica zaraunava posebne pristojbe, propisane u RT-6.

153

12.3. Doleivanje
Doleivanje frigo-transporata u usputnim eleznikim stanicama takoe je jedan od moguih specijalnih pediterskih poslova. Naravno, ova radnja se obavlja samo u sluaju da tehnologija hlaenja nije reena na neki drugi, efikasniji nain. To je neophodno pri prevozu brzokvarljive robe (mesa, voa, povra, mlenih proizvoda i sline robe) na duim relacijama, prvenstveno u meunarodnom transportu i u toplije doba godine. Ako pediter dobije nalog od svog komitenta da izvri doleivanje na nekoj usputnoj stanici, npr. u eleznikoj stanici Ni, za poiljku mesa iz Subotice za Tursku, on e prilikom ispostavljanja tovarnog lista u rubriku Izjave upisati: Doleivanje u stanici Ni vri Jugoped. Ako tovarni list ispunjava proizvoa, pediter mu je duan dati potrebna uputstva. Beleku Doleivanje u Niu treba upisati i u zaglavlje tovarnog lista i podvui olovkom u boji. Kad poiljka stigne u stanicu doleivanja (u naem sluaju u Ni), eleznika stanica mora, bez odlaganja, o prispeu poiljke obavestiti peditera koji treba da doledi poiljku. pediter je i inae obino unapred obaveten o vozu kojim e ta poiljka stii u stanicu gde se obavlja doleivanje, te obino ima u pripremi potrebnu koliinu leda, vozilo za dostavu leda u vagon i potrebnu radnu snagu za taj posao. Dodavanje leda obavlja pediter u prisustvu eleznikog radnika, koji obavljanje spomenute radnje upisuje u tovarni list. Tom prilikom eleznica upisuje i vreme trajanja doleivanja (od obavetenja peditera do zavretka rada), a za to vreme prekida se tok roka isporuke. Doleivanje se moe obaviti ili kod voza kojim je poiljka stigla, odnosno kojim nastavlja put, ili se pak, s obzirom na trajanje operacije kao i lokalne prilike, vagon mora postaviti na poseban kolosek. Ako je potrebno ovo posednje, eleznica za postavljanje vagona i za odvlaenje naplauje pristojbu predvienu u tarifi. Inae, za prisustvovanje eleznikog radnika kod doleivanja eleznica rauna u svakom sluaju pristojbu za svaki sat i ta je pristojba takoer predviena u RT-6. Kod poiljaka koje se nalaze pod carinskim nadzorom, to je i u naem primeru sluaj, dodavanje leda moe se izvriti samo u prisustvu carinskog radnika. pediter, se, prema tome, mora pobrinuti da carinski radnik bude pravovremeno obaveten i da prisustvuje doleivanju, a trokove carinskog radnika platit e neposredno carinarnici. Dodavanje leda mora biti tako organizovano da se ne prekorai vreme zadravanja voza u toj stanici kako je predvieno po redu vonje. pediter obino odmah i plaa nastale trokove eleznice (pristojbe), no sa tim se trokovima moe opteretiti i poiljka, odnosno mogu se dokartirati (doznaiti) otpravnoj stanici, sve u skladu sa belekom poiljaoca o frankiranju. eleznica ne snosi odgovornost ako se dodavanje leda, iz bilo kojih razloga, nije moglo izvriti. Ne moe se odobriti dodavanje leda u svakoj eleznikoj stanici. U praksi, poiljalac odmah kod utovara robe stavi moguu koliinu leda, koliko to rezervoari za led u vagonimahladnjaama omoguavaju. U kojim se usputnim eleznikim stanicama u naoj zemlji moe dodavati led vagonskim poiljkama brzo pokvarljive robe za vreme prevoza, navedeno je u Prilogu VI Imenika eljeznikih stanica. Nai pediteri moraju esto organizovati usputno doleivanje i za vreme prevoenja na inostranim relacijama. To e se uraditi u sluaju ako je to, s obzirom na trajanje prevoenja i godinje doba, neophodno u interesu ouvanja robe. Pri tome e se na pediter posluiti uslugama svojih pediterskih veza meupeditera), koji e za njegov raun izvriti doleivanje u odreenoj stanici. Pri odreivanju stanice doleivanja pediteri se mogu posluiti Spiskom stanica iz Priloga 10 PIM-a. U tom spisku navedene su abecednim redom za svaku evropsku zemlju eleznike stanice u kojima se moe vriti doleivanje. Kod svake stanice je naznaeno, nadalje, koja firma vri
154

doleivanje, kao i kakvim ledom (vodenim ili suvim). U interesu je poiljaoca da se tovarni list i vagon markiraju internacionalnom oznakom za pokvarljivu robu pod reimom hlaenja (beli medved na santi leda sa plavom pozadinom). Ako poiljalac to ne bi uradio, to e uraditi sama eleznica. U praksi to obino rade pediteri.

12.4. Izdavanje garantnih pisama

U prekomorskoj kupoprodaji dogaa se esto da ne stignu na vreme dokumenti za iskup robe, odnosno da brodar ima izvesne prigovore na robu koja se krca na brod. U prvom sluaju vlasnik robe - komitent - ne moe preuzeti svoju robu, a u drugom sluaju onaj koji ukrcava ne moe dobiti tzv. istu teretnicu, bez koje opet, po pravilu, ne moe naplatiti protivrednost robe. U oba sluaja pediter moe intervenisati u komintentovu korist davanjem tzv. garantnog pisma (v. prilog 7). Ako dokumenti za iskup robe ne stignu pre dolaska broda, praktikuje se iskup robe uz garanciju brodaru, odnosno njegovog agenta. pediter u takvom sluaju jami brodaru da e on umesto njega snositi sve posledice koje bi eventualno nastale zbog toga to je brodar izdao robu bez isprava za iskup robe. Kod poiljaka vee vrednosti, brodari obino zahtevaju pediterovu garanciju uz supotpis banke, kojom zapravo, u krajnjem sluaju, banka garantuje za sve posledice koje bi mogle nastupiti. Inae, prihvat pediterske garancije je zapravo akt dobre volje brodara, jer on nije duan, po pravilu, izdati robu bez originalne teretnice. U strunoj terminologiji takva se garancija naziva letter of indemnity, certificate of idemnity ili letter of guaranty. pediter moe, na sopstveni rizik, da robu koju je primio uz garanciju, isporui i pre nego je stupio u posed odgovarajue teretnice. U tom sluaju preporuuje se pediterima da od komitenta prethodno zatrae protivgaranciju, po potrebi overenu i od banke. Kod izvoza morem dolazi dosta esto u obzir izdavanje garantnog pisma za istu teretnicu. Pri utovaru robe moe npr. doi do neslaganja (kontradikcije) u pogledu ukrcanih broja komada, te ako je pediter siguran u ono to tvrdi, racionalnije je da brodaru izda garantno pismo za sluaj da je brodar ipak u pravu, nego da se moda i vee koliine robe istovaru, pa opet broje i opet ponovo utovaru. Kod meunarodne kupoprodaje prodavac je, po pravilu, duan predati kupcu ist utriv konosman, tj. takav konosman (teretnicu) koji ne sadri nikakve ograde u pogledu teine, broja komada, spoljnog izgleda i kvaliteta robe, naina pakovanja i sl., pa ukoliko bi takve primedbe postojale, prodavac ne bi mogao naplatiti robu putem dokumentarnog akreditiva. Reenje se obino trai putem izdavanja garantnog pisma u kojem se pediter obavezuje da e brodaru naknaditi svaku tetu koju bi on trpeo zato to je izdao istu teretnicu, iako je prema njegovom miljenju trebalo u istu uneti izvesne primedbe. Izdavanje garantnih pisama ne bi se smelo praktikovati usluajevima razliitih miljenja u pogledu stanja robe i ambalae, ve samo u onim sluajevima kad krcatelj objektivno utvrdi (smatra) da su primedbe koje zapovednik broda eli uneti u teretnicu netane. Garantna pisma koja bi pokrivala stvarne nedostatke i manjkove robe smatraju se nedopustivim u trgovakom smislu.

12.5. Zastupanje u sluaju generalne havarije

Generalna havarija (ili zajednika teta) je vrsta tete pri prevozu morem koju zajedniki snose svi uesnici u pomorskom poduhvatu, tj. teta se rasporeuje po odreenom kljuu na brod i robu koja se prevozila. Raspored i obraun tete na uesnike (likvidacija generalne havarije) obino se poverava posebnim strunjacima koji se nazivaju likvidatori havarija ili havarijski austeri. Austere imenuje sud ili same stranke, a dunost im je da utvrde: da li se radi o generalnoj havariji,
155

 visinu tete i iznose kontribucije koja otpada na svakog pojedinog uesnika u poduhvatu. Posao austera je vrlo sloen i esto traje mesecima, a zahteva izvanredno poznavanje odnosa u pomorskom transportu i meunarodnoj sudskoj praksi iz tog podruja. Uloga lukog peditera, kao zastupnika interesa komitenta (osiguranika), vrlo je znaajna. S obzirom na sloenost poslova, za vlasnika robe je vano da ga ve kod istovara tereta koji kontribuira u generalnoj havariji zastupa iskusan luki pediter. Naime, odmah po istovaru potrebno je da se osiguraju svi dokazi koji e biti kasnije potrebni kod podnoenja odtetnog zahteva osiguravau, a osim toga potrebno je odmah potpisati havarijsku obavezu, odnosno poloiti garanciju, jer inae pre toga zapovednik broda nije duan isporuiti spaenu robu. Nadalje, ako je teret delomino baen u more ili je oteen, dunost je peditera da zatrai od havarijskog komesara utvrivanje stanja tereta i sastavljanje havarij skog zapisnika. U stvari, luki pediter je obavezan da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku (komitentu), koji odluuje da li e odtetni zahtev podneti sam ili e - uz naknadu trokova - ovlastiti peditera da u njegovo ime podnese odtetni zahtev.

12.6. Naplata robe

Komitent moe pediteru dati zadatak da poiljku isporui primaocu uz naplatu fakturisane vrednosti ili drugog odreenog iznosa. Takav zadatak predstavlja takoe jedan od specijalnih pediterskih poslova, a esto se naziva i inkaso. Taj zadatak pediter moe izvriti na tri naina: a) preko prevoznika (npr. eleznice, pote), b) preko svojih pediterskih veza u zemlji i inostranstvu i c) preko sopstvene organizacije. Naplata robe preko prevoznika se moe zasad provesti samo u unutranjem saobraaju. To se, npr. kod eleznice, obavlja na taj nain to pediter (u svojstvu poiljaoca) prilikom predaje robe na prevoz u rubriku tovarnog lista Izjave upie iznos pouzea, svoju adresu, broj tekueg rauna i sedite banke na koju treba slati novac. Osim toga, pediter je duan, u posebnoj koverti, priloiti tovarnom listu ispunjenu uplatnicu banke, odnosno potansku uputnicu na iznos pouzea. eleznica (uputna stanica) je odgovorna za naplatu pouzea, a ako bi ona izdala poiljku bez naplate, mora poiljaocu naknaditi tetu. U meunarodnom eleznikom transportu, zasada, pouzea nisu doputena prema vaeim Reglementacijama, iako CIM, u l. 17. takvu mogunost predvia. Ipak, i u meunarodnom transportu mogue je da pediter na drugi nain naplati protivrednost robe ukoliko to komitent zatrai. Pri tome e se pediter posluiti svojom pediterskom vezom (korespondentom), te e poiljku nasloviti na njega, a ne na krajnjeg primaoca. Korespondent e po prijemu robe istu isporuiti primaocu (kupcu), no samo uz prethodnu naplatu odreenog iznosa, a taj e iznos doznaiti naem pediteru. Naravno da na pediter snosi pri tom veliku odgovornost, to mu nalae da odrava veze samo sa takvim pediterskim firmama u inostranstvu koje su solidni poslovni partneri i koje mogu za takve poslove pruiti dovoljno jamstvo. Takav nain naplate mogu je samo u slua ju ako to propisi dotine zemlje dozvoljavaju. Slino kao i u inostranstvu, pediter moe organizovati naplatu robe i u zemlji, upuujui robu na svoju peditersku vezu u mestima gde nema svoje filijale (ispostave), ili pak da robu uputi na svoju filijalu (ispostavu) ako takvu ima u odreenom mestu. To se radi obino kod zbirnog transporta ili kod otpreme robe takvim transportnim sredstvima kod kojih nije mogue obavezati vozara da izda robu uz naplatu pouzea. pediter na kojeg je poiljka upuena preda e robu primaocu (kupcu) tek nakon naplate naznaenog iznosa, a zatim taj iznos doznaiti kako mu je otpremni pediter naloio.
156

12.7. Poslovi lizinga

Pod poslovima lizinga (leasing), u naem sluaju, smatraju se specijalni poslovi meunarodnog peditera u vezi zakupljivanja (unajmljivanja) kontenera ili prevoznih sredstava (vagona, kamiona, autoprikolica, dizalica i sl.), kako bi izvrio nalog svog komitenta u cilju organizovanja dopreme ili otpreme njegovog tereta. Pri tom, zakupljen (unajmljen) kontener ili prevozno sredstvo ne prelazi u vlasnitvo zakupca (peditera ili njegovog komitenta), ve ga ovaj samo koristi na odreeno vreme ili za odreeni transport tereta, nakon ega ga stavlja na raspolaganje vlasniku u odreenom mestu. Inae, lizing kao metod u prodaji usluga u industrijski razvijenim zemljama koristi se odavno i u raznim oblicima. Kod nas se lizing u oblasti transporta javlja u manjem obimu nego u razvijenim zemljama Zapada, no u poslednje vreme se i tu situacija menja, prvenstveno zbog pomanjkanja investicionih sredstava za nabavku skupe opreme i sredstava.

12.7.1. Lizing kontenera

Nai meunarodni pediteri mogu za raun i po nalogu svojih komitenata unajmljivati kontenere za pojedine transporte, pri emu e u prvom redu nastojati da unajme odgovarajui kontener vlasnitva neke domae organizacije, naravno ako je to mogue i ekonomski opravdano. Inae, u svetskim razmerama, vlasnici kontenera mogu biti lizing-kompanije, brodari i druge organizacije. Danas se u vlasnitvu leasing-kompanija nalazi 50,8% kontenerskih kapaciteta, brodari dre 45,8%, dok svi ostali (eleznica, pedicije, MTO-i, izvoznici-uvoznici, drumski transport i dr.) raspolau sa svega 3,4%. Deset najveih svetskih lizing-kompanija poseduju oko 75% ukupnog kontenerskog parka koji pripada lizingu. Tri najvee lizing-kompanije (CTI, Sea Containers i Transamerica) dre 36% ukupnog lizing-parka kontenera. Poetkom 2000. g. 84,6% kontenerskog parka bilo je u vlasnitvu kompanija iz deset vodeih zemalja i to: SAD 43,5% V. Britanije 13,7%, Japana 5,9%, Tajvana 5,0%, Italije 4,3%, Nemake 4,0%, Francuske 2,6% Danske 1,9%, Hong Konga 1,9% i Rusije 1,8%. Na sve ostale zemlje otpadalo je tada svega 15,4% kontenerskog parka. Nije redak sluaj da izvoznik-uvoznik, iako poseduje sopstvene kontenere, ipak unajmi iste od lizing-kompanije. Naime, ako nema robe za utovar u povratku, njegov sopstveni kontener bi se vraao prazan, pa bi ga prevoz praznog kontenera verovatno kotao vie nego zakup od lizingkompanije koja pokriva kako nau zemlju, tako i odnosno podruje u svetu. Naravno da je za korisnike kontenerskog transporta najuputnije da poslove u vezi lizinga povere naem meunarodnom pediteru, kao specijalisti za te poslove, koji e odabrati najbolju formu zakupa i sve ostalo u cilju optimalnog prevoza tereta komitenta. Pri tom e pediter voditi rauna o potranji odnosno ponudi kontenerskog parka kako na podruju na kojem ima nameru da zakupi kontener, tako i na podruju na koje treba vratiti prazan kontener. Isto tako, vodi e se rauna i o roku trajanja ugovora o zakupu, jer to je rok dui, cena zakupa je relativno nia. Inae, nai pediteri sa lizing-kompanijama zakljuuju najee dve vrste ugovora o lizingu kontenera i to: Master Lease Agreement i Lease Agreement (Short Form). U prvom sluaju radi se o generalnom ugovoru o zakupu kontenera, u kojem su predvieni svi bitni uslovi pod kojima e se konteneri zakupljivati kad za to nastupi potreba. Prilikom primopredaje ispostavlja se samo potvrda o primopredaji MADR (Master Agreement Delivery Receipt), u kojoj se utvruje broj i vrsta kontenera, mesto i datum poetka zakupa, rok zakupa i mesto i vreme vraanja kontenera, a svi ostali uslovi utvreni su u generalnom ugovoru. U kraem obliku ugovora o zakupu (Short Form) utvrene su samo najhitnije odredbe iz generalnog ugovora. Takav oblik se upotrebljava kad prethodno nije zakljuen generalni ugovor (Master Lease Agreement). Inae, lizing-kompanije u svetu, pa i nae domae organizacije koje
157

su vlasnici kontenera, tampaju pravila (opte uslove) za zakup i upotrebu kontenera. Iz tih uslova zakupci mogu saznati na koji nain se konteneri zakupljuju (visina zakupnine, primopredaja kontenera, osiguranje, odravanje i popravka, vraanje, odgovornost, i sl.).

12.7.2. Leasing prevoznih sredstava

U svetu, pa i u Evropi, postoje firme koje se bave iznajmljivanjem transportnih sredstava, pre svega specijalnih vagona i kamiona za prevoz hemikalija, tekih i volumenoznih tereta. Nai pediteri mogu posredovati, odnosno zakupiti takva prevozna sredstva saglasno odredbi l. 53, st. trei, Zakona o prometu robe i usluga sa inostranstvom u cilju pruanja usluga svojim komitentima.

12.8. Ostali specijalni poslovi

Osim napred opisanih, u preduzeima meunarodne pedicije se povremeno obavlja jo itav niz poslova koji bi se mogli svrstati u specijalne (posebne) poslove peditera, ako iz nijednog drugog razloga, a ono zbog toga to se ree javljaju. U stranoj literaturi pojedini autori su sistematizovali ak 16, da bi u 17. taki jo naveli Drugi propisani ili uobiajeni poslovi u vezi sa otpremom ...... Meu ostalim, osim onih koje smo napred naveli, navode se i opisuju jo i sledei poslovi: pakovanje i signiranje, merenje i sortiranje, izdavanje pediterskih potvrda, zastupanje u regresnom postupku, hranjenje i pojenje ivih ivotinja, konsignacione poslove, meunarodne transportno-agencijske poslove, zbirni transport i kreditiranje nalogodavca.

158

13. POMORSKO TRITE

Kad govorimo o pomorskom tritu mislimo na pomorsko prevozno trite koje je rezultat nejednake raspodele prirodnih bogatstava u svetu sa jedne strane, sa druge strane nejednake razvijenosti industrije i poljoprivrede u pojedinim zemljama, regionima ili kontinentima, a sa tree strane nejednake koncentracije stanovnitva kao potroaa materijalnih dobara. Kao rezultat spomenutih faktora, razvila se svetska trgovina, a kako se izmeu kontinenata, te kopna i ostrva ispreilo more koje pokriva priblino 2/3 nae planete, to je sama priroda namenila pomorskom prevozu posebno mesto u meunarodnoj razmeni dobara. Na kretanja svetske trgovine znatan uticaj imaju i politike prilike u pojedinim delovima sveta. Krizne situacije u odnosima izmeu pojedinih drava, izmeu blokova drava, mogu prouzrokovati poveanje ili smanjenje potreba za materijalnim dobrima, to ima uticaj na obim meunarodne razmene, pa prema tome i na veu ili manju zaposlenost pomorskog saobraaja. Poto su koliine roba koje se prevoze u razliitim godinjim dobima i inae razliite, to raspoloiva svetska brodska tonaa ni teoretski ne moe biti neprekidno podjednako zaposlena. Tako u pojedinim periodima koliina robe koju treba prevesti nadmauje raspoloivu tonau, dok e u nekom drugom trenutku nastupiti obrnut sluaj. Od oscilacija ponude i potranje brodskog prostora zavisi i cena prevoza u slobodnoj plovidbi, te ako je potranja brodskog prostora vea, cene prevoza rastu, dok e u suprotnom sluaju te cene opadati. Kako u svjetskom pomorskom prevozu uestvuju brodski kapaciteti svih zemalja bez obzira na poreklo robe i relacije prevoza, to se tokom razvoja pomorskog transporta nametnula potreba da se na jednom mestu locira ponuda i potranja brodskog prostora, to je praktino dovelo do stvaranja svetskog pomorskog trita. Takvo trite se formiralo u Londonu u periodu kad je Velika Britanija raspolagala najjaom trgovakom flotom na svetu, a mesto na koje se sliva ponuda i potranja tereta i brodske tonae iz svih delova sveta jeste uvena pomorska burza Baltic Mercantile and Shipping Exchange Ltd. ili skraeno Baltic Exchange u Londonu. Time to je u Londonu nastalo svtsko pomorsko prevozno trite, ne znai da ne postoje i druga pomorska trita. Meutim, takva su trita ueg, lokalnog karaktera i formiraju se oko znaajnijih svetskih luka. Tu se takoe zakljuuju prevozni ugovori, veim delom za relacije izvan velikih svetskih itinerera ili za povratne vonje.

13.0. Vrste brodova i linija

U ovom delu nemamo nameru da ulazimo u detaljnija opisivanja konstrukcije brodova, te zato nee ni biti govora o tipovima trgovakih brodova sa aspekta konstrukcije trupa. Ovde e biti prikazane, samo ukratko, vrste brodova prema svrsi kojoj slue, ukljuujui i kratak prikaz najznaajnijih tehnologija, odnosno naina izvravanja pomorskih prevoza.

13.0.0. Tipovi trgovakih brodova

Prema svrsi kojoj slue brodove moemo podeliti na: putnike brodove, teretno-putnike brodove, teretne brodove za linijsku plovidbu, teretne brodove za slobodnu plovidbu, brodove za prevoz specijalnih tereta. Brzi putniki brodovi slue prvenstveno za prevoz putnika i pote, a tek potom i za prevoz takvog tereta koji moe podneti visoku vozarinu. Prostor za smetaj tereta im je ogranien, te ne
159

predstavljaju vaan faktor kod razmene dobara. Teretno-putniki brodovi su graeni tako da mogu primiti znatan broj putnika. no takoe i znatnu koliinu generalnog tereta. Naime, oni imaju vea grotla i odgovarajue ureaje i mehanizaciju za brz i efikasan utovar/istovar. Teretni brodovi za linijsku plovidbu su izgraeni ili samo za prevoz tereta ili za prevoz tereta i ogranienog broja putnika, a ukljuuju se u transporte na odreenim relacijama (linijama). Imaju vea grotla, prostrana skladita sa mogunou lakog separiranja tereta i modernom mehanizacijom, to sve zajedno omoguuje brz utovar/istovar. U poslednje tri decenije u linijskoj plovidbi je dolo do prave revolucije izgradnjom kontenerske linijske flote. Nadalje, pojavili su se i drugi sistemi/brodovi za linijske prevoze, npr. RO/RO-brodovi, LASH-brodovi, SEABEE-brodovi, BACAT-brodovi, o emu je bilo govora u prethodnom delu. Teretni brodovi za slobodnu plovidbu, poznati pod nazivom tramperi, su namenjeni za prevoze tereta bez unapred utvrenog reda plovidbe. Mogu se podeliti u dve glavne grupe i to: (a) one koji su graeni za prevoz uglja, ruda i slinih tekih tereta i (b) one koji su graeni za prevoz itarica, pamuka i slinih lakih tereta. Brodovi za specijalne terete su razliite konstrukcije, zavisno od namene. Tu spadaju brodovi za prevoz uglja, ruda, drveta, itarica, eera, brodovi sa ureajima za hlaenje tereta, tankeri i sl. Brodovi za prevoz uglja imaju samo jednu palubu i velika grotla, a obino nemaju sopstveni ureaj za utovar/istovar. Tankovi za balast su im velikog kapaciteta, jer u povratku esto plove prazni. Brodovi za prevoz ruda su slini brodovima za prevoz uglja, no konstrukcija im je obino ojaana s obzirom na injenicu da ovi brodovi prevoze rude koje imaju velike specifine teine. Takoe imaju velike tankove za balast, za sluaj da u povratku ne utovare povratni teret (obino ugalj, itarice, pa i tekua goriva). Po pravilu nemaju sopstveni ureaj za utovar/istovar. Brodovi za prevoz drveta su specijalno graeni za tu vrstu tereta, no podesni su i za tovarenje uglja i slinih tereta. Imaju obino samo jednu palubu i prostrana skladita, podesna za slaganje drvene grae. Brodove sa ureajima za hlaenje tereta mogli bismo podeliti u tri grupe i to: (a) brodovi koji prevoze smrznute terete, (b) brodovi koji prevoze rashlaene terete i (c) brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom. Brodovi koji prevoze smrznute terete (frozen cargo) moraju imati dobro izolovana skladita i rashladne ureaje koji omoguavaju permanentno odravanje temperature od - 11 do - 9,5 C. Slue za prevoz mesa, ribe i slinih brzopokvarljivih namirnica. Brodovi koji prevoze rashlaene terete (chilled cargo) moraju pri prevozu obezbediti konstantnu temperaturu od 4 do 5 C, te zbog toga treba da imaju ureaje koji e stalno odravati temperaturu na toj visini. Pod tim reimom prevozi se maslac, sir, meso i slini proizvodi. Brodovi koji prevoze terete koji se hlade ventilacijom (air cooled cargo) se koriste za prevoz voa i povra. Radi se o specijalno graenim brodovima kod kojih nema rashladnih cevi, kao to je sluaj kod prethodno opisanih brodova sa termo regulacijom, ve kroz skladita struji (cirkulie) vazduh koji je prethodno rashlaen u odgovarajuim komorama. Tu spadaju i specijalni brodovi za prevoz banana (bananijere) koji iskljuivo prevoze samo tu vrstu voa. Tankeri su brodovi koji slue za prevoz tereta u tenom stanju, ija je unutranjost podeljena pregradama u odgovarajue tankove za prijem tenih tereta. Budui da prevoze najee zapaljive tekuine, to se prilikom gradnje naroito vodi briga o otklanjaju opasnosti od poara izgradnjom specijalnih pregradnih prostora, tzv. koferdama, posebnim rasporedom drugih prostora (pogonskih ureaja) itd. Osim tankera za prevoz nafte i njenih derivata postoje i specijalni tankeri za prevoz drugih vrsta tenog tereta, npr. za vino, melasu, razne tekue hemijske proizvode od
160

kojih se u velikim koliinama prevozi npr. sumporna kiselina, zatim u poslednje vreme tankeri za teni plin itd.

13.0.1. Vrste plovidbe

Sa razvojem i unapreenjem ekonomskih odnosa u svetu, zatim sa usavravanjem transportnih sredstava, te ubrzanom industrijalizacijom u prolom veku dolo je do porasta potranje za sirovinama, pogonskim gorivima i ivotnim namirnicama i to u velikim razmerama, to je znaajno uticalo na razvoj pomorskog saobraaja. Sa naglim razvojem industrije i stalnom potrebom za otpremom njenih proizvoda u razne delove sveta, menjala se i struktura pomorskog transporta. Naime, do tada je prevladavao prevoz homogenih masovnih tereta koji su ispunjavali ceo brodski prostor, meutim sa razvojem industrije i zahtevima za prevozom gotovih proizvoda vie nije bilo mogue uvek obezbediti kompletan brodski tovar odgovarajuih proizvoda. Naravno, pomorska plovidba se prilagodila takvoj situaciji i takvom trendu svetske trgovinske razmene, ak bi se moda moglo i rei da je ona tome delom i doprinela. Potreba da se ivotnim namirnicama i gotovim industrijskim proizvodima redovno snabdevaju pojedini regioni zahtevala je plovidbu iji e brodovi ploviti odreenim redom, pa se tako pomorska plovidba podelila u dve osnovne vrste i to na: (a) slobodnu plovidbu i (b) linijsku plovidbu.

13.0.1.0. Slobodna plovidba

Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zakljuenom ugovoru o prevozu (Charter party). Takva plovidba naziva se i tramperska plovidba (od engleskog Tramp service), a brodovi su dobili naziv tramperi. Brodovi slobodne plovidbe plove na relacijama gde im se nudi odgovarajui teret, no ve kod odlaska pod teretom brodovlasnik treba da vodi rauna da li e, gde i kakav teret pronai u povratku. esto takav povratni teret nije mogue pronai u onoj luci u kojoj istovara dopremljeni teret, ve e biti potrebno da potrai neku drugu luku u kojoj eventualno ima takav teret. Pri tom se esto moraju praviti razliite kombinacije, sve u cilju ostvarenja to boljeg ekonomskog efekta, pri emu treba voditi rauna i o raznim drugim faktorima (popravci, remontu, zahtevi posade i sl.). Ipak, uopteno gledano, trokovi slobodne plovidbe su znatno nii od one linijske, budui da je istovar/utovar bri i jeftiniji i to se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju. U periodu posle drugog svetskog rata znatno je porasla izgradnja specijalnih brodova-trampera za specifinu vrstu tereta, kao npr. za rasute terete (bulk-carriers), za tekuine (tankeri), za eer, kiseline i sl. Kod svih tih brodova manipulacija je do maksimuma racionalizovana, izostaje potreba za skupom ambalaom (npr. burad za kiseline, vree za eer itd.), te je i u tome velika ekonomska vanost slobodne plovidbe u meunarodnoj razmeni dobara.

13.0.1.1. Linijska plovidba

Za razliku od slobodne plovidbe, linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po odreenom redu plovidbe na odreenim relacijama na osnovu linijskih uslova (liner terms), odtampanih na poleini konosmana. Brodovi te plovidbe dodiruju uvek redom plovidbe utvrene luke i na taj nain omoguavaju stalno i sigurno snabdevanje ivotnim namirnicama i industrijskim proizvodima stanovnitva pojedinih zemalja, regiona i kontinenata. Linijska plovidba je nastala iz slobodne plovidbe, a poela se razvijati poetkom prolog veka
161

obuhvatajui sve ira i ira podruja. Naroito je snaan zamah dobila sa izgradnjom Sueckog kanala, a posebnu vanost su joj pridavali Nemci koji su poetkom prolog veka upravo zahvaljujui razgranatosti svoje linijske plovidbe osvojili znatna trita za svoju industriju. U dananje vreme linijska plovidba je dobila snaan zamah razvojem kontenerizacije i drugih modernih metoda za manipulaciju sa robom. Specijalno graeni kontenerski brodovi preuzeli su znatan deo ranijeg generalnog tereta klasinih linijskih brodova te tako linijskoj plovidbi dali jedan novi kvalitet. Neki tereti koji su ranije bili iskljuivo upueni na slobodnu plovidbu takoe se u dananje vreme delom prevoze linijskim brodovima, kao npr. kafa, pamuk i slina roba. Linijska plovidba doprinosi razvoju pomorskih luka time to u izvesnim lukama, zavisno od geografskog poloaja i nekih drugih faktora, dolazi do koncentracije tereta, a time i do koncentracije linija iz tih luka. Dovoz tereta iz unutranjosti stotinak kilometara vie ili manje kod dananjeg transporta ne predstavlja vie naroiti problem. Osim toga, moderni transportni sistemi zahtevaju skupa ulaganja u mehanizaciju i prostor (kontenerski terminali), pa su to sve razlozi koji pogoduju koncentraciji tereta u manji broj vanijih luka i sve znaajnijoj ulozi linijske plovidbe.

13.0.2. Konferencije
Sa razvojem linijske plovidbe dolo se do situacije da su brodari iste ili razliitih narodnosti odravali linijske veze na istim relacijama, to je dovodilo do trvenja, podrivanja vozarinskih stavova i nepotrebne konkurencije. Da bi se spreila takva konkurencija dolo je do sporazuma izmeu pojedinih brodarskih drutava koja odravaju linijsku plovidbu u odreenim smerovima u prekomorskoj plovidbi, a takvi sporazumi nazvani su konferencije. Poeci formiranja konferencija datiraju iz 1875. god. kad je formirana tzv. Kalkutska konferencija, zatim sledi Istonoazijska konferencija (1879), Austral-konferencija (1884) itd. Taan broj konferencija nije poznat, no smatra se da ih danas ima oko dve stotine. Podruje delovanja konferencija je prilino veliko. One propisuju obavezne tarife, izrauju zajednike redove plovidbe, formuliu tekstove konosmana i linijskih uslova, utvruju mere za zatitu od autsajdera, vre nadzor nad primenom konferencijskih uslova, vode politiku sistema rabata itd. Tokom proteklog perioda bilo je na njihov raun optubi zbog monopolistikih tenji i postupaka, no prevagnulo je miljenje da su one potrebne u meunarodnoj razmeni dobara. Naime, sama injenica da konferencije nude stabilne prevozne stavove i stalno i redovno odravanje plovidbe dovoljan je argumenat u korist onih koji zagovaraju postojanje konferencija, a to je u prvom redu privreda industrijski razvijenih zemalja sveta. Ima brodarskih drutava koja odravaju linijsku plovidbu na nekim linijama pojedinih konferencija, a nisu lanovi tih konferencija. Takvi brodari se, u odnosu na konferenciju, nazivaju autsajderi (engl. outsiders) i oni esto prevoze teret neto jeftinije nego lanovi konferencije, pri emu ih konferencije ili toleriu ili ih raznim merama onemoguavaju, odnosno oduzimaju im komitente. Jedan od sistema za onemoguavanje autsajdera jest davanje rabata za vernost, odnosno vraanje dodatka na linijsku vozarinu (primage) koji se ponekad zaraunava. Davanje takvog rabata (i do 10%) ogranieno je na one krcatelje koji u odreenom vremenskom razdoblju (obino 6 meseci) ne poveravaju svoje prevoze autsajderima. Kao to smo ve rekli, jedno od podruja delovanja konferencija je i utvrivanje obaveznih konferencijskih tarifa. Takve tarife se po pravilu ne objavljuju, roba je u njima klasificirana obino abecednim redom a konferencijski stavovi navedeni su za odreene relacije. lanovi konferencije daju te tarife samo svojim agentima, koji na pojedinane zahteve krcatelja ili njihovih peditera daju podatke o stavovima za konkretnu robu i relaciju. 13.1. Prevozne isprave u pomorskom transportu U pomorskom robnom transportu, pri organizaciji prevoza ovim vidom transporta, pediteri se
162

susreu sa znatnim brojem raznih isprava (dokumenata). Najvanija dokumenta, ona koja se najee sreu, bie ukratko objanjena u narednim izlaganjima.

13.1.0. Ugovori o prevozu morem

Ugovori o prevozu morem zakljuuju se izmeu brodara i vlasnika tereta (naruioca) ili njegovog predstavnika. Mogu se zakljuiti za ceo brod, kada govorimo o punom (potpunom) arteru, ili samo za deo broda ili odreeni prostor broda, kada govorimo o deliminom (nepotpunom) arteru. Ugovor se moe zakljuiti na vreme (Time charter), na vreme ali bez posade (Demise charter ili Bareboat charter) i za jedno ili vie putovanja (Voyage charter). Bez obzira o kojem se tipu ugovora radi, svaka ugovorna strana moe traiti pismeni dokaz o sklopljenom ugovoru, a to je arter (engl. Charter party) koji, prema tome, predstavlja pismenu formu prevoznog ugovora i regulie odnose izmeu brodara i naruioca prevoza. Za ugovaranje pomorskih prevoza za odreene relacije i vrstu tereta postoje standardne forme prevoznih ugovora, koje uglavnom definie Baltic and International Maritime Conference (poznata pod skraenicom BIMCO) u Kopenhagenu. Takvi standardni ugovori se obeleavaju odreenim skraenicama (codeword), ima ih itav niz, od kojih radi ilustracije navodimo sledee: Baltimore C = za prevoz itarica iz SAD i Kanade, Danawood = za prevoz drveta iz Finske, vedske i Rusije za Dansku, Skanderz = za prevoz rude iz Skandinavije za Nemaku, Welcon = za prevoz uglja iz bristolskog kanala za luke Severnog mora, itd. Ipak, s obzirom na pojavu novih proizvoda i trita, bilo je nuno da se izradi jedan standardni ugovor koji bi se mogao prilagoditi pri ugovaranju prevoza raznovrsnih tereta, a ujedno da sadri sve potrebne klauzule za zatitu prava brodara i naruioca prevoza. Takav standardni ugovor izradio je BIMCO u suradnji sa Odborom za dokumentaciju Brodarske komore (Chamber of Shipping) u Londonu i nazvan je Uniform General Charter, poznatiji pod skraenicom Gencon ili Gencon-Charter. U SAD se ugovori o prevozu morem dele na dve osnovne grupe i dve podgrupe i to: a) Time charter - na Bareboat Form i na Time Form, i b) Voyage charter - na Net Form i na Gross Form, odnosno, uobiajeno reeno Net charter i Gross charter.

13.1.1. Booking note

Radi se o potvrdi o raspoloivom brodskom prostoru linijskog broda koju izdaje brodski agent (brodar - v. prilog 7). Potvrda o raspoloivom brodskom prostoru moe biti samo informativnog karaktera i tada nije obavezna, no ako brodar i naruilac prihvate tu potvrdu kao konanu rezervaciju, onda ista obvezuje obe strane. U sluaju da naruilac ne utovari teret, obino plaa vozarinu puno za prazno (Dead freight).

13.1.2. Oficirska potvrda

Ovo je isprava kojom brodski oficir potvruje da je roba u posedu brodara i da on za nju odgovara. Izdaje se nakon utovara robe u brod i na osnovu iste agent broda izdaje teretnicu. Ako oficirska potvrda (engl. Mate's receipt) sadri primedbe o nedostacima tereta, iste se tada unose i u teretnicu (v. prilog 7): Ta potvrda nema status vrednosne isprave i ne moe se prenositi indosamentom. U nekim lukama je obiaj da se mate's receipt izdaje samo pri utovaru tereta koji popunjava kompletan brodski prostor, dok se za utovare manjih koliina tereta na linijske
163

brodove izdaju potvrde sa drugaijim nazivima kao npr. dock receipt, quay receipt, wharfage note, wharfingers receipt i sl.

13.1.3. Parcel-receipt
Da bi se za manje sitne i ne naroito vredne poiljke izbeglo plaanje minimalnih vozarina na osnovu konosmana, neke brodarske kompanije su uvele umesto izdavanja konosmana otpremu na osnovu posebne potvrde koja se naziva parcel receipt (negde i parcel ticket). Ovo se prvenstveno koristi kod otpreme uzoraka, reklamnog materijala, privatnih i poklon-poiljaka manje vrednosti. Ne moe se izdati sa naznakom to order, nije prenosiva, tj. ne moe biti indosirana, niti predmet trgovake razmene.

13.1.4. Potvrda skladita

To je zapravo potvrda koju izdaju luka skladita za robu koju su primili na uskladitenje, no moe se izdati i za robu koja treba da se utovari pa se tada na osnovu nje moe izdati i teretnica. Naime, u nekim velikim svetskim lukama pojedina brodarska preduzea imaju sopstvena skladita, pa naruilac nakon predaje poiljke takvom skladitu dobija takvu potvrdu (engl. dock receipt). Brodar se dalje brine o utovaru na odreeni brod, a agent broda izdaje vlasniku tereta odgovarajuu teretnicu na osnovu te potvrde.

13.1.5. Teretnica
Najvanija isprava iz pomorskog prevoznog ugovora je svakako teretnica ili konosman. Naziv joj je od italijanskog glagola conoscere, to bi se moglo prevesti sa poznati, priznati. Francuski naziv za teretnicu je connaissement, nemaki Konnossement, italijanski Polizza di carico, dok je najuobiajeniji naziv na engleskom jeziku Bill of Lading (B/L) ili u telegrafskom prometu Blading (s) (v. prilog 7). Teretnica je isprava kojom brodar potvruje da je odreenu robu primio radi prevoza u prividno dobrom stanju i obavezuje se da e je prevesti do odredita i predati vlasniku te isprave u stanju u kakvom ju je i primio. Ona, prema tome, ima znaaj i vrednosne isprave koja se indosiranjem moe prenositi i njome se moe trgovati. Osim toga, teretnica kod linijske plovidbe zamenjuje i prevozni ugovor, jer se takav posebno ne sklapa, ve za prevoz vrede linijski uslovi (liner terms), odtampani na poleini teretnice. Da bi teretnica mogla u potpunosti izvriti svoju ulogu, ona ne sme sadrati nikakve primedbe u pogledu stanja robe, koliine ili stanja ambalae, kada se takva teretnica naziva ista teretnica. U protivnom se radi o neistoj teretnici, tj. o takvoj ispravi na kojoj ima spomenutih primedbi. Takva teretnica ne prua uvek garancije za naknadu tete od brodara u sluaju manjka ili oteenja, a osim toga dolazi u pitanje sticanje prava na naplatu akreditiva to je redovno uslovljeno prezentacijom iste teretnice. Teretnica se obino izdaje u setu od tri originala, to potie od tradicionalne prakse kad je jedan original dobijao krcatelj, drugi brodar, a trei kupac. Oznaka u teretnici npr. 3/3 B/L upravo znai da su izdata tri originalna konosmana. Prema elji mogu se izdati i u drugom broju, npr. 2/2, 4/4, itd., no svi se takvi konosmani smatraju originalima i moraju nositi oznaku negotiable. Nadalje, moe se po zahtevu izdati i neogranieni broj kopija, koje moraju biti oznaene sa not negotiable ili not transferable. Teretnica moe glasiti na ime, na donosioca ili po nalogu (to order). U prvom sluaju robu moe preuzeti samo osoba na koju glasi teretnica (naravno uz pokazivanje originalne teretnice), a primenjuje se u sluajevima kad se sa robom ne namerava trgovati, ve e istu naslovljeni stvarno primiti. Drugi nain se retko primenjuje, jer se isti efekat postie izdavanjem teretnice po naredbi
164

(to order) koja se najee primenjuje. Naime, kod ove teretnice moe se punim ili blanco indosamentom postii puni efekt primenjivosti u svim sluajevima koji se pojavljuju u praksi. Kada se roba isporuuje na osnovu originalnog konosmana, ostali originali gube svoju vanost. Ako bi se u isto vreme pojavilo vie vlasnika sa originalima konosmana, kapetan broda je duan odbiti zahteve za isporuku svima i robu predati javnim skladitima, odnosno smestiti je na neko drugo sigurno mesto. Daljnji postupak regulisan je tzv. Hakim pravilima, odnosno zakonima odnosne zemlje. U sluaju da se teretnica izgubi na putu od poiljaoca do primaoca, obiaj je da brodar iz kulancije izda novu teretnicu, s tim da se ranije izdata oglasi nevaeom. Pri tome e brodar zatraiti od vlasnika robe odgovarajuu garanciju za sluaj da se neko pojavi sa zahtevom za isporuku robe na osnovu ranije izdate originalne teretnice. Inae, ima vie vrsta teretnica i sa raznim oznakama, to sve zavisi od naina predaje brodaru, naina prevoenja i prava vlasnika teretnice. U vezi sa nainom predaje robe brodaru razlikuju se dve vrste teretnica: shipped B/L ili on board B/L, tj. teretnica sa znaenjem ukrcano na brod, u koju je unesen podatak o brodu i vremenu kada je utovar izvren i received for shipment B/L, tj. teretnica kojom brodar potvruje da je roba u njegovom posedu (skladitu) i da e je prevesti svojim prvim brodom koji plovi prema odreditu. Ima sluajeva da brodar ima razloga da preuzme na prevoz robu iako do odredine luke nema direktnu linijsku vezu. Ako postoji mogunost daljnje otpreme drugom linijom iz neke usputne luke i u vezi s tim sklopljeni aranmani, brodar e izdati tzv. direktnu teretnicu (Through Bill of Lading) za ceo put s tim da e robu pretovariti u prikladnoj usputnoj luci na brod koji odrava vezu sa odreditem robe. U luci pretovara brodar koji je izdao direktnu teretnicu nastupa u ulozi poiljaoca (krcatelja) i dobija od novog brodara posebnu teretnicu koju indosira sa napomenom da robu treba predati imaocu originalne teretnice. Ako poiljalac eli da se roba izda upravo odreenom primaocu i u naznaenom mestu, te da se ni indosiranjem niti cesijom ne mogu preneti prava iz iste isprave na nekog drugog, onda on trai izdavanje neprenosive teretnice (neodstupive, direktne), odnosno Straight Bill of Lading. Takav konosman nema znaaj vrednosne isprave, ve tovarnog lista, a roba moe biti izdata primaocu i bez prezentiranja originalne teretnice. Koristi se u sluajevima kad se ne eli da roba pree u neeljene ruke (eventualno i u zemlju sa kojom se ne trguje sa tom robom) ili kad se roba upuuje na upotrebu zastupnitvu ili filijali. O pediterskoj direktnoj teretnici - FIATA Combined Transport Bill of Lading (FBL) pisano je u taki 7.9.2.

13.1.6. Skladinica
To je vrednosna isprava koju izdaju javna skladita za robu koju su primila na uskladitenje. Sastoji se iz dva dela i to priznanice i zalonice (varanta). Priznanica slui kao dokaz o vlasnitvu, a zalonica slui za podizanje zajma. Skladinica se moe indosiranjem preneti na drugu osobu, a uskladitena roba se moe vratiti samo uz povraaj oba dela skladinice. O pediterskpj skladinoj potvrdi FIATA WAREHOUSE RECEIPT pisano je u taki 7.9.3.

13.1.7. Izrunica
Izrunica (engl. delivery order) je isprava u pomorskom transportu kojom agent broda daje nalog zapovedniku broda, lukim vlastima ili lukom skladitu da njenom donosiocu isporue odreenu robu. Ta se isprava izdaje u zamenu za originalnu teretnicu, ili pak u sluaju ako po jednoj teretnici ima vie poiljaka za razne primaoce, pa agent broda izdaje svakome po izrunicu za njegov deo tereta.
165

13.1.8. Manifest
To je isprava koju popunjava zapovednik broda i u koji upisuje podatke o teretu koji se nalazi na brodu. Osim toga u manifest se upisuju podaci o brodu, ime zapovednika, luka registracije, popis namirnica, pogonskog goriva itd., praktino sve ono to moe zanimati carinske organe u lukama. Na osnovu manifesta vri se carinski pregled, te utovar i istovar robe. U praksi, kod utovara manifest sastavlja agent broda.

13.1.9. Havarijska obveznica

To je pismena izjava vlasnika tereta, data na obrascu londonskog Lloyda (Lloyd's average bond), kojom se on obavezuje da e platiti naknadno ustanovljeni iznos doprinosa (kontribuciju) koji e njemu pripasti na osnovu obrauna generalne havarije. Sve dok vlasnik tereta ne potpie takvu izjavu ili ne dostavi drugu odgovarajuu garanciju, brodar ima pravo zaloga na robi.

13.1.10. Protest
To je pismen prigovor kojim se u pomorskom transportu naziva upozorenje dato brodskom organu ili agentu broda u pogledu stanja robe ukoliko se ono razlikuje od onoga iz teretnice. U stvari, protest se daje u sluaju gubitka, manjka ili oteenja robe i mora biti - po pravilu - uloen odmah prilikom preuzimanja robe, tj. dok je roba jo na obali i dok se njeno stanje moe nepobitno proveriti (v. prilog 7). Protest ulae primalac robe, odnosno njegov pediter, i to na dokazni nain.

13.1.11. Konzularne fakture

To je raun za izvoznu robu koju na zahtev zemlje uvoznice potvruje konzulat te zemlje u zemlji izvoza. Izdaje se na posebnim formularima na jeziku zemlje uvoza ili nekom uobiajenom svetskom jeziku. Slui kao prilog uvoznoj dokumentaciji prilikom uvoznog carinjenja u odredinoj zemlji. Za izdavanje takvih faktura plaa se, po pravilu, odreena taksa u procentima, odnosno promilima od vrednosti robe (kreu se od 1%0 do 9,5%).

13.1.12. Cover note

Radi se o potvrdi o privremenom pokriu (open cover) osiguranja poiljaka za koje nema jo svih potrebnih podataka da bi se mogla ispostaviti definitivna polisa osiguranja. Izdaju ju osiguravajui zavodi (drutva) na zahtev peditera, a to je naroito vana isprava u sluaju sporova u vezi prelaska rizika sa prodavca na kupca.

13.1.13. Letter of lien

To je isprava o zalogu robe (zalonica) kojom primalac robe izjavljuje da je samo on uvar robe koja mu je isporuena, i da njome nee dalje raspolagati dok je ne plati. Roba stoji do pomenute isplate pod nadzorom banke preko koje se roba plaa. Ta je isprava u vezi sa tzv. lien clause u prevoznim ugovorima, koja daje pravo zaloga na robi brodaru za neplaenu vozarinu kao i druga potraivanja brodara prema uesnicima u prevoznom ugovoru. Brodar robu po pravilu ne zadrava na brodu, ve je predaje na uvanje javnim skladitima do naplate potraivanja, a izuzetno ju moe dati na uvanje i primaocu pod odreenim uslovima.

166

13.1.14. No cure no pay

Prevedeno na na jezik znai: nema uspeha - nema plaanja! To je ugovorna forma standardnih ugovora o spaavanju na moru, izraenih od strane londonskog Lloyda. Prema tom ugovoru spasilac ima pravo na srazmernu naknadu (nagradu) prema spaenoj imovini ako spaavanje bude uspeno. Ako je akcija spaavanja zavrila sa neuspehom, spasilac nema pravo na bilo kakvu naknadu.

13.1.15. Engleska polisa

Radi se o polisi osiguranja u pomorskom transportu koja se naziva jo i londonska polisa, Lloydova polisa ili SG-polisa i koja je bila u upotrebi preko dva stolea. Tekst polise je na engleskom jeziku, a uz mnoge sudske presude tokom upotrebe njene su odredbe bile potpuno razjanjene. Odredbe ove polise su se dopunjavale dodavanjem posebnih klauzula Instituta londonskih osiguravaa, zavisno od sluaja. Najee su se koristile klauzule FPA, WA i AAR, te klauzule protiv ratnih i politikih rizika. Meutim, usled novih prilika na pomorskom tritu, UNCTAD je krajem sedamdesetih godina prolog veka pokrenuo proces izrade nove, praktinije pomorske polise, pa je u vezi s tim Institut londonskih osiguravaa ubrzano izradio savremeniju pomorsku polisu i pod imenom Marine policy stavio je u promet 1. I 1982., s tim da se ista iskljuivo upotrebljava poev od 1. I 1983. Nova polisa je praktinija i razumljivija od stare i sadri samo osnovne podatke o brodu i teretu, osiguraniku, trajanju osiguranja, osiguranom iznosu i premiji te uslove osiguranja. Potpuno su revidirane i ranije Institutske klauzule, naputeni su i napred spomenuti nazivi klauzula (FPA, WA, AAR), a uvedeno je deset klauzula pod novim nazivima, od kojih su prve tri opteg karaktera (A, B, C), tri za ratni rizik i dve za rizik trajka, te jedna za zlonamerno oteenje. Nova pomorska polisa primenjuje se i u kopnenom i vazdunom transportu.

13.1.16. Vremenska tablica

Vremenska tablica (Time Sheet) je zapravo pregled rada broda i utroenog vremena za utovar/istovar, a sve u cilju utvrivanja da li se rad obavio unutar stojnica ili nakon njihovih isteka. Takav pregled slui za obraun prekostojnica (demuragge) ili dispea, a potpisuje ga poiljalac, odnosno primalac i predstavnik broda. U vremensku tablicu se unose podaci o dolasku broda u luku, vremenu spremnosti broda za utovar/istovar, poetku i zavretku operacija, normama utovar/istovar, te eventualnim prekidima rada.

13.2. Luko-agencijske isprave kod utovara/istovara

Za vreme lukih manipulacija sa robom, bez obzira da li se radi o izvozu, uvozu ili tranzitu, pediter dolazi u situaciju da ispostavlja razne naloge i potvrde ili pak zahteva da takve naloge, odnosno potvrde, ispostavljaju drugi uesnici u cilju izvrenja datog poduhvata. Tu dolazi u obzir ispostavljanje naloga-potvrda od strane agenta broda, luke (lukih preduzea) i broda, to se sve radi na unapred odtampanim formularima. Budui da je o pojedinim ispravama ve pisano u poglavlju 8., ovde e samo ukratko biti opisane one isprave koje se najee upotrebljavaju. Luki pediteri dolaze u situaciju da zavisno od sluaja - ispostavljaju luci, lukim skladitima ili specijaliziranim lukim organizacijama razne dispozicije (naloge) za manipulaciju sa robom u cilju realizacije zahteva svog komitenta. Te dispozicije se daju na formularima koje luki pediter sam kreira u skladu sa svojom unutranjom organizacijom, vodei rauna da formulari sadre sve potrebne podatke kako u odnosu na njegove potrebe, tako i u odnosu na potrebe onoga na kojeg je nalog (dispozicija) naslovljen (v. prilog 7).
167

Dispozicija (nalog) se moe dati za uskladitenje, iskladitenje, vaganje, brojanje, sortiranje robe, popravku ambalae i sline radove, kao i za naroite radove u luci (upotreba tegljaa, utovar, istovar, odlaganje robe i sl.). Sve te radove luki pediter naruuje obino na univerzalnom formularu, koji ispostavlja u odreenom broju primeraka, zavisno od toga koga sve treba o svom zahtevu da obavesti. Formular sadri sve potrebne rubrike koje bi mogle doi u obzir, kao npr. broj pozicije, skladite, prevozno sredstvo, ime referenta, obala, opis robe, podaci o carinskim ispravama, pravac kretanja, posao koji treba uraditi, nain plaanja, te prilozi koji se prilau nalogu. Zahtevi se predaju izvriocu na dokazni nain uz potpis i naznaku vremena predaje. Kod uskladitenja ili iskladitenja robe luka skladita izdaju posebne potvrde o uskladitenju, odnosno iskladitenju. O skladinici je pisano u taki 12.1.4. U vezi utovara tereta u brod pomorske agencije obino imaju razraen set formulara, koji istovremeno popunjeni - slue za vie namena. Tako se npr. takav set formulara Jugopeda sastoji iz etiri lista od kojih je svaki druge boje i svaki slui drugoj svrsi. Prvi list je dispozicija utovara (Shipper's Note) koju potpisuje poiljalac (luki pediter, izvoznik), drugi list je nalog utovara (Shipping Order) koji potpisuje agent broda, trei list je potvrda utovara (Mate's Receipt) i etvrti list kopija potvrde utovara koje potpisuje zapovednik broda ili prvi oficir (v. prilog 7). Formular sadri podatke o brodu, lukom skladitu, poziciji peditera, podatke o poiljaocu, primaocu, odreditu, plaanju vozarine, potrebi obavetavanja, broju izdatih originala i kopija teretnice, oznakama, koliini, brojevima i vrsti koleta, sadraju, teini, meri i pomorskom stavu, dakle o svemu onome to je potrebno za uredan i nesmetan utovar i ispostavljanje teretnice. Da bi mogao poeti utovar na brod ili istovar sa broda, zapovednik broda je duan direktno ili putem agenta broda dati pismeno obavetenje poiljaocu odnosno primaocu robe da je brod spreman za prijem, odnosno za predaju tereta. Takvo obavetenje se predaje za vreme radnog vremena u odnosnoj luci, a naziva se pismo spremnosti (letter of readiness, notice of readiness). U praksi, takvo pismo agent predaje lukom pediteru koji organizuje taj transport uz navoenje datuma i vremena (sata i minuta) na dokazni nain, od ega zavisi i rok vaenja stojnica. Inae, utovar/istovar treba zapoeti u skladu sa uslovima ugovora ili u skladu sa lukim uzansama. Da bi se utovar/istovar kao i slaganje robe moglo obaviti na najbri nain i bez smetnji, agent broda ili zapovednik duan je na zahtev predati poiljaocu ili primaocu (lukom pediteru) plan brodskih skladita sa naznakom koliine i vrste robe koja se nalazi u svakom skladitu, odnosno koja su skladita prazna. Nadalje, ako su izvrene sve obaveze prema brodaru iz ugovora o prevozu i predoena originalna teretnica, kao dokaz o pravu raspolaganja sa robom, agent broda izdaje nalog za isporuku robe primaocu, poznat pod nazivom bez zapreke. Svaki takav nalog je numerisan posebnim rednim brojem, a sadri podatke o prispelom brodu, teretnici, poiljaocu, primaocu, odnosno njegovom pediteru, opte podatke o robi iz manifesta, podatke o prijavi ulaznoj carinarnici, te podatke o uskladitenju ako je roba uskladitena. Nalog bez zapreke dostavlja, agent svim zainteresovanim u tom poduhvatu, tj. luci, lukim skladitima, carinarnici, primaocu, odnosno njegovom pediteru. Original se dostavlja onoj organizaciji kod koje se nalazi roba koju treba isporuiti, a ostalima kopije. Za izvrene radove izvrioci ispostavljaju svoje fakture onome koje te radove i naruio. Za svaki rad i uslugu naknada je unapred propisana ili posebno ugovorena, pa luki pediter unapred zna koliko e stajati neki posao. Da ne bi dolazilo do nesporazuma, u samim formularima kojima se naruuje neki posao otisnuta je klauzula kojom naruilac izjavljuje da su mu tarife i uslovi poznati i da e se prema njima upravljati, te je tako unapred iskljuena mogunost sporova.

168

14. PRIMENA INFORMATIKE U PEDICIJI

Da bi preduzea meunarodne pedicije mogla uspeno i racionalno poslovati u sadanjem i buduem informatikom dobu, neophodno je da to pre projektuju svoje informacione sisteme (hardware, spftware, izvebani kadrovi i odgovarajua organizaciona forma). Naravno da ti pediterski sistemi moraju biti kompatibilni sa informacionim sistemima njihovih poslovnih partnera u zemlji i inostranstvu ali i sa carinskim informacionim sistemom, jer bez toga informacioni sistem pediterskog preduzea ne daje optimalne efekte. U dananje vreme je skoro nemogue zamisliti funkcionisanje sistema drutvene reprodukcije bez primene informacionih sistema. pediterska preduzea, koja su specijalizovana za organizaciju otpreme, dopreme i provoza robe u meunarodnom prometu, moraju svoje poslovanje bazirati na automatskoj, elektronskoj obradi podataka. Ona, zapravo, moraju organizovati i projektovati svoje integralne informacione sisteme, koji e im osigurati delotvorno i racionalno ostvarivanje ciljeva poslovne politike i njenih osnovnih potpolitika: kadrovske, trine, financijske i razvojne. Takav sistem ostvaruje svoj osnovni zadatak samo onda ako kvalitetnu informaciju pravovremeno prezentira na pravo mesto i uz najnie trokove.

14.0. pediterski informacioni sistem

Nije nimalo jednostavno, u mnogim sluajevima, organizovati prevoz robe u meunarodnoj razmeni tako da isti bude brz, siguran i ekonomian. pediter mora biti izvanredno spretan i pronicljiv u izvravanju svojih zadataka, pa ga zbog toga esto nazivaju i arhitektom transporta. Nije uvek najkrai put i najjeftiniji i najpogodniji, pa ni najbri put za prevoz robe od prodavca do kupca. ^esto puta, za obinog oveka (laika) i na prvi pogled nerazumljive kombinacije pri upotrebi prevoznog puta, naina prevoza i korienih transportnih sredstava vode osnovnom cilju peditera kao organizatora prevoza, a to je da organizuje prevoz efikasno i ekonomino, u najboljem interesu svojeg komitenta. Dugo je u pediterskim krugovima prevladavalo miljenje da je pediteru za uspeno poslovanje potrebna samo pametna glava i olovka! To delimino vredi i u dananje vreme i bez toga se ne moe nigde, pa ni u delatnosti organizacije prevoza robe. Meutim, u poslednje dve-tri decenije dolo je do nove transportne revolucije: paletizacija i kontenerizacija su osvojile svet, elektronika je prodrla u skoro sve pore ivota stanovnika nae planete, pa naravno nije stala ni pred kapijom transporta. Kratko reeno, vie nije dovoljna samo pametna glava i olovka da bi se mogao uspeno obaviti pediterski posao, ve je pediter - da bi odrao korak s vremenom prisiljen da u svoje poslovanje, osim ve ranije uvedenih administrativnih i drugih pomagala, uvede i elektroniku. Potreba za uvoenjem elektronike u peditersko poslovanje nije samo trenutni modni hit vremena u kojem ivimo, ve nasuna potreba. Savremeni transportni sistemi zahtevaju maksimalnu ekspeditivnost i potrebu za permanentnim inventarisanjem robe i transportnih jedinica pri prevozu i skladitenju, a to je mogue samo pomou elektronike, tj. modernim informacionim sistemom.

14.0.0. Pojam informacionog sistema

pediterski informacioni sistem predstavlja strukturirani, meudelujui kompleks ljudi, ureaja i postupaka tako programiranih da stvaraju redovan protok podataka i informacija prikupljenih iz okruenja i unutar pediterskog preduzea, koji nakon obrade treba da poslue kao podloga za donoenje odluka poslovodnim organima radi ostvarivanja ciljeva determiniranih poslovnom politikom.
169

Naravno da ovako postavljen pediterski informacioni sistem mora biti krajnje racionalan i da u poslovanje pedicije unosi jedan novi kvalitet.

14.0.1. Tokovi informacija

Kap to je sluaj i kod drugih informacionih sistema, i pediterski informacioni sistem mora imati tri toka informacija i to: Prvi tok je ulazna informacija, tj. obavetenja o pediterovim komitentima (stvarnim i potencijalnim korisnicima njegovih usluga) i o ostalim uesnicima iz okruenja (transportne, uslune i proizvodne organizacije) u kojem peditersko preduzee obavlja svoju aktivnost. Drugi tok je interno kruenje informacija unutar organizacionih jedinica pediterskog preduzea. Trei tok je izlazna informacija, tj. obavetenja koja peditersko preduzee alje svojim komitentima, korespondentima i drugim uesnicima u sistemu meunarodne pedicije.

14.1. Osnovne pretpostavke za projektovanje pediterskog informacionog sistema

Kao to je ve reeno u uvodu ovog poglavlja, za uvoenje pediterskog informacionog sistema potrebna je odgovarajua strojna osnovica (hardware), programska osnovica (software), iskusni i struni kadrovi i - konano - odgovarajua organizaciona forma poslovnog sistema.

14.1.0. Hardver
Jedna od bitnih pretpostavki za uvoenje informacionog sistema je nabavka (kupovina ili lizing) odgovarajueg kompjutorskog sistema (elektronikog raunara) i perifernih ureaja. Osnovni zahtev za takvo raunar mora biti mogunost njegovog rada sa veim brojem terminala to osigurava prikljuivanje 9umreavanje) i udaljenijih organizacionih jedinica odnosne pedicije. Komunikaciona sprega centralnog kompjutorskog sistema sa terminalima treba da bude takva da omoguava obradu podataka na mestu njihovog nastanka, odnosno, da se informacija prezentira na mestu njenog korienja. Sistem mora omoguiti rad veem broju korisnika istovremeno, a da pri tom svaki korisnik ima utisak da sistem radi samo za njega, odnosno da svaki korisnik moe nezavisno od drugih obavljati svoje radnje. Terminali, kao periferne jedinice raunarskog sistema, imaju dve osnovne namene: razvojnu i eksploatacionu. Pod razvojem se podrazumevaju izrada i testiranje programske podrke za potrebe pediterskog preduzea. Eksploatacija je masovniji i vaniji vid primene koja ukljuuje unos, auriranje, pretraivanje i prikaz podataka memorisanih u centralnom sistemu, te obavljanje sloenijih obrada: obraun, kalkulacije, izdavanje dokumenata i sline funkcije. Pri nabavci hardvera treba voditi rauna o mogunosti njegovog proirenja u budunosti, bilo da se radi o novim perifernim jedinicama (terminalima) ili centralnom sistemu. Osim toga, hardver mora omoguavati prikljuak podsistema (terminala) razliitih proizvoaa, bilo da se radi o sopstvenim terminalima, bilo o vezama sa informacionim sistemima iz okruenja.

14.1.1. Softver
Radi se uglavnom o gotovim programima, nematerijalnom delu informacionog sistema, koji se sastoji iz dva dela: sistemski i aplikacioni softver. Sistemski softver se isporuuje zajedno sa elektronskim raunarom, a obuhvata programe
170

operativnog sistema i odreen broj optih programskih paketa, u koje ulaze programi za rukovanje sa datotekama, programi za sortiranje i sl. Aplikacijski softver ukljuuje programe za reavanje konkretnih pediterskih poslova, o emu e biti vie rei u nastavku na primeru austrijskog pediterskog preduzea Intercontinentale. Ovaj primer pokazuje samo jedan deo sloenog poduhvat u velikoj pediterskoj firmi, dok je za nae uslove preporuljiv pristup zajednikog razvoja aplikativne programske podrke za vei broj pediterskih preduzea. Pri takvom pristupu mogue je sa znatno manjim sredstvima po jednom pediterskom preduzeu uraditi kvalitetnu programsku osnovu informacionog sistema.

14.1.2. Kadrovi
Ni bilo kakav hardver a ni softver nee mnogo koristiti ako peditersko preduzee ne raspolae informatiki obrazovanim, strunim i iskusnim kadrovima. To, pre svega, treba da budu mlai kadrovi, entuzijasti, koji su eljni znanja i afirmacije. Ti kadrovi moraju biti spremni na permanentno usavravanje i obrazovanje, ali istovremeno i na izuzetno velike umne napore. Naravno da se prilikom izbora takvih kadrova mora voditi rauna o gornjem, no ne sme se zanemariti i informatiko obrazovanje i drugih pediterskih kadrova (korisnika informacionog sistema), koji e dolaziti u neposredan kontakt sa informatiarima, jer i oni posredno doprinose uspenom funkcionisanju informacionog sistema. Koliki e broj radnika biti potrebno angaovati za rad na informacijonom sistemu u nekom pediterskom preduzeu nije mogue direktno navesti, niti dati egzaktan odgovor. Broj radnih mesta zavisi od veliine preduzea, raspoloivog hardverskog sistema, koliine i raznovrsnosti podataka koji se prikupljaju, obrauju, memoriu i transformiu u poslovne i druge odluke itd. Svakako da se bez najmanje desetak strunih radnika (programera, operatora, specijalista za odravanje, obradu, analizu itd.) ne bi moglo ozbiljno prii projektovanju, organizovanju, eksploataciji i odravanju pediterskog informacionog sistema.

14.1.3. Organizaciona forma

Za razvoj i eksploataciju informacionog sistema u pediterskim preduzeima bilo bi najbolje da se oformi posebna organizaciona jedinica na nivou zajednikih slubi. Ova organizaciona jedinica bi trebalo da ima dve celine: razvojnu (gde je ukljuen izbor optimalnog softvera); i eksploatacionu (gdje je ukljueno operativno funkcionisanje informacionog sistema).

14.2. Primer uvoenja informacionog sistema u pediciji Intercontinentale

Uvoenje informacionog sistema u pediterska preduzea nije jednostavan posao, bez obzira da li se radi o stranim ili naim pedicijama. To je dug i mukotrpan zadatak koji esto traje godinama, iziskuje znatna sredstva i povlai za sobom opsene promene u nainu manipulacije sa dokumentacijom, uvreenom decenijama. Ipak, mnoge svetske pediterske firme uvele su moderne informacione sisteme. Kao primer kako drugi, uslovno reeno, razvijeniji od nas, rade i posluju poslui e nam razvoj, dostignua i mogunosti jedne u svetskim razmerama znaajne pediterske firme, za koju je jedan na uvaeni pediter izjavio da njezine mogunosti i organizacija pripadaju 21. veku, ponajvie zahvaljujui uvoenju i primeni elektronike u poslovanju.

14.2.0. Osnovni podaci o preduzeu

peditersko preduzee Intercontinentale ima sedite u Beu. Osnovana je 1874. god., a u sklopu je irom sveta rasprostranjene transportne organizacije LEP-Transport, ija je centrala u
171

Londonu i koja ima preko dve stotine punktova u svim delovima sveta. Osim toga, Intercontinentale ima 60 zastupnikih firmi u 23 zemlje koje ne pripadaju koncernu. Firma u Austriji zapoljava oko hiljadu ljudi, od ega polovinu u Beu, a ima 20 filijala i pogona u Austriji. Uz to samo jedan podatak: firma na svom terminalu u Simmeringu izmanipulie godinje oko sedam hiljada zbirnih vagona. Skladine hale u tom terminalu, imaju povrinu oko 20.000 m2 i kapacitet 5.000 paletnih mesta sa mogunou proirenja na 10.000, dok samo visokoregalno skladite ima kapacitet 7.200 paletnih mesta. Utovarni front skladine hale ima 68 vrata, od kojih je vei deo opremljen sa odgovarajuim rampama, a manipulacija u skladitima je visokomehanizovana uz upotrebu popreno viseih transportera, dizalica za palete, valjkastih i lananih transportera, te maksimalno moguom primenom elektronike prema najnovijim dostignuima. Preduzee raspolae sa 120 drumskih vozila raznih namena, veliina i nosivosti, kao i vozilima za specijalne prevoze. Ima sopstvenu carinsku ispostavu na terminalu, kao i elezniku stanicu. Odrava elezniki i drumski zbirni transport izmeu 180 gradova, posebni zbirni transport za Bliski i Srednji istok, te prekomorski zbirni transport preko 10 evropskih luka. Lokacija terminala u Simmeringu je idealna to se tie prikljuaka na industrijsku zonu, autoputeve, eleznicu i rena pristanita Freudenau i Albern. Terminal raspolae sa 2,3 km eleznikih koloseka, u isto je vreme mogua manipulacija sa 33 vagona u kolosenim halama i sa 60 vagona izvan njih, dok za deponovanje kontenera i njihovu manipulaciju stoje na raspolaganju prostrane povrine. Firma raspolae sa 13 sopstvenih eleznikih vagona sa niskim podom i nosivou do 260 t (pri korienju spojnog vozila i do 300 t) i sa mogunou kombinacije u 32 varijante. Te vagone redovno koriste mnogi interesenti iz evropskih zemalja za prevoz tekih i glomaznih tereta.

14.2.1. Elektronska obrada podataka (EOP) u Intercont grupaciji

Kompjuteri velikih mogunosti omoguavaju potpuno automatizovano ispostavljanje pediterske dnevne dokumentacije od prijema dispozicije do fakturisanja, kao i elektronsku obradu podataka ulaza i izlaza robe u i iz skladita, sa permanentnim inventarisanjem. Odgovarajui know how razvio je sam Intercont. Da bi se mogao uoiti obim tih poslova potrebno je ukazati na injenicu da Intercont samo u Austriji ostvaruje godinje oko 900 hiljada poslovnih dogaaja, od ega se preko 90% obrauje uz pomo EOP-a na pomenutoj instalaciji putem potpuno automatizovane dokumentacije od prijema dispozicije (naloga komitenta), pa sve do fakturisanja pediterskih usluga. Priroda ovog zadatka postavlja velike zahteve kako hardveru, tako i primjenjivanoj programskoj podrci. Ti zahtevi su za hardver: kapacitet, sigurnost i brzina, za softver: praktina obrada i jednostavna upotreba.

14.2.1.0. Hardver
INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju ..........-sistema, od ega za Be dva sistema i to: ................ sa ......... MB i ................ sa ......... MB sredinje memorije. Na .............. se nalazi 35 terminala i 7 tampaa za online-rad za obradu pediterskih poslova. Za knjigovodstvo i raunovodstvo INTERCONT-grupaciji stoji na raspolaganju kompjutorski sistem .............. Ukoliko bi dolo do ispada pediterskog sistema, vri se automatsko prikopavanje obrade na ................... Ovo je vano zbog toga to se svi poslovni dogaaji
172

obuhvataju interaktivno i odmah trai ispostavljanje pediterske dokumentacije. Vagon/kamion se ne rnoe otpremati bez otpremnih dokumenata, kao to su otpremnica, isprava o raspolaganju robom i carinski otpremni dokumenti. U bekom pogonu se radi u smenama od 6 do 24 sata, pa bez dva sistema perfektni servis ne bi bio uvek mogu. U filijalama i pridruenim firmama stoji na raspolaganju po l ................. sa .................... MB memorije. Zbog manjeg broja poslovnih dogaaja INTERCONT nije nabavio Back-up ureaje. Razmena podataka izmeu filijala i raunskog centra u Beu se privremeno obavljala u poetku uz pomo magnetske trake, a kasnije se prelo na prenos podataka pomou biranih linija.

14.2.1.1. Softver
Kad su u INTERCONT-u razmiljali o prelasku pediterskog sektora na interaktivni rad, interesovali su se u Austriji, Nemakoj i vajcarskoj za prikladne programe. Naalost, u to vreme nije bilo za njih prikladnih primenjivih programa na tritu, ve su postojala samo pojedinana reenja iz pojedinih podruja pediterske delatnosti. Zbog toga su se odluili na sopstveni dugotrajni razvoj i suradnju sa specijalizovanim programerskim firmama, na to je utroeno na hiljade sati i izvrena odgovarajua testiranja praena viemesenim radom. U INTERCONT-ovim radnim grupama razraivana je organizaciona ema EOP-a, ukljuujui sva uputstva o rukovanju i dijagrame sa podacima, tako da je ispunjen cilj: jednokratno dobijanje potrebnih podataka od prijema dispozicije do fakturisanja. Tu dokumentaciju, odnosno uputstva, strune slube INTERCONT-a razradile su pre potpisivanja ugovora o nabavci kompjutera. EOP je u mnogome olakala rad referentima u realizaciji, jer je omoguila integraciju svih odelenja, npr. transporta, carine, skladitenja, doprema/odprema itd., a jednostavno i brzo ispostavljanje formulara za poslovne aktivnosti dovelo je do znaajnog rastereenja referenata.

14.2.2. Pojednostavljenje formulara i obrazaca

Da bi u potpunosti dole do izraaja sve prednosti racionalizacije, INTERCONT je morao pojednostavniti potrebne formulare. Naime, kao to je poznato, pediterski formulari su razliitih oblika i veliine. Sada INTERCONT upotrebljava za sve poslove oko jedne poiljke jedinstveni formular, koji se tampa na kompjuteru. Jedino se neki slubeni (dravni) forrnulari, kao npr. tovarni listovi, robne deklaracije i propratnice, moraju tampati u propisanom (dosadanjem) obliku na posebnim formularima. Prednosti ovog sistema su: da nije prevelik broj formulara, i da se ne naruuju velike serije (tira) kod tampara, to predstavlja utedu u vremenu i novanim sredstvima. Naime, iz tog jedinstvenog formulara nastaje ceo izbor (niz) formulara za pojedine operacije u toku realizacije posla. Na traenje INTERCONT-ove radne grupe promenjene su i odgovarajue rubrike u nekim slubenim formularima, kako bi se omoguila EOP-obrada formulara. To je postignuto kod izvozne dozvole, FCR-potvrde, carinsko-skladinog lista i skladine izdatnice. INTERCONT je prva pedicija koja je ispostavila FIATA-FCR potvrdu na novim formularima, prilagoenim EOP-obradi.

14.2.3. Programski moduli u INTERCONT-grupaciji

Iz pregleda programa moe se videti koji su programski moduli nali primenu u Beu i filijalama izvan Bea.
173

U bazne podatke spadaju skup tarifa i izmene tih tarifa, ponude, eleznike stanice, ifre mesta, informacije o komitentima i sl. Sa otvaranjem pozicije postie se jedinstvenost u otpremi bez obzira o kojoj se vrsti transporta radi (kamion, vagon, kontener, brod, komadna poiljka itd.). Klasina pozioiona knjiga ne postoji. U programskoj liniji izvrenja naloga svaki nalog se obrauje odmah nakon prijema. Fakturisanje sledi: kod izlaznog unutranjeg i meunarodnog posla odmah nakon izvrenja naloga, kod uvoznog posla odmah nakon dobijanja carinskih zaduenja, koje carinarnica dnevno unosi u kompjutorski sistem i na taj nain status poiljke postavlja na fakturisanje. U loko-transportu obrauje se dispozicije za dopremu i odpremu, te se odmah vri kalkulacija prihoda i izdataka po svakom kamionu sa pripadajuim tereenjem od strane odelenja za lokotransport sa sopstvenim trokovima po poiljci. Skladite: INTERCONT je razradio sistem rezervisanja mesta za palete za sva skladitenja u centralnom skladitu. Njihovo odelenje za skladitenje dobija dnevno skladini spisak, koji je uraen po paletnim mestima, odnosno brojevima pozicija i naloga. Pomou tog sistema je u svako doba mogue usaglaavanje izmeu skladinog spiska i stvarnog uskladitenja. Na taj nain se vri i permanentno inventarisanje.

14.2.4. Obrada matinih podataka

Vrste i broj matinih podataka mogu pokazati kolika je sloenost automatskog fakturisanja u pediciji, npr. u Beu: oko 5.000 raznih informacija o komitentima i adresama, oko 7.000 kondicija i ponuda treba obraditi po odredinim mestima, relacijama i sektorima prema razliitim vrednostima, vrstama saobraaja, te prema teini, obimu, vrednosti robe, tovarnim jedinicama, koletima, primaocima i poiljaocima, do 5 razliitih kursnih podataka, npr. carinski kurs, elezniki kurs, devizni kurs, FIATAkurs, Ust-kurs, koji moraju biti obraeni do 30 dana, 2.500 poiljaoca i prijemnih mesta, 820 ejeznikih stanica eBB sa pripadajuim kilometarskim rastojanjima, koja se automatski izraunavaju izmeu svaka dva mesta u Austriji, 60 unutranjih i meunarodnih eleznikih tarifa, 20 kunih tarifa za specijalne obraune sa komitentima i oko 1.000 blok-adresa u unutranjosti i inostranstvu.

14.2.5. Osnovne aktivnosti na uvoenju EOP

Za naa pediterska preduzea koja nameravaju da uvedu slian informacioni sistem, odnosno EOP-obradu, nije na odmet da se upoznaju sa redosledom akcija koje je preduzimao INTERCONT. Ta firma je prvo poela sa testiranjem obrade knjigovodstvenih programa. Postepeno su se takvi programi uveli u bekoj centrali firme, a zatim sukcesivno u filijalama i udruenim firmama. Do osnivanja EOP-odelenja INTERCONT-organizacije dolo je sa ciljem da se razvije EOP u pediterskom preduzeu, pa je postavljen zahtev za potrebnim hardverom i softverom i pismeno zatraene ponude od est proizvoaa kompjutera. Ubrzo zatim odrano je 14-dnevno savetovanje sa odgovornima iz pediterskih odelenja, a obaveze su definisane u pismenoj formi. Istog meseca potpisan je ugovor o kupovini odgovarajueg kompjuterskog sistema. Do 1981. g. izvreno je programiranje test-obrade i kolovanje (trening) kadrova u Beu i
174

pokrajinama. Iste godine dat je i prvi program-modul pridruenim firmama. Nakon preseljenja u novoizgraenu poslovnu zgradu u Simmeringu usledila je potpuna kompjutorska obrada sa pediterskim aplikacijama u Beu.

175

176

15. INCOTERMS 2000.

U razvoju privrede svake drave meunarodna razmena ima veliku i vanu ulogu. Ona povezuje proizvodnju i potronju u sistemu drutvene reprodukcije i direktno utie na bri i delotvorniji razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih i drutvenih odnosa koji se ostvaruju u meunarodnoj razmeni izmeu brojnih aktivnih uesnika proizvodne i potrone sfere brojnih drava. U uslovima savremene proizvodnje i prometa meunarodna razmena i svetsko trite postaju mesta na kojima se susreu interesi i suprotnosti nosilaca meunarodne robne i uslune razmene raznih drutvenoekonomskih sistema sa razliitim stepenom razvijenosti proizvodnih snaga. Prevoz robe iz jedne drave u drugu, vrlo esto na velike udaljenosti i uz upotrebu vie grana saobraaja, npr. u meunarodnom multimodalnom transportu, najee je izloen brojnim i vrlo razliitim trokovima manipulisanja i prevoza kao i rizicima, npr. gubitku ili oteenju, zakanjenju u otpremi, odnosno isporuci ili predaji prevozniku a ovo dovodi u pitanje korektnost i poverenje izmeu poslovnih partnera, i ako se pravovremeno i adekvatno ne rei, moe doi do tetnih posledica, nesporazuma pa ak i sudskih i arbitranih sporova, odnosno reavanja spornih pitanja. U regulisanju pravnoekonomskih odnosa izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika) u meunarodnoj razmeni vie od ezdeset godina, Incoterms, odnosno MEUNARODNA PRAVILA ZA TUMAENJE TRGOVINSKIH TERMINA, imaju izuzetno veliki znaaj i vanu praktinu primenu. Tokom dugogodinje primene Incotermstermini stalno su se usavravali, menjali i dopunjavali, jer je to zahtevao stalni razvoj tehnike i organizacije spoljnotrgovinskog poslovanja, elektronskog poslovanja, kao i stalni razvoj saobraajne infrastrukture, saobraajne suprastrukture i tehnologije transporta koja je naroito u poslednjih dvadesetak godina zabeleila izuzetno brz i uspean razvoj (to se odnosi na razvoj paletizacije, kontenerizacije, RO-RO, LO-LO, RO-LO, FO-FO ili LASH i Huckepack, kao i bimodalne transportne tehnologije). Meutim, ako prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora svoje meusobne odnose reguliu Incoterms terminima, mogu biti sigurni da su unapred i potpuno iskljuili sve nejasnoe, nesporazume i sporove. Oni samo pri tom moraju voditi rauna da ugovore adekvatan Incoterms-termin. To posebno omoguavaju najnoviji termini koji su u celosti prilagoeni savremenim odnosima spoljnotrgovinskih subjekata, kao i svim savremenim transportnim tehnologijama. Prvi INCOTERMS je izdala Meunarodna trgovinska komora u Parizu jo 1936. godine. Njegove izmene i dopune izvrene su 1953., 1967., 1976., 1980., 1990. i 2000. Sva izdanja navedenih Incotermsa su objavljivana na francuskom, engleskom i nemakom jeziku (slika 32). Incoterms upotrebljavaju brojni uesnici privrednog, odnosno spoljnotrgovinskog i saobraajnog sistema, jer Incoterms-termini direktno reguliu pravnoekonomske odnose izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika), ali se indirektno tiu prevoznika svih saobraajnih grana, peditera, luka i pristanita, pomorskih agenata, carinskih tela, izvrilaca ugovorne kontrole, osiguravaa itd. Meu operativnim menaderima i kadrovima korisnika Incotermsa vrlo je mali broj strunjaka sa aktivnim znanjem sloenih pravnih izraza (pojmova) na francuskom, engleskom ili nemakom jeziku. Zbog toga su se vrlo esto ugovarali pogreni termini ili su se, na predlog inostranih spoljnotrgovinskih partnera, postojeim Incoterms-terminima dodavali neki neadekvatni izrazi koji su vrlo esto domaim partnerima proizvodili direktne finansijske i poslovne tete, nesporazume, sporove ili druge probleme. Incoterms 2000., s obzirom da je u celosti prilagoen spoljnotrgovinskim pravilima Europske unije i savremenim transportnim tehnologijama, Konvenciji UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe te EDIFACT-sistemu, zasigurno e biti u primeni i narednih
177

desetak godina.

15.1.

Pojam, svrha i ciljevi INCOTERMSA

Re INCOTERMS je skraenica naziva na engleskom jeziku: International (In), Commercial (Co), terms (terms), odnosno punog naziva ICC official rules for the interpretation of trade terms, to prevedeno na na jezik znai: Pravila tumaenja trgovinskih termina Meunarodne trgovinske komore (iz Pariza). Na pitanje: to je Incoterms?, nije jednostavno odgovoriti. Zato? Zato to se ne radi o meunarodnoj konvenciji nego o skupu termina (klauzula, pravila, pojmova) koja se preporuuju za regulisanje samo odreenih odnosa izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika). Incoterms-termini postaju obavezni tek ako ih stranke iz kupoprodajnoga ugovora prihvate, odnosno eksplicitno ugovore.
1936 1953 1967 1976 Pr omene u odnosu na I 1990: U oblasti car inj enj a i pla} anj a obaveza pr ema FAS i DEQ U obavezama utovar a i istovar a pr ema FCA 1980 1990 INCOT ERM S 2000 Pr ilago| avanj e teku} oj me| unar odnoj tr gova~koj pr aksi

Identifikuj e poj edine obaveze ugovor nih str ana i vr {i podelu rizika izme| u tih ugovor nih str ana u tim slu~aj evima Reguli{e obaveze u car inj enj u robe za izvoz i uvoz, pakovanj u r obe, obaveze kupca da pr euzme ispor uku kao i obaveze podno{enj a dokaza o ispunj enj u odr e| enih obaveza

Svr st avanj e t er mi na u gr upe

Polazak E - grupa Ex Wor ksfco fabr ika (... ugovor eno mesto) Glavni pre voz nepla} en Glavni pre voz pla} en F - grupa (ugovori o otpremi) FCA-f-co pr evoznik (.... ugovor eno mesto) FAS-f-co uz bok br oda (... ugovorena otpr emna luka) FOB-f-co na br od (... ugovorena otpr emna luka) C - gr upa (ugovor i o otpremi) CFR - cena sa vozar inom (... ugovorena odr edi{na luka) CIF - cena sa vozar inom i osigur anj em (... ugovor ena odr edi{na luka) CPT - vozarina pla} ena do (... ugovor eno mesto opr edelj enj a) CIP - vozarina i osigur anj e pla}eni do (... ugovor eno mesto opr edelj enj a) Pr ispe} e D - gr upa (ugovor i o prispe} u) DAF - Ispor u~eno na gr anici (... ugovor eno mesto) DES - Ispor u~eno f-co br od (... ugovor ena odr edi{na luka) DEQ - Ispor u~eno f-co obala (... ugovor ena odr edi{na luka) DDU - Ispor u~eno neocar inj eno (... ugovor eno mesto opr edelj enj a) DDP - Ispor u~eno ocarinj eno (... ugovor eno mesto opr edelj enj a)

Slika 32: Incoterms 2000 Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osiguraju prodavcima (tj. izvoznicima) i kupcima (tj. uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa, kako bi tokom nastanka svojih obaveza, prava i odgovornosti, potpuno
178

eliminisali nesporazume, pogreno tumaenje odredaba kupoprodajnih ugovora, a time i tetne posledice. To, zapravo, znai da je Incoterms namenjen, pre svega, poslovnim ljudima (menaderima) koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (meunarodnom robnom razmenom i meunarodnim transportom) i kojima je interes da se osigura brz, siguran i racionalan prevozni proces, bez obzira na meusobnu udaljenosti otpremnog i odredinog mesta, vrste prevoznih sredstava, naine prevoza, vrstu i osobine robe, broj uesnika u transportnim i logistikim lancima. Nasuprot porastu nivoa pravnih, ekonomskih, tehniko-tehnolokih i organizacijskih znanja uesnika u meunarodnoj razmeni i meunarodnom transportu, esto ugovorne stranke pri sklapanju meunarodnih kupoprodajnih ugovora nemaju u vidu specifina pravila nacionalnih pravnih sistema koja se mogu primenjivati na njihove odnose, a to moe poveati nesporazume, sporove i tetne posledice. Ugovaranjem Incoterms-termina potpuno se iskljuuju nesporazumi, sporovi i eventualne tetne posledice izmeu stranaka u meunarodnim kupoprodajnim ugovorima, jer oni vrlo jasno i nedvosmisleno ureuju pravne i ekonomske odnose izmeu aktivnih uesnika u meunarodnoj razmeni i meunarodnom transportu. U spoljnotrgovinskoj praksi najee se mogu sresti dva vida pogrenog shvatanja Incoterms-termina: prvi, pri kojem se upotreba Incotermsa esto pogreno koristi u regulisanju odnosa izmeu stranaka iz ugovora o prevozu, a ne ugovora o prodaji. Zbog takvog shvatanja Incotermsa, nisu retki sluajevi da se pogreno govori i pie o Incotermsterminima kao o transportnim klauzulama; drugi, gde se pogreno tumai misija Incotermstermina u smislu da se mogu koristiti za regulisanje svih obaveza koje ugovorne stranke ele ukljuiti u ugovor o kupoprodaji robe. Saglasno tome treba posebno naglasiti da se Incoterms-terminima ureuju samo odreeni odnosi izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika) iz ugovora o prodaji. To, zapravo, znai da se Incoterms-termini ograniavaju samo na obaveze i prava stranaka iz ugovora o prodaji obzirom na isporuku prodate robe (u smislu "materijalnog", ne ukljuujui "nematerijalno" kao to su raunarski softveri). Iz tih injenica proizlazi i nova injenica da se pravna pravila Incoterms-termina primenjuju samo na odnose izvoznika i uvoznika koji proizlaze iz ugovora o meunarodnoj kupoprodaji robe, te da se ne primenjuju na odnose drugih stranaka koje su aktivno ukljuene u meunarodnu razmenu. Tako se Incoterms-termini direktno ne primenjuju na odnose stranaka iz ugovora o pediciji (tj. odnose izvoznika, uvoznika i peditera), ugovora o prevozu stvari (tj. odnose poiljaoca i prevoznika), ugovora o transportnom osiguranju (tj. osiguranika i osiguravaa). Meutim, pravila Incoterms-termina daju pravni okvir za ugovaranje obaveza i prava drugih aktivnih uesnika u sistemu meunarodne razmene, na primer: na prodavac tj. izvoznik) je prodao poiljku japanskom kupcu (tj. uvozniku) prema Incoterms-terminu CIF-Kobe. Postavlja se pitanje: ta sve implicira Incoterms-termin CIF-Kobe, osim direktnih obaveza i prava izvoznika i uvoznika? Evo pojednostavljenoga odgovora: Prema Incoterms-terminu CIF-Kobe, na prodavac (tj. izvoznik) je prodao japanskom kupcu (tj. uvozniku) "vrednost robe", "vozarinu od fabrike do luke Kobe" i "osiguranje sa minimalnim pokriem". Da bi izvoznik izvrio svoje obaveze on zakljuuje ugovor sa pediterom. U sklopu pravila termina CIF-Kobe, pediter obavlja odgovarajue poslove u carinskom postupku pri izvozu robe dotine robe, sklapa ugovor o skladitenju stvari (npr. u luko skladite ili kontenerski terminal), sklapa ugovor o prevozu stvari sa kopnenim prevoznikom (za prevoz od fabrike do luke utovara - Bar) i pomorskim brodarom (za prevoz od luke utovara - Bar do luke istovara - Kobe), sklapa ugovor o transportnom osiguranju (za minimalno pomorsko osiguranje). Obim spediterskih poslova zavisi od sloenosti procesa proizvodnje transportnih usluga, odnosno od faktora koji utiu na instradaciju. Japanski uvoznik (tj. kupac), osim to je obavezan platiti protivvrednost kupljene robe, vozarinu i premiju osiguranja, treba da angauje japanskog peditera da u luci Kobe prihvati
179

dotinu poiljku, da sklopi ugovor o uskladitenju, da obavi odgovarajue radnje u okviru carinskog postupka pri uvozu robe (i da plati carinu i carinske dabine), da sklopi ugovor o prevozu stvari od luke Kobe do distributera i/ili krajnjih korisnika (tj. potroaa). Iz navedenih primera moe se videti da pravna pravila Incoterms-termina direktno ureuju odnose izmeu izvoznika (tj. prodavaca) i uvoznika (tj. kupaca) te da stvaraju pravni okvir za sklapanje odreenih ugovora i ureivanje poslovnih odnosa aktivnih uesnika (osim izvoznika i uvoznika) u sistemu meunarodne razmene, kao to su: odnosi izmeu izvoznika, uvoznika i meunarodnih peditera, odnosi izmeu peditera i prevoznika, odnosi izmeu peditera i skladitara, odnosi izmeu peditera i osiguravaa (ema 2). Osim toga, pravila Incoterms-termina predstavljaju osnovu za ureenje odnosa izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika), na primer: obavezu prodavca da robu stavi na raspolaganje kupcu, ili da mu je preda preko prevoznika ili isporui na odredite, luku istovara te kada rizik prelazi sa prodavca na kupca. Incoterms-termini sadre i pravila o obavezama obavljanja odgovarajuih radnji u okvirima carinskog postupka pri izvozu i uvozu robe, o obavezama plaanja vozarine, premije osiguranja, carine i carinskih dabina (...), o obavezama pakovanja robe, o obavezama prodavca da isporui robu, o obavezama kupca da preuzme robu, o obavezama pribavljanja potrebnih dokumenata (npr. rauna, dozvola za izvoz ili uvoz robe, dokumenta o poreklu robe, teretnica, teretnih listova, polisa osiguranja, certifikata o ugovornoj kontroli, veterinarskih certifikata, fitosanitarnih certifikata, elektronskih dokumenata i poruka...), o obavezama podele trokova izmeu prodavca i kupca, o obavezama pravovremenog obavetavanja ugovornih stranaka (tj. prodavaca i kupaca meusobno). Iako se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina, na savremen, jednostavan i pravno pouzdan nain ureuju pravni i ekonomski odnosi izmeu aktivnih uesnika u sistemu meunarodne razmene roba i usluga, i to: direktno, odnosi izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika) i indirektno, u okvirima odnosa izmeu brojnih drugih uesnika (npr. izvoznika, uvoznika i peditera, peditera i prevoznika, peditera i osiguravaa...), u sistemu meunarodne razmene postoje i brojna vana pravna pitanja koja se ne mogu reiti primenom pravila Incotermsa. Naime, pitanja prava vlasnitva, raskidanje ugovora o kupoprodaji robe i sankcionisanje posledica takvog postupka, izuzimanje odgovornosti u odreenim poslovnim situacijama, neispunjavanje meusobnih obaveza prodavca i kupca koji se tiu osobina robe, instrumenata platnog prometa sa inostranstvom (...), ne mogu biti reena pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina. Osnovna misija Incoterms termina nikada nije bila usmerena na ureivanje svih pravnih i drugih pitanja aktivnih uesnika sistema i meunarodne razmene nega samo ona pitanja koja nisu ureena vaeim prisilnim i autonomnim pravnim izvorima. Za celovito ureenje odnosa izmeu izvoznika i uvoznika, osim pravila Incoterms-termina, spoljnotrgovinski menaderi moraju pratiti, poznavati i primereno implementirati u praksi i brojna druga pravna pravila i institute iz podruja prava u meunarodnoj trgovini, ali i drugih prava: saobraajnog prava, pomorskoga prava, prava osiguranja, finansijskog prava, meunarodnog javnog i privatnog prava i sl. Imajui sve ovo u vidu moe se rei da INCOTERMS regulie naroito: znaajnije obaveze prodavca (l. A) znaajnije obaveze kupca (l. B) kao i stim u vezi mesto i vreme prelaska rizika sa jedne na drugu ugovornu stranu podelu trokova obaveze i trokove izvoza, tranzita i uvoza robe. Prikazivanje INCOTERMS-a na ovaj nain, obuhvata, pre svega, one pretpostavke koje su u neposrednoj vezi sa prevozom robe do odredita. To je, prvenstveno, sklapanje ugovora o prevozu, zatim, pribavljanje prevoznih dokumenta i sa aspekta klauzula CIF i CIP,
180

zakljuivanje ugovora o transportnom osiguranju. INCOTERMS odraava samo pojedine aspekte kupoprodajnih ugovora i ne sadri propise vezane za krenje ugovora i njihove posledice. Iz tog razloga su i prodavac i kupac prinueni da meusobnim zakljuivanjem posebnih ugovora utvrde one sankcije, koje e biti nametnute jednoj ugovornoj strani u sluaju zakanjenja ili neispunjavanja ugovorenih obaveza. U ostalom, INCOTERMS predstavlja dragoceni dodatak Sporazumu Ujedinjenih nacija o ugovorima za meunarodnu kupoprodaju robe (UN Konvencija o pravu na kupovinu) gde se u l.9. posebno ukazuje na meusobne obaveze ugovornih strana. Odredbe INCOTERMS-a vae pojedinano za sve strane kupoprodajnog ugovora samo ukoliko se u zakljuenom kupoprodajnom ugovoru naglasi njegova vanost. Da bi predoili zadatak koji je pred nama, kod razmatranja INCOTERMS-a, skree se panja na odgovarajui prikaz minimalnih obaveza za prodavca i kupca. U cilju njihove preglednosti oni su, u zavisnosti od ugovornih strana, prikazani u 10 vaeih taaka za prodavca (A) i kupca (B) poev od isporuke robe pa do oekivanog efekta. Ova sistematizacija proizlazi iz toga, da za svaku vaeu obavezu prodavca, sledi slina obaveza i za kupca. Kao npr.: prodavac, shodno ugovoru, treba da isporui robu, adekvatno tome kupac treba da plati nabavnu cenu za tu robu. Da li e te minimalne obaveze u zakljuenom poslu do kraja biti ispotovane zavisi od njih samih. Prema tome, kasnija zapaanja (delegiranja zadataka) treba da pomognu pojedinano i prodavcu i kupcu, kao partnerima u nekom kupoprodajnom poslu, kako bi pokretanjem nekih znaajnih inicijativa dali svoj doprinos pri sklapanju kupoprodajnog ugovora. Sistematizacija obaveza prodavca i obaveza kupca obraivanih u INCOTERMSU 2000. A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10 PRODAVAC Isporuka robe prema ugovoru. Isporuka, odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu i osiguranju Isporuka Prelaz rizika Podela trokova Obavetavanje kupca Dokaz isporuke, transportni dokumenti ili odgovarajua elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola, pakovanje i oznaavanje Ostale obaveze B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 KUPAC Plaanje kupoprodajne cene Licence, odobrenja i formalnosti Ugovor o prevozu Preuzimanje (prijem) Prelaz rizika Podela trokova Obavetavanje prodavca Dokaz isporuke, transportni dokument ili odgovarajua elektronska dokumentacija (poruke) Kontrola robe Ostale obaveze

Ovde prikazane obaveze prodavca i kupca, kako je ve napred pomenuto, bie dalje objanjene, to se moe videti u sledeim napomenama: A 1 Obaveza prodavca u vezi isporuke robe, shodno kupoprodajnom ugovoru, odnosi se na njene karakteristike koje su u kupoprodajnom ugovoru tano precizirane i koje odgovaraju svim dotinim odredbama (trgovaki rauni, specifikacije, sertifikati). Posebno je vano i neophodno egzaktno oznaavanje robe sa trgovaki uobiajenim oznakama, koje treba da odgovaraju nazivima u zemlji u koju se vri otprema te robe, kao i u zemlji koja upuuje tu robu. Isto tako treba u specifikacijama pak-lista i otpremnicama navesti isti naziv isporuene robe, da bi se izbegli problemi u carinskoj proceduri. Ostali podaci, kao to su npr. veliina i teina upakovanih komada, zatim posebne karkateristike robe, samo olakavaju realizaciju prateih logistikih poslova. B1 Obavezu kupca u pogledu plaanja kupoprodajne cene treba precizirati kupoprodajnim ugovorom, odnosno navesti taan termin plaanja, zatim visinu kamata nastalih usled eventualnog zakanjenja isporuke i sl.
181

A/B 2 U okviru ovih obaveza prodavca i kupca treba utvrditi koje licence, odobrenja i ostale zahteve treba obezbediti da bi se ispunile formalnosti oko izvoza, tranzita i uvoza. Isto tako treba definisati kojem partneru iz kupoprodajnog ugovora ova obaveza pripada. Osim toga, treba izmeu prodavca i kupca razjasniti koja vrsta podrke je potrebna za uvoz robe i njeno putanje u slobodan promet u zemlji u koju se upuuje ta roba. Ovo se npr. moe odnositi poev od pribavljanje atesta o poreklu, preko potvrde o odobrenju tranzita za tranzitnu zemlju do odgovarajueg trgovakog rauna, odnosno fakture prema propisima zemlje u koju se roba upuuje. Od kompletnosti dokumentacije ne zavisi samo potovanje uslova akreditiva ve i ispunjavanje carinskih propisa u zemlji u koju se vri uvoz robe (ometanje isporuke, vreme ekanja na graninom prelazu, poveani trokovi carinjenja itd.). A/B 3 Ko zakljuuje ugovor o prevozu (prodavac ili kupac) taj treba i da se upozna sa uslovima pruanja usluga prevoznika robe kome taj zadatak treba da bude poveren, odnosno sa kompletnim prevozom. Ovo je potrebno zbog toga to sa utovarom robe, zatim sa izdavanjem transportne dokumentacije u odreenim okolnostima nastaju i odreene odgovornosti. One se zasnivaju na uslovima rada dotinog prevoznika pri emu, po pravilu, poiljalac u vezi sa ovim snosi neogranienu materijalnu odgovornost. U naelu, kod svakog transporta robe treba imati u vidu da za odreeno premetanje robe treba zakljuiti odgovarajui ugovor o prevozu. On je, ustvari, sadran u eleznikom tovarnom listu, u brodskom tovarnom listu, ili nekom drugom dokumentu (zapisnik o predaji). Sa pomenutim ugovorom poiljalac akceptira uslove utvrene od strane prevoznika. Ti uslovi su podrobno opisani u poglavlju 3. Od posebne je vanosti napomena da svi prevoznici daju, po pravilu, ogranienu garanciju. U vezi sa ovim mora se ukazati na odgovarajui, predoeni pregled dotine maksimalne odgovornosti, odnosno garancije (vidi poglavlje 8.1). Ovo znai da se, izmeu ostalog, iznosi predvieni za nadoknadu tete u sluaju odgovornosti prevoznika kreu ispod vrednosti. Osim toga moraju biti uzeti u obzir razliiti razlozi za oslobaanje od odgovornosti (npr. u sluaju dogaaja vie sile, prirodnog svojstva robe, nedostataka u pakovanju, transporta u otvorenom vozilu, nepravilnog utovara, zatim prevoza ivih ivotinja, utovara od strane poiljaoca i istovara od strane primaoca, pomorskog transporta i nautikog oteenja usled nesree na moru prema Hakim pravilima). Potpuna materijalna odgovornost prevoznika daje se samo u onim sluajevima u kojima se uzroci tete zasnivaju na injenicama, a teta nije izazvana namerno ili usled grubog nehata. U vezi sa ovim, prilikom nastajanja tete treba uvaiti onaj rok koji se prema uslovima prevoza primenjuje za realizaciju zahteva. Osim toga mora se potovati i uvaiti nain predvienog utvrivanja tete (atest o injeninom stanju, sertifikat o havariji, ograniavanje prava raspolaganja). U pogledu kontrole robe, ovaj problem treba raspraviti sa kupcem (B9), inae e se prevozniku uputiti zahtevi koji, izmeu ostalog, anuliraju tetu koja je prouzrokovana loim kvalitetom robe ime se iskljuuje i njegova krivica za takve tete. Ovde treba obavezno obratiti panju na liniju prelaska rizike, obzirom da se sa tom linijom zavrava snoenje rizika od strane prodavca, a roba se dalje transportuje na rizik kupca. Zapravo, tamo se ne vri nikakva kontrola robe (kao kod CIF, gde snoenje rizika sa preuzimanjem robe od prodavca prenosi na kupca, pri emu se takvo prenoenje odvija po pravilu tek u mestu ili u luci upuenja, odnosno odredita). Plaanje trokova prevoza je u skladu sa ugovorenom klauzulom iz Incoterms 2000. (A/B 6). Tako kod kluzula CFR i CIF, izdati brodski tovarni list prinudno sadri i beleku da trokovi vozarine treba da budu plaeni od luke do zakljuno sa koncepcijom da su priloeni dokumenti nepotpuni, to ima za posledice nepotovanje akreditiva. Osiguranje robe (klauzule CIF i CIP) se zakljuuje od strane prodavca na bazi minimalnog pokria, prema institutu Carglo Clauses. Ukoliko kupac eli vee pokrie rizika u tom sluaju se partneri dogovaraju o nastalim trokovima i njihovom pokrivanju. Isto tako bi trebalo da ugovorni partneri imaju u vidu da se neprekidno pokrivanje rizika na itavom transportnom putu vri samo kod pojedinih vidova osiguranja. A4 Obaveza isporuke robe od strane prodavca obuhvata, pre svega, odreivanje
182

egzaktnog termina, koji treba ugovoriti, a odnosi se na vreme deblokiranja robe i na ostvarivanje spremnosti za njenu otpremu. Za sluaj kanjenja isporuke dogovora se plaanje penala kao vid obeteanja kupca. Da bi se izbegle tekoe kod ispunjenja uslova akreditiva, trebalo bi stalno proveravati da li je u datim uslovima prihvatljiva parcijalna isporuka. Obzirom da isporuka spada u nadlenost prodavca, on mora da izvri utovar shodno propisima prevoznika. Poto on brine i o transportu robe, on vri izbor odgovarajueg prevoznog sredstva (lan 32(2) UN-konvencija o pravu kupovine). B4 U pogledu kanjenja preuzimanja (prijema) robe, dotine klauzule Incoterms-a nemaju stav po tom pitanju ali zato precizno utvruju na kojeg ugovornog partnera se odnosi snoenje rizika kao i snoenje trokova za istovar. Kod kanjenja pri preuzimanju robe, svi rizici i svi trokovi, nastali u vezi sa ovim, idu na teret kupca. To se odnosi prvenstveno na trokove learine robe na brodu, trokove (penale) za nepravovremeno izvren istovar robe, vreme stajanja, odnosno ekanja na istovar teretnih vozila, learinu i takse za kanjenje za kontenere i slino. A/B 5,6 Kod ovih obaveza prodavca i kupca, pojedine klauzule definiu prelazak rizika sa prodavca na kupca kao i nain regulisanja plaanja trokova. Ukoliko prodavac snosi trokove za glavni transport (C-klauzule), on preuzima one trokove vozarine za koje dotini prevoznik, prema ugovoru o prevozu, ispostavlja raun. Ovde se kod pomorskog transporta uvaavaju Liner-terms ("linijski uslovi" za linijski brodski prevoz) koji mogu na razliite naine da regulu postupak istovara. A 7 Prodavac obavetava kupca o spremnosti robe za otpremu, zatim mu prosleuje informacije o nainu prevoza kao i, ukoliko je to mogue, eventualno vreme i mesto prispea robe. B 7 Obavetavanje prodavca od strane kupca i prosleivanje informacije prodavcu, obuhvata dostavljanje informacija o poziciji prevoznog sredstva kojim se doprema roba do mesta isporuke, vreme utovara tereta na brod pri pomorskom transportu u imenovanoj pomorskoj luci, vreme preuzimanja kod navedenog kontenerskog terminala, kao i mesto isporuke, zatim ostale sline informacije. A/B 8 Partneri koji zakljuuju kupoprodajni ugovor, izmeu ostalog, moraju postii i taan dogovor o primeni prispelih dokaza o realizaciji isporuke, i to kako o transportnoj dokumentaciji tako i o odgovarajuim elektronskim dojavama. U sluaju poslova koji se plaaju akreditivom, korieni prevozni (pediterski) dokumenti moraju, u naelu, odgovarati Jedinstvenim smernicama i pravilima za dokumentarne akreditive (ERA 500), jer u protivnom nee biti prihvaeni od banaka. Takoe je potrebno ispitati da li sa izdavanjem dokumenata o prevozu treba izdati i potvrdu o prenosu vlasnitva nad robom. U poslednjem sluaju preporuuje se izdavanje "to order" (prenosivog) konosmana. Treba voditi rauna o kompletnosti i potpunosti podataka koji su sadrani u transportnim dokumentima, posebno o potvrdi o preuzimanju robe od strane prevoznika (u pomorskom transportu treba da je iskazana pozicija An Board). Ako je na dokumentu naznaeno ogranieno pravo raspolaganja robom, to treba shvatiti kao da podnoenje vrstog dokaza o izvrenoj isporuci i ne postoji. Ovim bi bila dovedena u pitanje sva plaanja koja se baziraju na ovakvim dokumentima. Uvoenjem elektronskog poslovanja (E-Commerce) mogu se koristiti razna elektronska dokumenta (npr. Bolero-konosman) kojima se posveuje posebna panja u dotinim dogovorima. A 9 Prodavac se obavezuje da iskontrolie robu pre njene isporuke i da utvrdi da li odgovara svim zahtevima iz kupoprodajnog ugovora (uporedi sa A 1). Ukoliko je trgovako pravilo da robu treba isporuivati upakovanu, u tom sluaju ovo vai kao obaveza prodavca prema kupcu. Pakovanje treba da odgovara dotinoj vrsti prevoza. Ukoliko je predvien vodni transport, u tom sluaju ambalaa treba da odgovara zahtevima pomorskog prevoza. to se tie obeleavanja, odnosno oznaavanja, preporuuje se da oznake postavlja poiljalac, pri emu se navodi broj komada (npr. kod 120 komada oznaava se sa 1/120 do 120/120 to olakava identifikaciju eventualno nedostajuih komada). Pri tome se navode dimenzija,
183

teina, teite, zatim ostali potrebni znaci za obeleavanja, kao i adekvatan kvalitet obrade isporuene komadne robe. B9 Kupac kontrolie robu na mestu isporuke. Ovde se veoma esto javljaju znaajni problemi poto se potrebna kontrola vri najee dosta nakon vremena prispea robe i obino ne na mestu isporuke, ve na nekoj drugoj lokaciji. Time postoji opasnost, da isteknu rokovi vezani za obaveze prevoznika. Na taj nain se oteava regulisanje tete sa partnerom koji je zaduen za osiguranje transporta. Ukoliko bi zbog realizovanja ugovorenih odredbi, u nekom specijalnom sluaju, bila potrebna kontrola (inspekcija) robe pre utovara, u tom sluaju trokove takve kontrole snosi kupac. A / B 10 Ostale obaveze treba precizirati izmeu ugovornih partnera, da bi se ove izvravale i da bi bilo jasno ko je zaduen za preuzimanje rizika i preuzimanje trokova za usluge koje iziskuje ispunjavanje tih obaveza. Prethodna razmatranja nemaju ambiciju da u potpunosti sagledaju sve probleme koji se javljaju u meunarodnom robnom prometu. Oni treba, u velikoj meri, da budu obuhvaeni i senzibilizovani preciznim ugovornim stavkama. Prema tome, trgovaki partneri i prevoznici treba da daju potrebna objanjenja i tumaenja mnotva razliitih pojedinosti koje treba da dovedu do realizacije ugovora. Rezimirajui napred navedeno dolazi se do zakljuka da je za partnere kupoprodajnog ugovora, a posebno u transferu transportnih dokumenata, od obostrane koristi da daju tana objanjenja i da naprave egzaktne sporazume. Ovo posebno iz razloga to INCOTERMS ne predvia tako stroga ogranienja u pogledu dokaza koji se koriste za pojedine klauzule o izvrenoj isporuci. U principu se polazi od toga da odredbe o nainu dostavljanja dokumenata sadre iskustva kako prodavca tako i kupca i da, u vezi sa tim, prave egzaktan izbor i egzaktne podatke o ugovornim pozicijama. Uprkos tome, INCOTERMS daje znatna olakanja i pojednostavljenja trgovinskih odnosa koji vladaju u svetu, obzirom da je sa primenom preporuenih standardnih klauzula ograniena na minimum nunost zakljuenja individualnih i komplikovanih kupoprodajnih ugovora. Takoe, skraenice koje su esto u upotrebi odgovaraju zahtevima koriene elektronske razmene podataka (EDI), kao to su Elctronic Data Intershange, zatim Electronic Commerc to se u modernijoj poslovnoj komunikaciji ne moe vie zanemariti. Poto se kod INCOTERMS-a radi samo o jednoj internacionalizovanoj preporuci, koja nema u sebi snagu zakona, ove norme se u sluaju potrebe mogu dopuniti odreenim specifinostima. Meutim, ne preporuuje se pak odstupanje od propisanog standarda primenjivanih klauzula, kako bi se izbegla mogunost pojave nejasnoa u ugovoru ili ukidanje racionalno oblikovanih ugovora. U sluaju sudskih sporova koristi se INCOTERMStrgovake uzanse (u Austriji-l. 346 HGB), posebno ukoliko se u kupoprodajnim ugovorima o uslovima cena i rizika, precizno navodi napomena "Prema INCOTERMS-u 1953. u izdanju od 2000". Ukoliko takva napomena nedostaje, u sudskom sporu se polazi od poslednjeg vaaeg INCOTERMS-a. Izmenjene transportne tehnike, sakupljanje robe za kontenerski prevoz, multimodalni transport u njegovim mnogostrukim oblicima, kao to je Roll on Roll off, prevoz kompletnih prevoznih sredstava, drumski transport ili transport kolosekom, morski transport, doveli su do osetnog modifikovanja INCOTERMS-normi. Ovde se jo 1990., izmeu ostalog, vrilo oblikovanje kluzula "Slobodno prevoznici robe... poznata lokacija (FCA)". Ona se sada primenjuje kao univerzalna klauzula, a dopunjuje se prethodno korienim klauzulama FOR/FOT za elezniki transport i FOA/FOB AIRPORT, za prevoz vazdunim transportom. U narednom izlaganju navedeni su osnovni principi oblikovanja INCOTERMS-a u cilju transparentnog prikazivanja, pri emu je rezime dat po grupama, a zasniva se, s jedne strane na uslovima snoenja trokova i prelaska rizika, a s druge strane na datim mogunostima primene za odgovarajue vrste transporta. Pravila Incoterms termina su se oduvek primenjivala u kupoprodaji robe izmeu pravnih subjekata izvan nacionalnih granica (tj. u meunarodnoj robnoj razmeni) pa, saglasno tome, i
184

imaju naziv "meunarodni trgovinski termini". Ona se, meutim, u odreenoj meri mogu primenjivati i pri kupoprodaji robe izmeu pravnih subjekata pripadnika razliitih drava, odnosno pravilima Incoterms-termina mogu se ureivati odreena pitanja vezana za odnose prodavaca i kupaca u okvirima nacionalne privrede i nacionalnog pravnoga sistema (npr. u veletrgovini).

15.2. Pravne osnove INCOTERMSA

U obaveznom pravu obino se pitanje rizika vezuje za pitanje prenosa vlasnitva, tako da rizik snosi bilo dunik bilo poverilac. Meutim, praksa, brzina i delotvornost promena u uspostavljanju pravnih i ekonomskih odnosa u meunarodnoj razmeni robe i usluga zahtevaju dinaminije pravne solucije. Prenos vlasnitva ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima prvenstveno ko e snositi rizik za tetu ili nestanak stvari, posebno u tzv. distancionoj kupovini i prodaji, odnosno u sluajevima kada su prodavci i kupci meusobno prostorno veoma udaljeni. Oni su prvenstveno zainteresovani za to bre posedovanje robe ili vrednosne dokumentacije da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i ekonomske odnose. Poto se pravilima koja proizilaze iz primene Incoterms termina ureuju brojna vana pravna i ekonomska pitanja u odnosima izmeu prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika), na primer: plaanja manipulativno-transportnih trokova, osiguranja robe i plaanje premije osiguranja, prelaz rizika sa prodavca na kupca, mesto i trenutak isporuke i prijema, preuzimanja, odnosno primopredaje robe, mesto, nain i trenutak podele trokova, obavljanje i plaanje trokova pakovanja i signiranja robe, pribavljanje i dostavljanje potrebnih dokaza o isporuci, transportnih dokumenata ili odgovarajuih elektronskih poruka kao i drugih dokumenata (npr. polisa osiguranja, certifikata ugovorne kontrole, veterinarskih i fitosanitarnih certifikata, potvrda o merenju, vaganju, brojanju...), ali i sva druga vana pitanja poslovnih odnosa prodavaca i kupaca u meunarodnoj razmeni (prenos vlasnitva, posledice raskida kupoprodajnih ugovora, instrumenata platnog prometa sa inostranstvom). Na osnovu navedenog moe se postaviti pitanje u koji se skup pravnih izvora moe svrstati Incoterms? Evo i odgovora. ini se primerenim Incoterms svrstati u skupinu autonomnih pravnih izvora. Saglasno odgovoru na prethodno pitanje, moe se postaviti i drugo pitanje: ta je to autonomno pravo i zato je Incoterms izvor tog prava? Na to se pitanje odgovara kratko i jednostavno: autonomno pravo je skup autonomnih pravnih pravila i pravnih instituta koji autonomno ureuju pravne odnose (tj. obaveze, prava, a iz njih proizalih odgovornosti) izmeu ugovornih stranaka. U svakom pravnom sistemu autonomni pravni izvori imaju posebno vanu ulogu. Autonomni pravni izvori sastoje se od pravila ugovornoga prava koja ne potiu od zakonodavca. U autonomno pravo ubrajaju se uzanse, trgovaki obiaji, opti uslovi poslovanja, ugovorne klauzule i termini formulirani i jedinstveno primenjivani. Ono se vrlo esto primenjuje u poslovnoj praksi i sudovi ga priznaju. Incoterms-termini, kao izvori autonomnoga prava, sve se vie primenjuju u spoljnotrgovinskoj praksi, jer se stalno prilagoavaju pravnim, tehnolokim i informacijskim promenama. Incoterms-termini se primenjuju samo onda ako se stranke (tj. prodavci, odnosno izvoznici i kupci, odnosno uvoznici) eksplicitno saglase i pozovu na vaei Incoterms, odnosno ako u konkretan ugovor o kupoprodaji robe ukljue vaei Incoterms, na primer: Na odnose srpskog prodavca (tj. izvoznika) "X" i japanskoga kupca (tj.uvoznika) "Y" iz ugovora o prodaji robe br.... primenjuju se pravila Incoterms-termina 2000. CIF-Kobe. Iz ovog primera proizlaze i ove injenice: da se odnosi srpskog prodavca i japanskog kupca u konkretnom ugovoru o prodaji robe, uz druga prisilnopravna i ugovorna pravila, baziraju na Incotermsu 2000., da je srpski izvoznik prodao odreenu robu prema pravilima Incoterms-termina CIFKobe, da su na osnovi Incoterms-termina CIF-Kobe poznate sve vanije obaveze i srpskog prodavca i japanskog kupca, daje Incoterms autonomno, odnosno ugovorno pravo jer su se prodavac i kupac svojevoljno dogovorili o ureivanju vanijih pravnih i ekonomskih pitanja svojih poslovnih odnosa pravilima Incoterms-termina 2000. CIF-Kobe, da su se prodavac i
185

kupac mogli svojevoljno dogovoriti i u ugovor o kupoprodaji robe ugraditi i standardnu arbitranu klauzulu koju preporuuje Meunarodna trgovinska komora (tj. ICC): "Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi sa ovim ugovorom reava e se saglasno Pravilima o arbitrai Meunarodne trgovinske komore od strane jednoga ili vie arbitara imenovanih saglasno tim Pravilima". Imajui na umu prethodno navedene injenice moe se utvrditi: da Incoterms nije meunarodno prisilnopravni akt, da Incoterms nije meiinarodna konvencija o prodaji robe koju mogu ratifikovati drave kao subjekti meunarodnog prava, da Incoterms nije posebni ili opti trgovaki obiaj, da Incoterms nisu opti uslovi poslovanja nego da je Incoterms izvor autonomnog prava, da Incoterms ini skup ugovornih termina, odnosno klauzula koji su jedinstveno formulisani i objavljeni kao preporuka Meunarodne trgovinske komore a koje mogu autonomno primenjivati izvoznici (tj. prodavci) i uvoznici (tj. kupci) u ugovorima o kupoprodaji robe, da se Incoterms-terminima ne ureuju sva mogua pitanja pravnih i ekonomskih odnosa izmeu izvoznika (tj. prodavaca) i uvoznika (tj. kupaca) nego samo ona pitanja koja nisu eksplicitno ureena vaeim meunarodnim pravnim pravilima i pravnim institutima, a o emu je prethodno bilo rei.

15.3. Donoenje i promene INCOTERMSA

Da bi se institucionirala ve postojea praksa u meunarodnoj robnoj razmeni, kao to je to ve uobiajeno pri nastanku opteprihvaenih pravila i instituta prava meunarodne trgovine, Meunarodna trgovinska komora u Parizu donela je jo 1936. godine Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih termina (Incoterms). U spoljnotrgovinskoj praksi imali su najiru upotrebu. Prva promena tih pravila izvrena je 1953. godine i u praksi su se upotrebljavala kao "Incoterms 1953.", a imala su devet osnovnih termina. Razvoj spoljnotrgovinskog i saobraajnog sistema zahtevao je njihovo prilagoavanje promenama u poslovnoj praksi. Zbog toga je Meunarodna trgovinska komora revidirala ta pravila, i to: 1967. godine ta su pravila bila dopunjena sa jo dva termina, a 1976. godine porastom transporta robe vazdunim putem, dopunjena su jo jednim terminom. Dalji razvoj transportnih tehnologija, a posebno kontenerizacije i meunarodnog multimodalnog transporta te novine u tehnici meunarodne robne razmene nametnuli su potrebu radikalne promene i dopune dotadanjih Incoterms-termina. Tako je godine 1980. Meunarodna trgovinska komora donela revidovani Incoterms, poznat kao Incoterms 1980., koji je sadrao etrnaest klauzula. "Incoterms 1980." bio je u upotrebi sve do 1990. godine kada je Meunarodna trgovinska komora bitno revidovala dotadanja Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih termina. Incoterms 1990. se sastojao od 13 termina koji su svrstani u etiri osnovna i razliita skupa: Prvi skup obuhvata E-termin, odnosno termin EXW franko fabrika (... naznaeno mesto opredeljenja). Prema tom terminu prodavac je stavljao robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. Drugi skup obuhvata F-termine: FCA - franko prevoznik (... naznaeno mesto odredita), FAS - franko uz bok broda (... naznaena utovarna luka) i FOB - franko brod (... naznaena utovarna luka). Prema tim terminima prodavac je bio duan isporuiti robu do prevoznika kojega je odredio kupac. Trei skup obuhvata C-termine: CFR - troak i vozarina (... ugovorena luka odredita), CIF - troak, osiguranje i vozarina (... ugovorena luka odredita), CPT - vozarina plaena do (... naznaeno mesto odredita) i CIP - vozarina i osiguranje plaeno do (... naznaeno mesto odredita).
186

Prema tim terminima prodavac je bio duan organizovati i ugovoriti prevoz robe, ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oteenje robe ili dodatnih trokova nastalih zbog dogaaja nakon utovara (utovara) i otpreme. etvrti skup obuhvata D-termine: DAF - isporueno granica (... naznaeno mesto), DES - isporueno franko brod (... ugovorena luka odredita), DEQ - isporueno franko obala (... naznaeno mesto odredita), DDU - isporueno neocarinjeno (... naznaeno mesto odredita) i DDP - isporueno ocarinjeno (... naznaeno mesto odredita). Prema tim terminima prodavac je snosio sve trokove (i premiju osiguranja) i rizike do drave primaoca robe, odnosno ugovorenog mesta (odredita) u odredinoj dravi. Pravila Incoterms-termina 1990. bila su prilagoena tadanjem stepenu razvoja elektronske trgovine, standardima UN/EDIFACT-a (eng. Electronic Data Interchange Elektronska razmena podataka za administraciju, trgovinu i transport - ISO 9735), te stepenu razvoja i intenzitetu primene savremenih tehnologija transporta, pre svega kontenerizaciji, ali i RO-RO, LO-LO, RO-LO, FO-FO, Hucke-pack i bimodalnih tehnologija transporta, prednosti koje se multipliciraju u meunarodnom multimodalnom transportu. Dalji intenzivan razvoj elektronske trgovine, savremenih tehnologija transporta, tehnike spoljnotrgovinskog poslovanja te brojne sugestije nacionalnih i meunarodnih trgovinskih i drugih institucija i organizacija nametnuli su potrebu novoga prilagoavanja pravila Incoterms-termina novim zahtevima savremene prakse meunarodne razmene roba i usluga. Tako je nastala najnovija verzija Incotermsa 2000. Incoterms 2000. je u upotrebi od 1. januara 2000. godine. Kao i Incotermsa 1990., i Incoterms 2000. sadri 13 termina sa identinim skraenicama tih termina (tabela 1). Zanimljiv je pregled naziva, odnosno skraenica Incoterms-termina od prvog donoenja pa do poslednjih izmena (tabela 2). Grupna rekapitulacija klauzula prema mogunostima primene za adekvatnu vrstu transporta moe se izvesti na sledei nain: U naelu za svaku vrstu transporta (ukljuujui i multimodalni) EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP - franko fabrika (...ugovoreno mesto) - franko prevoznik (...ugovoreno mesto) - vozarina plaena do (...ugovoreno mesto opredeljenja) - vozarina i osiguranje plaeni do (...ugovoreno mesto opredeljenja) - isporueno na granici (...ugovoreno mesto) - isporueno neocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja) - isporueno ocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja)

Vazduni transport FCA- franko prevoznik (...ugovoreno mesto)

187

elezniki transport FCA - franko prevoznik (...ugovoreno mjesto)

Klauzule sa jednom i dve take (zajedniki pregled): U cilju dopune grupnih pokazatelja prisutna je i sledea razlika: KLAUZULE SA RAZGRANIENJEM U JEDNOJ TAKI Rizik i trokovi transfera tereta prelaze u isto vreme (u jednoj taki) sa prodavca na kupca. KLAUZULE SA RAZGRANIENJEM U DVE TAKE Rizici prelaze sa prodavca na kupca u jednoj taki i to pre prelaska trokova transfera tereta koji se opet ostvaruju u drugoj taki. U dosada izuavanim izdanjima najee su se pojavljivale klauzule FOB, CFR i CIF. Meutim, klauzula FCA ima vei znaaj, poto moe imati univerzalnu primenu. U budunosti e se sa izborom odreenih klauzula nai jasnija granica izmeu prelaska rizika i prelaska trokova. Na taj nain bi trebalo da se nadlenost i odgovornost za rizik i naknadu trokova izmeu prodavca i kupca jedinstveno definie kroz "Sprorazum Ujedinjenih nacija"i Ugovor o meunarodnoj trgovini (UN -Trgovinska konvencija). Praktino, odatle se moe zakljuiti da se prioritet daje poslovnoj saradnji u lancima isporuke i povezivanju logistikih usluga. U primeni INCOTERMS 2000. u ranije zakljuenim dugoronim trgovakim poslovima, svakako bi se mogle prevazii razlike izmeu prethodnih i novih klauzula. U takvim sluajevima, kod primene postojeih okvira (Incoterms 1990.) u sadraju postojeih ugovora treba ih tano navesti. Opirno izlaganje INCOTERMS 2000. koje sledi, obuhvata detaljniji pregled pojedinih klauzula. Pod ovim se prvenstveno podrazumevaju zahtevi vezani za trgovinu robom kao i na iskustva transportne prakse. Pored ovde priloenog zajednikog pregleda INCOTERMS 2000., u sledeem pregledu je prikazano iskorienje skupova klauzula sa jedne strane i klauzula sa jednom odnosno dve take razgranienja, sa druge strane.

188

PRIKAZ INCOTERMSA 2000. U SKRAENOJ FORMI

Ugovori o izvoz uvoz transportu EXW FCA FAS FOB CFR CIF CPT CIP DAF DES DEQ DDU DDP K P P P P P P P P P P P P K K K K K K K K K K K K P K K K K P P P P P P P P P Slobodno za Mesto isporuke fabrika prodavca mesto preuzimanja od strane prevoznika uz bok broda u otpremnoj luci brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) brod u luci utovara (otpreme) mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto preuzimanja od strane prvog prevoznika mesto odredita brod u odredinoj luci kej u odredinoj luci mesto odredita mesto odredita Prelazak Transport. rizika sa trokova osiguranje P-K sa P-K mesto isporuke mesto isporuke mesto isporuke brodska ograda odreena brodska luka ograda odreena pokriva brodska luka prodavac ograda odreeno mesto mesto isporuke odreeno pokriva mesto mesto prodavac isporuke odreeno mesto brod u odreenoj luci kej u odreenoj luci odreeno mesto odreeno mesto

Legenda: P- prodavac K- kupac

15.4. Uzroci uvoenja INCOTERMS 2000.

Da bi se razumeli i shvatili stvarne uzroke izmena Incotermsa 1990. i mogunost primene novih i/ili inoviranih pravila Incoterms termina 2000. posebna se panja posveuje ovim tematskim jedinicama: 1) vanije promene Incotermsa 2000./1990., 2) primena Incoterms-termina u spoljnotrgovinskom poslovanju, 3) klasifikacija Incoterms-termina u skupove E., F., C. i D., 4) jednakost pojmova u Incotermsu 2000., 5) obaveze prodavca prilikom isporuke robe, 6) prelaz rizika i trokova sa prodavca na kupca, 7) vaniji saveti pri korienju Incoterms-termina, 8) Incoterms i ugovor o prevozu robe, 9) obiaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine, 10) odreivanje mesta isporuke, 11) Incoterms-termini i carinjenje, 12) Incoterms-termini i pakovanje robe, 13) Incoterms-termini i kontrola robe, 14) primena Incoterms-termina u pojedinim vrstama prevoza.
189

15.4.1. Vanije promene Incotermsa 2000./1990.

Iako je misija Incoterms-termina 2000. ostala identina prethodnoj verziji Incotermsa (tj. Incotermsa 1990.), a to isto vredi i za nazive skraenica svih 13 Incoterms-termina, pravila Incoterms-termina 2000. u odnosu na pravila Incoterms-termina 1990. su promenjena u toj meri da se o Incotermsu 2000. moe govoriti kao o potpuno novoj varijanti Incotermsa. Saglasno takvoj tvrdnji sve promene u najnovijoj varijanti Incotermsa nije mogue, a nije ni potrebno, posebno i eksplicitno elaborirati, pa se stoga u nastavku navode samo one najvanije. Vanije promene Incoterms-termina 2000. u odnosu na prethodne Incoterms-termine 1990. navode se za svaki skup Incoterms-termina posebno: 1) Incoterms-termin "E" skupa, 2) Incoterms-termini "F" skupa, 3) Incoterms-termini "C" skupa, i 4) Incoterms-termini "D" skupa. RED SKUP NI TERMINA BRO J 1. E POLAZITE F - GLAVNI 2. PREVOZ NIJE 3. PLAEN Tabela 1: Struktura Incoterms-termina 2000. INCOTERMSINCOTERMS-TERMINI NA TERMINI NA SRPSKOM JEZIKU ENGLESKOM JEZIKU EXW - EX WORKS EXW - FRANKO FABRIKA (...named place) (...imenovano mesto) FCA - FREE CARRIER FCA - FRANKO PREVOZNIK (...named place) (...imenovano mesto) FAS - FREE FAS - FRANKO UZ BOK ALONGSIDE SHIP BRODA (...named port of (...imenovana luka shipment) utovara/otpreme) FOB - FREE ON FOB - FRANKO BROD 4. BOARD (...imenovana luka utovara/otpreme) - COST port FREIGHT C - GLAVNI CFR(...named ANDof shipment) CFR - TROAK I VOZARINA 5. PREVOZ (...named port of destination) (...imenovana luka odredita/istovara) PLAEN 6. CIF - COST, INSURANCE AND CIF - TROAK, OSIGURANJE FREIGHT (...named port of I destination) VOZARINA (...imenovana luka CPT - CARRIAGE PAID TO odredita/istovara) 7. (...named place of CPT - VOZARINA PLAENA destination) DO 8. CIP- CARRIAGE AND (...imenovano mesto INSURANCE odredita) PAID TO CIP - -VOZARINA I DAF - DELIVERED AT DAF ISPORUENO 9. D FRONTIER GRANICA PRISPEE (...named place) (...imenovano mesto) 10. ROBE DES - DELIVERED EX DES - ISPORUENO SHIP FRANKO BROD (...named port of (...imenovana luka 11. destination) odredita/istovara) DEQ - ISPORUENO DEQ - DELIVERED EX FRANKO OBALA QUAY (...named port (...imenovana luka 12. of odredita/istovara) destination) DDU - ISPORUENO NEOCARINJENO DDU - DELIVERED DUTY (...imenovano mesto 13. UNPAID (...named place odredita) of DDP - ISPORUENO OCARINJENO destination) (...imenovano mesto DDP - DELIVERED DUTY odredita)

190

15.4.1.1. Incoterms termini skupa "E"

Incoterms termin EXW (tj. FRANKO FABRIKA... imenovano mesto) je jedini termin skupa "E". U preambuli pomenutog termina EXW jasno je i precizno odreeno da se smatra da je prodavac izvrio svoju obavezu isporuke robe, koja je inae predmet kupoprodaje, kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu, ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. Meutim, prodavci i kupci mogu ugovoriti da prodavac ima obavezu utovara robe na prevozno sredstvo te da snosi rizike i trokove utovara. Isto tako, najnovija pravila Incoterms-termina EXW vrlo precizno odreuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravilo A-5 i B-5) i podelom trokova (pravila A-6 i B-6). Tabela 2: Incoterms termini - po godinama donoenja, odnosno izmena 1936. EX WORKS FOR/FOT FREE... FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO FREE OR FREE DELIVERED EX SHIP EX QUAY 1953. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY 1967. EX WORKS FOR FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1976. EX WORKS FOR FOA FAS FOB C&F CIF/CAF FREIGHT OR CARRIAGE PAID TO EX SHIP EX QUAY DAF DDP 1980. EX WORKS FOR FOA FRC FAS FOB C&F CIF/CAF CIP FCP 1990. 2000. NAZIVI SKRAENICE INCOTERMS-TERMINA EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT EXW FCA FAS FOB CFR CIF CIP CPT

EX SHIP

DES

DES DEQ DAF DDU DDP

EX QUAY DEQ DAF DAF DDP DDU DDP

Budui da prema Incoterms-terminu EXW ni prodavci (tj. izvoznici) ni kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe ali snose odreene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. prirodi robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskom poloaju otpremnog i odredinog mesta...), preporuuje im se da pitanje osiguranja svake poiljke ree dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se tetne posledice ne dogaaju samo drugima: sve su poiljke u transportu izloene nepredvidivim opasnostima!

191

15.4.1.2.

Incoterms termini iz skupa "F"

Kako skup "F" ine tri termina i to: FCA, FAS i FOB, svakom od tih termina bie posveena duna panja: Incoterms termin FCA (tj. FRANKO PREVOZNIK ... odredino mesto). U preambuli Incoterms termina FCA mnogo je jednostavnije i preciznije odreeno mesto isporuke robe: smatra se da je prodavac isporuio kupljenu robu kada ju je dostavi na mesto koje je odredio kupac, izvozno ocarinjenu, i predao prevozniku kojeg je odredio kupac. Ako se isporuka obavlja u prostorijama prodavca, prodavac je odgovoran za utovar. Ako se isporuka robe obavlja na bilo kojem drugom mestu, prodavac nije odgovoran za istovar transportnog sredstva kojim je ista dopremljena na to mesto. Najnovija pravila Incoterms-termina FCA mnogo jednostavnije i preciznije odreuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa isporukom robe (pravilo A-4), preuzimanjem robe (pravilo B-4), prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) te podelom trokova (pravila A-6 i B-6) bez obzira obavlja li se prevoz eleznicom, drumom, vazduhom, morem, renim putem, odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim transportom. Budui da prema Incoterms-terminu FCA ni prodavci (tj. izvoznici) niti kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskom poloaju otpremnog i odredinog mesta itd.), poeljno je da pitanje osiguranja svake poiljke ree dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) poto su sve poiljke u transportu izloene nepredvidivim opasnostima. Incoterms termin FAS (tj. FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Najvanija promena u ovom terminu je u obavezi prodavca da ocarini robu za izvoz: prodavac mora pribaviti o svom troku i na svoj rizik sve dozvole i dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti potrebne za izvoz robe. To je obrnuti sluaj u odnosu na prethodnu verziju tog termina prema kojoj je to bila obaveza kupca. Ako meutim, ugovorne strane ele da kupac obavi izvozno carinjenje to treba eksplicitno ugovoriti (preambulu i pravila A-2 i B-2). Prema ovom termin prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu postave uz bok broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. To, zapravo, znai da kupci od tog trenutka (tj. trenutka isporuke robe) snose sve trokove i rizike od gubitka i oteenja robe. Isto tako, najnovija pravila Incoterms-termina FAS vrlo precizno odreuju obaveze prodavca i obaveze kupca u vezi sa prelazom rizika (pravila A-5 i B-5) i podelom trokova (pravila A-6 i B-6). Poto prema Incoterms-terminu FAS ni prodavci (tj. izvoznici) ni kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od razliitih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i sl.), preporuuje im se da pitanje osiguranja svake poiljke ree dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) obzirom da su sve poiljke u transporti izloene nepredvidivim opasnostima. Incoterms termin FOB (tj. FRANKO BROD ...imenovana luka utovara/otpreme). Vaea pravila za ovaj termin nisu bitno promenjena u odnosu na prethodnu varijantu Incotermsa. Prema ovom FOB terminu prodavci su ispunili svoju obavezu isporuke kada isporue robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme. To, zapravo, znai da kupci moraju snositi sve trokove i rizike od gubitka ili oteenja robe od trenutka isporuke robe (tj. od trenutka kada je roba prela ogradu broda u imenovanoj luci utovara/otpreme). Pravila tog termina zahtevaju da prodavac obavi i izvozno carinjenje robe. Ni u vaeem terminu FOB nije eksplicitno reen problem trokova i rizika pri prevozu tereta u slobodnom brodarstvu, odnosno primena "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S...). Zato se esto u kupoprodajnim ugovorima pri transportu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno arterskoj plovidbi, primenjuju izrazi "FOB utovareno", "FOB utovareno i dobro smeteno" kako bi se dopunile obaveze prodavca pri utovaru robe. U takvim sluajevima
192

potrebno je razjasniti ko snosi rizik dodatne obaveze prodavca. Problem plaanja trokova utovara, slaganja i ravnanja tereta te rizika u vezi sa tim operacijama trebaju u svakom konkretnom sluaju ugovorno reavati prodavci i kupci. Osim toga, u spoljnotrgovinskoj praksi ponekada izvoznici i uvoznici pogreno koriste termin FOB u oznaavanju take isporuke, na primer: "FOB fabrika", "FOB pogon", "FOB franko fabrika prodavca", pri emu zanemaruju pravo i pravno znaenje skraenice Free On Board (franko brod). Budui da prema Incoterms terminu FOB ni prodavci (tj. izvoznici) niti kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i dr.), preporuuje im se da pitanje osiguranja svake poiljke ree dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se tetne posledice ne mogu unapred predvideti.

15.4.1.3.

Incoterms termini iz skupa "C"

Budui da skup "C" ine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu panja: Pre nego to se analiziraju promene kod pojedinih Incoterms-termina ovog skupa, potrebno je imati u vidu nekoliko vanijih specifinosti koje su zajednike za sve Incoterms-termine skupa "C", na primer: Prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C", prodavac je obavezan da ugovori prevoz robe pod uobiajenim uslovima i o svom troku. To, zapravo, znai da u kupoprodajnom ugovoru, nakon odgovarajueg termina iz ovog skupa, mora biti jasno i precizno navedeno mesto u dravi odredita do kojeg prodavac mora platiti manipulacione i transportne trokove. Poto je podela trokova izmeu prodavaca i kupaca utvrena u mestu drave odredita, termini skupa "C" se esto pogreno smatraju kao ugovori o prispeu, prema kojima prodavac snosi sve trokove i rizike dok roba stvarno ne doe u dogovoreno mesto. Mora se, meutim, naglasiti da su termini iz skupa "C" iste vrste kao i termini iz skupa "F", prema kojima prodavac izvrava svoje obaveze o isporuci robe u dravi iz koje se vri odprema, odnosno mestu otpreme ili luci utovara. Saglasno tome ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "C", kao i ugovori o prodaji prema pravilima na kojima se zasnivaju termini iz skupa "F" spadaju u kategoriju ugovora o otpremi. Prema ugovoru o otpremi prodavac je obavezan platiti uobiajene (opravdane) trokove manipulisanja i transporta robe uobiajenim putem i na uobiajen nain do dogovorenoga mesta. Rizik od gubitka ili oteenja robe, kao i dodatne trokove koji nastaju posle odgovarajue isporuke robe za prevoz, snosi kupac. Saglasno tome termini iz skupa "C" se razlikuju od svih ostalih Incoterms termina u tome to sadre dve "kritine" take: prva koja ukazuje na mesto do kojeg je prodavac duan organizovati prevoz i snositi sve trokove ugovora o prevozu robe i druga koja ukazuje na mesto gde se vri podelu rizika izmeu prodavca i kupca. Zbog toga se posebna panja mora posvetiti terminima iz skupa "C", naroito kada se prodavcima dodeljuju vee obaveze od spomenute "kritine" take za podelu rizika. Naime, sutina termina iz skupa "C" jeste da se prodavac oslobodi daljih rizika i trokova nakon to je u potpunosti ispunio svoje obaveze iz ugovora o kupoprodaji robe ako je sklopio uobiajen ugovor o prevozu i predao robu prevozniku te pribavio osiguranje prema pravilima na kojima se zasnivaju CIF i CIP termini. Sutina termina iz skupa "C", kao ugovora o otpremi robe, specifina je i zbog uobiajene upotrebe dokumentarnog akreditiva kao instrumenta plaanja u meunarodnom platnom prometu koji se preferira u implementaciji ovih Incoterms termina. Tamo gde se stranke u ugovoru o kupoprodaji dogovore da e protivvrednost prodate robe biti plaena prodavcu (tj. izvozniku) nakon prezentacije nadlenoj banci dogovorenih dokumenata koji dokazuju
193

isporuku dotine poiljke (npr. orginalne brodske teretnice, originalnog brodskog tovarnog lista, FBL odnosno FIATA-teretnice za multimodalni transport, MULTIDOC-teretnice za multimodalni transport, FWB odnosno FIATA-tovarnog lista za multimodalni transport, MULTIWAYBILL-brodskog tovarnog lista za multimodalni transport, COMBICONBILLteretnica za kombinovani transport, COMBICONWAYBILL-brodskog tovarnog lista za kombinovani transport i dr.) prema dokumentarnom akreditivu, bilo bi suprotno osnovnoj misiji dokumentarnoga akreditiva da prodavac i dalje snosi rizike i trokove nakon naplate isporuene robe prema dokumentarnom akreditivu ili nakon izvrene otpreme te robe. Sasvim je razumljivo da e prodavac snositi trokove ugovora o prevozu robe bez obzira plaa li se vozarina unapred, nakon odpreme ili se plaa na odreditu (kada vozarinu plaa primalac u luci istovara), meutim, dodatni trokovi koji mogu nastati nakon otpreme idu na teret kupca. U pravilima navedenim u A-6 svih termina iz skupa "C", jasno je odreeno koje trokove plaa prodavac (na primer: sve trokove vezane za robu do trenutka njezine isporuke; vozarinu i sve ostale trokove nastale prema pravilima A-3, ukljuivo i trokove utovara robe na brod; premiju osiguranja kod termina CIF i CIP; i gde je primenljivo trokove izvoznih carinskih formalnosti te sve carinske dabine, poreze i ostale dabine vezane za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju dravu, a koje prema ugovoru o prevozu snosi prodavac). Stranke bi trebale da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru specificiraju te trokove i odrede njihovu visinu. Ako je uobiajeno pribaviti vie ugovora o prevozu robe koji ukljuuju i pretovar robe na nekim mestima tokom prevoza kako bi ona stigla do odredita, prodavac mora snositi sve te trokove, ukljuujui i trokove koji nastaju pretovarom robe sa jednog prevoznoga sredstva na drugo. Meutim, ako prevoznik primeni svoje pravo prema klauzuli o pretovaru ili slino, kako bi izbegao neoekivane zastoje (led, zakrenost, poremeaje u radu, rat, trajk ili sl.), tada svaki dodatni troak, koji iz toga proizlazi, ide na teret kupca, budui da su obaveze prodavca ograniene na pribavljanje samo uobiajenoga ugovora o prevozu. esto se dogaa da stranke u ugovoru o kupoprodaji robe ele pojasniti do koje visine trokova prodavac mora pribaviti ugovor o prevozu, ukljuujui u te trokove i trokove istovara. Budui da su takvi trokovi obino pokriveni vozarinom, kada se roba prevozi prema linijskim uslovima, ugovor o prodaji vrlo esto odreuje da robu treba prevesti prema "uslovima prevoza brodovima linijske plovidbe". U ostalim sluajevima re "iskrcati" dodaje se nakon CFR ili CIF termina. Meutim, preporuuje se strankama iz ugovora o kupoprodaji robe da terminima skupa "C" ne dodaju skraenice, osim ako su one u konkretnim trgovinskim transakcijama potpuno razumljive i prihvaene vaeim pravnim aktima ili trgovakim obiajima. Prodavci ne bi smeli, bez promene osnovne misije termina iz skupa "C", preuzeti neku dodatnu obavezu u vezi sa dolaskom robe na odredite poto rizik od svakog kanjenja za vreme prevoza snosi kupac. Saglasno tome svaka obaveza u vezi sa vremenom mora se prvenstveno odnositi na mesto otpreme, (na primer: "slanje (otprema) ne kasnije od 10. juna 2007.)." Meutim, ako bi se stranke dogovorile (na primer "CFR Kobe ne kasnije od 15. oktobra 2002."), mogao bi se takav dogovor pogreno protumaiti i interpretirati na razliite naine. Naime, stranke mogu smatrati ili da roba mora stvarno stii u Kobe do 15. oktobra 2007., a u tom sluaju taj ugovor nije ugovor o otpremi nego ugovor o prispeu, ili alternativno, da prodavac mora poslati robu u vreme koje je potrebno kako bi roba stigla u Kobe pre 15. oktobra 2007., osim ako prevoz ne kasni zbog nepredvienih dogaaja. U meunarodnoj robnoj razmeni dogaa se da roba u procesu prometa (trgovine) menja vlasnike dok je na putu morem, pa se u takvim sluajevima re na brodu (eng. afloat) dodaje nakon trgovinskog termina. Budui da e rizik od gubitka ili oteenja na robi tada, prema terminima CFR i CIF, prei sa prodavca na kupca, mogu nastati tekoe u interpretaciji. U takvim sluajevima postoje dve mogunosti: Prva mogunost je da se zadri uobiajeno znaenje termina CFR i CIF odnosno da oni slede podele rizika izmeu prodavca i kupca, naime da rizik prelazi na poiljku: to,
194

zapravo, znai da kupac preuzima posledice dogaaja koji su se ve dogodili u vreme kada je ugovor o prodaji stupio na snagu. Druga mogunost bi bila da se prelaz rizika podudara sa vremenom kada je ugovor o prodaji robe sklopljen. Prva je mogunost praktinija jer je obino nemogue odrediti stanje robe za vreme njenog prevoza. Takav stav je saglasan Konvenciji UN o ugovorima u meunarodnoj prodaji robe iz 1980., gde je u l. 68. navedeno "...ako to okolnosti nalau, kupac preuzima rizik od trenutka kada je roba predata prevozniku koji ispostavlja dokumente koji prate ugovor o prevozu". Meutim, postoje izuzeci od ovog pravila "...kada je prodavac znao ili trebao znati da je roba izgubljena ili oteena, a to nije otkrio kupcu". Saglasno tome, tumaenje termina CFR i CIF sa dodatkom rei "na brodu" zavisi e od vaeeg pravnog akta koji se primenjuje na ugovor o kupoprodaji. Ugovornim strankama se savetuje da primene vaei pravni akt i bilo koje reenje koje moe iz toga uslediti. U sluaju dileme, stranke bi trebale to da razjasne u svakom sklopljenom ugovoru o kupoprodaji odreene robe. Izvoznici i uvoznici esto u praksi upotrebljavaju tradicionalne termine C&F ili CiF, C+F, kao ekvivalentne za termin CFR. Poto interpretacija neprimerenih termina moe implicirati nesporazume i sporove stranaka iz ugovora o kupoprodaji robe, preporuuje se dosledno korienje ispravnog termina: CFR, kao jedine svetski prihvaene standardne skraenice za termin "Troak i vozarina (...imenovana luka odredita/istovara)". Iako se pravilom A-8 Incotermsa zahteva od prodavca da kupcu obezbedi "dokaz o isporuci", treba prihvatiti da prodavac ispunjava taj zahtev kada osigura "uobiajeni" dokaz. Prema terminima CPT i CIP to je "uobiajeni transportni dokument" (npr. prenosiva teretnica, neprenosivi brodski teretni list, rena teretnica, zrani tovarni list, eljezniki tovarni list, drumski tovarni list ili dokument o multimodalnom transportu - FIATA-teretnica za multimodalni transport i sl.), a prema terminima CFR i CIP to je prenosiva teretnica, neprenosivi brodski tovarni list i rena teretnica. Transportni dokument mora biti "ist", to znai da ne sme sadrati klauzule ili beleke koje izriito ukazuju na manjkavo stanje robe i/ili ambalae. Ako se takve klauzule ili beleke pojave u dokumentu, on se smatra "neistim" i banke ih nee prihvatiti u transakcijama dokumentarnim akreditivima. Meutim, treba spomenuti da transportni dokument i bez takvih klauzula ili beleki za kupca ne mora predstavljati nepobitan dokaz da je prodavac otpremio robu saglasno odredbama iz ugovora o kupoprodaji. Naime, obino e prevoznik, u standardnom tekstu dokumentarnog akreditiva, odbiti prihvatanje odgovornosti za informaciju o robi sa naznakom da pojedinosti navedene u transportnim dokumentima predstavljaju deklaraciju poiljaoca i stoga je ta informacija samo "ono to je navedeno" (eng. said to be) u dokumentu. Prema pravnim pravilima i naelima koji su najee u upotrebi, prevoznik mora kao minimalno koristiti razumne naine provere tanosti informacije i ako to ne uini smatra se odgovornim primaocu. Ali, u kontenerskom transportu, prevoznik ne proverava sadraj kontenera, osim ako prevoznik sam nije zaduen za punjenje kontenera. Samo CIF i CIP termini sadre pravila o osiguranju. Prema tim terminima prodavac je obavezan izvriti osiguranje u korist kupca, a to je regulisano pravilima A-3. Ako ugovorom o kupoprodaji robe osiguranje nije drukije ugovoreno, prodavac mora osiguranje ugovoriti sa osiguravaima dobrog ugleda. Ono mora biti saglasno institutskim klauzulama za osiguranje robe (eng. Institute Cargo Clauses): "najvie pokrie" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "A", "srednje pokrie" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "B" i "minimalno pokrie" prema Institutskoj klauzuli za osiguranje robe "C". Poto pri prodaji robe prema terminu CIF kupac moe ve u putu prodati robu drugom kupcu, koji opet istu robu moe preprodati, nije mogue unapred znati visinu pokria osiguranja koja bi bila prikladna za te ostale kupce, i zbog toga se minimalno pokrie prema terminu CIF koristi tradicionalno ali kupac moe, zavisno od prirode robe, vidova transporta i
195

drugih okolnosti kojima poiljka moe biti izloena prilikom realizacije transportnomanipulativnih operacija, izvriti i dodatno osiguranje. Pri tom treba imati na umu i injenicu da je minimalno pokrie koje proizlazi iz Institutske klauzule za osiguranje robe "C" neprimereno za mnoge vrste gotovih industrijskih proizvoda koji su na putu izloeni rizicima od krae ili nepravilnog rukovanja. Kako se termin CIP, za razliku od termina CIF, po pravilu ne koristi za kupoprodaju gotovih proizvoda, bilo bi primereno prihvatiti vee pokrie prema terminu CIP nego minimalno pokrie prema CIF terminu. Meutim, promena obaveze prodavca u osiguranju robe prema CIF i CIP terminima dovela bi do zabune: stoga oba termina ograniavaju obavezu prodavca u vezi sa osiguranjem samo na minimalno pokrie. Ukoliko kupac pri kupovini robe prema terminu CIP, eli dodatno pokrie (osiguranje) onda se mora dogovoriti sa prodavcem da ovaj za njegov raun izvri traeno dodatno osiguranje ili odgovarajue alternativno osiguranje. Isto tako i sam kupac moe osigurati robu do eljenog nivoa osiguranja. Meutim, u odreenim situacijama kupac moe zahtevati i ire pokrie nego to je to omogueno primenom Institutske klauzule za osiguranje robe "A" (na primer: osiguranje od rizika rata, nemira, trajka kao i drugih rizika). U tom sluaju prodavac i kupac to moraju precizno definisati ugovorom o kupoprodaji robe. Incoterms termin CFR (tj. TROAK I VOZARINA ... imenovana luka odredita/istovara). Misija vaeih pravila Incoterms termina CFR ostala je nepromenjena u odnosu na taj termin u prethodnoj varijanti Incotermsa. Prema terminu CFR prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pree ogradu broda u luci utovara/otpreme, ali oni moraju snositi trokove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredita/istovara. Nakon tako isporuene robe svi dodatni trokovi i rizik od oteenja ili gubitka robe prelaze sa prodavca na kupce. Osim toga, prodavci su duni obaviti izvozno carinjenje robe. Meutim, sva pravila tog termina koja odreuju obaveze prodavca i obaveze kupaca iz ugovora o prodaji robe inovirana su sadrajno i terminoloki tako da su potpuno razumljiva za proseno obrazovane i osposobljene operativne menadere i specijalizovane strunjake koji su aktivno ukljueni u spoljnotrgovinsko i transportno poslovanje. Takoe, prodavci i kupci moraju obratiti posebnu panja na implementaciju pravila o prelazu rizika (pravila A-5 i B-5) i o podeli trokova (pravila A-6 i B-6). Budui da prema Incoterms terminu CFR ni prodavci (tj. izvoznici) niti kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i dr.), preporuuje se da pitanje osiguranja svake poiljke ree meusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer se mogue tetne posledice ne mogu unapred predvideti. Incoterms termin CIF (tj. TROAK, VOZARINA I OSIGURANJE ... imenovana luka odredita/istovara). I misija vaeih pravila Incoterms termina CIF, slino pravilima termina CFR, nije promenjena u odnosu na misiju tog termina u prethodnoj varijanti Incotermsa. Prema vaeem terminu CIF prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada roba pree ogradu broda u luci utovara/otpreme, Pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio, platio sve trokove utovara robe na kopneno vozilo i njen prevoz do luke utovara, platio utovar robe na brod u luci utovara, platio pomorsku vozarinu do luke odredita/istovara, sklopio ugovor o pomorskom osiguranju i platio premiju osiguranja sa minimalnim pokriem rizika, a snosio i sve rizike od gubitka ili oteenja robe do trenutka kada je ona prela ogradu broda u luci utovara. Meutim, sva pravila termina CIF su sadrajno i terminoloki inovirana tako da su potpuno razmljiva stvarnim korisnicima. To posebno vai za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3), na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o podeli trokova (A-6 i B-6). I sasvim na kraju, prodavci i kupci treba da u svakom pojedinanom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo precizno definiu i ugovore meusobne obaveze vezano za: uslove prevoza robe (f.i.o. uslovi ili linijski uslovi),
196

uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe treba odrediti irinu pokria transportnih rizika pri sklapanju ugovora o osiguranju robe) i instrumente plaanja protivvrednosti isporuene robe (kada se takvo plaanje obavlja prema Jedinstvenim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive treba vrlo precizno odrediti vrstu dokumenta kojim se dokazuje isporuka dotine robe (npr. FIATA teretnica za multimodalni transport i sl.). Incoterms termin CPT (tj. VOZARINA PLAENA DO ... imenovano mesto odredita). U pravilima vaeeg Incoterms termina CPT mnogo je jasnije i preciznije utvren odnos izmeu prodavaca i kupaca pri isporuci robe, plaanju trokova prevoza i prelasku rizika nego to je to bilo u prethodnoj verziji Incotermsa. Naime, prema vaeem terminu CPT, prodavac isporuuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaa trokove prevoza robe do imenovanog odredita (on moe odabrati mesto isporuke na imenovanom odreditu koje mu najbolje odgovara). Kupac snosi sve trokove i rizike koji nastaju nakon to je roba tako isporuena. Iako su veoma jasno definisana pravila termina CPT u pogledu isporuke robe (A-4), preuzimanja robe (B-4), prelaza rizika (A-5 i B-5) i podele trokova (A-6 i B-6), prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i precizno definiu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odreditu, vreme isporuke robe, te da specificiraju sve vanije vrste manipulacija i trokova koji bi eventualno mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. trokovi istovara robe na odredinom mestu ili trokovi i dabine tranzita robe preko nekih drava i sl.). Budui da prema Incoterms-terminu CPT ni prodavci (tj. izvoznici) niti kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od razliitih uticajnih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i sl.), potrebno je da pitanje osiguranja svake poiljke ree meusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su mogue tetne posledice. Incoterms termin CIP (tj. VOZARINA I OSIGURANJE PLAENI DO ... imenovano mesto odredita). Osnovna misija pravila Incoterms termina CIP ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju Incotermsa. Meutim, karakteristike vaeeg termina CIP u odnosu na karakteristike prethodne verzije su bitno promenjene. Naime, dolo je do proirenja i poboljanja sadraja, a sva pravila termina CIP su takoe sadrajno i terminoloki inovirana tako da su potpuno razumljiva njihovim korisnicima. Po svojim osnovnim pravilima, ova verzija Incoterms termina CIP je dosta slina vaeoj verziji termina CIF. Po terminu CIP prodavci obavljaju izvozno carinjenje robe, isporuuju robu prevoznicima koje su sami izabrali, a plaaju trokove utovara robe na vozila, vozarinu do dogovorenog mesta u imenovanom odreditu i sklapaju ugovore o osiguranju sa renomiranim osiguravaima te plaaju premiju osiguranja samo sa minimalnim pokriem rizika, a istovremeno snose sve rizike od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke robe (tj. do dogovorenog mesta u imenovanom odreditu). To posebno vai za pravila koja se odnose na osiguranje (A-3 i B-3), na podelu rizika (A-5 i B-5) i pravila o meusobnoj podeli trokova (A-6 i B-6). Meutim, prodavci i kupci treba da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno koriste i precizno definiu i ugovore mesto isporuke u imenovanom odreditu, vreme isporuke robe, a pogotovo uslove osiguranja robe (konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe trebalo bi odrediti irinu pokria transportnih rizika pri zakljuivanju ugovora o osiguranju robe).

15.4.1.4.

Incoterms termini iz skupa "D"

Kako Incoterms terminima skupa "D" pripadaju termini DAF, DES, DEQ, DDU i DDP, u narednom izlaganju za svakog od njih bie navedene vanije promene pravila Incotermsa
197

2000. u odnosu na prethodna pravila Incotermsa 1990.: Incoterms termin DAF (ISPORUENO GRANICA ... imenovano mesto). I u pravilima vaeeg Incoterms termina DAF mnogo je jasnije i odreenije utvren odnos izmeu prodavaca i kupaca u pogledu isporuke i carinjenja robe nego to je to bilo u prethodnoj verziji tog termina. Odnosno, smatra se da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu, neistovarenu, izvozno ocarinjenu, ali neocarinjenu za uvoz, na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici, ali pre carinske linije susedne drave. Osim toga, sva pravila vaeega Incoterms termina DAF su terminoloki i sadrajno inovirana odnosno usklaena sa aktuelnim stanjem na tritu. To posebno vai za pravila koja se odnose na prelazak rizika (A-5 i B-5), na podelu trokova (A-6 i B-6) i na dokaze o isporuci (A-8 i B-8). Iako su pravila vaeega termina DAF jasno formulisana, potrebno je da prodavci i kupci u svakom pojedinanom ugovoru o kupoprodaji robe vrlo jasno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa konkretnim mestom isporuke robe na odreenoj granici, kao i da reguliu i druga vana pitanja, (npr. snoenje rizika i trokova istovara robe na imenovanom mestu na granici ili osiguranja svote budui da ni prodavac ni kupac nemaju obavezu osiguranja robe). Imajui u vidu da, prema Incoterms terminu DAF, ni prodavci (tj. izvoznici) niti kupci (tj. uvoznici) nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od razliitih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i sl.), potrebno je da pitanje osiguranja svake poiljke ree dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su poiljke u transportu izloene nepredvidivim opasnostima. Incoterms termin DES (ISPORUENO FRANKO BROD ... imenovana luka odredita/istovara). Slino konstatacijama navedenim uz prethodne vaee Incoterms termine, moe se i za Incoterms-termin DES utvrditi da je pri definisanju tog termina mnogo jasnije i odreenije utvren odnos izmeu prodavca i kupaca uopteno, a posebno u pogledu isporuke, trokova, rizika i carinjenja robe nego to je to bilo u prethodnoj verziji toga termina. Naime, prema vaeem terminu DES smatra se da su prodavci ispunili svoje obaveze u isporuci robe kada robu stave na raspolaganje na brodu, uvozno neocarinjenu, u odredinoj/istovarnoj luci. Pri tom prodavci snose sve trokove i rizike vezanih za dopremu robe u imenovanu luku istovara, ali bez trokova istovara isporuene robe u toj luci. Isto tako, sva pravila vaeega Incoterms termina DES su sadrajno i terminoloki inovirana saglasno promenama na savremenom tritu. To posebno vai za pravila koja se odnose na isporuku i preuzimanje robe (A-4 i B-4), na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu trokova (A6 i B-6). Poto prema Incoterms terminu DES ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od razliitih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i sl.), preporuljivo je da se pitanje osiguranja svake poiljke rei dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su tetne posledice u transportu mogue. Incoterms termin DEQ (ISPORUENO FRANKO OBALA ... imenovana luka odredita/istovara). Mnogo jasnije i odreenije nego u prethodnoj varijanti Incotermsa, pravila sada vaeega Incoterms termina DEQ preciziraju pozicije izmeu prodavaca i kupaca a posebno u pogledu isporuke, trokova, rizika i carinjenja robe. Naime, prema najnovijem terminu DEQ prodavci ispunjavaju svoju obavezu isporuke kada robu stave na raspolaganje kupcima, uvozno neocarinjenu, na obali u imenovanoj odredinoj/istovarnoj luci. Pri tom, prodavci snose sve trokove i rizike koji nastaju dopremom te robe do luke istovara (tj. odredine luke) i istovarom robe na obalu. Prema ovom terminu kupci su obavezni uvozno ocariniti robu i platiti sve formalnosti, carine, poreze i druge uvozne dabine.
198

Osim toga, sva su pravila vaeega Incoterms termina DEQ sadrajno i terminoloki inovirana i usklaena sa promenama na savremenom tritu. To posebno vredi za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i 3-5) i na pravila o podeli trokova (A-6 i B-6). Poto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od brojnih uticajnih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i td.), neophodno je da pitanje osiguranja svake poiljke ree meusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su oteenja a time i tetne posledice za robu u realizaciji transporta mogue. Incoterms termin DDU (ISPORUENO NEOCARINJENO ... imenovano mesto odredita). U preambuli najnovijeg Incoterms-termina DDU mnogo je jasnije i odreenije utvren odnos izmeu prodavca i kupaca u pogledu isporuke robe, trokova i prelaza rizika nego to je to bilo u prethodnoj verziji toga termina (Incoterms 1990.). Prema vaeem terminu DDU prodavci isporuuju robu kupcima uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredita. Prodavci snose trokove i rizike koji nastaju dopremom te robe do imenovanog mesta odredita. Osim toga, sva pravila vaeega Incoterms termina DDU su sadrajno i terminoloki inovirana u skladu sa ostvarenim promenama na savremenom titu. To posebno vai za pravila koja se odnose na definisanje statusa i poloaja prodavca i kupca u pogledu prelaska rizika (A-5 i B-5) i podele trokova (A-6 i B-6). Prodavcima i kupcima se preporuuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe preciziraju i tano definiu i ugovore mesto isporuke robe na dogovorenom mestu odredita, da izriito odrede tzv. "dabine" uvoza robe u dravi odredita, te vreme isporuke robe. Poto prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od brojnih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i sl.), preporuljivo je da pitanje osiguranja svake poiljke bude reeno dogovorno (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su tetne posledice realizacije transporta realna pretpostavka. Incoterms termin DDP (ISPORUENO OCARINJENO ... imenovano mesto odredita). Iako je misija vaeih pravila Incoterms termina DDP ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu verziju tog termina (Incoterms 1990.), sada je mnogo jasnije i odreenije definisan odnos izmeu prodavaca i kupaca u pogledu isporuke robe, plaanja trokova i prelaska rizika. Prema vaeem terminu DDP smatra se da je prodavac isporuio traenu robu kupcu onog momenta kada ju je uvozno ocarinjenu, neistovarenu sa prevoznoga sredstva, stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu u odreditu. Pri tom, prodavac snosi sve trokove i rizike u vezi sa dopremom robe do imenovanog mesta, ukljuujui, gde je to primenjivo, i "dabine" za uvoz robe u dravu u kojoj se nalazi odredite. Osim toga, sva pravila vaeega Incoterms termina DDP su sadrajno i terminoloki inovirana i usaglaena sa nastalim promenama na savremenom tritu. To posebno vai za pravila koja se odnose na prelaz rizika (A-5 i B-5) i na podelu trokova (A-6 i B-6). Prodavcima i kupcima se preporuuje da prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe posebno i jasno dogovore i ugovore taku isporuke robe na imenovanom mestu odredita, da specificiraju vrste i iznose trokova koji se plaaju prilikom uvoza te da izriito odrede tzv. "dabine" uvoza robe u dravi odredita. Obzirom da prema Incoterms-terminu DDP ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe, ali snose odreene rizike koji zavise od razliitih faktora (npr. osobina robe, sloenosti procesa manipulisanja i prevoza, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta i sl.), preporuljivo je da pitanje osiguranja svake poiljke ree meusobnim dogovorom (odnosno kupoprodajnim ugovorom iako to nisu obavezni) jer su tetne posledice po robu u transportu verovatna realnost.
199

15.4.2. Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju

Primena Incoterms termina u spoljnotrgovinskom poslovanju je sasvim izvesna. Skoro da nema kupoprodajnog ugovora, sklopljenog sa inostranim partnerom, a da ne sadri konkretan Incoterms termin kojim se reguliu odgovarajua pitanja izmeu ugovornih partnera. Incoterms termini obuhvataju skup odgovarajuih pravila ugovornog prava koje primenjuju spoljnotrgovinski partneri u Europi, znatnim delom u Aziji, Africi, Australiji, ali ne i u SAD i Junoj Americi. Naime, osim Incotermsa u svetskoj trgovini se koriste i Revidirane Amerike spoljnotrgovinske definicije (eng. Revised American Foreigen Trade Definition R.A.F.T.D.) iz 1941. godine. U svakoj robnoj transakciji sa SAD njihovi izvoznici i uvoznici e nastojati da nametnu primenu upravo gore pomenutih Amerikih spoljnotrgovinskih definicija. Pri tom treba imati u vidu da je u avgustu 1985. Trgovinska komora SAD proglasila R.A.F.T.D. zastarelim i preporuila njihovu suspenziju. Kako je, meutim, njihova upotreba dobrovoljna, prodavci i kupci mogu ih i dalje upotrebljavati u ureivanju meusobnih odnosa, to u praksi upravo i ine ameriki izvoznici i uvoznici. To, zapravo, znai da je Incoterms potisnuo u drugi plan Amerike spoljnotrgovinske definicije i na podruju SAD, iako se R.A.F.T.D. jo uvek koristi u SAD, Meksiku i Centralnoj Americi. To je i sasvim razumljivo jer se Revidirane Amerike spoljnotrgovinske definicije od 1941. godine nisu menjale i prilagoavale spoljnotrgovinskom, transportnom, deviznom, elektronskom i ostalim promenama u savremenom poslovanju na svetskom i globlnom tritu. Saglasno tome nai i europski menaderi i strunjaci koji su direktno ili indirektno ukljueni u svetsko trgovinsko poslovanje moraju izvrsno poznavati sva pravila svih Incoterms termina, ali i pravila Amerikih spoljnotrgovinskih definicija. To znai da menaderi i strunjaci koji primenjuju Incoterms termine i Amerike spoljnotrgovinske definicije treba da znaju svaki termin, odnosno definiciju, sve pravne, ekonomske i tehnikotehnoloke efekte i posledice, i to ne samo za prodavce (tj. izvoznike) i kupce (tj. uvoznike) nego i za druge aktivne uesnike spoljnotrgovinskog i saobraajno-transportnog sistema (npr. prevoznike, peditere, morske luke, rena pristanita, robne terminale, robnotransportne centre i td.) kao i pojedine institucije (carinu, veterinarske, sanitarne i fitosanitarne inspektorate i td.). Jer, svaki termin i definicija ima svoje specifinosti koje treba, ne samo teorijski poznavati, nego i u praksi adekvatno primenjivati.

200

15.4.3. Klasifikacija Incoterms termina u skupove E, F, C i D

Da bi se to jednostavnije i bolje razumeli termini Incotermsa 2000. svrstani su i prezentirani u etiri osnovna skupa, i to: 1. E-termin: EXW FRANKO FABRIKA (... dogovoreno mesto) Prema ovom Incoterms terminu prodavac stavlja robu kupcu na raspolaganje u svom prodajnom prostoru. 2. F-termini: FCA - FRANKO PREVOZNIK (...dogovoreno mesto), FAS - FRANKO UZ BOK BRODA (...dogovorena luka utovara/otpreme) i FOB - FRANKO BROD (...dogovorena luka utovara/otpreme). Prema tim terminima prodavac je duan isporuiti robu do prevoznika kojeg je odredio kupac, pri emu osnovni prevoz nije plaen. 3. C-termini: CFR - TROAK I VOZARINA (...dogovorena luka odredita/istovara), CIF - TROAK, OSIGURANJE I VOZARINA (...dogovorena luka odredita/ istovara), CPT - VOZARINA PLAENA DO (...dogovoreno mesto odredita) i CIP - VOZARINA I OSIGURANJE PLAENO DO (...dogovoreno mesto odredita). Prema tim terminima prodavac je duan organizovati i ugovoriti prevoz robe, ali bez preuzimanja rizika gubitka ili tete na robi ili dodatnih trokova nastalih zbog dogaaja nakon isporuke, odnosno otpreme, utovara, pri emu je osnovni prevoz plaen. 4. D-termini: DAF - ISPORUENO GRANICA (...dogovoreno mesto), DES - ISPORUENO FRANKO BROD (...dogovorena luka odredita/istovara), DEQ - ISPORUENO FRANKO OBALA (...dogovorena luka odredita/istovara), DDU - ISPORUENO NEOCARINJENO (...dogovoreno mesto odredita) i DDP - ISPORUENO OCARINJENO (...dogovoreno mesto odredita). Prema tim terminima prodavac snosi sve trokove (i premiju osiguranja) i rizike do drave primaoca robe, odnosno imenovanog mesta, imenovane luke odredita ili imenovanog mesta odredita. Nadalje, svi Incoterms termini 2000. podrazumevaju obaveze ugovornih stranaka iz ugovora o prodaji robe koje su klasifikovane u 10 pravila, gde svako pravilo prodavca "odraava" poloaj kupca u odnosu na isti predmet, (npr. obaveze prodavca prema pravilu A-5 prelaz rizika "odraava" obavezu kupca prema pravilu B-5). U nastavku se na sistematski nain vri uporedna analiza bitnih elemenata svih 13 Incoterms termina 2000.: EXW, FCA, FAS, FOB, CFR, CIF, CPT, CIP, DAF, DES, DEQ, DDU i DDP (slika 3). Isto tako navedeni su Incoterms-termini 2000. na engleskom, nemakom, francuskom, italijanskom, slovenskom i srpskom jeziku (tabela 3).

201

15.4.4. Standarizacija pojmova u Incotermsu 2000.

U Incotermsu 2000., uinjen je pokuaj ujednaavanja i standardizacije pojmova koji se koriste u spoljnotrgovinskom poslovanju. Na taj nain izbegnuta je upotreba razliitih izraza koji imaju isto znaenje. Takoe, kada je to bilo mogue, upotrebljavani su isti izrazi kao i u Konvenciji UN o ugovorima u meunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine. U nastavku se navode najvaniji izrazi (tj. pojmovi) koji se koriste u Incoterms terminima 2000.: "Poiljalac". U nekim sluajevima bilo je potrebno koristiti isti termin da bi se izrazila dva razliita znaenja, zbog toga to nema odgovarajue zamene. Tako e se trgovci suoiti sa ovim problemom u sluaju ugovora o prodaji kao i kod ugovora o prevozu. Primera radi, izraz "poiljalac" znai istovremeno i osobu koja predaje robu na prevoz, kao i osobu koja sklapa ugovor sa prevoznikom: meutim, ta dva "poiljaoca" mogu biti dve razliite osobe, npr. prema FOB ugovoru prodavac mora predati robu za isporuku, a kupac mora ugovoriti prevoznika, ali u praksi te radnje po pravilu umesto prodavaca i kupaca obavljaju meunarodni pediteri. Umesto izraza "poiljalac" u praksi se esto koristi pojam "krcatelj" koji ima isto znaenje. "Isporuka". Vano je naglasiti da se termin "isporuka" koristi kao sinonim za dva razliita znaenja u Incoterms terminima. U prvom sluaju, koristi se da bi se odredilo kada je prodavac izvrio svoju obavezu isporuke koja je odreena klauzulama A-4 Incotermsa. U drugom, termin "isporuka" se koristi u smislu opisa obaveze kupca da prihvati ponuenu isporuku robe, obaveza koja se pojavljuje u klauzulama B-4 Incotermsa. Kada se koristi u poslednjem smislu, re "isporuka" prvenstveno ukazuje na to da kupac "prihvata" pravi smisao C termina, tj. da prodavac ispunjava svoju obavezu otpreme robe, i drugo, da je kupac obavezan prihvatiti ponuenu robu. Poslednja obaveza je vana kako bi se izbegli nepotrebni trokovi za skladitenje robe dok je kupac definitivno ne preuzme. Stoga npr. u CFR i CIF ugovorima, kupac je obavezan prihvatiti isporuku robe i preuzeti robu od prevoznika i ako kupac to ne uini, on je duan platiti tetu prodavcu, koji je ugovorio prevoz sa prevoznikom, ili alternativno, kupac bi mogao platiti learinu za robu kako bi mu prevoznik mogao predati robu. Kada se u tom smislu kae da kupac mora "prihvatiti isporuku" to ne znai da je kupac prihvatio i robu u skladu sa ugovorom o kupoprodaji, nego samo to da je on prihvatio da je prodavac izvrio svoju obavezu predaje robe prevozniku u skladu sa ugovorom o prevozu koji je on ugovorio u skladu sa A-3 a) odredbama C termina. Dakle, ako kupac po prijemu robe na odreditu utvrdi da roba nije u skladu sa uslovima ugovora o kupoprodaji, on e protiv prodavca upotrebiti svaki pravni lek koji mu prua ugovor o kupoprodaji i druga vaea pravna akta. Kad god je mogue Incoterms 2000. koristi izraz "staviti robu na raspolaganje kupcu" kada je roba dostupna na odreenom mestu. Taj izraz ima isto znaenje kao i pojam "predati robu" koji je korien u Konvenciji UN o ugovorima u meunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine. Uobiajen. Re "uobiajen" pojavljuje se u nekoliko termina, npr. u EXW-terminu u odnosu na vrijeme isporuke (A-4) i u "C-terminima" u odnosu na dokumente koje je prodavatelj obvezan osigurati te u odnosu na ugovor o prijevozu koji osigurava prodavatelj (A-8, A-3). Naravno, teko je precizno odrediti to rije "uobiajeno" znai, meutim u mnogim sluajevima, mogue je utvrditi to osobe u trgovini uobiajeno ine i ta e praksa tada biti smjernica. U tom sluaju rije "uobiajeno" je korisnija od rijei "razumno" to zahtijeva odreivanje ne samo u odnosu na praksu nego i u odnosu na tei princip dobre vjere i pravednosti. U nekim okolnostima bit e nuno odluiti to je "razumno". Meutim, zbog navedenih razloga u Incoterms-terminima rije "uobiajeno" openito ima prednost pred rijei "razumno". Dabine. Kada se govori o obavezi uvoznog carinjenja robe, vano je definisati ta se smatra "dabinama" koje treba platiti prilikom uvoza robe. U Incotermsu 1990. izraz "slubene dabine koje se plaaju prilikom izvoza i uvoza robe" korien je u DDP-A6. U Incotermsu 2000. u DDP-A6 re "slubeno" je izbrisana, jer je ta re stvarala dilemu da li je
202

dabina "slubena" ili ne. To brisanje nije bitno promenilo znaenje ovog pojma. "Dabine" koje treba platiti odnose se ne samo na ona davanja koje nastaju prilikom samog uvoza i koja se stoga moraju platiti prema vaeim uredbama o uvozu. Svako dodatno davanje koje privatne stranke zaraunavaju u vezi sa uvozom nije ukljuena u te dabine, kao to su pristojbe za skladitenje koje nisu u vezi sa obavezom carinjenja. Meutim, izvrenje te obaveze moe prouzrokovati odreene trokove koji se plaaju carinskim posrednicima i pediterima, odnosno poiljaocima ako to nije obavila stranka koja ima takvu obavezu. Luke, mesta, take, prostorije. to se tie mesta na koje robu treba isporuiti, u Incotermsu se koriste razliiti izrazi. U terminima koji se koriste iskljuivo za prevoz robe morem - kao to je FAS, FOB, CFR, CIF, DES i DEQ-korieni su izrazi "luka otpreme" ili "luka utovara" i "luka odredita" ili "luka istovara". U svim ostalim sluajevima koriena je re "mesto". Takoe je potrebno navesti "taku" u luci ili mestu, budui da je ta informacija potrebna prodavcu, kako bi se roba isporuila u odreeno podruje npr. grad, ali takoe, i gde se unutar tog podruja roba treba staviti na raspolaganje kupcu. U ugovorima o kupoprodaji esto nedostaju takve informacije i Incoterms stoga odreuje da, ukoliko nije dogovorena odreena taka unutar imenovanog mesta i ako ima nekoliko raspoloivih taaka, prodavac moe odabrati taku koja najbolje odgovara svrsi (videti npr. FCA- A4). Kada je taka isporuke istovremeno i "mesto" prodavca, koristi se izraz "prostorije prodavca" (FCA-A4) . Brod, plovilo. U terminima koji se koriste za prevoz robe morem, izrazi "brod" i "plovilo" su sinonimi. Suvino je rei da izraz "brod" treba koristiti kada je brod sastavni deo samog termina, npr. "franko uz bok broda" (FAS) i "isporuka franko brod" (DES). Takoe, u tradicionalnoj upotrebi izraza "preko ograde broda" u FOB terminu, re "brod" treba koristiti u tom smislu. Kontrola, pregled. U klauzulama A-9 i B-9 Incotermsa u delu "Kontrola - ambalaa obeleavanje" i "Pregled robe" ti pojmovi se respektivno koriste. Iako su rei "kontrola" i "pregled" sinonimi, bolje je koristiti prvo spomenutu re u odnosu na obaveze isporuke prodavca prema A-4 a zadrati drugu re za poseban sluaj kad se sprovodi "pregled robe pre isporuke", poto se takav pregled uobiajeno trai kada kupac ili nadlene vlasti izvozne ili uvozne drave ele osigurati da roba odgovara ugovornim odredbama ili slubenim odredbama pa se u tom smislu obavlja pregled pre nego to je roba otpremljena. Nema obaveze. Kako proizlazi iz izraza "prodavac mora" i "kupac mora" Incoterms se bavi samo obavezama jedne ugovorne stranke prema drugoj. Stoga su rei "nema obaveze" umetnute kad god jedna stranka nema obaveze prema drugoj stranci. Ako, npr. prema A-3 navedenog termina, prodavac mora organizovati i platiti ugovor o prevozu, nai e se rei "nema obaveze" u delu "ugovor o prevozu" u B-3 a) ime se, ustvari, odreuje pozicija kupca. Isto tako, ako stranke nemaju meusobne obaveze, rei "nema obaveze" pojavi e se kod obe stranke, npr. u vezi sa osiguranjem. U oba sluaja vano je naglasiti da ak i kad je za jednu stranku navedeno da "nema obaveze" prema drugoj u obavljanju odreenoga zadatka, to ne znai da nije u njenom interesu da se taj zadatak realizuje. Na primer, iako se koristi CFR, kupac nije duan da prodavcu pribavi takav ugovor, ime je prodavac osloboen obaveze pribavljanja pokria osiguranja u skladu sa A-4.

203

INCOTERMS i usluge Skladite na mestu utovara (polaska) trokovi radne snage na mestu polaska izvozno pakovanje utovar na mestu polaska kopneni transport luki tro{kovi u luci otpreme pediterski trokovi utovar na sredstvo pomorskog tr. trokovi pomorskog transporta trokovi u luci prijema trokovi otpreme do krajnje destinacije trokovi uvoznog carinjenja i taksi

EXW imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac

FCA imenovano mesto odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac Kupac

FAS imenovana luka odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac Kupac

FOB imenovana luka odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac Kupac

CFR imenovano mesto odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac

CIF imenovano mesto odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac

CPT imenovano mesto odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac

CIP imenovana luka odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac

DAF imenovano mesto Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac

DES imenovana luka odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac Kupac

DEQ imenovana luka odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Kupac

DDU imenovano mesto odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac

DDP imenovana luka odredita Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac Prodavac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Kupac

Prodavac

Kupac

Prodavac

Slika 33: Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000

PRODAVAC
kej ili maona ogr ada br oda
gr anica na br odu ugovor ena kej (obala) luk a opr edel jenja luk a opr edel jenja odr edi{ te

K UPAC
magacin pr eduze} a

magacin pr eduze} a

pr evoznik (or ganizator pr evoza - {pediter )

F-co fabrika RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja

RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en utovar)

EX W FCA FAS FOB CFR CI F

F-co pr evoznik

RI Z I CI I TRO[ K OVI

F-co uz bok br oda

RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eno k or i{} enj e plove} eg {leper a)

F-co na brod

RI Z I CI I TRO[ K OVI

cena sa vozarinom

RI Z I CI I TRO[ K OVI

cena, osigur anj e i vozar ina RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t (obuhva} eni t ro{kovi istovara ako su uklju~eni u t ranspor t)

RI Z I CI I TRO[ K OVI

RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en gubitak i o{t e} enje) obuhva} eni t ro{kovi ukr caja i iskrcaja i osugur anje od gubitka i isticanja Tr anspor t Tr anspor t RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ K OVI RI Z I CI I TRO[ KOV I RI Z I CI I TRO[ KOV I Obaveze da se obezbedi car inj enj e r obe za uvoz Obaveze na t er et kupca

vozarina pla} ena do ...

RI Z I CI I TRO[ K OVI

CPT CI P DAF DES DEQ DDU DDP

vozarina i osigur anj e pla} eni do ...

RI Z I CI I TRO[ K OVI

RI Z I CI I TRO[ K OVI (isklju~en tr anspor t) Tr anspor t i osigur anje (obuhva}eni tro{kovi istovar a ak o su uklju~eni u t ranspor t)

ispor u~ena gr anica

RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} en istovar na gr anici, ako je potr ebno ili kor i{} eno)

ispor u~eno f-co brod

RI Z I CI I TRO[ K OVI

ispor u~. f-co obala

RI Z I CI I TRO[ K OVI

ispor u~eno i neocar injeno

RI Z I CI I TRO[ K OVI

ispor u~eno i ocar injeno

RI Z I CI I TRO[ K OVI (obuhva} eni tr o{kovi ist ovara na odredi{tu)

205

Obaveza obezbe| enja car inj enj a r obe za i zvoz Obaveze na ter et pr odavca

15.4.5. Obaveze prodavca prilikom isporuke robe

Analizom pravila prikazanih u Incotermsu moe se konstatovati da je isti usresreen na regulisanje obaveza prodavaca prilikom isporuke robe kupcima. Precizna podela funkcija i trokova, vezano za obaveze prodavca prilikom isporuke robe, normalno, ne bi stvarala probleme tamo gde ugovorne stranke imaju kontinuirani komercijalni odnos. Oni tada stvaraju meusobnu praksu ("tok posla") koju treba da slede i u buduim poslovima na isti nain na koji su radili ranije. Meutim, ako je uspostavljen novi komercijalni odnos ili ako je kontaktirano preko posrednika - kao to je uobiajeno u prodaji robe - trebalo bi koristiti odredbe ugovora o kupoprodaji i, kad god je Incoterms 2000. ukljuen u taj ugovor, treba izvriti raspodelu funkcija, trokova i rizika koji iz toga proizlaze. Svakako bi bilo poeljno kada bi Incoterms, na to je mogue detaljniji nain, specificirao obaveze stranaka u vezi sa isporukom robe. Uporeeno sa Incotermsom iz 1990., uinjeni su daljnji napori u pojedinim specifinim sluajevima (vidi npr. FCA-A4). Ali u FAS i FOB terminima A-4 ("na nain uobiajen u toj luci") nije se mogla izbei referenca na ono to je uobiajeno u trgovini. Razlog tome je da, posebno u trgovini robom, taan nain na koji je roba isporuena za prevoz u FAS i FOB ugovoru varira u odnosu na razliite morske luke. Obaveze prodavca i kupca u INCOTERMS 2000 date su na prethodnim slikama.

15.4.6. Prelaz rizika i trokova sa prodavca na kupca

Rizik od gubitka ili oteenja robe i obaveze snoenja trokova, koji se odnose na robu, prelaze sa prodavca na kupca kada je prodavac isporuio traenu robu kupcu. Poto kupac ne treba da kasni sa preuzimanjem rizika i trokova, svi termini odreuju da se prelasci rizika i trokova mogu dogoditi i pre isporuke, ako kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno ili propusti dati takva uputstva (u odnosu na vreme otpreme i/ili mesta isporuke) to bi prodavac mogao zahtevati radi ispunjenja njegove obaveze da isporui robu. Uslov za taj prerani prelaz rizika i trokova jeste pretpostavka da je roba identifikovana kao roba namenjena kupcu ili kako je odreeno u odredbama, stavljena na stranu za njega (prisvajanje). Taj uslov posebno je vaan u EXW-terminu, budui da se prema svim ostalim terminima roba normalno identifikuje u smislu njene namene kupcu, kada je sve preduzeto za njenu otpremu ("F" i "C" termini) ili njenu isporuku na odredite ("D" termini). U posebnim sluajevima, meutim, prodavac moe robu poslati kao rasuti teret, bez identifikacije konkretnih koliina za pojedine kupce i u tom sluaju prelaz rizika i trokova ne ostvaruje se pre nego to je roba prisvojena kako je navedeno (usporediti sa lanom 69.3 iz Konvencije UN o ugovorima u meunarodnoj kupoprodaji robe iz 1980.).

15.4.7. Vanije preporuke pri upotrebi INCOTERMS termina

Iako svaki menader i strunjak koji ugovara ili primenjuje Incoterms termine 2000. u spoljnotrgovinskom poslovanju ima sopstveno miljenje o prednostima i nedostacima pojedinih termina, zavisno od toga javlja li se u svojstvu prodavca (tj. izvoznika) ili kupca (tj. uvoznika), mogue je za svaki Incoterms termin 2000. predloiti po nekoliko neobaveznih i objektivnih saveta, odnosno preporuka koje bi prodavci i kupci u odreenim poslovnim situacijama trebali imati na umu. Saglasno tome, navode se vaniji saveti po skupovima Incoterms termina: 1) Incoterms termin skupa "E", 2) Incoterms termini skupa "F", 3) Incoterms termini skupa "C" i 4) Incoterms terniini skupa "D".

206

15.4.7.1.

Incoterms termin skupa "E"

Poto skup Incoterms termina "E" ini samo termin EXW (FRANKO FABRIKA ... imenovano mesto), naveemo nekoliko saveta, odnosno preporuka prodavcima (tj. izvoznicima) i kupcima (tj. uvoznicima) koji se eventualno odlue za ugovaranje ovog termina: Incoterms termin EXW je uopteno povoljniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ovo zato to kupci mogu na najbolji nain organizovati sve aktivnosti od trenutka preuzimanja kupljene robe u prostorijama prodavca ili na drugom imenovanom mestu u blizini fabrike. Pri tom mogu maksimalno doi do izraaja sve kreativne kupeve poslovne sposobnosti. Prodavci koji ne ele, ne mogu ili ne znaju prodati nita vie nego samo svoju robu (npr. nemaju ambicija da prodaju logistike usluge i sl.) mogu ugovarati prodaju robe po Incoterms terminu EXW, jer su u tim uslovima njegove obaveze minimalne. On, naime, izvrava svoju obavezu onog momenta kada robu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom imenovanom mestu (npr. fabrici, skladitu, salonu), ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja. Kupci, a posebno oni iz udaljenih drava od drave prodavca (npr. kupac iz Norveke kupuje robu u Beogradu), koji iz nekih svojih razloga kupuju robu po Incoterms terminu EXW trebali bi sa prodavcem posebno ugovoriti obavljanje izvoznog carinjenja i utovar robe na kopnena prevozna sredstva. Razloge za ovakvu preporuku ne treba posebno obrazlagati jer su oni jasni i evidentni. Moda se kupci iz susednih drava (npr. kupac iz BiH kupuje robu u Novom Sadu ili Beogradu) mogu lake snai u obavljanju izvoznog carinjenja i utovara robe u prostorijama prodavca. Poto prema Incoterms terminu EXW ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe, preporuuje se kupcu da organizuje osiguranje robe jer snosi sve rizike od trenutka preuzimanja robe u prostorijama prodavca. Pre ugovaranja Incoterms termina EXW preporuuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim pediterima, koji e im zasigurno u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin EXW primereno je ugovarati kada se roba transportuje kopnenim putevima i kopnenim prevoznim sredstvima. Meutim, taj se termin moe ugovarati i u sluajevima kada se roba transportuje sa vie razliitih vidova transporta, npr. u kombinovanom i multimodalnom transportu, uz uslov da proces transporta poinje sa kopnenim prevoznim sredstvima.

15.4.7.2.

Incoterms termini skupa "F"

Kako Incoterms termine skupa "F" ine termini FCA, FAS i FOB, svakom od ovih termina posveuje se primerena panja: Incoterms termin FCA (FRANKO PREVOZNIK ... imenovano mesto). Kada prodavci i kupci nameravaju ugovoriti ovaj termin, trebalo bi da imaju u vidu sledee: Incoterms termin FCA podjednako je pogodan i za prodavca i za kupca jer njihove obaveze zavise od definisanog mesta isporuke i naina prevoza robe. Prodavci koji ele prodati robu u svojim prostorijama isporuuju izvozno ocarinjenu robu prevozniku kojeg je odredio kupac. U tom su sluaju prodavci odgovorni i za utovar robe na prevozno sredstvo. Tada prodavci imaju minimalne obaveze, ali zato prodaju kupcu samo robu i usluge izvoznog carinjenja i utovara robe. Ako je imenovano mesto negde drugde, izvan prostorija prodavaca, prodavci isporuuju robu kada je stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugoj osobi koju
207

je imenovao kupac ili izabrao prodavac saglasno sklopljenom ugovoru o kupoprodaji robe, ali neistovarenu sa prevoznog sredstva prodavaca. Poto je imenovano mesto i odreena taka u tom mestu bitna za ureivanje odnosa (tj. obaveza i prava) prodavaca i kupaca, preporuuje im se da u svakom konkretnom sluaju vrlo precizno ugovore mesto (i taku) isporuke robe, a pri emu trebaju voditi rauna o prirodi i koliini robe te vrsti prevoza kao dodatnim obavezama prodavaca. I prodavcima i kupcima trebalo bi biti u interesu da se manipulisanje i transport robe od proizvoaa do potroaa organizuje i obavi sigurno, brzo i racionalno. Kako prema Incoterms terminu FCA ni prodavci niti kupci nemaju obvezu osiguranja robe, preporuuje im se da pitanje osiguranja svake poiljke dogovorno ree ili pak da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, odnosno kada koji od njih snosi sve rizike od gubitka ili oteenja robe. Preporuuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FCA posavetuju sa svojim pediterima, koji e im u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno rjeenje. Incoterms termin FCA primereno je ugovarati kada se roba transportuje svim prevoznim sredstvima (tj. eleznicom, drumom, vazduhom, morem, rekama...), odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim prevozom.

Incoterms termin FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Evo nekoliko preporuka prodavcima i kupcima prilikom ugovaranja termina FAS: Suptilnijim preporuivanjem pravila Incoterm termina FAS moe se utvrditi da je ovaj termin pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Evo i argumenata u prilog ove teze: kupci odreuju mesto utovara i biraju brod za utovar robe. to ta pogodnost za kupce znai? Znai da kupci mogu angaovati najpogodniji brod za prevoz robe i da oni "vladaju" robom na celoj relaciji. Pri tome se moe postaviti i drugo pitanje: A to je sa rizikom kupaca? Da, kupci snose sav rizik od gubitka ili oteenja robe od trenutka kada im je roba isporuena u luci utovara i od ugovorenoga datuma. Meutim, to nije nedostatak kupcima nego naprotiv njihova prednost jer e oni osigurati robu protiv rizika koje sami odaberu. I za prodavce Incoterms termin FAS moe biti pogodan, posebno za one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga i koje je strah upravljati rizicima na daljim relacijama. Preporuuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima za svaku konkretnu poiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku utovara robe i datum ili period isporuke robe, a gde je potrebno i taku isporuke robe uz bok broda u luci ukrcaja. to se tie osiguranja robe, preporuuje se prodavcima i kupcima da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, kako bi na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka ili oteenja robe. Pre ugovaranja Incoterms termina FAS preporuuje se prodavcima i kupcima da se posavetuju sa svojim pediterima, jer su oni specijalisti ne samo za organizaciju otpreme, dopreme i tranzita robe nego, pored ostalog, i za transportna i spoljnotrgovinska osiguranja, koji e im u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin FAS primereno je ugovarati u sluajevima kada se roba transportuje pomorskim ili renim brodovima. To, meutim, ne znai da se taj termin ne moe ugovarati i u meunarodnom multimodalnom transportu, ali uz uslov da proces prevoza poinje sa morskim ili renim brodovima.

208

Incoterms termin FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka utovara/otpreme). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se nudi nekoliko preporuka: Slino Incoterms terminu FAS i Incoterms termin FOB je pogodniji za kupce (tj. uvoznike) nego za prodavce (tj. izvoznike). Ta se pogodnost za kupce ogleda u injenici da kupci biraju najpovoljniji brod za prevoz robe i da oni vladaju robom na celoj relaciji. Osim toga, kupci vre osiguranje robe od trenutka kada im je isporuena (tj. od trenutka kada roba pree ogradu broda u luci utovara) do krajnjeg odredita (a ono moe biti i kod krajnjeg potroaa). Pri tom kupci mogu angavati nacionalne brodare i nacionalne osiguravae, i tako tititi nacionalne interese. Incoterms termin FOB moe biti pogodan i za prodavce, posebno za one koji ne mogu nametnuti kupcima primerenije termine (npr. Incoterms-termin CIF) ili one koji se zadovoljavaju sa prodajom same robe bez dodatnih usluga ili pak one koji ne znaju upravljati rizicima i transportnim procesima na daljim relacijama. Preporuuje se prodavcima i kupcima da u kupoprodajnim ugovorima, kada primenjuju Incoterms termin FOB, za svaku konkretnu poiljku vrlo precizno utvrde (tj. imenuju) luku ukrcaja, a gde je potrebno i taku isporuke robe preko ograde broda u luci otpreme, te datum ili period isporuke robe. I prodavcima i kupcima se preporuuje da pri ugovaranju Incoterms termina FOB veoma precizno dogovore i ugovore svoje obaveze pri prevozu robe u slobodnoj plovidbi, odnosno primeni "f.i.o." uslova (tj. F.I.O., F.I.O.T., F.I.O.S.) koje u svakom prevozu treba razlikovati od linijskih uslova, odnosno "liner terms" uslova u linijskoj plovidbi. Pri tome se mora znati odnose li se njihove ugovorene obaveze samo na trokove ili na trokove i rizik zajedno. Pri ugovaranju Incoterms termina FOB, ali i drugih Incoterms termina (npr. CFR, CIF), prodavci i kupci treba da vode rauna ne samo o obavezama koje impliciraju uslovi FIO, FIOT, FIOS nego i obavezama vezivanja i uvrivanja tereta u brodskim skladitima (tzv. LASHING, odnosno LSD - Lashing Securing Dunnge). Radi se, zapravo, o vezivanju i/ili uvrivanju veih i teih koleta protiv pomeranja pri valjanju i posrtanju ili drugim uzrocima naginjanja broda. Koleta se veu uadima, sajlama, uklinjavanjem, zavarivanjem, podbacivanjem. Kako trokovi vezivanja i uvrivanja tereta (rad i materijal: daske, grede, uad, sajle, podmetai i sl.) ne spadaju u redovite trokove utovara i slaganja tereta u brodskim skladitima, a esto mogu biti i prilino visoki, preporuuje se prodavcima i kupcima da takve trokove dogovore i ugovore u kupoprodajnom ugovoru (koliko oni iznose i ko ih snosi). Takve trokove treba ugovoriti i ugovorom o prevozu tereta. Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu FOB, nemaju obavezu osiguranja robe, preporuuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, kako bi uobiajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka ili oteenja robe Poto su meunarodni pediteri specijalisti za organizaciju otpreme robe u izvozu, dopreme robe u uvozu i provoza robe u tranzitu, preporuuje se prodavcima i kupcima da se pre ugovaranja Incoterms termina FOB posavetuju sa svojim pediterima, koji e im u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno rjeenje. Incoterms termin FOB poeljno je ugovarati u sluajevima transporta robe morskim i renim brodovima, ali se moe ugovarati i u meunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe poinje sa morskim ili renim brodovima.

209

15.4.7.3.

Incoterms termini skupa "C"

Obzirom da skup Incoterms termina "C" ine termini CFR, CIF, CPT i CIP, potrebno je svakom od njih posvetiti primerenu panju: Incoterms termin CFR (TROKOVI I VOZARINA ... imenovana luka odredita/istovara). Pri ugovaranju ovoga termina prodavcima i kupcima se moe preporuiti sledee: Incoterms termin CFR je pogodniji za prodavce (tj. izvoznike) nego za kupce (tj. uvoznike). Ovo zbog toga to prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i potrebne usluge koje proizlaze iz njihovih obaveza: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladita u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u arterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, a snosi rizik od gubitka ili oteenja robe do trenutka kada roba pree ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodavci prodajom navedenih usluga mogu ostvariti, u odreenim sluajevima, vei profit nego to je profit od prodaje same robe a angaovanjem drugih nacionalnih privrednih subjekata tite i nacionalne privredne interese. Incoterms termin CFR moe biti pogodan i za kupce, posebno za one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji ele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logistike usluge, ili pak one koji ele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Poto ni prodavci niti kupci prema Incoterms terminu CFR nemaju obavezu osiguranja robe, preporuuje im se da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, kako bi uobiajenim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka ili oteenja robe. Obzirom da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) nisu specijalisti za brojne logistike aktivnosti u vezi sa manipulacijama sa robom (utovar, pretovar, istovar i sl.), transportom, skladitenjem, osiguranjem, carinjenjem nego samo za kupoprodaju robe, potrebno je da se pre ugovaranja Incoterms termina CFR posavetuju sa svojim pediterima, koji e im u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin CFR primereno je ugovarati u sluajevima transporta robe pomorskim i renim brodovima, ali se moe ugovarati i u meunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe poinje i zavrava sa pomorskim ili renim brodovima.

Incoterms termin CIF (TROAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredita/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren nain ugovorili kupoprodaju robe na osnovi ovog termina, koji se od 1936. godine prilagoava spoljnotrgovinskoj praksi, potrebno je da imaju u vidu sledee: Incoterms termin CIF je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavca i spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata drave prodavca. Argumenti koji podravaju ovu tezu su: prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logistike usluge, npr. pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladita u luci utovara/otpreme, utovar robe na brod (a u arterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), pomorsku vozarinu, pomorsko osiguranje(sa minimalnim pokriem), pribavljanje svih dokumenta o robi bitnih za izvoz robe, a snosi i rizik od gubitka ili oteenja robe do trenutka kada ona pree ogradu broda u luci utovara/otpreme. Prodajom navedenih usluga prodavci mogu u odreenim situacijama ostvariti vei profit nego to je profit od prodaje same robe a angaovanjem nacionalnih privrednih subjekata prodavci, ustvari, tite nacionalne
210

interese. Incoterms termin CIF, slino i drugim terminima C, moe biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu nametnuti prodavcima primerenije termine (npr. FOB) ili one koji ele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logistike usluge, ili pak one koji ne ele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prodavci prema Incoterms terminu CIF imaju obavezu osiguranja robe u pomorskom transportu i obavezu plaanja premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokriem, preporuuje se i prodavcima i kupcima da osiguranju robe posvete posebnu panju. To, zapravo, znai da bi oni prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora trebalo da precizno dogovore i ugovore obim pokria transportnih rizika za svaku poiljku posebno, zavisno od osobina robe, relacije pomorskog prevoza robe, da sagledaju politike situacije u dravama i regionima kroz koje se ili pored kojih se treba da realizuje dati plovidbeni zadatak, oni bi trebali da ugovore pokrie odreenih rizika konkretnim institutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. institutske klauzule za osiguranje robe A, B, C, rat, trajk i sl.). Kako su meunarodni pediteri ne samo klasini organizatori transportnih procesa, odnosno organizatori procesa proizvodnje transportnih usluga nego i logistiki operatori (tj. organizatori ili proizvoai brojnih logistikih usluga, npr.: transportnih, pediterskih, lukih, slagakih i skladinih usluga, usluga u slobodnim zonama, robnotransportnim centrima, robnotrgovinskim centrima, robnodistributivnim centrima, logistikim centrima, zatim usluga pomorskih agenata, izvritelja ugovorne kontrole, osiguravajuih drutava, tela dravne uprave i dr.), poeljno je da se prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici), koji po pravilu nemaju primerena znanja, iskustva i vetinu u realizaciji sloenih procesa proizvodnje brojnih logistikih usluga, pre ugovaranja Incoterms termina CIF posavetuju sa svojim pediterima koji e im u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin CIF primereno je ugovarati u sluajevima transporta robe pomorskim ili renim brodovima, ali se moe ugovarati i u meunarodnom multimodalnom transportu ako proces prevoza robe poinje i zavrava sa pomorskim ili renim brodovima.

Incoterms termin CPT (VOZARINA PLAENA DO ... imenovano mesto odredita). Prilikom ugovaranja ovog termina prodavci i kupci treba da imaju sledee u vidu: Incoterms termin CPT je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce poto prodavci prodaju kupcima ne samo robu nego i brojne logistike usluge (npr.: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, slaganje ili ravnanje tereta). Takoe, u sluaju transporta robe brodovima slobodne plovidbe (u arterskoj plovidbi), prevoz od fabrike (skladita, terminala, salona...) do imenovanog mesta odredita, istovar na odredinom mestu (ako je to obaveza prodavca iz ugovora o prevozu robe), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i eventualno tranzit robe, a snose rizik od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke (tj. do trenutka kada je poiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prijevoz obavlja vie prevoznika rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). Izvravanjem svojih obaveza, odnosno obavljanjem navedenih logistikih usluga, prodavci mogu ostvariti dodatni profit i angaovati nacionalne privredne subjekte te tako tititi interese nacionalne privrede. Prilikom ugovaranja Incoterms termina CPT poeljno je da se i prodavci i kupci vrlo precizno dogovore i ugovore taku isporuke na imenovanom mestu odredita,
211

periodu isporuke robe, te da specificiraju sve vanije vrste operacija i trokove koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. trokovi istovara robe na odredinom mestu ili trokovi i pristojbe tranzita robe preko nekih drava i sl.). Prema Incoterms terminu CPT ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe, ali je preporuljivo da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka ili oteenja robe. Kako se u sloenim transportnim lancima, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, u kojem se mogu primenjivati suvremene transportne tehnologije (npr. kontenerizacija, RO-RO, Huckepack i bimodalna tehnologija transporta), mogu pojaviti veoma sloeni odnosi u proizvodnji odreenih logistikih usluga, u kojima se tee snalaze kako prodavci tako i kupci, preporuljivo je da se pre ugovaranja Incoterms termina CPT konsultuju sa svojim pediterima kao logistikim operatorima koji e im, bez obzira na stepen sloenosti, u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin CPT treba ugovarati pri prevozu robe svim vidovima prevoza: morem, rekom, eleznicom, drumom, vazduhom, odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim transportom. Poto prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportno-tehnikim, transportno-tehnolokim, transportno-organizacionim, transportno-ekonomskim i transportno-pravnim fenomenima, koji se meusobno isprepliu u klasinom i multimodalnom transportu, korisno je da o svemu konsultuju svoje peditere kao logistike operatore. Incoterms termin CIP (VOZARINA I OSIGURANJE PLAENI DO ... imenovano mesto odredita). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na adekvatan nain ugovorili kupoprodaju robe na osnovu Incoterms termina CIP, potrebno je da imaju u vidu sledee: Incoterms termin CIP, slino Incoterms terminu CIF, je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, ako se njihova primena posmatra sa pozicije prodavca, spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata. Takvu tezu podravaju ovi argumenti: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logistike usluge (npr.: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, prevoz robe od fabrike do dogovorene take na imenovanom mestu odredita, osiguranje robe (sa minimalnim pokriem rizika), pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz i prevoz, osiguranje robe, a snose rizik od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke robe (tj. do trenutka kada je poiljku predao glavnom prevozniku, a ako glavni prevoz obavlja vie prevoznika rizik prelazi od prodavca na kupca u trenutku kada je roba predata prvom prevozniku). U nekim sluajevima prodavci mogu prodajom navedenih usluga ostvariti znatan dodatni profit angaovanjem nacionalnih privrednih subjekata istovremeno tite i interese nacionalne privrede. Incoterms termin CIP, slino drugim terminima C, moe biti pogodan i za kupce, posebno one koji ne mogu prodavcima nametnuti primerenije termine (npr. FOB) ili one koji ele kupiti i platiti ne samo robu nego i druge logistike usluge, ili pak one koji ele i/ili misle da znaju upravljati transportnim i spoljnotrgovinskim rizicima. Kako prema Incoterms terminu CIP prodavci imaju obavezu osiguranja robe i plaanje premije osiguranja ali samo sa minimalnim pokriem, neophodno je da prodavci i kupci, prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora, precizno dogovore i ugovore obim pokria transportnih rizika za svaku poiljku posebno, zavisno od osobina robe, geografskog poloaja otpremnog i odredinog mesta, od politike
212

situacije u dravama i regionima kroz koje se ili pored kojih se obavlja transport robe. Oni bi, zapravo, trebali ugovoriti pokrie odreenih rizika konkretnim instutskim klauzulama za osiguranje robe (npr. Institutske klauzule A, B i C, rat, trajk i sl.). U implementaciji Incoterms termina CIP u spoljnotrgovinskoj praksi posebnu vanost u ureivanju poslovnih odnosa izmeu prodavaca i kupaca ima dogovorena taka na imenovanom mestu odredita pa, saglasno tome, i prodavcima i kupcima je u interesu da prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora vrlo precizno definiu i ugovore taku isporuke robe na imenovanom mestu odredita kao i vreme isporuke robe. Osim toga, oni treba da u meusobnom ugovoru specificiraju sve vanije vrste osiguranja i trokova koji bi mogli biti sporni u njihovim odnosima (npr. trokovi istovara na mestu odredita, trokovi i pristojbe tranzita robe preko nekih drava). Kako se sloeni transportni lanci, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, najee realizuju savremenim transportnim tehnologijama (npr. paletizacija, kontenerizacija, RO-RO, Huckepack i bimodalne tehnologije), koje mogu biti, opet, podrane veoma sloenom proizvodnjom odreenih logistikih usluga, u kojima se ne moe uspeno orijentisati veina prodavaca i kupaca, poeljno je da oni pre ugovaranja Incoterms termina CIP konsultuju svoje peditere kao logistike operatore koji e im, bez obzira na stepen sloenosti date situacije, u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin CIP predstavlja adekvatno reenje pri ugovaranju prevoza robe svim vrstama prevoza: pomorskim, renim, eleznikim, drumskim, vazdunim, odnosno klasinim, kombiniranim ili multimodalnim transportom. Poto prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) imaju veoma skromno znanje o transportnotehnikim, transportno-tehnolokim, transportno-organizacionim, transportnoekonomskim i transportno-pravnim fenomenima, koji su meusobno isprepletani u realizaciji kombinovanog i multimodalnog transporta, poeljno je da isti pravovremeno konsultuju svoje peditere kao logistike operatore.

15.4.7.4.

Incoterms termini skupa "D"

Kako skup "D" ine Incoterms termini DAF, DES, DEQ, DDU i DDP, u narednom izlaganju svakom od njih bie posveena primerena panja: Incoterms termin DAF (ISPORUENO GRANICA ... imenovano mesto). Prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) mogu pod optimalnim uslovima ugovarati kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DAF samo ako imaju u vidu sledee: Incoterms termin DAF je podjednako povoljan kako za prodavce tako i za kupce. Stepen povoljnosti primene ovog termina za jednog ili drugog ugovornog partnera zavisi od njihove udaljenosti od imenovanog mesta na nekoj granici te stepena primerenosti reavanja brojnih sloenih pitanja njihovih meusobnih poslovnih odnosa. Ipak, detaljnijom analizom pravila koja karakteriu ovaj termin moe se zakljuiti da je on po pravilu pogodniji za prodavce nego za kupce jer, prema pravilima Incoterms-termina DAF, prodavci najee prodaju kupcima osim robe i brojne pratee logistike usluge, npr.: punjenje kontenera, utovar robe na prevozno sredstvo, pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, prevoz robe od fabrike, skladia, terminala do take i imenovanog odredinog mesta na odreenoj granici, a snosi sve rizike od gubitka ili oteenja robe od trenutka isporuke (tj. kada je robu stavio na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu, neistovarenu, na imenovanom mestu isporuke na granici, ugovorenog dana ili u ugovorenom periodu). Prodajom navedenih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit.
213

 Kako pri primeni Incoterms termina DAF za ureivanje odnosa izmeu prodavaca i kupaca posebnu vanost ima imenovana taka i mesto na granici, poeljno je da oni u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo jasno definiu i ugovore svoje obaveze u vezi sa takom i mestom isporuke poiljke na imenovanoj granici (npr.: snoenje trokova i rizika istovara robe na granici). Kako ni prodavci niti kupci, prema Incoterms terminu DAF, nemaju obavezu osiguranja robe, ipak je poeljno da i jedni i drugi osiguraju robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka i oteenja robe. Prilikom ugovaranja Incoterms termina DAF potrebno je da se i prodavci i kupci posavetuju o svim bitnim pitanjima primene ovoga termina sa svojim pediterima kao logistikim operatorima koji e im, u svakom konkretnom sluaju, ponuditi optimalno reenje. Ovo i zbog toga to se pri realizaciji sloenih transportnih lanaca, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. kontenerizacija, RO-RO, Huckepack i bimodalne tehnologije), koje opet mogu biti podrane sloenom proizvodnjom prateih logistikih usluga u kojima se ne mogu uspeno orijentisati kako prodavci tako i kupci. Primena Incoterms termina DAF moe biti optimalno reenje u realizaciji transportnih lanaca kada je prevoz robe mogue ostvariti svim vidovima transporta, odnosno: pomorskim, renim, eleznikim, drumskim, vazdunim, odnosno klasinim, kombinovanim i multimodalnim tehnologijama transporta, ali uz uslov da se roba isporuuje na kopnenu granicu. No, u mnogim poslovnim odnosima koji nastaju pri kupoprodaji robe primerenije je ugovarati druge Incoterms termine (npr. CPT, CIP, DDU ili ak EXW i FCA), nego Incoterms termin DAF. Poto prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehnikim, transportnotehnolokim, transportno-organizacijskim, transportno-ekonomskim, transportnopravnim fenomenima i logistikim fenomenima, koji se meusobno isprepliu u multimodalnom transportu, neophodno je da se oni blagovremeno konsultuju sa svojih pediterima kao logistikim operatorima. Incoterms termin DES (ISPORUENO FRANKO BROD ... imenovana luka odredita/istovara). Ukoliko se pojedini prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) opredele za kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DES, bilo bi uputno da imaju u vidu sledee: Incoterms termin DES je mnogo povoljniji za prodavce nego za kupce, naroito ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca, odnosno spoljnotrgovinskih i transportnih preduzea drava prodavaca. Brojni argumenti potvruju ovu tezu jer prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logistike usluge (npr.: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na kopnena prevozna sredstva, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladita u luci utovara, utovar robe na brod u arterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta prevoz tereta brodom do dogovorene take u imenovanoj luci odredita/istovara, pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njezin tranzit kroz bilo koju dravu), a snose rizik od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke (tj. trenutka kada robu stavi kupcu na raspolaganje na brodu, uvozno neocarinjenu, u imenovanoj luci odredita/istovara). Prodajom navedenih logistikih usluga, slino primeni Incoterms termina CIF, prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. U ureivanju poslovnih odnosa izmeu prodavaca i kupaca na osnovi Incoterms termina DES posebnu vanost ima istovarna taka (tj. pristanite, gat, obala) u imenovanoj odredinoj luci na kojoj se omoguava istovar robe sa broda ureajima (lukom i/ili brodskom mehanizacijom) prilagoenim osobinama robe. Saglasno
214

tome prodavcima i kupcima se moe predloiti da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obaveze u vezi sa utvrenom takom u luci odredita. Prema Incoterms terminu DES ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe. Saglasno tome, poeljno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada im je roba isporuena, kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka i oteenja robe. Kako se sloeni transportni lanci, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, mogu realizovati primenom savremenih transportnih tehologija (npr. kontenerizacija, RO-RO, Huckepack i bimodalne tehnologije) kao i moguom sloenom proizvodnjom odreenih logistikih usluga u kojima se ne mogu uspeno orijentisati veina prodavaca i kupaca, poeljno je da se pre ugovaranja Incoterms termina DES oni konsultuju sa svojim pediterima kao logistikim operatorima koji e im, bez obzira na stepen sloenosti situacije, u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin DES je pogodan kao baza pri sklapanju kupoprodajnih ugovora u uslovima kada se transportni lanac realizuje pomorskim i renim transportom, ali je to isto mogue i kombinovanim i multimodalnim transportom, uz uslov da se transportni proces zavrava pomorskim ili renim brodom u imenovanoj luci odredita/istovara. Budui da prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehnikim, transportno-tehnolokim, transportno-organizacionim, transportno-ekonomskim, transportno-pravnim i logistikim fenomenima, koji su meusobno isprepletani u procesima proizvodnje logistikih usluga, poeljno je da se konsultuju sa svojim pediterima kao logistikim operatorima. Incoterms termin DEQ (ISPORUENO FRANKO OBALA ... imenovana luka odredita/istovara). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren nain ugovorili kupoprodaju robe na bazi Incoterms termina DEQ, potrebno je da imaju u vidu sledee: Incoterms termin DEQ je, po pravilu, povoljniji za prodavce nego za kupce poto prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logistike usluge (npr.: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na kopneno prevozno sredstvo, prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladia u luci utovara, utovar robe na brod (a u arterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta), prevoz tereta brodom do imenovane luke odredita/istovara, istovar robe na obalu u imenovanoj luci odredita/istovara, pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit kroz bilo koju dravu, a snosi sve rizike od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke (tj. trenutka kada robu stavi na raspolaganje kupcu, uvozno neocarinjenu, na obali u imenovanoj luci odredita/istovara). Prodajom navedenih logistikih usluga prodavci mogu ostvariti znatan dodatni profit. Posebnu vanost pri ureivanju poslovnih odnosa izmeu prodavaca i kupaca prema Incoterms terminu DEQ ima istovarno mesto na obali u imenovanoj luci odredita/istovara. Saglasno tome, preporuuje se prodavcima i kupcima da u svakom konkretnom kupoprodajnom ugovoru vrlo precizno dogovore i ugovore svoje obveze u vezi sa istovarnim mestom u luci odredita. Kako prema Incoterms terminu DEQ ni prodavci niti kupci nemaju obavezu osiguranja robe, poeljno je da svaki od njih ipak osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada je roba isporuena, kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka i oteenja robe. U sloenim transportnim lancima, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, u kojem se najee i primenjuju savremene transportne tehologije (npr.
215

kontenerizacija, RO-RO, Huckepack i bimodalna tehnologija), javljaju se veoma kompleksni odnosi u proizvodnji odreenih logistikih usluga u kojima se ne mogu uspeno orijentisati prodavci i kupci. Saglasno tome, poeljno je da se prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DEQ konsultuju sa svojim pediterima kao logistikim operatorima koji e im, bez obzira na stepen sloenosti proizvodnje logistikih usluga, u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin DEQ predstavlja optimalno reenje ako se prevoz realizuje pomorskim i renim transportom, ali se to isto moe ostvariti i kombinovanim i multimodalnim transportom, uz uslov da se transportni proces zavrava pomorskim ili renim brodom u imenovanoj luci odredita/istovara. S obzirom da prodavci i kupci imaju veoma skromno znanje o transportno-tehnikim, transportnotehnolokim, transportno-organizacionim, transportno -ekonomskim, transportnopravnim i logistikim fenomenima, koji su meusobno ispreplitani u procesima proizvodnje logistikih usluga, poeljno je da se konsultuju sa svojim pediterima kao logistikim operatorima. Incoterms termin DDU (ISPORUENO NEOCARINJENO ... imenovano mesto odredita). Prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) mogu na primeren nain ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDU samo ako imaju imaju u vidu sledee: Incoterms termin DDU, slino terminima DES i DEQ, po pravilu je povoljniji za prodavce nego za kupce zato to, prema ovom terminu, prodavci prodaju kupcu ne samo robu, koja je predmet kupoprodaje, nego i brojne logistike usluge, (npr.: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo; ako prevozni proces poinje sa pomorskom plovidbom onda i logistike usluge kao to su prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladita u luci utovara, utovar robe na brod, a u arterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta; prevoz tereta do imenovanog mesta odredita, pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz robe i njen tranzit), a snosi sve rizike od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke (tj. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu, ili drugoj osobi imenovanoj od kupca, na bilo kojem prevoznom sredstvu, neistovarenu, uvozno neocarinjenu na imenovanom mestu odredita, ugovorenog datuma ili u ugovorenom periodu). Prodavci mogu prodajom navedenih logistikih usluga ostvariti znatan dodatan profit. Odgovarajui znaaj u ureivanju odnosa izmeu prodavaca i kupaca, prema Incoterms terminu DDU, ima imenovano mesto odredita. Zbog vanosti tog mesta preporuuje se i prodavcima i kupcima da prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora vrlo precizno dogovore i ugovore taku isporuke robe na imenovanom mestu odredita. Tako, na primer, nije dovoljno ugovoriti Kragujevac kao mesto odredita, nego se u gradu Kragujevcu mora dogovoriti i taka isporuke robe, npr. industrijski kolosek fabrike Zastava automobili, terminal ili skladite fabrike Filip Kljaji i slino. Prema Incoterms terminu DDU ni prodavci ni kupci nemaju obavezu osiguranja robe, ali to ne znai da su osloboeni rizika od gubitka i oteenja robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Zbog toga je svrsishodno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada im je roba isporuena, kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka i oteenja robe. Kako se u sloenim transportnim lancima, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, u kojima se mogu primenjivati savremene transportne tehologije (npr. kontenerizacija, RO-RO, Hucke-pack i bimodalna tehnologija), po pravilu javljaju veoma sloeni procesi proizvodnje logistikih usluga, u kojima se

216

ne mogu uspeno orijentisati prodavci i kupci, poeljno je da se isti pre ugovaranja Incoterms termina DDU konsultuju sa svojim pediterima kao logistikim operatorima, koji e im i u najsloenijim procesima proizvodnje logistikih usluga, u svakom konkretnom sluaju, ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin DDU preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem, rekom, eleznicom, drumom, vazduhom, odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim transportom. Kako prodavci i kupci imaju veoma skromna znanja o transportno-tehnikim, transportnotehnolokim, transportno-organizacionim, transportno-ekonomskim, transportno pravnim i logistikim fenomenima, koji se meusobno isprepliu u procesima proizvodnje logistikih usluga, poeljno je da isti konsultuju svoje peditere kao logistike operatore. Incoterms termin DDP (ISPORUENO OCARINJENO ... imenovano mesto odredita). Da bi prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) na primeren nain ugovorili kupoprodaju robe na osnovi Incoterms termina DDP, potrebno je da imaju u vidu sledee: Slino Incoterms terminima DES, DEQ i DDU, Incoterms termin DDP je mnogo povoljniji za prodavca nego za kupca, ako se njegova primena posmatra sa pozicije prodavaca, spoljnotrgovinskih i transportnih privrednih subjekata drava prodavaca. Argumenti koji idu u prilog ovoj tezi su: prodavci prodaju kupcu ne samo robu nego i brojne logistike usluge (npr.: pediterske usluge, izvozno carinjenje robe, utovar robe na prevozno sredstvo, a ako prevozni proces poinje sa pomorskim prevozom onda i druge logistike usluge kao npr. prevoz robe od fabrike do terminala i/ili skladita u luci utovara, utovar robe na brod, a u arterskoj plovidbi i slaganje i ravnanje tereta, prevoz tereta do imenovanog mesta odredita, uvozno carinjenje robe, pribavljanje svih dokumenata o robi bitnih za izvoz, tranzit i uvoz robe), a snosi i sve rizike od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke (tj. trenutka kada je robu stavio na raspolaganje kupcu, ili drugoj osobi koju je imenovao kupac, na prevoznom sredstvu, neistovarenu, na imenovanom odredinom mestu, ugovorenoga datuma ili u ugovorenom periodu). Prodajom navedenih logistikih usluga prodavci mogu dodatno ostvariti znaajan profit. Pri ureivanju poslovnih odnosa izmeu prodavaca i kupaca na bazi pravila Incoterms termina DDP, odgovarajuu vanost ima i imenovano mesto odredita. Zbog njegove vanosti neophodno je da i prodavci i kupci prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora precizno dogovore i ugovore svoje obaveze na imenovanom mestu odredita, posebno obaveze prodavaca u vezi sa uvoznim carinjenjem robe (npr. plaanje poreza na dodanu vrijednost). Kako Incoterms termin DDP predvia maksimalne obaveze za prodavce, nasuprot Incoterms terminu EXW prema kojem prodavci imaju minimalne obaveze, prema Incoterms terminu DDP prodavac isporuuju ocarinjenu robu kupcu na imenovanom mestu odredita, poeljno je da prodavci Incoterms termin DDP ugovaraju samo onda kada imaju maksimalno pouzdane podatke i informacije o carinskom pravu i carinskoj tarifi u dravi uvoznici, stvarnim politikim, pravnim i privrednim prilikama drave kupca (tj. uvoznika). U pribavljanju potrebih podataka i informacija, prodavcima mogu pomoi afirmisani pediteri drave uvoznika. U nedostatku pouzdanih podataka i informacija o carinskom sistemu drave uvoznika, preporuuje se prodavcima (tj. izvoznicima) da ugovaraju druge primerenije Incoterms termine iz skupova "C" i "D" poto prodavati robu po Incoterms terminu DDP kupcima u zemljama kao to su trenutno npr. Irak i Avganistan je izuzetno riskantno. Pravila Incoterms termina DDP ne obavezuju ni prodavce ni kupce na osiguranje robe, ali ne zbog toga to su osloboeni rizika od gubitka ili oteenja robe koja je predmet kupoprodajnih ugovora, ve je njima preputeno da pitanja osiguranja robe
217

reavaju potpuno autonomno. Zbog toga je poeljno da svaki od njih osigura robu: prodavci do trenutka isporuke, a kupci od trenutka kada ima je roba isporuena, kako bi standardnim institutskim klauzulama za osiguranje robe na primeren nain pokrili svoje rizike od gubitka ili oteenja robe. U sloenim transportnim lancima, posebno u meunarodnom multimodalnom transportu, u kojem se najee primenjuju savremene transportne tehologije (npr.: kontenerizacija, RO-RO, Hucke-pack i bimodalna tehnologija), javljaju se veoma sloeni procesi proizvodnje logistikih usluga. Poto su znanja prodavevih i kupevih menadera i specijalizovanih strunjaka veoma skromna o sloenim procesima proizvodnje logistikih usluga, poeljno je da i prodavci i kupci pre ugovaranja Incoterms termina DDP konsultuju svoje peditere kao logistike operatore, koji e im, bez obzira na stepen sloenosti proizvodnje logistikih usluga, u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje. Incoterms termin DDP moe se ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza: morem, rekom, eleznicom, drumom, vazduhom, odnosno konvencionalnim, kombinovanim ili multimodalnim transportom. Budui da prodavci i kupci imaju veoma skromna multidisciplinarna znanja o transportno-tehnikim, transportnotehnolokim, transportno-organizacionim, transportno-ekonomskim, transportnopravnim i logistikim fenomenima, koji se meusobno isprepliu u sloenim procesima proizvodnje logistikih usluga, potrebno je da se isti konsultuju sa svojih pediterima kao logistikih operatorima.

15.4.8. INCOTERMS i ugovori o prevozu robe

Vrlo esto se u naunoj i strunoj literaturi, kao i u razgovorima poslovnih ljudi koji se profesionalno bave spoljnotrgovinskim i transportnim poslovima, mogu sresti neprimerene tvrdnje da su Incoterms termini zapravo "transportne klauzule". Takve tvrdnje su pogrene i neprihvatljive. Jer, INCOTERMS je dokumenat koji predstavlja MEUNARODNA PRAVILA ZA TUMAENJE TRGOVINSKIH TERMINA, odnosno PRAVILA TUMAENJA TRGOVINSKIH TERMINA MEUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE. Ne ulazei tom prilikom u naunu analizu i etimologiju svih pravila i termina Incotermsa nesporno je da pravila Incoterms termina ureuju pravne i ekonomske odnose izmeu prodavaca i kupaca u meunarodnoj robnoj razmeni, a ne pravne i ekonomske odnose izmeu davalaca i korisnika prevoznih, odnosno logistikih, usluga. Prema tome, treba uoiti bitne razlike izmeu odnosa stranaka (tj. prodavaca, odnosno izvoznika i kupaca, odnosno uvoznika) koje sklapaju meunarodni ugovor o prodaji robe i odnosa stranaka (tj. poiljalaca, odnosno naruilaca ili krcatelja i prevoznika, odnosno vozara) koje sklapaju ugovor o prevozu robe u meunarodnom prometu. Isto tako, nije sporna tvrdnja da izmeu odnosa stranaka jednog (kupoprodaja robe) i drugoga (kupoprodaja logistikih usluga) ugovora postoji vrsta interakcijska sprega. injenica da se u kupoprodajnim ugovorima odreuju naini i uslovi prevoza robe na odreenoj relaciji (od otpremnog do odredinog mesta), koja je predmet kupoprodaje, ne znai da se osim kupoprodajnih ugovora ne moraju i posebno sklapati ugovor o prevozu jedne te iste robe, odnosno poiljke. Sa aspekta "otpremnog" i "prijemnog" peditera mogue je konzistentno odrediti odnose izmeu prodavaca (tj. izvoznika, poiljalaca) robe, otpremnoga peditera, prevoznika i aktivnih uesnika u sistemu prometa, prijemnog peditera i kupca (tj. uvoznika, primaoca) robe. Mesta prodavaca (tj. izvoznika) i kupaca (tj. uvoznika) kao pediterovih nalogodavaca i peditera kao organizatora otpreme i prevoza robe te pravno ekonomskih odnosa izmeu izvoznika, uvoznika, peditera i prevoznika mogue je odrediti uporeivanjem odnosa stranka iz ugovora o pediciji (pri organizovanju otpreme) i stranaka iz ugovora o prevozu robe (pri izvrenju prevoza). Budui da prodavci (tj. izvoznici) i kupci (tj. uvoznici) po pravilu imaju skroman
218

kvantum interdisciplinarnih i multidisciplinarnih znanja o sloenim procesima proizvodnje logistikih usluga u vezi sa transportom, prometom, skladitenjem, distibucijom, izvoznim i uvoznim carinjenjem robe, transportnim osiguranjem robe i drugim logistikim aktivnostima, poeljno je da se isti prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora konsultuju sa meunarodnim pediterima kao logistikim operatorima oko logistikih pitanja proizvodnje svih logistikih usluga bez kojih nije mogue zamisliti optimalno funkcioniranje globalnog i makro sistema meunarodne robne razmene. Afirmisani meunarodni pediteri kao megalogistiki operatori mogu prodavcima i kupcima, bez obzira na sloenost procesa proizvodnje logistikih usluga, u svakom konkretnom sluaju ponuditi optimalno reenje, jer su oni specijalisti za sve logistike aktivnosti u meunarodnome transportu i prometu, a to znai i specijalisti za primenu Incoterms termina i sklapanje svih vrsta ugovora o prevozu robe ne samo konvencionalnim nego i kombinovanim i meunarodnim multimodalnim transportom. Meunarodni pediteri kao logistiki operatori svojim interdisciplinarnim i multidisciplinarnim znanjem mogu bitno i pozitivno uticati na sigurnost, brzinu i racionalnizaciju procesa proizvodnje svih logistikih usluga u sistemu meunarodne robne razmene. Sinergijski efekti implementacije logistikog intelektualnog kapitala sa kojim raspolau logistiki operatori mogu biti znatno povoljniji u odnosu na efekte klasinih organizatora transportnih procesa. Naime, pediteri kao logistiki operatori raspolau sa primerenom koliinom logistikog intelektualnog kapitala (tj. ljudskog kapitala, strukturalnog kapitala, kapitala klijenata, inovacijskoga kapitala, procesnog kapitala i sl.) zahvaljujui kojem mogu u svakom konkretnom sluaju osigurati brze, sigurne i racionalne procese proizvodnje logistikih usluga u vezi sa otpremom, dopremom, tranzitom, distribucijom, skladitenjem svih vrsta roba, svim prevoznim sredstvima, svim vrstama puteva, na svim udaljenostima. Mega i globalni izvoznici i uvoznici trebalo bi da imaju stalne poslovne odnose sa mega i globalnim pediterima kao logistikim operatorima. To isto vai i za izvoznike i uvoznike koji bi trebali da imaju stalne poslovne odnose sa pediterima kao logistikim operatorima. Takva poslovna saradnja je osnovna pretpostavka za uspeno i efektno poslovanje kako izvoznika tako i uvoznika, i peditera kao logistikih operatora, ali i drugih aktivnih uesnika spoljnotrgovinskog, prometnog i logistikog mega, globalnog, makro i mikro sistema (npr.: prevoznici, skladitari, osiguravai), operatori univerzalnih i specijalizovanih carinskih zona, robnotransportnih, robnodistributivnih, robnotrgovinskih i logistikih centara, izvrioci i/ili organizatori kontrola kvaliteta i kvantiteta robe. Zahvaljujui interdisciplinarnim i multidisciplinarnim logistikim znanjima, vetinama, sposobnostima, meunarodni pediteri kao logistiki operatori e u svakom konkretnom sluaju ugovaranja Incoterms termina izvoznicima i uvoznicima savetovati koji je Incoterms termin primereno ugovoriti s obzirom na njegove implikacije u sklapanju ugovora o prevozu robe, ali i drugih ugovora o proizvodnji logistikih usluga u sistemu meunarodne robne razmene. Pri tome treba imati u vidu specifine, zahtevne i veoma sloene procese proizvodnje odreenih logistikih usluga (npr.: pri transportu i distribuciji opasnih tereta, pri kombinovanju vie savremenih transportnih tehnologija u jedinstvenim logistikim lancima, pri kombinovanju vie vrsta transporta u meunarodnom multimodalnom transportu, pri sklapanju ugovora o prevozu stvari morskim brodovima i razlikama u bukiranju (tj. u prevozu generalnog tereta) i artiranju (tj. u prevozu masovnoga tereta).

15.4.9. Obiaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine

Kako sve pojedinosti pravnih i ekonomskih odnosa izmeu prodavaca i kupaca, u razliitim trgovakim transakcijama i regionalnim transakcijama, nije mogue precizno odrediti ni terminima "Incotermsa", tako je u odreenoj meri potrebno da stranke u meunarodnom kupoprodajnom ugovoru primenjuju i trgovake i luke uzance i obiaje, ili pak opte uslove poslovanja pomorskih luka, u skladu sa dotadanjim poslovnim obiajima. Prodavci i kupci
219

imaju obaveze, prava i odgovornosti prema uzancama i obiajima na koje su pristali. Ako nije drukije dogovoreno, smatra se da su oni preutno prihvatili one uzance i obiaje koji su im bili poznati, ili su im morali biti poznati, i koji su vrlo poznati u spoljnotrgovinskom prometu (l. 9. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, iz 1980.). Vezano za to, poeljno je da se prodavci i kupci u svakom pojedinanom sluaju pravovremeno i uzajamno informiu o takvim trgovakim i drugim uzancama i poslovnim obiajima, kako bi unapred spreili nesporazume, nejasnoe, nesigurnost, tetne posledice i pravovremeno definisali svoju pravnu poziciju. Takvim posebnim odredbama u kupoprodajnim ugovorima mogu se dopuniti, izmeniti ili potpuno izostaviti termini Incotermsa. Prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora esto nije mogue precizno odrediti mesto u kojem prodavci treba da isporue robu, bilo daje u pitanju predaja robe prevozniku ili u ugovorenom odreditu. Tako se, na primer, u trenutku sklapanja ugovora moe odrediti samo podruje ili prilino veliko mesto, npr. pomorska luka, pa u tom sluaju treba ugovorom predvideti prava ili obveze kupaca da pravovremeno i precizno odrede taku u tom podruju ili na tome mestu. Ako to kupci ipak ne uine, onda oni snose sve rizike i dodatne trokove koji nastanu zbog njihovih propusta. Osim toga, ako kupci ne ostvare svoja prava, odnosno ne izvre svoju obavezu odreivanja takvog mesta ili take, prodavci imaju pravo sami odrediti mesto ili taku koja im najvie odgovara. Pri implementaciji trgovakih i lukih uzansi i obiaja, ili pak optih uslova poslovanja pomorskih luka, zatim u sklapanju kupoprodajnih ugovora, prodavci i kupci bi trebali da se posavetuju sa pomorskim pediterima koji dobro poznaju pravila, obiaje, uzanse, opte uslove i poslovanje u dotinim pomorskim lukama, koji e im u svakom konkretnom sluaju ponuditi primereno reenje.

15.4.10. Odreivanje mesta isporuke

U nekim situacijama nije mogue u vreme sklapanja ugovora o kupoprodaji precizno definisati taku ili ak mesto na koje prodavac treba da isporui robu prevozniku (Npr.: referenca se moe odnositi na "prostor" ili dosta veliko mesto, npr., pomorsku luku, i tada se obino odreuje da kupac ima pravo ili obavezu da kasnije preciznije definie taku unutar pomenutog prostora ili mesta. Ako kupac ima obavezu da precizno definie taku, te ako on to ne uini, snosi rizik i dodatne trokove koji iz toga proizlaze (vidi B-5/B-7 u svim terminima). Osim toga, ako kupac propusti da iskoristiti svoje pravo o taki isporuke, to moe prodavcu dati pravo da izabere taku koja po njegovom miljenju najbolje odgovara svrsi (vidi FCA A-4).

15.4.11. INCOTERMS termini i carinjenje

Izraz "carinjenje" dovodi do nejasnoa. Stoga, kad god se napominje da prodavac ili kupac preuzimaju obavezu u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije drave izvoza ili uvoza, pojanjeno je da ta obaveza ne ukljuuje samo plaanje carine i ostalih pristojbi, nego i plaanje administrativnih trokova u vezi sa prelaskom robe preko carinske linije i informacije koje su s tim u vezi duni dati nadlenim vlastima. Nadalje, neki su smatrali, iako pogreno, da je neprikladno koristiti izraze koji se odnose na obavezu carinjenja robe, kao u sluaju trgovanja unutar Europske unije ili u drugim podrujima slobodne trgovine gde vie ne postoji obaveza plaanja carine i ne postoje ogranienja u vezi sa uvozom ili izvozom. Da bi se razjasnila situacija dodate su rei "ako je primenljivo" u A-2 i B-2, A-6 i B-6 pravilima vaeeg Incotermsa kako bi se ti termini koristili bez ikakvih nejasnoa kada se ne zahtevaju carinski postupci. Poeljno je da carinjenje organizuje domicilna stranka u dravi gde se to carinjenje sprovodi ili barem osoba koja radi u njeno ime. Stoga, bi trebalo da izvoznik robu izvozno ocarini a uvoznik da je uvozno ocarini.
220

Incoterms 1990. je polazio od suprotnih opredeljenja to se vidi u trgovinskim terminima EXW i FAS (izvozno carinjenje na teret kupca) i DEQ (uvozno carinjenje na teret prodavca), ali zato u Incotermsu 2000. u terminima FAS i DEQ obavezu carinjenja robe za izvoz snosi prodavac, a uvoznog carinjenja kupac, dok je EXW termin - koji karakteriu minimalne obaveze prodavca - ostao nepromenjen (izvozno carinjenje na teret kupca). Takoe, prema DDP terminu prodavac ima obavezu da uvozno ocarini robu i plati odgovarajue pristojbe, to proizilazi iz samoga termina Delivered Duty Paid (isporueno ocarinjeno).

15.4.12. INCOTERMS termini i pakovanje robe

U veini sluajeva stranke ele unapred znati koja je ambalaa potrebna za siguran prevoz robe do odredita. Meutim, budui da obaveze prodavca o pakovanju robe mogu varirati prema vrsti i trajanju predvienog transporta, u pravilima A-9 svih Incoterms termina odreeno je da su prodavci duni robu upakovati na takav nain kako to zahteva transport, ali samo ako su im injenice vezane uz transport poznate pre sklapanja ugovora o prodaji (uporedi sa lanovima 35.1 i 35.2.b Konvencije UN o ugovorima u meunarodnoj prodaji robe iz 1980., gde roba, ukljuujui i ambalau, mora biti "prikladna za svaku moguu svrhu koja je jasno data na znanje prodavcu u vreme sklapanja ugovora, osim ako okolnosti pokazuju da se kupci nisu mogli pouzdati ili da je bilo nerazumno da se pouzdaju u strunost i procenu prodavca").

15.4.13. INCOTERMS termini i kontrola robe

U veini sluajeva kupcima se moe preporuiti da organizuju kontrolu robe pre ili za vreme predaje robe na prevoz (tzv. pre-shipment inspection - PSI, pregled robe pre utovara). Osim ako ugovor drugaije ne odreuje, kupac bi trebalo da sam plati trokove kontrole koja je organizovana u njegovom sopstvenom interesu. Meutim, ako je kontrola robe obavljena radi toga da bi se prodavcu omoguilo korienje svih povoljnosti koje se omoguavaju prilikom izvoza robe u njegovoj dravi, onda prodavac mora platiti takvu kontrolu, osim u sluaju kada se koristi EXW termin, gde trokovi te kontrole ide na teret kupca. U pravilima A-9 i B-9 svih Incoterms termina vrlo su precizno odreene obaveze prodavaca i kupaca u vezi sa snoenjem trokova kontrole koja podrazumeva kontrolu kvalitete, merenja, vaganja i brojanja, a to zavisi od osobina robe, vrste i uslova transporta dotine robe.

15.4.14. Primena INCOTERMS termina u pojedinim vrstama prevoza

Poto se pojedini Incoterms termini 2000. mogu koristiti u svim vrstama, odnosno granama transporta i prometa, a neki samo u odreenoj vrsti transporta i prometa, u narednom izlaganju za svaki Incoterms termin eksplicitno se navode grane, odnosno vrste transporta i prometa u kojima je primereno ugovarati odreeni Incoterms termin: EXW (FRANKO FABRIKA ... imenovano mesto). Incoterms termin EXW preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskim, eleznikim, drumskim, vazdunim i renim transportom, odnosno konvencionalnom, kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. FCA (FRANKO PREVOZNIK ... imenovano mesto). Incoterms termin FCA preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskim, eleznikim, drumskim, vazdunim i renim transportom, odnosno konvencionalnom, kombinovanom i multimodalnom tehnologijom transporta i prometa. FAS (FRANKO UZ BOK BRODA ... imenovana luka utovara/otpreme). Incoterms termin FAS preporuljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i renim brodovima, ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza poinje sa pomorskim ili renim brodovima.
221

 FOB (FRANKO BROD ... imenovana luka ukrcaja/otpreme). Incoterms termin FOB preporuljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i renim brodovima, ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza poinje sa pomorskim ili renim brodovima. CFR (TROAK I VOZARINA ... imenovana luka odredita/istovara). Incoterms termin CFR preporuljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i renim brodovima, ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza poinje i zavrava sa pomorskim ili renim brodovima. CIF (TROAK, OSIGURANJE I VOZARINA ... imenovana luka odredita/istovara). Incoterms termin CIF preporuljivo je ugovarati pri konvencionalnom prevozu robe pomorskim i renim brodovima, ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza poinje i zavrava sa pomorskim ili renim brodovima. CPT (VOZARINA PLAENA DO ... imenovano mesto odredita). Incoterms termin CPT preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskom, eleznikom, drumskom, vazdunom i renom transportu, odnosno pri konvencionalnom, kombinovanom i multimodalnom transportu i prometu. CIP (tj. VOZARINA I OSIGURANJE PLAENI DO ... imenovano mesto odredita). Incoterms termin CIP preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskim, eleznikim, drumskim, vazdunim i renim transportom, odnosno tehnologijama klasinog, kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. DAF (ISPORUENO GRANICA ... imenovano mesto). Incoterms termin DAF preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskim, eleznikim, drumskim, vazdunim i renim transportom, odnosno tehnologijama klasinog, kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa, ali uz uslov da se roba isporui na kopnenu granicu. DES (ISPORUENO FRANKO BROD ... imenovana luka odredita/istovara). Incoterms termin DES preporuljivo je ugovarati u konvencionalnom prevozu robe pomorskim i renim brodovima, ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza zavrava sa pomorskim ili renim brodovima. DEQ (ISPORUENO FRANKO OBALA ... imenovana luka odredita/istovara). Incoterms termin DEQ preporuljivo je ugovarati pri klasinom prevozu robe pomorskim i renim brodovima, ali i u multimodalnom transportu kada proces prevoza zavrava sa pomorskim ili renim brodovima. DDU (ISPORUENO NEOCARINJENO ... imenovano mesto odredita). Incoterms termin DDU preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskim, eleznikim, drumskim, vazdunim i renim transportom, odnosno tehnologijama klasinog, kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. DDP (ISPORUENO OCARINJENO ... imenovano mesto odredita). Incoterms termin DDP preporuljivo je ugovarati pri prevozu robe svim vrstama prevoza, tj.: pomorskim, eleznikim, drumskim, vazdunim i renim transportom, odnosno tehnologijama klasinog, kombinovanog i multimodalnog transporta i prometa. Ako prodavcima (tj. izvoznicima) i kupcima (tj. uvoznicima) u nekim specifinim kombinacijama transporta i prometa, odnosno distribucije robe nije sasvim jasno koji je Incoterms termin preporuljivo ugovoriti, poeljno je da se o takvim dilemama posavetuju sa svojim pediterima, koji e im zasigurno ponuditi optimalno reenje.

222